ИНГ ПРО - dopuna.ingpro.rsdopuna.ingpro.rs/Komentari/Krivicni zakonik.pdf · 3 ˘;8x0 !8

ИНГ-ПРО2010

3

Илија Симић

мр Александар Трешњев

КРИВИЧНИ ЗАКОНИКС КРАЋИМ КОМЕНТАРОМ

ДРУГО ИЗМЕЊЕНО И ДОПУЊЕНО ИЗДАЊЕ

Кривични законик донела је Народна скупштина Републике Србије, на седнициДванаестог ванредног заседања, 29. септембра 2005. године („Службени гласник РС“,бр. 85/05). Ступио је на снагу 1. јануара 2006. По његовом објављивању донето је вишеизмена и допуна („Службени гласник РС“, бр. 88/2005, 107/2005, 72/2009 и 111/2009).

5

Садржај

Уводне напомене ................................................................................................... 21

Кривични законик с краћим коментаром ...........................................................25

Упоредни приказ одредаба Кривичног законика

и ранијег ОКЗ и КЗРС .......................................................................................... 299

Азбучни регистар кривичних дела и појмова .................................................. 305

Садржај Кривичног законика:

ОПШТИ ДЕОI ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕНема кривичног дела нити казне без закона (чл. 1) .......................................................25Нема казне без кривице (чл. 2).........................................................................................25Основ и границе кривичноправне принуде (чл. 3) .........................................................25Кривичне санкције и њихова општа сврха (чл. 4) ..........................................................25

II ВАЖЕЊЕ КРИВИЧНОГ ЗАКОНОДАВСТВА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕВременско важење кривичног законодавства (чл. 5) ...................................................27Важење кривичног законодавства на територији Србије (чл. 6) .................................27Важење кривичног законодавства Србије за учиниоце одређенихкривичних дела извршених у иностранству (чл. 7) ........................................................28Важење кривичног законодавства Србије за држављанина Србијекоји учини кривично дело у иностранству (чл. 8)...........................................................28Важење кривичног законодавства Србије за странца који учиникривично дело у иностранству (чл. 9) .............................................................................28Посебни услови за кривично гоњење за кривично дело учињеноу иностранству (чл. 10)............................................................................................ 29Урачунавање притвора и казне издржане у иностранству (чл. 11) ...............................29Одговорност правних лица за кривична дела (чл. 12) .................................................. 30Важење општег дела овог законика (чл. 13) .................................................................. 30

6

III КРИВИЧНО ДЕЛО

Опште одредбе о кривичном делуКривично дело (чл. 14)....................................................................................................... 31Извршење кривичног дела нечињењем (чл. 15) ............................................................. 31Време извршења кривичног дела (чл. 16) .......................................................................32Место извршења кривичног дела (чл. 17) .......................................................................32Дело малог значаја (чл. 18)................................................................................................32Нужна одбрана (чл. 19) ......................................................................................................33Крајња нужда (чл. 20) ........................................................................................................33Сила и претња (чл. 21) ....................................................................................................... 34Кривица (чл. 22) ..................................................................................................................35Неурачунљивост (чл. 23)....................................................................................................35Скривљена неурачунљивост (чл. 24)............................................................................... 36Умишљај (чл. 25) ................................................................................................................ 36Нехат (чл. 26) ..................................................................................................................... 36Одговорност за тежу последицу (чл. 27).........................................................................37Стварна заблуда (чл. 28)....................................................................................................37Правна заблуда (чл. 29) .....................................................................................................37

Покушај кривичног делаПокушај (чл. 30) ................................................................................................................. 38Неподобан покушај (чл. 31) .............................................................................................. 38Добровољни одустанак (чл. 32) ...................................................................................... 39

Саучесништво у кривичном делуСаизвршилаштво (чл. 33) ................................................................................................. 40Подстрекавање (чл. 34) .................................................................................................... 40Помагање (чл. 35).............................................................................................................. 40Границе одговорности и кажњивости саучесника (чл. 36) ........................................... 41

Кажњавање подстрекача и помагача за покушајПокушај и лакше кривично дело (чл. 37) .........................................................................42

Посебне одредбе о кривичним делима учињеним путем штампеили других средстава јавног информисањаОдговорност уредника (чл. 38) ........................................................................................42Одговорност издавача, штампара и произвођача (чл. 39) .......................................... 43Примењивање одредаба из чл. 38. и 39 (чл. 40)............................................................ 43Заштита извора информација (чл. 41)............................................................................. 44

7

IV КАЗНЕ

Сврха кажњавања, врсте казни и услови за њихово изрицањеСврха кажњавања (чл. 42) ................................................................................................ 45Врсте казни (чл. 43)........................................................................................................... 45Главне и споредне казне (чл. 44) .................................................................................... 46Казна затвора (чл. 45)....................................................................................................... 46Условни отпуст (чл. 46)......................................................................................................47Опозивање условног отпуста (чл. 47) ............................................................................. 48Опште одредбе о новчаној казни (чл. 48)...................................................................... 49Новчана казна у дневним износима (чл. 49).................................................................. 49Новчана казна у одређеном износу (чл. 50) ................................................................... 51Извршење новчане казне (чл. 51) ..................................................................................... 51Рад у јавном интересу (чл. 52) ..........................................................................................52Одузимање возачке дозволе (чл. 53) ..............................................................................53

Одмеравање казнеОпшта правила о одмеравању казне (чл. 54) ................................................................ 54Поврат (чл. 55) ................................................................................................................... 54Ублажавање казне (чл. 56)................................................................................................55Границе ублажавања казне (чл. 57) .................................................................................55Ослобођење од казне (чл. 58) ......................................................................................... 56Поравнање учиниоца и оштећеног (чл. 59).....................................................................57Стицај кривичних дела (чл. 60).........................................................................................57Продужено кривично дело (чл. 61) ................................................................................. 59Одмеравање казне осуђеном лицу (чл. 62) ................................................................... 60Урачунавање притвора и раније казне (чл. 63).............................................................. 60

V МЕРЕ УПОЗОРЕЊА

Условна осуда и судска опоменаСврха условне осуде и судске опомене (чл. 64) ............................................................62Условна осуда (чл. 65) .......................................................................................................62Услови за изрицање условне осуде (чл. 66)................................................................... 63Опозивање условне осуде због новог кривичног дела (чл. 67)................................... 63Опозивање условне осуде због раније учињеног кривичног дела (чл. 68) .................... 64Опозивање условне осуде због неиспуњења одређених обавеза (чл. 69)................ 64Рокови за опозивање условне осуде (чл. 70) ................................................................ 65Условна осуда са заштитним надзором (чл. 71) ............................................................ 65

8

Услови за одређивање заштитног надзора (чл. 72) ...................................................... 65Садржина заштитног надзора (чл. 73) ............................................................................ 66Избор мера заштитног надзора (чл. 74) ........................................................................ 67Трајање заштитног надзора (чл. 75)................................................................................ 67Последице неиспуњавања обавезе заштитног надзора (чл. 76) ................................. 67Судска опомена (чл. 77).................................................................................................... 68

VI МЕРЕ БЕЗБЕДНОСТИСврха мера безбедности (чл. 78) .................................................................................... 69Врсте мера безбедности (чл. 79) .................................................................................... 69Изрицање мера безбедности (чл. 80) ............................................................................ 70Обавезно психијатријско лечење и чувањеу здравственој установи (чл. 81)...................................................................................... 70Обавезно психијатријско лечење на слободи (чл. 82)................................................... 71Обавезно лечење наркомана (чл. 83)..............................................................................73Обавезно лечење алкохоличара (чл. 84) ........................................................................74Забрана вршења позива, делатности и дужности (чл. 85)............................................74Забрана управљања моторним возилом (чл. 86)...........................................................75Одузимање предмета (чл. 87) ......................................................................................... 76Протеривање странца из земље (чл. 88).........................................................................77Јавно објављивање пресуде (чл. 89) ...............................................................................77Мера забране приближавања и комуникације са оштећеним (чл. 89а) .................... 78Забрана присуствовања одређеним спортским приредбама (чл. 89б)..................... 79Престанак мере безбедности на основу судске одлуке (чл. 90) ................................ 80

VII ОДУЗИМАЊЕ ИМОВИНСКЕ КОРИСТИОснов одузимања имовинске користи (чл. 91)............................................................... 81Услови и начин одузимања имовинске користи (чл. 92) ............................................... 81Заштита оштећеног (чл. 93) ..............................................................................................82

VIII ПРАВНЕ ПОСЛЕДИЦЕ ОСУДЕНаступање правних последица осуде (чл. 94)............................................................... 83Врсте правних последица осуде (чл. 95)........................................................................ 83Почетак и трајање правних последица осуде (чл. 96) .................................................. 84

IX РЕХАБИЛИТАЦИЈА, ПРЕСТАНАК ПРАВНИХ ПОСЛЕДИЦА ОСУДЕИ ДАВАЊЕ ПОДАТАКА ИЗ КАЗНЕНЕ ЕВИДЕНЦИЈЕОпшти појам рехабилитације (чл. 97) ............................................................................. 85Законска рехабилитација (чл. 98) ................................................................................... 85

9

Судска рехабилитација (чл. 99)....................................................................................... 86Судска рехабилитација лица које је више пута осуђивано (чл. 100) ........................... 86Престанак правних последица осуде (чл. 101) ............................................................... 87Садржај и давање података из казнене евиденције (чл. 102) ...................................... 87

X ЗАСТАРЕЛОСТЗастарелост кривичног гоњења (чл. 103) ....................................................................... 88Ток и прекид застарелости кривичног гоњења (чл. 104).............................................. 89Застарелост извршења казне (чл. 105) ........................................................................... 89Застарелост извршења споредне казне и мере безбедности (чл. 106) ..................... 90Ток и прекид застарелости извршења казне и мера безбедности (чл. 107) .................. 90Незастарeлост кривичног гоњења и извршења казне (чл. 108) ................................... 91

XI АМНЕСТИЈА И ПОМИЛОВАЊЕАмнестија (чл. 109) .............................................................................................................92Помиловање (чл. 110) .........................................................................................................92Дејство амнестије и помиловања на права трећих лица (чл. 111) .................................92

XII ЗНАЧЕЊЕ ИЗРАЗАЗначење израза у овом законику (чл. 112) ...................................................................... 93

ПОСЕБНИ ДЕОXIII КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ЖИВОТА И ТЕЛАУбиство (чл. 113)................................................................................................................. 99Тешко убиство (чл. 114)..................................................................................................... 99Убиство на мах (чл. 115) ...................................................................................................100Убиство детета при порођају (чл. 116) ...........................................................................100Лишење живота из самилости (чл. 117)...........................................................................101Нехатно лишење живота (чл. 118) ...................................................................................101Навођење на самоубиство и помагање у самоубиству (чл. 119) .................................101Недозвољен прекид трудноће (чл. 120) ........................................................................ 102Тешка телесна повреда (чл. 121) ..................................................................................... 103Лака телесна повреда (чл. 122) ....................................................................................... 104Учествовање у тучи (чл. 123)............................................................................................ 104Угрожавање опасним оруђем при тучи и свађи (чл. 124) ............................................ 105Излагање опасности (чл. 125).......................................................................................... 105Напуштање немоћног лица (чл. 126) ..............................................................................106Непружање помоћи (чл. 127)...........................................................................................106

10

XIV КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ СЛОБОДА И ПРАВА ЧОВЕКА И ГРАЂАНИНАПовреда равноправности (чл. 128)................................................................................. 107Повреда права употребе језика и писма (чл. 129) ........................................................ 107Повреда слободе изражавања националне или етничке припадности (чл. 130) ............ 108Повреда слободе исповедања вере и вршења верских обреда (чл. 131) .................108Противправно лишење слободе (чл. 132)......................................................................108Повреда слободе кретања и настањивања (чл. 133)....................................................109Отмица (чл. 134).................................................................................................................110Принуда (чл. 135) ............................................................................................................... 111Изнуђивање исказа (чл. 136) ............................................................................................ 111Злостављање и мучење (чл. 137)...................................................................................... 112Угрожавање сигурности (чл. 138) .................................................................................... 113Нарушавање неповредивости стана (чл. 139)................................................................ 113Противзаконито претресање (чл. 140) ...........................................................................114Неовлашћено откривање тајне (чл. 141) .........................................................................114Повреда тајности писма и других пошиљки (чл. 142)....................................................114Неовлашћено прислушкивање и снимање (чл. 143) ...................................................... 115Неовлашћено фотографисање (чл. 144).........................................................................116Неовлашћено објављивање и приказивање туђег списа,портрета и снимка (чл. 145) .............................................................................................116Неовлашћено прикупљање личних података (чл. 146) ................................................. 117Повреда права на подношење правног средства (чл. 147) .......................................... 117Повреда слободе говора и јавног иступања (чл. 148)...................................................118Спречавање штампања и растурања штампаних стварии емитовање програма (чл. 149) .....................................................................................118Спречавање објављивања одговора и исправке (чл. 150)............................................119Спречавање јавног скупа (чл. 151)....................................................................................119Спречавање политичког, синдикалног и другог удруживањаи деловања (чл. 152) ......................................................................................................... 120Гоњење за кривична дела против слобода и права човекаи грађанина (чл. 153) ........................................................................................................ 120

XV КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ИЗБОРНИХ ПРАВАПовреда права кандидовања (чл. 154)............................................................................ 121Повреда права гласања (чл. 155) ..................................................................................... 121Давање и примање мита у вези са гласањем (чл. 156).................................................. 121Злоупотреба права гласања (чл. 157)............................................................................. 122

11

Састављање нетачних бирачких спискова (чл. 158) ..................................................... 122Спречавање одржавања гласања (чл. 159).................................................................... 123Повреда тајности гласања (чл. 160) ............................................................................... 123Фалсификовање резултата гласања (чл. 161) ................................................................ 123Уништавање докумената о гласању (чл. 162) ................................................................ 124

XVI КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ПРАВА ПО ОСНОВУ РАДАПовреда права по основу рада и права из социјалног осигурања (чл. 163) .............. 125Повреда права при запошљавању и за време незапослености (чл. 164) .................. 125Повреда права на управљање (чл. 165) ......................................................................... 125Повреда права на штрајк (чл. 166) ................................................................................. 126Злоупотреба права на штрајк (чл. 167) .......................................................................... 126Злоупотреба права из социјалног осигурања (чл. 168) ............................................... 127Непредузимање мера заштите на раду (чл. 169) ......................................................... 127

XVII КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ЧАСТИ И УГЛЕДАУвреда (чл. 170)................................................................................................................. 128Клевета (чл. 171)................................................................................................................ 128Изношење личних и породичних прилика (чл. 172)...................................................... 129Повреда угледа Србије (чл. 173) ..................................................................................... 130Повреда угледа због расне, верске, националнеили друге припадности (чл. 174) .................................................................................... 130Повреда угледа стране државе или међународне организације (чл. 175) ................... 130Некажњавање за кривична дела из чл. 173. до 175. (чл. 176) ........................................131Гоњење за кривична дела против части и угледа (чл. 177)...........................................131

XVIII КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ПОЛНЕ СЛОБОДЕСиловање (чл. 178)............................................................................................................ 132Обљуба над немоћним лицем (чл. 179) ......................................................................... 133Обљуба са дететом (чл. 180)........................................................................................... 133Обљуба злоупотребом положаја (чл. 181)..................................................................... 134Недозвољене полне радње (чл. 182).............................................................................. 135Подвођење и омогућавање вршења полног односа (чл. 183) .................................... 135Посредовање у вршењу проституције (чл. 184)............................................................ 136Приказивање, прибављање и поседовање порнографског материјалаи искоришћавање малолетног лица за порнографију (чл. 185) ................................. 136

Навођење малолетног лица на присуствовање полним радњама (чл. 185а) ............ 137

12

Искоришћавање рачунарске мреже или комуникације другим техничкимсредствима за извршење кривичних дела против полне слободепрема малолетном лицу (чл. 185б) ................................................................................ 137Гоњење за кривична дела против полне слободе (чл. 186) ........................................ 138

XIX КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ БРАКА И ПОРОДИЦЕДвобрачност (чл. 187) ...................................................................................................... 139Ванбрачна заједница са малолетником (чл. 190) ......................................................... 139Одузимање малолетног лица (чл. 191) ........................................................................... 140Промена породичног стања (чл. 192)..............................................................................141Запуштање и злостављање малолетног лица (чл. 193) .................................................141Насиље у породици (чл. 194)........................................................................................... 142Недавање издржавања (чл. 195)..................................................................................... 143Кршење породичних обавеза (чл. 196) ......................................................................... 143Родоскрвњење (чл. 197) .................................................................................................. 144

XX КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ИНТЕЛЕКТУАЛНЕ СВОЈИНЕПовреда моралних права аутора и интерпретатора (чл. 198).................................... 145Неовлашћено искоришћавање ауторског делаили предмета сродног права (чл. 199)...........................................................................146Неовлашћено уклањање или мењање електронске информацијео ауторском и сродним правима (чл. 200)....................................................................146Повреда проналазачког права (чл. 201) ........................................................................ 147Неовлашћено коришћење туђег дизајна (чл. 202) ....................................................... 148

XXI КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ИМОВИНЕКрађа (чл. 203).................................................................................................................. 149Тешка крађа (чл. 204) ...................................................................................................... 149Разбојничка крађа (чл. 205) ............................................................................................ 150Разбојништво (чл. 206) .................................................................................................... 150Утаја (чл. 207) ..................................................................................................................... 151Превара (чл. 208) ............................................................................................................. 152Превара у осигурању (чл. 208а)...................................................................................... 153Неосновано добијање и коришћење кредита и друге погодности (чл. 209)............ 153Ситна крађа, утаја и превара (чл. 210)............................................................................ 154Одузимање туђе ствари (чл. 211) .................................................................................... 154Уништење и оштећење туђе ствари (чл. 212) ................................................................ 155

13

Неовлашћено коришћење туђег возила (чл. 213) ......................................................... 155Изнуда (чл. 214)................................................................................................................. 156Уцена (чл. 215) ................................................................................................................... 157Злоупотреба поверења (чл. 216) .................................................................................... 157Зеленаштво (чл. 217) ........................................................................................................ 158Противправно заузимање земљишта (чл. 218) ............................................................. 159Противправно усељење (чл. 219).................................................................................... 159Грађење без грађевинске дозволе (чл. 219а) ............................................................... 159Прикључење објекта који је изграђен без грађевинске дозволе (чл. 219б)..............160Оштећење туђих права (чл. 220) ....................................................................................160Прикривање (чл. 221) ........................................................................................................161Неовлашћено изношење културног добра у иностранство (чл. 221а) ....................... 162Гоњење у случају када је учинилац у блиском односу са оштећеним (чл. 222) ........ 163

XXII КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ПРИВРЕДЕФалсификовање новца (чл. 223) ..................................................................................... 164Фалсификовање хартија од вредности (чл. 224) .......................................................... 165Фалсификовање и злоупотреба платних картица (чл. 225) ......................................... 165Фалсификовање знакова за вредност (чл. 226) ............................................................166Прављење, набављање и давање другом средставаза фалсификовање (чл. 227) ............................................................................................ 167Издавање чека и коришћење платних картица без покрића (чл. 228) ...................... 167Пореска утаја (чл. 229).....................................................................................................168Неуплаћивање пореза по одбитку (чл. 229а) ................................................................ 168Кријумчарење (чл. 230) ...................................................................................................169Прање новца (чл. 231)....................................................................................................... 170Злоупотреба монополистичког положаја (чл. 232) ....................................................... 171Неовлашћена употреба туђе фирме (чл. 233)................................................................ 171Несавестан рад у привредном пословању (чл. 234) .................................................... 172Проузроковање стечаја (чл. 235).................................................................................... 172Проузроковање лажног стечаја (чл. 236) ...................................................................... 173Оштећење повериоца (чл. 237)....................................................................................... 174Злоупотреба овлашћења у привреди (чл. 238)............................................................. 174Нарушавање пословног угледа и кредитне способности (чл. 239)............................ 175Одавање пословне тајне (чл. 240).................................................................................. 176Онемогућавање вршења контроле (чл. 241) ................................................................. 176Недозвољена производња (чл. 242) .............................................................................. 177

14

Недозвољена трговина (чл. 243) .................................................................................... 177Обмањивање купаца (чл. 244) ........................................................................................ 178Фалсификовање знакова за обележавање робе, мера и тегова (чл. 245).................... 178

XXIII КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ЗДРАВЉА ЉУДИНеовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога (чл. 246) .............. 179Неовлашћено држање опојних дрога (чл. 246а) .........................................................180Омогућавање уживања опојних дрога (чл. 247) ...........................................................180Непоступање по здравственим прописима за време епидемије (чл. 248)....................181Преношење заразне болести (чл. 249)...........................................................................181Преношење инфекције ХИВ вирусом (чл. 250) ..............................................................181Несавесно пружање лекарске помоћи (чл. 251) ........................................................... 182Противправно вршење медицинских експерименатаи испитивање лека (чл. 252) ............................................................................................ 183Неуказивање лекарске помоћи (чл. 253)....................................................................... 183Надрилекарство и надриапотекарство (чл. 254) ......................................................... 184Несавесно поступање при справљању и издавању лекова (чл. 255) .......................... 184Производња и стављање у промет шкодљивих производа (чл. 256) ........................ 184Несавесно вршење прегледа животних намирница (чл. 257) .................................... 185Загађивање воде за пиће и животних намирница (чл. 258) ........................................ 185Тешка дела против здравља људи (чл. 259)..................................................................186

XXIV КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕЗагађење животне средине (чл. 260) ............................................................................ 187Непредузимање мера заштите животне средине (чл. 261)......................................... 187Противправна изградња и стављање у погон објеката и постројењакоја загађују животну средину (чл. 262) .......................................................................188Оштећење објеката и уређаја за заштиту животне средине (чл. 263).......................188Оштећење животне средине (чл. 264)...........................................................................189Уништење, оштећење, изношење у иностранство и уношење уСрбију заштићеног природног добра (чл. 265) ............................................................190Уношење опасних материја у Србију и недозвољено прерађивање,одлагање и складиштење опасних материја (чл. 266).................................................190Недозвољена изградња нуклеарних постројења (чл. 267) ..........................................191Повреда права на информисање о стању животне средине (чл. 268) ...................... 192Убијање и злостављање животиња (чл. 269)................................................................. 192Преношење заразних болести код животиња и биљака (чл. 270) ............................. 193

15

Несавесно пружање ветеринарске помоћи (чл. 271) ................................................... 193Производња штетних средстава за лечење животиња (чл. 272) ................................ 194Загађивање хране и воде за исхрану односно напајање животиња (чл. 273) .......... 194Пустошење шума (чл. 274) .............................................................................................. 195Шумска крађа (чл. 275) .................................................................................................... 195Незаконит лов (чл. 276) ...................................................................................................196Незаконит риболов (чл. 277)........................................................................................... 197

XXV КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ОПШТЕ СИГУРНОСТИ ЉУДИ И ИМОВИНЕИзазивање опште опасности (чл. 278) ...........................................................................198Уништење и оштећење јавних уређаја (чл. 279) ...........................................................199Изазивање опасности необезбеђењем мера заштите на раду (чл. 280) ..................199Непрописно и неправилно извођење грађевинских радова (чл. 281) ...................... 200Оштећење брана, насипа и водопривредних објеката (чл. 282) ................................ 201Уништење, оштећење и уклањање знакова којима се упозоравана опасност (чл. 283)........................................................................................................ 201Злоупотреба телекомуникационих знакова (чл. 284) ................................................. 201Неотклањање опасности (чл. 285) .................................................................................202Недозвољено поступање са експлозивним и запаљивим материјалом (чл. 286)..........203Неовлашћено прибављање и угрожавање безбедностинуклеарним материјама (чл. 287)...................................................................................203Тешка дела против опште сигурности (чл. 288) .......................................................... 204

XXVI КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ БЕЗБЕДНОСТИ ЈАВНОГ САОБРАЋАЈАУгрожавање јавног саобраћаја (чл. 289) .......................................................................205Угрожавање саобраћаја опасном радњом и опасним средством (чл. 290)...................205Угрожавање безбедности ваздушног саобраћаја (чл. 291)........................................ 206Угрожавање безбедности ваздушног саобраћаја насиљем (чл. 292) ....................... 206Отмица ваздухоплова, брода и другог превозног средства (чл. 293).......................207Пиратство (чл. 294) ..........................................................................................................207Несавесно вршење надзора над јавним саобраћајем (чл. 295) ................................ 208Непружање помоћи лицу повређеном у саобраћајној незгоди (чл. 296) .................... 208Тешка дела против безбедности јавног саобраћаја (чл. 297).................................... 209

XXVII КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ БЕЗБЕДНОСТИ РАЧУНАРСКИХ ПОДАТАКАОштећење рачунарских података и програма (чл. 298) ............................................. 210Рачунарска саботажа (чл. 299) ....................................................................................... 210

16

Прављење и уношење рачунарских вируса (чл. 300) ................................................... 211Рачунарска превара (чл. 301) ........................................................................................... 211Неовлашћени приступ заштићеном рачунару, рачунарскојмрежи и електронској обради података (чл. 302) ....................................................... 212Спречавање и ограничавање приступа јавној рачунарској мрежи (чл. 303) ............. 213Неовлашћено коришћење рачунара или рачунарске мреже (чл. 304) ..................... 213Прављење, набављање и давање другом средстава за извршењекривичних дела против безбедности рачунарских података (чл. 304а)................... 213

XXVIII КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ УСТАВНОГ УРЕЂЕЊАИ БЕЗБЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕУгрожавање независности (чл. 305) .............................................................................. 215Признавање капитулације или окупације (чл. 306) ...................................................... 215Угрожавање територијалне целине (чл. 307) ............................................................... 215Напад на уставно уређење (чл. 308) .............................................................................. 216Позивање на насилну промену уставног уређења (чл. 309) ....................................... 216Убиство представника највиших државних органа (чл. 310) ...................................... 216Оружана побуна (чл. 311) ................................................................................................. 217Тероризам (чл. 312) .......................................................................................................... 217Диверзија (чл. 313)............................................................................................................ 218Саботажа (чл. 314) ............................................................................................................ 218Шпијунажа (чл. 315) .......................................................................................................... 219Одавање државне тајне (чл. 316) ...................................................................................220Изазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости (чл. 317) ................. 221Повреда територијалног суверенитета (чл. 318).......................................................... 222Удруживање ради противуставне делатности (чл. 319) .............................................. 222Припремање дела против уставног уређења и безбедности Србије (чл. 320) ....... 223Тешка дела против уставног уређења и безбедности Србије (чл. 321)......................224

XXIX КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ДРЖАВНИХ ОРГАНАСпречавање службеног лица у вршењу службене радње (чл. 322) ............................ 225Напад на службено лице у вршењу службене дужности (чл. 323) .............................226Учествовање у групи која спречи службено лице у вршењуслужбене радње (чл. 324)................................................................................................226Неучествовање у отклањању опште опасности (чл. 326) ............................................ 227Скидање и повреда службеног печата и знака (чл. 327).............................................. 227Одузимање и уништење службеног печата и службеног списа (чл. 328) ......................228

17

Лажно представљање (чл. 329) ......................................................................................228Самовлашће (чл. 330) ......................................................................................................229

XXX КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ПРАВОСУЂАНепријављивање припремања кривичног дела (чл. 331) .............................................230Непријављивање кривичног дела и учиниоца (чл. 332) ...............................................230Помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела (чл. 333) ..................................... 231Лажно пријављивање (чл. 334) ....................................................................................... 232Давање лажног исказа (чл. 335) .....................................................................................233Спречавање и ометање доказивања (чл. 336) .............................................................. 233Недозвољено јавно коментарисање судских поступака (чл. 336а) ...........................234Ометање правде (чл. 336б).............................................................................................235Повреда тајности поступка (чл. 337)..............................................................................235Побуна лица лишених слобoде (чл. 338) .......................................................................236Бекство и омогућавање бекства лица лишеног слободе (чл. 339) ............................236Неизвршење судске одлуке (чл. 340) ............................................................................ 237Противзаконито омогућавање вршења одређених позива, функција,дужности, послова и делатности (чл. 341) ....................................................................237Надриписарство (чл. 342)................................................................................................238

XXXI КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ЈАВНОГ РЕДА И МИРАИзазивање панике и нереда (чл. 343) ............................................................................239Насилничко понашање (чл. 344).....................................................................................239Насилничко понашање на спортској приредби или јавном скупу (чл. 344а) ........... 240Договор за извршење кривичног дела (чл. 345) .......................................................... 241Удруживање ради вршења кривичних дела (чл. 346).................................................. 241Израђивање и набављање оружја и средстава намењенихза извршење кривичног дела (чл. 347) ..........................................................................243Недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја иексплозивних материја (чл. 348)....................................................................................243Учествовање у групи која изврши кривично дело (чл. 349) ....................................... 244Недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи (чл. 350) ....................245Злоупотреба знака за помоћ и знака за опасност (чл. 351).........................................245Неовлашћено организовање игара на срећу (чл. 352)................................................ 246Неовлашћено бављење одређеном делатношћу (чл. 353) ........................................ 246Неовлашћено извођење археолошких радова (чл. 353а).......................................... 246Повреда гроба (чл. 354) ..................................................................................................247

18

XXXII КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ПРАВНОГ САОБРАЋАЈАФалсификовање исправе (чл. 355) ................................................................................ 248Посебни случајеви фалсификовања исправе (чл. 356) ............................................... 248Фалсификовање службене исправе (чл. 357)............................................................... 249Навођење на оверавање неистинитог садржаја (чл. 358)...........................................250

XXXIII КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ СЛУЖБЕНЕ ДУЖНОСТИЗлоупотреба службеног положаја (чл. 359).................................................................. 251Кршење закона од стране судије, јавног тужиоцаи његовог заменика (чл. 360) ......................................................................................... 251Несавестан рад у служби (чл. 361) ................................................................................. 252Противзаконита наплата и исплата (чл. 362) ................................................................253Ненаменско коришћење буџетских средстава (чл. 362а)...........................................253Превара у служби (чл. 363) .............................................................................................253Проневера (чл. 364) .........................................................................................................254Послуга (чл. 365)...............................................................................................................255Трговина утицајем (чл. 366)............................................................................................255Примање мита (чл. 367)...................................................................................................256Давање мита (чл. 368) .....................................................................................................257Одавање службене тајне (чл. 369) .................................................................................258

XXXIV КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ЧОВЕЧНОСТИ И ДРУГИХ ДОБАРАЗАШТИЋЕНИХ МЕЂУНАРОДНИМ ПРАВОМГеноцид (чл. 370)............................................................................................................. 260Злочин против човечности (чл. 371) .............................................................................. 260Ратни злочин против цивилног становништва (чл. 372) .............................................. 261Ратни злочин против рањеника и болесника (чл. 373).................................................262Ратни злочин против ратних заробљеника (чл. 374) ...................................................263Организовање и подстицање на извршење геноцида и ратних злочина (чл. 375) ...263Употреба недозвољених средстава борбе (чл. 376) .................................................. 264Недозвољена производња, промет и држање оружјачија је употреба забрањена (чл. 377) ................................................................................265Противправно убијање и рањавање непријатеља (чл. 378) ....................................... 266Противправно одузимање ствари од убијених (чл. 379)............................................ 266Повреда парламентара (чл. 380) ...................................................................................267Сурово поступање с рањеницима, болесницимаи ратним заробљеницима (чл. 381) ................................................................................267

19

Неоправдано одлагање репатријације ратних заробљеника (чл. 382) .....................267Уништавање културних добара (чл. 383) ..................................................................... 268Неспречавање вршења кривичних дела против човечностии других добара заштићених међународним правом (чл. 384) ................................ 268Кршење санкција уведених од стране међународних организација (чл. 384а) ..... 269Злоупотреба међународних знакова (чл. 385).............................................................270Агресиван рат (чл. 386) ...................................................................................................270Расна и друга дискриминација (чл. 387)........................................................................270Трговина људима (чл. 388).............................................................................................. 271Трговина малолетним лицима ради усвојења (чл. 389) .............................................. 273Заснивање ропског односа и превоз лица у ропском односу (чл. 390) ....................274Угрожавање лица под међународноправном заштитом (чл. 390а)...........................274Међународни тероризам (чл. 391) .................................................................................275Узимање талаца (чл. 392) ................................................................................................276Финансирање тероризма (чл. 393).................................................................................276

XXXV КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ВОЈСКЕ СРБИЈЕИзбегавање војне обавезе (чл. 394) .............................................................................. 277Избегавање пописа и прегледа (чл. 395)....................................................................... 277Неизвршавање материјалне обавезе (чл. 396) ............................................................278Избегавање војне службе онеспособљењем и обманом (чл. 397) ............................278Противправно ослобођење од војне службе (чл. 398) ...............................................279Самовољно одсуствовање и бекство изВојске Србије (чл. 399) ....................................................................................................279Неизвршење и одбијање извршења наређења (чл. 400) ........................................... 280Противљење претпостављеном (чл. 401)..................................................................... 280Противљење војном лицу које врши посебну војну службу (чл. 402)........................ 281Принуда према војном лицу у вршењу службене дужности (чл. 403)....................... 281Напад на војно лице у вршењу војне службе (чл. 404) ................................................282Ослобођење од казне за дела из чл. 400. до 404. (чл. 405) ........................................282Злостављање потчињеног и млађег (чл. 406)...............................................................283Повреда посебне војне службе (чл. 407) ......................................................................283Повреда обезбеђења државне границе (чл. 408) ...................................................... 284Неистинито службено извештавање (чл. 409) ............................................................ 284Непредузимање мера за обезбеђење војне јединице (чл. 410) .................................285Несавесна израда и преузимање наоружањаи друге војне опреме (чл. 411)........................................................................................ 286

20

Непрописно старање о повереном оружју (чл. 412) ....................................................287Противправно располагање повереним оружјем (чл. 413).........................................287Крађа оружја и дела борбеног средства (чл. 414) ...................................................... 288Одавање војне тајне (чл. 415)......................................................................................... 288Неовлашћен приступ војном објекту (чл. 416)............................................................. 289Кажњавање за кривична дела која су извршена за време ратног стања,оружаног сукоба и ванредног стања (чл. 417)................................................................. 289Неиспуњавање дужности при спровођењу мобилизације (чл. 418).......................... 290Подривање војне и одбрамбене моћи (чл. 419) ........................................................... 291Спречавање борбе против непријатеља (чл. 420)........................................................ 291Прелазак и предаја непријатељу (чл. 421) .....................................................................292Служба у непријатељској војсци (чл. 422) .....................................................................292Помагање непријатељу (чл. 423) ....................................................................................293Неиспуњење и напуштање дужности за време борбе (чл. 424) .................................293Напуштање положаја противно наређењу (чл. 425) ................................................... 294Напуштање оштећеног брода и ваздухоплова пре времена (чл. 426) ..................... 294Слабљење борбеног морала (чл. 427) ...........................................................................295Неизвештавање војних органа (чл. 428) ...................................................................... 296Услови за изрицање дисциплинске казне, односно мере (чл. 429) .......................... 296Кривично дело извршено по наређењу претпостављеног (чл. 430) ........................ 296

XXXVI ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ (чл. 431. и 432) ................................................297

21

УВОДНЕ НАПОМЕНЕ УЗ ДРУГО ИЗДАЊЕ

Кривични законик донет је након доношења Уставне повеље која је створила

услове да Србија на целовит начин уреди кривичноправну материју. Прошло је скоро

четири године од његовог ступања на снагу. У међувремену, уочене су извесне недо-

следности и недоречености у основном тексту Кривичног законика. То је био разлог

за доношење његових свеобухватних измена и допуна у току 2009 године. Закони о

изменама и допунама Кривичног законика садрже више од 190 чланова који откла-

њају недоумице у примени Законика.

Прво издање овог краћег коментара написао је судија Илија Симић. Нажалост

смрт га је спречила у припреми другог издања. Учињена ми је велика част позивом да

учествујем у изради другог измењеног и допуњеног издања овог коментара. Припре-

мањем другог издања покушао сам да, најбоље што могу, наставим дело мог великог

учитеља и пријатеља.

Друго издање Кривичног законика с краћим коментаром обухвата све измене

и допуне Кривичног законика до краја 2009. године (закључно са изменама обја-

вљеним у „Службеном гласнику РС“, број 111/09), укључујући коментаре измењених и

нових чланова. Истовремено, у односу на прво издање, исправљене су штампарске

грешке и извршене мање корекције у циљу јаснијег и прецизнијег тумачења законског

текста.

Јануар 2010. Александар Трешњев

23

О П Ш Т И Д Е О

25

ГЛАВА ПРВАОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Нема кривичног дела нити казне без закона

Члан 1.Никоме не може бити изречена казна или друга кривична санкција за дело

које пре него што је учињено законом није било одређено као кривично дело, нитиму се може изрећи казна или друга кривична санкција која законом није била пропи-сана пре него што је кривично дело учињено.

У члану 1. Законика садржан је принцип законитости кривичног дела и кривичнесанкције, према којем никоме не може бити изречена казна или друга кривичнасанкција за кривично дело које, пре него што је било учињено, није закономодређено као кривично дело, нити му може бити изречена казна или другакривична санкција која није већ била прописана законом.

Нема казне без кривице

Члан 2.Казна и мере упозорења могу се изрећи само учиниоцу који је крив за учи-

њено кривично дело.

Према члану 2. који садржи принцип субјективне кривичне одговорности сâмоизвршење кривичног дела (проузроковање забрањене последице) није до-вољно за кривичну одговорност учиниоца и његово кажњавање, већ се мораутврдити и његова кривица за учињено дело.

Основ и границе кривичноправне принуде

Члан 3.Заштита човека и других основних друштвених вредности представља основ и

границе за одређивање кривичних дела, прописивање кривичних санкција и њиховупримену, у мери у којој је то нужно за сузбијање тих дела.

Члан 3. садржи принцип ограничења кривичне принуде према ком су заштитачовека и других друштвених вредности основ и граница за одређивање криви-чних дела, прописивање и примену кривичних санкција и то само у мери у којојје то нужно ради сузбијања кривичних дела предвиђених законом.

Кривичне санкције и њихова општа сврхаЧлан 4.

(1) Кривичне санкције су: казне, мере упозорења, мере безбедности и васпитнемере.

26

(2) Општа сврха прописивања и изрицања кривичних санкција је сузбијањедела којима се повређују или угрожавају вредности заштићене кривичним законо-давством.

(3) Кривичне санкције се не могу изрећи лицу које у време када је делоучињено није навршило четрнаест година. Васпитне мере и друге кривичне санкцијемогу се изрећи малолетнику под условима прописаним посебним законом.

Принцип остваривања опште сврхе кривичних санкција предвиђених у члану 4.састоји се у сузбијању дела којима се повређују или угрожавају вредности којесу заштићене кривичним законодавством. У ту сврху као кривичне санкцијепредвиђене су: казне, мере упозорења, мере безбедности и васпитне мере.

27

ГЛАВА ДРУГАВАЖЕЊЕ КРИВИЧНОГ ЗАКОНОДАВСТВА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Временско важење кривичног законодавства

Члан 5.(1) На учиниоца кривичног дела примењује се закон који је важио у време

извршења кривичног дела.

