1

Šaud 1

05.09.2015.

Šaud 1

Prezentovan u Grimiznom Krugu 05.09.2015.

Prezentuje

Adamus® kanališe Džefri Hopi

uz pomoć Linde Benjo

Slobodno delite ovaj tekst u celosti, na ne-komercionalnoj

bazi, bez naknade, uključujući ove napomene.

Sva druga korišćenja moraju biti odobrena napismeno od

Dţefri Hopi, Golden, Kolorado.

Vidite kontakt stranicu na vebsajtu: www.crimsoncircle.com

© Copyright 2015 Geoffrey Hoppe

Golden, Colorado USA 80403

Sve slike su od Dejv Šemela

Vidite dodatne slike ovde

Slušajte audio ili gledajte video ovog Šauda on-line

2

Šaud 1

VAŢNA NAPOMENA: Ova informacija verovatno nije za vas ako

niste preuzeli potpunu odgovornost za vaš ţivot i vaše kreacije.

Ja Jesam ko Ja Jesam, Sanktus Dţermanus. Da. Sveti Brat. Sveti Brat. (Adamus se

smeje)

Ja Jesam ko Ja Jesam, Adamus Saint-Germain.

Molim te, molim te (Sandra mu donosi kafu) ja ću uzeti kafu; ti zadrţi psa (misli

na njeno novo kuče). Hvala ti. Hvala ti mnogo. Vidite ne morate čak ni da traţite.

To je prosto tu kada vam treba - pas, ne kafa. (smeh)

Hodaj - Ţivot bez moći

Dakle, dragi moji prijatelji, dobrodošli na ovo okupljanje. Ah! Dobrodošli na

početak naše nove Serije Šauda. Uvek volim ovo kada počnemo novi Šaud, toliko

mnogo uzbudljivih stvari nam dolazi naredne godine.

Ovo je Hodaj Šaud, Ţivot bez moći. Zovem ga tako zato što je vreme da odšetate

od onih stvari koje vam više ne sluţe. Vreme da samo odšetate od, pa, vaše stare

istorije. Vreme da odšetate od te biologije. Vreme da odšetate od tog uma. Da

ušetate u ono o čemu ste sanjali, u ono što znate da je tu ali nikako to niste mogli

shvatiti iz vašeg trenutnog uma, u vašem trenutnom telu. Vreme da samo odšetate i

to je tačno ono što ćemo uraditi.

Interesantno je doći do ove tačke jer bio sam sa vama šest godina, nastavljamo

našu sedmu, i znam da postoje periodi kada mnogi od vas kaţu "Ali kada ćemo mi

zaista stići do toga? Kada ćemo početi da radimo magične trikove i da

manifestujemo zlato iz vazduha i sve ove druge stvari?" Da, da (publika odobrava i

tapše). Ah. Ali ja znam da su vama ove stvari sporedne. One zaista nisu toliko

vaţne (još smeha). Ja znam ono što je zaista vaţno - što je zaista, zaista vaţno - je

samo da se ponovo poveţete sa sobom. To je to. Sa tim, sve drugo je sporedno.

Da, vi zapravo moţete manifestovati stvari iz vazduha kada ţelite, ali nemate ovu

neodoljivu ţelju da to uradite. Vi ne pokušavate da pobegnete iz zatvora ljudskog

ja, zato što ste već slobodni. Vi ste već izašli.

3

Ja volim da radim sa Šaumbrama, ja volim sebe da zovem Profesor Slobode. Ţao

mi je što sam te uspavao. Veliko zevanje. Ona misli "Nastavimo sa zlatom.

Zaboravi na sve druge stvari." (smeh). Manje predavanja, više zlata. Da. Već mogu

videti majice.

Volim da sebe zovem Profesor Slobode, zato što je naposletku to ono što

prosvetljenje jeste. To je to. Prosvetljenje, uzašće: kitnjasti izrazi za slobodu.

Slobodu od čega? Slobodu od svih starih prepreka, svog starog identiteta, svih

stvari koje su vas zadrţavale. Slobodu da radite bilo šta i to uključuje "i".

Ja volim "i", zato što to znači da vi moţete biti ljudski, moţete imati vaša sporna

pitanja, moţete imati probleme i nemati uopšte. To je prava sloboda, kada moţete

igrati u svakoj areni, u svakoj dimenziji kada izaberete. Vi ne iskliznete iz

delimično svesnog ljudskog bića i samo udjete u ovo veličanstveno uzašlo biće

koje sedi na vrhu planine i čanta i meditira. Ne. To je "i". To su sve ove stvari i to

je istinska sloboda. Istinska sloboda.

Ali to me ponekad rastuţuje; drugih puta me zasmejava. Vraćam se jednom od

originalnih pitanja koja sam postavio Šaumbrama: Da li su ljudi, da li ste vi,

spremni za slobodu? Činjenica je da većina nije, i to je okej. To je okej dok pričaju

o slobodi. Oni ţele slobodu, oni se bore za slobodu, a ipak nisu zaista spremni za

nju. Zaista nisu. Oni ţele poboljšano ljudsko iskustvo, ali ne pravu slobodu.

Dakle ovde, dok stupamo u našu sedmu godinu, moram da poštujem svakoga od

vas što ste ovde. Mnogi su otišli i to s pravom, sa zadovoljstvom, zato što je teško

obaviti ovaj rad, koji mi svi obavljamo, sa razbacanom svešću i ţeljama. To je

teško uraditi kada postoje oni koji su u tome samo da bi napravili malo bolji

ljudski identitet, ali nemaju zaista pravu posvećenost prema sebi kao duhovnim

bićima, kao bogovima; oni koji su samo površni ili još gore, oni koji zaista samo

pokušavaju da uzmu energiju. Mi smo to imali. Tobajas je pogotovo to imao, oni

koji su dolazili na okupljanja samo da uzmu energiju; nisu zapravo čuli ni reč, nisu

zapravo osetili povezanost, nego su osetili da je ovo odlično mesto da kradu

energiju.

Oni su tokom godina otišli. Oni su otišli zato što ovo više nije dobro mesto za

kradju energije. Nije. Vi to ne dopuštate. Vi više ne igrate tu staru igru, dakle oni

su otišli na druga mesta, ili nisu bili dovoljno fascinirani, nije bilo magičnih

trikova, ili nije bilo dovoljno vanzemaljaca.

Vanzemaljci. Sada, ja bih mogao prodavati ulaznice sa vanzemaljcima, da smo

pričali o vanzemaljskim bićima i o ovim drugim ravnima. Ali zapravo to nije čak

ni vaţno. Oni nisu u ljudskoj formi. Oni nisu prošli kroz iskustva. Oni nisu ni blizu

toliko svesni ili toliko prosvetljeni koliko ste vi. Nisu uopšte. Samo zato što imaju

4

zelenu perutavu koţu i ţive negde na drugačijoj planeti ne znači da su mudri kao

što ste vi, ili da su voleći kao što ste vi. I samo zato što su došli iz udaljene

galaksije ili dimenzije ne znači da imaju išta više znanja, spoznaje, intuicije nego

što vi imate.

Dakle mogli smo da ih udaljimo. Ja sam ih bukvalno pozvao da odu i sada je ono

što je ostalo jezgrovna grupa širom ove planete koja apsolutno dopušta svoju

slobodu. Sada moţemo ići na neka mesta.

Sada, vi ste videli u ovim prošlim godinama u kojima smo bili zajedno, videli ste

šta je program. Ja vam neću dati ova velika sanjalačka obećanja. Ne mogu. Mogu

vam malo reći o tome što sada doţivljavate i gde potencijalno moţete otići. Ono

što ja radim, iza mojih reči dok pričamo, ja pokušvam da zagolicam, da aktiviram

to mesto u vama koje već zna. Ali ja vam ne mogu to dati. Ja to samo mogu

moţda inspirisati ili pokušati da vam pomognem da to prepoznate, pokušati da

vam pomognem da prepoznate o čemu se ovde zaista radi.

Davno su otišli tragaoci za duhovnim novinama koji su se nekad tu vrzmali i

odavno su otišli oni koji traţe brzo fizičko isceljenje. Mi ovde ne radimo

isceljivanja. Ja ne radim. Vi radite. Dakle oni su otišli negde drugo, zato što

zapravo ne ţele da budu isceljeni, zaista ne ţele. Inače bi bili. To je surova izjava,

ona koju sam izjavio pre, ali ona koju sada svako od vas počinje da razume.

Oni zapravo ne ţele pravu slobodu koju bi isceljenje moglo dati. Oni ţele malo

paţnje. Oni ţele malo privremenog olakšanja. Ali vi znate, videli ste ih; oni će se

vratiti tamo. Oni će zameniti jednu bolest drugom. Oni će zameniti jedan

emocionalni dramatični problem drugim.

Sada, ja znam da su mnogi od vas prošli kroz vaše probleme - fizičke i mentalne -

ali vi to ne radite na dramatičan način, naţin paţnje, način kradje energije. Vi to

radite zato što pravite ogromnu transformaciju u vašem telu, u vašoj psihologiji, u

vašoj svesti, i ove transformacije su ponekad, pa, one su ozbiljne. One će izneti

bolest; one će izneti neravnoteţu da biste mogli da je otpustite. Ne da bi neko

drugi mogao da isceli to za vas. Vi ovo iznosite da biste to mogli otpustiti i radili

ste tačno to, što neki od vas mogu zvati čudo, čime su neki od vas prosto

zaprepašćeni. Kako moţete otpustiti nešto kao rak ili bolest kada doktori kaţu da

je to skoro nemoguće? Vi učite da moţete. Ne sa voljom, ne sa pozitivnom

afirmacijom, ne sa bilo kakvim naporom, nego prosto sa svešću, sa izborom.

Dakle vi iznosite ove probleme u vaš ţivot i ja znam da ih je bilo mnogo, bilo da

su oni emocionalni, psihološki, dramatični zdravstveni problemi, problemi balansa,

mentalnog balansa. Vi ih iznosite da biste ih mogli otpustiti; tako da zapravo

moţete videti mudrost i radost u tome i vi to moţete otpustiti bez napora.

5

Većini ljudi je teško da to razumeju, ovaj nenaporan deo, zato što su ljudi

naviknuti i programirani da pritiskaju nešto da bi to radilo, da koriste napor

energije i sile, moći, da učine da se nešto promeni. Ali istinski mudrac razume da

apsolutno nema nikakve potrebe za tom silom ili moći. Mudrac razume da je to

prosto stvar pravljenja tog izboga i izlaska iz ljudskog načina.

Zapravo, na neki način, Koldra je na početku saţeo ceo ovaj Šaud govoreći:

"Stvari se dešavaju na nivoima na kojima ljudsko ne razume, niti mora da razume.

Ali radi se o tome da se ljudsko skloni sa puta da bi Ja Jesam moglo ostvariti ono

što je veličanstvenije nego što vaš um ili imaginacija ikako mogu zamisliti."

Ima tako mnogo u tome, Šaumbre. Vi se ponekad borite i naporno radite na onome

što vi mislite, iz ograničenog utamničenog ljudskog, da biste voleli da imate, a

onda pokušavate da koristite moć da to ostvarite. Vi pokušavate to da prislite, a

onda ste tako strogi prema sebi kada to ne funkcioniše na način na koji ljudsko ţeli

da to funkcioniše. Vi preterano kritikujete sebe. Sada pokušajte da se sklonite sa

puta. Pokušajte da uvidite, dok napredujemo u ovome, da ćete vi imati ljudske

ţelje, ljudske probleme i brige; takodje ćete imati "i". Takodje ćete imati, što biste

vi rekli, boţansku perspektivu, veoma slobodnu i otvorenu perspektivu.

