03_Istok i Zapad_integralna Verzija Rada 1

7/26/2019 03_Istok i Zapad_integralna Verzija Rada 1

http://slidepdf.com/reader/full/03istok-i-zapadintegralna-verzija-rada-1 1/22

Концепти Истока и Запада у српском језику

(лингвокултуролошка и семантичка анализа)

Циљ овог истраживања јесте доћи до когнитивне дефиниције појмова Исток и

Запад према тумачењу говорника српског језика !страживање ће се о"авити према

методологији #ежија $артмињског %рема $артмињском (&' *+,*-). /главни циљ

когнитивне дефиниције јесте да одговори на питање о начину поимања предмета од

стране говорника датог језика. тј о начину (друштвено утвр0еном и доступном

проучавању кроз језик и употре"у језика) стицања знања о свету. к1тегоризације

његови2 појава. њи2ове карактеризације и вредновања 34 #единица која подлеже

дефинисању јесте ментални предмет у свом "огатству своји2 осо"ина. устаљени2 у

језичкој слици света5 6аш задатак није усредсре0ен на то да одговоримо шта значе

лексеме Исток и Запад у српском језику. већ како говорници српског језика разумеју

!сток и 7апад

8етодологија # $артмињског подразумева да се до когнитивне дефиниције

Истока и Запада стиже прикупљањем системски2. анкетни2 и текстуални2 података о

!стоку и 7ападу у српском језику

I. СИСТЕМСКИ ПОДАЦИ О ИСТОКУ И ЗАПАДУ У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ

1. ИСТОК као почетак хоризонтано! "о#ено! тока и ЗАПАД као

за"р$етак "ертикано! "аз#%$но! тока. %рема Етимологијском рјечнику % 9кока.

именица исток потиче од глагола тећи :о је индоевропски. "алтословенски.

свесловенски и прасловенски глагол (;tek –ti) Исток је. етимолошки. дакле. место на

којем вода извире !меница запад потиче од свесловенског и прасловенског глагола

глагола пасти – падати Запад је. етимолошки. дакле. у вези са падањем <тимологија

указује на различито засноване концептуализације истока и запада !сток (као почетак

воденог тока) представља почетну тачку 2оризонталног тока. а запад представља

завршницу вертикалног тока =сим тога. исток је. етимолошки. почетак воденог пута. а

запад је завршетак ваздушног пута !сток као извор потвр0ује и једно од секундарни2

значења у >9?6@. а као застарело значење одре0ено је једно које је дефинисано као

отвор који нешто истиче 6ема потврда за концептуализацију запада као ушћа.

завршетка воденог тока



&

&. ИСТОК и ЗАПАД као '%прот'та"(ена о#ре#и$та % про'тор%. <тимолошка

значења истока и запада нису симетрична. али значења у савременом српском језику

углавном јесу =сновно значење лексеме исток (према >9?6@ и >9#) јесте страна

света на којој Суне излази! место на "оризонту где излази Суне %рема >89.

основно значење лексеме исток јесте једна од четири стране света# насупрот западу

=сновно значење лексеме запад страна света на којој Суне залази! место на

"оризонту где залази Суне (>9?6@. >89 и >9#) ! нека секундарна значења указују

на просторну димензију. па исток и запад могу означавати зем$е источне%западне

"емис&ере. као и источни%западни део неке зем$е# краја. па и источну# сунчану

страну! место изло'ено Суну (за исток). односно место# страну# закло(ену од

Суна (за запад) =сунчана страна (исток) позитивно је семанички маркирана. док је

запад (страна "ез сунца) негативно маркирана

). ИСТОК и ЗАПАД као '%прот'та"(ена о#ре#и$та % "ре*ен%. >9?6@

"ележи и временска значења истока и запада Исток је време сунчева изласка. зора. а

запад је време сунчева заласка

+. ИСТОК као почетак ко,и -%#и на#% и ЗАПАД као о$ кра,. @ "лиској вези

са просторним и временским значењима јесу она која се односе на почетак (исп исток

– излазак# изла'е(е# појав$ива(е) и на крај (исп запад – свршетак# крај# сконча(е)

Aезивање ови2 појмова за 9унце. сунчев сјај и енергију условљава да се почетак

повеже са оптимизмом изласка 9унца. па је почетак исказан именицом исток

позитиван и "уди наду. а крај се повезује са залажењем 9унца. гу"љењем енергије и

топлоте. па је завршетак означен лексемом запад негативан и депремирајући = томе

говори и значење пад. пропаст (нпр )д Ста$инграда немачка војска непрестано иде

своме западу)

@ <нциклопедијском речнику словенске митологије (:олстој и >аденковић &'')

стоји да исток сим"олизује светост. правичност. праведност. "лагостање. о"иље.

животност. исконско. а запад сим"олизује нечистоћу. неправедност. сиромаштво.

смртност. коначност 6а сличан начин и данас се концептуализују !сток и 7апад. с том

разликом што се за !сток данас везује сиромаштво. а за 7апад "огатство

@ овом речнику (:олстој и >аденковић &'') износи се мноштво о"ичаја

словенски2 народа који показују да је исток за 9ловене носилац свега до"рог. а запад

свега лошег %рема истоку се окрећу они који се моле. олтари 2рамова. почасна места у



+

многим кућама 9р"и каче икону на источну страну. на источном зиду се пали и славска

свећа на слави 9р"и су веровали да појава комете на истоку најављује повољну

ситуацију за њи2ову државу. а на западу , неповољну (Bумадија) 8ноге о"редне. а

тако0е и основне земљорадничке и домаће радове 9р"и су почињали са истока

6оворо0енче су трипут под"ацивали према истоку да "уде живо и здраво (Cомоље). а

српске младе су на свад"и "ацале ја"уку према истоку девојкама да се што пре удају

(Dружа) @ $осни и Cерцеговини прате горење фитиља и смер пламена "ожићне свеће

пламен који се вије према истоку предсказује до"ро. а према западу "олест стоке %о

представама које су изражене у народној поезији 9р"а. душе одлазе на запад. тамо где

залази 9унце

. ИСТОК и ЗАПАД као оно $то #оази 'а и'тока и запа#а. >ечници

савременог српског језика "ележе да се истоком и западом називају људи који потичу

из ти2 земаља. као и ветрови. различити предмети итд

/. ИСТОК и ЗАПАД као #"а по!е#а на '"ет. Као једно од значења лексеме

исток у >9?6@ за"ележено је значење источ(ачка култура# менталитет и сл*(нпр

Исток је продро у крв овом младом човеку) @ даљем тексту испитаћемо какви су то

погледи на свет. јер лингвистички речници не пружају податке о томе @ +ечнику

сим,ола К 8иловановића и : Dаврића. стоји да се често /исток супротставља западу

као што се спиритуалност супротставља материјализму. мудрост уз"у0ењу.

контемплативни живот активном. метафизика пси2ологији и логициE @темељеност

овог уверења показаће многи сегменти овог истраживања

F Дери"а0ионо !нез#о ек'е*е исток 6а основу речника савременог

српског језика закључујемо да лексема исток има следеће деривате источак (G

источни ветар). источанин. источ(ак (називи за становнике источни2 крајева или

земаља). источанка. источки(а. источниа (називи за становницу источни2 крајева

или земаља). источански. источ(ачки (који се односи на зем$е и народа Истока).

источни (прид). источно. источ(ачки (прил). источ(аштво

@ посе"ну групу могли "исмо сврстати деривате који "и могли "ити у вези са

старим значењем именице исток (G извор) или су у вези са глаголом точити и

породицом речи која јој припада. а чији је члан и именица исток источавати (G

точити# изливати# проливати). источај ( G извор. ис"одиште# ис"од! порекло).