(2) Ако је после извршења кривичног дела измењен закон, једном или вишепута, примениће се закон који је најблажи за учиниоца.

(3) На учиниоца кривичног дела које је предвиђено законом са одређенимвременским трајањем примењује се тај закон, без обзира на то кад му се суди, акотим законом није друкчије одређено.

Одредбе о временском важењу кривичног законодавства садрже опште прин-ципе о обавезној примени блажег кривичног закона.

Важење кривичног законодавства на територији СрбијеЧлан 6.

(1) Кривично законодавство Републике Србије важи за сваког ко на њенојтериторији учини кривично дело.

(2) Кривично законодавство Србије важи и за сваког ко учини кривично делона домаћем броду, без обзира где се брод налази у време извршења дела.

(3) Кривично законодавство Србије важи и за сваког ко учини кривично дело удомаћем цивилном ваздухоплову док је у лету или у домаћем војном ваздухоплову,без обзира где се ваздухоплов налазио у време извршења кривичног дела.

(4) Ако је у случајевима из ст. 1. до 3. овог члана у страној држави покренут илидовршен кривични поступак, кривично гоњење у Србији предузеће се само поодобрењу републичког јавног тужиоца.

(5) Кривично гоњење странца у случајевима из ст. 1. до 3. овог члана може се,под условом узајамности, уступити страној држави.

Одредбе о важењу југословенског кривичног законодавства пребачене су у гла-ву другу која се односи на важење кривичног законодавства Републике Србијекоје се ограничава на њену територију, укључујући и домаће бродове, ваздухо-плове, као и гоњење домаћих држављана за дела извршена у другој држави.

Кривични законик први пут уводи принцип по којем се кривично гоњењестранаца који су дело учинили на територији Републике Србије може под усло-вима узајамности уступити страној држави, што је у складу с новим решењима умеђународном праву.

28

Важење кривичног законодавства Србије за учиниоцеодређених кривичних дела извршених у иностранству

Члан 7.Кривично законодавство Србије важи за сваког ко у иностранству учини кри-

вично дело из чл. 305. до 316. и чл. 318. до 321. овог законика или из члана 223. овогзаконика, ако се фалсификовање односи на домаћи новац.

У овом члану преузета је одредба која је постојала у члану 105. ОКЗ.

Важење кривичног законодавства Србије за држављанинаСрбије који учини кривично дело у иностранству

Члан 8.(1) Кривично законодавство Србије важи за држављанина Србије и кад у

иностранству учини које друго кривично дело, осим кривичних дела наведених учлану 7. овог законика, ако се затекне на територији Србије или буде изручен Србији.

(2) Под условима из става 1. овог члана кривично законодавство Србије важи иза учиниоца који је постао држављанин Србије пошто је учинио кривично дело.

Одредба о важењу кривичног законодавства Србије за држављане Србије којиучине кривична дела у иностранству јесте проширена одредба члана 106. ОКЗ.

Важење кривичног законодавства Србије за странцакоји учини кривично дело у иностранству

Члан 9.(1) Кривично законодавство Србије важи и за странца који ван територије

Србије учини према њој или њеном држављанину кривично дело и кад нису у питањукривична дела наведена у члану 7. овог законика, ако се затекне на територијиСрбије или буде изручен Србији.

(2) Кривично законодавство Србије важи и за странца који према странојдржави или према странцу учини у иностранству кривично дело за које се по законуземље у којој је учињено може изрећи казна затвора од пет година или тежа казна,ако се затекне на територији Србије, а не буде изручен страној држави. Ако овимзакоником није друкчије одређено, суд у таквом случају не може изрећи тежу казнуод оне која је прописана законом земље у којој је кривично дело учињено.

Одредбама овог члана регулисане су две ситуације у којима се као учинилацкривичног дела појављује странац. Прва је предвиђена у ставу 1, када је странацван територије Србије извршио неко кривично дело према нашој држави илипрема нашем држављанину, а није у питању кривично дело побројано у члану 7.овог Законика. Претпоставка за примену ових одредаба јесте да се странацзатекне на територији Србије или буде изручен Србији.

29

У ставу два прихваћен је универзални принцип важења кривичног законодав-ства. Реч је о оним случајевима када странац изврши кривично дело у странојдржави, односно према њеним држављанима, а буде затечен на територијиСрбије.

Посебни услови за кривично гоњење за кривично делоучињено у иностранству

Члан 10.(1) У случају из чл. 8. и 9. овог законика кривично гоњење се неће предузети,

ако је:

1) учинилац потпуно издржао казну на коју је у иностранству осуђен;

2) учинилац у иностранству правноснажном пресудом ослобођен или му јеказна застарела или опроштена;

3) према неурачунљивом учиниоцу у иностранству извршена одговарајућамера безбедности;

4) за кривично дело по страном закону за кривично гоњење потребан захтевоштећеног, а такав захтев није поднет.

(2) У случају из чл. 8. и 9. овог законика кривично гоњење ће се предузети самокад се за кривично дело кажњава и по закону земље у којој је дело учињено. Кад се услучају из чл. 8. и 9. став 1. овог законика, по закону земље у којој је дело учињено зато кривично дело не кажњава, кривично гоњење се може предузети само поодобрењу републичког јавног тужиоца.

(3) У случају из члана 9. став 2. овог законика, ако је у питању дело које је увреме кад је извршено сматрано кривичним делом према општим правним начелимапризнатим у међународном праву, гоњење се може предузети у Србији по одобрењурепубличког јавног тужиоца, без обзира на закон земље у којој је кривично делоучињено.

Одредбама овог члана разрађене су и допуњене одредбе које се односе напретходна два члана овог Законика. Унета су одређена ограничења у погледупримене претходно наведених принципа о просторном важењу кривичногзаконодавства. Решена су и нека посебна питања која су од значаја за применунашег законодавства.

Урачунавање притвора и казне издржане у иностранствуЧлан 11.

Притвор, свако друго лишење слободе у вези са кривичним делом, лишењеслободе у току поступка изручења, као и казна коју је учинилац издржао по пресудииностраног или међународног кривичног суда урачунаће се у казну коју изрекнедомаћи суд за исто кривично дело, а ако казне нису исте врсте, урачунавање ће сеизвршити по оцени суда.

30

Одредбе о урачунавању притвора и казни издржаних у иностранству односе сена случајеве када је учиниоцу суђено за исто дело у иностранству или му је за тодело изречена казна коју је потпуно или делимично издржао.

Ново је да се урачунава и казна по пресуди међународног кривичног суда.

Одговорност правних лица за кривична дела

Члан 12.Одговорност правних лица за кривична дела, као и санкције правних лица за

кривична дела уређују се посебним законом.

Одредбе овог члана измењене су последњим изменама и допунама Кривичногзаконика. Раније је овај члан регулисао важење закона државе чланице којим јепредвиђено кривично дело.

Одговорност правних лица за кривично дело предвиђена је одредбама Законао одговорности правних лица за кривична дела („Службени гласник РС“, број97/2008 од 27. 10. 2008. године). Према одредбама овог закона правно лицеможе одговарати за кривична дела из посебног дела Кривичног законика и дру-гих закона, ако су испуњени услови за одговорност правног лица предвиђенизаконом.

Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе, однос-но државни органи и органи аутономне покрајине и јединице локалне самоуп-раве не могу одговарати за кривично дело. Друга правна лица којима језаконом поверено вршење јавних овлашћења не могу одговарати за кривичнодело учињено у вршењу јавних овлашћења.

Важење општег дела овог законика

Члан 13.Одредбе општег дела овог законика важе за сва кривична дела одређена овим

закоником или другим законом.

Одредбом овог члана предвиђено је да одредбе општег дела Законика важе засва кривична дела која су предвиђена како у посебном делу Законика тако и удругим – посебним кривичним законима.

У прелазним и завршним одредбама Законика, у члану 431, предвиђен је пре-станак важности кривичноправних одредаба из појединих закона даном сту-пања на снагу овог Законика.

31

ГЛАВА ТРЕЋАКРИВИЧНО ДЕЛО

1. Опште одредбе о кривичном делу

Кривично дело

Члан 14.(1) Кривично дело је оно дело које је законом предвиђено као кривично дело,

које је противправно и које је скривљено.

(2) Нема кривичног дела уколико је искључена противправност или кривица,иако постоје сва обележја кривичног дела одређена законом.

У овом члану дат је појам кривичног дела које је дефинисано као дело које језаконом предвиђено као кривично дело, које је противправно и које је скрив-љено. То је дефиниција општег појма кривичног дела.

Из дефиниције Основног кривичног закона изостављен је елеменат „друштвеноопасно дело“ који је карактеристичан за кривично законодавство бившихсоцијалистичких земаља.

Извршење кривичног дела нечињењем

Члан 15.(1) Кривично дело је учињено нечињењем кад закон пропуштање да се

предузме одређено чињење предвиђа као кривично дело.

(2) Нечињењем може бити учињено и кривично дело које је законом одређенокао чињење, ако је учинилац пропуштањем дужног чињења остварио обележја тогкривичног дела.

У овом члану је прописано да се кривично дело може извршити и нечињењем.Код највећег броја кривичних дела радња извршења је прописана као свесно ивољно предузимање одређених делатности. Насупрот томе, нечињење је про-пуштање да се предузме одређена делатност која је одређена у опису криви-чног дела. Та се обавеза може манифестовати или у потпуном пасивном држа-њу учиниоца према некој обавези услед чега је наступила последица кривичногдела или у предузимању неке друге делатности која је у супротности са онимшто се у неким нормама налаже том лицу.

У ставу 2. прописано је да нечињење, као пропуштање да се поступи по одређе-ној обавези, претпоставља постојање обавезе на чињење. Тако код кривичногдела непоступања по здравственим прописима за време епидемије радња кри-вичног дела се састоји у непоступању по прописима, одлукама или наредбамакоје одређују мере за сузбијање или спречавање епидемије.

32

Време извршења кривичног дела

Члан 16.(1) Кривично дело је извршено у време кад је извршилац радио или био дужан

да ради, без обзира кад је последица дела наступила.

(2) Саучесник је кривично дело учинио у време кад је радио или био дужан даради.

Одредбе о времену извршења кривичног дела имају значај како за постојањекривице тако и за избор кривичне санкције. Ова одредба је значајна за одређи-вање старосног доба учиниоца с обзиром на то да Законик прописује основнестаросне категорије: децу до 14 година, малолетна лица старости од 14 до 18година, пунолетна лица која су навршила 18 година и категорију млађих пуно-летних лица. Такође, време извршења кривичног дела има значај и за застаре-лост кривичног гоњења као и за важење појединих законских одредаба.

Када је у питању одговорност саучесника прихваћено је решење као и код из-вршења кривичног дела: да је дело учињено у време када је саучесник радио ибио дужан да ради.

Место извршења кривичног дела

Члан 17.(1) Кривично дело је извршено како у месту где је извршилац радио или био

дужан да ради, тако и у месту где је у целини или делимично наступила последицадела.

(2) Покушај кривичног дела сматра се извршеним како у месту где је учинилацрадио, тако и у месту где је последица по његовом умишљају требало да наступи илије могла да наступи.

(3) Саучесник је кривично дело учинио и у месту у којем је предузео радњусаучесништва.

Место извршења кривичног дела има вишеструки значај. Законик даје решењеда је дело извршено како у месту где је извршилац радио или био дужан даради, тако и у месту где је у целини или делимично наступила последица дела.

За покушај је предвиђено као место извршења дела како место где је учинилацрадио, тако и место где је последица по његовом умишљају требало да наступиили је могла да наступи. У ставу 3. дато је решење за саучесника да је кривичнодело учинио у месту у ком је предузео радњу саучесништва.

Дело малог значаја

Члан 18.(1) Није кривично дело оно дело које, иако садржи обележја кривичног дела,

представља дело малог значаја.

33

(2) Дело је малог значаја ако је степен кривице учиниоца низак, ако су штетнепоследице одсутне или незнатне и ако општа сврха кривичних санкција не захтеваизрицање кривичне санкције.

(3) Одредбе ст. 1. и 2. овог члана могу се применити на кривична дела за која јепрописана казна затвора до пет година или новчана казна.

Појам дела малог значаја решен је много боље него у ранијем Основномкривичном закону. Законик је прецизирао да се одредба о делу малог значајане може применити на кривична дела за која се може изрећи казна затворапреко пет године. Тиме су отклоњене одређене дилеме које су раније у пракси,у недостатку оваквог прописа, постојале.

Нужна одбрана

Члан 19.(1) Није кривично дело оно дело које је учињено у нужној одбрани.

(2) Нужна је она одбрана која је неопходно потребна да учинилац од свогдобра или добра другога одбије истовремен противправан напад.

(3) Учиниоцу који је прекорачио границе нужне одбране може се казна убла-жити. Ако је учинилац прекорачио границе нужне одбране услед јаке раздраженостиили препасти изазване нападом може се и ослободити од казне.

Нужна одбрана, као основ искључења постојања кривичног дела, измењена је уодносу на одредбу у Основном кривичном закону.

Ранија одредба да је нужна она одбрана која је неопходно потребна даучинилац од себе или другог одбије истовремен противправан напад измењенаје тако што је према Законику то она одбрана која је неопходно потребна даучинилац од свог добра или од добра другога одбије истовремен противправаннапад. Разуме се, и даље је од посебног значаја питање сразмере измеђувредности нападачевог добра и добра које се брани. Услов који се захтева –неопходно потребна одбрана – није испуњен у случају када дође до веће,очигледне несразмере ових добара.

Крајња нужда

Члан 20.(1) Није кривично дело оно дело које је учињено у крајњој нужди.

(2) Крајња нужда постоји кад је дело учињено ради тога да учинилац отклониод свог добра или добра другога истовремену нескривљену опасност која се надруги начин није могла отклонити, а при том учињено зло није веће од зла које јепретило.

(3) Учиниоцу који је сам изазвао опасност, али из нехата или је прекорачио гра-нице крајње нужде, може се казна ублажити. Ако је учинилац прекорачио границе

34

крајње нужде под нарочито олакшавајућим околностима може се и ослободити одказне.

(4) Нема крајње нужде ако је учинилац био дужан да се излаже опасности којаје претила.

Одредбе о крајњој нужди садрже нова решења као и код нужне одбране. У ста-ву 2. дефинисано је да крајња нужда постоји када је дело учињено ради тога даучинилац отклони од свог добра или добра другог истовремену нескривљенуопасност која се на други начин није могла отклонити, а да при томе учињенозло није веће од зла које је претило. Новина у односу на решење из ОКЗ-а у то-ме је што се више не тражи отклањање опасности од себе или другог, већ одсвог добра или добра другог.

У опасности се може налазити било које правно добро. Најчешће су угрожениживот и тело, здравље, имовина, али може бити у питању и неко друго добро.Отклањање опасности може се вршити како од свог добра, тако и од добрадругог лица.

Сила и претња

Члан 21.(1) Није кривично дело оно дело које је учињено под дејством неодољиве силе.

(2) Ако је кривично дело учињено под дејством силе која није неодољива илипретње, учиниоцу се казна може ублажити.

(3) У случају из става 1. овог члана као извршилац кривичног дела сматраће селице које је применило неодољиву силу.

Прописи о сили и претњи нови су у кривичном законодавству. Сила и претња сејављају код многих кривичних дела као радње извршења или као начини из-вршења. Нису, међутим, били предвиђени у општем делу кривичног законо-давства. Било је препуштено да то питање буде решено у пракси.

У ставу 1. одређено је да оно дело које је учињено под дејством неодољивесиле није кривично дело. То је апсолутна сила и она је основ за искључењекривичног дела. Према ставу 3. као извршилац кривичног дела сматра се лицекоје је применило неодољиву силу. Закон предвиђа да се учиниоцу може убла-жити казна ако је дело учињено под дејством силе која није била неодољиваили претње.

Под силом, у смислу чл. 112. ст. 12. сматра се и примена хипнозе или омамљу-јућих средстава, с циљем да се неко против своје воље доведе у несвесностање или онеспособи за отпор.

35

Кривица

Члан 22.(1) Кривица постоји ако је учинилац у време када је учинио кривично дело био

урачунљив и поступао са умишљајем, а био је свестан или је био дужан и могао битисвестан да је његово дело забрањено.

(2) Кривично дело је учињено са кривицом и ако је учинилац поступао из неха-та, уколико закон то изричито предвиђа.

Законик је појам кривичне одговорности, који је постојао у раније важећем кри-вичном законодавству заменио појмом кривице. Овај појам обухвата урачунљи-вост, умишљај или нехат и свест о забрањености дела. Део појма кривице (уми-шљај или нехат) унет је и у законску дефиницију општег појма кривичног делакао један од општих елемената кривичног дела.

Неурачунљивост

Члан 23.(1) Није кривично дело оно дело које је учињено у стању неурачунљивости.

(2) Неурачунљив је онај учинилац који није могао да схвати значај свог делаили није могао да управља својим поступцима услед душевне болести, привременедушевне поремећености, заосталог душевног развоја или друге теже душевне поре-мећености.

(3) Учиниоцу кривичног дела чија је способност да схвати значај свог дела илиспособност да управља својим поступцима била битно смањена услед неког стања изстава 2. овог члана (битно смањена урачунљивост) може се ублажити казна.

За разлику од одредбе у ранијем Основном кривичном закону која полази одпојма урачунљивости у Законику се говори о неурачунљивости. У ставу 1. пропи-сано је да оно дело које је учињено у стању неурачунљивости није кривичнодело.

Став 2. прецизира који је учинилац неурачунљив, па уз раније одредбе да је тоонај учинилац који није могао да схвати значај свог дела нити да управљасвојим поступцима услед душевне болести (при чему се не прави разлика да лије реч о трајној или привременој душевној болести), привремене душевнепоремећености, заосталог душевног развоја додаје нову одредбу – друге тежедушевне поремећености.

Одредба о битно смањеној урачунљивости предвиђена је у ставу 3. и она нијемењана, у односу на решење из Основног кривичног закона.

36

Скривљена неурачунљивост

Члан 24.(1) Кривица учиниоца кривичног дела који се употребом алкохола, дрога или

на други начин довео у стање у којем није могао да схвати значај свог дела или дауправља својим поступцима утврђује се према времену непосредно пре довођења утакво стање.

(2) Учиниоцу који је под околностима из става 1. овог члана учинио кривичнодело у стању битно смањене урачунљивости не може се по том основу ублажитиказна.

Одредба о скривљеној неурачунљивости издвојена је из раније одредбе о ура-чунљивости. Односи се на кривицу учиниоца кривичног дела који је себе довеоу стање у ком није могао да схвати значај свога дела или да управља својим по-ступцима због употребе алкохола, дрога или на други начин. При томе је врлозначајна одредба да се кривица утврђује према времену непосредно пре дово-ђења у такво стање. Изричита је одредба да се учиниоцу који је скривио неура-чунљивост и извршио кривично дело у стању битно смањене урачунљивости неможе ублажити казна по том основу.

Умишљај

Члан 25.Кривично дело је учињено са умишљајем кад је учинилац био свестан свог

дела и хтео његово извршење или кад је учинилац био свестан да може учинити делопа је на то пристао.

Одредба о умишљају слична је ранијој одредби из члана 13. Основног кривичногзакона. Разлика је само у томе што је учинилац евентуалног умишљаја свестанда може учинити дело па је на то пристао.

Нехат

Члан 26.Кривично дело је учињено из нехата кад је учинилац био свестан да својом

радњом може учинити дело, али је олако држао да до тога неће доћи или да ће томоћи спречити или кад није био свестан да својом радњом може учинити дело иакоје према околностима под којима је оно учињено и према својим личним својствимабио дужан и могао бити свестан те могућности.

Одредба о нехату садржи поделу на свесни и несвесни нехат. Суштину нехатачини свест о кривичном делу која као и код евентуалног умишљаја мора даобухвати представу о свим обележјима кривичног дела. Несвесни нехат сесхвата шире, па обухвата и она понашања код којих није постојала свест уодносу на могућност наступања дела. Код несвесног нехата учинилац није биосвестан да својом радњом може учинити дело и ако је према околностима подкојима је оно учињено и према својим личним својствима био дужан и могаобити свестан те могућности.

37

Одговорност за тежу последицу

Члан 27.Кад је из кривичног дела произашла тежа последица због које закон за то дело

прописује тежу казну, та се казна може изрећи ако је учинилац у односу на тупоследицу поступао из нехата, а и са умишљајем ако тиме нису остварена обележјанеког другог кривичног дела.

Одредба о одговорности за тежу последицу представља побољшање одредбеиз Основног кривичног закона. Тежа казна која је прописана за поједина криви-чна дела може се изрећи када је из кривичног дела произашла тежа последица,а учинилац је у односу на ту последицу поступао из нехата. Када је поступао саумишљајем онда може одговарати за тежу последицу само ако тиме нису ос-тварена обележја неког другог кривичног дела.

Стварна заблуда

Члан 28.(1) Није кривично дело оно дело које је учињено у неотклоњивој стварној

заблуди.

(2) Стварна заблуда је неотклоњива ако учинилац није био дужан и није могаода избегне заблуду у погледу неке стварне околности која представља обележјекривичног дела или у погледу неке стварне околности која би, да је заиста постојала,чинила дело дозвољеним.

(3) Ако је учинилац био у стварној заблуди услед нехата, постојаће кривичнодело учињено из нехата кад закон такво кривично дело предвиђа.

Под заблудом у најширем смислу подразумева се непостојање свести или по-стојање погрешне свести о некој околности. Законик прописује да није криви-чно дело оно које је учињено у неотклоњивој стварној заблуди. При томе седаје и појам стварне заблуде. Она се дефинише као неотклоњива ако учинилацније био дужан и није могао да избегне заблуду у погледу неке стварне окол-ности која представља обележје кривичног дела, или у погледу неке стварнеоколности која би, да је заиста постојала чинила дело дозвољеним.

Ако је учинилац услед нехата био у стварној заблуди у том случају постојаћекривично дело учињено из нехата када закон такво кривично дело предвиђа.

Правна заблуда

Члан 29.(1) Није кривично дело оно дело које је учињено у неотклоњивој правној

заблуди.

(2) Правна заблуда је неотклоњива ако учинилац није био дужан и није могаода зна да је његово дело забрањено.

38

(3) Учиниоцу који није знао да је дело забрањено, али је то био дужан и могаода зна, казна се може ублажити.

Под правном заблудом подразумева се непостојање свести о томе да се чиникривично дело. Код лица које се налази у правној заблуди нема свести озабрањености дела. Оно мора бити учињено у неотклоњивој правној заблудиако учинилац није био дужан и није могао да зна да је његово дело забрањено.

Ако учинилац није знао да је дело забрањено, а био је дужан и могао је да зна,закон је предвидео да се у таквом случају казна може ублажити.

2. Покушај кривичног дела

Покушај

Члан 30.(1) Ко са умишљајем започне извршење кривичног дела, али га не доврши, ка-

зниће се за покушај кривичног дела за које се по закону може изрећи казна затвораод пет година или тежа казна, а за покушај другог кривичног дела само кад законизричито прописује кажњавање и за покушај.

(2) Учинилац ће се за покушај казнити казном прописаном за кривично дело,или ублаженом казном.

Покушај се јавља као један од стадијума извршења кривичног дела. Дело језапочето онда када је дошло до предузимања радњи извршења, али кривичнодело није довршено. За покушај се тражи умишљај, а кажњив је покушај за делаза која се по закону може изрећи казна затвора од пет година или тежа казна, акод других кривичних дела само када је изричито законом прописано кажња-вање и за покушај.

Када је у питању кажњивост за покушај задржана је ранија одредба да се учини-лац за покушај кажњава казном прописаном за то кривично дело или ублаже-ном казном.

Постоје две врсте покушаја и то свршени и несвршени покушај. Свршени поку-шај постоји када је извршилац предузео радњу извршења, али последица избило ког разлога није наступила. Несвршени покушај постоји када је извршилацзапочео с радњом извршења, али је није и довршио.

Неподобан покушај

Члан 31.Учинилац који покуша да изврши кривично дело неподобним средством или

према неподобном предмету може се ослободити од казне.

39

Неподобан покушај постоји када учинилац кривичног дела покуша да извршикривично дело неподобним средством или према неподобном предмету. Собзиром на то кривично дело није било могуће ни извршити и за таквеслучајеве учинилац се може ослободити од казне.

Добровољни одустанак

Члан 32.(1) Извршилац који је покушао извршење кривичног дела али је добровољно

одустао од даљег предузимања радње извршења или је спречио наступање после-дице, може се ослободити од казне.

(2) Одредба става 1. овог члана неће се применити уколико учинилац кривичнодело није довршио због околности које онемогућавају или знатно отежавају извр-шење кривичног дела, или због тога што је сматрао да такве околности постоје.

(3) Ослободити се од казне може и саизвршилац, подстрекач или помагач којије добровољно спречио извршење кривичног дела.

(4) Ако је у случају из ст. 1. и 3. учинилац довршио неко друго самосталнокривично дело које није обухваћено кривичним делом од чијег извршења је одустао,учинилац се не може ослободити од казне за то друго дело по истом основу.

Добровољни одустанак је врста покушаја. Делимично је започето извршењенеког кривичног дела, али је учинилац одустао од довршења радњи извршењаили је спречио наступање последице.

Ставом 2. предвиђено је да се одредба о добровољном одустанку неће приме-њивати ако учинилац није довршио кривично дело због околности које онемо-гућавају или знатно отежавају извршење кривичног дела или због тога што јесматрао да такве околности постоје.

За извршиоца је предвиђена могућност ослобађања од казни због добровољ-ног одустанка, а исто се односи и на саизвршиоца, подстрекача или помагачакоји су добровољно спречили извршење кривичног дела.

Уколико је покушајем учињено неко друго самостално кривично дело које нијеобухваћено кривичним делом од чијег је извршења учинилац одустао, он се неможе ослободити од казни и за то друго дело по истом основу.

За постојање добровољног одустанка нису релевантне побуде због којих учини-лац одустаје од извршења кривичног дела, већ је релевантно то да је изврши-лац вољно донео одлуку о одустанку од извршења кривичног дела. Тако нећепостојати добровољни одустанак уколико је извршилац одустао од извршењакривичног дела јер је објективно био спречен да доврши кривично дело.

40

3. Саучесништво у кривичном делу

Саизвршилаштво

Члан 33.Ако више лица учествовањем у радњи извршења са умишљајем или из нехата

заједнички изврше кривично дело, или остварујући заједничку одлуку другомрадњом са умишљајем битно допринесу извршењу кривичног дела, свако од њихказниће се казном прописаном за то дело.

Постоје два могућа облика саизвршилаштва. Први облик саизврвшилаштвапостоји када више лица заједнички предузме радњу извршења. Предузимањемрадње која не представља радњу извршења, већ радњу која битно доприносиизвршењу кривичног дела, а која се предузима умишљајно и ради извршењазаједничке одлуке представља други облик саизвршилаштва.

Подстрекавање

Члан 34.(1) Ко другог са умишљајем подстрекне да изврши кривично дело, казниће се

казном прописаном за то кривично дело.

(2) Ко другог са умишљајем подстрекава на извршење кривичног дела чијипокушај је по закону кажњив, а дело не буде ни покушано, казниће се као за покушајкривичног дела.

Одредба о подстрекавању преузета је у целости из раније важећег Основногкривичног закона.

Законик је регулисао одредбе о саучесништву кроз питање одговорности саиз-вршилаца, подстрекача и помагача, при чему је усвојио акцесорно схватањесаучесништва, тако да подстрекачи и помагачи одговарају за кривично делокоје је извршилац извршио, пошто су извршењу тог дела и допринели. Њиховаодговорност је само у границама умишљаја, док саизвршиоци одговарају и заумишљај и за нехат. Самостална одговорност саучесника постоји само у случајукада је дошло до неуспелог подстрекавања на тежа кривична дела у комслучају је подстрекач одговоран за само навођење и кад подстрекнути нијеизвршио кривично дело.

Помагање

Члан 35.(1) Ко другом са умишљајем помогне у извршењу кривичног дела, казниће се

казном прописаном за то кривично дело, или ублаженом казном.

(2) Као помагање у извршењу кривичног дела сматра се нарочито: давањесавета или упутстава како да се изврши кривично дело, стављање учиниоцу на распо-лагање средстава за извршење кривичног дела, стварање услова или отклањање

41

препрека за извршење кривичног дела, као и унапред обећано прикривање криви-чног дела, учиниоца, средстава којима је кривично дело извршено, трагова криви-чног дела или предмета прибављених кривичним делом.

Као могући облик саучесништва појављује се и помагање. Скоро на идентичанначин помагање је регулисано као и раније, уз мања побољшања одредбе става1. У ставу 2. побројани су најчешћи облици помагања, али то не значи да пома-гање није могуће извршити и на неки други начин.

Границе одговорности и кажњивости саучесника

Члан 36.(1) Саизвршилац је одговоран за извршено кривично дело у границама свог

умишљаја или нехата, а подстрекач и помагач у границама свог умишљаја.

(2) Основи који искључују кривицу извршиоца (чл. 23, 28. и 29. овог законика)не искључују кривично дело саизвршиоца, подстрекача, или помагача код којегкривица постоји.

(3) Лични односи, својства и околности услед којих закон дозвољаваослобођење од казне, или које утичу на одмеравање казне, могу се узети у обзирсамо оном извршиоцу, саизвршиоцу, подстрекачу или помагачу код којег таквиодноси, својства и околности постоје.

(4) Лични односи, својства и околности који представљају битно обележјекривичног дела не морају постојати код подстрекача или помагача. Подстрекачу илипомагачу који нема такво лично својство, казна се може ублажити.

У члану 36. регулисана су питања везана за одговорност саучесника, како упогледу облика саучесништва тако и граница одговорности у оквиру умишљајаи нехата. При томе се разликује одговорност саизвршиоца од одговорностиподстрекача и помагача. Код саизвршиоца могућа су оба облика виности – иумишљај и нехат, док подстрекач и помагач одговарају само ако су у извршењудела учествовали са умишљајем.

Неурачунљивост, стварна заблуда и правна заблуда као основ искључења кри-вице извршиоца не искључују кривична дела саизвршилаца, подстрекача илипомагача код којих кривица постоји.

Лични односи, својства и околности услед којих закон дозвољава ослобађањеод казне или који утичу на одмеравање казне (нпр. када је у питању односподређености или односи у браку) могуће је узети у обзир оним извршиоцима,саизвршиоцима и подстрекачима или помагачима код којих такви односи,својства и околности постоје.

42

4. Кажњавање подстрекача и помагача за покушај

Покушај и лакше кривично дело

Члан 37.(1) Ако је кривично дело остало у покушају подстрекач и помагач ће се казнити

за покушај.

(2) Ако је извршилац извршио лакше кривично дело од оног на које сеподстрекавање или помагање односи, а које би било њиме обухваћено, подстрекач ипомагач ће се казнити за кривично дело које је учињено.

(3) Одредба става 2. овог члана неће се применити ако би се подстрекачстроже казнио применом члана 34. став 2. овог законика.

Одредбе о кажњавању подстрекача и помагача за покушај и њихово кажња-вање за лакше кривично дело јесу нове одредбе које раније кривично законо-давство није познавало. Када је кривично дело остало у покушају подстрекач ипомагач ће бити кажњени за покушај, а ако извршилац изврши лакше кривичнодело од оног на које се подстрекавање или помагање односи, подстрекач ипомагач ће се казнити за кривично дело које је учињено.

5. Посебне одредбе о кривичним делима учињеним путемштампе или других средстава јавног информисања

Одговорност уредника

Члан 38.(1) Извршиоцем кривичног дела извршеног објављивањем информације у

новинама, на радију, телевизији или другом јавном гласилу сматра се аутор инфор-мације.

(2) Изузетно од одредбе става 1. овог члана извршиоцем кривичног дела учи-њеног путем новина, радија, телевизије или другог јавног гласила сматраће се одго-ворни уредник, односно лице које га је замењивало у време објављивања инфор-мације:

1) ако је до завршетка главног претреса пред првостепеним судом ауторостао непознат;

2) ако је информација објављена без сагласности аутора;

3) ако су у време објављивања информације постојале стварне или правнесметње за гоњење аутора, које и даље трају.

(3) Искључена је кривица одговорног уредника, односно лица које га замењујеуколико је био у неотклоњивој заблуди у погледу неке од околности наведених уставу 2. тач. 1. до 3. овог члана.

43

У Законику су предвиђене посебне одредбе о кривичним делима учињенимпутем штампе и других средстава јавног информисања. Тим одредбама регули-сана је одговорност аутора информације којом је извршено кривично дело, апод одређеним условима и других субјеката као што су одговорни уредникштампане ствари, радио и телевизијског програма, издавача штампане стварии произвођача компакт дискова, грамофонских плоча, магнетофонских трака идругих аудитивних средстава, филма за јавно и приватно приказивање, дијапо-зитива, видео-средстава или сличних средстава намењених ширем кругу лица.

Аутор информације појављује се као извршилац кривичног дела објављивањеминформације, а изузетно одговорни уредник, односно лице које га замењујепод условима да је аутор остао непознат, да је информација објављена безсагласности аутора и ако су у време објављивања информације постојалестварне и правне сметње за гоњење аутора које и даље трају.

Одговорност издавача, штампара и произвођача

Члан 39.(1) Кад постоје услови из члана 38. овог законика извршиоцем се сматрају:

1) издавач – за кривично дело извршено путем неповремене штампане публи-кације, а ако нема издавача или постоје стварне или правне сметње за његовогоњење – штампар који је за то знао;

2) произвођач – за кривично дело извршено путем компакт диска, грамофон-ске плоче, магнетофонске траке и других аудитивних средстава, филма за јавно иприватно приказивање, дијапозитива, видео-средстава или сличних средставанамењених ширем кругу лица.

(2) Ако је издавач, штампар или произвођач правно лице или државни орган,извршилац је лице које одговара за издавање, штампање или производњу.

Под утврђеним условима постоји одговорност издавача и произвођача. Изда-вач одговара за штампане публикације, а ако нема издавача или ако постојестварне или правне сметње за његово гоњење онда одговара штампар. Произ-вођач одговара за кривична дела извршена путем компакт-диска, грамофонскеплоче, магнетофонске траке и других аудитивних средстава, филма (без обзи-ра да ли је за јавно или приватно приказивање), дијапозитива, видео средставаили сличних средстава намењених ширем кругу лица.

Примењивање одредаба чл. 38. и 39.

Члан 40.Одредбе чл. 38. и 39. овог законика примењују се само ако се та лица по оп-

штим одредбама овог законика не могу сматрати учиниоцем кривичног дела.

44

Одредбе о кривичној одговорности одговорног уредника, издавача, штампараи произвођача примењују се само ако се њихова одговорност не може расправ-љати по општим одредбама о кривичној одговорности.

Заштита извора информација

Члан 41.Лица из чл. 38. и 39. овог законика неће се сматрати извршиоцем кривичног

дела због тога што суду или другом надлежном органу нису открила идентитетаутора информације или извор информације, осим у случају да је учињено кривичнодело за које је као најмања мера казне прописан затвор у трајању од пет или вишегодина, или је то неопходно да би се извршење таквог кривичног дела спречило.

Одредба о заштити извора информација преузета је одредба о новинарскојтајни из члана 32. Закона о јавном информисању („Службени гласник РС“, бр.43/03, 61/05 и 71/09).

Уредник, издавач, штампар и произвођач неће се сматрати извршиоцимакривичног дела ако одбију да открију идентитет извора информација или изворинформације сем у случајевима када је у питању кривично дело за које је каонајмања мера предвиђена казна затвора у трајању од пет или више година илије то неопходно да би се извршење таквог кривичног дела спречило.

45

ГЛАВА ЧЕТВРТАКАЗНЕ

1. Сврха кажњавања, врсте казни и услови за њихово изрицање

Сврха кажњавања

Члан 42.У оквиру опште сврхе кривичних санкција (члан 4. став 2), сврха кажњавања је:

1) спречавање учиниоца да чини кривична дела и утицање на њега да убудућене чини кривична дела;

2) утицање на друге да не чине кривична дела;

3) изражавање друштвене осуде за кривично дело, јачање морала и учвршћи-вање обавезе поштовања закона.

Одредбе о сврси кажњавања прихватиле су циљеве специјалне и генералнепревенције. Њима се ближе одређује општа сврха кривичних санкција из члана4. став 2. КЗ. Сврха кажњавања одређена је путем три основна циља. У односуна учиниоце то је спречавање да чини кривична дела и утицање на њега да убу-дуће не чини кривична дела. Као генерална превенција то је утицање на другеда не чине кривична дела, као и изражавање друштвене осуде за кривично де-ло, за јачање морала и учвршћење обавезе поштовања закона.

Врсте казни

Члан 43.Учиниоцу кривичног дела могу се изрећи следеће казне:

1) казна затвора;

2) новчана казна;

3) рад у јавном интересу;

4) одузимање возачке дозволе.

У систему казни задржане су казне затвора и новчана казна, а као нове казнеуведени су рад у јавном интересу и одузимање возачке дозволе.

Изостављена је казна конфискације имовине која је постојала у нашемкривичном законодавству до 1990. године, а поново је уведена на брзину 2003.године. Данас се имовина проистекла из криминала може одузети премаодредбама Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела(„Службени гласник РС“, број 97/2008 од 27.10.2008. године)

46

У систему казни нема казне малолетничког затвора јер је то остављено за посе-бан закон (Закон о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправнојзаштити малолетних лица, „Службени гласник РС“, бр. 85/05).

Главне и споредне казне

Члан 44.(1) Казна затвора може се изрећи само као главна казна.

(2) Новчана казна, рад у јавном интересу и одузимање возачке дозволе могусе изрећи и као главна и као споредна казна.

(3) Ако је за једно кривично дело прописано више казни, само се једна можеизрећи као главна казна.

Као главна казна може се изрећи само казна затвора, а новчана казна, рад ујавном интересу и одузимање возачке дозволе, могу се изрећи и као главнаказна и као споредна.

Законик садржи и ограничење да ако је за једно дело прописано више казнисамо једна може да се изрекне као главна казна.

Казна затвора

Члан 45.(1) Казна затвора не може бити краћа од тридесет дана нити дужа од двадесет

година.

(2) Казна затвора из става 1. овог члана изриче се на пуне године и месеце, а дошест месеци и на дане.

(3) За најтежа кривична дела и најтеже облике тешких кривичних дела можесе уз казну из става 1. овог члана изузетно прописати и казна затвора од тридесет дочетрдесет година. Казна затвора од тридесет до четрдесет година изриче се на пунегодине.

(4) Затвор од тридесет до четрдесет година не може се изрећи лицу које увреме извршења кривичног дела није навршило двадесет једну годину живота.

(5) Осуђеном којем је изречена казна затвора до једне године, суд можеодредити да се ова казна изврши на тај начин што осуђени не сме напуштатипросторије у којима станује, осим у случајевима прописаним законом који уређујеизвршење кривичних санкција.

(6) Осуђеном којем је одређено извршење казна затвора на начин предвиђенставом 5. овог члана, а који једном у трајању до дванаест часова или два пута утрајању до шест часова, самовољно напусти просторије у којима станује, суд ћеодредити да остатак казне затвора издржава у затвору.