Molim vas razumite da šta god da je to što je izabrano - ne samo iz ljudskog

modaliteta preţivljavanja, nego iz milosti modaliteta Ja Jesam - to će prosto doći

bez napora. To će biti izazovno. Izazovno, zato što ćete osećati da vi, ljudsko, ne

radite ništa, a ljudsko mora da ulaţe napor, mora da pritiska, mora da koristi moć.

Ono što ćete učiti ovde u naših sledećih 11 Šauda je da nema potrebe ni za kakvim

pritiskanjem. To će biti čudan osećaj. To će biti osećaj kao da hodate napolju po

ulici punoj ljudi bez odeće, totalno goli. Zaista, zato što će to biti čudan osećaj i vi

ćete osećati - šta ste zaboravili? Šta će ljudi reći?

Pa, pre svega, oni vas neće videti. To nije stvar carevog novog odela, oni vas

prosto neće videti, zato što su oni na sasvim drugačijem igralištu nazvanom moć.

Oni vas neće videti; oni neće mariti za vas osim ako vi izaberete da mare.

Osećaćete se goli zato što nemate odelo od oklopa moći koje svi tamo nose.

Osećaćete se ranjivo na momenat, a onda ćete uvideti da više nema potrebe za tim

oklopom. Da više nema potrebe za tom moći u vašem ţivotu. A onda ćete uvideti

da vam stvari prosto dolaze na načine na koje ljudski um ne bi mogao ni sanjati ili

zamisliti. To će biti drugi izazov.

Vi ste toliko navikli da mislite o tome što ţelite, ali mišljenje generalo ne dolazi iz

vaših pravih misli. One nisu zaista vaše; one pripadaju vašim precima. One

6

pripadaju masovnoj svesti. One nisu zaista vaše. Vi ste toliko navikli da mislite u

terminima osnova - plata, auto koji radi, kuća u kojoj moţete spavati i ove vrste

stvari - a one zaista nisu vaţne. Zaista nisu. Znam da ljudsko misli "Oh, ali ja

moram prvo da ih imam". Ne, zapravo vi ćete uvideti da one prosto nisu vaţne. I

doći ćete do tačke u ovoj godini gde ćete postati ljuti prvo na sebe, a onda na mene

i reći ćete "Zašto sam protraćio toliko mnogo vremena, toliko mnogo ţivota na

potragu za ljudskim stvarima apsolutno zaboravljajući ili ne videći šta je zaista bilo

vaţno? Zašto sam protraćio toliko mnogo vremena na stvari koje bi bile tu ionako

da sam samo dopustio sebi da odem na sledeći nivo svesti? Zašto sam bio tako

kratkovid i samo se fokusirao na plaćanje računa, da se nahranim, da imam posao,

ove stvari, kada će one prosto prirodno biti tu kada sam ja slobodan?"

Ove stvari... to je komično u jednom pogledu i tuţno u drugom pogledu; komično

je videti sav ovaj napor koji ide u tako svakodnevne stvari, zaista zemaljske stvari.

Preţivljavanje - prilično zemaljski. To je dosadno i zato ste vi ovde. Vi ste

prepoznali da je to dosadno. Tuţno je videti koliko mnogo osobinog ţivota i

potencijala je protraćeno, na neki način, kada su ove stvari zaista zbrinute. Ja to

moram da podvučem i da naglasim. Ove stvari o kojima vi brinete, osnove -

Tobajas je pričao o njima godinama pre; izobilje, zdravlje, odnosi i u nekom

stepenu samo-vrednovanje - ali ove osnove su automatski zbrinute u ţivotu bez

moći. Ove stvari su automatski unete na načine koje ne moţete zamisliti.

Oh, znam. Vidim puteve linearnog uma kojim ponekad idete. Vi planirate ţivot

"Šta moram da radim povodom posla? Šta moram da radim povodom

svakodnevnog zbrinjavanja ljudskog fizičkog? Šta moram da radim povodom mog

tela i povodom toga šta jedem i povodom hemikalija i svega ostalog?" A onda to tu

stane. To je ograničeno tačno tu. I onda je sve osmišljeno oko ovih osnovnih

ljudskih stvari preţivljavanja.

Vi ćete uvideti - i ne mislim ovo kao pametnjaković - vi ćete uvideti da ova

ogromna barijera nazvana smrt zaista nije tako vaţna. Ona zaista, zaista nije loša

ili zastrašujuća. I činjenica je da svi vi imate smrt koja sedi ovde kao sat koji

otkucava - "Kada će se to dogoditi?" Vi imate ţelju da ţivite 150 godina, ali

verovatno nekako znate. Vi kaţete "Eh, verovatno neću mnogo preći preko 80 ili

90". Neki od vas su zabrinuti da vas zbog vaše porodične pozadine zdravstveni

problem moţe odneti sada ili sledeće godine. Dakle postoji ova ogromna stvar

povodom smrti, a ona zaista nije zapravo tako loša.

Mogu sada čuti um koji vrišti "Kako to misliš to nije tako loše?!" Pa, ostanite sa

mnom na momenat. Sklonite bol - bol koji biste mogli imati sa nekom bolešću ili

automobilskom nesrećom ili nečim takvim - i recimo da će to biti mirno usred noći

i iznenada, bez mnogo traume ili mnogo koještarija, vi uvidjate "Oh, ja sam

7

mrtav." Pogledate dole, kao ta kamera koja gleda dole na vas; pogledate dole "O

boţe! Moje telo leţi tu u krevetu i ah! Ja sam slobodan. Ja sam slobodan."

To je zapravo... nema mnogo smeha ovde (malo smeha i Adamus se smeje). Ali to

je velika barijera, ceo ovaj strah od smrti. To vas stavlja u neku vrstu klopke. Smrt

nije tako loša. Zapravo, nekako je zabavna. Ne preporučujem da to probate

večeras. Ovo je Koldra sa njegovim medicinskim - koje je upozorenje ovde?

Nemojte ovo probati kod kuće.

LINDA: Ovo je samo za zabavu.

ADAMUS: Tačno, tačno, tačno, tačno (smeh). Ali udaljio sam se. Nazad na moju

poentu, ako mogu da se setim moje poente (Adamus se smeje).

Ove stvari o kojima sada brinete nisu vaţne i vi ćete biti ljuti na sebe, a onda na

mene u neko vreme, verovatno za šest meseci i reći "Zašto sam proveo tako mnogo

vremena brinući o stvarima koje su već zbrinute?" od strane vas. "Zašto sam

brinuo o zemaljskim stvarima?"

Znate, zadivljujuće je šta se dešava kada idemo u ţivot bez moći. Vaš ţivot će biti

okrenut naopačke na mnoge načine i to je okej. To je "i". Vi ćete još uvek biti ovde

i još uvek ćete nastavljati i vaš ţivot će biti okrenut naopačke i to će biti

zadivljujuće i zabavno, zato što ovaj put to neće biti iz singularne perspektive. To

neće biti "Oh, ceo moj ţivot je okrenut naopačke." To će biti "Oh, moj ţivot je

ovde okrenut naopačke i ovde sam ja veličanstveno slobodno biće. Nije vaţno!" Vi

ćete iskusiti sve to.

I vi ćete uvideti da postoje stvari koje će se desiti u vašem ţivotu koje će biti izvan

onoga što bi ovo ljudsko ovde moglo zamisliti, zato što moram da vam kaţem

upravo sada dok ulazimo u ovu novu Seriju, vi ste zaista ograničeni u tome šta

zamišljate za sebe. Zaista ograničeni. To je otprilike kao da ste umetnik, dat vam je

ceo studio ispunjen platnima i četkicama i akrilima i uljima i opremom za varenje i

svim da napravite umetničko delo, a onda uzmete samo kutiju drvenih bojica,

dečijih školskih drvenih bojica i jedan mali list papira i prepolovite ga jer ne ţelite

da ga trošite i crtate na tome. (smeh)

I to je ono što ćete uvideti, da su ljudski snovi bili tako ograničeni, toliko mnogo

ograničeni. Ja razumem zašto ljudski snovi, ali zaista to su snovi neuspeha. Zaista

jesu. Mislim, ne da vi sanjate o neuspehu, ali sanjate. Ali sanjate nešto toliko

ljudsko, a onda se to ne ostvari i onda polako tokom vremena prestanete da sanjate.

Polako, polako se povučete od snova, zato što je to kao "Oh, to se nije ostvarilo.

Bio sam takva budala." Ne. Ne radi se o tome da ste vi bili budala. Zapravo se radi

o tome da niste sanjali izvan ljudskog. Vi niste otvorili snove od Ja Jesam. I

8

jednom kada to uradimo, jednom kada odšetamo izvan ljudskih ograničenja i

snova, kada odšetamo u ţivot bez moći, sve ove stvari su prosto tu - poslovi, novac

- i vi uvidjate sa velikim smehom "Zašto sam bio toliko fokusiran na to kada je to

prosto ovde?" To nije magija. Ići ćemo u fiziku ove godine, objasniću zašto to nije

magija. To je samo svest. To je sve. To je sve.

Dakle uzmite dobar dubok udah dok ulazimo u Hodaj.

Šta je ispred

Ovo će biti velika godina. Već ću reći, ovo će biti naša najveća godina dosad,

dosad. Nisam rekao najlakša, rekao sam najveća (Adamus se smeje). Naša najveća

godina dosad, zato što kao što ćemo iskusiti danas, uradiću nekoliko stvari sa

vama, ali naročito uradićemo neku vrstu - eh - Šetnje-kroz-san. Ja ću raditi manje

predavanja i mi ćemo raditi više iskustava, vaših ličnih iskustava, barem danas,

moţda ne ostatak godine.

LINDA: Šta znači "najveća"?

ADAMUS: Dolazim tamo.

Dakle danas ćemo uraditi par stvari. Prvo, uradićemo tu, eh, samo šetnju - ne čak

ni Šetnju-u-san; tu šetnju - u ţivot bez moći. Mi smo ovo već počeli sa Kihakom i

Kihakeri vam mogu reći da to menja stvari. Ići ćemo danas sa tim na drugi nivo u

ţivot bez moći. Dakle to je jedna od ovih stvari... zaista ću vas zamoliti da budete

sigurni sa sobom da znate da pravite izbor da uradite ovo, zato što ako kaţete

"Testiraću vode bez-moći", to ne funkcioniše. Vi to ne moţete malo testirati, zato

što ćete biti uvučeni pravo nazad u moć.

Moć je sada veći magnet od bez-moći. Naposletku ne, ali danas je veći magnet.

Dakle ako kaţete "Pa ja ću biti malo bez moći" i pokušate da napravite taj bebi

korak, magnet moći će vas povući nazad veoma jako - veoma, veoma jako - i

bićete razočarani u sebe. Reći ćete "Pa, to nije baš dobro funkcionisalo" i bićete

ljuti na sebe najpre zato što ste duhovi glupan, a onda ćete biti ljuti na mene. "Pa,

Adamus nam govori sve ove stvari i to ne funkcioniše."

Pa, ja vam govorim upravo sada, vi imate mogućnost da idete u ţivot bez moći gde

vam ne treba borba. Ne treba vam upinjanje. Ne treba vam trenje ţivljenja u svetu

moći, ali posvećujemo se potpuno. Posvećujemo se potpuno, ne samo malo. To ne

funkcioniše baš dobro. To zapravo boli.

9

Dakle šta znači najveća? Najveća godina? Najveća godina, videćete najveće

transformacije. Videćete najveću promenu svesti i to uopšte neće biti ono što um

sada misli. Neće, zato što vi govorite "Oh dobro. Ja ću moći da hodam po vodi i

moći ću da znam sve i..." Ne, ne, ne, ne. Ne, ne, ne (smeh). Postoji nešto što ide

mnogo dalje.

Znate, svest je interesantna stvar, zato što ste vi zaista pioniri svesti ili pirati svesti,

a svest je zabavna zato što kada je nemate ili ste ograničeni, vi ne shvatate šta ona

radi. Vi ne shvatate kako je svest promenila istoriju, neverovatno, tokom vrlo, vrlo

kratkog perioda vremena.