источе(е. источити. источник (извор) Hеривати лексема које су у вези са течењем и



-

током преплићу се са дериватима лексеме исток и етимолошки. и твор"ено и

семантички и указују на концептуализацију истока која се у >9?6@ даје као

дефиниција варијанте именице истока оно из чега нешто произлази# настаје#

проистиче# извор# ис"одиште %римери показују да се ар2аична лексема истока често

заједно употре"љавала са антонимом утока (нпр -арод је и утока и истока власти)

%остојање именице уток.а/ наспрам именице исток.а/ још једном показује како се

исток и запад на основном (етимолошком и твор"еном) плану не концептуализују на

сасвим исти начин. тј као почетна и завршна тачка неког воденог тока ! придев

источни некада је могао значити изворни# основни. па и праисконски# праотачки три

главна и источна узрока! источни гре" праотаа

Hефиниције они2 деривата који очигледно потичу од именице исток (источни.

источ(ак. источ(аштво итд) семантички су сиромашне и из њи2 углавном

спознајемо релациони однос дефинисани2 појмова према истоку са кога потичу или се

на њега односе 8е0утим. примери наведени у речницима /пунеE значења ови2 лексема

колективном експресијом говорника српског језика и. посредно. указују на начин на

који се концептуализује !9:=К у српском језику и српској култури

%римери указују на чињеницу да се под !9:=К=8 подразумевају различити

географски појмови. а пре свега ) земље турског и арапског света и &) православне

европске земље земље 7емље Hалеког истока (као што су Кина и #апан) углавном су

изван садржаја и о"има појма !9:=К у свакодневним размишљањима говорника

српског језика

.1.1. ИСТОК као !ео!ра2'ко3 #%хо"но и к%т%рно 'ре#и$те т%р'ко! и

арап'ко! '"ета

ИСТОК ,е конзер"ати"ан и зао'тао !ма примера који указују на

патријар2алне. конзервативне углавном турске о"ичаје 6пр )на оста сасвим као

каква источниа# која пушта му'а да ,уде газда# а она се као слу'авка покорава

0илош# још као источ(ак# гледао је на 'ену као на ро,и(у* -еспосо,ност 38илоша

="реновића4 да одвоји свој деспотизам од источ(аштва# ,ила је један од узрока

(еговога пада =сим поцењивачког односа према жени. становници истока имају и

друге мане )тклонити тре,а штетне утиаје источанскога немара* -езадово$ан је

$удима који су источ(ачки корумптивни и покварени*



I

ИСТОК ,е креати"ан3 *а$то"ит3 %*ан3 еок"ентан. <во примера који на то

указују Стазе којима је човечански геније у најстарија времена "одио# ва$а нам

тра'ити у к(и'евности источ(ака* 1зев у помоћ источ(ачку машту# прикрашћу

се 1 ,еседама се 3:урчин4 силно# кит(асто# источ(ачки у &игурама изра'авао* Све

је источ(ачки мирно и ћут$иво* Источани имају изо,и$а приповести о свачему*

Источани радо приповедају# а још ра2е слушају што други приповеда* 3есме 4* Илића

праве су источанске песме# са источанским колоритом# источанским о,ичајима и

источанским осећа(ем*

.1.&. ИСТОК као !ео!ра2'ко и #%хо"но 'ре#и$те пра"о'а"(а. <во

примера који потвр0ују ову концептуализацију -аш народ пао је једним делом у

културни појас источне ркве и византијске др'аве* Словене у најновијој уставној ери

зову грчким источ(аима* 5лавни &актор у ствара(у ,осанског менталитета су

наионализам и византијско источ(аштво

.&. Дери"а0ионо !нез#о и*ени0е запад. @ речницима савременог српског

језика за"ележени су следећи деривати именице запад западај. запада. западина.

западлија. западни. западник. западниа. западно. запад(ак. запад(аки(а.

запад(ачки. запад(аштво. западов. западски. запа2е. запа2анин*

@ посе"ну групу могу се издвојити деривати који нису у директној вези са

именицом запад. али се семантички. твор"ено и етимолошки преплићу са именицом

запад (страна света) и глаголом западати (пропадати) @ ту групу. осим глагола

западати. спадају и лексеме западајући. западак. запада(е. запад$ив =сим значења

која се тичу падања. ове лексеме. "аш као и запад. односе се и на залажење 9унца

6пр западати – залазити (о Сину# 0есеу)J западајући – који залази# запада (о,ично

о Суну) =ве лексеме често имају и уопштенија значења која се тичу завршавања.

окончавања 6а пример западај ( -е ,ило никад те,и западаја)J западати ( Запада

дан)

7?%?H се. како примери за значења деривата указују. везује за средиште

германске и романске културе и а средиште католичанства

.&.1. ЗАПАД као !ео!ра2'ко3 #%хо"но и к%т%рно 'ре#и$те !ер*ан'ке и

ро*ан'ке к%т%ре4



K

ЗАПАД ,е раз"и,ен3 -о!ат3 *о#еран и от*ен. 0илан +акић# паметан човек

јакога ду"а и отмене душе# Европ$анин# запад(ак 6лимпија су сматрали запад(аком

з,ог (еговог о,азривог# предусрет$ивог понаша(а 1 данаш(у српску к(и'евност

све више продире запад(ачки модерни ду" 3остајаше з,и$а човјек са сасвим

запад(ачким потре,ама про&и(ене културе 7ио је висок# леп човек# одевен

господски# на запад(ачки начин* ),радовић је иниијатор културног и напредног

запад(аштва

.&.&. ЗАПАД као !ео!ра2'ко и #%хо"но 'ре#и$те катоичан'т"а. Запад(аи

нису допуштали 'енид,у свештениима# нити поштова(е икона* 8акву су ре&орму

календара учинили запад(аи 9:;<* године*

!зме0у 7?%?H? и !9:=К? постоји ривалство и јасна свест о различитости

Има нас ,раће једнога језика# једне крви# а једни су источне вере# а други западне* =ад

је на крају 9;* и на почетку 9>* века дошло до суко,а изме2у западне .романско?

германске/ и источне .словенске/ културе# почеле су се тра'ити неке карактерне

разлике изме2у ти" источ(ака и ти" запад(ака* -иједна руска странка# ни

славено&или# ни запад(аи није показивала во$е да у2е оз,и$није у то пита(е*

!ако се 9р"и налазе изме0у !стока и 7апада. чини се да се гра0ани 9р"ије ипак.у већој мери осећају као народ !стока него као народ 7апада %онекад су иронични

према западу и ономе што са њега долази @увства ова ширит ће се по народу! онда

нека до2у господа запад(аи германизирати ако узмогну* Aегова ,и поезија ,ила само

одраз запад(аштва# страног српској средини* Запа2анин не мо'е да на2е смисао#

отео му се логос* =тпор према западњаштву је велик. па се оно може третирати и као

"олест 8урге(ев# који је помало ,оловао од запад(аштва# није могао да издр'и

конкуренију !пак. 9р"и према 7?%?H@ осећају стра2опоштовање 0и смо у нашој

поезији имали толико непамети да нам је до,ро дошао песник 0илан +акић# паметан

човек# јакога ду"а и отмене душе# Европ$анин# запад(ак

5. Зак(%чак на о'но"% анаизе 'и'те*'ких по#атака о ИСТОКУ и ЗАПАДУ.

7начења и примери лексема исток и запад. као и њи2ови2 деривата. указују на следеће

!9:=К се концептуализује као место извирања неке појаве која се као река

2оризонтално протеже =ва концептуализација је нео"ична јер се коси са представом из

наивне слике света по којој се 9унце свакодневно ра0а. а затим се вертикално успиње и

највишу тачку достиже у подне 7?%?H се концептуализује као место завршавања.