47

(7) Приликом одређивања извршења казне затвора на начин прописан ставом5. овог члана, суд ће водити рачуна о техничким могућностима извршења, као и одругим околностима од значаја за одмеравање казне.

(8) Осуђеном за кривично дело против брака и породице који живи саоштећеним у истом породичном домаћинству не може се одредити извршење казнезатвора на начин прописан у ставу 5. овог члана.

У одредбама о казни затвора задржано је да је најкраћа казна 30 дана, али јенајдужа казна повећана са 15 на 20 година. Тиме је омогућено изрицање казнезатвора између 15 и 20 година за тежа кривична дела.

Такође је задржана одредба да се казна затвора изриче на пуне године и месе-це, а до шест месеци и на дане.

После укидања смртне казне у Србији 2002. године ова казна је замењена ка-зном затвора у трајању од 40 година.

Сада се за најтежа кривична дела и најтеже облике тешких кривичних деламоже прописати и казна затвора од тридесет до четрдесет година.

Законик предвиђа и одређена ограничења за прописивање ове казне као и зањено изрицање. Та казна не може бити прописана као једина казна за одређенокривично дело, а за њено изрицање постоји само једно ограничење: не можебити изречена лицу које у време извршења кривичног дела није било навршило21 годину живота.

Последње измене и допуне Кривичног законика увеле су новину у начину извр-шења изречене казне затвора до једне године. Суд може одредити да се оваказна изврши на тај начин што осуђени не сме напуштати просторије у којимастанује, осим у случајевима прописаним законом који уређује извршењекривичних санкција. Да би се казна затвора извршила на овај начин то морабити одређено у судској пресуди и на други начин не може бити одређено.

Условни отпуст

Члан 46.(1) Осуђеног који је издржао две трећине казне затвора суд може условно

отпустити са издржавања казне, ако се у току издржавања казне тако поправио да семоже са основом очекивати да ће се на слободи добро владати, а нарочито да доистека времена за које је изречена казна не учини ново кривично дело. При оцени дали ће се осуђени условно отпустити узеће се у обзир његово владање за време издр-жавања казне, извршавање радних обавеза, с обзиром на његову радну способност,као и друге околности које показују да је постигнута сврха кажњавања. Не може сеусловно отпустити осуђени који је покушао бекство или је побегао из завода за извр-шење казне затвора у току издржавања казне.

48

(2) Суд може у одлуци о условном отпусту одредити да је осуђени дужан даиспуни обавезе предвиђене кривичноправним одредбама.

(3) У случају из става 1. овог члана, ако условни отпуст не буде опозван, сматрасе да је осуђени издржао казну.

Одредба о условном отпусту пооштрена је тако да суд може са издржавањаказне условно отпустити осуђено лице које је издржало половину казне, а некао раније трећину издржане казне.

Прописани су и услови које суд цени приликом доношења одлуке о условномотпусту. Пре свега да се осуђено лице тако поправило да се може са основомочекивати да ће се на слободи добро владати, а нарочито да до краја условноготпуста неће учинити ново кривично дело. При доношењу одлуке цени се ивладање осуђеног лица на издржавању казне, извршавање радних обавеза, каои друге околности које указују на постигнуту сврху кажњавања.

Посебан услов за изрицање условног отпуста јесте да осуђени није побегао илипокушао бекство са издржавања казне затвора. Осуђеном се не може изрећиусловни отпуст без обзира да ли је због бекства или покушаја бекства саиздржавања казне затвора осуђен или не за кривична дела као што су побуналица лишених слободе или бекство и омогућавање бекства лица лишеногслободе.

Опозивање условног отпуста

Члан 47.(1) Суд ће опозвати условни отпуст ако осуђени, док је на условном отпусту,

учини једно или више кривичних дела за која је изречена казна затвора преко шестмесеци.

(2) Суд може опозвати условни отпуст, ако условно отпуштени учини једно иливише кривичних дела за која је изречена казна затвора до шест месеци, односно неиспуни неку од обавеза које му је суд одредио у складу са чланом 46. став 2. овогзаконика. При оцени да ли ће опозвати условни отпуст суд ће нарочито узети у обзирсродност учињених кривичних дела, побуде из којих су учињена и друге околностикоје указују на оправданост опозивања условног отпуста.

(3) Одредбе ст. 1. и 2. овог члана примењиваће се и кад се условно отпуштеномсуди за кривично дело које је учинио пре него што је условно отпуштен.

(4) Кад суд опозове условни отпуст изрећи ће казну применом одредаба чл.60. и 62. став 2. овог законика, узимајући раније изречену казну као већ утврђену.Део казне који је осуђени издржао по ранијој осуди урачунава се у нову казну, авреме проведено на условном отпусту не урачунава се.

(5) Ако условно отпуштени буде осуђен на казну затвора до једне године, асуд не опозове условни отпуст, продужава се условни отпуст за време које јеосуђени провео на издржавању те казне затвора.

49

(6) У случају из ст. 1. до 3. овог члана условни отпуст се може опозватинајкасније у року од две године од дана кад је условни отпуст истекао.

Одредбе о опозиву условног отпуста у претежном делу преузете су из ранијегчлана 10. КЗ РС уз мање граматичке корекције. Једина разлика у односу нараније решење јесте у томе што је КЗ РС прописивао да ће суд опозватиусловни отпуст ако осуђени, док је на условном отпусту или након тога, учиниједно или више кривичних дела за која је изречена казна затвора преко једнегодине.

Опште одредбе о новчаној казни

Члан 48.(1) Новчана казна се може одмерити и изрећи или у дневним износима (члан

49) или у одређеном износу (члан 50).

(2) За кривична дела учињена из користољубља новчана казна као спореднаказна може се изрећи и кад није прописана законом или кад је законом прописано даће се учинилац казнити казном затвора или новчаном казном, а суд као главну казнуизрекне казну затвора.

У одредбама о новчаној казни новина је што се новчана казна може одмерити иизрећи или у дневним износима или у одређеном износу. И поред тога штозаконодавац алтернативно одређује начин одређивања новчане казне, суд јеипак у обавези да прво покуша да одреди новчану казну као казну у дневнимизносима. Уколико није у могућности да утврди висину дневног износа новчанеказне ни на основу слободне процене суда, или би прибављање таквих пода-така знатно продужило трајање кривичног поступка, суд ће тек тада изрећиновчану казну у одређеном износу у оквиру прописане најмање и највеће мереновчане казне.

Када су у питању кривична дела учињена из користољубља новчана казна семоже изрећи као споредна казна и када није прописана законом. Када језаконом прописана алтернативно уз казну затвора тада суд може као главнуказну да изрекне казну затвора уз споредну новчану.

Новчана казна у дневним износима

Члан 49.(1) Новчана казна у дневним износима одмерава се тако што се прво утврђује

број дневних износа, а затим висина једног дневног износа. До износа новчане казнесуд ће доћи множењем утврђеног броја дневних износа са утврђеном вредношћуједног дневног износа.

(2) Број дневних износа не може бити мањи од десет, нити већи од тристашездесет. Број дневних износа за учињено кривично дело одмерава се на основуопштих правила за одмеравање казне (члан 54).

50

(3) Висина једног дневног износа новчане казне утврђује се тако што серазлика између прихода и нужних расхода учиниоца кривичног дела у протеклојкалендарској години подели са бројем дана у години. Један дневни износ не можебити мањи од петсто динара, нити већи од педесет хиљада динара.

(4) У циљу утврђивања висине дневног износа новчане казне суд може дазахтева податке од банака или других финансијских установа, државних органа иправних лица који су дужни да доставе тражене податке и не могу се позивати назаштиту пословне или друге тајне.

(5) Уколико се не могу прибавити веродостојни подаци о приходима и расхо-дима учиниоца кривичног дела, или уколико он не остварује никакав приход али јевласник имовине или носилац имовинских права, суд ће на основу расположивихподатака по слободној процени утврдити висину једног дневног износа новчанеказне.

(6) Број дневних износа новчане казне се утврђује у оквиру следећих распона:

1) до шездесет дневних износа за кривична дела за која се може изрећи казназатвора до три месеца;

2) од тридесет до сто двадесет дневних износа за кривична дела за која семоже изрећи казна затвора до шест месеци;

3) од шездесет до сто осамдесет дневних износа за кривична дела за која семоже изрећи затвор до једне године;

4) од сто двадесет до двеста четрдесет дневних износа за кривична дела закоја се може изрећи казна затвора до две године;

5) најмање сто осамдесет дневних износа за кривична дела за која се можеизрећи казна затвора до три године;

6) у оквиру прописаног броја дневних износа за кривична дела за која је каоједина казна прописана новчана казна.

Наше кривично законодавство није раније познавало новчану казну у дневнимизносима која је позната у појединим савременим кривичним законицима.

Циљ увођења таквог начина утврђивања новчане казне јесте да новчана казнаучиниоце кривичних дела којима се изриче погађа сразмерно њиховом имовин-ском стању.

Минимум новчане казне изречене у дневним износима јесте десет дана, а мак-симум 360 дана. Висина новчане казне која одговара једном дневном износуодређује се на основу података о приходима и расходима лица коме се нов-чана казна изриче.

51

Новчана казна у одређеном износу

Члан 50.(1) Ако није могуће утврдити висину дневног износа новчане казне ни на

основу слободне процене суда (члан 49. став 5), или би прибављање таквих податаказнатно продужило трајање кривичног поступка, суд ће изрећи новчану казну уодређеном износу у оквиру прописане најмање и највеће мере новчане казне.

(2) Новчана казна не може бити мања од десет хиљада динара. Новчана казнане може бити већа од милион динара, а за кривична дела учињена из користољубљавећа од десет милиона динара.

(3) Новчана казна као главна казна изриче се у следећим износима:

1) до сто хиљада динара за кривична дела за која се може изрећи казназатвора до три месеца;

2) од двадесет хиљада до двеста хиљада динара за кривична дела за која семоже изрећи казна затвора до шест месеци;

3) од тридесет хиљада до триста хиљада динара за кривична дела за која семоже изрећи казна затвора до једне године;

4) од педесет хиљада до петсто хиљада динара за кривична дела за која семоже изрећи казна затвора до две године;

5) најмање сто хиљада динара за кривична дела за која се може изрећи казназатвора до три године;

6) у оквиру прописаног износа за кривична дела за која је као једина казнапрописана новчана казна.

Прибављање података о приходима који могу бити потребни да би се правилноутврдио један дневни износ новчане казне код нас представља проблем. Збогтога је предвиђено да кад није могуће утврдити приходе и расходе учиниоцаили ако постоји озбиљна сумња у веродостојност података на основу којих битребало утврдити новчану казну, распон новчане казне може бити од десетхиљада динара до милион, а за кривична дела која су учињена из користољу-бља и до десет милиона динара.

Новина је и што се висина новчане казне изриче према запрећеним новчанимказнама за поједина кривична дела.

Извршење новчане казне

Члан 51.(1) У пресуди се одређује рок плаћања новчане казне који не може бити краћи

од петнаест дана нити дужи од три месеца. У оправданим случајевима суд можедозволити да осуђени плати новчану казну у ратама, с тим да рок исплате не можебити дужи од једне године.

52

(2) Ако осуђени не плати новчану казну у одређеном року, суд ће новчануказну заменити казном затвора, тако што ће за сваких започетих хиљаду динарановчане казне одредити један дан казне затвора, с тим да казна затвора не можебити дужа од шест месеци, а ако је изречена новчана казна у износу већем одседамсто хиљада динара, казна затвора не може бити дужа од једне године.

(3) Ако осуђени плати само део новчане казне, суд ће остатак казне сразмернозаменити казном затвора, а ако осуђени исплати остатак новчане казне, извршењеказне затвора ће обуставити.

(4) Неплаћена новчана казна може се, уместо казном затвора, заменитиказном рада у јавном интересу тако што ће за сваких започетих хиљаду динарановчане казне одредити осам часова рада у јавном интересу, с тим да рад у јавноминтересу не може бити дужи од триста шездесет часова.

(5) После смрти осуђеног новчана казна неће се извршити.

У Законику је задржано да се новчана казна плаћа у року од петнаест дана дотри месеца, а у оправданим случајевима може се дозволити плаћање у ратама стим што тај рок не може бити дужи од једне године, а не две године као раније.

Извршење принудне наплате новчане казне регулисано је у Закону о извршењукривичних санкција („Службени гласник РС“, бр. 85/05) у чл. 175-180. Заменанеплаћене новчане казне врши се тако што се уместо ранијих 200,00 динарасада 1.000,00 динара новчане казне замењује за један дан затвора. Изреченаказна затвора не може бити дужа од шест месеци, а када је у питању изреченановчана казна у већем износу од 700.000,00 динара казна затвора не можебити дужа од једне године.

Новина је, такође, да се неплаћена новчана казна може заменити и казном радау јавном интересу тако што ће се за сваких започетих 1.000,00 динара новчанеказне одредити осам часова рада у јавном интересу, али тај рад у јавноминтересу не може бити дужи од 360 часова.

Рад у јавном интересу

Члан 52.(1) Рад у јавном интересу може се изрећи за кривична дела за која је прописан

затвор до три године или новчана казна.

(2) Рад у јавном интересу је сваки онај друштвено користан рад којим се невређа људско достојанство и који се не врши у циљу стицања добити.

(3) Рад у јавном интересу не може бити краћи од шездесет часова нити дужиод триста шездесет часова. Рад у јавном интересу траје шездесет часова у токуједног месеца и одређује се да буде обављен за време које не може бити краће одмесец дана, нити дуже од шест месеци.

53

(4) Приликом изрицања ове казне суд ће имајући у виду сврху кажњавања,узети у обзир врсту учињеног кривичног дела, личност учиниоца, као и његовуспремност да обавља рад у јавном интересу. Рад у јавном интересу се не можеизрећи без пристанка учиниоца.

(5) Ако осуђени не обави део или све часове изречене казне рада у јавноминтересу, суд ће ову казну заменити казном затвора тако што ће за сваких започетихосам часова рада у јавном интересу одредити један дан затвора.

(6) Уколико учинилац испуњава све своје обавезе везане за рад у јавноминтересу, суд му може дужину изреченог рада у јавном интересу умањити за једнучетвртину.

У кривичном законодавству Југославије у систему казни раније није постојалаказна рада у јавном интересу.

У посебном делу Законика није предвиђено изрицање ове казне ни за једнокривично дело, али у члану 52. у ставу 1. предвиђа се да се ова врста казне можеизрећи за кривична дела за која је прописан затвор до три године или новчанаказна.

Казна рада у јавном интересу може се изрећи у трајању од 60 до 360 часова.Ова казна се може изрећи само уз пристанак учиниоца. У случају да осуђени неврши рад који му је одређен казна се може заменити казном затвора.

Одузимање возачке дозволе

Члан 53.(1) Учиниоцу кривичног дела у вези са чијим извршењем или припремањем је

коришћено моторно возило може се изрећи казна одузимања возачке дозволе.

(2) Суд одређује трајање казне из става 1. овог члана које не може бити краћеод једне нити дуже од три године, рачунајући од дана правноснажности одлуке, стим да се време проведено у затвору не урачунава у време трајања ове казне.

(3) Казна из става 1. овог члана може се изрећи као споредна казна уз казнузатвора или уз новчану казну, а може се изрећи и као главна казна за кривична делаза која је прописана казна затвора до две године или новчана казна. Казна одузи-мања возачке дозволе не може се изрећи заједно са мером безбедности забранеуправљања моторним возилом.

(4) Ако осуђени управља моторним возилом за време док траје казна одузи-мања возачке дозволе, суд ће казну одузимања возачке дозволе заменити казномзатвора тако што ће се за једну годину одузимања возачке дозволе одредити једанмесец затвора.

54

Нова казна у Кривичном законику Србије јесте одузимање возачке дозволе.

Овакво решење омогућава могућност изрицања одузимања возачке дозволекао казне за одређена саобраћајна кривична дела независно од услова заизрицање мере безбедности. Ова казна може да се изрекне и као главна и каоспоредна казна што омогућава да се у појединим случајевима може изрећисамо ова казна, што је понекад адекватнија казна с гледишта остварења сврхекажњавања.

Ова казна може трајати од једне до три године што је мањи распон од оног којије предвиђен код мере безбедности забране управљања моторним возиломкоји износи од три месеца до пет година.

2. Одмеравање казне

Општа правила о одмеравању казне

Члан 54.(1) Суд ће учиниоцу кривичног дела одмерити казну у границама које су зако-

ном прописане за то дело, имајући у виду сврху кажњавања и узимајући у обзир свеоколности које утичу да казна буде мања или већа (олакшавајуће и отежавајућеоколности), а нарочито: степен кривице, побуде из којих је дело учињено, јачинуугрожавања или повреде заштићеног добра, околности под којима је дело учињено,ранији живот учиниоца, његове личне прилике, његово држање после учињеногкривичног дела а нарочито његов однос према жртви кривичног дела, као и другеоколности које се односе на личност учиниоца.

(2) При одмеравању новчане казне у одређеном износу (члан 50) суд ћепосебно узети у обзир и имовно стање учиниоца.

(3) Околност која је обележје кривичног дела не може се узети у обзир и каоотежавајућа, односно олакшавајућа околност, изузев ако прелази меру која јепотребна за постојање кривичног дела или одређеног облика кривичног дела илиако постоје две или више оваквих околности, а само једна је довољна за постојањетежег, односно лакшег облика кривичног дела.

Одмеравање казне врши се у границама које су законом прописане за то дело,имајући у виду сврху кажњавања и узимајући у обзир све околности да казнабуде мања или већа.

Законик не предвиђа све олакшавајуће и отежавајуће околности већ самонајзначајније.

Поврат

Члан 55.Кад суд одмерава казну учиниоцу за кривично дело које је учинио после

издржане, опроштене или застареле казне или ослобођења од казне, по протеку

55

рока за опозивање условне осуде или после изречене судске опомене, може туоколност узети као отежавајућу, ценећи при том посебно тежину раније учињеногкривичног дела, да ли је раније дело исте врсте као и ново дело, да ли су оба делаучињена из истих побуда, околности под којима су дела учињена и колико је временапротекло од раније осуде, односно од изречене, опроштене или застареле казне,ослобођења од казне, од протека рока за опозивање раније условне осуде или одизречене судске опомене.

Одредбом о поврату предвиђено је да се при одмеравању казне учиниоцу којије раније учинио кривично дело може та околност узети као отежавајућа, пододређеним условима. Посебно се цени да ли је раније и садашње дело истеврсте, да ли је учињено из истих побуда, затим протек времена и околности подкојима је дело учињено.

Ублажавање казне

Члан 56.Суд може учиниоцу кривичног дела изрећи казну испод границе прописане

законом или блажу врсту казне, кад:

1) закон предвиђа да се казна може ублажити;

2) закон предвиђа да се учинилац може ослободити од казне, а суд га неослободи од казне;

3) утврди да постоје нарочито олакшавајуће околности и оцени да се и саублаженом казном може постићи сврха кажњавања.

Учиниоцу кривичног дела може бити изречена казна испод граница прописанихзаконом или блажа врста казне у три случаја. То су ситуације када сам законпредвиђа да се казна може ублажити или када предвиђа да се учинилац можеослободити од казне, а суд га не ослободи, и у случају кад суд утврди постојањенарочито олакшавајућих околности и оцени да се и са ублаженом казном можепостићи сврха кажњавања.

Границе ублажавања казне

Члан 57.(1) Кад постоје услови за ублажавање казне из члана 56. овог законика, суд ће

ублажити казну у овим границама:

1) ако је за кривично дело као најмања мера казне прописан затвор у трајањуод десет или више година, казна се може ублажити до седам година затвора;

2) ако је за кривично дело као најмања мера казне прописан затвор у трајањуод пет година, казна се може ублажити до три године затвора;

3) ако је за кривично дело као најмања мера казне прописан затвор у трајањуод три године, казна се може ублажити до једне године затвора;

56

4) ако је за кривично дело као најмања мера казне прописан затвор од двегодине, казна се може ублажити до шест месеци затвора;

5) ако је за кривично дело као најмања мера казне прописан затвор од једнегодине, казна се може ублажити до три месеца затвора;

6) ако је за кривично дело као најмања мера казне прописан затвор исподједне године, казна се може ублажити до тридесет дана затвора;

7) ако је за кривично дело прописана казна затвора без назначења најмањемере, уместо затвора може се изрећи новчана казна или рад у јавном интересу;

8) ако је за кривично дело прописана новчана казна са назначењем најмањемере, казна се може ублажити до десет дневних износа, односно десет хиљададинара.

(2) Изузетно од става 1. овог члана, не може се ублажити казна за кривичнадела из чл. 134. ст 2. и 3, 178, 179, 180, 214. ст. 2. и 3, 246. ст. 1. и 3, 350. ст. 3. и 4. и 388.овог законика.

(3) Изузетно од става 1. овог члана не може се ублажити казна учиниоцукривичног дела који је раније осуђиван за исто кривично дело.

(4) Кад је суд овлашћен да учиниоца кривичног дела ослободи од казне можему казну ублажити, без ограничења прописаних у ст. 1. до 3. овог члана.

Одредбе о одмеравању казне испод минимума законом прописане казне одре-ђене су под одређеним условима. Ублажавање казне је ограничено одређива-њем доње границе до које се ублажавање казне може вршити, а неограниченоублажавање могуће је ако у конкретном случају постоји могућност ослобађањаод казне.

Не може се ублажити казна за кривична дела: отмице из чл. 134, ст 2. и 3;силовања из чл. 178; обљубе над немоћним лицем из чл. 179; обљубе са дететомиз чл. 180; изнуде из чл. 214, ст. 2. и 3; неовлашћене производње и стављања упромет опојних дрога из чл. 246, ст. 1. и 3; недозвољеног преласка државнегранице и кријумчарења људи из чл. 350, ст. 3. и 4 и трговине људима из чл. 388.Казна се не може ублажити ни када је учинилац раније осуђиван за исто криви-чно дело.

Ослобођење од казне

Члан 58.(1) Суд може ослободити од казне учиниоца кривичног дела само кад то закон

изричито предвиђа.

(2) Суд може ослободити од казне и учиниоца кривичног дела учињеног изнехата кад последице дела тако тешко погађају учиниоца да изрицање казне утаквом случају очигледно не би одговарало сврси кажњавања.

57

(3) Суд може ослободити од казне и учиниоца кривичног дела за које јепрописана казна затвора до пет година, ако после извршеног кривичног дела, а пренего што је сазнао да је откривен, отклони последице дела или надокнади штетупроузроковану кривичним делом.

Законодавац предвиђа три могућности ослобађања од казне. Сва три основа супредвиђена овим чланом.

Закон изричито предвиђа могућност ослобађања од казне код неких општихинститута кривичног права као што су прекорачење нужне одбране услед јакераздражености или препасти изазване нападом или ако је учинилац прекорачиогранице крајње нужде под нарочито олакшавајућим околностима и сл.

Поравнање учиниоца и оштећеног

Члан 59.(1) Суд може ослободити од казне учиниоца кривичног дела за које је пропи-

сана казна затвора до три године или новчана казна ако је на основу постигнутогспоразума са оштећеним испунио све обавезе из тог споразума.

Ово је одредба о поравнању учиниоца и оштећеног. О томе се детаљно говориу Закону о посредовању – медијацији („Службени гласник РС“, број 18/05). Бићепотребно времена да је кривична судска пракса прихвати. Сада таква могу-ћност постоји у скраћеном поступку (члан 447. ЗКП). На овај начин уводи се ме-дијација у кривично законодавство, што је у духу ефикаснијег решавања пре-дмета и у кривичној материји.

Стицај кривичних дела

Члан 60.(1) Ако је учинилац једном радњом или са више радњи учинио више кривичних

дела за која му се истовремено суди, суд ће претходно утврдити казне за свако одтих дела, па ће за сва та дела изрећи јединствену казну.

(2) Јединствену казну суд ће изрећи по следећим правилима:

1) ако је за неко од кривичних дела у стицају утврдио казну затвора од триде-сет до четрдесет година изрећи ће само ту казну;

2) ако је за кривична дела у стицају утврдио казне затвора, повисиће најтежуутврђену казну, с тим да јединствена казна не сме достићи збир утврђених казни,нити прећи двадесет година затвора;

3) ако су за сва кривична дела у стицају прописане казне затвора до тригодине, јединствена казна не може бити већа од десет година затвора;

4) ако је за кривична дела у стицају утврдио само новчане казне, изрећи ће је-дну новчану казну у висини збира утврђених казни, с тим да она не сме прећи осам-наест милиона динара, а ако је утврдио само новчане казне у одређеним износима

58

(члан 50), она не сме прећи милион динара односно десет милиона динара кад суједно или више кривичних дела извршени из користољубља;

5) ако је за кривична дела у стицају утврдио само казне рада у јавном интере-су, изрећи ће једну казну рада у јавном интересу у висини збира утврђених часоварада, с тим да она не сме прећи триста шездесет часова, а време у коме се рад мораобавити не сме бити дуже од шест месеци;

6) ако је за нека кривична дела у стицају утврдио казне затвора, а за другадела новчане казне, изрећи ће једну казну затвора и једну новчану казну поодредбама тач. 2. до 4. овог става.

(3) Новчану казну као споредну казну суд ће изрећи ако је утврђена макар и заједно кривично дело у стицају, а ако је утврдио више новчаних казни, изрећи ћеједну новчану казну у складу са одредбом става 2. тачка 4. овог члана. Ако судутврди новчану казну као главну казну, а утврди и новчану казну као споредну казну,изрећи ће једну новчану казну примењујући правила из става 2. тачка 4. овог члана.

(4) Ако је суд за кривична дела у стицају утврдио казне затвора и малолетни-чког затвора, изрећи ће казну затвора као јединствену казну применом правилапредвиђених у ставу 2. тачка 2. овог члана.

За више кривичних дела извршених у стицају изриче се само једна главна казна.До ње се долази на основу претходног утврђивања појединачних казни за свакоизвршено кривично дело, с тим што ако је за неко од њих утврђена казна од 30до 40 година изриче се само та казна. Ако су за поједина дела утврђене казнезатвора јединствена казна за сва дела у стицају добија се пооштравањем најте-же утврђене казне с тим да она не сме достићи збир појединачно утврђенихказни нити прећи општи законски максимум казне затвора од 20 година.

За поједина кривична дела, ако су утврђене новчане казне, јединствена казна седобија њиховим сабирањем, с тим да не пређе општи законски максимумновчане казне од милион динара, а ако је неко од дела у стицају учињено изкористољубља да не пређе максимум од десет милиона динара.

Ако је дошло до утврђивања казне затвора и новчане казне изриче се једнаказна затвора и једна новчана казна као споредна казна.

Из Законика је изостављена могућност која је уведена 2002. године да се казназатвора за кривична дела у стицају може одмерити и преко општег максимумаказне од 20 година па чак и преко 40 година колико изузетно може да износиказна затвора за најтежа кривична дела или за најтеже облике тешких криви-чних дела.

59

Продужено кривично дело

Члан 61.(1) Продужено кривично дело чини више истих или истоврсних кривичних дела

учињених у временској повезаности од стране истог учиниоца која представљају це-лину због постојања најмање две од следећих околности: истоветности оштећеног,истоврсности предмета дела, коришћења исте ситуације или истог трајног односа,јединства места или простора извршења дела или јединственог умишљаја учиниоца.

(2) Кривична дела управљена против личности могу чинити продужено криви-чно дело само ако су учињена према истом лицу.

(3) Не могу чинити продужено кривично дело она дела која по својој природине допуштају спајање у једно дело.

(4) Ако продужено кривично дело обухвата лакше и теже облике истог дела,сматраће се да је продуженим кривичним делом учињен најтежи облик од учињенихдела.

(5) Ако продужено кривично дело обухвата кривична дела чије је битнообележје одређени новчани износ, сматраће се да је продуженим кривичним деломостварен збир износа остварених појединачним делима уколико је то обухваћенојединственим умишљајем учиниоца.

(6) Кривично дело које није обухваћено продуженим кривичним делом управноснажној судској пресуди, представља посебно кривично дело, односно улазиу састав посебног продуженог кривичног дела.

(7) За дело из става 1. овог члана може се изрећи тежа казна од прописане.Изречена казна не сме прећи двоструку меру прописане казне, нити двадесет годиназатвора.

(8) Изузетно од става 7. овог члана, ако се за дело из става 1. овог члана можеизрећи казна затвора од тридесет до четрдесет година, не може се изрећи казнавећа од четрдесет година затвора.

Наши судови су и до ступања на снагу Кривичног законика примењивали кон-струкцију продуженог кривичног дела. Кривичним закоником је то по први путрегулисано у кривичном законодавству. У ставу 1. наведени су одређени условикоји треба да буду испуњени да би се више истих или истоврсних кривичнихдела могло сматрати продуженим кривичним делом.

Постоје одређена ограничења када су у питању кривична дела против личностикао и она кривична дела која по својој природи не допуштају спајање у једнодело.

Одредбом става 5. о сабирању износа остварених користи појединачним дели-ма отклоњен је досадашњи критиковани став са Саветовања у Врховном судуЈугославије, одржаном у децембру 1965. године да се износи остварених кори-

60

сти појединачним делима не могу сабирати, већ се они одређују према највећојимовинској користи.

За судску праксу значајна новина је садржана у ставу 6. Када кривично делобуде накнадно откривено, а улазило би у продужено кривично дело за које јеучинилац већ правноснажно осуђен, за то дело ће му се посебно судити.

Када суд утврди постојање продуженог кривичног дела то представља факул-тативни основ за пооштравање законом прописане казне. Пооштравање казнеможе се извршити под условима прописаним у ст. 7. и 8.

Одмеравање казне осуђеном лицу

Члан 62.(1) Ако се осуђеном лицу суди за кривично дело учињено пре него што је

започело издржавање казне по ранијој осуди или за кривично дело учињено завреме издржавања казне затвора или малолетничког затвора, суд ће изрећијединствену казну за сва кривична дела применом одредаба члана 60. овог законика,узимајући раније изречену казну као већ утврђену. Казна или део казне коју јеосуђени издржао урачунаће се у изречену казну затвора.

(2) За кривично дело учињено у току издржавања казне затвора илималолетничког затвора суд ће учиниоцу изрећи казну, независно од раније изреченеказне, ако се применом одредаба члана 60. овог законика, с обзиром на тежинукривичног дела и неиздржани део раније изречене казне, не би могла остваритисврха кажњавања.

(3) Осуђени који за време издржавања казне затвора или малолетничкогзатвора учини кривично дело за које закон прописује новчану казну или казнузатвора до једне године, казниће се дисциплински.

Приликом одмеравања казне осуђеном лицу суд се придржава одредбе члана60. о одмеравању казне за кривична дела извршена у стицају.

Постоје два изузетка који се односе на кривична дела која су учињена у токуиздржавања казне затвора или малолетничког затвора. Ако примена одредабао стицају с обзиром на тежину кривичног дела и на неиздржани део ранијеизречене казне не би могла да оствари сврху кажњавања биће изречена казнабез примене одредаба о стицају. За кривична дела за која је запрећена новчанаказна или казна затвора до једне године учинилац који се налази на издржа-вању казне биће кажњен само дисциплински.

Урачунавање притвора и раније казне

Члан 63.(1) Време проведено у притвору, као и свако друго лишење слободе у вези са

кривичним делом урачунавају се у изречену казну затвора, новчану казну и казнурада у јавном интересу.

61

(2) Ако је кривични поступак вођен за више кривичних дела у стицају, апритвор није одређен за свако од њих, време проведено у притвору урачунава се уизречену казну затвора, новчану казну и казну рада у јавном интересу за кривичнодело за које је окривљени осуђен.

(3) Затвор или новчана казна коју је осуђени издржао, односно платио за пре-кршај или привредни преступ, као и казна или дисциплинска мера лишења слободекоју је издржао због повреде војне дисциплине урачунава се у казну изречену закривично дело чија обележја обухватају и обележја прекршаја, привредног пре-ступа, односно повреде војне дисциплине.

(4) При сваком урачунавању изједначава се дан притвора, дан лишења сло-боде, дан затвора, осам часова рада у јавном интересу и хиљаду динара новчанеказне.

У изречене казне затвора, новчану казну и казну рада у јавном интересу урачу-нава се не само време проведено у притвору већ и свако друго лишење слобо-де у вези с кривичним делом, као што је нпр. екстрадициони затвор. При урачу-навању изједначава се дан притвора с даном лишења слободе, даном затвора,осам часова рада у јавном интересу и 1.000,00 динара новчане казне.

62

ГЛАВА ПЕТАМЕРЕ УПОЗОРЕЊА

1. Условна осуда и судска опомена

Сврха условне осуде и судске опомене

Члан 64.(1) Мере упозорења су: условна осуда и судска опомена.

(2) У оквиру опште сврхе кривичних санкција (члан 4. став 2), сврха условнеосуде и судске опомене је да се према учиниоцу лакшег кривичног дела не примениказна кад се може очекивати да ће упозорење уз претњу казне (условна осуда) илисамо упозорење (судска опомена) довољно утицати на учиниоца да више не вршикривична дела.

У систему кривичних санкција постоје и мере упозорења, а то су условна осудаи судска опомена.

Њихова сврха је да се, у оквиру опште сврхе кривичних санкција из члана 4.став 2, према учиниоцу лакшег кривичног дела не примени казна када се можеочекивати да ће упозорење уз претњу казном (условном осудом) или самоупозорење (судска опомена) довољно утицати на учиниоца да више не вршикривична дела.

Условна осуда

Члан 65.(1) Условном осудом суд учиниоцу кривичног дела утврђује казну и истовре-

мено одређује да се она неће извршити, ако осуђени за време које одреди суд, а којене може бити краће од једне нити дуже од пет година (време проверавања) не учининово кривично дело.

(2) Суд може у условној осуди одредити да ће се казна извршити и ако осуђениу одређеном року не врати имовинску корист прибављену извршењем кривичногдела, не накнади штету коју је проузроковао кривичним делом или не испуни другеобавезе предвиђене у кривичноправним одредбама. Рок за испуњење тих обавезаутврђује суд у оквиру одређеног времена проверавања.

(3) Мере безбедности, изречене уз условну осуду, извршавају се.

У пропису о условној осуди задржана је ранија одредба члана 52. ОКЗ.

63

Услови за изрицање условне осуде

Члан 66.(1) Условна осуда се може изрећи кад је учиниоцу утврђена казна затвора у

трајању мањем од две године.

(2) За кривична дела за која се може изрећи казна затвора у трајању од десетгодина или тежа казна не може се изрећи условна осуда.

(3) Условна осуда се не може изрећи ако није протекло више од пет година одправноснажности осуде којом је учиниоцу изречена казна затвора за умишљајнокривично дело.

(4) При одлучивању да ли ће изрећи условну осуду суд ће, водећи рачуна осврси условне осуде, посебно узети у обзир личност учиниоца, његов ранији живот,његово понашање после извршеног кривичног дела, степен кривице и другеоколности под којима је дело учињено.

(5) Ако је учиниоцу утврђена и казна затвора и новчана казна, условна осудаможе се изрећи само за казну затвора.

Условна осуда може се изрећи само ако је утврђена казна затвора у трајањумањем од две године, али постоји и ограничење да се за кривична дела за којасе може изрећи казна затвора у трајању од десет година или тежа казна неможе изрећи условна осуда.

Као новина у Кривичном законику предвиђено је да постоји ограничење да сеусловна осуда не може изрећи ако није протекло више од пет година одправноснажности осуде којом је учиниоцу изречена казна затвора за умишљај-но кривично дело.

Ново је и да се условна осуда може изрећи само за казну затвора, али не и зановчану казну.

Опозивање условне осуде због новог кривичног дела

Члан 67.(1) Суд ће опозвати условну осуду, ако осуђени у време проверавања учини

једно или више кривичних дела за која је изречена казна затвора од две године или удужем трајању.

(2) Ако осуђени у време проверавања учини једно или више кривичних дела закоја је изречена казна затвора мања од две године или новчана казна, суд ће, поштооцени све околности које се односе на учињена кривична дела и учиниоца, а посебносродност учињених кривичних дела, њихов значај и побуде из којих су учињена,одлучити да ли ће опозвати условну осуду. При томе суд је везан забраном изрицањаусловне осуде, ако учиниоцу за кривична дела утврђена у условној осуди и за новакривична дела треба изрећи казну затвора од две године или у дужем трајању (члан66. став 1).

64

(3) Ако опозове условну осуду, суд ће, применом одредаба члана 60. овогзаконика, изрећи јединствену казну затвора и за раније учињено и за ново кривичнодело, узимајући казну из опозване условне осуде као утврђену.

(4) Ако не опозове условну осуду, суд може за ново учињено кривично делоизрећи условну осуду или казну. Осуђеном, коме за ново кривично дело будеизречен затвор, време проведено на издржавању ове казне не рачуна се у времепроверавања утврђено условном осудом за раније дело.

(5) Ако суд нађе да и за ново кривично дело треба изрећи условну осуду,применом одредаба члана 60. овог законика, утврдиће јединствену казну и за ранијеучињено и за ново кривично дело и одредиће ново време проверавања које не можебити краће од једне ни дуже од пет година, рачунајући од дана правноснажностинове пресуде. Уколико осуђени у току новог времена проверавања поново учиникривично дело, суд ће опозвати условну осуду и изрећи казну затвора, применомодредбе става 3. овог члана.

Пропис о опозивању условне осуде због новог кривичног дела није битнијеизмењен у односу на претходно решење. Задржан је принцип да се условнаосуда опозива ако је изречена казна од две године или казна затвора у дужемтрајању, а ако је у питању казна затвора краћа од две године или новчана казнасуд ће факултативно одлучити да ли ће опозвати условну осуду или не.

Опозивање условне осуде због раније учињеног кривичног дела

Члан 68.(1) Суд ће опозвати условну осуду, ако после њеног изрицања утврди да је

осуђени извршио кривично дело пре него што је условно осуђен и ако оцени да неби било основа за изрицање условне осуде да се знало за то дело. У том случајупримениће одредбу члана 67. став 3. овог законика.

(2) Ако суд не опозове условну осуду, примениће одредбу члана 67. став 4.овог законика.

Одредба о опозиву условне осуде због раније утврђеног кривичног дела преу-зета је из члана 55. раније важећег ОКЗ.

Опозивање условне осуде због неиспуњења одређених обавеза

Члан 69.Ако је условном осудом осуђеном одређено испуњење неке обавезе из члана

65. став 2. овог законика, а он не испуни ту обавезу у року одређеном у пресуди, судможе, у оквиру времена проверавања, продужити рок за испуњење обавезе илиможе опозвати условну осуду и изрећи казну која је утврђена у условној осуди. Акоутврди да осуђени, из оправданих разлога, не може да испуни постављену обавезу,суд ће га ослободити од испуњења те обавезе или је заменити другом одговарајућомобавезом предвиђеном законом.

65

Из Основног кривичног закона преузета је у целости и одредба о опозивањуусловне осуде због неиспуњења одређених обавеза.

Рокови за опозивање условне осуде

Члан 70.(1) Условна осуда може се опозвати у току времена проверавања. Ако осуђени

у том времену учини кривично дело које повлачи опозивање условне осуде, а то јепресудом утврђено тек после истека времена проверавања, условна осуда може сеопозвати најкасније у року од једне године од дана кад је протекло времепроверавања.