Pre samo 1500 godina, svest je bila toliko drugačija. Pomislite, ili osetite na

momenat. Nemojte misliti, osetite na momenat. Mnogo vas je bilo inkarnirano pre

1000, 1500, 2000 godina. Vaš ljudski um sada misli "Oh, to sam samo bio ja, ali

nisam imao auto ili internet i nosio sam smešnu odeću, ali bio sam baš ovakav u

ono vreme." Ne, ne, ne, ne, ne, ne. Vi ni blizu niste imali svest.

Da li shvatate da su pre 1500, čak i pre 1000 godina, većina ljudi bili robovi? Ne

samo nekoliko. Većinu ljudi su posedovali plemići. Posedovali! I ono što je još

čudnije, oni to nisu preispitivali. Njima nije trebalo mnogo čuvara ili vojske ili

policije da drţe robove robovima, zato što vi to niste preispitivali. To je bila vaša

sudbina u ţivotu.

Sada, postojala je, moglo bi se reći, naslaga koja vas je drţala na tom mestu i jedna

od mojih omiljenih stvari o kojima se ne priča je rimska katolička crkva. To je bilo

odlično... za one od vas sa tom pozadinom. Uzmite bilo koju crkvu, stavite je na

mesto i to je isti makio. Crkva vas je drţala u mestu. Veoma nesvesna uverenja u

nekog boga koji zapravo ne postoji - hvala Bogu za to (smeh) - ali vama je rečeno

da morate biti sluga. Da morate da sluţite bogu. Da morate da sluţite vašim

gospodarima. Da morate da vodite teţak ţivot pun patnje zato što je to ono što Bog

zahteva. I znate, vi ste to verovali! Vi to u ono vreme zaista niste preispitivali. I to

se nastavljalo i nastavljalo.

Bez da potapšem sebe po ledjima jer ću dozvoliti Lindi da to uradi.

LINDA: (masirajući mu ledja) Oh.

ADAMUS: Ja sam zajedno sa nekoliko drugih uvaţenih sada Uzašlih Velikih

Majstora, bio prvi koji je otvoreno pričao o slobodi. Da li shvatate da ako ste pre

500 godina otvoreno pričali o slobodi... (Adamus stavlja ruku na grlo) Da.

Otvoreno o slobodi, vi biste bili uhapšeni, imali biste sudjenje 10 minuta kasnije i

bili biste odmah obešeni, ili spaljeni, ili giljotinirani. Sada moţemo ovako govoriti

o tome, ali svest je bila toliko drugačija.

10

Svest je bila nesvesna i mogao bih nastaviti i nastaviti sa primerima. Da li shvatate

da u ovom svetu prva istinska demokratija nije postojala do pre otprilike 100

godina? I vi kaţete "O ne, ali grci". Ne, ne, ne, ne, ne, prijatelji moji. Grci i rim...

ne toliko mnogo rimljani, ali grci, ne, oni su mislili o demokratiji. Oni su

kontemplirali o tome i imali su izvesne demokratske aktivnosti sa elitom. Sa

elitom, ali to nije bilo otvoreno za svakoga. Ja to ne smatram pravom

demokratijom kada to nije otvoreno. Samo zato što ste imali deset bogatih tipova

koji tu sede i glasaju kako će ostatak carstva biti vodjen, to nije demokratija.

I vi kaţete "Okej, ali Amerika, prva praktična, praktikovanje demokratije bilo je u

1776." Ne. To ovde nije bila prava demokratija do zapravo, po mom mišljenju, pre

oko 40 ili 50 godina i to još uvek nije prava sloboda. Još uvek postoje oni koji

nemaju ista prava kao drugi. To je mnogo bolje nego što smo imali pre 300, 500

godina, ali prijatelji moji, još uvek ne postoji sloboda. Ne zavaravajte se. Nemojte

se uopšte zavaravati.

Dakle nazad na moju poentu, šta god je poenta bila (smeh). Svest. U sledećoj

godini imaćete mogućnost da postanete mnogo više svesni, budni, spoznajući i to

će vas ponekad iznenaditi i začuditi tokom godine. Zapišite to za sebe, ili podelite

to; koliko ste pre bili nesvesni, koliko ste mislili da ste na duhovnom putovanju, ali

ste zapravo bili nesvesni.

Duhovno putovanje za mene je srcem osećen, sa dobrom namerom, ali neuspeo

pokušaj ljudi da budu slobodni. Duhovna putovanja su puna makia, jesu, i vodja i

gurua i svega izvan vas samih. Duhovna putovanja su u najboljem slučaju

ometanja paţnje. Duhovna putovanja su često ogromna zamka koja čoveka vodi

opet i opet i opet u nove inkarnacije. I šta oni rade? Oni se vraćaju pravo na

duhovni put.

Ja znam da neki od vas tamo, moţda jedno ili dvoje čak i ovde govori "Oh! Evo

Adamusa, ima pik na sve." Apsolutno (smeh). Zašto ne?! Skoro se osećam kao da

imam pušku i sedim ovde na buretu vode sa ribom unutra (Adamus se smeje). To

je lako. Lako je imati pik na sve to. Lako je zaista, zaista pogledati sa smislom za

humor sve u vašem ţivotu - velikim smislom za humor - i uvideti da je sve to

rodjeno sa mesta ograničene svesti.

I, znate, mi nećemo nastaviti da pokušavamo da popravljamo ograničenu svest. Mi

nećemo nastaviti da to ispravljamo i da činimo da se to oseća malo bolje i da

govorimo tome kako je imalo tako teţak ţivot. Ne, nećemo. Mi nismo ovde da

ispravljamo ono što je bilo. Mi smo ovde da se otvorimo nečemu što je totalno,

totalno slobodno i novo. "Slobodno" kao u slobodi, "novo" kao u vi to niste pre

uneli u vaš ţivot, uvek je bilo tu, ali niste to uneli.

11

Dakle, molim vas razumite da se mi u ţivotu bez moći nećemo vraćati i popravljati

tela, mozgove. Mi se nećemo vraćati i pokušavati da popravimo stare stvari.

Zašto? Znate zašto? Zašto nećemo, pre svega, zato što je to "i", to je još uvek tu i

to još uvek moţe da postoji. Vi ćete pogledati unazad jednog dana u ovoj godini i

uvidećete kako je ţivot do sada bio singularan i linearan. To je bilo kao "Zašto sam

mislio da samo moram da nastavljam da idem tim linearnim ljudskim putem

pokušavajući da stavljam sebi flastere, pokušavajući da ispravim sebe, da iscelim

sebe? Pf! Zašto?"

Zašto isceljivati - mislim emocionalno, fizički, duhovno - zašto isceljivati kada vi

prosto moţete biti "i"? Vi još uvek moţete to imati. Vi još uvek moţete imati to

slomljeno, patetično, ograničeno, tvrdoglavo ljudsko ja (smeh). Zašto ne? Kada vi

takodje moţete imati "i". I u ţivotu bez moći radiće se o odlasku u "i", ne o

popravljanju glupaka. Dozvolićemo da se to nastavi.

To je čudo, blagoslov, lepota. To je kao, uradimo to sve. Uradimo to sve. Budimo

svesni Ja Jesam i svih drugih persona koje to moţe doneti. To je mnogo manje

rada nego pokušavanje da popravite ljudsko ja, Brate Dţone. Neka Brat Dţon

nastavlja da radi vrstu stvari Brata Dţona, ali istraţimo šta još postoji.

Kaţem istraţimo. Mi nećemo morati da proizvodimo ni jednu stvar. Mi nećemo

ništa graditi. Mi nećemo pokušavati da stvorimo nove identitete. Oni su već tu i vi

ćete se jednog dana probuditi u vašoj svesti i reći: "Ha! Zašto sam proveo toliko

mnogo vremena pokušavajući da popravim ono što sam mislio da je slomljeno,

umesto da sam se samo otvorio svemu što ja jesam? Zadivljujuće. Zašto sam

proveo toliko mnogo vremena pokušavajući da samo jurim karijeru, plaćam moje

račune, imam auto da vozim, kada je to već bilo zbrinuto? Zašto sam bio toliko

nesvestan?" Dakle to je mesto gde idemo ove godine.

Kako objasniti?

Pre nego što budemo išli dalje, imam da postavim pitanje. Ako iko od vas ima vaše

mobilne telefone, moţda ćete sada ţeleti da ih ugasite (smeje se) ako su uključeni.

Ali imam da postavim veoma vaţno pitanje, zato što je ono povezano sa mobilnim

telefonima.

Hajdemo ovde na malo putovanje. Ovo još nije merab ili Šetnja-kroz-san.

Hajdemo na putovanje, zato što moţete. Sećate li se "i"? Dakle vi ne pokušavate

da gurnete to ljudsko unazad 100 godina u vreme 1915-te godine, vi samo

"dodajete i" tome, okej? Ućutite. Prestanite da mislite (Adamus se smeje). To je

tako jednostavno. Mi smo prosto u 1915-toj godini. "Da, ali..." Ućutite! To stare

12

ljudske oči gledaju na to. Mi smo u 1915-toj godini, okej? (publika kaţe "Okej")

Okej. Vau!

Okej. Mi smo u 1915-toj godini i igraćemo ovde malu igru. Vi imate vaš iPhone ili

iPad. Shvatate li da će iPhone biti proizveden, kada je to bilo, 2007-me godine? Mi

smo u 1915-toj godini. On će biti proizveden 2007-me godine, iPad 2010-te

godine. Da. Uzgred, meni treba da bude pripisana zasluga za naziv. Da, jer Stiv

Dţobs je ţeleo da ga nazove Kulfon, ili zapravo je ţeleo to da nazove Dorped

(vrata) kao da je to bolje od prozor (Windows) i... (publika uzdiše) Imao je sve ove

uţasne nazive. On je bio grozan u imenovanju stvari i ja sam rekao "Stiv, Stiv" -

rekao sam - "Šta taj telefon zapravo radi? Šta on radi?" I on je rekao "Pa, daje mi

slobodu. To je za mene, to je ja." Ja sam rekao "To je to! Ajfon. Ja Jesam telefon."

Dakle ţelim da vi... to je istinita priča! To je istinita priča (aplauz) i bilo je

potrebno mnogo rada, ali... (još smeha; neko kaţe "Da,da").

Dakle mi smo u 1915-toj godini i vi ste poneli ovaj aparat sa sobom. Imate ovaj

aparat. Vratili smo se 100 godina unazad. Vi imate ovaj aparat nazvan iPhone, ili

neki od vas imaju jeftine sklepane kopije nazvane Android. Ja sam pomogao u

stvaranju Apple. Da, ja sam malo pristrasan prema tome.

LINDA: Imaš li ikakve akcije?

ADAMUS: Meni ne trebaju akcije. Ja to posedujem energetski, kozmetički... ili

kosmički! (smeh) Ili kozmetički.

Dakle pokušao sam da radim sa Bil Gejtsom. Ali da li ste ikad pokušali da radite

sa inţenjerom? (Adamus se smeje) Nije funkcionisalo baš dobro. "Prozori?" rekao

sam. "Prozori?! Pf!"

Ali svejedno, vratili smo se u 1915-tu godinu. Sada zamislite ovo. Donesite vašu

svest tu - pucne prstima - samo tako. Nemojte da mislite o tome; samo ste tamo.

Imate ovaj iPhone koji ste poneli sa sobom i vi ćete - poneli ste ih nekoliko - vi

ćete razdeliti, ne znam, desetak, ili više ovih iPhona u 1915-toj godini.