F

окончавања. одумирања појава. па тако и 9унце свакодневно /западаE иза 2оризонта и

тиме се завршава његово падање које започиње у подне Hакле. етимологија истока и

запада указује на одсуство заједничке концептуализације појмова које означавају

!9:=К разумемо као осунчано. светло место које "уди оптимизам. а запад као

место "ез светлости. као завршетак и пропадање =во с2ватање доказују и народни

о"ичаји

!9:=К везујемо за православље. словенство. али и за турску и арапаску

културу. а 7?%?H за католичанство и за романску и германску културу

!9:=К је проду2овљен. маштовит. китњаст. али заостао. а 7?%?H је развијен.

модеран. "огат. али ту0

!9:=К је више српски него 7?%?H

II. По#а0и о ИСТОКУ и ЗАПАДУ #о-и,ени %питнико*

Dрупа од '' студената о"а пола Lилолошког и <лектроте2ничког факултета

@ниверзитета у $еограду замољена је да одговори на четири питања у упитнику %рво

питање је задато у складу са упутствима # $артмињског о прикупљању података

анкетом. а друга питања смо сами осмислили :ре"а нагласити да су испитаници на

нека питања одговарали већим "ројем одговора. а да на нека нису писали одговоре.

тако да укупан "рој одговора на нека питања премашује сто. а у неким случајевима је

нешто мањи од сто

1. Пита6е -ро, 14 !спитаници су замољени је да. у складу са упутствима #

$артмињског о прикупљању података анкетом. одговоре на питања У че*% ,е3 по

7а*а3 '%$тина И'тока8 и У че*% ,е3 по 7а*а3 '%$тина Запа#а8

=дговоре испитаника могуће је систематизовати у виду неколико основни2

дистинкција

КУ9ТУРА3 ТРАДИЦИЈА3 ДУ:О7;ОСТ 4 ТЕ:;О9О<ИЈА3 СК9О;ОСТ КА

МАТЕРИЈА9;ОМ3 ДОМИ;АЦИЈА

!9:=К култура (M). тадиционалне вредности (K). ду2овност (+). византизам

7?%?H те2нологија (+). нови светски поредак (&). култ материјалног (&).

запошљавање. запосленост. даноноћни рад (-). потрошачка култура. гло"ализација (&).

"огаћење. висок "уNет. стицање новца (+). "рз живот (-). "рзе промене. "рзина.

диктирање правила другима зарад сопственог до"ра (-). власт



M

ПАТРИЈАР:А9;ОСТ3 КО;ЗЕР7АТИ7ИЗАМ3 ОКРЕ;УТОСТ КА ПРО=9ОСТИ 4

ДЕМОКРАТИЈА3 ПРО<РЕС3 МОДЕР;ИЗАЦИЈА3 ОКРЕ;УТОСТ КА >УДУ?;ОСТИ

!9:=К патријар2алност (&). жене немају скоро никаква права. древна култура

7?%?H демократија (+). равноправност (&). напредак (I). прогрес (-). развој (&).

"удућност. сло"ода. цивилизованост. иновативност. стална модернизација (*).

ур"анизација (+). до"ра организација. уре0еност

ОСО>И;Е ИСТО@AАКА 4 ОСО>И;Е ЗАПАДAАКА

!9:=К култура (&). многољудност (&). црвено (=р2ан %амук) (&). шаренило (&).

једноставност. егзотичност. помирљивост. до"рота. ведрина. дружељу"ивост.

смиреност. поштовање ауторитета. строге норме. далек и непознат. "орилачке вештине.

разноликост разноликост народа

7?%?H 2ладни односи ме0у људима (+). такмичарски ду2. елитизам.

суздржаност. строгост. прецизност. правила. ограничења. дисциплина

СОЦИЈА9ИЗАМ4 КАПИТА9ИЗАМ

!9:=К социјализам. лево. комунизам

7?%?H капитализам. десно

<ЕО<РАBСКА ОДРЕCЕAА4

!9:=К =ријент (F). Кина. >усија (+). :урска (&). острва (&). турска култура.

кинеска култура. ненасељене површине

7?%?H <@. ?мерика (+). ?устрија

РЕ9И<ИЈСКА ОДРЕCЕAА4

!9:=К православље (+). 2ришћанство (&). 2индуизам. "удизам. религија

7?%?H католицизам (&). атеизам (&)

ИЗ9АЗАК СУ;ЦА4 ЗА9АЗАК СУ;ЦА

!9:=К излазак 9унца (). једна од - стране света

7?%?H залазак 9унца (*). једна од - стране света

7а !9:=К се везују још и ароме и зачини (+). до"ра 2рана. музика. цунами. а

суштина !стока је и у томе да смета 7ападу. да по"еди 7апад. да при2вати оно што

долази са 7апада

7а 7?%?H се везује још и до"ар живот (&). удо"ност. уживање. примамљивост.

"рза 2рана

1.1. Ко*ентар % "ези 'а пита6е* -ро, 14 =дговори до"ијени на питања Bта

је# по Cама# суштина ИстокаD и Bта је# по Cама# суштина ЗападаDуказују (или још

једном потвр0ују) да се испитаници осећају пре као источњаци него као западњаци. јер

!сток у њима "уди позитивније асоцијације и емоције него 7апад. иако је појам 7апад

географски и културно одре0енији него појам !сток 7апад представља католичкеземље 7ападне <вропе и 9еверне ?мерике. док је појам !сток знатно неодре0енији за



*

њега се везује култура православља и византизам. али и "удизам и 2индуизам. везује се.

затим. и православна >усија. али и муслиманска :урска. па и "удистичка. таоистичка и

конфучијанистичка Кина !сток је оличен у шаренилу култура. језика. о"ичаја. "оја.

арома и зачина. он је знатно аморфнији од 7апада. али се осећа као наш 7апад је

2омогенији. одре0енији. он је за студенте који су одговарали на постављено питање. с

једне стране. примамљив и о"ећавајући. али. с адруге стране. није омиљен јер је 2ладан

и ту0. окренут ка стицању материјалног и гра0ењу новог светског поретка

&. Пита6е -ро, &4 !спитаници су замољени да глаголом у о"лику инфинитива

допуне следеће синтагме OOOOOOOOOOO као на И'ток% OOOOOOOOOOOOO као на Запа#%.

Циљ испитивача "ио је да се концепти !стока и 7апада осветле и из угла типични2

активности везани2 за становнике источни2 и западни2 земаља или крајева

Као на И'ток%4 радити (&-). молити се (M). плесати (M). живети (F). сијати (K).

мислити (-). излазити (+). веровати (&). волети (&). попити (&). понашати се.

производити. "листати. пушити. пратити. играти. црнчити. лечити. сијати. чувати.

путовати. јести. "орити се. опуштати се. уживати. гладовати. уредити. понашати се.

устати

Као на Запа#%4 радити (+F). живети (K). залазити (F). о"лачити се (K).

зара0ивати (I). мислити (I). мучити се (&). проводити се (&). развијати се (&). уживати

(&). умрети (&). учити (&). пословати. полемисати. у"ијати. о"олевати. о"разовати се.