(2) Ако осуђени у одређеном року не испуни неку обавезу из члана 65. став 2.овог законика, суд може, најдоцније у року од једне године од дана кад је протекловреме проверавања, одредити да се изврши утврђена казна у условној осуди.

(3) Ако се после изрицања условне осуде утврди да је осуђени извршиокривично дело пре него што је условно осуђен, због чега не би било основа заизрицање условне осуде, условна осуда може се опозвати најкасније у року од једнегодине од дана кад је протекло време проверавања.

Задржан је рок од годину дана у ком се најкасније може опозвати условнаосуда, а који се рачуна од дана када је протекло време проверавања.

Условна осуда са заштитним надзором

Члан 71.(1) Суд може одредити да се учинилац коме је изречена условна осуда стави

под заштитни надзор за одређено време у току времена проверавања.

(2) Заштитни надзор обухвата законом предвиђене мере помоћи, старања,надзора и заштите.

(3) Ако у току трајања заштитног надзора суд утврди да је испуњена сврха овемере, може заштитни надзор укинути пре истека одређеног времена.

(4) Ако осуђени коме је изречен заштитни надзор не испуњава обавезе које мује суд одредио, суд га може опоменути или може раније обавезе заменити другимили продужити трајање заштитног надзора у оквиру времена проверавања или опо-звати условну осуду.

Суд може одредити заштитни надзор у оквиру ког се условно осуђеном могуодредити извесне законом предвиђене обавезе, а у случају њиховог неиспу-њења може доћи до опозива условне осуде.

Услови за одређивање заштитног надзора

Члан 72.(1) Кад изрекне условну осуду, суд може одредити да се учинилац стави под

заштитни надзор, ако се, с обзиром на његову личност, ранији живот, држање после

66

извршеног кривичног дела, а нарочито његов однос према жртви кривичног дела иоколности извршења дела, може очекивати да ће се заштитним надзором потпунијеостварити сврха условне осуде.

(2) Заштитни надзор одређује суд у пресуди којом изриче условну осуду иодређује мере заштитног надзора, њихово трајање и начин њиховог испуњавања.

Када изрекне условну осуду суд може одредити да се учинилац стави под за-штитни надзор ако се може очекивати да ће се заштитним надзором потпунијеостварити сврха условне осуде.

Одредба о условима за одређивање заштитног надзора преузета је из члана 3.раније важећег Кривичног закона Србије уз задржавање принципа да се учини-лац може ставити под заштитни надзор када му се изрекне условна осуда, акосу при том испуњени одређени услови предвиђени у ставу 1. члана 72.

Садржина заштитног надзора

Члан 73.Заштитни надзор може обухватити једну или више од следећих обавеза:

1) јављање органу надлежном за извршење заштитног надзора у роковимакоје тај орган одреди;

2) оспособљавање учиниоца за одређено занимање;

3) прихватање запослења које одговара способностима учиниоца;

4) испуњавање обавеза издржавања породице, чувања и васпитања деце идругих породичних обавеза;

5) уздржавање од посећивања одређених места, локала или приредби, ако томоже бити прилика или подстицај за поновно вршење кривичних дела;

6) благовремено обавештавање о промени места боравка, адресе или радногместа;

7) уздржавање од употребе дроге или алкохолних пића;

8) лечење у одговарајућој здравственој установи;

9) посећивање одређених професионалних и других саветовалишта илиустанова и поступање по њиховим упутствима;

10) отклањање или ублажавање штете причињене кривичним делом, а наро-чито измирење са жртвом учињеног кривичног дела.

Код условне осуде са заштитним надзором предвиђене су различите обавезекоје се могу поставити условно осуђеном, с тим што је њихов број с ранијихосам обавеза повећан на десет.

67

Већину од ових обавеза тешко је спроводити, а још теже контролисати упракси, због чега условна осуда са заштитним надзором није у досадашњојпракси нашла ширу примену нити је постигла очекиване резултате.

Избор мера заштитног надзора

Члан 74.При избору обавеза из члана 73. овог законика и одређивања њиховог траја-

ња, суд ће нарочито узети у обзир године живота учиниоца, његово здравственостање, склоности и навике, побуде из којих је извршио кривично дело, држање послеизвршеног кривичног дела, ранији живот, личне и породичне прилике, услове заиспуњење наложених обавеза, као и друге околности које се односе на личностучиниоца, а од значаја су за избор мера заштитног надзора и њихово трајање.

У овом члану побројани су услови које треба ценити при избору обавезе за-штитног надзора, а који су од значаја за избор мере заштитног надзора ињихово трајање.

Трајање заштитног надзора

Члан 75.(1) Време трајања мера заштитног надзора одређује се у оквиру рока прове-

равања утврђеног у условној осуди.

(2) Заштитни надзор престаје опозивањем условне осуде.

(3) У току трајања заштитног надзора суд може, с обзиром на остваренерезултате, поједине обавезе укинути или заменити другим.

(4) Ако у току трајања заштитног надзора суд утврди да је испуњена сврха овемере, може заштитни надзор укинути пре истека одређеног времена.

Време трајања мера заштитног надзора одређује се у оквиру рока провера-вања који је утврђен у условној осуди. Надзор престаје опозивом условне осудеили пре истека одређеног времена ако суд утврди да је испуњена сврха изре-чене мере.

Последице неиспуњавања обавезе заштитног надзора

Члан 76.Ако осуђени коме је изречен заштитни надзор не испуњава обавезе које му је

суд одредио, суд га може опоменути или може раније обавезе заменити другим илипродужити трајање заштитног надзора у оквиру времена проверавања или опозватиусловну осуду.

Суду је на располагању да, ако осуђени коме је изречен заштитни надзор неиспуњава обавезе, изрекне опомену, раније обавезе замени другим, продужитрајање заштитног надзора у оквиру времена проверавања или да опозовеусловну осуду.

68

Судска опомена

Члан 77.(1) Судска опомена може се изрећи за кривична дела за која је прописан

затвор до једне године или новчана казна, а учињена су под таквим олакшавајућимоколностима које их чине нарочито лаким.

(2) За одређена кривична дела и под условима предвиђеним законом судскаопомена може се изрећи и кад је прописан затвор до три године.

(3) Судску опомену суд може изрећи за више кривичних дела учињених устицају, ако за свако од тих дела постоје услови из ст. 1. и 2. овог члана.

(4) При одлучивању да ли ће изрећи судску опомену суд ће, водећи рачуна осврси судске опомене, посебно узети у обзир личност учиниоца, његов ранији живот,његово понашање после извршења кривичног дела, а нарочито његов однос премажртви кривичног дела, степен кривице и друге околности под којима је делоучињено.

(5) Судска опомена не може се изрећи војним лицима за кривична дела противВојске Србије.

Одредба о судској опомени: за која дела се изриче, могућност изрицања задела у стицају, сврси судске опомене или неизрицању за дела против војскепреузета је из Основног кривичног закона, члан 59.

69

ГЛАВА ШЕСТАМЕРЕ БЕЗБЕДНОСТИ

Сврха мера безбедности

Члан 78.У оквиру опште сврхе кривичних санкција (члан 4. став 2), сврха мера безбед-

ности је да се отклоне стања или услови који могу бити од утицаја да учинилацубудуће не врши кривична дела.

Отклањање стања или услова који могу бити од утицаја да учинилац убудуће неврши кривична дела јесте сврха мера безбедности у оквиру општег системасврхе кривичних санкција предвиђених у члану 4. став 2. Законика.

Врсте мера безбедностиЧлан 79.

(1) Учиниоцу кривичног дела могу се изрећи ове мере безбедности:1) обавезно психијатријско лечење и чување у здравственој установи;2) обавезно психијатријско лечење на слободи;3) обавезно лечење наркомана;4) обавезно лечење алкохоличара;5) забрана вршења позива, делатности и дужности;6) забрана управљања моторним возилом;7) одузимање предмета;8) протеривање странца из земље;9) јавно објављивање пресуде;10) забрана приближавања и комуникације са оштећеним;11) забрана присуствовања одређеним спортским приредбама.(2) Под условима предвиђеним овим закоником одређене мере безбедности

могу се изрећи и неурачунљивом лицу које је учинило противправно дело у законупредвиђено као кривично дело (члан 80. став 2).

Законик је предвидео једанаест мера безбедности. Поред раније прописаних –обавезно психијатријско лечење и чување у здравственој установи, обавезнопсихијатријско лечење на слободи, забрана вршења позива делатности и ду-жности, забрана управљања моторним возилом, одузимање предмета и проте-ривање странаца из земље – уведене су и нове. Нове мере безбедности јесујавно објављивање пресуде, забрана приближавања и комуникације са оштеће-ним и забрана присуствовања одређеним спортским приредбама, а ранија је-динствена мера безбедности обавезног лечења алкохоличара и наркоманаподељена је на две самосталне мере безбедности.

70

Изрицање мера безбедности

Члан 80.(1) Суд може учиниоцу кривичног дела изрећи једну или више мера безбедно-

сти кад постоје услови за њихово изрицање предвиђени овим закоником.

(2) Обавезно психијатријско лечење и чување у здравственој установи и оба-везно психијатријско лечење на слободи неурачунљивом учиниоцу изричу се самос-тално. Уз ове мере могу се изрећи забрана вршења позива, делатности и дужности,забрана управљања моторним возилом и одузимање предмета.

(3) Мере из става 2. овог члана могу се изрећи учиниоцу кривичног дела чија јеурачунљивост битно смањена, ако му је изречена казна или условна осуда.

(4) Обавезно лечење наркомана, обавезно лечење алкохоличара, забранавршења позива, делатности и дужности, забрана управљања моторним возилом,одузимање предмета и јавно објављивање пресуде могу се изрећи ако је учиниоцуизречена казна, условна осуда, судска опомена или је учинилац ослобођен од казне.

(5) Протеривање странца из земље и забрана присуствовања одређенимспортским приредбама може се изрећи ако је учиниоцу изречена казна или условнаосуда.

(6) Мера забране приближавања и комуникације са оштећеним може сеизрећи ако је учиниоцу изречена новчана казна, рад у јавном интересу, одузимањевозачке дозволе, условна осуда и судска опомена.

(7) За кривична дела у стицају мера безбедности ће се изрећи ако је утврђеназа једно од кривичних дела у стицају.

У овом члану дата су основна правила о изрицању мера безбедности. Учиниоцукривичног дела може се изрећи једна или више мера безбедности поводомизвршења једног или више кривичних дела.

За кривична дела извршена у стицају мера безбедности се изриче уз јединстве-ну казну, под условом да је претходно утврђена за неко од извршених криви-чних дела. При том се може изрећи једна или више мера безбедности.

Обавезно психијатријско лечење и чување у здравственојустанови

Члан 81.(1) Учиниоцу који је кривично дело учинио у стању битно смањене урачунљи-

вости суд ће изрећи обавезно психијатријско лечење и чување у одговарајућој здрав-ственој установи, ако, с обзиром на учињено кривично дело и стање душевне поре-мећености, утврди да постоји озбиљна опасност да учинилац учини теже кривичнодело и да је ради отклањања ове опасности потребно његово лечење у таквој уста-нови.

71

(2) Ако су испуњени услови из става 1. овог члана, суд ће изрећи обавезнолечење и чување у здравственој установи учиниоцу који је у стању неурачунљивостиучинио противправно дело предвиђено у закону као кривично дело.

(3) Меру из ст. 1. и 2. овог члана суд ће обуставити кад утврди да је престалапотреба за лечењем и чувањем учиниоца у здравственој установи.

(4) Мера из става 1. овог члана изречена уз казну затвора може трајати и дужеод изречене казне.

(5) Учиниоцу који је кривично дело извршио у стању битно смањене урачунљи-вости и који је осуђен на казну затвора, време проведено у здравственој установиурачунава се у време трајања изречене казне. Ако је време проведено у здравстве-ној установи краће од трајања изречене казне, суд ће, по престанку мере безбедно-сти, одредити да се осуђени упути на издржавање остатка казне или да се пусти наусловни отпуст. При одлучивању о пуштању на условни отпуст суд ће, поред условаиз члана 46. овог законика, нарочито узети у обзир успех лечења осуђеног, његовоздравствено стање, време проведено у здравственој установи и остатак казне којуосуђени није издржао.

Мера обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установиможе се изрећи учиниоцу који је кривично дело учинио у стању битно смањенеурачунљивости (став 1) и учиниоцу који је у стању неурачунљивости учиниопротивправно дело предвиђено у закону као кривично дело (став 2).

Да би била изречена ова мера безбедности потребна су три кумулативна усло-ва. Први услов је да је извршилац учинио кривично дело у стању битно смањенеурачунљивости или противправно дело предвиђено у закону као кривично делоу стању неурачунљивости, затим да постоји озбиљна опасност да ће учинилацизвршити неко теже кривично дело што је неопходно утврђивати у свакомконкретном случају и трећи услов је да је у циљу отклањања ове опасностинеопходно лечење и чување учиниоца у одговарајућој здравственој установи.

Ова мера безбедности обуставља се када се утврди да је престала потреба залечењем и чувањем учиниоца у здравственој установи.

Учиниоцу из става 1. који је кривично дело учинио у стању битно смањенеурачунљивости изречена мера безбедности уз казну затвора може да траједуже од изречене казне затвора. Када за ову категорију учинилаца суд одлучи опрестанку мере безбедности може га упутити на издржавање остатка казне илига пустити на условни отпуст.

Обавезно психијатријско лечење на слободи

Члан 82.(1) Учиниоцу који је у стању неурачунљивости учинио противправно дело

одређено у закону као кривично дело, суд ће изрећи обавезно психијатријско лече-

72

ње на слободи, ако утврди да постоји озбиљна опасност да учинилац учини против-правно дело које је у закону предвиђено као кривично дело и да је ради отклањањаове опасности довољно његово лечење на слободи.

(2) Мера из става 1. овог члана може се изрећи и неурачунљивом учиниоцупрема којем је одређено обавезно психијатријско лечење и чување у одговарајућојздравственој установи кад суд, на основу резултата лечења, утврди да више нијепотребно његово чување и лечење у таквој установи, него само његово лечење наслободи.

(3) Под условима из става 1. овог члана суд може изрећи обавезно психија-тријско лечење на слободи и учиниоцу чија је урачунљивост битно смањена, ако мује изречена условна осуда или је на основу члана 81. став 5. овог законика пуштен наусловни отпуст.

(4) Обавезно психијатријско лечење на слободи може се повремено спрово-дити и у одговарајућој здравственој установи, ако је то потребно ради успешнијеглечења, с тим да повремено лечење у установи не може непрекидно трајати дуже одпетнаест дана, нити укупно дуже од два месеца.

(5) Обавезно психијатријско лечење на слободи траје док постоји потребалечења, али не дуже од три године.

(6) Ако се у случају из ст. 1. до 3. овог члана учинилац не подвргне лечењу наслободи или га самовољно напусти или и поред лечења наступи опасност да поновоучини противправно дело предвиђено у закону као кривично дело, тако да јепотребно његово лечење и чување у одговарајућој здравственој установи, суд можеизрећи обавезно психијатријско лечење и чување у таквој установи.

Суд ће изрећи обавезно психијатријско лечење на слободи учиниоцу који је устању неурачунљивости учинио противправно дело које је у закону одређенокао кривично дело. При томе се мора утврдити постоји ли озбиљна опасност даучинилац учини противправно дело које је у закону предвиђено као кривичнодело и да је ради отклањања ове опасности довољно његово лечење на сло-боди.

Ова мера се може изрећи неурачунљивом учиниоцу према коме је изреченамера безбедности из члана 81. када суд утврди на основу резултата лечења давише није потребно његово чување и лечење у таквој установи, него је довољноњегово лечење на слободи.

Обавезно психијатријско лечење на слободи суд може да изрекне и учиниоцучија је урачунљивост битно смањена, уз условну осуду.

Дужина ове мере безбедности ограничена је на три године.

Предвиђена је и могућност замене ове мере безбедности мером обавезногпсихијатријског лечења и чувања у здравственој установи у случају да се учини-

73

лац не подвргне лечењу на слободи, да га самовољно напусти или да је и поредлечења наступила опасност да ће поново учинити противправно дело предви-ђено у закону као кривично дело.

Обавезно лечење наркоманаЧлан 83.

(1) Учиниоцу који је учинио кривично дело услед зависности од употребеопојних дрога и код којег постоји озбиљна опасност да ће услед ове зависности идаље да врши кривична дела, суд ће изрећи обавезно лечење.

(2) Мера из става 1. овог члана извршава се у заводу за извршење казне или уодговарајућој здравственој или другој специјализованој установи и траје док постојипотреба за лечењем, али не дуже од три године.

(3) Кад је мера из става 1. овог члана изречена уз казну затвора, она можетрајати дуже од времена изречене казне, али њено укупно трајање не може битидуже од три године.

(4) Време проведено у установи за лечење урачунава се у казну затвора.

(5) Кад је мера из става 1. овог члана изречена уз новчану казну, условну осуду,судску опомену или ослобођење од казне извршава се на слободи и не може трајатидуже од три године.

(6) Ако се учинилац, без оправданих разлога, не подвргне лечењу на слободиили лечење самовољно напусти, суд ће одредити да се мера принудно изврши уодговарајућој здравственој или другој специјализованој установи.

Мера обавезног лечења наркомана може се изрећи учиниоцу који је кривичнодело извршио услед зависности од употребе опојних дрога и код кога постојиозбиљна опасност да ће услед ове зависности и даље вршити кривична дела.

Ова мера безбедности може се изрећи уз казну затвора, када може трајати идуже од времена изречене казне, али највише до три године. Такође се можеизрећи и уз новчану казну, условну осуду, судску опомену или ослобађање одказне када се извршава на слободи и такође не може да траје дуже од тригодине.

Ако се учинилац без оправданих разлога не подвргне лечењу на слободи илилечење самовољно напусти, суд ће одредити да се мера принудно изврши уодговарајућој здравственој установи или некој другој специјализованој.

Свакако да ће могућност трајања обавезног лечења наркомана дуже одизречене казне затвора допринети успешнијем исходу лечења. Уз то, ово ћемотивисати зависнике од употребе опојних дрога да буду заинтересованији зауспех лечења, јер ће од тога у пракси најчешће зависити и дужина останка уустанови за извршење казне, односно одговарајућој здравственој или другојспецијализованој установи.

74

Обавезно лечење алкохоличара

Члан 84.(1) Учиниоцу који је учинио кривично дело услед зависности од употребе

алкохола и код којег постоји озбиљна опасност да ће услед ове зависности и даље даврши кривична дела, суд ће изрећи обавезно лечење.

(2) Мера из става 1. овог члана извршава се у заводу за извршење казнезатвора или у одговарајућој здравственој или другој специјализованој установи итраје док постоји потреба за лечењем, али не дуже од изречене казне затвора.

(3) Време проведено у установи за лечење урачунава се у казну затвора.

(4) Кад је мера из става 1. овог члана изречена уз новчану казну, условну осуду,судску опомену или ослобођење од казне извршава се на слободи и не може трајатидуже од две године.

(5) Ако се учинилац, без оправданих разлога, не подвргне лечењу на слободиили лечење самовољно напусти, суд ће одредити да се мера принудно изврши уодговарајућој здравственој или другој специјализованој установи.

Оправдано су раздвојене мере безбедности обавезног лечења наркомана одмера обавезног лечења алкохоличара, с обзиром на то да је реч о двема разли-читим врстама зависности.

Услов за изрицање мере обавезног лечења алкохоличара јесте да је учинилацучинио кривично дело услед зависности од употребе алкохола, а код когапостоји озбиљна опасност да ће услед ове зависности и даље вршити кривичнадела.

Мера траје док постоји потреба за лечењем, али не дуже од изречене казнезатвора.

Када је мера изречена уз новчану казну, условну осуду, судску опомену илиослобађање од казне извршава се на слободи и не може да траје дуже од двегодине.

Забрана вршења позива, делатности и дужности

Члан 85.(1) Суд може учиниоцу кривичног дела забранити вршење одређеног позива,

одређене делатности или свих или неких дужности везаних за располагање, кори-шћење, управљање или руковање туђом имовином или за чување те имовине, ако сеоправдано може сматрати да би његово даље вршење такве делатности билоопасно.

(2) Суд одређује трајање мере из става 1. овог члана, које не може бити краћеод једне нити дуже од десет година, рачунајући од дана правноснажности одлуке, с

75

тим да се време проведено у затвору, односно у здравственој установи у којој јеизвршена мера безбедности не урачунава у време трајања ове мере.

(3) Ако изрекне условну осуду, суд може одредити да ће се та осуда опозвати,ако учинилац прекрши забрану вршења позива, делатности или дужности.

Овом мером безбедности забрањује се вршење одређеног позива, самосталнеделатности и одређених дужности. Не може свака делатност човека битипредмет забране већ само оне које су изричито наведене.

Под позивом се најчешће подразумевају професионалне делатности које обу-хватају пружање одређених стручних услуга, нпр. позив професора, лекара,адвоката и слично.

Самосталне делатности по правилу обухватају вршење неких стручних услугапојединаца и оне се обављају по правилу у виду заната. Такве су различитезанатске услуге ко што су угоститељске, трговачке и др.

Забрана располагања, коришћења, управљања, руковања или чувања туђе имо-вине трећи је облик ове мере безбедности. Ту најчешће спадају рачунопо-лагачи, благајници, магационери, пословође и друга лица.

Дужина трајања ове мере креће се као и раније у распону од једне до десет го-дина при чему се не урачунава време проведено у затвору, односно здравстве-ној установи у којој се извршава мера безбедности.

Забрана управљања моторним возилом

Члан 86.(1) Учиниоцу кривичног дела којим се угрожава јавни саобраћај суд може

изрећи забрану управљања моторним возилом.

(2) При изрицању мере из става 1. овог члана суд одређује на које се врсте икатегорије возила забрана односи.

(3) Меру из става 1. овог члана суд може изрећи, ако нађе да тежина учињеногдела, околности под којима је дело учињено или раније кршење саобраћајнихпрописа од стране учиниоца показују да је опасно да он управља моторним возиломодређене врсте или категорије.

(4) Суд одређује трајање мере из става 1. овог члана, које не може бити краћеод три месеца нити дуже од пет година, рачунајући од дана правноснажностиодлуке, с тим да се време проведено у затвору, односно у установи у којој сеизвршава мера безбедности или васпитна мера не урачунава у време трајања овемере.

(5) Ако је мера из става 1. овог члана изречена лицу које има страну дозволу зауправљање моторним возилом, забрана се односи на управљање моторним возиломна територији Србије.

76

(6) Ако изрекне условну осуду, суд може одредити да ће се та осуда опозвати,ако учинилац прекрши забрану управљања моторним возилом.

(7) Законом се може одредити обавезна забрана управљања моторним во-зилом.

Поред казне одузимања возачке дозволе (члан 53) постоји и мера забранеуправљања моторним возилом која се може изрећи учиниоцу кривичног делакојим се угрожава јавни саобраћај.

Под моторним возилом сматра се у смислу члана 112. став 2. Законика свакосаобраћајно средство на моторни погон у сувоземном, воденом и ваздушномсаобраћају.

Возила се разврставају по врсти с обзиром на врсту саобраћаја – копнени,водени, ваздушни и саобраћај жичаром, а унутар сваке ове врсте одређују секатегорије возила.

Мера се извршава на тај начин што се одузима возачка дозвола или се забра-њује њено издавање за време на које је мера изречена.

Ову меру суд може изрећи ако нађе да тежина учињеног дела, околности подкојима је дело учињено или раније кршење саобраћајних прописа од странеучиниоца показују да је опасно да он управља моторним возилом одређеневрсте или категорије.

При томе се не тражи да суд цени, као раније, да ли је учинилац возач моторногвозила по занимању.

Одузимање предмета

Члан 87.(1) Мера безбедности одузимања предмета може се одредити у погледу

предмета који је био намењен или употребљен за извршење кривичног дела или јенастао извршењем кривичног дела, кад постоји опасност да ће се одређени предметпоново употребити за извршење кривичног дела, или кад је ради заштите општебезбедности или из моралних разлога одузимање предмета неопходно.

(2) Примена ове мере безбедности не утиче на право трећих лица на накнадуштете због одузимања предмета према извршиоцу кривичног дела.

(3) Законом се може одредити обавезно одузимање предмета, а може сеодредити и њихово обавезно уништавање. Законом се могу одредити и услови заодузимање одређених предмета у појединим случајевима.

Ова мера предвиђа факултативну могућност одузимања предмета – који суупотребљени за извршење кривичног дела, или су били намењени за то, иликоји су настали извршењем кривичног дела – кад постоји опасност да ће се

77

одређени предмет поново употребити за извршење кривичног дела, или кад јеради заштите опште безбедности или из моралних разлога одузимање предме-та неопходно.

Предмети који се по кривичном закону морају одузети одузеће се и кад секривични поступак не заврши пресудом којом се оптужени оглашава кривим,како је то прописано чланом 512. ЗКП-а, ако то захтевају интереси општебезбедности или разлози морала.

Законом се, међутим, може одредити обавезно одузимање предмета. То јеучињено на пример у случају опојних дрога (члан 246. став 7. и члан 247. став 3),робе и предмета недозвољене трговине (члан 243. став 5) или лажног новца(члан 223. став 5).

Протеривање странца из земље

Члан 88.(1) Суд може странца који је учинио кривично дело протерати са територије

Србије за време од једне до десет година.

(2) При оцени да ли ће изрећи меру из става 1. овог члана суд ће узети у обзирприроду и тежину учињеног кривичног дела, побуде због којих је кривично дело учи-њено, начин извршења кривичног дела и друге околности које указују на непожељ-ност даљег боравка странца у Србији.

(3) Време трајања протеривања рачуна се од дана правноснажности одлуке, стим да се време проведено у затвору не урачунава у време трајања ове мере.

(4) Мера из става 1. овог члана не може се изрећи учиниоцу који уживазаштиту у складу са ратификованим међународним уговорима.

Мера безбедности протеривања странаца из земље више се не може изрицатизаувек, како је то прописивао Кривични закон Србије, већ је ограничена напериод од једне до десет година. Друга новина је да се протеривање односисамо на територију Србије.

Новина је такође да се ова мера безбедности не може изрећи учиниоцу којиужива заштиту у складу с ратификованим међународним уговорима.

Јавно објављивање пресуде

Члан 89.(1) При осуди за кривично дело учињено путем средстава јавног информисања,

или за кривично дело које је проузроковало опасност за живот или здравље људи аобјављивање пресуде би допринело да се отклони или умањи та опасност, суд можеодлучити да се о трошку осуђеног истим путем или на други одговарајући начинобјави судска пресуда у целини или у изводу.

78

(2) Законом се може одредити обавезно објављивање пресуде. У том случајусуд ће одлучити путем којег средства јавног информисања ће се пресуда објавити ида ли ће се објавити у целини или у изводу.

(3) Јавно објављивање пресуде може се извршити најкасније у року одтридесет дана од дана правноснажности пресуде.

Нова мера безбедности – јавно објављивање пресуде – може бити од користинарочито ако се пажљиво врши избор случајева из судске праксе на које требаприменити ову меру. Раније је постојала одредба у члану 102. Кривичног законаСрбије да се при осуди за дело клевете нанесене путем штампе, радија, телеви-зије и других средстава јавног информисања и комуницирања или сличних сре-дстава суд на захтев тужиоца може одлучити да се на трошак осуђеног објависудска пресуда.

Сада се, међутим, ова мера безбедности може изрећи и за кривично дело учи-њено путем средстава јавног информисања или за кривично дело које је проуз-роковало опасност за живот или здравље људи, а објављивање те пресуде до-принело би да се отклони или умањи та опасност.

Мера забране приближавања и комуникације са оштећеним

Члан 89а(1) Суд може учиниоцу кривичног дела забранити приближавање оштећеном

на одређеној удаљености, забранити приступ у простор око места становања илиместа рада оштећеног и забранити даље узнемиравање оштећеног, односно даљукомуникацију са оштећеним, ако се оправдано може сматрати да би даље вршењетаквих радњи учиниоца кривичног дела било опасно по оштећеног.

(2) Мера из става 1. овог члана може трајати најдуже три године.

(3) Време проведено у притвору, као и свако друго лишење слободе у вези сакривичним делом не урачунава се у време трајања мере из става 1. овог члана.

(4) Мера из става 1. овог члана може се укинути пре истека времена за које јеодређена, ако престану разлози због којих је одређена.

Ова мера је уведена у кривично законодавство Законом о изменама и допу-нама Кривичног законика („Службени гласник РС“, 72/2009). Мера се састоји узабрани приближавања оштећеном на одређеној удаљености, забрани при-ступа у простор око места становања или места рада оштећеног и забранидаљег узнемиравања оштећеног, односно даље комуникације са оштећеним,ако се оправдано може сматрати да би даље вршење таквих радњи учиниоцакривичног дела било опасно по оштећеног.

Изрицање мере ни у једном случају није обавезно већ је остављено суду на оце-ну да у свакој конкретној ситуацији цени да ли има услова за изрицање мере.

79

Забрана присуствовања одређеним спортским приредбама

Члан 89б(1) Суд може учиниоцу кривичног дела изрећи меру забране присуствовања

одређеним спортским приредбама, када је то ради заштите опште безбедностинеопходно.

(2) Мера из става 1. овог члана извршава се на тај начин што је учинилац криви-чног дела дужан да се непосредно пре почетка времена одржавања одређенихспортских приредби лично јави службеном лицу у подручној полицијској управи,односно полицијској станици, на подручју на којем се учинилац затекао и да борави уњиховим просторијама за време одржавања спортске приредбе.

(3) Суд одређује трајање мере из става 1. овог члана, које не може бити краћеод једне нити дуже од пет година, рачунајући од дана правноснажности одлуке, стим да се време проведено у затвору не урачунава у време трајања ове мере.

(4) Ако суд изрекне условну осуду, суд ће одредити да ће се та осуда опозвати,ако учинилац прекрши забрану присуствовања одређеним спортским приредбама,односно ако не изврши дужност из става 2. овог члана.

(5) Ако после издржане казне затвора, учинилац, прекрши забрану присуство-вања одређеним спортским приредбама, односно ако не изврши дужност из става 2.овог члана, суд који је изрекао меру из става 1. овог члана, може га казнити затворомод тридесет дана до три месеца.

(6) Законом се може одредити обавезна забрана присуствовања одређенимспортским приредбама.

Ова мера је уведена у кривично законодавство Законом о изменама и допу-нама Кривичног законика („Службени гласник РС“, број 111/2009). Мера сесастоји у забрани присуствовања одређеним спортским приредбама, када је тонеопходно ради заштите опште безбедности.

Мера се извршава тако што је учинилац кривичног дела дужан да се непо-средно пре почетка времена одржавања одређених спортских приредби личнојави службеном лицу и за све време одржавања спортске приредбе борави упросторијама полицијске станице, односно полицијске управе.

Мера забране присуствовања одређеним спортским приредбама може се из-рећи у односу на све спортске приредбе, али у пракси ће се најчешће изрицатикада су у питању спортови који се масовно прате и код којих је одржавањеприредбе скопчано с повишеним ризиком, као што су фудбал, кошарка и сл.

80

Престанак мере безбедности на основу судске одлуке

Члан 90.(1) Суд може одлучити да престану мере безбедности забране вршења позива,

делатности или дужности и забране управљања моторним возилом, ако су протеклетри године од дана њиховог примењивања.

(2) При оцени да ли ће одредити престанак мере безбедности из става 1. овогчлана суд ће узети у обзир понашање осуђеног после осуде, да ли је накнадио штетупроузроковану кривичним делом, да ли је вратио имовинску корист стечену изврше-њем кривичног дела и друге околности које указују на оправданост престанка тихмера.

У Кривичном законику нова је и одредба о престанку мере безбедности на ос-нову судске одлуке. Суд може одлучити о престанку само две мере безбедно-сти – забране вршења позива, делатности или дужности и забране управљањамоторним возилом ако су протекле три године од дана њиховог примењивања.

При оцени да ли ће одредити престанак ових мера у ставу 2. су предвиђениуслови које треба ценити при доношењу одлуке.

81

ГЛАВА СЕДМАОДУЗИМАЊЕ ИМОВИНСКЕ КОРИСТИ

Основ одузимања имовинске користи

Члан 91.(1) Нико не може задржати имовинску корист прибављену кривичним делом.

(2) Корист из става 1. овог члана одузеће се, под условима предвиђеним овимзакоником и судском одлуком којом је утврђено извршење кривичног дела.

Законик је предвидео и меру одузимања имовинске користи којом се од учини-оца одузима имовинска корист коју је прибавио извршењем кривичног дела.

Ова мера није мера безбедности нити је то једна од кривичних санкција, већмера која има за циљ да се искључи могућност да учинилац задржи имовинскукорист остварену извршењем кривичног дела. Као таква она има претежноимовински карактер и служи задовољењу захтева правичности.

Она је преузета из Основног кривичног закона, уз одређена побољшања.

Основни је принцип да нико не може задржати имовинску корист прибављенукривичним делом. Према одредбама ове главе одузима се имовинска користпроистекла из конкретног кривичног дела за које се суди, док се преосталаимовина проистекла из криминалних активности одузима према одредбамаЗакона о одузимању имовне проистекле из кривичног дела (,,Службени гласникРС“, број 97/08)

Услови и начин одузимања имовинске користи

Члан 92.(1) Од учиниоца ће се одузети новац, предмети од вредности и свака друга

имовинска корист који су прибављени кривичним делом, а ако одузимање није могу-ће учинилац ће се обавезати да преда у замену другу имовинску корист која одгова-ра вредности имовине прибављене извршењем кривичног дела или проистекле изкривичног дела или плати новчани износ који одговара прибављеној имовинскојкористи.

(2) Имовинска корист прибављена кривичним делом одузеће се и од правногили физичког лица на која је пренесена без накнаде или уз накнаду која очигледно неодговара стварној вредности.

(3) Ако је кривичним делом прибављена имовинска корист за другог та користће се одузети.

82

Одузимају се у првом реду новац, предмети од вредности и свака другаимовинска корист прибављена кривичним делом. Ако одузимање није могуће,учинилац се обавезује да преда у замену другу имовинску корист која одговаравредности ове имовине или да плати новчани износ који одговара прибављенојимовинској користи.

Имовинска корист одузима се и од лица на које је пренета без накнаде или узнакнаду која очигледно не одговара стварној вредности. Прибављена имовин-ска корист за другог такође се одузима.

Заштита оштећеног

Члан 93.(1) Ако је у кривичном поступку усвојен имовинскоправни захтев оштећеног,

суд ће изрећи одузимање имовинске користи само уколико она прелази досуђениимовинскоправни захтев оштећеног у том износу.

(2) Оштећени који је у кривичном поступку у погледу сваког имовинско-правног захтева упућен на парницу може тражити да се намири из одузете имовин-ске користи, ако покрене парницу у року од шест месеци од дана правноснажностиодлуке којом је упућен на парницу.

(3) Оштећени који у кривичном поступку није поднео имовинскоправни захтевможе захтевати намирење из одузете имовинске користи, ако је ради утврђивањасвог захтева покренуо парницу у року од три месеца од дана сазнања за пресудукојом је изречено одузимање имовинске користи, а најдаље у року од три године оддана правноснажности одлуке о одузимању имовинске користи.

(4) У случајевима из ст. 2. и 3. овог члана оштећени мора у року од три месецаод дана правноснажности одлуке којом је усвојен његов имовинскоправни захтевзатражити намирење из одузете имовинске користи.

Ако је суд усвојио имовинскоправни захтев одузимање имовинске користиврши се само уколико она прелази досуђени имовинскоправни захтевоштећеног. Право је оштећеног који је упућен на парницу да може тражити дасе намири од одузете имовинске користи, ако у року од шест месеци од данаправоснажности пресуде покрене парницу.

83

ГЛАВА ОСМАПРАВНЕ ПОСЛЕДИЦЕ ОСУДЕ

Наступање правних последица осуде

Члан 94.(1) Осуде за одређена кривична дела или на одређене казне могу имати за

правну последицу престанак, односно губитак одређених права или забрану стица-ња одређених права.

(2) Правне последице осуде не могу наступити кад је за кривично дело учини-оцу изречена новчана казна, условна осуда, ако не буде опозвана, судска опоменаили кад је учинилац ослобођен од казне.

(3) Правне последице осуде могу се предвидети само законом и наступају посили закона којим су предвиђене.

Полазећи од тога да учинилац због извршеног кривичног дела и осуде на одре-ђену казну није подобан да за одређено време врши неке делатности илидужности, предвиђено је наступање правних последица осуде. То нису криви-чне санкције, и њих не изриче суд. Њих предвиђају прописи садржани у другомзаконодавству, по правилу некривичном.

Врсте правних последица осуде

Члан 95.(1) Правне последице осуде које се односе на престанак или губитак одређе-

них права су:

1) престанак вршења јавних функција;

2) престанак радног односа или престанак вршења одређеног позива или зани-мања;

3) губитак одређених дозвола или одобрења која се дају одлуком државногоргана или органа локалне самоуправе.

(2) Правне последице осуде које се састоје у забрани стицања одређенихправа су:

1) забрана стицања одређених јавних функција;

2) забрана стицања одређеног звања, позива или занимања или унапређења услужби;

3) забрана стицања чина војног старешине;

4) забрана добијања одређених дозвола или одобрења која се дају одлукомдржавних органа или органа локалне самоуправе.

84

Правне последице осуде које су побројане у члану 95. могу наступити при осудиза одређено кривично дело или на одређену казну.

Те последице су разврстане у две групе и оне се односе како на престанак илигубитак одређених права, тако и забрану стицања одређених права.

Почетак и трајање правних последица осуде

Члан 96.(1) Правне последице осуде наступају даном правноснажности пресуде.

(2) У случају да после правноснажности пресуде, на основу које су наступилеправне последице осуде, та пресуда буде измењена по ванредном правном леку,наступање или даље трајање правних последица осуде усклађује се са новомодлуком.

(3) Правне последице осуде које се састоје у забрани стицања одређенихправа могу се прописати у трајању најдуже до десет година.

(4) Време проведено на издржавању казне не урачунава се у време трајањаправне последице осуде.

(5) Рехабилитацијом престају правне последице осуде предвиђене у члану 95.став 2. овог законика.

У ставу 2. разрађене су правне последице осуде које наступају даном правосна-жности пресуде.

Трајање правних последица осуде које се састоје у забрани стицања одређенихправа могу бити прописане најдуже до десет година. У тај период не рачуна севреме проведено на издржавању казне.

85

ГЛАВА ДЕВЕТАРЕХАБИЛИТАЦИЈА, ПРЕСТАНАК ПРАВНИХ ПОСЛЕДИЦА ОСУДЕ

И ДАВАЊЕ ПОДАТАКА ИЗ КАЗНЕНЕ ЕВИДЕНЦИЈЕ

Општи појам рехабилитације

Члан 97.(1) Рехабилитацијом се брише осуда и престају све њене правне последице, а

осуђени се сматра неосуђиваним.

(2) Рехабилитација настаје или на основу самог закона (законска рехабилита-ција) или по молби осуђеног лица на основу судске одлуке (судска рехабилитација).

(3) Рехабилитацијом се не дира у права трећих лица која се заснивају на осуди.