Setite se, 1915-te godine automobili - tek nastaju. Nije ih imalo mnogo ljudi, tek

su postajali moda tih dana. Struja - nekoliko kuća je imalo, neka preduzeća su je

imala, ali sigurno ne u svim gradovima i svim kućama. Telefoni - neki ljudi su ih

imali, mnogi nisu. I dvojni priključak, govori o promeni svesti. Moţete li zamisliti

dvojne priključke? Da li su neki od vas dovoljno stari da su ikad pričali preko

njega? (nekoliko ljudi kaţe "Da") Da, da. Ili dovoljno siromašni da ste ikad pričali

preko njega (Adamus se smeje).

13

Sada, imate ovaj iPhone i izaći ćete i daćete ga i objasnićete ukratko. Nećete

pričati o budućnosti. Vi ste u tom momentu, u 1915-toj godini, objasnićete ukratko

šta ovaj telefon radi ali ćete postati pomalo konfuzni sa rečima, zato što oni mnogo

toga ne razumeju. Dakle morate to reći izrazima iz 1915-te godine. I ja imam dva

pitanja za vas i Linda će krenuti sa mikrofonom.

Prvo pitanje je kako ćete im to objasniti, šta to moţe da radi? I šta će ljudi raditi sa

tim? Šta će ljudi raditi sa tim?

Ah, oni u svojim rukama imaju komad magije. Razmišljajte u izrazima iz 1915-te

godine, ljudskim izrazima iz 1915-te godine. Šta će oni ţeleti da rade sa ovim

telefonom? Vi znate šta on radi. Oni to ne razumeju sasvim.

Dakle Linda, izaberi našeg prvog kandidata.

LINDA: Okej. Da izaberem nekoga?

ADAMUS: Da.

LINDA: Okej. Mogu to uraditi.

ADAMUS: 1915-ta godina. Pre svega, vrlo prosto, draga moja, šta ćeš im reći da

to radi?

SJU: Zaista nemam ideju.

ADAMUS: Dobar odgovor zapravo.

SJU: Da.

ADAMUS: Da. Ali ti to drţiš i oni su, znaš, okej. "Šta je to?" neko pita. "Šta je to,

draga moja?"

SJU: Pa, ako im ne moţemo reći da je to iz budućnosti...

ADAMUS: Ne, ne.

SJU: ... da. To je kao...

ADAMUS: Zato što bi vas ubili.

SJU: Da (smeh). Ja sam to uradila, da. (smeje se)

14

ADAMUS: Oni to rade. Oni to rade. Da. Dakle ti drţiš ovu stvar. Da li neko ima

nešto što mogu koristiti? Ajfon. Ne ţelim jeftinu sklepanu imitaciju android.

KERI: Ja imam pravu stvar ovde.

ADAMUS: Pravu stvar ovde, da. Da li je ovo poslednji model?

KERI: Apsolutno.

ADAMUS: Hvala ti. Inače... okej, dakle drţiš ovaj aparat, evo drţi ovaj aparat i šta

ćeš im sada reći? Prvo, šta to moţe da radi?

PIT: Ne moţe uraditi mnogo zato što ne postoje mobilne mreţe! (smeh)

ADAMUS: Pa, moţda sam ja izgradio nekoliko.

SJU: Oh.

PIT: O, ti si to promenio.

ADAMUS: To se zove kreativna imaginacija, prijatelju moj.

SJU: Okej.

PIT: Hej, ja...(nejasan komentar, mnogo smeha)

ADAMUS: Ah! Ah! A da li ti imaš iPhone, gospodine?

PIT: Dodjavola ne! Ja imam Android.

ADAMUS: Aha! Moja poenta! (smeh) Moja poenta!

SJU: Da!

ADAMUS: Volim vas društvo. Okej, pre svega...

SJU: Okej, moj sin je inţenjer, tako da i ja razmišljam kao inţenjer.

ADAMUS: Oh, okej. Dakle reci mi, sada, 1915-ta godina; objasni tri lake stvari.

Šta ovaj aparat radi?

SJU: On vam pokazuje potencijale. Pa, oni ni to ne bi shvatili. Da. (smeje se)

15

ADAMUS: I znaš, oni će ţeleti da uzmu to i ţeleće da...

SJU: Da se igraju sa tim.

ADAMUS: ... pogledaju to, naravno. A onda će ţeleti da ga bace.

SJU: Ne, ne bacaj to. Ne.

ADAMUS: Okej, ali to je ono što će oni uraditi.

SJU: Da.

ADAMUS: Dakle brzo, brzo. Imamo mnogo toga da uradimo danas.

SJU: Da, moramo da idemo dalje.

ADAMUS: Pica će se ohladiti pre nego što mi ovde završimo (ona se smeje). Pa,

šta će ovo da uradi za njih? Daću ti naznaku.

SJU: Okej.

ADAMUS: Moţete da gledate slike.

SJU: Slike.

ADAMUS: Da.

SJU: Okej. Moţete da vidite...

ADAMUS: Imaš li neke dobre slike tu?

KERI: Mogu da gledaju video.

ADAMUS: Oni ne znaju šta je video.

SJU: Ne, 1915.

KERI: Oh, da.

ADAMUS: Okej.

SJU: Dakle slike. Oni mogu da gledaju slike.

16

ADAMUS: Da. Okej. I šta još mogu da rade?

SJU: Mogli bi čuti glasove na tome.

ADAMUS: Mogu da čuju glasove. Dobro. Ne, svidja mi se to (ona se smeje). Oni

mogu da čuju - naravno, moţda ih već čuju. Ali oni mogu čuti glasove, gledati

slike i šta još?

SJU: Muzika. Oni mogu slušati muziku na tome.

ADAMUS: I slušati muziku. Sada, oni će biti apsolutno začudjeni. Naravno, vi

ćete morati to da im demonstrirate. Oni će biti apsolutno začudjeni.

Sada, vi znate potencijal toga što ova stvar radi i mi sada imamo mobilne mreţe i

sve to do sada. Konstruisali smo neke da bi oni radili u 1915-toj godini. Šta će oni

raditi sa ovim zadivljujućim aparatom?

SJU: Oni ne bi imali ideju šta da rade sa tim.

ADAMUS: Da, ali recimo da si im pokazala nekoliko stvari. Šta bi oni pokušali da

rade?

SJU: Da me ubiju. (smeje se)

ADAMUS: Da. Da. Ali prati ovo. Šta bi oni radili sledeće?

SJU: Pa, ukrali to.

ADAMUS: Tačno. Okej. I koliko dobra bi im donelo ako to ukradu?

SJU: Ništa, zato što ga ne bi razumeli.

ADAMUS: Zato što ne znaju kako to da rade. Dobra poenta. Odlično. Okej.

Dobro.

SJU: Dobro.

ADAMUS: Idemo dalje. Da, to je bilo dobro.

Sledeći. Isto pitanje. Šta ćete im reći da to radi i šta će oni onda uraditi sa tim?

(Linda daje mikrofon Lari, koja ga nudi Martiju.)

MARTI (MOFO): Ti si ekspert za iPhone.

17

LARA: Ja bih im rekla da mogu da se poveţu sa ljudima iz celog sveta, da mogu

da uče nove stvari, da mogu da igraju...

ADAMUS: Koje nove stvari bi oni učili?

LARA: Mogli bi naučiti kako da sviraju violončelo. Mogli bi naučiti kako da

sviraju violončelo.

ADAMUS: Okej. Na toj maloj kutiji?

LARA: Aha.

ADAMUS: Okej. Dobro, dobro.

LARA: Da.

ADAMUS: I još jedna stvar, šta još? Da li si ti naučila kako da sviraš violončelo

na tome?

LARA: Radim na tome (smeju se).

ADAMUS: Pozivnica da budeš ovde na bini sledeći mesec.

LARA: Oh, vau.

ADAMUS: Sa violončelom.

LARA: Bolje da krenem.

ADAMUS: Da (smeju se).

LARA: Mogli bi igrati igrice sa ljudima. Ja to ne radim, ali sam razumela da

moţemo igrati igrice i povezati se na taj način.

ADAMUS: Okej, dobro. I šta će oni sada da urade sa tim? Dala si im to, šta će oni

da urade?

LARA: Mislim da će verovatno pokušati da igraju hokej sa tim, sa palicama.

ADAMUS: Da igraju hokej.

LARA: Da.

18

ADAMUS: Hokej. To je postojalo 1915-te godine?

LARA: Ne znam (smeje se).

ADAMUS: Ja ne... pretraţujem... ne. Samo u Kanadi, da.

LARA: Oh, okej. Da.

ADAMUS: To nije bilo poznato ostatku sveta. Da. Okej, dobro. Uradimo još dva.

LINDA: Okej.

ADAMUS: Dokazaću poentu ovde za momenat. Vi ćete svi reći aaa!

EDIT: Oh!

ADAMUS: Edit! Edit! Dakle šta ćeš im ti reći da to radi?

EDIT: Komplikuje njihove ţivote van svake mere (mnogo smeha i aplauz).

ADAMUS: Postoji istina u tome, draga moja. I šta će oni uraditi sa tim kada im to

daš?

EDIT: Pritisnuti ekran.

ADAMUS: Ne, ne fizički, nego...

EDIT: Oh.

ADAMUS: Mislim, da, zato što ćeš im pokazati kratku demonstraciju i reći "Uradi

ovo, uradi to". Kako će oni to koristiti u njihovom ţivotu?

EDIT: Mislim da su svi odgovorili jedine stvari koje sam mogla smisliti. Ne znam,

mogu igrati igrice. Mogu videti slike, slušati muziku.

ADAMUS: Okej.

EDIT: Ne mislim da mogu postati svesni da su oni Ja jesam ko Ja Jesam (smeh).

ADAMUS: Ne, verovatno ne. Dobro. Dokazujem poentu ovde. Još jedan, vrlo

brzo.

19

LINDA: Okej, još jedan.

ADAMUS: Još jedan. Vrlo brzo. To je teško, izazovno. To je vaš telefon.

KERI: Oni će se bojati toga i sakriće to. I gledaće u to kasno noću pod jorganom

kada ih niko ne vidi.

ADAMUS: Da li je to ono što ti radiš? (smeh)

KERI: Uh, ne. Pa, ako bi mogli preuzeti porno film, kladim se da bi to uradili

takodje! (smeh) Ali ja to ne radim. Ne.

ADAMUS: Da li su porno filmovi kreirani 1915-te godine?

KERI: Hm, da. O da.

ADAMUS: Da, da, da. Okej. Ali zaboravila si, šta ćeš im reći da ovo radi?

KERI: Ha?

ADAMUS: Šta ćeš im reći da ovaj aparat radi?

KERI: Hm, upravo sam blokirala. (Adamus se smeje) To je vaš lični najbolji

prijatelj. Kada svi drugi odu, onda još uvek imate vaš telefon i moţete ići na

fejsbuk.

ADAMUS: Hej, to je previše lično! (smeh)

KERI: Moţete otići na fejsbuk i videti ljude koji idu na odmor (smeh).

ADAMUS: Ovo je tuţno (Adamus se smeje).

KERI: To jeste tuţno. Malo.

ADAMUS: Okej, hvala ti. Hvala ti mnogo.

Dakle kada stavimo to u ovaj kontekst, kada se vratite 100 godina unazad - što

zapravo nije toliko davno, ali bilo je totalno drugačije - poenta broj jedan: Svest se

rapidno menja i ne moţete ni početi da budete svesni toga dok vam se to ne

dogodi.

Pre 100 godina - bilo je toliko drugačije. Ne samo tehnologija. Prijatelji moji, svest

je bila veoma drugačija. Pokušajte da objasnite nešto što sada znate, što sada

20

uzimate zdravo za gotovo; to postoji tek od 2007-me godine. Osam godina,

prijatelji moji. Vi biste imali teškoću da se vratite u 2006-tu godinu i objasnite šta

će ovaj aparat raditi.