журити. "орити се. 2ранити се. гасити се

&.1. Ко*ентар % "ези 'а о#!о"ори*а на пита6е -ро, &. =дговори на ово питање

(посе"но ако се прате парови глагола у сваком појединачном упитнику) указују на то да

су испитаници успостављали дистинкције из који2 произлази да се на !стоку пати. а на

7ападу ужива. да на !стоку сија. "листа. а на 7ападу залази. гаси се (9унце. али и

живот). да се на !стоку плеше. пуши и пије. док се на 7ападу ради и зара0ује. да се на

!стоку моли. а на 7ападу се о"лачи (дотерује се). да се на !стоку лечи. а на 7ападу

о"олева. да се на !стоку црнчи. а на 7ападу ради 9тиче се слика по којој се много ради

и на !стоку и на 7ападу. али да је рад адекватније награ0ен на 7ападу Aише се испати

живети на 7ападу него на !стоку. али се према !стоку показује већи афинитет

). Пита6е -ро, )4 !спитаници су замољени да допишу именицу или именице

иза наведени2 придева и'точни3 Dчна3 Dчно OOOOOOOOOOOOOOO. запа#ни3 D#на3 D#но

OOOOOOOOOOOO Hо"ијени су следећи одговори

И'точни3 и'точна3 и'точно4 култура (-). царство (-). <вропа (-). питање (-).

царство (-). 9р"ија (+). страна (+). "лок (&). ду2 (&). земља (&). поглед на свет (&).

религија (&). >усија (&). традиција (&). фронт (&). сунце. светло. крај. звезда. у"е0ење.

закон. пространство. улаз. граница. $алкан. поезија. медицина. ветар. дете. капија.



'

>имско нафта. езотерија. 9и"ир. 9арајево. жена. зачин. музика. ћилим. зид. мистерија.

топлина. феномен. врата. свет. о"ичаји

Запа#ни3 запа#на3 запа#но4 култура (+). систем (F). страна (-). царство (-).

<вропа (+). капија (+). менталитет (+). 9р"ија (+). "огатство (&). ветар (&). мода (&).

режим (&). стандард (&). тржиште (&). фронт (&). мрак. спас. крај. мир. уједињење.демократија. улаз. радно време. пракса. правило. време. алијанса. медицина. земља.

>имско Царство. окултизам. тренд. жена. напредак. стандард. 9унце. политика.

аутомо"ил. прозор. крило. поредак. решење. утицај. 2ладноћа. цивилизација. црква.

струја

).1. Ко*ентар % "ези 'а о#!о"ори*а на пита6е -ро, ). 9тиче се утисак да су

испитаници најчешће одговарали синтагматским асоцијацијама. које су "иле

управљене ка различитим до"ро познатим и често помињаним појавама. као што су

источна капија и западна капија. источна страна и западна страна. источни улаз и западни улаз. Источно +имско Eарство и Западно +имско арство. источна култура и

западна култура !пак. неки одговори. посе"но ако се узму у о"зир појединачни

упитници.указују на ставове. погледе и стереотипе испитаника о !стоку и 7ападу :ако

се. као један од фреквентнији2 одговара јавља западни систем. западни менталитет.

западни стандард =ви одговори сведоче о томе да се начин функционисања 7апада

доживљава као уре0ен и одре0ен строгим правилима 7а !сток се не везују овакве

асоцијације. из чега се може закључити да се !сток не сматра довољно уре0еним. али

се везује езотерија. мистика. религија итд ?ко се осмотре појединачни упитници. у

некима од њи2 се запажа потре"а да се успоставе одре0ене дистинкције :ако је. на

пример. у једном упитнику у извесном смислу супротстављена источна ивилизаија#

култура и западна мода. чиме се сугерише ду2овност !стока и површност и

потрошачки менталитет 7апада #едан испитаник је супротставио источну културу и

западни напредак. а други источну културу и западно ,огатство. чиме је индиректно

нагласио ду2овност и конзервативизам !стока према окренутости ка "удућности и

прогресу 7апада @ једном упитнику супротстављен је источни ћилим и западни

аутомо,ил. чиме се. као и у прет2одном случају. наглашава ар2аичност и

конзервативизам !стока према ур"анизованости 7апада #едан испитаник је

супротставио источно пита(е и западно реше(е. што се може протумачити као став

да се на !стоку про"леми отварају и гомилају. а да 7апад има могућност. капацитет. па

и овлашћења да и2 решава =дговори источна топлина и западна "ладноћа указују на

с2ватање источног као "лиског. познатог и свог. а западног као оту0еног. 2ладног и

далеког



+. Пита6е -ро, +4 !спитаници су замољени да а) %кратко опи$% и'точн%

к%т%р% и ") %кратко опи$% запа#н% к%т%р%

Опи' и'точне к%т%ре Eпри#е"иF традиционална (F). мистична (I). "огата (-).

патријар2ална (+). "лиска срцу (&). древна (+). дуга (&). затворена (&). конзервативна (&).

оријентална (+). строга (&). топла (&). шарена (&). православна. ведра. ограничена.вишевековна. занимљива. уз"удљива. стара. јака. скривена. другачија. лепа. историјска.

егзотична. жива2на. једноставна. раскошна. пожртвована. дисциплинована.

медитативна. мека. срдачна. помало сирова. весела. музикална. окренута прошлости.

поштована. ду2овна. занимљива. конвенционална. постојана

Опи' запа#не к%т%ре Eпри#е"иF4 модерна (). 2ладна (-). сло"одна (+).

ур"ана (+). "рза (&). напредна (&). нова (&). променљива (&). савремена (&). ли"ерална.

незанимљива. дивља. авангардна. одвратна. капиталистичка. сурова. иновативна.

неспутана. софистицирана. утицајна. приступачна. наметљива. страна. изопачена.

од"ојна. развијена. ли"ерална. потрошачка

Опи' и'точне к%т%ре Eи*ени0е3 'инта!*е и о'таоF4 ду2овност (-). зачини

(&). ислам (&). оријент (&). свила (&). чување старе традиције (&). породица. заједница.

љу"азност према странцима. гостољу"иви људи. оригами. "орилачке вештине.

приврженост породици. мир душе. мистицизам. умереност у свему. уздржаност.

патријар2алност. марљивост. жена само домаћица. строг пост. вредни људи.

пренасељеност. религија. култура. плес. византизам. разноликост "оја. скупоцени

материјали. 2армонија. ауторитет мушкарца. ?лекса Bантић. висок ниво свести.

емпатија. издржљивост. народна ношња. веселост. "лижа нама. о"иље православни2

о"ичаја. православље. "удизам. поштовање вере. егзотика. "огата традицијом и

религијама. негује старе вредности. дисциплина. уживање у 2рани и пићу. "ор"а за

опстанак. ратови. нафта. неговање породични2 вредности. скромност. дружељу"ивост

Опи' запа#не к%т%ре Eи*ени0е3 'инта!*е и о'таоF4 рад (-). "рз живот (+).

"рзина (&). демократија (&). ду2овна 2ладноћа (&). мода (&). те2нологија (&). трка за

новцем (&). фа"рике (&). појединац. успе2. такмичење. новац. новац као мерило

вредности. "итан само новац. спорт. Cоливуд. композитори. "елетристика. рад као

смисао живота. склоност ка екстремизму. моћ. нездрав начин живота. гојазност.

култура која држи велике уједињеним. а мале прилаго0ава великим. "изнис. веће

учешће жена у јавном животу. нема части. људи као ро"оти "ез емоција. о"разовање.

индустрија. мањак дружења. мноштво уметности. родна равноправност. прогрес.

наметање своје културе која продире свуда. од"ацује традицију. "рза 2рана. лагодност.

морално пропадање. удаљавање од ду2овности. уштогљеност. монотоност. једнозначност. напредак у те2нологији. "рз живот. живот различит од нашег. наука.

егзактност. тежња ка материјалном. промовише погрешне вредности. неду2овност.

практичност. све се своди на посао и каријеру. окренута напретку. "ољем животу.