Према Кривичном законику институт рехабилитације добио је другачији садр-жај од оног који је имао у ранијем кривичном законодавству Србије. Рехаби-литованом лицу се бришу осуде из казнене евиденције и престају све правнепоследице осуде, а осуђени се сматра неосуђиваним. То је разлика од ранијегсхватања рехабилитације као укидања правне последице осуде, док је питањебрисања саме осуде из казнене евиденције регулисано посебним прописима обрисању осуде.

Рехабилитација може бити законска и судска, зависно од тога да ли настаје посили закона – за најлакше осуде или по одлуци коју доноси суд за теже осуде.

Законска рехабилитација

Члан 98.(1) Законска рехабилитација се даје само лицима која пре осуде на коју се

односи рехабилитација нису била осуђивана или која су се по закону сматрала неосу-ђиваним.

(2) Законска рехабилитација настаје, ако:

1) лице које је оглашено кривим, а ослобођено од казне или којем је изреченасудска опомена, у року од годину дана од правноснажности пресуде, односнорешења не учини ново кривично дело;

2) лице којем је изречена условна осуда, у време проверавања и у року одгодину дана по истеку рока проверавања, не учини ново кривично дело;

3) лице које је осуђено на новчану казну, казну рада у јавном интересу,одузимања возачке дозволе или казну затвора до шест месеци, у року од три годинеод дана кад је та казна извршена, застарела или опроштена, не учини ново кривичнодело;

86

4) лице које је осуђено на казну затвора преко шест месеци до једне године, уроку од пет година од дана кад је та казна извршена, застарела или опроштена, неучини ново кривично дело.

5) лице које је осуђено на казну затвора преко једне до три године, у року оддесет година од дана кад је та казна извршена, застарела или опроштена, не учининово кривично дело.

(3) Законска рехабилитација не настаје ако споредна казна још није извршенаили ако још трају мере безбедности.

За осуде на казну затвора преко три године није предвиђена могућност закон-ске рехабилитације.

Постоје рокови после чијег протека настају услови за рехабилитацију. Они суодређени према тежини осуде.

Судска рехабилитацијаЧлан 99.

(1) Судска рехабилитација може се дати лицу које је осуђено на казну затворапреко три до пет година, ако у року од десет година од дана кад је та казнаиздржана, застарела или опроштена не учини ново кривично дело.

(2) У случају из става 1. овог члана суд ће дати рехабилитацију ако нађе да јеосуђено лице својим владањем заслужило рехабилитацију и ако је, према својиммогућностима, накнадило штету проузроковану кривичним делом, при чему је суддужан да узме у обзир и све друге околности од значаја за давање рехабилитације, апосебно природу и значај дела.

(3) Судска рехабилитација не може се дати ако споредна казна још нијеизвршена или ако још трају мере безбедности.

Судска рехабилитација може да се да лицу које је осуђено на казну затвора пре-ко три, а највише пет година, ако такво лице у року од десет година не учининово кривично дело.

Судска рехабилитација лица које је више пута осуђивано

Члан 100.Лицу које је више пута осуђивано суд може дати рехабилитацију само ако су

испуњени услови из чл. 98. и 99. овог законика у погледу сваког кривичног дела закоје је осуђено. При оцени да ли ће у оваквом случају дати рехабилитацију суд ћеузети у обзир околности из члана 99. став 2. овог законика.

Лицу које је више пута осуђивано могуће је да суд да рехабилитацију ако суиспуњени услови у погледу сваког од кривичних дела за које је осуђен, подусловима предвиђеним у чл. 98. и 99.

87

Престанак правних последица осуде

Члан 101.(1) Кад протекну три године од дана издржане, застареле или опроштене

казне, суд може одлучити да престане правна последица осуде која се односи назабрану стицања одређеног права, уколико већ није престала услед рехабилитације.

(2) При одлучивању о престанку правне последице осуде суд ће узети у обзирпонашање осуђеног после осуде, да ли је накнадио штету проузроковану кривичнимделом и вратио имовинску корист стечену извршењем кривичног дела, као и другеоколности које указују на оправданост престанка правне последице осуде.

Суд је овлашћен да може одлучити да престану правне последице осуде које сеодносе на забрану стицања одређеног права када протекну три године од данаиздржане, застареле или опроштене казне.

Садржај и давање података из казнене евиденције

Члан 102.(1) Казнена евиденција садржи личне податке о учиниоцу кривичног дела, о

кривичном делу за које је осуђен, податке о казни, условној осуди, судској опомени,ослобођењу од казне и опроштеној казни, као и податке о правним последицама осу-де. У казнену евиденцију се уносе и касније измене података садржаних у казненојевиденцији, подаци о издржавању казне, као и поништење евиденције о погрешнојосуди.

(2) Подаци из казнене евиденције могу се дати само суду, јавном тужиоцу и по-лицији у вези са кривичним поступком који се води против лица које је раније билоосуђено, органу за извршење кривичних санкција и органу који учествује у поступкудавања амнестије, помиловања, рехабилитације или одлучивања о престанку пра-вних последица осуде, као и органима старатељства, кад је то потребно за вршењепослова из њихове надлежности. Подаци из казнене евиденције могу се дати и дру-гим државним органима који су надлежни за откривање и спречавање извршењакривичних дела, када је то посебним законом прописано.

(3) Подаци из казнене евиденције могу се, на образложен захтев, дати идржавном органу, предузећу, другој организацији или предузетнику, ако још трајуправне последице осуде или мере безбедности и ако за то постоји оправдани инте-рес заснован на закону.

(4) Нико нема права да тражи од грађанина да подноси доказ о својој осуђива-ности или неосуђиваности.

(5) Грађанима се, на њихов захтев, могу давати подаци о њиховој осуђива-ности или неосуђиваности.

(6) Подаци о брисаној осуди не могу се ником дати.

88

Законик је задржао принцип да нико не може да тражи од грађана да подноседоказе о својој осуђиваности или неосуђиваности.

Подаци из казнене евиденције могу се дати само овлашћеном суду, јавномтужиоцу и органу унутрашњих послова у вези с кривичним поступком који севоди против лица које је раније било осуђено.

Такође, може се дати и органу за извршење кривичних санкција, органу којиучествује у поступку давања амнестије, помиловања, рехабилитације или којиодлучује о престанку правних последица осуде, као и органима старатељства,када је то потребно. Подаци из казнене евиденције, осим наведеним органима,могу се дати и другим државним органима који су надлежни за откривање испречавање извршења кривичних дела, када је то посебним законом пропи-сано.

Изузетно, ако постоји оправдан интерес заснован на закону, подаци из казненеевиденције могу се дати на образложен захтев државном органу, предузећу,другој организацији или предузетнику, ако трају правне последице осуде илимере безбедности.

ГЛАВА ДЕСЕТАЗАСТАРЕЛОСТ

Застарелост кривичног гоњењаЧлан 103.

Ако у овом законику није друкчије одређено, кривично гоњење не може сепредузети кад протекне:

1) двадесет пет година од извршења кривичног дела за које се по закону можеизрећи затвор од тридесет до четрдесет година;

2) двадесет година од извршења кривичног дела за које се по закону можеизрећи казна затвора преко петнаест година;

3) петнаест година од извршења кривичног дела за које се по закону можеизрећи казна затвора преко десет година;

4) десет година од извршења кривичног дела за које се по закону може изрећиказна затвора преко пет година;

5) пет година од извршења кривичног дела за које се по закону може изрећиказна затвора преко три године;

6) три године од извршења кривичног дела за које се по закону може изрећиказна затвора преко једне године;

7) две године од извршења кривичног дела за које се по закону може изрећиказна затвора до једне године или новчана казна.

89

Одредба о застарелости кривичног гоњења није промењена у новом Законику.Једино је предвиђена као нова застарелост кривичног гоњења за казне затворапреко 15 година која износи 20 година, као и застарелост за казне затвора од 30до 40 година која износи 25 година.

Ток и прекид застарелости кривичног гоњења

Члан 104.(1) Застарелост кривичног гоњења почиње од дана кад је кривично дело извр-

шено. Уколико последица кривичног дела наступи касније, застарелост кривичноггоњења почиње од дана када је последица наступила.

(2) Застарелост не тече за време за које се по закону гоњење не можеотпочети или наставити.

(3) Застарелост се прекида сваком процесном радњом која се предузима радиоткривања кривичног дела или ради откривања и гоњења учиниоца због учињеногкривичног дела.

(4) Застарелост се прекида и кад учинилац у време док тече рок застарелостиучини исто тако тешко или теже кривичног дело.

(5) Сваким прекидом застарелост почиње поново да тече.

(6) Застарелост кривичног гоњења настаје у сваком случају кад протекнедвоструко време које се по закону тражи за застарелост кривичног гоњења.

Прописи о току и прекиду застарелости кривичног гоњења преузети су из рани-јег југословенског законодавства.

Ново је оно што је прописано ставом 3. да се застарелост прекида свакомпроцесном радњом која се предузима ради откривања кривичног дела илиради откривања и гоњења учиниоца због учињеног кривичног дела.

Застарелост извршења казнеЧлан 105.

Ако у овом законику није друкчије одређено, изречена казна не може сеизвршити кад протекне:

1) двадесет пет година од осуде на затвор од тридесет до четрдесет година;

2) двадесет година од осуде на казну затвора преко петнаест година;

3) петнаест година од осуде на казну затвора преко десет година;

4) десет година од осуде на казну затвора преко пет година;

5) пет година од осуде на казну затвора преко три године;

6) три године од осуде на казну затвора преко једне године;

7) две године од осуде на казну затвора до једне године, на новчану казну, наказну рада у јавном интересу, или на казну одузимања возачке дозволе.

90

Рокови застарелости извршења казне исти су као и у ранијем Основном криви-чном закону, с допуном рока застарелости за прописане казне затвора од 30 до40 година, казне затвора преко 15 година и за казне рада у јавном интересу илиодузимања возачке дозволе.

Застарелост извршења споредне казне и мере безбедности

Члан 106.(1) Застарелост извршења новчане казне и одузимања возачке дозволе ако су

изречене као споредне казне настаје кад протекне две године од дана правносна-жности пресуде којом су те казне изречене.

(2) Застарелост извршења мере безбедности обавезног психијатријског лече-ња и чувања у здравственој установи, обавезног психијатријског лечења на слободи,обавезног лечења наркомана, обавезног лечења алкохоличара и одузимања предме-та настаје кад протекне пет година од дана правноснажности одлуке којом су темере изречене.

(3) Застарелост извршења мера безбедности забране вршења позива, делат-ности и дужности, забране управљања моторним возилом и протеривања странца изземље настаје кад протекне време за које су те мере изречене.

У пропису о застарелости извршења споредне казне и мере безбедности датису рокови који се крећу од две године за извршење новчане казне и одузимањевозачке дозволе, пет година за извршење мера безбедности медицинскогкарактера и одузимање предмета, а када је у питању мера безбедности забра-не вршења позива, делатности и дужности, забрана управљања моторнимвозилом и протеривање странаца из земље, застарелост настаје када протекневреме за које су те мере изречене.

Ток и прекид застарелости извршења казне и мера безбедности

Члан 107.(1) Застарелост извршења казне почиње од дана кад је пресуда којом је казна

изречена постала правноснажна, а ако је условна осуда опозвана - од дана кад јеодлука о опозивању постала правноснажна.

(2) Ако је актом амнестије или помиловања или одлуком суда по ванредномправном леку изречена казна смањена, време потребно за наступање застарелостиодређује се према новој казни, али се ток застарелости рачуна од раније правносна-жне пресуде.

(3) Застарелост не тече за време за које се по закону извршење казне не можепредузети.

(4) Застарелост се прекида сваком радњом надлежног органа која се преду-зима ради извршења казне.

(5) Сваким прекидом застаревање почиње поново да тече.

91

(6) Застарелост извршења казне настаје у сваком случају кад протекнедвоструко време које се по закону тражи за застарелост извршења казне.

(7) У случају наступања застарелости из става 6. овог члана започето изврше-ње казне обуставља се.

(8) Одредбе ст. 2. до 5. овог члана сходно се примењују и на застарелостизвршења мере безбедности.

Прописи о току и прекиду застарелости извршења казне и мера безбедностиостали су непромењени.

Ако је одлуком суда по ванредном правном леку или услед амнестије илипомиловања дошло до смањења казне рок се рачуна од раније правноснажнепресуде. Ако апсолутна застарелост наступи у току издржавања казне започетоизвршење казне обуставља се.

Незастарелост кривичног гоњења и извршења казнеЧлан 108.

Кривично гоњење и извршење казне не застаревају за кривична дела предви-ђена у чл. 370. до 375. овог законика, као ни за кривична дела за која по ратифико-ваним међународним уговорима застарелост не може да наступи.

За шест најтежих кривичних дела из Главе против човечности и других добаразаштићених међународним правом не застарева кривично гоњење и извршењеказне.

Застарелост кривичног гоњења и извршења казни такође не може наступити низа кривична дела за која по ратификованим међународним уговорима застаре-лост не може да наступи.

92

ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТААМНЕСТИЈА И ПОМИЛОВАЊЕ

Амнестија

Члан 109.(1) Лицима која су обухваћена актом амнестије даје се ослобођење од криви-

чног гоњења или потпуно или делимично ослобођење од извршења казне, замењујесе изречена казна блажом казном, даје се рехабилитација или се укидају појединеили све правне последице осуде.

(2) Амнестијом се могу укинути следеће мере безбедности: забрана вршењапозива, делатности и дужности, забрана управљања моторним возилом и протери-вање странаца из земље.

Питање амнестије регулисано је Уставом у погледу надлежности за давањеамнестије, а у погледу услова и поступка Законом о амнестији или другимзаконима којима се регулише амнестија.

У Кривичном законику само је одређена садржина амнестије.

ПомиловањеЧлан 110.

(1) Помиловањем се поименично одређеном лицу даје ослобођење од криви-чног гоњења или потпуно или делимично ослобођење од извршења казне, замењујесе изречена казна блажом казном или условном осудом, даје се рехабилитација,одређује краће трајање одређене правне последице осуде или се укидају појединеили све правне последице осуде.

(2) Помиловањем се може укинути или одредити краће трајање мере безбе-дности забрана вршења позива, делатности и дужности, забрана управљања мотор-ним возилом и протеривање странца из земље.

Помиловање се увек односи на појединачно одређено лице и у акту о помило-вању мора бити изричито назначено коме се оно даје и у чему се састоји.

Дејство амнестије и помиловања на права трећих лица

Члан 111.Давањем амнестије или помиловања не дира се у права трећих лица која се

заснивају на осуди.

Амнестијом и помиловањем дају се одређене погодности учиниоцу кривичногдела у погледу кривичног гоњења или извршења казне или мере безбедности иправних последица осуде. Тиме, међутим, не могу да буду оштећена праватрећих лица.

93

ГЛАВА ДВАНАЕСТАЗНАЧЕЊЕ ИЗРАЗА

Значење израза у овом законику

Члан 112.(1) Под територијом Србије подразумевају се сувоземна територија, водене

површине унутар њених граница, као и ваздушни простор над њима.

(2) Под кривичним законодавством Србије подразумевају се овај законик каои све кривичноправне одредбе садржане у другим законима Србије.

(3) Службеним лицем сматра се:

1) лице које у државном органу врши службене дужности;

2) изабрано, именовано или постављено лице у државном органу, органу ло-калне самоуправе или лице које стално или повремено врши службене дужности илислужбене функције у тим органима;

3) лице у установи, предузећу или другом субјекту, којем је поверено вршењејавних овлашћења, које одлучује о правима, обавезама или интересима физичкихили правних лица или о јавном интересу;

4) службеним лицем сматра се и лице којем је фактички поверено вршењепојединих службених дужности или послова;

5) војно лице;

(4) Страним службеним лицем сматра се лице које је члан законодавног, извр-шног или судског органа стране државе, јавни функционер или службеник међуна-родне организације и њених органа, судија и други функционер међународног суда.

(5) Одговорним лицем сматра се власник предузећа или другог субјектапривредног пословања или лице у предузећу, установи или другом субјекту којем је,с обзиром на његову функцију, уложена средства или на основу овлашћења, поверенодређени круг послова у управљању имовином, производњи или другој делатностиили у вршењу надзора над њима или му је фактички поверено обављање појединихпослова. Одговорним лицем сматра се и службено лице кад су у питању кривичнадела код којих је као извршилац означено одговорно лице, а у овом законику нисупредвиђена у глави о кривичним делима против службене дужности, односно каокривична дела службеног лица.

(6) Војним лицем сматра се професионални војник (професионални официр,професионални подофицир, официр по уговору, подофицир по уговору и војник поуговору), војник на одслужењу војног рока, студент војне академије, ученик војнешколе, лице из резервног састава док се као војни обвезник налази на војнојдужности и цивилно лице које врши одређену војну дужност.

94

(7) Кад је као извршилац одређених кривичних дела означено службено лице,одговорно лице или војно лице, лица наведена у ст. 3, 5. и 6. овог члана могу битиизвршиоци тих дела, ако из обележја појединог дела или из појединог прописа непроизилази да извршилац може бити само неко од тих лица.

(8) Дететом се сматра лице које није навршило четрнаест година.

(9) Малолетником се сматра лице које је навршило четрнаест година, а нијенавршило осамнаест година.

(10) Малолетним лицем сматра се лице које није навршило осамнаест година.

(11) Учиниоцем се сматрају извршилац, саизвршилац, подстрекач и помагач.

(12) Силом се сматра и примена хипнозе или омамљујућих средстава, с циљемда се неко против своје воље доведе у несвесно стање или онеспособи за отпор.

(13) Изборима се сматрају избори за народне посланике, председникаРепублике, органе аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе и другиизбори који се расписују и врше на основу Устава и закона.

(14) Референдумом се сматра изјашњавање грађана на којем се одлучује опитањима за која је то утврђено Уставом или законом.

(15) Опојним дрогама сматрају се супстанце и препарати који су прописимазаснованим на закону проглашени за опојне дроге.

(16) Покретном ствари се сматра и свака произведена или сакупљена енергијаза давање светлости, топлоте или кретања, телефонски импулс, као и рачунарскиподатак и рачунарски програм.

(17) Рачунарски податак је свако представљање чињеница, информација иликонцепта у облику који је подесан за њихову обраду у рачунарском систему,укључујући и одговарајући програм на основу кога рачунарски систем обавља својуфункцију.

(18) Рачунарском мрежом сматра се скуп међусобно повезаних рачунара,односно рачунарских система који комуницирају размењујући податке.

(19) Рачунарским програмом сматра се уређени скуп наредби који служе зауправљање радом рачунара, као и за решавање одређеног задатка помоћу рачунара.

(20) Рачунарски вирус је рачунарски програм или неки други скуп наредбиунет у рачунар или рачунарску мрежу који је направљен да сам себе умножава иделује на друге програме или податке у рачунару или рачунарској мрежи додавањемтог програма или скупа наредби једном или више рачунарских програма илиподатака.

(21) Субјектом привредног пословања сматра се предузеће, друго правно лицекоје обавља привредну делатност и предузетник. Правно лице које поред својеосновне делатности обавља и привредну делатност сматра се субјектом привредногпословања само када врши ту делатност.

95

(22) Група је најмање три лица повезаних ради трајног или повременогвршења кривичних дела која не мора да има дефинисане улоге својих чланова,континуитет чланства или развијену структуру.

(23) Новац је метални и папирни новац или новац израђен од неког другогматеријала који је на основу закона у оптицају у Србији или у страној држави.

(24) Знацима за вредност сматрају се и страни знаци за вредност.

(25) Моторним возилом сматра се свако саобраћајно средство на моторнипогон у сувоземном, воденом и ваздушном саобраћају.

(26) Исправом се сматра сваки предмет који је подобан или одређен да служикао доказ какве чињенице која има значај за правне односе, као и рачунарскиподатак.

(27) Спис, писмо, пошиљка и документ могу бити и у електронском облику.

(28) Чланом породице сматрају се: супружници, њихова деца, преци супру-жника у правој линији крвног сродства, ванбрачни партнери и њихова деца, усвоји-лац и усвојеник, хранилац и храњеник. Члановима породице сматрају се и браћа исестре, њихови супружници и деца, бивши супружници и њихова деца и родитељибивших супружника, ако живе у заједничком домаћинству, као и лица која имајузаједничко дете или је дете на путу да буде рођено, иако никада нису живела у истомпородичном домаћинству.

(29) Израз „неће се казнити“ значи да у том случају нема кривичног дела.

(30) Кад је радња кривичног дела одређена трајним глаголом сматра се да једело учињено, ако је радња извршена једном или више пута.

(31) Скраћеница „Србија“ означава Републику Србију.

(32) Послом од јавног значаја сматра се обављање професије или дужностикоја има повећани ризик за безбедност лица које га обавља, а односи се на занимањакоја су од значаја за јавно информисање, здравље људи, образовање, јавни превоз,правну и стручну помоћ пред судским и другим државним органима.

(33) Рачунар је сваки електронски уређај који на основу програма аутоматскиобрађује и размењује податке.

(34) Рачунарски систем је сваки уређај или група међусобно повезаних илизависних уређаја од којих један или више њих, на основу програма, врши аутоматскуобраду података.

(35) Организована криминална група је група од три или више лица, којапостоји одређено време и делује споразумно у циљу вршења једног или вишекривичних дела за која је прописана казна затвора од четири године или тежа казна,ради непосредног или посредног стицања финансијске или друге користи.

96

(36) Имовином се сматра добро сваке врсте, материјално или нематеријално,покретно или непокретно, процењиво или непроцењиво и исправа у било ком обли-ку којим се доказује право или интерес у односу на такво добро. Имовином се сма-тра и приход или друга корист остварена, непосредно или посредно, из кривичногдела, као и добро у које је она претворена или са којим је помешана.

Одредба о значењу израза у Законику веома је детаљна и садржи значењетридесет шест појмова који се појављују у Законику, што ће умногоме помоћисналажењу у примени Законика.

Нови су појмови о страним службеним лицима, појмови детета, малолетника ималолетног лица, шта су опојне дроге, затим рачунарски појмови, ко је субјектпривредног пословања, шта је организована група, спис у електронскомоблику, шта значи појам „неће се казнити“, као и одређеност радње кривичногдела трајним глаголом.

Кривични законик по први пут дефинише и појам групе, организоване крими-налне групе и имовине.

97

П О С Е Б Н И Д Е О

99

ГЛАВА ТРИНАЕСТАКРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ЖИВОТА И ТЕЛА

Убиство

Члан 113.Ко другог лиши живота, казниће се затвором од пет до петнаест година.

Посебни део Кривичног законика почиње кривичним делима против живота итела.

Карактеристично је да је извршена подела кривичног дела убиства на обична итешка убиства, а предвиђени су још неки привилеговани облици убистава.

Основно кривично дело убиства састоји се у лишењу живота другог лица, закоје је предвиђена казна од пет до петнаест година затвора.

Тешко убиство

Члан 114.Затвором најмање десет година или затвором од тридесет до четрдесет годи-

на казниће се:

1) ко другог лиши живота на свиреп или подмукао начин;

2) ко другог лиши живота при безобзирном насилничком понашању;

3) ко другог лиши живота и при том са умишљајем доведе у опасност животјош неког лица;

4) ко другог лиши живота при извршењу кривичног дела разбојништва илиразбојничке крађе;

5) ко другог лиши живота из користољубља, ради извршења или прикривањадругог кривичног дела, из безобзирне освете или из других ниских побуда;

6) ко лиши живота службено или војно лице при вршењу службене дужности;

7) ко лиши живота судију, јавног тужиоца, заменика јавног тужиоца илиполицијског службеника у вези са вршењем службене дужности;

8) ко лиши живота лице које обавља послове од јавног значаја у вези сапословима које то лице обавља;

9) ко лиши живота дете или бремениту жену;

10) ко лиши живота члана своје породице којег је претходно злостављао;

11) ко са умишљајем лиши живота више лица, а не ради се о убиству на мах,убиству детета при порођају или лишењу живота из самилости.

100

Уместо раније предвиђених шест облика тешког убиства у Законику је пропи-сано једанаест. Нови облици су лишење живота другог лица при извршењукривичног дела разбојништва или разбојничке крађе (што је преузето изкривичног дела тешког случаја разбојничке крађе или разбојништва), лишењеживота детета (под чим се сматра лице које није навршило 14 година) илибремените жене, лишење живота члана своје породице кога је претходноучинилац злостављао, лишење живота судије, јавног тужиоца, заменика јавногтужиоца или полицијског службеника у вези са вршењем службене дужности илишење живота лица које обавља послове од јавног значаја у вези с пословимакоје то лице обавља.

Убиство на махЧлан 115.

Ко другог лиши живота на мах доведен без своје кривице у јаку раздраженостнападом, злостављањем или тешким вређањем од стране убијеног,

казниће се затвором од једне до осам година.

Убиство на мах је лакши облик убиства из члана 113. које је извршено подпосебно привилегованим околностима које га чине лакшим од кривичног делаубиства.

За постојање кривичног дела потребно је да је учинилац био доведен без својекривице у јаку раздраженост нападом, злостављањем или тешким вређањемод стране убијеног.

Убиство треба да је извршено на мах, тј. непосредно после напада, злостав-љања или тешког вређања и за време док код учиниоца постоји стање јакераздражености.

Убиство детета при порођајуЧлан 116.

Мајка која лиши живота своје дете за време порођаја или непосредно послепорођаја, док код ње траје поремећај изазван порођајем,

казниће се затвором од шест месеци до пет година.

За ово кривично дело важи све оно што се односи на убиство, а специфичностовог облика убиства јесте у погледу објекта дела, у погледу извршиоца ивремена извршења дела. То су околности које ово дело чине привилегованим.

Објекат кривичног дела је живо новорођено дете, извршилац је мајка, а времеизвршења кривичног дела је за време порођаја или непосредно после порођајадок код мајке трају поремећаји изазвани порођајем.

101

Лишење живота из самилости

Члан 117.Ко лиши живота пунолетно лице из самилости због тешког здравственог ста-

ња у којем се то лице налази, а на његов озбиљан и изричит захтев,


Лишење живота из самилости или еутаназија ново је кривично дело у законо-давству Србије.

Објекат овог кривичног дела може бити само пунолетно лице које је лишеноживота из самилости због тешког здравственог стања у коме се налази, а нањегов озбиљан и изричит захтев.

Овако рестриктивно одређивање појма овог кривичног дела отклања могу-ћност да се поједини случајеви обичног убиства схвате као убиство из сами-лости.

Нехатно лишење животаЧлан 118.

Ко другог лиши живота из нехата,


Општепознато кривично дело убиства из нехата добило је нови назив – нехатнолишење живота.

Ова промена назива може изазвати сумњу да су овим делом обухваћени случа-јеви код којих се смртна последица може приписати нехату, као на примеркривична дела против сигурности људи и имовине, против јавног саобраћаја,итд., што не би било правилно.

Заједничко овим другим кривичним делима и убиству из нехата јесте што уодносу на смрт другог лица треба да постоји нехат као облик виности.

Навођење на самоубиство и помагање у самоубиствуЧлан 119.

(1) Ко наведе другог на самоубиство или му помогне у извршењу самоубиства,па ово буде извршено или покушано,


(2) Ко другом помогне у извршењу самоубиства под условима из члана 117.овог законика, па ово буде извршено или покушано,

казниће се затвором од три месеца до три године.

102

(3) Ко дело из става 1. овог члана учини према малолетнику или према лицукоје се налази у стању битно смањене урачунљивости,

казниће се затвором од две до десет година.

(4) Ако је дело из става 1. овог члана учињено према детету или преманеурачунљивом лицу,

учинилац ће се казнити по члану 114. овог законика.

(5) Ко сурово или нечовечно поступа са лицем које се према њему налази уодносу какве подређености или зависности, па оно услед таквог поступања извршиили покуша самоубиство које се може приписати нехату учиниоца,


Навођење на самоубиство и помагање у самоубиству допуњено је кривичнимделом под истим називом из Кривичног закона Србије.

Радња основног кривичног дела састоји се у навођењу другог на самоубиствоили у помагању у извршењу самоубиства, под условом да ово буде извршеноили покушано. Радња навођења подразумева подстрекавање које се састоји устварању или учвршћењу одлуке код другог лица да себи одузме живот. Радњапомагања представља активно деловање којим се доприноси да лице које сеодлучило на самоубиство, такву одлуку и реализује, на пример обезбеђењемсредстава или стварањем услова за то.

У ставу 3. и 4. предвиђена су два тежа облика основног кривичног дела: ако једело учињено према малолетнику – лицу старости 14 до 18 година или премалицу које се налази у стању битно смањене урачунљивости. Ако је у питању дете– лице старости до 14 година или неурачунљиво лице – то је најтежи облик овогкривичног дела за који је предвиђена казна као за тешко убиство.

Недозвољен прекид трудноће

Члан 120.(1) Ко противно прописима о вршењу прекида трудноће бременитој жени са

њеним пристанком изврши побачај, започне да врши побачај или јој помогне даизврши побачај,


(2) Ко се бави вршењем дела из става 1. овог члана,


(3) Ко бременитој жени без њеног пристанка, а ако је млађа од шеснаестгодина без њеног пристанка и без писане сагласности њеног родитеља, усвојиоцаили стараоца, изврши или започне да врши побачај,


103

(4) Ако је услед дела из ст. 1. до 3. овог члана наступила смрт, тешконарушавање здравља или друга тешка телесна повреда жене над којом је вршенпрекид трудноће,

учинилац ће се казнити за дело из ст. 1. и 2. овог члана затвором од једне доседам година, а за дело из става 3. овог члана затвором од две до дванаест година.

Радња основног кривичног дела недозвољеног прекида трудноће састоји се увршењу прекида трудноће, започињању или помагању у извршењу побачаја.Потребно је да се прекид врши бременитој жени противно прописима којирегулишу вршење прекида трудноће.

Постоје три тежа облика овог кривичног дела: када се учинилац бави вршењемпрекида, извршење прекида трудноће без пристанка бремените жене, а ако јемлађа од 16 година без њеног пристанка и писмене сагласности њених најбли-жих.

Ако је дошло до смртне последице или тешког нарушавања здравља или другетешке телесне повреде над женом над којом је вршен прекид трудноће, то јенајтежи облик овог кривичног дела.

Тешка телесна повреда

Члан 121.(1) Ко другог тешко телесно повреди или му здравље тешко наруши,


(2) Ко другог тешко телесно повреди или му здравље наруши тако тешко да јеуслед тога доведен у опасност живот повређеног или је уништен или трајно и узнатној мери оштећен или ослабљен неки важан део његовог тела или важан органили је проузрокована трајна неспособност за рад повређеног или трајно и тешконарушење његовог здравља или унакаженост,


(3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила смрт повређеног лица,

учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година.

(4) Ко дело из ст. 1. и 2. овог члана учини из нехата,

казниће се затвором до три године.

(5) Ко дело из ст. 1. до 3. овог члана учини на мах, доведен без своје кривице ујаку раздраженост нападом, злостављањем или тешким вређањем од странеповређеног,

казниће се за дело из става 1. затвором до три године, за дело из става 2.затвором од три месеца до четири године, а за дело из става 3. затвором од шестмесеци до пет година.

104

(6) Ако је дело из става 1. овог члана учињено према малолетном лицу илибременитој жени или лицу које обавља послове од јавног значаја,

учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година, за дело из става 2.овог члана затвором од две до дванаест година, а за дело из става 3. овог чланазатвором од пет до петнаест година.

Кривично дело тешке телесне повреде претрпело је незнатне промене. И даљепостоје одредбе о основном кривичном делу, тежем облику кривичног дела(које има као и раније пет облика) и најтежем, ако је наступила смртна после-дица. Поред ових, последњим изменама и допунама прописан је још један тежиоблик, ако је дело учињено према малолетном лицу или бременитој жени илилицу које обавља послове од јавног значаја. Постоје и два лакша облика ако једело учињено из нехата или је учињено на мах.

Лака телесна повреда

Члан 122.(1) Ко другог лако телесно повреди или му здравље лако наруши,

казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Ако је таква повреда нанесена оружјем, опасним оруђем или другимсредством подобним да тело тешко повреди или здравље тешко наруши,

учинилац ће се казнити затвором до три године.

(3) Суд може учиниоцу дела из става 2. овог члана изрећи судску опомену, акоје учинилац био изазван непристојним или грубим понашањем оштећеног.

(4) Гоњење за дело из става 1. овог члана предузима се по приватној тужби.

Кривично дело лаке телесне повреде остало је непромењено у односу наранију одредбу из чл. 54. КЗС.

Учествовање у тучи

Члан 123.Ко учествује у тучи у којој је неко лишен живота или је другом нанесена тешка

телесна повреда,

казниће се за само учествовање новчаном казном или затвором до тригодине.

Радња кривичног дела састоји се у учествовању у тучи у којој је неко лишенживота или је другом нанета тешка телесна повреда.

Извршилац је свако лице које на ма који начин учествује у тучи, али не и онај конанесе тешку телесну повреду или лиши живота друго лице.

105

Угрожавање опасним оруђем при тучи и свађи

Члан 124.(1) Ко се при тучи или свађи маши оружја, опасног оруђа или другог средства

подобног да тело тешко повреди или здравље тешко наруши,

казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци.

(2) Ко се при тучи или свађи маши ватреног оружја,

казниће се затвором до две године и новчаном казном.

Да би постојало ово кривично дело неопходно је да се оствари неколикозаконских елемената: да постоји туча или свађа, да се за време трајања тогдогађаја учинилац маши неког средства, да је у питању оружје, оруђе или другосредство и да је то средство подобно да тело тешко повреди или тешконаруши здравље. Квалификовани облик дела постојаће уколико се учинилацпри тучи или свађи машио ватреног оружја.

Излагање опасности

Члан 125.(1) Ко друго лице остави без помоћи у стању или приликама опасним за живот

или здравље које је сам проузроковао,


(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступило тешко нарушењездравља или друга тешка телесна повреда остављеног лица,

учинилац ће се казнити затвором од једне до пет година.

(3) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила смрт остављеног лица,

учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(4) Ако је дело из ст. 1. до 3. овог члана учињено према малолетном лицу илибременитој жени,

учинилац ће се за дело из става 1. казнити затвором од шест месеци до петгодина, за дело из става 2. затвором од једне до осам година, а за дело из става 3.затвором од две до дванаест година.

Остављање другог лица без помоћи у стању или приликама опасним за животили здравље које је сам учинилац проузроковао представља радњу кривичногдела излагања опасности.

Тежи облици овог кривичног дела постоје када дође до тешког нарушавањаздравља или друге тешке повреде остављеног лица, када дође до смртнепоследице и уколико је дело учињено према малолетном лицу или бременитојжени.

106

Напуштање немоћног лица

Члан 126.(1) Ко немоћно лице које му је поверено или о којем је иначе дужан да се стара

остави без помоћи у стању или приликама опасним за живот или здравље,


(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступило тешко нарушењездравља или друга тешка телесна повреда остављеног лица,


(3) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила смрт остављеног лица,


Као извршилац овог кривичног дела појављује се лице коме је немоћно лицеповерено или о којем је иначе дужан да се стара. Радња је остављање тог лицабез помоћи у стању и приликама опасним по живот или здравље.

Постоје два тежа облика предвиђена у ставу 2 (наступање тешког нарушавањаздравља или друге тешке телесне повреде остављеног лица) и ставу 3 (ако јенаступила смрт остављеног лица).

Непружање помоћи

Члан 127.(1) Ко не пружи помоћ лицу које се налази у непосредној опасности за живот

иако је то могао учинити без опасности за себе или другог,

казниће се новчаном казном или затвором до две године.

(2) Ако је услед непружања помоћи наступило тешко нарушење здравља илидруга тешка телесна повреда лица које се налазило у непосредној опасности заживот,

учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до три године.

(3) Ако је услед непружања помоћи наступила смрт лица које се налазило унепосредној опасности за живот,

учинилац ће се казнити затвором од три месеца до пет година.

Кривично дело непружања помоћи састоји се у непружању помоћи лицу које сеналази у непосредној опасности по живот, иако је то могло бити учињено безопасности за себе или другог.

И овде су предвиђена два тежа облика: ако је дошло до тешке телесне повредеили другог тешког нарушавања здравља и најтежи облик – ако је наступиласмрт лица које се налазило у непосредној опасности по живот.

107

ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТАКРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ СЛОБОДА

И ПРАВА ЧОВЕКА И ГРАЂАНИНА

Повреда равноправности

Члан 128.(1) Ко због националне или етничке припадности, раси или вероисповести или

због одсуства те припадности или због разлика у погледу политичког или другог убе-ђења, пола, језика, образовања, друштвеног положаја, социјалног порекла, имовногстања или неког другог личног својства, другоме ускрати или ограничи права човекаи грађанина утврђена Уставом, законима или другим прописима или општим актимаили потврђеним међународним уговорима или му на основу ове разлике даје повла-стице или погодности,


(2) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице у вршењу службе,

казниће се затвором од три месеца до пет година.

Повреда равноправности је у четрнаестој глави прво кривично дело противслобода и права човека и грађанина. Овим кривичним делом обезбеђује секривична заштита свих слобода и права која су утврђена Уставом РепубликеСрбије, а која се односе у првом реду на људска права утврђена међународнимконвенцијама о људским правима.

Радња кривичног дела повреде равноправности састоји се у ускраћивању дру-гоме права човека и грађанина, или њиховом ограничавању, утврђених Уста-вом, законом и другим прописима или општим актима или потврђених међуна-родним конвенцијама, или давању на основу набројаних разлика, повластицаили погодности. Побројан је читав низ људских слобода, од националне иетничке припадности до социјалног порекла и имовинског стања.

Повреда права употребе језика и писмаЧлан 129.

Ко супротно прописима о употреби језика и писма народа или припадникамањинских националних и етничких заједница који живе у Србији ускрати илиограничи грађанину да при остваривању својих права или при обраћању органимаили организацијама употреби језик или писмо којим се служи,


Радња кривичног дела састоји се у ускраћивању или ограничавању права наупотребу језика или писма којим се служи грађанин при остваривању својихправа или при обраћању органима или организацијама.

108

Повреда слободе изражавања националнеили етничке припадности

Члан 130.(1) Ко спречава другог да изражава своју националну или етничку припадност

или културу,


(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко принуђава другог да сеизјашњава о својој националној или етничкој припадности.

(3) Ако дело из ст. 1. и 2. овог члана учини службено лице у вршењу службе,


Ово је ново кривично дело које није било познато у нашем ранијем кривичномзаконодавству. Њиме се штити изражавање националне и етничке припадностиили културе.

Повреда слободе исповедања вере и вршења верских обреда

Члан 131.(1) Ко спречава или ограничава слободу веровања или исповедања вере,


(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко спречава или омета вршењеверских обреда.

(3) Ко принуђава другог да се изјашњава о свом верском уверењу,


(4) Службено лице које учини дело из ст. 1. до 3. овог члана,


Слобода веровања или исповедања вере такође је једно од основних уставнихправа и његово спречавање или ограничавање представља радњу овог основ-ног кривичног дела. Постоје још два облика овог кривичног дела – спречавањеили ометање вршења верских обреда (раније чл. 240. КЗС) и принуђавање дру-гог да се изјашњава о свом верском уверењу, а ако је ове радње учинило служ-бено лице то представља најтежи облик кривичног дела.