Govorim vam sve ovo zato što ono što će se desiti sa vama, sa nama ove sledeće

godine biće na toj istoj skali ali mnogo više. To je teško zamisliti, teško staviti u

reči, dakle ne pokušavajte, molim vas. Molim vas nemojte početi da pokušavate da

planirate šta će se desiti, zato što mogu da vam garantujem da će to biti totalno

drugačije. Ali da li biste, molim vas, dopustili da se to dogodi.

Da vam je ovaj aparat bio dat 2006-te godine - recimo 2005-te godine, čak i pre

deset godina - i rečeno "Šta biste voleli da ovaj aparat radi za vas?" Vi ne biste

mogli čak ni zamisliti šta on moţe da radi sada deset godina kasnije. Ne biste

mogli. Bili biste ograničeni.

To je moja poenta, moja prva poenta danas. Da li biste se, molim vas, sklonili sa

puta da dopustite ono što dolazi sledeće? Ljudsko ne mora to da planira i ne moţe.

Vi ne biste mogli zamisliti pre deset godina šta bi to moglo da radi za vas, a kamoli

pre 100 godina.

Druga poenta u ovome, šta će oni da rade sa tim? Imali ste malo putovanje kroz

vreme, vratili ste se i dali ste im ovaj aparat, dali ste im mali trening; šta će oni da

urade? Na nesreću, ljudska priroda kaţe da će oni uraditi nekoliko stvari. Predaće

vas autoritetima. Zaista. Oni su toliko uplašeni - toliko uplašeni - oni ne znaju šta

da rade. Tako da će vas otkucati. Ili će naći način da koriste ovaj aparat - koji vi

sada nosite u dţepu, uzimate ga zdravo za gotovo, to je vaš najbolji prijatelj - oni

će naći način da uzmu ovaj aparat i unište sebe, svoje lične ţivote. To je previše za

baratati za njih. Oni će biti preplavljeni time. Ili će naći način da u njihovim ličnim

ţivotima pokušaju da izgrade taj ljudski identitet iz 1915-te godine koji ne moţe

da izadje na kraj sa tehnologijom i slobodom koji su dostupni na tom malom

telefonu. Oni će uništiti njihove ţivote. To se toliko često dešava sa ljudima, oni su

samo-destruktivni. Oni ne mogu baratati time. Oni kaţu da ţele nešto veće i bolje.

Oni ne mogu baratati time. Svako od vas - svako od vas - zna iz svog ličnog

iskustva o tome.

Ili će ga koristiti da raznesu svet. Neko će reći "Ah, sa ovim aparatom moţemo

stvoriti nova oruţja. Moţemo špijunirati loše momke. Moţemo akumulirati

bogatstvo i moć i moć i moć i moć." Garantujem da se to pojavilo 1915-te godine,

ako se vratite, oni će to koristiti da steknu neku vrstu moći. Da manipulišu

njihovim prijateljima, saradnicima, vladinim funkcionerima, svetom - to nije

vaţno. Oni će to koristiti za moć.

21

Dakle poenta broj dva u ovome: dok ulazimo u ovu godinu, ne postoji moć. I kada

vam dodju nove stvari, one uopšte neće biti korišćene za moć. Nemojte ih koristiti

za moć. Bićete u iskušenju. Bićete zavedeni. Davaćete meni i drugim Šaumbrama

izgovore. Postoje druge Šaumbre koje će reći "Nemoj to raditi. Nema potrebe da

dobijaš to izvan sebe. Nema potrebe da ovo što učimo koristiš da bi sticao više

stvari za ljudski identitet." I vi ćete se raspravljati sa njima i reći ćete im kako

Adamus greši i kako oni greše i kako Adamus kontroliše svakoga.

Prijatelji moji, govorim vam upravo sada, baš kao ako bi nekome u 1915-toj godini

bio dan iPhone, on bi ga koristio za moć i konačno za destrukciju. Mi nećemo ići u

moć. Nama ona ne treba. Vama ona ne treba. Da li biste samo disali to na

momenat i osetili da li je to ispravno za vas, ţivot bez moći. Ne treba vam moć

uopšte.

Šta dolazi

Dakle, sledeće pitanje. Da postavim to. Sledeće pitanje. Evo nas u 2015-toj godini

i dat vam je aparat. Dat vam je aparat koji privlači energiju prosto izborom. Neću

reći kako taj aparat izgleda, ali reći ću da izgleda otprilike kao ovo (drţi mali

daljinski upravljač). To je jednostavno. To privlači energiju kroz izbor kad god

vam treba. I ovaj aparat takodje neutrališe emocije, vaše emocije. Ne od drugih

ljudi, nego vaše. Neutrališe emocije, malo zastrašujuće. Voa. Probaću to odmah.

(Adamus usmerava crveni laser prema sebi i pravi smešne face; smeh) On

neutrališe emocije.

Ovaj aparat takodje vam omogućava da budete gde god izaberete. Sada, kaţem

"Gde god izaberete"; to ne znači da vaše telo nestane i ponovo se pojavi na drugoj

strani sveta. Mi smo u "i" sada. Vi ste u "i". Vaše telo će ostati tu, ali vaša svest

moţe biti na dva mesta. I vi kaţete "Pa, kakva je vrednost ako ne mogu da

ponesem moje telo?"

Dve stvari. Vi ćete uvideti da ne morate. Vi ste bili toliko privezani za telo - da li

ţelite da ga ponesete kada idete da putujete u druge univerzume i dimenzije?

Stvarno? Vi se ţalite povodom njega, ono postane bolesno, vi prdnete i radite sve

ove ostale stvari (smeh) i vi ţelite da ga ponesete?? Istinska bilokacija (biti na dva

mesta istovremeno) je stvar svesti, ne fizičkog tela (opet usmerava laser na sebe;

smeh) Da. Ne treba vam telo.

Sada, u realnosti, u praktičnim primenama, dok dopuštate svesti da bude gde vi

ţelite da ona bude, vi nosite sa sobom - i vi postajete mnogo veštiji u tome -

svojstva fizičkog; ne aktuelno fizičko, nego svojstva fizičkog. Otprilike kao

22

energetski otisak prsta. Otprilike kao spoznaja ugradjena u svesti kako to izgleda

biti u telu i dakle, vi jeste.

Ali manite se mišljenja da "Oh, ja moram da ponesem ovo telo". I šta oni rade u

Star Treku? Oni ispare ili se dematerijalizuju. (neko kaţe "Pošalji me") Pošalji

me... ali koji je proces? Oh, vi ste gomila Star Trek štrebera. Vi svi znate odgovor

(Adamu se smeje). To nije... (neko kaţe "Teleportacija") Ne. To nije dezintegracija

ovog tela i stavljanje ga negde drugo. Ovo telo ostaje gde jeste i bez ikakve moći -

čujete li me, bez moći, bez napora, to će biti čudno, nego prosto lupnete petama tri

puta - i iznenada vi ste u Kanzasu (smeh). Dakle sledeći put nemojte lupkati

petama. Sledeći put lupnite čelo i vi ste gde god ţelite da budete.

Ne morate da ponesete telo, okej? Vi ste sada u "i". Vi iznenada iskoračite iz

singularnosti u Sve Što Jeste i imate svu spoznaju tela. Dakle to je otprilike kao da

je telo tu u duhu - svidja mi se to, telo je tu u duhu - ali ono ne mora da bude tu u

fizičkom. A onda zapravo kul stvar je da je to isto toliko dobro, ako ne i bolje. Vi

imate svu spoznaju, vi imate sve obrasce tela. Vi znate kao to izgleda. Dakle zašto

morate da ponesete pravo telo? Zašto ne poneti najbolje od tela? I, dakle, vi ste

tamo. Dakle, drugi vas mogu videti kada vi to ţelite i ne vide vas kada to ne ţelite.

Medjutim, već vidim da ovde imamo problem. Već mogu... ljudski umovi rade

ovde. Mirišem moć, i ona smrdi kao pasje sranje, ili je to bila naša nova Doti

(Sandrino i Dţoovo kuče). Ne, ne. Okej. (smeh) Zato što ja pričam o ovome i

iznenada vi to već radite. Vi ćete koristiti moć. "Ooo! Ja ću biti na dva mesta i

uradiću nešto", šta god i vi ste tu uneli moć. Završite sa tim. Zaista će vas boleti

ako ovo budete radili u moći.

Setite se mog primera. Date iPhone nekome u 1915-toj godini. Prijatelji moji, oni

će uništiti sebe, ili vas, ili svet. Dakle, nemojte ići tamo. Zapamtite to. Stavite to u

svest kada mislite da moţete otići bilo gde.

Dakle sada imate ovaj aparat koji neutrališe emocije. Zašto bih ja to rekao? Pa, vi

ćete otkriti, ako već niste, da su emocije tako razredjene i jeftine i laţne i

natoverene sa moći u poredjenju sa čulnošću. Kome trebaju emocije kada imate

pravu čulnost, sposobnost da osećate - sposobnost da zaista osećate - na svim

raznim nivoima izvan samo fizičkih čula?

Vi znate kako to izgleda, razliku izmedju ulaţenja u emocije sa nekim ili sa sobom

nasuprot, recimo, čujete zaista dobru pesmu i ona vas dirne i imate takvo osećanje

- ali ne emociju? I vi znate da je ovo pravo i to je kao "Oh!" To vas zaista dirne

čulno u ušima, a vaše telo i sve oţivi u tom momentu. Kome trebaju emocije kada

imate osećanja ili čulnost?

23

Dakle ovaj mali aparat to neutrališe na zahtev. Samo pritisnete to dugme (Adamus

je to uperio u svoje lice). Oh, ne! (smeh) Ja sam pilot u avionu... (još smeha)

Dakle, okej. To vam omogućava da bez napora stavite vašu svest gde god ţelite da

ona bude.

Sada, pitanje - Linda uzmi mikrofon, meni ponestaje vremena, ali ne marim -

pitanje je šta ćete uraditi sa ovim? To privlači energiju kao magnet, i sve to je vaše,

sve što vam treba ili ţelite. To privlači energiju. To neutrališe emocije i to vam

omogućava da smestite vašu svest, vašu svesnost gde god ţelite. Linda kreni sa

mikrofonom - šta ćete uraditi?

Zvaću ovo JaJesamer. (smeh) JaJesamer. Okej. Da li bi neko, molim vas,

registrovao zaštitni znak tog naziva za mene odmah - JaJesamer. JaJesamer. (smeje

se)

Molim te ustani, draga moja. Šta... evo, uzmi ovo, oseti to.

DŢULI: U redu.

ADAMUS: Oseti to. Da.

DŢULI: Dakle prvo ću ići negde i igrati se u okeanu.

ADAMUS: Naravno.

DŢULI: A onda sam mislila da uništim sebe. Da, samo se igram. Samo se igram

negde.

ADAMUS: Naravno, uništiti. Okej. Uništiti sebe, da.

DŢULI: Plivati i roniti i igrati se.

ADAMUS: Dakle ti ideš od plivanja sa delfinima do uništenja sebe.

DŢULI: Rekao si da smo... zar nisi rekao 1915-ta godina?

ADAMUS: Ne. Ne (smeh). Ne. Mi smo ovde. Mi smo ovde.

DŢULI: U redu.

ADAMUS: Ne, mi smo ovde. To je bilo jedno iskustvo. Sada smo u ovom

momentu. Mi smo u studiju. Da, i sada smo ovde, ali ja sam doneo aparat, recimo

iz budućnosti. Doneo sam ga sada Šaumbrama. Ja dolazim iz budućnost, ne za 100

24

godina, nego nazvaću to 27 godina u budućnosti, sa JaJesamerom i dajem ga

nekim Šaumbrama. On ima mnogo svojstava. Toliko mnogo, toliko mnogo više od

prostog iPhona, ali ona koja su ovde vaţna su da on neutrališe emocije, on privlači

energiju, onoliko mnogo koliko vi birate - on je samo unosi - i omogućava vam da

stavite vašu svest, da budete bilo gde. Ne u fizičkom telu, ali na neki način u

fizičkom. Šta ćete da radite sa ovim? Baš kao što smo u 1915-tog godini dali

ljudima iPhone. Ja ovo sada dajem vama. Šta ćeš uraditi sa ovim?