истицање појединца. 2едонизам. практичност. недружељу"ивост

+.1. Ко*ентар % "ези 'а о#!о"ори*а на пита6е -ро, +. =дговори испитаника

на ово питање "огато илуструју слику !стока и 7апада у српској култури %отвр0ују се

закључци до који2 смо дошли на основу остали2 питања у упитнику !спитаници имају

потре"у да супротставе културе !стока и 7апада 9ве што једна од ови2 култура јесте.друга није и не може "ити :о се посе"но види када се осмотре појединачни упитници



&

!сток и 7апад нису само различити. они су супротстављени Култура !стока је. пре

свега. традиционална. а култура 7апада модерна =дговори упућују на закључак да је

слика о култури !стока знатно аморфнија у односу на слику културе 7апада !сток је

оријенталан. али и православна. па чак и "удистичка. повезана са Hалеким !стоком

7анимљиво је да је тако аморфну испитаници ипак доживљавају као нама "лижу. па.

можда. и своју !спитаници за њу кажу да је "лижа срцу. да је топла. мека. "лижа нама.

а за културу 7апада кажу да је 2ладна. страна. изопачена. одвратна и да подразумева

живот различит од нашег !ако источну културу доживљавају као своју. испитаници су

критични према њој. па је оцењују као конзервативну. затворену. сирову. а западну

културу не доживљавају као "лиску. али признају да је авангардна. иновативна.

ли"ерална. демократична. сло"одна

. ИСТОК и ЗАПАД % Асоцијативном речнику српског језика. Hа "исмо

употпунили слику о !стоку и 7ападу. анализирали смо и податке наведене у

?социјативном речнику српског језика =самсто испитаника уписивало је своје прве

асоцијације на задате стимулусе исток и запад

%рви2 десет најфреквентнији2 асоцијација на стимулус исток овако гласе

запад (-'*). +усија (K-). суне (+F). =ина (&M). страна света (F). 4апан ('). 6зија (M).

7лиски (M). Fалеки (F). Индија (F) =ве асоцијације говоре о томе да се појам !сток

гради у саодношењу са појмом 7апад. па је зато више од пола испитаника одговорило

тим /културолошким антонимомE Aелики узорак испитаника (за који руски

истраживачи асоцијација тврде и да је статистички релевантан. јер премашује I''

испитаника) указује на то да се !сток пре свега у свести говорника српског језика

везује за >усију. па тек онда за Кину. #апан и. на крају. за :урску =вај резултат ипак не

мења чињеницу да је слика !стока аморфна ?социјације показују да је !сток

сиромашан ,еда. криза. неразвијеност. сиромаштво. заосталост !сток је мудар и

ду2овно "огат култура. ду"овност. ду"овно ,огатство. мудрост. стрп$е(е !сток је

религиозан ислам. мусимани. православ$е. религија. звоно !сток је мистичан

мистерија. мистичност !сток нам је "лизак ,раћа. мајка. до,ро. на (ему смо ми.

повезаност. во$ена +усија !пак. у односу на !сток имамо и одре0ену задршку

далеко. далека зем$а. конзервативизам. не волим# непознато. за,луда

Hесет најфреквентнији2 асоцијација на стимулус запад гласи овако исток (&M*).

6мерика (*). див$и (&). ,огатство (*). страна света (M). С6F (I). Европа (&).

север (). југ (*). нова (M) %ада у очи да се исток као /културолошки антонимE јавља

&M* пута. што је значајно мањи "рој асоцијација у односу на одговор запад на стимулус



+

исток :о значи да се !сток у свести говорника јаче везује за 7апад него што се 7апад

везује за !сток =чигледно је да се од укупно M'' прикупљени2 асоцијација. на

стимулус 7апад јавља & различити2 асоцијација. а на !сток , &+ 7емља која

сим"олизује 7апад јесте ?мерика. која заједно са асоцијацијом 9?H. представља прву

асоцијацију на 7апад сваког осмог испитаника #асно је да се у асоцијацијама

испитаника ?мерика везује за 7апад чвршће него >усија за !сток =сим ?мерике.

7апад представља и <вропа. а мање фреквентне асоцијације указују на то да су то

следеће европске земље 6емачка. Lранцуска. Bпанија 7апад је "огат и напредан

,огатство. нова. напредак. ,огато. ,о$и 'ивот. прогрес. ,огати запад. ,удућност.

мода. напредан. паре. просперитет. развијене зем$е. савременост. ур,аност. високи

стандард !пак. говорници српског језика 7апад доживљавају као стран и

непри2ватљив зло. грозота. лоше. мрак. мр'(а. пропаст. пусти(а. рат. смрт.

суровост. агресија. ,езличност. илузија. исквареност. испирати мозак. изгу,$ене

душе. ла'. лопови. $ага. ма дај. мрзим и". не никако. не волим. немир. несмисао.

одвратан свет. оту2еност. сиво. смеће. смрад. страно. тамно. труле'. у'ас =вакве

асоцијације не тре"а да чуде јер су прикупљане &''& и &''+ године. тј само три или

четири године након "ом"ардовања 9р"ије од страна земаља 6?:=Pпакта 7ато се и

ме0у асоцијацијама појављују асоцијације -68) и -68)?пакт !спитаници у некој

мери показују подсме2 и омаловажавање према 7ападу и сим"олима америчког начина

живота кау,ој. див$ина. GдемократијаH. ,ик. див$ина. див$ак. дрога. Iанк.

"ам,ургер. ја"а(е. кеш колиа. кич. кока?кола. конзерве. пишто$. сендвич. шунд и кич.

вестерн &илм !пак. испитаници су у одре0еној мери свесни и до"ри2 страна

западњачке културе и осећају чежњу за њим ,о$и 'ивот. стандард. ,о$е. лепо.

машта. нада. нада млади". недости'ност. нормалан 'ивот. оријентаија. провод.

реше(е. сре2еност. страва

.1. Ко*ентар а'о0и,а0и,а на 'ти*%%'е исток и запад % Асоцијативном

речнику српског језика. ?социјације показују да се појмови !сток и 7апад разумевају

један преко другог и да представљају најфреквентнију асоцијацију један на другог

!пак. !сток се чвршће везује за 7апад него 7апад за !сток !сток се везује пре свега за

>усију. а 7апад за ?мерику #ача је асоцијативна веза изме0у стимулуса запад и

асоцијације 6мерика него веза изме0у стимулуса исток и асоцијације +усија

?социјације показују да је !сток материјално сиромашан. али ду2овно "огат. мистичан

и "лизак говорницима српског језика и поред тога што је конзервативан и окренут

религији 7апад је материјално "огат и напредан. али ду2овно сиромашан. неомиљен



-

!спитаници исказују подсме2 и презрење према њему. али уви0ају и до"ре стране

живота на 7ападу

III. По#а0и о И'ток% и Запа#% #о-и,ени анаизо* тек'то"а

=вај део истраживања настао је на основу анализе гра0е коју чини +'' текстова

(углавном реченица) у којима се појављују лексеме исток и запад у српском језику

6ајвећи део примера преузет је из електронске верзије 7лиа. најчитанији2 дневни2

новина у 9р"ији %римери су ексцерпирани из ру"рик Култура. %олитика и <кономијаȃ

из 7лиа за &'& и &'+ годину =сим новинарског стила. у о"зир је узет и

књижевноуметнички функционални стил Dра0а је преузета из књиге популарног

савременог српског писца 8оме Капора Jало. 7еоград K99* Исток–Запад

1. Антипо'о"и0е о ИСТОКУ и ЗАПАДУ. @поредо са пословицама користан

извор лингвокултуролошки2 информација представљају антипословие :о су. према

Q =ташевићу (&'). експресивни изрази настали као резултат врло различити2

структурноPсемантички2 трансформација не само пословица. већ и изрека. крилатица.