Противправно лишење слободеЧлан 132.

(1) Ко другог противправно затвори, држи затвореног или му на други начинпротивправно одузме или ограничи слободу кретања,


109

(2) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице злоупотребом свогположаја или овлашћења,


(3) Ако је противправно лишење слободе трајало дуже од тридесет дана или јевршено на свиреп начин или је лицу које је противправно лишено слободе услед тогатешко нарушено здравље или су наступиле друге тешке последице,


(4) Ако је услед дела из ст. 1. и 3. овог члана наступила смрт лица које јепротивправно лишено слободе,


(5) За покушај дела из става 1. овог члана казниће се.

Радња кривичног дела састоји се у противзаконитом затварању неког лица,држању затвореног или на други начин противправном одузимању или ограни-чавању слободе кретања.

Одузимање слободе кретања је свако оно поступање којим се другом онемогу-ћава излаз из одређеног простора.

Тежи облик овог кривичног дела постоји када затварање учини службено лицезлоупотребом свог службеног положаја или овлашћења. Други тежи обликпостоји када је ограничење слободе трајало дуже од 30 дана или је учињено насвиреп начин или је услед тога лицу лишеном слободе тешко нарушеноздравље или су наступиле друге тешке последице, а најтежи је ако је дошло досмртне последице затвореног лица.

Повреда слободе кретања и настањивања

Члан 133.(1) Ко противправно ускрати или ограничи грађанину Србије слободу кретања

или настањивања на територији Србије,




Кривично дело повреде слободе кретања и настањења има два облика.

Појам „ускрати“ подразумева противправну забрану кретања и настањивањаграђанима Србије на територији Србије, а појам „ограничи“ подразумеваделимичну забрану кретања или настањења на одређеном подручју илиодређеном месту или на одређено време. Ако је дело учинило службено лице увршењу службе ради се о тежем облику овог кривичног дела.

110

Отмица

Члан 134.(1) Ко силом, претњом, обманом или на други начин одведе или задржи неко

лице у намери да од њега или другог лица изнуди новац или какву другу имовинскукорист или да њега или кога другог принуди да нешто учини, не учини или трпи,


(2) Ко ради остварења циља отмице прети убиством или тешком телесномповредом отетом лицу,

казниће се затвором од три до дванаест година.

(3) Ако је отето лице задржано дуже од десет дана или је према њемупоступано на свиреп начин или му је тешко нарушено здравље или су наступиледруге тешке последице или ко дело из става 1. овог члана учини према малолетномлицу,

учинилац ће се казнити затвором од три до петнаест година.

(4) Ако је услед дела из ст. 1. до 3. овог члана наступила смрт отетог лица или једело извршено од стране групе,

учинилац ће се казнити затвором од пет до осамнаест година.

(5) Ако је дело из ст. 1. до 3. овог члана извршено од стране организованекриминалне групе,

учинилац ће се казнити затвором од најмање пет година.

Отмица представља противправно лишење слободе другог лица, чији је циљизнуђивање имовинске користи или неко друго чињење или нечињење.

Поред осталог, одвођење или задржавање се врши употребом силе, претњом,обманом или на други начин. Мотив је изнуђивање новца или друге имовинскекористи или неко нечињење.

Предвиђена су четири тежа облика овог кривичног дела. Најблажи облик је акоје дело извршено уз претњу убиством или тешком телесном повредом. Тежиоблик је ако је задржавање трајало дуже од десет дана, ако је поступано насвиреп начин, ако је наступило тешко нарушавање здравља или друге тешкепоследице, као и ако је дело учињено према малолетном лицу.

Тежи облик постоји ако је приликом извршења блажих облика овог кривичногдела наступила смрт отетог лица или је дело извршено од стране групе (чији јепојам дат у члану 112. став 22). Најтежи облик постоји када је дело извршено одстране организоване криминалне групе (чији је појам дат у члану 112. став 35).

111

Принуда

Члан 135.(1) Ко другог силом или претњом принуди да нешто учини или не учини или

трпи,


(2) Ко дело из става 1. овог члана учини на свиреп начин или претњомубиством или тешком телесном повредом или отмицом,


(3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила тешка телесна повредаили друге тешке последице,

учинилац ће се казнити затвором од једне до десет година.

(4) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила смрт принуђеног лицаили је дело извршено од стране групе,

учинилац ће се казнити затвором од три до дванаест година.

(5) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана извршено од стране организованекриминалне групе,

учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година.

Принуда се састоји у употреби силе или претње према неком лицу, а циљ је дасе то лице принуди да нешто учини или не учини или да трпи.

Ово кривично дело најчешће представља прву фазу извршења низа кривичнихдела (изнуђивање исказа, силовање, разбојништво, разбојничка крађа,омогућавање бекства лицу лишеном слободе, итд.).

И код принуде, као и код претходних кривичних дела, постоје четири тежаоблика.

Изнуђивање исказа

Члан 136.(1) Службено лице које у вршењу службе употреби силу или претњу или друго

недопуштено средство или недопуштен начин у намери да изнуди исказ или некудругу изјаву од окривљеног, сведока, вештака или другог лица,


(2) Ако је изнуђивање исказа или изјаве праћено тешким насиљем или ако сууслед изнуђеног исказа наступиле нарочито тешке последице за окривљеног у кри-вичном поступку,

учинилац ће се казнити затвором од две до десет година.

112

Као извршилац изнуђивања исказа појављује се службено лице које у вршењуслужбе употребљава силу или претњу или друго недопуштено средство или точини на недопуштен начин. Да би постојало кривично дело све ово треба да јеучињено у намери да се изнуди исказ или нека друга изјаву од окривљеног,сведока, вештака или другог лица.

Злостављање и мучење

Члан 137.(1) Ко злоставља другог или према њему поступа на начин којим се вређа

људско достојанство,

казниће се затвором до једне године.

(2) Ко применом силе, претње, или на други недозвољени начин другоменанесе велики бол или тешке патње с циљем да од њега или од трећег лица добијепризнање, исказ или друго обавештење или да се он или неко треће лице застрашиили незаконито казни, или то учини из друге побуде засноване на било каквомоблику дискриминације,



казниће се за дело из става 1. затвором од три месеца до три године, а за делоиз става 2. затвором од једне до осам година.

Ово кривично дело претрпело је знатне измене у односу на раније решењепрописано у Кривичном закону РС.

Њиме се остварује кривичноправна заштита уставних права грађана на непо-вредивост интегритета људске личности. Радња основног кривичног дела са-стоји се у злостављању другога или поступању према њему на начин на који севређа људско достојанство.

Радња кривичног дела из става 2. је наношење великог бола или тешких патњиприменом силе или претње или другог недозвољеног начина, а све с циљем дасе од тог или другог лица добије признање, неки исказ или обавештење или дасе то или неко треће лице застраши или незаконито казни. Такође, ово деломоже бити учињено из других побуда заснованих на било ком облику дискри-минације.

Најтежи облик овог кривичног дела постоји када дело изврши службено лице увршењу службе.

113

Угрожавање сигурности

Члан 138.(1) Ко угрози сигурност неког лица претњом да ће напасти на живот или тело

тог лица или њему блиског лица,


(2) Ко дело из става 1. овог члана учини према више лица или ако је делоизазвало узнемиреност грађана или друге тешке последице,


(3) Ко дело из става 1. овог члана учини према председнику Републике,народном посланику, председнику Владе, члановима Владе, судији Уставног суда,судији, јавном тужиоцу и заменику јавног тужиоца и лицу које обавља послове одјавног значаја у области информисања у вези са пословима које обавља,


За кривично дело угрожавања сигурности, које је раније било предвиђено учлану 67. КЗС, ставом 1. запрећена је само казна затвора до годину дана, а уставу 2. казна је мања и креће се у распону од три месеца до три године.

Последњим изменама и допунама предвиђен је још један квалификовани обликовог кривичног дела, а састоји се у томе да је дело извршено према председни-ку Републике, народном посланику, председнику Владе, члановима Владе, су-дији Уставног суда, судији, јавном тужиоцу и заменику јавног тужиоца и лицукоје обавља послове од јавног значаја у области информисања у вези с посло-вима које обавља.

За разлику од решења које је било на снази до последњих измена и допуна,сада се гоњење за кривично дело прописано у ставу 1. предузима по службенојдужности.

Нарушавање неповредивости стана

Члан 139.(1) Ко неовлашћено продре у туђ стан или туђе затворене просторе или се на

захтев овлашћеног лица из тог стана или простора не удаљи,


(2) Ако је дело из става 1. овог члана учинило службено лице у вршењу службе,


(3) За покушај дела из ст. 1. и 2. овог члана казниће се.

И кривично дело нарушавања неповредивости стана преузето је из републи-чког Кривичног закона, уз блаже запрећене казне.

Основно кривично дело се гони по приватној тужби како је то предвиђено чла-ном 153.

114

Противзаконито претресање

Члан 140.Службено лице које у вршењу службе противзаконито врши претресање ста-

на, просторија или лица,


Противзаконито претресање се врши без решења надлежног органа или наоснову решења које је донето на незаконит начин, од стране службеног лица.

Појам службеног лица дат је у члану 112. став 3.

Неовлашћено откривање тајне

Члан 141.(1) Адвокат, лекар или друго лице које неовлашћено открије тајну коју је

сазнало у вршењу свог позива,


(2) Неће се казнити за дело из става 1. овог члана ко открије тајну у општеминтересу или интересу другог лица, који је претежнији од интереса чувања тајне.

Тајна је предмет кривичноправне заштите код више кривичних дела, а код овогкривичног дела је заштићена професионална тајна.

Као учинилац овог кривичног дела појављују се адвокат и лекар, али и другалица, као што су нпр. медицински радници.

Дело се искључиво односи на откривање података до којих је учинилац дошао увршењу сопственог позива, а ти подаци представљају тајну одређеног лица.

Према ставу 2. неће се казнити учинилац који открије тајну у општем интересу(лекар обавести другог лекара да је пацијент оболео од заразне болести) или уинтересу другог (супружника да други супружник болује од полне болести).

Кривично дело се гони по предлогу како је то предвиђено чланом 153.

Повреда тајности писма и других пошиљки

Члан 142.(1) Ко неовлашћено отвори туђе писмо, телеграм или какво друго затворено

писмено или пошиљку или на други начин повреди њихову тајност или ко неовлашће-но задржи, прикрије, уништи или другом преда туђе писмо, телеграм или другу по-шиљку или ко повреди тајност електронске поште или другог средства за телекому-никацију,


115

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко саопшти другом садржину ко-ју је сазнао повредом тајности туђег писма, телеграма или каквог другог затвореногписмена или пошиљке или се том садржином послужи.


казниће се затвором од шест месеци до три године.

Овим кривичним делом штити се тајност туђег писма, телеграма или каквогдругог затвореног писмена или пошиљке. Радња се састоји у неовлашћеномотварању пошиљки или повреди на други начин тајности или у неовлашћеномзадржавању, уништавању или предаји другоме. Ново је код овог кривичногдела да је заштићена и тајност електронске поште и других средстава телеко-муникација. Радња кривичног дела је свршена самим отварањем пошиљке, атежи облик кривичног дела постоји када се саопшти другоме садржина коју јеучинилац сазнао повредом тајности туђег писма или друге пошиљке.

Најтежи облик овог кривичног дела је ако га учини службено лице у вршењуслужбе.

Кривично дело из ст. 1. и 2. гони се по приватној тужби, а из става 3. по слу-жбеној дужности.

Неовлашћено прислушкивање и снимање

Члан 143.(1) Ко посебним уређајима неовлашћено прислушкује или снима разговор,

изјаву или какво саопштење који му нису намењени,

казниће се новчаном казном или затвором од три месеца до три године.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко омогући непозваном лицу дасе упозна са разговором, изјавом или саопштењем који су неовлашћено прислушки-вани, односно тонски снимани.

(3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учинило службено лице у вршењуслужбе,


Учинилац кривичног дела неовлашћеног прислушкивања и снимања може битисвако лице које посебним уређајима врши неовлашћено прислушкивање илиснимање разговора, изјава или каквих саопштења која му нису намењена.

Иста казна је предвиђена и за омогућавање непозваном лицу да се упозна сразговором, изјавом или саопштењем који су неовлашћено прислушкивани,односно тонски снимани.

116

Тежи облик прописан је у ставу 3. и за његово постојање неопходна су још двазаконска елемента: да је дело учињено од стране службеног лица и да је учи-њено у вршењу службе.

Кривично дело из ст. 1. и 2. гони се по приватној тужби, а из става 3. по службе-ној дужности.

Неовлашћено фотографисање

Члан 144.(1) Ко неовлашћено начини фотографски, филмски, видео или други снимак

неког лица и тиме осетно задре у његов лични живот или ко такав снимак преда илипоказује трећем лицу или му на други начин омогући да се са њим упозна,




Неовлашћено фотографисање подразумева како само снимање, тако и правље-ње фотографског, филмског или другог снимка. Кривичним делом је обухва-ћено само неовлашћено фотографисање без пристанка лица које се фотогра-фише, а чиме се осетно задире у лични живот лица које је снимано. Када ће тобити фактичка је ствар која зависи од процене суда.

Тежи облик овог кривичног дела чини службено лице у вршењу службе.

Кривично дело из става 1. гони се по приватној тужби како је то предвиђеночланом 153.

Неовлашћено објављивање и приказивање туђег списа,портрета и снимка

Члан 145.(1) Ко објави или прикаже спис, портрет, фотографију, филм или фонограм

личног карактера без пристанка лица које је спис саставило или на кога се списодноси, односно без пристанка лица које је приказано на портрету, фотографији илифилму или чији је глас снимљен на фонограму или без пристанка другог лица чији сепристанак по закону тражи и тиме осетно задре у лични живот тог лица,




Неовлашћено објављивање и приказивање туђег списа, портрета и снимкапредставља кривично дело само ако су неовлашћено извршене неке од радњикоје су алтернативно предвиђене у Законику, а којима се осетно задире у лични

117

живот лица чији је спис, односно портрет или снимак приказан. Када ће то битииспуњено зависи од слободне оцене суда.

Кривично дело из става 1. гони се по приватној тужби како је то предвиђеночланом 153.

Неовлашћено прикупљање личних података

Члан 146.(1) Ко податке о личности који се прикупљају, обрађују и користе на основу

закона неовлашћено прибави, саопшти другом или употреби у сврху за коју нисунамењени,


(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко противно закону прикупљаподатке о личности грађана или тако прикупљене податке користи.



Неовлашћено прикупљање личних података код нас је ново кривично дело ионо је у складу са чланом 10. Европске конвенције за заштиту личности у вези саутоматском обрадом личних података, која је закључена 28. јануара 1981.године у Стразбуру.

Радњу овог кривичног дела чини прибављање, саопштавање другом или упо-треба у сврху за коју нису намењени података о личности или њихово кори-шћење у сврхе за које нису намењени.

Кривично дело из ст. 1. и 2. гони се по приватној тужби.

Повреда права на подношење правног средства

Члан 147.(1) Ко спречи другог да користи право на подношење молбе, пријаве, тужбе,

жалбе, приговора, другог правног средства, као и другог поднеска,




Радња кривичног дела састоји се у спречавању другог да користи своје право наподношење неког правног средства. Спречавање је свака делатност којом сенекоме потпуно или делимично онемогућава да користи своја права. Та правасе користе путем подношења молбе, пријаве, тужбе, жалбе, приговора, пред-ставке или неког другог правног средства.

118

Извршилац основног кривичног дела из става 1. може бити свако лице, а слу-жбено лице у вршењу службе као извршилац тежег облик.

Гоњење за дело из ст. 1. је по приватној тужби како је то предвиђено чланом153.

Повреда слободе говора и јавног иступања

Члан 148.(1) Ко другом на противправан начин ускрати или ограничи слободу говора

или јавног иступања,




Ово је ново кривично дело у нашем законодавству.

Ускраћивање или ограничавање слободе говора или јавног иступања представ-ља радњу овог кривичног дела, али под условом да је то учињено на против-праван начин (јер се прописима може ограничити или забранити јавно окупља-ње грађана).

Спречавање штампања и растурања штампаних стварии емитовање програма

Члан 149.(1) Ко неовлашћено спречи или омета штампање, снимање, продају или расту-

рање књига, часописа, новина, аудио и видео касета или других сличних штампанихили снимљених ствари,


(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко неовлашћено спречи илиомета емитовање радио и телевизијског програма.



Кривичним делом спречавања штампања и растурања штампаних ствари, као испречавања емитовања програма штити се слобода штампе и право на инфор-мисање.

Кривично дело има два облика: спречавање штампања и растурања штампанихствари и спречавање емитовања радио и телевизијског програма.

Као извршилац основних кривичних дела из ст. 1. и 2. може бити свако лице, атежег облика (став 3) службено лице у вршењу службе.

Кривично дело из ст. 1. и 2. гони се по предлогу како је то предвиђено чланом153.

119

Спречавање објављивања одговора и исправкеЧлан 150.

Ко супротно правноснажној одлуци суда одбије или спречи објављивање одго-вора или исправке објављеног нетачног податка или обавештења којим се повређујенечије право или интерес,


Одбијање или спречавање објављивања одговора или исправке објављеногнетачног податка или обавештења којим се повређује нечије право или интереспредставља кривично дело ако се то чини супротно правоснажној судској од-луци.

Једна од мера безбедности је јавно објављивање пресуде из члана 89. овогЗаконика. И Закон о јавном информисању („Службени гласник РС“, бр. 43/03,61/05 и 71/09) предвиђа могућност подношења тужбе за објављивање одговора.

Ово кривично дело по члану 153. став 2. гони се по предлогу.

Спречавање јавног скупаЧлан 151.

(1) Ко силом, претњом, обманом или на други начин спречи или омета јавнискуп који је организован у складу са законом, уколико нису остварена обележјанеког другог тежег кривичног дела,




Ово кривично дело може се извршити само кад је у питању јавни скуп који јеорганизован у складу са законом. Радња кривичног дела се састоји у употребисиле, претње, обмане или у спречавању или ометању сазивања или на другиначин одржавања јавног скупа.

Квалификовани облик овог кривичног дела постоји када је дело учињено одстране службеног лица у вршењу службе и оно се гони по службеној дужности,а дело из става 1. по предлогу.

120

Спречавање политичког, синдикалноги другог удруживања и деловања

Члан 152.(1) Ко свесним кршењем закона или на други противправан начин спречи или

омета политичко, синдикално или друго удруживање или деловање грађана илиделовање њихових политичких, синдикалних или других удружења,




Спречавање политичког, синдикалног и другог удруживања и деловања јестеново кривично дело у Републици Србији. Њиме се штити слобода грађана наслободно удруживање, како у политичке тако и у синдикалне и друге органи-зације.

Ово дело из става 1. гони се по предлогу.

Гоњење за кривична дела против слободаи права човека и грађанина

Члан 153.(1) Гоњење за дело из чл. 139. став 1, 142. ст. 1. и 2, 143. ст. 1. и 2, 144. став 1, 145.

став 1, 146. ст. 1. и 2. и 147. став 1. овог законика предузима се по приватној тужби.

(2) Гоњење за дело из чл. 141, 149. ст. 1. и 2, 150, 151. став 1. и 152. став 1. овогзаконика предузима се по предлогу.

У овом члану наведена су кривична дела која се гоне по приватној тужби, као ипо предлогу који се подноси јавном тужиоцу, а што је регулисано одредбама одчл. 53. до 58. ЗКП-а. Иако је таква могућност према ЗКП и раније постојала,Кривичним закоником први пут је предвиђено која су то кривична дела која сегоне по предлогу.

121

ГЛАВА ПЕТНАЕСТАКРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ИЗБОРНИХ ПРАВА

Повреда права кандидовања

Члан 154.Ко кршењем закона или на други противправан начин спречи или омета канди-

довање на изборима,


Кривично дело из овог члана чини онај ко противправно спречи или ометакандидовање на изборима. Пасиван субјект може бити само лице које имабирачко право.

Повреда права гласања

Члан 155.(1) Ко другог у намери да му онемогући вршење права гласања, противзако-

нито не упише у списак гласача, избрише из тог списка или га на други противправанначин спречи или омете да гласа,


(2) Ко силом или претњом принуди другог да на изборима, гласању о опозивуили на референдуму врши или не врши право гласања или да гласа за или противодређеног кандидата односно предлога,


Радња кривичног дела састоји се у онемогућавању вршења права гласања лицукоје на то има право. Онемогућавање се врши неуписивањем у списак гласача,брисањем из истог списка или у спречавању на други противправан начин илиометању у праву на гласање.

Тежи облик овог кривичног дела састоји се у онемогућавању вршења правагласања или у принуди да се гласа или не гласа за одређеног кандидата узупотребу силе или претње.

Појам избора и референдума дат је у члану 112. ст. 13. и 14.

Давање и примање мита у вези са гласањемЧлан 156.

(1) Ко другоме нуди, даје, обећа награду, поклон или какву другу корист да наизборима или референдуму гласа или не гласа или да гласа у корист или противодређеног лица односно предлога,

казниће се новчаном казном или затвором до три године.

122

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко захтева или прими поклон иликакву другу корист да на изборима или референдуму гласа или не гласа или да гласау корист или против одређеног лица односно предлога.

(3) Ако дело из става 1. овог члана учини члан бирачког одбора или друго лицеу вршењу дужности у вези са гласањем,


(4) Поклон или друга корист одузеће се.

Ово ново кривично дело представља посебан облик давања или примања митаиз чл. 367. и 368. овог Законика.

У ставу 1. предвиђено је као блажи облик давање, а у ставу 2. примање поклонаили какве друге користи. Услов је да се гласа или не гласа или да се гласа укорист или против одређеног лица, односно предлога.

Најтежи облик је предвиђен у ставу 3. за давање мита од стране члана бирачкогодбора или другог лица које врши дужност у вези с гласањем.

Злоупотреба права гласања

Члан 157.(1) Ко на изборима или на референдуму гласа уместо другог лица под његовим

именом или на истом гласању гласа више од једанпут или користи више од једноггласачког листића,


(2) Члан бирачког одбора који омогући другоме да изврши дело из става 1.овог члана,


Злоупотреба права гласања састоји се у гласању уместо другог лица под њего-вим именом, гласању више пута или коришћењу више од једног гласачкоглистића.

Састављање нетачних бирачких спискова

Члан 158.Ко у намери утицања на резултате избора или на референдуму, сачини не-

тачан бирачки списак,


Сачињавање нетачног бирачког списка у намери да се утиче на резултат изборапредставља радњу овог кривичног дела.

123

Спречавање одржавања гласања

Члан 159.(1) Ко силом, претњом или на други противправан начин спречи одржавање

гласања на бирачком месту,


(2) Ко омета гласање изазивањем нереда на бирачком месту услед чега гласа-ње буде прекинуто,


Спречавање одржавања гласања уз употребу силе, претње или на други против-праван начин представља радњу овог кривичног дела, а тежи облик постоји акоје услед ометања гласања изазивањем нереда на бирачком месту гласањепрекинуто.

Ово је ново кривично дело у кривичном законодавству Србије.

Повреда тајности гласањаЧлан 160.

(1) Ко на изборима или референдуму повреди тајност гласања,




Тајност гласања је загарантовано право грађана и повреда тог права представ-ља радњу основног кривичног дела, а тежи облик из става 2. постоји ако то учи-ни члан бирачког одбора или друго лице у вршењу дужности у вези с гласањем.

Фалсификовање резултата гласања

Члан 161.Члан органа за спровођење избора или референдума или друго лице које

врши дужности у вези са гласањем, који додавањем или одузимањем гласачкихлистића или гласова при пребројавању или на други начин измени број гласачкихлистића или гласова или објави неистинит резултат гласања,


Ово је специфично кривично дело фалсификовања. Као учинилац се појављујечлан органа за спровођење избора или референдума или друго лице које вршидужност у вези с гласањем. Радња кривичног дела састоји се у додавању илиодузимању гласачких листића или гласова при пребројавању или на други начинмењању броја гласачких листића или гласова или објављивању неистинитихрезултата гласања.

124

Уништавање докумената о гласању

Члан 162.(1) Ко уништи, оштети, одузме или прикрије гласачки листић или неки други

документ о гласању на изборима или на референдуму,




Радња кривичног дела дата је алтернативно и она се састоји у уништавању,оштећењу, одузимању или прикривању гласачких листића или других докуме-ната о гласању, као што су записници или други документи о изборима.

125

ГЛАВА ШЕСНАЕСТАКРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ПРАВА ПО ОСНОВУ РАДА

Повреда права по основу рада и права из социјалног осигурања

Члан 163.Ко се свесно не придржава закона или других прописа, колективних уговора и

других општих аката о правима по основу рада и о посебној заштити на радуомладине, жена и инвалида или о правима из социјалног осигурања и тиме другомускрати или ограничи право које му припада,


Радња кривичног дела састоји се у свесном непридржавању закона, другихпрописа, колективних уговора и општих аката о правима по основу рада и опосебној заштити на раду омладине, жена и инвалида или о правима изсоцијалног осигурања. Последица је да се другоме ускрате или ограниче правакоја му припадају.

Повреда права при запошљавању и за време незапослености

Члан 164.(1) Ко свесним кршењем прописа или на други противправан начин ускрати

или ограничи право грађана на слободно запошљавање на територији Србије подједнаким условима,


(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко се свесно не придржавазакона или других прописа или општих аката о правима грађана за време незапо-слености и тиме незапосленом лицу ускрати или ограничи право које му припада.

Одредбом овог члана регулише се кривичноправна заштита грађана на слобо-дно запошљавање, као и права која им на основу законских прописа и општихаката припадају за време привремене незапослености.

Повреда права на управљање

Члан 165.(1) Ко силом, претњом, свесним кршењем прописа или на други противправан

начин спречи или омета одлучивање органа управљања или члана органа управљањада учествује у раду и одлучивању у том органу,


(2) Ако је дело из става 1. овог члана учинило службено или одговорно лицезлоупотребом положаја или овлашћења,


126

Начин учествовања у управљању регулише се законом, другим прописима иликолективним уговором. Овим кривичним делом остварује се кривичноправназаштита права на управљање.

Повреда права на штрајкЧлан 166.

(1) Ко силом, претњом или на други противправан начин спречи или ометазапослене да, у складу са законом, организују штрајк, учествују у њему или на другиначин остварују право на штрајк,


(2) Казном из става 1. овог члана казниће се послодавац или одговорно лицекоји отпусти једног или више запослених са посла због њиховог учешћа у штрајкукоји је организован у складу са законом или према њима примени друге мере којимасе повређују њихова права из рада.

Овим кривичним делом штити се право запослених на штрајк и радња сесастоји у спречавању или ометању запослених да у складу са закономорганизују штрајк, учествују у њему или да на други начин остваре право наштрајк. То се чини употребом силе, претње или на други противправан начин.

Ставом 2. предвиђена је одговорност послодавца или одговорног лица којиотпусти запослене с посла због њиховог учешћа у штрајку који је организован ускладу са законом или према њима примени друге мере којима се повређујуњихова права из рада.

Услови под којима се води штрајк и начин његовог вођења регулисани суЗаконом о штрајку (,,Службени лист СРЈ“, број 29/96 и други закон ,,Службенигласник РС“, број 101/05).

Злоупотреба права на штрајк

Члан 167.Ко организује или води штрајк супротно закону или другим прописима и тиме

доведе у опасност живот или здравље људи или имовину већег обима или ако сууслед тога наступиле друге тешке последице, уколико тиме нису остварена обележјанеког другог кривичног дела,


Штрајк је дозвољена обустава рада, али под условима предвиђеним законом.Кривично дело постоји када је штрајк организован супротно закону или другимпрописима и ако је праћен одређеним штетним последицама побројаним узакону.

127

Поред овог кривичног дела постоји још једно кривично дело које регулише овуматерију, злоупотреба права на штрајк у рудницима регулисана је неименова-ним кривичним делом које је предвиђено Законом о рударству (,,Службенигласник РС“, бр. 44/95… и 34/2006).

Злоупотреба права из социјалног осигурања

Члан 168.Ко симулирањем или проузроковањем болести или неспособности за рад или

на други противправан начин постигне да му се призна неко право из социјалногосигурања које му по закону или другим прописима или општим актима не припада,


Овом законском одредбом штите се од могућих злоупотреба поједина праваиз социјалног осигурања која грађанима по закону или другим прописима илиопштим актима припадају.

Кривично дело се може извршити на три начина: симулирањем, намернимпроузроковањем болести или намерним проузроковањем неспособности зарад с циљем да се призна неко право из социјалног осигурања.

Непредузимање мера заштите на раду

Члан 169.(1) Лице одговорно за предузимање мера заштите на раду које се свесно не

придржава закона или других прописа или општих аката о мерама заштите на радууслед чега може наступити опасност за живот или здравље запослених,


(2) Ако изрекне условну осуду, суд може одредити обавезу учиниоцу да уодређеном року поступи по прописима о мерама заштите на раду.

Заштита на раду регулисана је бројним прописима.

Радња кривичног дела састоји се у свесном непридржавању закона, другихпрописа и општих аката о мерама заштите на раду. То могу бити различитипоступци одговорног лица којим се крше ови прописи.

Законски елемент кривичног дела јесте да учинилац зна да услед његовогтаквог поступања може наступити опасност по живот или здравље запослених.Ако би дошло до конкретне опасности тада би била у питању кривична делапротив опште сигурности људи и имовине.

128

ГЛАВА СЕДАМНАЕСТАКРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ЧАСТИ И УГЛЕДА

Увреда

Члан 170.(1) Ко увреди другог,

казниће се новчаном казном од двадесет до сто дневних износа или новчаномказном од четрдесет хиљада до двеста хиљада динара.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено путем штампе, радија,телевизије или сличних средстава или на јавном скупу,

учинилац ће се казнити новчаном казном од осамдесет до двеста четрдесетдневних износа или новчаном казном од сто педесет хиљада до четиристо педесетхиљада динара.

(3) Ако је увређени увреду узвратио, суд може обе или једну страну казнитиили ослободити од казне.

(4) Неће се казнити за дело из ст. 1. до 3. овог члана учинилац, ако је излагањедато у оквиру озбиљне критике у научном, књижевном или уметничком делу, увршењу службене дужности, новинарског позива, политичке делатности, у одбранинеког права или заштити оправданих интереса, ако се из начина изражавања или издругих околности види да то није учинио у намери омаловажавања.

Под увредом се сматра изјава и понашање којима се омаловажава и понижавадруго лице. То је основно кривично дело које се појављује и код неких другихкривичних дела против части и угледа, а такође и код кривичних дела из некихдругих глава Кривичног законика.

Увреда може бити извршена вербално или конклудентном радњом. За свеоблике увреде запрећена је искључиво новчана казна.

Тежи облик овог кривичног дела постоји ако је увреда учињена путем штампе,радија, телевизије или сличних средстава или на јавном скупу.

Гоњење за ово кривично дело се предузима по приватној кривичној тужби подусловима предвиђеним у члану 177.

Клевета

Члан 171.(1) Ко за другог износи или проноси штогод неистинито што може шкодити

његовој части или угледу,

казниће се новчаном казном од тридесет до сто двадесет дневних износа илиновчаном казном од двадесет хиљада до двеста хиљада динара.

129

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено путем штампе, радија,телевизије или сличних средстава или на јавном скупу,

учинилац ће се казнити новчаном казном од шездесет до сто осамдесетдневних износа или новчаном казном од тридесет до триста хиљада динара.

(3) Ако је оно што се неистинито износи или проноси довело до тешкихпоследица за оштећеног,

учинилац ће се казнити новчаном казном од шездесет до сто осамдесетдневних износа или новчаном казном од тридесет до триста хиљада динара.

Радња кривичног дела клевете састоји се у изношењу или проношењу за дру-гога штогод неистинитог што може да шкоди части и угледу.

Основни облик овог кривичног дела може се извршити на разне начине: верба-лно, писменим путем или неким другим поступцима којима се саопштава својеили туђе уверење. Ако се то чини путем средстава јавног информисања иликомуницирања или на јавном скупу постоји тежи облик овог кривичног дела изстава 2.

И за ово кривично дело запрећене су искључиво новчане казне у високимизносима.

Гоњење за ово кривично дело предузима се по приватној кривичној тужби подусловима предвиђеним у члану 177.

Изношење личних и породичних прилика

Члан 172.(1) Ко износи или проноси штогод из личног или породичног живота неког

лица што може шкодити његовој части или угледу,


(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено путем штампе, радија, телеви-зије или сличних средстава или на јавном скупу,

учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до једне године.

(3) Ако је оно што се износи или проноси довело или могло довести до тешкихпоследица за оштећеног,


(4) За изношење или проношење личних или породичних прилика које је учи-њено у вршењу службене дужности, новинарског позива, одбрани неког права илипри заштити оправданих интереса, учинилац се неће казнити, ако докаже истинитостсвог тврђења или ако докаже да је имао основаног разлога да поверује у истинитостоног што је износио или проносио.

130

(5) Истинитост или неистинитост оног што се износи или проноси из личногили породичног живота неког лица не може се доказивати, осим у случајевима изстава 4. овог члана.

Разлика између кривичних дела увреде и клевете с којима ово дело имасличности састоји се у томе што оно што се износи или проноси мора да сеодноси на лични или породични живот одређеног лица, а што може да у случајуизношења шкоди његовој части или угледу. Под изношењем или проношењемподразумева се само оно што оштећени скрива пред другима, јер не жели да сето зна.

Истинитост или неистинитост оног што се износи или проноси из личног илипородичног живота неког лица не може се доказивати. Ово је процесноправнаодредба која је оправдано унета у материјално законодавство.

Као и код увреде и клевете гоњење за ово кривично дело предузима се поприватној кривичној тужби под условима предвиђеним у члану 177.

Повреда угледа Србије

Члан 173.Ко јавно изложи порузи Србију, њену заставу, грб или химну,

казниће се новчаном казном или затвором до три месеца.

Овим кривичним делом штити се држава Србија и њени симболи, застава, грб ихимна. За постојање кривичног дела неопходно је да се излагање порузи учинијавно.

Повреда угледа због расне, верске, националнеили друге припадности

Члан 174.Ко јавно изложи порузи лице или групу због припадности одређеној раси, боји

коже, вери, националности, етничког порекла или неког другог личног својства,

казниће се новчаном казном или затвором до годину дана.

Кривично дело се састоји у јавном излагању порузи лица или група због припа-дности одређеној раси, боји коже, вери, националности, етничком пореклу илинеког другог личног својства.

Повреда угледа стране државе или међународне организацијеЧлан 175.

(1) Ко јавно изложи порузи страну државу, њену заставу, грб или химну,


131

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко јавно изложи порузи Органи-зацију уједињених нација, Међународни црвени крст или другу међународну органи-зацију чија је Србија члан.

Предмет кривичноправне заштите је и страна држава, њена застава, грб или хи-мна који су јавно изложени порузи.

Са страном државом изједначена је и Организација уједињених нација, Међуна-родни црвени крст или друге међународне организације, чији је члан Србија.

Ово кривично дело гони се по одобрењу републичког јавног тужиоца, како је топредвиђено чланом 177.

Некажњавање за кривична дела из чл. 173. до 175.Члан 176.

Неће се казнити за дело из чл. 173. до 175. овог законика учинилац ако јеизлагање дато у оквиру озбиљне критике у научном, књижевном или уметничкомделу, у извршавању службене дужности, новинарског позива, политичке делатности,у одбрани неког права или заштите оправданих интереса, ако се из начина изража-вања или из других околности види да то није учинио у намери омаловажавања илиако докаже истинитост свог тврђења или да је имао основаног разлога да поверује уистинитост онога што је износио или проносио.

У овој одредби побројани су разлози за некажњавање за кривична дела изчл. 173. до 175.

Гоњење за кривична дела против части и угледаЧлан 177.

(1) Гоњење за дело из чл. 170. до 172. овог законика предузима се по приватнојтужби.

(2) Ако су дела из чл. 170. до 172. овог законика учињена према умрлом лицу,гоњење се предузима по приватној тужби брачног друга или лица које је са умрлимживело у трајној ванбрачној заједници, сродника у правој линији, усвојиоца, усвоје-ника, брата или сестре умрлог лица.

(3) Гоњење за кривично дело из члана 175. овог законика предузима се поодобрењу републичког јавног тужиоца.

132

ГЛАВА ОСАМНАЕСТАКРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ПОЛНЕ СЛОБОДЕ

СиловањеЧлан 178.

(1) Ко принуди другог на обљубу или са њом изједначен чин употребом силеили претњом да ће непосредно напасти на живот или тело тог или њему блискоглица,


(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено претњом да ће се за то или њемублиско лице открити нешто што би шкодило његовој части или угледу или претњомдругим тешким злом,


(3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила тешка телесна повредалица према којем је дело извршено или ако је дело извршено од стране више лицаили на нарочито свиреп или нарочито понижавајући начин или према малолетникуили је дело имало за последицу трудноћу,


(4) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила смрт лица према којемје дело извршено или је дело учињено према детету,

учинилац ће се казнити затвором најмање десет година.

Кривично дело силовања претрпело је последњих година велике промене.Изменом од 2002. године више се не тражи да се ради о женском лицу с којимизвршилац не живи у брачној заједници, што значи да се дело може извршити ипрема супрузи.

Овом изменом, с принудом на обљубу изједначен је и други сличан чин, подчим се може подразумевати противприродни блуд који је раније постојао каосамостално кривично дело у чл. 110. КЗС.

Силовање је принуда на обљубу другога или с њом изједначен чин употребомсиле или претњом да ће се непосредно напасти на живот или тело тог или њемублиског лица.

Извршилац кривичног дела може бити како мушко тако и женско лице, а обје-кат такође лица оба пола која су навршила 14 година.

У ставу 2. интегрисано је раније важеће кривично дело принуде на обљубу илипротивприродан блуд из чл. 104. КЗС.

133

У ставу 3. побројано је шест квалификаторних околности које чине тежи обликосновног кривичног дела, а у ставу 4. најтежи облик – ако је извршењемкривичног дела наступила смрт или је дело учињено према детету (што јепрописано и у члану 181. ст. 5).

Ако је кривично дело силовања учињено према брачном другом гоњење сепредузима по предлогу (члан 186. Законика).

Обљуба над немоћним лицемЧлан 179.

(1) Ко над другим изврши обљубу или са њом изједначен чин искористившидушевно обољење, заостали душевни развој, другу душевну поремећеност, немоћили какво друго стање тог лица услед којег оно није способно за отпор,


(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила тешка телесна повреданемоћног лица или ако је дело извршено од стране више лица или на нарочитосвиреп или нарочито понижавајући начин или је учињено према малолетнику или једело имало за последицу трудноћу,


(3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила смрт лица према којемје дело извршено или ако је дело учињено према детету,

учинилац ће се казнити затвором од најмање десет година.

Радња овог кривичног дела састоји се у искоришћавању немоћи жртве при из-вршењу обљубе или с њом изједначеног чина. Обљуба и с њом изједначен чинможе се извршити над лицима оба пола која услед душевног обољења, заоста-лог душевног развоја, друге душевне поремећености, немоћи или каквог дру-гог стања тог лица, није у могућности да изрази своју вољу у погледу вршењаполног односа или другог чина или које услед физичке немоћи није способно дапружи отпор учиниоцу.