DŢULI: Još uvek ţelim da se igram. Da idem na mnogo mesta, da iskusim mnoge

stvari.

ADAMUS: Okej. Daj mi neki primer.

DŢULI: Da počnem da putujem...

ADAMUS: Daj mi primer gde ćeš da putuješ.

DŢULI: Putovaću u Evropu.

ADAMUS: Moţeš to uraditi avionom.

DŢULI: Znam, ali...

ADAMUS: Ali šta je sa drugim dimenzijama?

DŢULI: Naravno.

ADAMUS: Okej.

DŢULI: Ja to već radim.

ADAMUS: Daj mi moj JaJesamer nazad (smeh). Moj je. Poenta dokazana.

DŢULI: Ne znam...

ADAMUS: Poenta dokazana. Ići u Evropu? Imate JaJesamer i vi ćete ići u

Evropu? Idite u drugu dimenziju! Idite u pakao (smeh). Mislim, vidite kako to

izgleda, a onda izaberite da se vratite. Idite na nebo. Idite istraţite. Ljudsko bi išlo

u Evropu. Gde vaš duh ţeli da ide? Gde vaša duša ţeli da ide? Ooh!

Okej, sledeći, ovde (dobaci ga nekome). JaJesamer je otporan na destrukciju. Da.

Ne moţe biti uništen. Okej.

25

Šta ćeš ti uraditi sa njim, Skot? Da li bi ustao?

SKOT: Naravno. Znam, zato što sam ja takodje mislio da putujem. Moj brat putuje

svugde.

ADAMUS: Gde bi ti putovao?

SKOT: Oh, on ide na sva mesta. Ja bih išao pod more. Nikad to nisam uradio,

dakle ja bih istraţio...

ADAMUS: Pod more.

SKOT: Pa, pod okean, u okean.

ADAMUS: Misliš ispod?

SKOT: Da, da istraţim, ne znam, brodolom. Stvari koje normalno nikad ne bih

uradio osim ako pokušam nešto da isplaniram.

ADAMUS: Vrati mi moj JaJesamer (smeh).

Pit! Pomozi mi, Pit! Za Pita miloga! Imaš JaJesamer. Šta ćeš raditi sa njim?

PIT: (slučajno govori u JaJesamer umesto u mikrofon) Moţda nešto kao...

LINDA: Hej, hej, hej!

ADAMUS: O da, da (smeh). Okej, imaš JaMikrofon i JaJesamer (još smeha). Šta

ćeš da radim sa njim?

PIT: Da ga bacim.

ADAMUS: Zašto?

PIT: Zato što mi ne treba.

ADAMUS: To je istina.

PIT: Ja mogu uraditi sve te stvari. Ja sada učim da radim sve te stvari.

ADAMUS: Tačno, tačno. Tačno.

PIT: Okej, kao deo mog uzašća.

26

ADAMUS: Ali ovo je moj dar tebi. Ne moţeš baciti moj dar.

PIT: Okej, samo ću ga spustiti (smeh).

ADAMUS: Znaš, Pit, svidjaš mi se, ali uzimam nazad moj prokleti dar.

PIT: Okej!

ADAMUS: Daću ga nekome. O, Sart! Pomozi mi, Sart. Okej, Sart imaš JaJesamer

sada. Šta ćeš uraditi sa njim?

SART: Uţivaću u ţivotu.

ADAMUS: Okej, kul, ali šta ćeš da uradiš sa njim?

SART: Učiniću da radi magiju ostatak mog postojanja ovde.

ADAMUS: Daj mi jedan primer. Šta ćeš da uradiš danas kasnije sa njim?

SART: Ješću picu (mnogo smeha).

ADAMUS: Vrati mi to! Dejvid! Dejvid, sanjaj - nakon što dobiješ mikrofon -

sanjaj! O zašto ja? (Adamus jeca; smeh) Zašto?!

DEJVID: Da, hm...

ADAMUS: Dejvid.

DEJVID: Postaću svestan stvaralac...

ADAMUS: Da, da, da, da.

DEJVID: Da znam da Ja Jesam.

ADAMUS: Kako?! Šta ćeš uraditi?

DEJVID: Pa, kao primer...

ADAMUS: Šta ćeš stvoriti do pet sati popodne? Šta ćeš stvoriti?

DEJVID: Postoji igra nazvana Diskbol.

27

ADAMUS: Okej.

DEJVID: Da, to je zapravo aerobik igra koja pomaţe da telo dodje u balans i

pokreće energiju i radost u ţivotu.

ADAMUS: Koliko je stara ta ideja?

DEJVID: Pa razmišljam o tome predugo!

ADAMUS: Odustani od toga i idi negde drugo.

DEJVID: Da, dakle...

ADAMUS: Ako to ne funkcioniše, odustani od toga. Radi nešto drugo, molim te.

DEJVID: Hvala ti.

ADAMUS: Apsolutno. Ostavi to. Sada šta ćeš raditi sa mojim JaJesamerom?

DEJVID: U redu. Zaista iskusiti radost sebe.

ADAMUS: Hajde! Daj mi primer!

DEJVID: Da, hm.

ADAMUS: On neutrališe emocije. Drugim rečima, dozvoljava da imaš istinsko

čulno osećanje, ako znaš na šta mislim.

DEJVID: Dakle kako bi bilo orgazam 24 sata dnevno (smeh i aplauz).

ADAMUS: Okej. Konačno!

DEJVID: Da!

ADAMUS: Konačno smo probili barijeru.

DEJVID: Da.

ADAMUS: To je početak, za Hrista miloga.

DEJVID: To je dobar početak.

28

ADAMUS: Ne ti Hriste (gleda gore) nego... ne, ne Isus (smeh). Dakle to je

početak.

Sada, to neutrališe emocije. To privlači energije i moţete ići bilo gde prosto

pomoću JaJesam-ovanja. Bilo gde. Šta ćeš uraditi? Daj mi nešto drugo. Imaš ovaj

veliki orgazam. Šta sada?

DEJVID: Tačno. Istraţiti dimenzije i zapravo radeći to takodje deliti potencijal

mog JaJesam-stva sa bilo kim ko izabere... (Adamus pravi facu neverice) Ne.

(smeje se)

ADAMUS: Deliti, moje dupe! Oni bi te prvo ubili!

DEJVID: Da, pa moraće me pronaći. Ja ću se samo teleportovati. Samo ću...

ADAMUS: Daj mi to! Daj mi moj prokleti JaJesamer! (smeh) Okej, ovo je

poslednji.

ADAMUS: Bolje ti je. Bolje ti je. Dodji ovde napred.

EDIT: Hajde, Ted.

ADAMUS: Okej. Da.

TED: (uzdiše) Išla bih svugde. Vinula bih se... šta se dogadja gore u toj zvezdi?

Mogu to videti. Projektovala bih se na mesta koje ne mogu ni zamisliti, ali ona su

tu i moţda ću biti kao vitka visoka divna ţena i šetati okolo i samo... uradiću šta

god ţelim da uradim.

ADAMUS: Kako si uradila taj hod?

TED: (šepuri se) Ovako. Ne znam. (Adamus pravi facu; smeh)

ADAMUS: Da. Ja bih u tom slučaju kupio de-luks verziju JaJesamera! (još smeha)

TED: Moţda sam to niska ja koja pokušavam da budem vitka... u svakom slučaju,

ja bih išla svugde gde nisam ni znala da bih mogla ići i iskusila stvari koje moje

ljudsko...

ADAMUS: Daj mi primer. Hajde! Ti pričaš nebulozno. Gde bi...

TED: Nebulozno. Otišla bih na drugu nebulu (maglina) (smeh).

29

ADAMUS: Naravno. Ja imam tamo prijatelje. Daću ti njihova imena.

TED: Hvala ti. Ja bih pila pivo negde drugo.

ADAMUS: Moţeš ih prvo zvati preko tvog iPhona.

TED: Ja, ja... iskusila bih stvari koje bih sebi dopustila - sada moj mozak priča.

Tamo postoje stvari koje...

ADAMUS: Daj mi to! Daj mi to! Daj njoj mikrofon. Njoj (pokazuje ka Lindi).

TED: Njoj.

ADAMUS: Njoj.

Moja poenta tačno. Vi dolazite iz ljudske perspektive. Dobili ste ovaj magični

aparat, baš kao što je njima u 1915-toj godini dat iPhone koji radi zadivljujuće

stvari, ali sada je vama dat ovaj magični aparat, JaJesamer i vi ćete ići u Evropu?!

To je vaš jjj... san??! I ići ćete da plivate pod vodom, da nadjete brodolome?! Šta

ja...?! Moţete li videti humor u ovome? I vi ćete, šta, putovati? Da li je to ono što

ţelite? Da li je to prosvetljenje - da putujete negde?

Od svih stvari - Dejvid je verovatno jedini koji se malko pribliţio udarcu u zvono,

on će imati orgazam 24 sata dnevno. Mi znamo odakle on dolazi (smeh). I mi

znamo da će on imati mnogo prijatelja (još smeha). Bolje nabavi skriveni broj

telefona (još smeha).

Ne bih mogao bolje napisati tekst za ovaj dan i da sam pokušao. Nisam morao da

pokušavam. Vi ste to uradili za mene. Vi ste napisali ovaj briljantni klasik. Ovo je

klasik. Šta neko radi sa iPhonom? Kako to uopšte da objasnite u 1915-toj godini?

Šta će oni da rade sa tim? I vi ste se mučili sa rečima. Niste mogli objasniti. Ja sam

bio nemoćan. Nemoćan. I ja sam pokušao da demonstriram moju poentu znajući da

ću vam dati JaJesamer, znajući da je on na putu, sada se isporučuje. Vama dolazi

JaJesamer i da li ste vi zaista spremni za njega?

Ići ćete u Evropu, plivati pod vodom i imati orgazme (smeh i aplauz). Da li je ovo

ono ka čemu idemo? (Adamus se smeje) Da li je ovo mesto gde se razilazimo? (još

smeha)

Moja poenta je da ljudsko ja nikako ne moţe znati šta da radi, ili čak i zamisli šta

dolazi sledeće, a ovaj JaJesamer dolazi sledeći. Mislim to je u e-mailu. Dolazi

vam. To čak nije ni dar od mene; to vi dajete sebi. I kada to dobijete, sklanjajte se

sa puta, sklanjajte vaše ljudsko ja sa puta.

30

Upravo ste videli šta se dešava na vrlo, vrlo... (smeh) Nije moglo biti napisano

bolje. Kada ljudsko prestane i misli da je ograničeno, a mi idemo tamo gde nema

ograničenja. Ne treba mi da ljudsko ide, ali mi treba da Ja Jesam ide.

Kada dobijete ovaj dar od Ja Jesam... i ja sam vrlo ozbiljan da on neutrališe

emocije. On privlači energije. On vam omogućava da budete gde god izaberete da

budete, bez da mislite o tome, bez pokušavanja da to prizovete ili zamislite, zato

što ne moţete. Ljudsko ne moţe. Dakle dozvolite da vaše Ja Jesam, dozvolite da

pravo Ja istupi. Ono zna šta da radi. Ono tačno zna kako to izgleda automatski

privući energiju bez zadrţavanja, bez odlaska u moć, bez da ima jadne ograničene

ljudske ţelje povodom toga šta ono moţe učiniti. Ono zna šta da radi sa svom tom

energijom.