афоризама. познати2 политички2 парола. фраза. изјава 7а разумевање већине

антипословица неоп2одно је познавање социјалног и језичког контекста у којем су

настале. тј подразумева се да ће разумевање антипословице "ити успешно само ако

прималац до"ро познаје полазну језичку јединицу која се трансформише. па

истраживач може претпоставити да су полазне јединице општепознате. а самим тим и

културолошки укорењене у једној заједници

:аква општепозната (можда и најпознатија) полазна језичка јединица о !стоку и

7ападу у српској култури. која је често предмет трансформација гласи 7уди се Исток и

Запад :о је сти2 из "ор"ене антифашистичке песме југословенског пролетаријата. која

представља верзију совјетске песме Смело# товариLи# в ногу :а песма представља

један од сим"ола :итове социјалистичке #угославије !сток и 7апад у овој песми

представљају земље !стока и 7апада @ њој се позивају земље !стока. 7апада. 9евера и

#уга да се про"уде. уједине и започну "ор"у против национализма. фашизма. глади.

потлачености =пштепознати сти2 7уди се Исток и Запад инспирисао је неке

афористичаре да саставе антипословице о Истоку и Западу (исп =ташевић &' +&)

() 7уди се Исток и Запад# доручкује и одлази на преговоре о =осовуJ (&) 7уди се

Исток и Запад и проте'у се по зема$ској куглиJ (+) 7уди се Исток и Запад* 7уди се и

Ср,ија из вековног сна о =осовуJ (-) 7уди се Исток и Запад# ,уди се Север и 4уг* 6

полиија спрема пендреке и ,аа сузавеJ (I) 7уди се Исток и Запад. ,уди се Север и

4уг* Jипноза је завршена Циљ ови2 антипословица је да на ду2овит начин супротставе



I

револуционарни. покретачки ду2 исказан у полазном тексту са депресивним. нимало

револуционарним реалним стањем у савременом свету и данашњој 9р"ији @

антипословицама и + 9р"ија се представља као земља која не припада ни !стоку ни

7ападу. али !сток и 7апад одлучују о њој

&. ИСТОК и ЗАПАД % к6иGе"но%*етничко* 'ти% Мо*е Капора. @ тексту о

!стоку и 7ападу 8оме Капора (&''-) ова два појма су персонификована у служ"енике

од који2 један ради у некој од земаља источне <вропе. а други у некој од земаља

западне <вропе =писујући њи2ов радни дан. Капор износи стереотипе о !стоку и

7ападу , о односу према послу. о навикама и о"ичајима. о односу према другим

људима !сток. тако. долази нео"ријан на посао. псује. касни на посао. сва0а се са

шефом. пије много кафе. чита новине на послу. доручкује подварак и јагњетину. пије

пиво и вињак на паузи. прави двосатне паузе о"ављајући приватне послове. спава цело

поподне. увече са дружи са пријатељима. игра карте и пије алко2ол. позајмљује новац

од 7апада 7апад је глатко из"ријан. вредно ради. не комуницира са колегама. на паузи

за ручак поједе сендвич са пилећим "елим месом и попије сок. наставља да ради.

заказује састанак 9индиката за су"оту (јер је то нерадни дан). враћа се кући увече.

"езвољно вечера. одлази на спавање. позајмљује новац !стоку и живи од камате %исац

сликовито каже како је на крају радног дана /7апад исцедио све из 7ападаE. док је

/!стоку сваки дан празникE

=вај текст сажима типичне стереотипе о 7ападу и !стоку !сток је лењ.

неодговоран. непоуздан. сиромашан. прост. прождрљив. лакомислен. али "ез"рижан. а

7апад је вредан. одговоран. поуздан. прецизан. "огат. али за"ринут и уморан

). ИСТОК и ЗАПАД % но"инар'ко* 2%нк0ионано* 'ти%. ?нализа око +''

прикупљени2 примера из дневни2 новина 7ли за &'+ и &'& годину (ру"рике

=ултура. 3олитика и Економија) доводе до "ројни2 закључака 6авешћемо

доминаннтне

).1. ИСТОК ,е Р%'и,а3 а ЗАПАД ,е ЕУ. 7акључили смо већ да су !сток

(нарочито). али и 7апад нејасни појмови у географском смислу 8е0утим. српски

политичари под !стоком најчешће подразумевају >усију. а под 7ападом <вропску

унију

7аокрет на !сток помиње и премијер. а руски ам"асадор о"разлаже у 9купштини 9р"ијепредности <вроазијске уније у односу на <вропску унију

=н је напоменуо да се две земље нису нај"оље разумевале од **' до &''' године. а посе"но

после политички2 промена у 9р"ији &''' године. јер је руководство 9р"ије сматрало да мора дасе определи изме0у >усије и <@. !стока и 7апада



K

8и смо одлучили да спроведемо политику коју сам и с м заступао и пропагирао и !сток иȃ

7апад. и >усија и <@

).&. ИСТОК ,е Р%'и,а3 а ЗАПАД ,е САД. 8ного је мање примера који показују

да се 7апад изједначава са ?мериком8ожда није лоше подсетити да је у једном историјском тренутку дражава преко резолуције !нформ"ироа дошла у затегнуте односе са >усима и с !стоком 9 другестране. од"ијајући 8аршалов план. о"рела се у напетим релацијама са ?мериком и7ападом

).). ИСТОК ,е Кина3 а ЗАПАД ,е САД. Hок је за српске политичаре !сток

најчешће оличен у >усији а 7апад у <вропској унији. за неке стране политичаре. на

пример. "ританске. !сток је Кина. а 7апад је 9?H =ни политичке односе посматрају

из ширег угла. из гло"алније визуре

=н је рекао да !сток и 7апад морају да сара0ују јер ниједан светски изазов , климатскепромене. про"леми са 9еверном Корејом. !раном на истоку , не може "ити решен акоКина и 9?H не сара0ују

Кад се гло"ална промена моћи деси. а десиће се јер 9?H више неће "ити гло"алнилидер. већ ће то вероватно "ити Кина. увек долази до конфликта 7ато нам је потре"на јака 9?H. ста"илна Кина. како "и !сток и 7апад "или партнери. приметио је $лер

).+. ИСТОК ,е Р%'и,а3 Кина3 Ин#и,а3 Т%р'ка ... %овремено и српски

политичари на !сток гледају шире и не подразумевају под њим само >усију

8ла0ан Hинкић изјавио је да је влада одлучила да диверсификује економску сарадњу ида се. поред <@. у економији окрене ка !стоку. односно >усији. Кини. земљама%ерсисјког залива. :урској

9р"ија "и. по њеним речима. тре"ало да свој економски развој "азира на уравнотеженој

сарадњи. користећи искуства и знање велик2 земаља !стока. попут Кине. !ндије и>усије. а истовремено настављајући свој пут ка <@

).. Ср-и,а ни,е ни на ИСТОКУ ни на ЗАПАДУ. 6ајчешћи став који

политичари износе гласи да 9р"ија није ни на !стоку ни на 7ападу ! док су резултати

до"ијени на снову упитника указивали на већу емоционалну везаност српског народа за

!сток него за 7апад. у језику политичара 9р"ија није ни на !стоку ни на 7ападу

Hеспот 9тефан Rазаревић је "ио мудар владар иако је као вазал водио државу у тешкимвременима ! !сток и 7апад су га поштовали

9р"ија је увек "ила !сток на западу и 7апад на истоку @век смо "или негде изме0у. рекао је Hачић

8и ћемо гледати да урадимо оно што је нај"оље за 9р"ију. ја нисам никоме. ни на7ападу. ни на !стоку. рекао да из"ора неће "ити. казао је Aучић

6иколић је указао да су развој што тешње сарадње 9р"ије и :урске неоп2одни и то

посе"но док две земље још нису ушле у <вропску унију >екао је да су :урска и 9р"ијаземље изме0у !стока и 7апада и да се о њи2 отимају и !сток и 7апад