И код овог кривичног дела, као и код кривичног дела силовања, постоје дватежа облика.

Обљуба са дететомЧлан 180.

(1) Ко изврши обљубу или са њом изједначен чин са дететом,


(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила тешка телесна повредадетета према којем је дело извршено или је дело извршено од стране више лица илије дело имало за последицу трудноћу,


134

(3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила смрт детета,


(4) Неће се казнити за дело из става 1. овог члана учинилац, ако између њега идетета не постоји значајнија разлика у њиховој душевној и телесној зрелости.

Дететом се у смислу члана 112. став 8. овог Законика сматра лице које нијенавршило 14 година. Обљуба или с њом изједначен чин предмет је кривичногдела обљубе с дететом.

Тежи облик овог кривичног дела постоји када наступи тешка телесна повредадетета или када је дело извршено од стране више лица или када има за после-дицу трудноћу, а најтежи облик је ако наступи смрт детета.

Обљуба злоупотребом положаја

Члан 181.(1) Ко злоупотребом свог положаја наведе на обљубу или са њом изједначен

чин лице које се према њему налази у односу какве подређености или зависности,


(2) Наставник, васпитач, старалац, усвојилац, родитељ, очух, маћеха или друголице које злоупотребом свог положаја или овлашћења изврши обљубу или са њомизједначен чин са малолетником који му је поверен ради учења, васпитавања, стара-ња или неге,

казниће се затвором од једне до десет година.

(3) Ако је дело из става 2. овог члана учињено према детету,


(4) Ако је дело из ст. 1. до 3. овог члана имало за последицу трудноћу,

учинилац ће се казнити за дело из става 1. затвором од шест месеци до петгодина, за дело из става 2. затвором од две до дванаест година, а за дело из става 3.затвором од три до петнаест година.

(5) Ако је услед дела из става 3. овог члана наступила смрт детета,


Кривично дело се састоји у навођењу злоупотребом свог положаја на обљубуили с њом изједначен чин лица које се према учиниоцу налази у односу каквеподређености или зависности. Овде се не повређује полна слобода употребомсиле или претње, већ се искоришћава положај извршиоца према жртви.

Као извршиоци према ставу 2. посебно су наведени наставник, васпитач, стара-лац, усвојитељ, родитељ, очух, маћеха или друго лице којима су малолетнициповерени ради учења, васпитања, старања или неге, а према делу из става 3.ако је то учињено према детету.

135

Недозвољене полне радње

Члан 182.(1) Ко под условима из чл. 178. ст. 1. и 2, 179. став 1. и 181. ст. 1. до 3. овог

законика изврши неку другу полну радњу,


(2) Ко под условима из члана 180. став 1. овог законика изврши неку другуполну радњу,


(3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила тешка телесна повредалица према којем је дело извршено или ако је дело извршено од стране више лицаили на нарочито свиреп или нарочито понижавајући начин,


(4) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила смрт лица према којемје дело извршено,

учинилац ће се казнити затвором најмање пет година.

Кривично дело недозвољене полне радње раније је било прописано као „блу-дне радње“. Подразумевало је неки полни акт који не значи обљубу или с њомизједначену делатност.

Појам овог кривичног дела уопштено је одређен као вршење недозвољенихполних радњи. Које су то радње, законодавац није одредио. Оне значе задово-љење полног нагона, али тако да се не могу подвести под појам обљубе или сњом изједначен чин, односно противприродног блуда. По правилу, то се оства-рује деловањем на тело другог лица.

Гоњење за кривично дело из става 1. преузима се по предлогу, како је то пропи-сано чланом 186.

Подвођење и омогућавање вршења полног односаЧлан 183.

(1) Ко подведе малолетно лице ради вршења обљубе, са њом изједначеногчина или друге полне радње,

казниће се затвором од једне до осам година и новчаном казном.

(2) Ко омогућава вршење обљубе, са њом изједначеног чина или друге полнерадње са малолетним лицем,

казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

Као пасивни субјект код овог кривичног дела може се појавити само малолетнолице, а радња кривичног дела је подвођење или омогућавање вршења обљубе,с њом изједначеног чина или друге полне радње с малолетним лицем.

136

Под појмом подвођења подразумева се свака делатност којом се малолетнолице (старије од 14 година, јер ће у супротном бити у питању кривично дело изчлана 180. овог законика) доводи у везу с другим да би то лице с малолетнимлицем вршило обљубу, с њом изједначен чин или друге полне радње.

Под омогућавањем вршења обљубе подразумева се стварање повољних усло-ва за вршење обљубе или другог полног односа с малолетним лицем, као штоје на пример издавање просторија, превожење до места вршења односа,стражарење и слично.

Посредовање у вршењу проституције

Члан 184.(1) Ко наводи или подстиче другог на проституцију или учествује у предаји

неког лица другоме ради вршења проституције или ко путем средстава јавногинформисања и других сличних средстава пропагира или рекламира проституцију,


(2) Ако је дело из става 1. овог члана извршено према малолетном лицу,

учинилац ће се казнити затвором од једне до десет година и новчаном казном.

Посредовање у вршењу проституције јесте навођење или подстицање другог напроституцију или учествовање у предаји неког лица другоме ради вршења про-ституције. Ново је што то може бити учињено и путем средстава јавног инфор-мисања или других сличних средстава пропагирања или рекламирања прости-туције. Тиме је проширен круг прогона и на оне случајеве који до сада нису билигоњени.

Приказивање, прибављање и поседовање порнографскогматеријала и искоришћавање малолетног лица за порнографију

Члан 185.(1) Ко малолетнику прода, прикаже или јавним излагањем или на други начин

учини доступним текстове, слике, аудио-визуелне или друге предмете порнографскесадржине или му прикаже порнографску представу,


(2) Ко искористи малолетника за производњу слика, аудио-визуелних илидругих предмета порнографске садржине или за порнографску представу,


(3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана извршено према детету,

учинилац ће се казнити за дело из става 1. затвором од шест месеци до тригодине, а за дело из става 2. затвором од једне до осам година.

137

(4) Ко прибавља за себе или другог, поседује, продаје, приказује, јавно излажеили електронски или на други начин чини доступним слике, аудио-визуелне илидруге предмете порнографске садржине настале искоришћавањем малолетног лица,


(5) Предмети из ст. 1. до 4. овог члана одузеће се.

Ово кривично дело има три облика. Предмет основног кривичног дела из става1. јесу порнографски предмети који се продају малолетнику или му се на другиначин чине доступним. Други облик је искоришћавање малолетника за произво-дњу порнографског материјала, а трећи продаја и на други начин чињењедоступним предмета порнографске садржине насталих искоришћавањем мало-летника.

Навођење малолетног лица на присуствовање полним радњама

Члан 185а(1) Ко наведе малолетника да присуствује силовању, обљуби или са њом

изједначеним чином или другој полној радњи,


(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено употребом силе или претње, илипрема детету,


Ово кривично дело уведено је у наше законодавство последњим изменамаКривичног законика. Основни облик кривичног дела састоји се у навођењумалолетника на присуствовање силовању, обљуби или с њом изједначенимчином или другој полној радњи. Квалификовани облик постоји уколико се наприсуствовање полним радњама наведе дете (старости до 14 година), употре-бом силе или претње.

Искоришћавање рачунарске мреже или комуникације другимтехничким средствима за извршење кривичних дела против

полне слободе према малолетном лицу

Члан 185б(1) Ко у намери извршења кривичног дела из чл. 178. став 4, 179. став 3, 180. ст. 1.

и 2, 181. ст. 2. и 3, 182. став 1, 183. став 2, 184. став 3, 185. став 2. и 185а овог законика, ко-ристећи рачунарску мрежу или комуникацију другим техничким средствима догово-ри са малолетником састанак и појави се на договореном месту ради састанка,


(2) Ко дело из става 1. овог члана изврши према детету,


138

Код овог кривичног дела рачунарска мрежа, односно друга средства комуни-кације појављују се као средство за извршење кривичног дела. Радња криви-чног дела састоји се у уговарању састанка и појављивању на договореном местуради састанка са малолетником у циљу извршења једног од побројаних криви-чних дела. Кривично дело се може извршити само према малолетнику.

Ово кривично дело практично представља кажњиву припремну радњу једногод побројаних кривичних дела.

Гоњење за кривична дела против полне слободе

Члан 186.Гоњење за кривична дела из чл. 178. и 179. овог законика учињена према

брачном другу и за кривично дело из члана 182. став 1. предузима се по предлогу.

139

ГЛАВА ДЕВЕТНАЕСТАКРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ БРАКА И ПОРОДИЦЕ

ДвобрачностЧлан 187.

(1) Ко закључи нови брак иако се већ налази у браку,


(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко закључи брак са лицем за којезна да се налази у браку.

Кривично дело двобрачности састоји се у закључивању брака од стране лицакоје се већ налази у браку или се то чини с лицем за које се зна да се налази убраку.

(Закључење ништавог брака)Члан 188.

Брисан. Видети „Службени гласник“, број 72/09

(Омогућавање закључења недозвољеног брака)

Члан 189.Брисан. Видети „Службени гласник“, број 72/09

Ванбрачна заједница са малолетником

Члан 190.(1) Пунолетно лице које живи у ванбрачној заједници са малолетником,


(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и родитељ, усвојилац или старалацкоји малолетнику омогући да живи у ванбрачној заједници са пунолетним лицем илига на то наведе.

(3) Ако је дело из става 2. овог члана учињено из користољубља,

учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.

(4) Ако се брак закључи, гоњење се неће предузети, а ако је предузето, обуста-виће се.

Радња кривичног дела ванбрачне заједнице с малолетником састоји се у живо-ту у ванбрачној заједници пунолетног лица с малолетником.

Казна је предвиђена и за родитеља, усвојиоца или стараоца који малолетникуомогући да живи у ванбрачној заједници с другим лицем.

140

Став 3. представља квалификовани облик става 2, а квалификаторна околностсастоји се у вршењу дела из користољубља.

Одузимање малолетног лицаЧлан 191.

(1) Ко малолетно лице противправно задржи или одузме од родитеља, усвоји-оца, стараоца или другог лица, односно установе, којима је оно поверено или онемо-гућава извршење одлуке којом је малолетно лице поверено одређеном лицу,


(2) Ко онемогућава извршење одлуке надлежног органа којом је одређенначин одржавања личних односа малолетног лица са родитељем или другимсродником,


(3) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из користољубља или другихниских побуда или је услед дела теже угрожено здравље, васпитање или школовањемалолетног лица,


(4) Учиниоца дела из ст. 1. и 3. овог члана који добровољно преда малолетнолице лицу или установи којој је оно поверено или омогући извршење одлуке оповеравању малолетног лица, суд може ослободити од казне.

(5) Ако изрекне условну осуду за дело из ст. 1. до 3. овог члана, суд можеодредити обавезу учиниоцу да у одређеном року преда малолетно лице лицу илиустанови којој је малолетно лице поверено или омогући извршење одлуке којом јемалолетно лице поверено одређеном лицу или установи, односно одлуке којом јеодређен начин одржавања личних односа малолетног лица са родитељем илидругим сродником.

Законик предвиђа три облика овог кривичног дела: задржавање, одузимањемалолетног лица и онемогућавање извршења одлуке о додели малолетноглица.

Радња кривичног дела састоји се у задржавању или одузимању малолетног ли-ца или онемогућавању извршења одлуке о додели малолетног лица, а последи-ца је немогућност родитеља, усвојиоца, стараоца или другог лица, односно ус-танове којој је оно поверено, да се старају о њему.

Као блажи облик кривичног дела предвиђено је онемогућавање извршења од-луке о одржавању личних односа малолетног лица с родитељима или другимсродницима, а као тежи облик ако је основно кривично дело извршено из кори-стољубља, других ниских побуда или ако је услед извршења дела теже угроже-но здравље, васпитање или школовање малолетног лица.

141

Промена породичног стања

Члан 192.(1) Ко подметањем, заменом или на други начин промени породично стање

детета,


(2) Ко заменом или на други начин из нехата промени породично стањедетета,

казниће се затвором до три месеца.

Радња кривичног дела састоји се у мењању породичног стања детета подмета-њем, заменом или на други противправан начин.

Код подметања се ствара лажна представа о томе да је нека жена родилаодређено дете које, у ствари, није родила. Заменом се ствара лажна представао томе да је нека жена родила одређено дете које није родила, а да је дете којеје она стварно родила, родила нека друга жена.

Запуштање и злостављање малолетног лица

Члан 193.(1) Родитељ, усвојилац, старалац или друго лице које грубим занемаривањем

своје дужности збрињавања и васпитавања запусти малолетно лице о којем је дужнода се стара,


(2) Родитељ, усвојилац, старалац или друго лице које злоставља малолетнолице или га принуђава на претеран рад или рад који не одговара узрасту малолетноглица или на просјачење или га из користољубља наводи на вршење других радњикоје су штетне за његов развој,


Као извршилац овог кривичног дела појављује се родитељ, усвојилац, старалацили неко друго лице, а као пасивни субјекат малолетно лице о коме је дужан дасе стара.

Последица је запуштање малолетног лица. Радња се састоји у грубом занемари-вању дужности збрињавања и васпитања малолетника.

Радња тежег облика овог кривичног дела дата је алтернативно и може да сесастоји у злостављању малолетног лица, његовом принуђивању на претеранрад или рад који не одговара узрасту малолетног лица или на просјачење или гаиз користољубља наводи на вршење других радњи које су штетне за његовразвој.

142

Насиље у породици

Члан 194.(1) Ко применом насиља, претњом да ће напасти на живот или тело, дрским

или безобзирним понашањем угрожава спокојство, телесни интегритет или душевностање члана своје породице,


(2) Ако је при извршењу дела из става 1. овог члана коришћено оружје, опаснооруђе или друго средство подобно да тело тешко повреди или здравље тешконаруши,


(3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила тешка телесна повредаили тешко нарушавање здравља или су учињена према малолетном лицу,


(4) Ако је услед дела из ст. 1, 2. и 3. овог члана наступила смрт члана породице,


(5) Ко прекрши мере заштите од насиља у породици које му је суд одредио наоснову закона,

казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном.

Радња кривичног дела насиља у породици састоји се у угрожавању спокојства,телесног интегритета или душевног стања члана своје породице. Угрожавањесе врши применом насиља, претњом да ће се напасти на живот или телодрским или безобзирним понашањем.

Ово кривично дело има три тежа облика. Први тежи облик постоји када је приизвршењу основног кривичног дела коришћено оружје, опасно оруђе или другосредство подобно да се тело тешко повреди или здравље тешко телеснонаруши. Други тежи облик постоји ако је наступила тешка телесна повреда, акоје дошло до тешког нарушавања здравља или је дело учињено премамалолетном лицу, а трећи најтежи облик ако је наступила смрт члана породице.

Према члану 112. став 28. чланом породице сматрају се: супружници, њиховадеца, преци супружника у правој линији крвног сродства, ванбрачни партнери ињихова деца, усвојилац и усвојеник, хранилац и храњеник. Члановима породи-це сматрају се и браћа и сестре, њихови супружници и деца, бивши супружниции њихова деца и родитељи бивших супружника, ако живе у заједничкомдомаћинству, као и лица која имају заједничко дете или је дете на путу да будерођено, иако никада нису живела у истом породичном домаћинству.

143

Недавање издржавања

Члан 195.(1) Ко не даје издржавање за лице које је по закону дужан да издржава, а та

дужност је утврђена извршном судском одлуком или извршним поравнањем предсудом или другим надлежним органом, у износу и на начин како је то одлукомодносно поравнањем утврђено,


(2) Неће се казнити учинилац дела из става 1. овог члана, ако из оправданихразлога није давао издржавање.

(3) Ако су услед дела из става 1. овог члана наступиле тешке последице заиздржавано лице,

учинилац ће се казнити затвором од три месеца до три године.

(4) Ако изрекне условну осуду, суд може одредити обавезу учиниоцу даизмири доспеле обавезе и да уредно даје издржавање.

Радња кривичног дела састоји се у недавању издржавања за лице које је позакону учинилац дужан да издржава, а та је дужност утврђена извршном суд-ском одлуком или извршним поравнањем пред судом или другим надлежниморганом, у износу и на начин како је то одлуком, односно поравнањем ут-врђено.

Законик предвиђа да се неће казнити учинилац ако из оправданих разлога ниједавао издржавање, а шта су оправдани разлози – то је фактичка ствар која сеутврђује у судском поступку.

Кршење породичних обавезаЧлан 196.

(1) Ко кршењем законом утврђених породичних обавеза остави у тешкомположају члана породице који није у стању да се сам о себи стара,


(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступило тешко нарушавањездравља члана породице,


(3) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила смрт члана породице,


(4) Ако изрекне условну осуду за дело из ст. 1. и 2. овог члана, суд можеодредити обавезу учиниоцу да извршава своје законом утврђене породичне оба-везе.

144

Ово кривично дело састоји се у остављању у тешком положају члана породицекоји није у стању да се сам стара о себи. Према томе, кривично дело се вршипропуштањем испуњења законске обавезе старања о члану породице. Подостављањем у тешком положају треба подразумевати свако привремено не-пружање помоћи, док је код кривичног дела напуштања немоћног лица из члана126. реч о напуштању.

РодоскрвњењеЧлан 197.

Пунолетно лице које изврши обљубу или са њом изједначен полни чин самалолетним сродником по крви у правој линији или са малолетним братом, односносестром,


Родоскрвњење је обљуба или с њом изједначен полни чин од стране пунолетноглица с малолетним сродником по крви у правој линији или с малолетним бра-том, односно сестром.

145

ГЛАВА ДВАДЕСЕТАКРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ИНТЕЛЕКТУАЛНЕ СВОЈИНЕ

Повреда моралних права аутора и интерпретатора

Члан 198.(1) Ко под својим именом или именом другог у целини или делимично објави,

стави у промет примерке туђег ауторског дела или интерпретације, или на другиначин јавно саопшти туђе ауторско дело или интерпретацију,


(2) Ко без дозволе аутора измени или преради туђе ауторско дело или изменитуђу снимљену интерпретацију,


(3) Ко ставља у промет примерке туђег ауторског дела или интерпретације наначин којим се вређа част или углед аутора или извођача,



(5) Гоњење за дело из става 2. овог члана предузима се по предлогу, а за делоиз става 3. овог члана по приватној тужби.

Кривично дело повреде моралних права аутора и интерпретатора преузето јеиз Закона о ауторским и сродним правима („Службени лист СРЈ“, број 24/98).Тим законом штите се права аутора и друга сродна права.

О одговорности издавача, штампара и произвођача говори се у члану 38. овогЗаконика.

Предмет овог кривичног дела је ауторско дело под којим се сматрају писанадела, говорна дела, драмска, музичка, филмска дела, дела ликовне уметности,дела архитектуре, примењене уметности и индустријског обликовања, карто-графска дела, планови, скице, макете и фотографије, као и рачунарски про-грами.

Радња основног кривичног дела састоји се у објављивању, стављању у прометпримерака туђег ауторског дела или интерпретације или на други начин јавносаопштавање туђег ауторског дела или интерпретације. То се чини под својимименом или именом другог у целини или делимично.

Измена или прерада туђег ауторског дела или снимљене репродукције блажи јеоблик овог кривичног дела, а најблаже је стављање у промет примерака туђегауторског дела или интерпретације на начин којим се вређа част и углед аутораили извођача.

146

Неовлашћено искоришћавање ауторског делаили предмета сродног права

Члан 199.(1) Ко неовлашћено објави, сними, умножи, или на други начин јавно саопшти у

целини или делимично ауторско дело, интерпретацију, фонограм, видеограм,емисију, рачунарски програм или базу података,


(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко стави у промет или у намеристављања у промет држи неовлашћено умножене или неовлашћено стављене упромет примерке ауторског дела, интерпретације, фонограма, видеограма, емисије,рачунарског програма или базе података,

(3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учињено у намери прибављања имовин-ске користи за себе или другог,


(4) Ко произведе, увезе, стави у промет, прода, да у закуп, рекламира у циљупродаје или давања у закуп или држи у комерцијалне сврхе уређаје или средства чијаје основна или претежна намена уклањање, заобилажење или осујећивањетехнолошких мера намењених спречавању повреда ауторских и сродних права, илико такве уређаје или средства користи у циљу повреде ауторског или сродног права,

казниће се новчаном казном или казном затвора до три године.

(5) Предмети из ст. 1. до 4. овог члана одузеће се и уништити.

Кривичним делом неовлашћеног искоришћавања ауторског дела или предметасродног права штите се ауторска дела, интерпретације, фонограми, видеогра-ми, емисије, рачунарски програми или базе података од „пиратерије“. То јекривично дело које је делимично преузето из Закона о ауторским и сроднимправима, као и из члана 183-а. КЗС.

Дело има три основна облика и један тежи облик с бројним радњама извршењакоје су дате алтернативно.

Неовлашћено уклањање или мењање електронске информацијео ауторском и сродним правима

Члан 200.(1) Ко неовлашћено уклони или измени електронску информацију о ауторском

или сродном праву, или стави у промет, увезе, извезе, емитује или на други начинјавно саопшти ауторско дело или предмет сродноправне заштите са којег је елек-тронска информација о правима неовлашћено уклоњена или измењена,

казниће се новчаном казном и затвором до три године.

(2) Предмети из става 1. одузеће се и уништити.

147

Одредбом овог кривичног дела штите се носиоци ауторског или њима сродногправа. Аутор ужива заштиту за своја дела и има искључиво право на признава-ње ауторства на свом делу.

Као извршилац кривичног дела појављује се лице које уклони или измени елек-тронску информацију или је тако измењену на разне начине стави у промет.

Повреда проналазачког права

Члан 201.(1) Ко неовлашћено производи, увози, извози, нуди ради стављања у промет,

ставља у промет, складишти или користи у привредном промету производ илипоступак заштићен патентом,


(2) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист илипроузрокована штета у износу који прелази милион динара,


(3) Ко неовлашћено објави или на други начин учини доступним суштину туђегпријављеног проналаска пре него што је овај проналазак објављен на начин утврђензаконом,


(4) Ко неовлашћено поднесе пријаву патента или у пријави не наведе илилажно наведе проналазача,


(5) Предмети из ст. 1. и 2. одузеће се и уништити.

Радња кривичног дела састоји се у неовлашћеном коришћењу туђег патентногпроизвода.

Коришћење се састоји у неовлашћеној производњи, увозу, извозу, нуђењу радистављања у промет, стављању у промет, складиштењу или неовлашћеномкоришћењу у привредном промету.

Тежи облик кривичног дела постоји када је прибављена имовинска корист илипроузрокована штета извршењем основног кривичног дела, а блажи облик сесастоји у неовлашћеном објављивању или на други начин чињењу доступнимтуђег пријављеног проналаска пре него што је он објављен на начин утврђензаконом.

Ово кривично дело било је раније регулисано кроз члан 250. ОКЗ и члан 53.Закона о моделима и узорцима („Службени лист СРЈ“, бр. 15/95 и 28/96).

148

Неовлашћено коришћење туђег дизајна

Члан 202.(1) Ко на свом производу у промету неовлашћено употреби, у целости или

делимично, туђи пријављени, односно заштићени дизајн производа,


(2) Ко неовлашћено објави или на други начин учини доступним јавностипредмет пријаве туђег дизајна пре него што је објављен на начин утврђен законом,


(3) Производи из става 1. овог члана одузеће се.

Кроз ово кривично дело штити се заштићени дизајн производа од могућезлоупотребе која се састоји у неовлашћеној употреби.

149

ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПРВАКРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ИМОВИНЕ

Крађа

Члан 203.(1) Ко туђу покретну ствар одузме другом у намери да њеним присвајањем

себи или другом прибави противправну имовинску корист,



Класично кривично дело крађе, раније прописано у члану 165. КЗС, преузето је уовој одредби.

Разлика је што је као санкција прописана алтернативно новчана казна или за-твор до три године. С обзиром на овако умањену запрећену казну ставомдругим предвиђено је да је и покушај кажњив.

Тешка крађаЧлан 204.

(1) Учинилац дела крађе (члан 203) казниће се затвором од једне до осамгодина, ако је крађа извршена:

1) обијањем или проваљивањем затворених зграда, станова, соба, каса, орма-на или других затворених простора или савлађивањем механичких, електронскихили других већих препрека;

2) од стране групе;

3) на нарочито опасан или нарочито дрзак начин;

4) од стране лица које је при себи имало какво оружје или опасно оруђе радинапада или одбране;

5) за време пожара, поплаве, земљотреса или другог удеса;

6) искоришћавањем беспомоћности или другог тешког стања неког лица.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и учинилац дела крађе аковредност украдених ствари прелази износ од четиристо педесет хиљада динара илиукрадена ствар представља културно добро, односно добро које ужива претходнузаштиту или природно добро.

(3) Ако је дело из става 1. овог члана извршено од стране организованекриминалне групе или ако вредност украдених ствари прелази износ од милион ипетсто хиљада динара,


150

Тешка крађа је квалификовани облик крађе. Постоји више квалификаторнихоколности које крађи дају квалификовани облик из овог кривичног дела. Свеквалификаторне околности подељене су у три става.

Став први прописује шест квалификаторних околности које кривичном делукрађе дају обележје тешке крађе. Став други и трећи предвиђају још по двавида тешке крађе.

Разбојничка крађаЧлан 205.

(1) Ко је на делу крађе (члан 203) затечен, па у намери да украдену стварзадржи, употреби силу против неког лица или претњу да ће непосредно напасти наживот или тело,


(2) Ако вредност украдених ствари прелази износ од милион и петсто хиљададинара,


(3) Ако је дело из ст. 1. до 3. овог члана учињено од стране групе или је некомлицу са умишљајем нанесена тешка телесна повреда,


(4) Ако је дело из ст. 1. до 3. овог члана учињено од стране организованекриминалне групе,


Кривично дело разбојничке крађе је задржало ранија обележја. Поред основ-ног облика постоје и три тежа облика. Први је ако вредност украдених стварипрелази износ од милион и петсто хиљада динара, други предвиђа да је делоизвршено од стане групе или је неком лицу са умишљајем нанета тешка телеснаповреда, а најтежи ако је дело учињено од стране организоване криминалнегрупе.

Разбојништво

Члан 206.(1) Ко употребом силе против неког лица или претњом да ће непосредно

напасти на живот или тело одузме туђу покретну ствар у намери да њеним присва-јањем себи или другом прибави противправну имовинску корист,


(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено од стране групе, или је некомлицу са умишљајем нанесена тешка телесна повреда или ако вредност одузетихствари прелази износ од милион и петсто хиљада динара,


151

(3) Ако је дело из става 1. овог члана учињено од стране организоване крими-налне групе,


(4) Ако вредност одузетих ствари из става 1. овог члана не прелази износ одпетнаест хиљада динара, а учинилац је ишао за тим да прибави малу имовинскукорист,



Основно кривично дело разбојништва није мењано у односу на старо законскорешење. Уз основни облик законодавац је прописао и два квалификована. Првиквалификовани облик предвиђа да ако је дело учињено од стране групе, или јенеком лицу са умишљајем нанесена тешка телесна повреда или ако вредностодузетих ствари прелази износ од милион и петсто хиљада динара. Други тежиоблик као квалификаторну околност прописује да је дело учињено од странеорганизоване криминалне групе.

Код овог кривичног дела ново је постојање ситног разбојништва, када је вре-дност украдених ствари из става 1. мања од 10.000,00 динара, а учинилац јеишао за тим да прибави малу имовинску корист. Како је за овај привилегованиоблик прописана казна до три године, то је у ставу 5 предвиђено да је и покушајкажњив.

УтајаЧлан 207.

(1) Ко у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист,присвоји туђу покретну ствар која му је поверена,

казниће се затвором до две године и новчаном казном.

(2) Ако дело из става 1. овог члана учини старалац,


(3) Ако вредност утајених ствари прелази износ од четиристо педесет хиљададинара,

учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година и новчаномказном.

(4) Ако вредност утајених ствари прелази износ од милион и петсто хиљададинара или утајена ствар представља културно добро, односно добро које уживапретходну заштиту,

учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година и новчаном казном.

(5) Ко туђу покретну ствар коју је нашао или до које је случајно дошаопротивправно присвоји у намери да себи или другом прибави имовинску корист,


152

(6) За дела из ст. 1. и 5. овог члана, ако су утајене ствари у својини грађана,гоњење се предузима по предлогу.

Кривично дело се састоји у присвајању туђе покретне ствари која је извршиоцудела поверена или коју је нашао или до које је случајно дошао, у намери дасеби или другом прибави противправну имовинску корист.

Извршилац може бити свако лице, а у погледу виности потребан је умишљај.

Тежи облици кривичног дела су: ако је дело учињено од стране стараоца, као иако вредност утајених ствари прелази 450.000,00 динара, а најтежи облик аковредност прелази милион и петсто хиљада динара или утајена стварпредставља културно добро, односно добро које ужива претходну заштиту.

Кривично дело има и један привилеговани облик који се састоји у томе да котуђу покретну ствар коју је нашао или до које је случајно дошао противправноприсвоји у намери да себи или другом прибави имовинску корист.

ПревараЧлан 208.

(1) Ко у намери да себи или другом прибави противправну имовинску користдоведе кога лажним приказивањем или прикривањем чињеница у заблуду или гаодржава у заблуди и тиме га наведе да овај на штету своје или туђе имовине нештоучини или не учини,


(2) Ко дело из става 1. овог члана учини само у намери да другог оштети,

казниће се затвором до шест месеци и новчаном казном.

(3) Ако је делом из ст. 1. и 2. овог члана прибављена имовинска корист или јенанета штета у износу који прелази четиристо педесет хиљада динара,


(4) Ако је делом из ст. 1. и 2. овог члана прибављена имовинска корист или јенанета штета у износу који прелази милион и петсто хиљада динара,

учинилац ће се казнити затвором од две до десет година и новчаном казном.

И код основног кривичног дела преваре нема измене у односу на решењепредвиђено у старом закону. Постоји један привилеговани облик и два квали-фикована. Привилеговани облик прописује да је дело учињено у намери да седруги оштети, док су квалификовани облици везани за висину противправноприбављене користи.

153

Превара у осигурању

Члан 208а(1) Ко у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист

доведе кога лажним приказивањем или прикривањем чињеница, давањем лажнихмишљења и извештаја, давањем лажне процене, подношењем неистините докумен-тације или га на други начин доведе у заблуду или га одржава у заблуди, а у вези саосигурањем и тиме га наведе да овај на штету своје или туђе имовине нешто учиниили не учини,




(3) Ако је делом из ст. 1. и 2. овог члана прибављена имовинска корист или јенанета штета у износу који прелази четиристо педесет хиљада динара,


(4) Ако је делом из ст. 1. и 2. овог члана прибављена имовинска корист или јенанета штета у износу који прелази милион и петсто хиљада динара,


Ово је ново кривично дело у нашем законодавству, прописано је последњимизменама и допунама.

Превара у осигурању је посебни облик преваре. У односу на превару разликујесе у већем броју алтернативно постављених радњи извршења. Поред радњикоје предвиђа превара ово кривично дело прописује и давање лажних мишље-ња и извештаја, давање лажне процене, подношење неистините документације.Друга разлика је у томе што радња мора да се предузима у вези са осигурањем.

Неосновано добијање и коришћење кредита и друге погодностиЧлан 209.

(1) Ко лажним приказивањем чињеница или њиховим прикривањем добије засебе или другог кредит, субвенцију или другу погодност иако за то не испуњавапрописане услове,


(2) Ко добијени кредит, субвенцију или другу погодност искористи за другунамену од оне за коју му је кредит, субвенција или друга погодност одобрена,


(3) За дело из ст. 1. и 2. овог члана, казниће се прописаном казном и одговорнолице у предузећу или другом субјекту привредног пословања ако су кредит, субвен-ција или друга погодност прибављени за предузеће или други субјект привредногпословања или ако су коришћени за друге намене од стране тих субјеката.

154

Ненаменско коришћење кредита гони се преко кривичног дела неоснованогдобијања и коришћења кредита и друге погодности.

Дело се састоји у лажном приказивању или прикривању чињеница и добијањуна тај начин за себе или другог кредита, субвенције или какве друге погодно-сти, иако за то нису били испуњени прописани услови.

Као извршилац кривичног дела може се појавити свако лице које је лажнимприказивањем или прикривањем чињеница добило кредит, субвенцију или некудругу погодност.

Посебан облик овог кривичног дела постоји када се добијени кредит, субвен-ција или нека друга погодност искористи за другу намену од оне за коју суодобрени.

Ситна крађа, утаја и превара

Члан 210.(1) Ко учини ситну крађу, утају или превару,


(2) Крађа, утаја и превара сматрају се ситном, ако вредност украдене илиутајене ствари, односно штета проузрокована преваром не прелази износ одпетнаест хиљада динара, а учинилац је ишао за тим да прибави малу имовинскукорист, односно да проузрокује малу штету.

(3) За дело из става 1. овог члана, ако је извршено на штету приватне имовине,гоњење се предузима по приватној тужби.

Крађа, утаја и превара сматрају се ситним ако вредност украдене или утајенествари, односно штета проузрокована преваром не прелази износ од петнаестхиљада динара (што је у време доношења Законика била противвредност 175евра). За постојање кривичног дела потребан је и умишљај да је учинилац ишаоза тим да прибави малу имовинску корист, односно да проузрокује малу штету.

Одузимање туђе ствари

Члан 211.(1) Ко без намере прибављања имовинске користи противправно одузме туђу

покретну ствар,


(2) Ако вредност одузете ствари прелази износ од милион и петсто хиљададинара или ствар представља културно добро,

учинилац ће се казнити затвором од три месеца до три године и новчаномказном.

155

(3) За дело из ст. 1. и 2. овог члана, ако је одузета ствар у приватној имовини,гоњење се предузима по приватној тужби.

За постојање овог дела битно је да се радња не предузима у намери приба-вљања имовинске користи. Објекат заштите је имовина, а радња противправноодузимање или присвајање туђе покретне ствари.

Уништење и оштећење туђе ствари

Члан 212.(1) Ко уништи, оштети или учини неупотребљивом туђу ствар,


(2) Ако је делом из става 1. овог члана проузрокована штета у износу којипрелази четиристо педесет хиљада динара,

учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до две године.

(3) Ако је делом из става 1. овог члана проузрокована штета у износу којипрелази милион и петсто хиљада динара или је дело учињено према културномдобру, заштићеној околини непокретног културног добра, односно према добрукоје ужива претходну заштиту,


(4) За дело из ст. 1. до 3. овог члана, ако је оштећена ствар у приватнојимовини, гоњење се предузима по приватној тужби.

Кривично дело уништења и оштећења туђе ствари, поред основног, има и дватежа облика.

Радња кривичног дела састоји се у уништењу, оштећењу или чињењу неупо-требљивом туђе ствари.

За основно кривично дело и даље је карактеристично да се не тражи минимумвредности проузроковане штете.

Неовлашћено коришћење туђег возила

Члан 213.(1) Ко без пристанка овлашћеног лица користи туђе моторно возило,


(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено проваљивањем или обијањеммоторног возила, или употребом силе или претње,



156

Неовлашћено коришћење туђег возила раније је било познато као кривичнодело одузимања моторног возила, које је једно време било преименовано украђу возила.

Објекат кривичног дела је туђе моторно возило, а радња кривичног делакоришћење таквог возила без пристанка овлашћеног лица.

Тежи облик овог кривичног дела постоји ако је основно кривично дело учињенопроваљивањем или обијањем моторног возила или употребом силе или претње.

Појмове „проваљивање“ и „обијање“ треба третирати као код кривичног делатешке крађе, а силу и претњу као код принуде.

ИзнудаЧлан 214.

(1) Ко у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист,силом или претњом принуди другог да нешто учини или не учини на штету своје илитуђе имовине,


(2) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист у износукоји прелази четиристо педесет хиљада динара,


(3) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист у износукоји прелази милион и петсто хиљада динара,


(4) Ко се бави вршењем дела из ст. 1. до 3. овог члана или је дело извршено одстране групе,

казниће се затвором од пет до петнаест година.


учинилац ће се казнити затвором од најмање пет година.

Кривично дело изнуде састоји се у принуђавању другог употребом силе илипретње, да нешто учини или не учини на штету своје или туђе имовине у намерида на тај начин себи или другом прибави противправну имовинску корист.

У односу на старо законско решење више се не тражи да претња буде озбиљна,јер се то подразумева.

Кривично дело има четири тежа облика, два с обзиром на висину прибављенеимовинске користи, а трећи ако се учинилац бави вршењем изнуда или је делоизвршено од стране организоване групе. Најтежи облик кривичног делапостојаће ако је дело извршено од стране организоване криминалне групе.

157

УценаЧлан 215.

(1) Ко у намери да себи или другом прибави противправну имовинску користзапрети другом да ће против њега или њему блиског лица открити нешто што бињиховој части или угледу шкодило и тиме га принуди да нешто учини или не учинина штету своје или туђе имовине,






(4) Ко се бави вршењем дела из ст. 1. до 3. овог члана или је дело извршено одстране групе,




Кривично дело уцене састоји се у принуђавању неког лица да нешто учини илине учини на штету своје или туђе имовине јер ће против њега или њему блискоглица открити нешто што може да шкоди њиховој части или угледу, а у намерида себи прибави противправну имовинску корист. Као и код изнуде, и код овогкривичног дела постоје четири тежа облика.

Злоупотреба поверења

Члан 216.

(1) Ко заступајући имовинске интересе неког лица или старајући се о његовојимовини злоупотреби дата му овлашћења у намери да тиме себи или другомприбави имовинску корист или да оштети лице чије имовинске интересе заступа илио чијој се имовини стара,


(2) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист илипроузрокована штета у износу који прелази четиристо педесет хиљада динара,

учинилац ће се казнити затвором од једне до шест година.

(3) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист илипроузрокована штета у износу који прелази милион и петсто хиљада динара,


158

(4) Ако дело из ст. 1. до 3. овог члана учини старалац или адвокат,

казниће се за дело из става 1. затвором од шест месеци до пет година, за делоиз става 2. затвором од једне до осам година, а за дело из става 3. затвором од дведо десет година.

Радња извршења овог кривичног дела јесте злоупотреба датог овлашћења узаступању имовинских интереса неког лица или старању о његовој имовини унамери да тиме себи или другом прибави противправну имовинску корист.

Као извршилац се појављује лице које је дужно на основу закона или уговора дасе стара о имовинским интересима заступаног лица.

Постоје два тежа облика овог кривичног дела, с обзиром на износ прибављенекористи или проузроковане штете, а ако дело учини старалац или адвокатпрописана је најтежа казна.

Зеленаштво

Члан 217.(1) Ко за давање новца или других потрошних ствари на зајам неком лицу при-

ми или уговори за себе или другог несразмерну имовинску корист, искоришћавајућитешко имовинско стање, тешке прилике, нужду, лакомисленост или недовољну спо-собност за расуђивање оштећеног,

казниће се затвором до три године и новчаном казном.