To, Vi, deo koji je više od samo ljudskog, moţe biti bilo gde u bilo koje vreme. To

je tako lako. Vi ne morate da idete u Škole Misterije da znate kako to da radite, da

stavite svest bilo gde. Ali ako je ljudsko ono koje ulaţe napor i moć da to uradi,

nećete stići nigde drugo osim do frustracije, zato što ljudsko, kao što ste videli u

ovom primeru, zapravo ne razume, ne zna, ne moţe odgonetnuti imaginaciju. I ono

što on ţeli je toliko ljudsko. I ja ne kritikujem ljudsko. Ja sam ljudski i u istom

momentu ja sam Uzašli Majstor. To je najveličanstvenije iskustvo, ali vas takodje

moţe zadrţavati ako je to sve što dopuštate sebi da budete.

Videli ste u ovom predivnom primeru - ne bih to mogao uraditi bolje ni sam -

primeru ograničenja, straha, makia, bez inspiracije. Zato te molim ljudsko, kada ti

dodje ovo, JaJesamer, skloni se sa puta da bi celi vi mogli otići na ovaj sledeći

nivo.

U ovome nema nikakve moći. Ovo će se dezintegrisati kada se koristi za moć. Zato

molim vas sklonite se sa puta. Dobro. Uzmimo dobar dubok udah sa tim. Oh! Aah!

Ah!

Izvan moći

Ţelim da sada uradimo dve stvari. Nemamo mnogo vremena, ali imamo sve vreme

na svetu. To je oba. To je i. Nikad, nikad, nikad više to ne treba da bude jedno ili

drugo. To je uvek i, i to je ono po čemu ćete se razlikovati od drugih ljudi. I to će...

šta sam rekao, za oko šest meseci od sada vi ćete biti ljuti i reći "Kako to da nam

ovo nisi rekao ranije?"

Dakle sada bih voleo da smanjite svetla. Uradićemo dva iskustva. Prvo koje bih

voleo da uradim sa vama - pokušavam da odlučim koje da uradim prvo - dakle,

31

jedno vrlo kratko, zato što nemamo mnogo vremena za to. Odšetaćemo izvan

moći. Izvan moći, dakle Dţon, ţelećemo drugu muziku, ne prvu koja je bila

spremna samo za danas.

Ali ţelim da uradim kratko iskustvo. To je otprilike kao Šetnja-kroz-san, ali to vi

šetate sa sobom.

Dakle uzmite dobar dubok udah i zapamtite JaJesamer. On vam omogućava da

budete gde god izaberete da budete, moţda ne sa vašim fizičkim telom, moţda ne

sa vašim mozgom, ali JaJesamer vam dozvoljava da budete gde god ţelite. Ne

postoji nikakva volja. Ne postoji nikakva sila.

(muzika počinje)

Sada se premeštamo u sasvim novu eru. Ona se zove Bez Moći. I kao što sam

rekao ranije, to nije... vi ne pokušavate da drţite jednu nogu u moći, a jednu izvan.

Vi prosto idete izvan.

Moć je iluzija u onima koji ne razumeju da oni, njihova svest, stvara svu energiju

koja će ikad trebati za sve.

Ništa ne treba da bude dobijeno od spolja. Ništa ne treba da bude uzeto od drugih.

Sva energija je već unutra.

Dok idemo izvan moći, vi stupate u sasvim drugačiji svet, veoma drugačiji svet.

To je veoma oslobadjajući i slobodan svet. I vi uvidjate da vi prirodno privlačite

energiju. Vi uvidjate da ste je uvek privlačili, ali moţda ne onu vrstu koju ste

svesno birali.

Vi uvidjate da nikad više ne morate da traţite od bilo koga drugog energiju koju

prirodno privlačite - iz vašeg polja, iz univerzalnog polja, od bilo gde, to nije

vaţno - ali vi je prirodno privlačite. Ona dolazi vama.

Da koristim malo analogiju, pomalo kliše, ali to je razlika izmedju ustajanja ujutru,

osećate glad, morate da idete napolje i ulovite neku ţivotinju za vašu hranu, a onda

je oderete, skuvate i onda konačno jedete. Otprilike tako je bilo i tako jeste za

većinu ljudi - moraju da jure za svim.

Ovde je razlika, u ţivotu bez moći, vi ustanete ujutru i imate taj zaista predivan

osećaj da ste malo gladni. Znate, to je veoma čulno. Oh! Nahraniti telo; tako dobar

osećaj. I vi otvorite prednja vrata i obrok je već tu, stoji tu skuvan, spreman. Šta

god vi ţelite.

32

I ljudski um će odmah pokušati da uskoči i kaţe "Pa, kako je ovo dospelo ovde?" i

"Postoji li išta sumnjivo povodom toga? Da li je ovo neka vrsta trika?" I vi ćete

reći "Ljudsko, začepi. Jedi. Ti si ovo privukao. To dolazi tebi." To je ţivot bez

moći.

Pre dosta godina, mislim da je to bio Adamus... ili Tobajas - ja sam Adamus

(smeh) - Tobajas je rekao "To dolazi vama. To dolazi vama." I dolazi. Odlaskom

izvan moći to prosto dolazi vama.

To je vrlo, vrlo drugačija realnost i vi ne moţete da pokušate to da kontrolišete, ili

da upravljate tim.

Ţivot bez moći znači realizaciju da je sve tu i da će biti tu. I vi ćete imati deo vaše

ljudskosti koji vrišti govoreći "Ali ti ne razumeš, šta ako? Ja sam ovo probao pre i

to nije funkcionisalo."

Prijatelji moji, to je otprilike "sada ili nikada". To je otprilike "imaj poverenja ili

idi nazad."

Dakle mi stupamo u ovu eru, ovu dimenziju, ovu svest ţivota bez moći.

Nemojte sada ništa raditi, molim vas. Ako se pitate "Pa šta moram da radim?

Koliko naporno moram da radim na ovome?" Nemojte. Vi ste već tu.

Da li to razumete? Vi ste već tu.

Ovo nije magija. Ovo je samo svest.

Ne postoji nikakav napor u tome. Ne postoji nikakvo pokušavanje da to shvatite.

Ne postoje nikakve analize. Ne postoji čak ni fokusiranje. Vi ste već tu.

I to je zadivljujuća stvar; to je bilo uradjeno bez moći.

Sada, jedina stvar koju ljudsko treba da uradi je da to dopusti. To je sve.

Dakle uzmite dubok udah. Vi ste sada u ţivotu bez moći.

Kada ustanovite da vi, da vaše ljudsko ja govori "Da, ali šta ako", samo šššš! Vi

ste u ţivotu bez moći. Vi ne morate da radite na tome. Prosto ste tu. Sada gledajte

kako se stvari menjaju, kako su drugačije.

33

Ovo nije teţak rad. Ne postoji nikakav napor. Vi ste prosto tu. Sada dozvolite sebi

da to iskusite.

Znam. Znam sada vam leti kroz glavu: "Ali, šta ako?" i "Kako ja to treba da

uradim? Šta...?" Šššš. To je samo taj ljudski glas. Ali setite se to je "i", ţivot gde

svest, gde Ja Jesam privlači sve što je potrebno. Ono to privlači.

Uzmite dubok udah, dok prelazimo u sledeći deo onoga što sam ţeleo da uradim sa

vama danas.

Uzmite dubok udah.

(muzika završava)

Merab Hodaj

Sada, ići ćemo u neku vrstu merab-šetnje, Šetnje-kroz-san. Uradiću ih jedno za

drugim, što pre normalno ne bih uradio. Ali sada moţemo.

Dakle uzmite dubok udah i neka muzika počne.

(muzika počinje)

I pridruţite mi se u ovom iskustvu, prvo uzimajući dubok udah i prosto dopuštajući

sebi da budete u iskustvu. Ovde ne morate mnogo da mislite. Sve će doći vama.

Ovde ne morate ni na čemu da radite. To će doći vama. Samo me sledite dok vam

sluţim kao vodič.

Dakle uzmite dobar dubok udah.

I zamislite veliku palatu, palatu sa mnogo, mnogo, mnogo soba. Ona moţe biti

savremena; ona moţe biti stara klasična, ali prava palata. I ja volim da su moje

palate sa nekim odlikama vode oko njih, nekoliko jezera, moţda potoka, priroda.

Kakva god ţelite da vaša palata bude.

I više nego da je samo vidite, pozivam vas da je osetite.

I zapamtite sa JaJesamerom moţete biti gde god izaberete bez napora. Prosto ste

tu.

34

Sada, reći ću vam da je druga stvar koju ćete iskusiti, dok nastavljamo naše

putovanje ovde, da se stvari menjaju i to je okej. Drugim rečima, moţda zamišljate

palatu, ali stvari, pejzaţ se menja, ili se kuća, ili stil menja. I to je za ljudski um

frustrirajuće, ali za "i" to je primereno. Ljudski um ţeli da stvari budu stabilne i

postojane, svaka cigla na mestu. Ali u "i" to se moţe menjati.

Zato ne pokušavajte da oteţavate sebi dok idemo u iskustvo, ako se stvari

transformišu, menjaju, ako ne zadrţavaju čvrsto 3D fizičko stanje.

Dakle uskoro ćemo ući u vašu palatu, ali reći ću vam jednu stvar povodom nje.

Ona je ispunjena sa mnogo soba, ali nema hodnike ili prolaze. Vi ste navikli da

kuća ili zgrada ima hodnike, prolaze koji odvajaju sobe, ali ne ovde. Ne ovde.

Prolazićemo kroz sobu za sobom bez prolaza. I sobe se mogu menjati i to je okej.

Dakle hajde da sada udjemo, ulazimo u prvu sobu. Ova soba je ispunjena sa vašom

biološkom porodicom iz ovog ţivota, bilo da su oni mrtvi ili da su još uvek ţivi.

Ona je ispunjena sa vašom porodicom - braćama, sestrama, roditeljima, tetkama,

stričevima, nećakama, nećacima, kim god. I pozivam vas da budete veoma prisutni

u sobi, vaša svest. Vi.

Sada osetite širom sobe. Moţete videti lica, tela vaše porodice.

(pauza)

Da li vas oni vide? Da li su vas svesni? Da li imaju interakciju sa vama?

(pauza)

Da li je ovo udobno osećanje ovde, ili je to soba u kojoj vam nije baš udobno? Šta

oni rade? Uzgred, okej je ako se stvari menjaju i kreću.

(pauza)

Vreme je da idemo dalje.

Dakle uzmite dubok udah i hajde da sada nastavimo. Udjimo u sledeću sobu.

Zapamtite, nema hodnika ili prolaza. Mi samo ulazimo u sledeću sobu. I u ovoj

sobi su oni koji su bili prijatelji u vašem ţivotu.

Osetite okolo. Koja su lica moţda prijatelja iz detinjstva, iz škole? Da li je ova

soba puna ili ih je samo nekoliko? Da li vas oni opaţaju ili ste nevidljivi? Moţete

li ih videti ili su nekako bezlični?

35

(pauza)

Postoje li osećanja ljubavi, prijateljstva ili postoje osećanja izdaje?

(pauza)

Opazite kako to ponekad nije ono što ste očekivali - lica, oni koji dolaze ispred,

oni koje opaţate.

Da li je ova soba udobna? Da li je to nešto u čemu biste voleli da ostanete dugo,

dugo vremena? Ili moţda osećate da vas to guši, ili ograničava, ili je samo

neudobno?

(pauza)

Da li su vas oni svesni? Šta oni rade?

(pauza)

Da li misli, da li vaša svest zapravo ide negde drugo, čak ni nije u ovoj sobi?

(pauza)

Uzmite dobar dubok udah. Vreme je da odšetamo. Treba da posetimo druge sobe.

Vreme je da udjemo u našu sledeću sobu.

I u ovoj sobi su sve ljubavi i ljubavnici koje ste imali u ovom ţivotu. Nije vaţno

koliko dugo. Mogao je biti dan, moglo je biti deset godina, 30, 50 godina. To nije

vaţno, ali svi oni koji su zaista dotakli vaše srce.

(pauza)

Sve vaše ljubavi i ljubavnici.