F

)./. Ср-и,а ,е разапета из*еH% ИСТОКА и ЗАПАДА. %оложај изме0у !стока

и 7апада ствара одре0ену напетост у српском народу која постоји одувек 6ије лако

утврдити ком свету и систему вредности се тре"а окренути јер се ниједан не

доживљава у потпуности као свој или као ту0

6икада више нећемо "ити изоловани и уморни. разапети изме0у севера. југа. истока и

запада. рекао је Aучић

7ато је историјски пут српске уставности "ио посут трњем. пун успона и падова. "рисанветровима са !стока и 7апада

:о што се неко стицајем околности и пославише налази на !стоку или на 7ападу не

значи да је прозападни или происточни министар. рекао је $ачевић

9р"и и даље подељени на русофиле и еврофиле

%роменили су се и време. и !сток. и 7апад. и политика =вдашња елита сада српску ракију формално ставља на прво место. фактички се. ме0утим. куне у вотку. а

прижељкује мало вискија

).. Ср-и,а ,е 'пона из*еH% ИСТОКА и ЗАПАДА. >азапетост изме0у !стока и

7апада лакше се подноси ако се 9р"ија доживи као спона изме0у !стока и 7апага. а не

као граница изме0у њи2

6апредак ка <@. сматра 9вилановић. омогућиће 9р"ији да з"ог свог геостратешкогположаја остане "итна карика изме0у севера и југа <вропе. европског запада и

европског истока

?м"асадор 6емачке је указао да $еоград има веома важан положај повезујући 7апад и

!сток

!деја 8ире :раиловић "ила је да се оснује $итеф =на је осетила повољни положај#угославије који је спајао !сток. 7апад. 9евер и #уг

?утор водича Rуи0и Lарауто прича сународницима да се (у 9р"ији) сплет културе

!стока и 7апада уочава на сваком кораку и у сваком залогају

).5. Ср-и,а тре-а #а 'е окрене ка ИСТОКУ. !ма политичара који сматрају да

је природно да се 9р"ија окрене према !стоку јер јој је цивилизацијски. културолошки.

суштински. место на !стоку

=н је као пример навео Hодиков предлог 9р"ији да се окрене од <@ према !стоку

%рема његовим речима. наши пријатељи с !стока су тренутно удаљени од овогполитичког процеса. а нато је пристала прет2одна власт тиме што је у Dенералнојскупштини @6 поднела резолуцију да <@ посредује у овим преговорима

8и на 7ападу скоро да немамо ниједног моћног пријатеља и то је последица онога штосе дога0ало у протекли2 неколико деценија. навео је Hачић



M

9р"ија се ове године нашла на листи десет земаља које највише мрзе ?мерику. удруштву !рана. !рака. #емена. <гипта. ?лжира @ истраживању које је спровео/DалупE. IF одсто анкетирани2 гра0ана 9р"ије не одо"рава америчко лидерство у свету

7аплели смо се у сопственим митовима да су нам на 7ападу историјски душмани који сунам отели Косово и да се морамо окренути мајци >усији. !рану. несврстанима

$ил"ија сматра да је з"лижавање са >усијом доминантна тежња и ме0у гра0анима. јер је9р"ија већински на прошлим из"орима гласала против <@ или макар за

евроскептицизам. али је 7апад инсталирао у $еограду владу која јесачувала континуитетса политиком "ившег председника $ориса :адића

).. Ср-и,а тре-а #а 'е окрене ка ЗАПАДУ. 6еки политичари сматрају да

9р"ија свој идентитет тре"а да прона0е на 7ападу јер је она. у својој суштини. западна

земља

9р"ији су потре"ни нови савезници и то на 7ападу , рекао је Sивковић и додао да јеактуелна политика окретања према !стоку погрешна. јер је 9р"ија. како је навео.традиционално "ила окренута западним вредностима

Hоста је. нажалост. у данашњој 9р"ији они2 којима то не смета. па то и траже 7апад

или !стокT Hемократија или деспотијаT :ај драматични суко" траје још у 9р"ији Hужеод две деценије залажем се за 9р"ију на 7ападу. рекао је Hрашковић

Како је рекао. уколико 9р"ија не с2вати да јесте део <вропе. уколико у 9р"ији не почнеда се живи. ради и понаша као у <вропи. и то одма2. тешко да ћемо икада моћи дапре0емо ту невидљиву границу. да иза0емо из те сенке која постоји још од $ерлинксог

конгреса. а која нас ставља у онај тамни део континента. део заклоњен од сунца. утуро"ан. тужан и за"орављени !сток

<@ се неће распасти ? и да се којим случајем распадне. опет "и место 9р"ији "ило усавезништву са највећим силама 7апада 9амо у друштву Aелике $ританије. Lранцуске.6емачке. Bпаније. !талијеможемо тражити своје интересе 6аравно. из подршку

9?H

).1J. Ср-и,а тре-а #а -%#е и на ИСТОКУ и на ЗАПАДУ. @ последње време.

политичари који су на власти пропагирају политику да 9р"ија тре"а да "уде окренута и

!стоку и 7ападу и да је то њен једини пут 8ноги. пак. мисле да је такав концепт

неодржив у реалности

#а сматрам да 9р"ија тре"а да сра0ује и са !стоком и са 7ападом Sелим да "удемо у <@

и да је >усија наш стратешки партнер 8ислим да је то могуће. рекао је 6иколић

6аправићемо од 9р"ије у наредној деценији најјачу економску силу на $алкану @спољној политици видимо 9р"ију на 7ападу. али и на !стоку. казао је Qилас говорећи о"удућој политици и стремљењима демократа

!стичући да жели да води политику /и !сток и 7ападE. 6иколић је о"јаснио да 9р"ијажели да има не само економске. већ и политичке односе и са <@ и са >ускомLедерацијом

).11. Зак(%чак о по#а0и*а о ИСТОКУ и ЗАПАДУ #о-и,ених анаизо*

тек'то"а. %рви део истраживања текстова представља кратка анализа антипословица

=не су представљене з"ог тога што антипословице указују на најпознатији текст у



*

српској култури о !стоку и 7ападу. а то су општепознати сти2ови 7уди се Исток и

Запад Hодавањем ду2овити2 опаски на овај сти2. до"ијају се антипословице у којима

се револуционарни ду2 исказан полазним сти2ом исмева и омаловажава придодатим

текстом којим се исказује реално стање у друштву. у којем нема идеализма и заноса 6а

основу анализе неки2 антипословица може се закључити да је 9р"ија земља која не

припада ни !стоку ни 7ападу. али !сток и 7апад одлучују о њој

6а основу метафоричног текста 8оме Капора. као репрезента

књижевноуметничког функционалног стила. закључили смо да писац у њему сажима

типичне стереотипе о 7ападу и !стоку !сток је лењ. неодговоран. непоуздан.

сиромашан. прост. прождрљив. лакомислен. али "ез"рижан. а 7апад је вредан.

одговоран. поуздан. прецизан. "огат. али за"ринут и уморан

6а основу анализе текстова из дневни2 новина 7ли. а ове новине. као

најчитаније. представљају репрезентативан пример новинарског функционалног стила

у 9р"ији. закључујемо да се !сток најчешће представља као >усија (повремено и шире.

као Кина. !ндија. :урска). а 7апад као <вропска унија (а понекад и као ?мерика)

6ајчешћи став српски2 политичара. економиста. новинара јесте да 9р"ија није ни на

!стоку ни на 7ападу :а позиција је деликатна и чини 9р"ију стално разапетом изме0у

!стока и 7апада =вај положај може се сматрати и као предност јер је 9р"ија у

позицији да "уде спона изме0у !стока и 7апада Hанашњи политичари сматрају да је

најпрофита"илнија за 9р"ију. али и за њи2 лично. да промовишу политику по којој

9р"ија мора да се окрене и !стоку и 7ападу. али има и они2 политичара и

друштвенополитички2 аналитичара који сматрају да је то немогуће и да 9р"ија мора да

се окрене на једну страну 6еки мисле да је то заокрет ка !стоку. а неки да је то заокрет

ка 7ападу Hосадашње историјско искуство 9р"ије и једнима и другима даје довољно

аргумената за таква уверења

Зак(%чак и'траGи"а6а. @ овом раду анализирали смо концепте !стока и

7апада у српском језику и српској култури на основу три врсте података 1F 'и'те*'ки

по#а0и (подаци из речник савременог српског језика. етимолошког речника. речникаȃ

сим"ола и речника словенске митологије)J &F по#а0и #о-и,ени на о'но"% %питника

(упитник се састоји из - питања на која је одговарало '' студенакаPиспитаникаJ у ову

групу података у"рајамо и оне до који2 смо дошли на основу 6соијативног речника

српског језика)J )F по#а0и #о-и,ени на о'но"% тек'то"а (има око +''. а сачињавају и2

антипословице. примери из једне књиге 8оме Капора. којима се репрезентује

књижевноуметнички функционални стил. и примери из дневни2 новина 7ли. који



&'

репрезентују новинарски функционални стил) ?нализа ове "огате гра0е омогућила

нам је да сагледамо "ројне дистинкције које сим"олизује однос изме0у !стока и 7апада

у српском језику и култури %рема речима # $артмињског (&' --). !сток и 7апад се

разумеју у категоријама /одраза у огледалуE <во какве смо све дистинкције уочили

АF Про'торна о#реHе6а ИСТОКА и ЗАПАДА

!9:=К као страна света на којој 9унце излази и 7?%?H као страна света на

којој 9унце залазиJ

!9:=К као почетак 2оризонталног воденог тока и 7?%?H као завршетак

вертикалног ваздушног токаJ

!9:=К и 7?%?H као супротстављена одредишта у просторуJ

!9:=К је >усија. а 7?%?H је <@J

!9:=К је >усија. а 7?%?H је 9?HJ

!9:=К је Кина. а 7?%?H је 9?HJ

!9:=К је >усија. Кина. #апан. !ндија. :урска. арапске земље >F Ср-и,а пре*а ИСТОКУ и ЗАПАДУ

9р"ија није ни на !9:=К@ ни на 7?%?H@J

9р"ија је разапета изме0у !9:=К? и 7?%?H?J

9р"ија је спона изме0у !9:=К? и 7?%?H?J

9р"ија тре"а да се окрене ка !9:=К@J

9р"ија тре"а да се окрене ка 7?%?H@J

9р"ија тре"а да "уде и на !9:=К@ и на 7?%?H@

7F ИСТОК и ЗАПАД као '%прот'та"(ена о#ре#и$та % "ре*ен%K

<F ИСТОК и ЗАПАД као оно $то #оази 'а и'тока и запа#аK

ДF ИСТОК и ЗАПАД као #"е #%хо"не и и#еоо$ке пози0и,е и као #"а

по!е#а на '"ет4!9:=К као почетак који "уди наду и 7?%?H као лош крајJ

!9:=К је извор свега позитивног. а 7?%?H је извор свега негативног

!9:=К и 7?%?H као оно што долази са истока и западаJ

!9:=К је конзервативан. патријар2алан и заостао а 7?%?H је развијен. "огат.

модеран и отменJ

!9:=К је традиционалан и окренут ка прошлости. а 7?%?H је прогресиван и

окренут ка "удућностиJ

!9:=К је креативан. маштовит. уман. елоквентан. а 7?%?H је логичан.

рационалан. материјалистички настројенJ

6а !9:=К@ је развијена култура и ду2овност. а на 7?%?H@ те2нологијаJ

6а !9:=К@ је диктатура. а на 7?%?H@ је демократијаJ

6а !9:=К@ је социјализам. а на 7?%?H@ је капитализамJ

!9:=К је географски десно. а идеолошки лево. а 7?%?H је географски десно. а

идеолошки левоJ

!9:=К је географско и ду2овно средиште православља. а 7?%?H је географско

и ду2овно средиште католичанстваJ

!9:=К је географско. ду2овно и културно средиште словенске културе а

7?%?H је географско. ду2овно и културно средиште германске и романске културеJ

!зме0у !9:=К? и 7?%?H? постоји ривалство и јасна свест о различитости

CF Стано"ни$т"о И'тока и Запа#а4



&

9тановници !9:=К? су лењи. неодговорни. непоуздани. сиромашни. прости.

прождрљиви. лакомислени. али "ез"рижни. а становници 7?%?H? су вредни.

одговорни. поуздани. прецизни. "огати. али за"ринути и уморни

9итерат%ра

>арт*и6'ки &J114 #ежи $артмињски. 4език*Слика* Свет. приредио Hејан

?јдачић. превела 8арта $јелетић. $еоград UVWXWUV1XY1

Дра!иLе"иL &J1J4 >ајна Hрагићевић. Cер,алне асоијаије кроз српски језик и

културу. $еоград Hруштво за српски језик и књижевност 9р"ије

Дра!иLе"иL &J1J4 >ајна Hрагићевић. Mексикологија српског језика. друго

издање. $еоград 7авод за уN"енике

Дра!иLе"иL &J1)4 >ајна Hрагићевић /Rингвокултуролошка анализа концепта9R=$=H? у српском језику и српској културиE. -аучни састанак слависта у Cукове

дане -&Z+. &'+. -+,K

Из"ори

Биц3 дневне новине. електронско издање [\\] ZZ ̂ ^ ̂_VY ̀ab Z

Дра!иLе"иL и #р. &J114 >ајна Hрагићевић. %редраг %ипер. 8арија 9тефановић.

),ратни асоијативни речник српског језика. од реакције ка стимулусу. $еоград

$еоградска књига. 9луж"ени гласник

Капор &JJ+4 8омо Капор. Jало# 7еоград K99 Исток–Запад. $еоград Hерета

Мио"ано"иL и <а"риL 1+4 +ечник сим,ола. приредили Крсто 8иловановић

и :омислав Dаврић. $еоград 6ародно дело

Ота$е"иL &J114 Qор0е =ташевић. +ечник српски" антипословиа. $еоград

?лма

Пипер и #р. &JJ4 %редраг %ипер. >ајна Hрагићевић. 8арија 9тефановић.

6соијативни речник српског језика. од стимулуса ка реакцији. $еоград $еоградска

књига. Lилолошки факултет. 9луж"ени лист 9ЦD

РМС4 +ечник српско"рватскога к(и'евног језика. ,K. 6ови 9ад 8атицасрпска

РСА;У4 +ечник српско"рватског к(и'евног и народног језика. ,M. $еоград

9?6@. *I*,

РСЈ4 +ечник српскога језика. $еоград 8атица српска

Скок4 cd\1a UeWe. NtiOPQPRiSTki USeVWik XUYZtTkPRZ iQi TU[TkPRZ Se\ikZ. f,fg. h1iad_

jkhl. *F,*F-

То'то, и Ра#енко"иL &JJ14 Словенска митологија. енциклопедијски речник. редактори 9ветлана 8 :олстој и mу"инко >аденковић. $еоград hd]\da nWWe oWaVp

http://www.blic.rs/

http://www.blic.rs/



&&

03_Istok i Zapad_integralna Verzija Rada 1

Documents

Transcript of 03_Istok i Zapad_integralna Verzija Rada 1