(pauza)

Da li ih je mnogo ili samo nekoliko?

(pauza)

Da li je ovo udobno ili neudobno?

36

(pauza)

Da li je ovo mesto jasnoće ili mesto konfuzije?

(pauza)

Dakle uzmite dubok udah u ovoj sobi ljubavi i ljubavnika. Vreme je da nastavimo.

Idemo u našu sledeću sobu.

Ova soba je ispunjena sa onima koje biste zvali saradnici u vašim poslovima, otkad

ste imali poslove. To bi bili vaši šefovi, vaši saradnici, vaši podredjeni, svi oni

tokom godina. Znate, postoji neka vrsta specijalne - čudne, ali specijalne - veze

kada ljudi idu da rade na isto mesto. Oni imaju iste osnovne, pretpostavljam da

biste vi to zvali, ciljeve, obrasce. Oni su nekako bačeni u ovu okolinu sa strancima

koji svi imaju misiju posla i rada koji obavljaju.

Sada ovde u ovoj sobi saradnika, drugova, kolega, da li vas oni vide ili ste

nevidljivi?

(pauza)

Da li je ovo udobno mesto? Da li je dobar osećaj opet biti ovde? Ili je to neko

mesto za koje osećate da vam samo odvlači ţivotne energije?

(pauza)

Znate mnogo vašeg ţivota je bilo provedeno na poslu, provedeno u kancelarijama,

ili fabrikama, ili prodavnicama. Mnogo vašeg ţivota, mada je čudno da većina

ljudi ne pridaje mnogo paţnje tome. Pretpostavljam da oni misle da je to nešto što

oni moraju da rade i mnogo puta sa ljudima sa kojima nisu zapravo povezani, ali

mnogo toga se dešava ovde na poslu. Pomislite na ličnosti koje ste sreli, ili kakva

oni misle da ste vi ličnost.

Dakle uzmite dobar dubok udah u ovoj sobi saradnika, kolega. Vi ovde zapravo

imate neke zadivljujuće priče. Ljudi koje srećete samo prolaze, zajednička stvar je

posao, ali oh, neki ljudi koje ţelite da zaboravite i ljudi koji su zaista napravili

razliku u vašem ţivotu.

Ali, pa, vreme je da nastavimo, dakle saberite se. Treba da posetimo još soba.

Saberite se dok ulazimo u našu sledeću sobu. Ova soba je najinteresantnija, zato

što su u ovoj sobi oni koji su bili vaši vodiči; oni koje ste zvali vaši duhovni

37

vodiči, vaši andjeoski prijatelji koji su radili sa vama u ovom ţivotu i u nekim

drugim ţivotima. I oni su ovde.

Ne u fizičkom telu, moţda ih se čak ni ne sećate ili ih ne prepoznajete, ali oni su

ovde.

Dakle, pozivam vas da odvojite momenat da zaista osetite i daću vam ovde mali

nagoveštaj. Znam da moţete osetiti, da moţete opaziti čulima, ali vi pokušavate da

poveţete tačke. Oni su vam došli mnogo puta, pogotovo kada ste bili mladi, kroz

igračku, ponekad kroz kućnog ljubimca - oni nisu bili kućni ljubimci, ali su vam

došli kroz kućnog ljubimca - i često kao ono što su vaši roditelji zvali imaginaran

prijatelj. Oni su sada ovde u ovoj sobi.

(pauza)

Da li su vas oni svesni?

(pauza)

Kakav je osećaj u ovoj sobi? Da li je to udobno? Da li biste mogli ostati ovde dugo

vremena?

(pauza)

Nemojte se previše boriti pokušavajući da ih učinite fizičkim ili ljudskim. Samo

dozvolite sebi da osetite njihovu energiju. Kako ih osećate i kako se to oseća

drugačije od, pa, recimo sobe sa saradnicima ili sobe biološke porodice?

(pauza)

Moţete opaziti čulima nešto toliko blisko, bliskije od prijatelja, bliskije od

ljubavnika, bliskije čak i od vaše biološke porodice. Oni su vam bili toliko bliski,

kao niko drugi.

(pauza)

Ali takodje moţete osećati neznatan osećaj, pa, napuštenosti. Zašto su oni otišli?

(pauza)

Zašto su samo otišli u noći bez poruke ili objašnjenja?

(pauza)

38

Ali hajde da ne ostajemo ovde predugo. Vreme je da nastavimo, prijatelji moji.

Vreme je da odšetamo.

Ulazimo u našu sledeću sobu, veoma interesantnu sobu zaista, zato što su ovde u

ovoj sobi svi vaši ljudski prošli ţivoti; svaki aspekt koji je bio prošli ţivot, svaki

ţivotni izraz otkad ste bili ovde na Zemlji, svi su ovde.

(pauza)

Postoje li lica ili je sve to samo velika zbrka?

Koja su prava osećanja u ovoj sobi? Da li je to osećanje identiteta? Osećanje

ravnodušnosti? Osećanje moţda pomalo kao osećanje koje ste imali u sobi

biološke porodice?

Ova soba prošlih ţivota, da li je udobna?

Da li vidite lica?

Da li oni vide vas?

(pauza)

Da li je to mesto gde ţelite da ostanete?

(pauza)

Da li biste ţeleli da boravite ovde sa prošlim ţivotima?

Postoji li jasnoća ili je to nekako gusto i konfuzno?

I daću vam malu naznaku. To moţe biti sve, i.

Ali vreme je da uzmete dubok udah i hajde da nastavimo. Hajde da odšetamo.

Zapravo, hajdemo napolje. Izadjite iz palate, izadjite napolje na predivan teren, u

prirodu.

Ah, priroda. Stanimo ovde. Osetite prirodu.

39

Ustanovio sam u mom radu sa Šaumbrama da je priroda zapravo najdragocenija

stvar Šaumbrama, ljudima. Dragocenija od Boga, dragocenija od porodice, stvar

koja će najviše nedostajati.

Osetite okolo prirodu. Kakav je to osećaj?

(pauza)

Kako je to drugačije od soba koje smo upravo posetili?

(pauza)

Osetite energetsku razliku ovde napolju u prirodi - nebo, drveće, zemlja, predivne

ţivotinje. Kako je to drugačije od soba u kući?

(pauza)

Da li je ovo mesto gde biste mogli ostati? Pa, to nije vaţno. Moramo da nastavimo,

prijatelji moji. Moramo da odšetamo. Ima još mesta koje treba posetiti.

(pauza)

Voleo bih da vas sada odvedem na veoma interesantno mesto. To je mesto izvan

tela i uma. To je sve, mesto gde nemate telo, gde nemate um. To zapravo nije teško

zamisliti, moţda za ljudsko, ali vi ste toliko mnogo više.

Ovde, kakav je to osećaj?

(pauza)

Da li je to jasno ili je to konfuzno?

(pauza)

Bez tela, bez uma. Da li je to udobno? Da li je to mesto gde biste voleli da ostanete

ili ţelite da se vratite u telo i um?

(pauza)

To nije vaţno. Vreme je da odemo na sledeće. Vreme je da odemo do Boga, do

Boga. Kakav je to osećaj?

(pauza)

40

Kakav je osećaj u prisustvu Boga?

(pauza)

Postoji li jasnoća? Da li je to išta drugačije od te sobe sa vašom biološkom

porodicom ili te sobe sa vašim ljubavnicima ili prijateljima? Kako je to drugačije,

ako uopšte jeste?

(pauza)

Postoji li prihvatanje i ljubav? Ili se to oseća ograničavajuće na bilo koji način?

(pauza)

Osetite ovu stvar koju ste nazvali Bog.

(pauza)

Uzmite dobar dubok udah zato što ćemo da odemo izvan Boga. Izvan Boga, da.

Neko bi mogao pitati "Postoji li išta izvan Boga?" I ja kaţem "Saznaćemo".

Dakle uzmite dubok udah i nastavimo.

I sada ćemo da idemo u ništa.

(muzika prestaje)

Ništa. Apsolutno ništa.

(pauza)

Nema tela. Nema uma. Nema porodice. Nema duhovnih vodiča. Nema ljubavnika,

nema prošlih ţivota. Nema prirode. Ništa.

(pauza)

Ništa.

(duga pauza)

Kakav je ovo osećaj?

41

Bez ičega drugog okolo, samo vi. Bez odvraćanja paţnje, ništa za poredjenje.

Nema prošlosti i nema budućnosti.

Nema ničega osim vas.

Ovde nema neuspeha i nema uspeha.

Ovde nema borbi sa sobom i borbi sa drugima. Nema ničega osim vas. Nema tela

sa kojim se borite. Nema moći. Nema emocija.

Samo vi.

Ovde nema smrti.

Ovde nema bola.

Nema ciljeva, nema planova, nema borbi. Ništa.

(pauza)

Ništa. Nije čak ni mrak. Nije čak ni tišina. To je ništa.

(pauza)

To je Ja Jesam. Ja Postojim.

(pauza)

Ne "Ja Postojim ako imam porodicu", ili "Ja Postojim ako postoje andjeli", ili "Ja

Postojim ako postoje prošli ţivoti", ili "Ja Postojim ako postoji budućnost". Nema

ništa, samo "Ja Postojim".

Nema prošlosti da je prevazilazite. Nema budućnosti koju morate da shvatite i

brinete o njoj.

Tu je samo Ja Postojim. Ja Jesam.

Ovde nema moći. Ovde nema gladi tela, ili uma, ili duše. Samo Ja Postojim.

(pauza)

Nikad nemojte napustiti ovo mesto.

42

Nikad nemojte prestati da budete ovde, nikad.

Ovo ste vi. Nema Boga. Nema energije. Nema ničega osim vas. Ja Jesam.

Nikad nemojte prestati da budete ovde.

Vi još uvek moţete biti u svim drugim sobama. Moţete biti sa porodicom. Moţete

biti sa prijateljima i ljubavnicima i andjelima i prirodom i svim drugim. Moţete

biti u svim ovim drugim stvarima, ali nikad nemojte prestati da budete ovde.

Nikad nemojte prestati da budete sa vašim Sopstvom, Ja Jesam.

Sve drugo je samo čin svesti. Ovo jeste svest.

Sve drugo je izraţavanje i iskustvo, ali ovo je svest.

Njoj ne treba ništa. Ni hrana, ni novac, ni moć, ni ljudi, ni bogovi, ni andjeli, ništa.

Ne postoji prošlost ili sadašnjost. To je samo Ja Postojim.

Budite ovde uvek, i budite gde god još izaberete, ali budite ovde uvek.

Uzmite dobar dubok udah i u tom dahu, sada, sa ovog mesta Ja Postojim sada

proširite svest, svesnost, ţivot u vašu palatu. Napravite ove sobe onakvima

kakvima izaberete da budu. Izaberite ko vi ţelite da budete u sobama. Budite sa

prirodom koja okruţuje vašu palatu. Ali uvek, uvek budite u ovoj sobi ničega osim

vas.

Uzmite dobar dubok udah, dragi moji prijatelji, dok idemo u ţivot bez moći, u

nove dimenzije, u nova iskustva, ali nazad u vas. Nazad u Ja Postojim.

Uzmite dobar dubok udah.

Moja draga Linda će polako, polako raditi malo disanja sa vama, dok ja odvajam

ovaj dragocen momenat da se vratim u moje Ja Postojim, da se vratim u moje Ja

Jesam.

Samo brz podsetnik da ćete svi vi primiti vaše besplatne JaJesamere, dolaze vam

uskoro. Dobro ih koristite, ali nikad za moć.

I sa tim, dragi moji prijatelji, kao što već znate, sve je dobro u svoj kreaciji i u

ničemu. Hvala vam. Moje zadovoljstvo. Hvala.

43

GRIMIZNI KRUG

Globalno Udruţenje Učitelja Nove Energije

www.crismoncircle.com