(2) Ако су услед дела из става 1. овог члана наступиле тешке последице заоштећеног или је учинилац прибавио имовинску корист у износу који прелази чети-ристо педесет хиљада динара,


(3) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист у износукоји прелази милион и петсто хиљада динара или је извршено од стране групе,


(4) За дело из става 1. овог члана гоњење се предузима по предлогу.

Кривично дело зеленаштва било је раније познато под називом уговарањенесразмерне имовинске користи.

Радња кривичног дела састоји се у давању новца или других потрошних стварина зајам неком лицу, при чему се уговара несразмерна имовинска корист иско-ришћавањем тешког имовинског стања, тешких прилика, нужде, лакомислено-сти или недовољне способности за расуђивање зајмопримца.

Која се корист може сматрати несразмерном препушта се суду да у свакомконкретном случају одлучи имајући у виду околности случаја.

159

Противправно заузимање земљишта

Члан 218.(1) Ко противправно заузме туђе земљиште,


(2) Ако је заузето земљиште део заштитне шуме, националног парка или дру-гог земљишта са посебном наменом,



Ово је ново кривично дело у кривичном законодавству Србије, у кривичнозаконодавство уведено је у основном тексту Кривичног законика. Објектизаштите противправног заузимања земљишта јесу туђе земљиште, заштићенешуме, национални паркови и друга земљишта која имају посебну намену.

Радња кривичног дела састоји се у противправном заузимању туђег земљишта,што је обележје основног кривичног дела које се гони по приватној тужби. Акоје у питању заштићена шума, национални парк или друго земљиште с посебномнаменом, то је тежи облик овог кривичног дела.

Противправно усељење

Члан 219.(1) Ко се неовлашћено усели у туђу зграду, стан, пословне или друге просто-

рије,казниће се новчаном казном или затвором до две године.

(2) Ако изрекне условну осуду за дело из става 1. овог члана, суд ће наложитиобавезу учиниоцу да у одређеном року напусти и испразни просторије у које сенеовлашћено уселио.


Радња кривичног дела састоји се у неовлашћеном усељавању у туђу зграду, туђстан, пословне или друге просторије. Ово је посебан облик кривичног деласамовлашћа. Дело се гони по приватној тужби.

У ранијем кривичном законодавству није било овог кривичног дела.

Грађење без грађевинске дозволеЧлан 219а

(1) Лице које је извођач радова или одговорно лице у правном лицу које је из-вођач радова на објекту који се гради, односно које изводи радове на реконструк-цији постојећег објекта, без грађевинске дозволе,


160

(2) Лице које је инвеститор или одговорно лице у правном лицу које је инве-ститор објекта који се гради без грађевинске дозволе,


(3) Када је издато решење о обустави радова, а лице из ст. 1. и 2. овог члананастави започету градњу,


(4) Лице које је као одговорни пројектант, односно вршилац техничке кон-троле, супротно прописима потписало коначан извештај о извршеној контроли,којим се констатује да на главни пројекат нема примедби или супротно прописимаставило печат на главни пројекат да се пројекат прихвата, или супротно прописимадало изјаву којом потврђује да је главни пројекат урађен у складу са локацијскомдозволом,


Услови под којима се обавља грађење предвиђени су у Закону о планирању иизградњи („Службени гласник РС“, бр. 72/2009 и 81/2009).

Ово кривично дело раније је било дефинисано чланом 149. Закона о планирањуи изградњи („Службени гласник РС“, бр. 47/2003 и 34/2006).

Прикључење објекта који је изграђен без грађевинске дозволеЧлан 219б

Лице које прикључи објекат или одговорно лице у правном лицу које дозволиприкључење објекта, који се гради или је изграђен без грађевинске дозволе, наелектроенергетску, термоенергетску или телекомуникациону мрежу, водовод иканализацију,


Ово кривично дело може извршити лице које прикључи објекат или одговорнолице у правном лицу које дозволи прикључење објекта који се гради или јеизграђен без грађевинске дозволе, на електроенергетску, термоенергетскуили телекомуникациону мрежу, водовод и канализацију.

Као и претходно кривично дело и ово кривично дело раније је било дефини-сано чланом 150. Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС“, бр.47/2003 и 34/2006).

Оштећење туђих праваЧлан 220.

(1) Ко у намери да осујети остварење права на ствари отуђи, уништи, оштетиили одузме своју ствар на којој други има заложно право или право уживања и тимега оштети,


161

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко у намери да осујети измирењеповериоца у току принудног извршења отуђи, уништи, оштети или сакрије деловесвоје имовине и тиме оштети повериоца.

(3) За дела из ст. 1. и 2 овог члана, ако су оштећени грађани, гоњење се преду-зима по приватној тужби.

Овим кривичним делом осујећује се остваривање заложног права или измире-ње поверилаца у току принудног извршења отуђењем, уништењем, оштеће-њем, одузимањем или сакривањем ствари.

Објекти заштите су заложно право, право уживања и право потраживања пове-рилаца.

Прикривање

Члан 221.(1) Ко ствар за коју зна да је прибављена кривичним делом или оно што је за

њу добијено продајом или заменом прикрива, протура, купује, прима у залогу или надруги начин прибавља,

казниће се новчаном казном или затвором до три године, с тим да казна неможе бити већа од казне прописане за дело којим је ствар прибављена.

(2) Ко дело из става 1. овог члана учини, а могао је и био дужан да зна да јествар прибављена кривичним делом,


(3) Ко у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист,захтева накнаду за повраћај ствари за које зна или је могао или био дужан да зна дасу прибављене кривичним делом, уколико тиме нису остварена обележја некогдругог тежег кривичног дела,


(4) Ако се учинилац бави вршењем кривичног дела из ст. 1. и 3. овог члана илије дело из става 1. овог члана извршено од стране групе или прикривена стварпредставља културно добро од изузетног или великог значаја, односно добро којеужива претходну заштиту или вредност прикриваних ствари прелази износ одмилион и петсто хиљада динара,


Прикривање је протурање, куповина, примање у залогу или на други начинприбављање ствари или оно што је за њу добијено продајом или заменом закоју учинилац зна да је прибављена кривичним делом.

За постојање прикривања ствар треба да буде прибављена извршењем криви-чног дела. Најчешће су у питању кривична дела против имовине, али су могућа идруга кривична дела (на пример: примање мита, проневера, и др.).

162

За дело из става 1. тражи се да је учинилац знао да је ствар прибављенакривичним делом или је у питању оно што је добијено продајом или заменом, аза блажи облик из става 2. да је могао и био дужан да зна да је ствар при-бављена кривичним делом.

Кривичним закоником уведен је трећи облик овог кривичног дела чија је радњабављење вршењем кривичних дела прикривања, ако је дело извршено од стра-не групе или прикривена ствар представља културно добро од изузетног иливеликог значаја, односно добро које ужива претходну заштиту или вредностприкриваних ствари прелази износ од милион и петсто хиљада динара.

Четврти облик овог кривичног дела прописан је последњим изменама и допуна-ма Кривичног законика. Овај облик састоји се у томе да ко у намери да себи илидругом прибави противправну имовинску корист, захтева накнаду за повраћајствари за које зна или је могао или био дужан да зна да су прибављене криви-чним делом, уколико тиме нису остварена обележја неког другог тежег криви-чног дела.

Неовлашћено изношење културног добра у иностранство

Члан 221а(1) Ко изнесе или извезе у иностранство културно добро или добро које ужива

претходну заштиту, без претходног одобрења надлежног органа,


(2) Ако је дело из става 1. овог члана извршено у односу на културно добро одизузетног или великог значаја,


Ово кривично дело прописано је последњим изменама и допунама Кривичногзаконика.

Културна добра су ствари и творевине материјалне и духовне културе одопштег интереса које уживају посебну заштиту утврђену Законом о културнимдобрима („Службени гласник РС“, број 71/94).

Културна добра, у зависности од свог значаја, разврставају се у неколикокатегорија: културна добра, културна добра од великог значаја и културнадобра од изузетног значаја.

Културно добро од изузетног значаја јесте оно културно добро које има једнуод следећих карактеристика: 1) посебан значај за друштвени, историјски икултурни развој народа у националној историји, односно за развој његовог при-родног окружења; 2) сведочи о пресудним историјским догађајима и личности-ма и њиховом деловању у националној историји; 3) представља јединствене

163

(раритетне) примерке стваралаштва свог времена или јединствене примеркеиз историје природе; 4) велики утицај на развој друштва, културе, технике инауке; 5) изузетну уметничку или естетску вредност.

Добро које ужива претходну заштиту, а налази се у земљи или води, или јеизвађено из земље или воде, у државној је својини.

Гоњење у случају када је учинилацу блиском односу са оштећеним

Члан 222.За кривична дела из чл. 203, 204, 208, 213, 216. ст. 1. до 3. и 221. овог законика,

ако су учињена према брачном другу, лицу са којим оштећени живи у трајној ванбра-чној заједници, сроднику по крви у правој линији, брату или сестри, усвојиоцу илиусвојенику или другим лицима са којима учинилац живи у заједничком домаћинству,гоњење се предузима по приватној тужби.

164

ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГАКРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ПРИВРЕДЕ

Фалсификовање новцаЧлан 223.

(1) Ко направи лажан новац у намери да га стави у оптицај као прави или ко уистој намери преиначи прави новац,

казниће се затвором од две до дванаест година и новчаном казном.

(2) Ко прибавља лажан новац у намери да га стави у оптицај као прави или колажан новац ставља у оптицај,

казниће се затвором од једне до десет година и новчаном казном.

(3) Ако је делом из ст. 1. и 2. овог члана направљен, преиначен, стављен упромет или прибављен лажан новац у износу који прелази милион и петсто хиљададинара, односно одговарајући износ у страном новцу,

учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година и новчаномказном.

(4) Ко лажан новац који је примио као прави, па сазнавши да је лажан, стави уоптицај или ко зна да је начињен лажан новац или да је лажан новац стављен уоптицај, па то не пријави,


(5) Лажан новац одузеће се.

Кривично дело фалсификовања новца има неколико облика: фалсификовањеновца, употреба фалсификованог новца, прибављање фалсификованог новца инепријављивање фалсификовања новца или његове употребе.

Фалсификовање новца је прављење лажног новца или преиначење правогновца у намери да се стави у оптицај као прави.

Употреба фалсификованог новца је стављање у оптицај лажног новца или пре-иначеног правог новца.

Прибављање фалсификованог новца је набављање фалсификованог новца унамери да се стави у оптицај као прави (став 2).

Непријављивање фалсификованог новца или његове употребе састоји се у томешто онај ко зна да је направљен лажни новац или да је лажни новац стављен уоптицај то не пријави (став 4).

Појам новца ближе је одређен у члану 112. став 23.

165

Фалсификовање хартија од вредности

Члан 224.(1) Ко направи лажне хартије од вредности или преиначи праве хартије од

вредности у намери да их употреби као праве или да их другом да на употребу илико такве лажне хартије употреби као праве или их у тој намери прибави,


(2) Ако укупан износ на који гласе фалсификоване хартије од вредности изстава 1. овог члана прелази милион и петсто хиљада динара,

учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година и новчаномказном.

(3) Ко лажне хартије од вредности које је примио као праве, па сазнавши да сулажне, стави у промет,


(4) Лажне хартије од вредности одузеће се.

Слично као и код кривичног дела фалсификовања новца и код фалсификовањазнакова за вредност разликује се неколико облика овог кривичног дела: фалси-фиковање хартија од вредности, давање другом фалсификованих хартија,употреба фалсификованих хартија као правих и прибављање лажних хартија даби се употребиле као праве.

Појам и врсте хартија од вредности прописани су Законом о тржишту хартијаод вредности и других финансијских инструмената („Службени гласник РС“,број 47/2006 од 2.6.2006. године)

Фалсификовање и злоупотреба платних картица

Члан 225.(1) Ко направи лажну платну картицу или ко преиначи праву платну картицу у

намери да је употреби као праву или ко такву лажну картицу употреби као праву,


(2) Ако је учинилац дела из става 1. овог члана употребом картице прибавиопротивправну имовинску корист,


(3) Ако је учинилац дела из става 1. овог члана прибавио противправнуимовинску корист у износу који прелази милион и петсто хиљада динара,


(4) Казном из ст. 2. и 3. овог члана казниће се и учинилац који то дело учининеовлашћеном употребом туђе картице или поверљивих података који јединственоуређују ту картицу у платном промету.

166

(5) Ко набави лажну платну картицу у намери да је употреби као праву или коприбавља податке у намери да их искористи за прављење лажне платне картице,


(6) Лажне платне картице одузеће се.

Ово је ново кривично дело у нашем законодавству којим се штите платнекартице.

Радње кривичног дела су прављење лажне платне картице преиначавањем ињена употреба. Кажњива је и употреба туђе картице ако се то чини неовла-шћено.

Фалсификовање знакова за вредностЧлан 226.

(1) Ко направи лажне или преиначи праве знакове за вредност у намери да ихупотреби као праве или да их другом да на употребу или ко такве лажне знаковеупотреби као праве или их у тој намери прибави,


(2) Ако укупна вредност знакова из става 1. овог члана прелази износ одмилион и петсто хиљада динара,


(3) Ко одстрањивањем жига којим се знаци за вредност поништавају или којимдругим начином иде за тим да ради поновне употребе овим знацима да изглед каода нису употребљени или ко употребљене знакове поново употреби или прода каода важе,


(4) Лажни знакови за вредност одузеће се.

Радња овог кривичног дела састоји се у прављењу лажних знакова за вредностили у преиначењу правих у намери да се употребе као прави, давању другомена употребу, употреба као правих или њихово прибављање у тој намери.

Блаже кривично дело је одстрањивање жига којим су знаци за вредност билипоништени или употреба таквих знакова.

Постоје различити знаци за вредност: од срећака лутрија, маркица за превоз,поштанских и таксених марки, и др.

167

Прављење, набављање и давање другомсредстава за фалсификовање

Члан 227.(1) Ко прави, набавља, продаје или даје другом на употребу средства за

прављење лажног новца или лажних хартија од вредности,


(2) Ко прави, набавља, продаје или даје другом на употребу средства заправљење лажних платних картица или лажних знакова за вредност,


(3) Средства из ст. 1. и 2. овог члана одузеће се.

Радња овог кривичног дела састоји се у прављењу, набављању, продаји илидавању на употребу средстава за прављење лажног новца или лажних хартијаод вредности. Блажи облик постоји када су у питању средства за фалсифи-ковање знакова за вредност.

Издавање чека и коришћење платних картица без покрића

Члан 228.(1) Ко користи дебитну платну картицу за коју нема покриће или користи

кредитну платну картицу за коју не обезбеђује покриће у уговореном року, па тимесеби или другоме прибави противправну имовинску корист у износу који прелазидесет хиљада динара,


(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко изда или стави у промет чек,меницу, акцептни налог, какву гаранцију или какво друго средство плаћања или обе-збеђења плаћања, иако зна да за то нема покрића и тиме себи или другом прибавипротивправну имовинску корист у износу који прелази десет хиљада динара.

(3) Ако је делом из ст. 1. и 2. овог члана прибављена имовинска корист у износукоји прелази сто хиљада динара,


Предмет овог кривичног дела јесте коришћење платне картице за коју учини-лац нема покрића и коришћење кредитне платне картице за коју се не обезбе-ди покриће у року, па тиме себи или другом прибави противправну имовинскукорист која прелази 10.000 динара.

Други облик овог кривичног дела је издавање, стављање у промет или кори-шћење чека, акцептног налога, менице, какве гаранције, или каквог другогсредства плаћања или обезбеђења плаћања за које учинилац зна да су безпокрића. За овај облик кривичног дела услов је да имовинска корист прелазидесет хиљада динара.

168

Пореска утаја

Члан 229.(1) Ко у намери да потпуно или делимично избегне плаћање пореза, доприноса

или других прописаних дажбина, даје лажне податке о законито стеченимприходима, о предметима или другим чињеницама које су од утицаја на утврђивањеоваквих обавеза или ко у истој намери, у случају обавезне пријаве, не пријавизаконито стечени приход, односно предмете или друге чињенице које су од утицајана утврђивање оваквих обавеза или ко у истој намери на други начин прикриваподатке који се односе на утврђивање наведених обавеза, а износ обавезе чије сеплаћање избегава прелази сто педесет хиљада динара,


(2) Ако износ обавезе из става 1. овог члана чије се плаћање избегава прелазимилион и петсто хиљада динара,


(3) Ако износ обавезе из става 1. овог члана чије се плаћање избегава прелазиседам милиона и петсто хиљада динара,


У Закону о пореском поступку и пореској администрацији у одредбама чл. 172.до 176. предвиђено је пет кривичних дела. Кривична дела из чл. 172. и 174.обједињена су у пореску утају, док су остала кривична дела остала у важностипрема том закону.

Заштитни објекат код овог кривичног дела јесу обавезе које се односе наплаћање пореза, доприноса и других прописаних дажбина.

Радња кривичног дела је алтернативно одређена као давање лажних податакао чињеницама које су од утицаја на утврђивање обавеза за плаћање пореза илидоприноса, непријављивање ових чињеница у случају обавезне пријаве иприкривање података.

Неуплаћивање пореза по одбитку

Члан 229а(1) Одговорно лице у правном лицу – пореском платцу, као и предузетник -

порески платац који, у намери да не плати порез, не уплати на прописани уплатнирачун јавних прихода износ који је обрачунат на име пореза по одбитку,


(2) Ако износ обрачунатог, а неуплаћеног пореза из става 1. овог чланапрелази милион и петсто хиљада динара,


169

(3) Ако износ обрачунатог, а неуплаћеног пореза из става 1. овог члана прелазиседам милиона и петсто хиљада динара,


(4) Предузетнику и одговорном лицу у пореском обвезнику за кривично делоиз ст. 1. до 3. овог члана изриче се и мера безбедности забране вршења позива,делатности и дужности у трајању од једне до пет година.

Ово кривично дело уведено је последњим изменама и допунама Кривичногзаконика. Кривично дело врши одговорно лице у правном лицу – порескомплатцу, као и предузетник – порески платац који, у намери да не плати порез, неуплати на прописани уплатни рачун јавних прихода износ који је обрачунат наиме пореза по одбитку.

Кривично дело неуплаћивања пореза по одбитку раније је било регулисаночланом 173. Закона о пореском поступку и пореској администрацији(„Службени гласник РС“, бр. 80/02... и 61/07).

Кријумчарење

Члан 230.(1) Ко се бави преношењем робе преко царинске линије избегавајући мере

царинског надзора или ко избегавајући мере царинског надзора пренесе робу прекоцаринске линије наоружан, у групи или уз употребу силе или претње,


(2) Ко се бави продајом, растурањем или прикривањем неоцарињене робе илиорганизује мрежу препродаваца или посредника за растурање такве робе,


(3) Роба која је предмет дела из ст. 1. и 2. овог члана одузеће се.

(4) Превозно или друго средство чија су тајна или скровита местаискоришћена за пренос робе која је предмет дела из става 1. овог члана или које јенамењено за извршење тих кривичних дела одузеће се ако је власник или корисниквозила то знао или је могао и био дужан да зна и ако вредност робе која је предметкривичног дела прелази једну трећину вредности тог средства у време извршењакривичног дела.

Кривично дело кријумчарења преузето је из Царинског закона Србије (члан330).

Под кријумчарењем се подразумева кретање робе преко царинске линије наскривен начин и уз избегавање мера царинског надзора, при чему се избегава,делимично или у целини, плаћање увозних дажбина, примена забрана, односноограничења или прибављања погодности противно одредбама Царинскогзакона или других закона које примењују царински органи. Ко избегавајући

170

мере царинског надзора пренесе робу преко царинске линије наоружан, у гру-пи или уз употребу силе или претње такође се појављује као учинилац кријум-чарења.

Тежи облик кривичног дела је бављење продајом, растурањем или прикри-вањем неоцарињене робе или организовањем мреже препродаваца илипосредника за растурање такве робе.

Прање новцаЧлан 231.

(1) Ко изврши конверзију или пренос имовине, са знањем да та имовинапотиче од кривичног дела, у намери да се прикрије или лажно прикаже незаконитопорекло имовине, или прикрије или лажно прикаже чињенице о имовини са знањемда та имовина потиче од кривичног дела, или стекне, држи или користи имовину сазнањем, у тренутку пријема, да та имовина потиче од кривичног дела,


(2) Ако износ новца или имовине из става 1. овог члана прелази милион ипетсто хиљада динара,


(3) Ко учини дело из ст. 1. и 2. овог члана са имовином коју је сам прибавиоизвршењем кривичног дела, казниће се казном прописаном у ст. 1. и 2. овог члана иновчаном казном.

(4) Ко дело из ст. 1. и 2. овог члана изврши у групи,


(5) Ко учини дело из ст. 1. и 2. овог члана, а могао је и био дужан да зна дановац или имовина представљају приход остварен кривичним делом,


(6) Одговорно лице у правном лицу које учини дело из ст. 1, 2. и 5. овог члана,казниће се казном прописаном за то дело, ако је знало, односно могло и било дужнода зна да новац или имовина представљају приход остварен кривичним делом.

(7) Новац и имовина из ст. 1. до 6. овог члана одузеће се.

Кривично дело прања новца у складу је с преузетим обавезама из Конвенције опрању, тражењу, заплени и конфискацији прихода стечених криминалом.

Кривично дело прања новца раније је било регулисано у члану 227. Закона оспречавању прања новца („Службени лист СРЈ“, број 53/01). Овај закон јепрестао да важи а уместо њега донет је Закон о спречавању прања новца ифинансирања тероризма („Службени гласник РС“, бр. 20/2009 и 72/2009).

171

Према одредбама Закона о спречавању прања новца и финансирања теро-ризма прањем новца, у смислу овог закона, сматра се: 1) конверзија или преносимовине стечене извршењем кривичног дела; 2) прикривање или нетачноприказивање праве природе, порекла, места налажења, кретања, располагања,власништва или права у вези са имовином која је стечена извршењем криви-чног дела; 3) стицање, држање или коришћење имовине стечене извршењемкривичног дела.

Злоупотреба монополистичког положаја

Члан 232.Одговорно лице у предузећу или у другом субјекту привредног пословања

које има својство правног лица или предузетник, који злоупотребом монополисти-чког или доминантног положаја на тржишту или закључивањем монополистичкогспоразума изазове поремећај на тржишту или тај субјект доведе у повлашћен поло-жај у односу на друге, тако да оствари имовинску корист за тај субјект или за другисубјект или нанесе штету другим субјектима привредног пословања, потрошачимаили корисницима услуга,


Ово кривично дело било је раније регулисано у Антимонополском закону(„Службени лист СРЈ“, број 29/96), који је Србија ставила ван снаге Законом озаштити конкуренције („Службени гласник РС“, бр. 79/05), који је престао даважи, а на снази је нови Закон о заштити конкуренције („Службени гласник РС“,бр. 51/2009).

Тим законом уређује се заштита конкуренције на тржишту у циљу економскогнапретка и добробити друштва, а нарочито користи потрошача, као и оснива-ње, положај, организација и овлашћења Комисије за заштиту конкуренције

Радња кривичног дела се састоји у закључивању монополистичког споразума ина тај начин довођења у повлашћени положај у односу на друге субјекте инаношење штете другим субјектима привредног пословања, потрошачима икорисницима услуга.

Неовлашћена употреба туђег пословног именаи друге посебне ознаке робе или услуга

Члан 233.(1) Ко се у намери да обмане купце или кориснике услуга послужи туђим

пословним именом, туђом географском ознаком порекла, туђим жигом или туђомдругом посебном ознаком робе или услуга или унесе поједина обележја ових ознакау своје пословно име, своју географску ознаку порекла, свој жиг или у своју другупосебну ознаку робе или услуга,


172

(2) Ко у сврху продаје у већој количини или вредности набавља, производи,прерађује, ставља у промет, даје у закуп или складишти робу из става 1. овог чланаили се бави пружањем услуга неовлашћено користећи туђе ознаке,


(3) Ако је учинилац из става 2. овог члана организовао мрежу препродавацаили посредника или је прибавио имовинску корист која прелази износ од милион ипетсто хиљада динара,



Као извршиоци овог кривичног дела појављују се лица која у намери да обманукупце или кориснике услуга послуже се туђим пословним именом, туђом гео-графском ознаком порекла, туђим жигом или туђом другом посебном ознакомробе или услуга или унесу поједина обележја ових ознака у своје пословно име,своју географску ознаку порекла, свој жиг или у своју другу посебну ознакуробе или услуга.

Несавестан рад у привредном пословањуЧлан 234.

(1) Одговорно лице у предузећу или другом субјекту привредног пословањакоје свесно крши законе, друге прописе или опште акте о пословању или очигледнонесавесно послује и тиме из нехата том предузећу или другом субјекту привредногпословања проузрокује штету која прелази износ од четиристо педесет хиљададинара,


(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила штета која прелази износод милион и петсто хиљада динара или је покренут поступак принудног поравнањаили стечаја,


Дело се састоји у очигледно несавесном пословању од стране одговорног лицау предузећу или другом субјекту привредног пословања. Такво поступањеможе да се врши на два начина: први је свесним кршењем закона, прописа иопштих аката одговорног лица у предузећу или другом субјекту привредногпословања у ком нема већински удео, а други је очигледно несавесно посло-вање.

Проузроковање стечаја

Члан 235.(1) Одговорно лице у предузећу или у другом субјекту привредног пословања

које има својство правног лица, које нерационалним трошењем средстава или њихо-

173

вим отуђењем у бесцење, прекомерним задуживањем, преузимањем несразмернихобавеза, лакомисленим закључивањем уговора са лицима неспособним за плаћање,пропуштањем благовременог остваривања потраживања, уништењем или прикрива-њем имовине или другим радњама које нису у складу са савесним пословањем про-узрокује стечај и тиме другог оштети,


(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата,


Као учинилац овог кривичног дела појављује се одговорно лице у предузећуили другом субјекту привредног пословања које има својство правног лица,који бројним радњама које су наведене у ставу 1, а које нису у складу сасавесним пословањем, проузрокује стечај и тиме другог оштети.

Проузроковање лажног стечаја

Члан 236.(1) Одговорно лице у предузећу или у другом субјекту привредног пословања

које има својство правног лица или предузетник, који у намери да тај субјект избегнеплаћање обавеза проузрокује стечај тог субјекта привидним или стварним умање-њем његове имовине, на начин што:

1) целу или део имовине субјекта привредног пословања прикрије, привиднопрода, прода испод тржишне вредности или бесплатно уступи;

2) закључи фиктивне уговоре о дугу или призна непостојећа потраживања;

3) пословне књиге које је субјект привредног пословања обавезан да води позакону прикрије, уништи или тако преиначи да се из њих не могу сагледати пословнирезултати или стање средстава или обавеза или ово стање сачињавањем лажнихисправа или на други начин прикаже таквим да се на основу њега може отворитистечај,


(2) Ако су услед дела из става 1. овог члана наступиле тешке последице заповериоца,


И код овог кривичног дела које се односи на стечај као учинилац се појављујеодговорно лице у предузећу или другом субјекту привредног пословања којеима својство правног лица или предузетник.

Неопходно је постојање намере да тај субјект избегне плаћање обавеза и да натај начин проузрокује стечај тог субјекта привидним или стварним умањењемњегове имовине. То се чини на три начина који су побројани у тачкама 1. до 3.

174

Оштећење повериоца

Члан 237.(1) Одговорно лице у предузећу или другом субјекту привредног пословања

које има својство правног лица или предузетник, који знајући да је тај субјект постаонеспособан за плаћање, исплатом дуга или на други начин намерно стави повериоцау повољнији положај и тиме знатно оштети другог повериоца,


(2) Одговорно лице из става 1. овог члана или предузетник, који знајући да јетај субјект постао неспособан за плаћање, а у намери да изигра или оштети повери-оца призна неистинито потраживање, састави лажни уговор или неком другомпреварном радњом оштети повериоца,


(3) Ако је делом из ст. 1. и 2. овог члана повериоцу проузрокована штетавеликих размера или ако је према оштећеном због тога дошло до покретањапоступка принудног поравнања или стечаја,


Овим кривичним делом пружа се заштита права поверилаца од несавеснихпоступања одговорног лица у предузећу или другом субјекту привредногпословања које има својство правног лица или од стране предузетника у случајукада је субјект постао неспособан за плаћање.

Радња кривичног дела састоји се у основном облику у стављању повериоца уповољнији положај, исплатом дуга, чиме се знатно оштећују други повериоци.Тежи облик постоји када се призна неистинито потраживање, састави лажниуговор или неком другом преварном радњом оштети поверилац.

Злоупотреба овлашћења у привреди

Члан 238.(1) Одговорно лице у предузећу или другом субјекту привредног пословања

које има својство правног лица или предузетник, које у намери прибављањапротивправне имовинске користи за правно лице у којем је запослено, за другоправно лице или други субјект привредног пословања који има својство правноглица или за предузетника:

1) ствара или држи недозвољене новчане, робне или друге вредносне фондовеу земљи или иностранству или противправно онемогућава остваривања власничкихправа акционара;

2) састављањем исправе неистините садржине, лажним билансима, проценамаили инвентарисањем односно лажним приказивањем или прикривањем чињеница,неистинито приказује стање или кретање средстава или резултате пословања, па натај начин доведе у заблуду органе управљања у предузећу или другом правном лицу

175

приликом доношења одлука о пословима управљања или предузеће или другоправно лице стави у повољнији положај приликом добијања средстава или другихпогодности које им се не би признале према постојећим прописима;

3) средства којима располаже користи противно њиховој намени;

4) на други начин грубо повреди овлашћења у погледу управљања, распола-гања и коришћења имовином;

5) противно вољи акционара не потписује проспект за трговање акцијама наберзи, а давањем лажних података доводи у заблуду купце акција о стању капиталаправног лица,


(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана прибављена имовинска корист којапрелази износ од пет милиона динара,


(3) Ако је услед дела из става 1. овог члана прибављена имовинска корист уизносу преко петнаест милиона динара,


И код овог кривичног дела као извршилац се појављује одговорно лице у преду-зећу или другом субјекту привредног пословања које има својство правног лицаили предузетник. Радња кривичног дела је побројана у пет тачака, а што се чиниу намери прибављања противправне имовинске користи за правно лице у којемје запослено, за друго правно лице или други субјект привредног пословањакоји има својство правног лица.

Нарушавање пословног угледа и кредитне способности

Члан 239.(1) Ко у намери нарушавања пословног угледа или кредитне способности

другог, износи о њему неистините податке или неистинито приказује његовопословање,


(2) Ако су услед дела из става 1. овог члана наступиле тешке последице,


(3) Гоњење за дела из ст. 1. и 2. овог члана предузима се по приватној тужби.

Изношење неистинитих података или неистинито приказивање послова другогако се чини у намери нарушавања пословног угледа или кредитне способностипредставља радњу овог кривичног дела.

Ово кривично дело представља посебан облик клевете.

176

Одавање пословне тајне

Члан 240.(1) Ко неовлашћено другом саопшти, преда или на други начин учини доступ-

ним податке који представљају пословну тајну или ко прибавља такве податке унамери да их преда непозваном лицу,


(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из користољубља или у погледунарочито поверљивих података,


(3) Ко дело из става 1. овог члана учини из нехата,


(4) Пословном тајном сматрају се подаци и документи који су законом, другимпрописом или одлуком надлежног органа донесеном на основу закона проглашенипословном тајном чије би одавање проузроковало или би могло да проузрокујештетне последице за предузеће или други субјект привредног пословања.

Шта се сматра под пословном тајном дато је у ставу 4. овог члана.

Радња кривичног дела састоји се у одавању пословне тајне. То је неовлашћеносаопштавање, предаја или на други начин чињење доступним података којипредстављају пословну тајну или прибављање таквих података у намери да сепредају непозваном лицу.

Теже кривично дело постоји ако је извршено из користољубља, а блаже ако јеучињено из нехата.

Онемогућавање вршења контроле

Члан 241.Ко онемогући органу вршења контроле да изврши увид у пословне књиге или

другу документацију или онемогући преглед предмета, просторија или другихобјеката,


Онемогућавање вршења контроле није раније било посебно регулисано укривичним законима, већ у кривичним делима из посебних закона, као што суЗакон о савезној тржишној инспекцији (члан 29-а) и Закон о Народној банциСрбије (члан 87), који су према члану 431. овог Законика престали да важе.

Радња кривичног дела се састоји у онемогућавању органу који је надлежан завршење контроле да изврши увид у пословне књиге или другу документацијуили онемогућавање прегледа предмета, просторија или других објеката.

177

Недозвољена производња

Члан 242.(1) Ко неовлашћено производи или прерађује робу за чију је производњу или

прерађивање потребно одобрење надлежног органа,


(2) Ко производи или прерађује робу чија је производња или прерађивањезабрањено,


(3) Роба и средства за производњу или прерађивање одузеће се.

Кривично дело се састоји у производњи или у прерађивању робе без одобрењанадлежног органа.

Ако се производи и прерађује роба чији су производња и прерађивање забра-њени то представља тежи облик овог кривичног дела.

Објекат заштите је привреда, и то посебно привредна делатност производњеробе и предмета.

Недозвољена трговина

Члан 243.(1) Ко немајући овлашћење за трговину, набави робу или друге предмете у

већој вредности у сврху продаје, или ко се неовлашћено и у већем обиму бавитрговином или посредовањем у трговини или се бави заступањем организација уунутрашњем или спољнотрговинском промету робе и услуга,


(2) Ко се бави продајом робе чију је производњу неовлашћено организовао,


(3) Казном из става 2. овог члана казниће се и ко неовлашћено продаје, купујеили врши размену робе или предмета чији је промет забрањен или ограничен.

(4) Ако је учинилац дела из ст. 1. до 3. овог члана организовао мрежупрепродаваца или посредника или је постигао имовинску корист која прелази износод четиристо педесет хиљада динара,


(5) Роба и предмети недозвољене трговине одузеће се.

Основни облик кривичног дела недозвољене трговине има неколико облика.То су набављање робе или других предмета у већој вредности у сврху продајебез овлашћења за трговину, неовлашћено и у већем обиму бављење трговиномили посредовањем у трговини или бављење заступањем организација уунутрашњем и спољнотрговинском промету робе и услуга.

178

Поред основног облика, постоје три тежа облика: бављење продајом робе чијује производњу учинилац неовлашћено организовао, неовлашћена продаја,куповина или вршење размене робе или предмета чији је промет забрањен илије ограничен и најтежи облик ако је учинилац организовао мрежу препродавацаили посредника или постигао имовинску корист која прелази износ од450.000,00 динара.

Обмањивање купацаЧлан 244.

Ко у намери обмањивања купаца ставља у промет производе са ознаком у којусу унети подаци који не одговарају садржини, врсти, пореклу или квалитетупроизвода или ставља у промет производе који по својој количини или квалитету неодговарају ономе што се редовно претпоставља код таквих производа или ставља упромет производе без ознаке о садржини, врсти пореклу или квалитету производакад је оваква ознака прописана или се при стављању у промет производа служиочигледно лажном рекламом,


Намера обмањивања купаца је законски елеменат овог кривичног дела. Стогаизвршење било које радње наведене у његовој диспозицији, уколико кодучиниоца није постојала таква намера, искључује постојање кривичног дела.

Овим прописом се инкриминише само обмањивање купаца оне робе чији супроизводња, прерађивање и промет дозвољени.

Фалсификовање знакова за обележавање робе, мера и теговаЧлан 245.

(1) Ко у намери да их употреби као праве направи лажне печате, жигове,марке или друге знакове за обележавање домаће или стране робе којима се жигошузлато или други племенити метал, дрво, стока или каква друга роба или ко у истојнамери такве праве знакове преиначи или ко такве лажне или преиначене знаковеупотреби као праве,


(2) Лажни знакови, мере и тегови одузеће се.

Ово кривично дело је специфичан облик фалсификата и он се састоји у правље-њу, преиначавању или употреби као правих лажних печата, жигова, марака илидругих знакова за обележавање домаће или стране робе којима се жигошузлато и други племенити метали, дрво, стока или каква друга роба.

И за ово кривично дело потребан је директан умишљај у облику намере.

179

ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ТРЕЋАКРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ЗДРАВЉА ЉУДИ

Неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога

Члан 246.(1) Ко неовлашћено производи, прерађује, продаје или нуди на продају или ко

ради продаје купује, држи или преноси или ко посредује у продаји или куповини илина други начин неовлашћено ставља у промет супстанце или препарате који су про-глашени за опојне дроге,


(2) Ко неовлашћено узгаја мак или психоактивну конопљу или друге биљке изкојих се добија опојна дрога или које саме садрже опојну дрогу,


(3) Ако је дело из става 1. овог члана извршено од стране групе, или јеучинилац овог дела организовао мрежу препродаваца или посредника,


(4) Ако је дело из става 1. овог члана извршено од стране организоване крими-налне групе,

учинилац ће се казнити затвором од најмање десет година.

(5) Учинилац дела из ст. 1. до 4. овог члана који открије од кога набавља опојнудрогу може се ослободити од казне.

(6) Ко неовлашћено прави, набавља, поседује или даје на употребу опрему,материјал или супстанце за које зна да су намењене за производњу опојних дрога,


(7) Опојне дроге и средства за њихову производњу и прераду одузеће се.

Законом о производњи и промету опојних дрога („Службени лист СРЈ“, бр.46/96 и 37/02) регулисано је када су производња, прерада и промет опојнихдрога дозвољени и ко их може вршити. У осталим случајевима у питању јенеовлашћено вршење ових делатности.

Објекат кривичног дела су супстанце и препарати који су проглашени за опојнедроге (члан 112. тачка 15. Законика).

Министар здравља Србије на основу члана 2. став 3. Закона о прoизводњи ипромету опојних дрога донео је Решење о утврђивању опојних дрога и психо-тропних супстанци („Службени гласник РС“, бр. 24/05).

180

Радња кривичног дела је алтернативно одређена и она обухвата разне делатно-сти које се односе на неовлашћену производњу и промет опојних дрога, а засе-бну радњу представља гајење биљака из којих се добијају опојне дроге, као истављање у промет опреме и материјала који су намењени производњи опојнихдрога.

Неовлашћено држање опојних дрога

Члан 246а(1) Ко неовлашћено држи у мањој количини за сопствену употребу супстанце

или препарате који су проглашени за опојне дроге,

казниће се новчаном казном или затвором до три године, а може се ослобо-дити од казне.

(2) Учинилац дела из става 1. овог члана који открије од кога набавља опојнудрогу може се ослободити од казне.

(3) Опојне дроге одузеће се.

Неовлашћено држање опојних дрога као засебно кривично дело уведено је укривично законодавство изменама и допунама из 2009. године. Раније је овокривично дело било регулисано као привилеговани облик у оквиру кривичногдела из члана 246. У односу на претходно решење радња извршења је пре-трпела мање измене.

Омогућавање уживања опојних дрогаЧлан 247.

(1) Ко наводи другог на уживање опојне дроге или му даје опојну дрогу да јеужива он или друго лице или стави на располагање просторије ради уживања опојнедроге или на други начин омогућује другом да ужива опојну дрогу,


(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено према малолетном лицу илипрема више лица или је изазвало нарочито тешке последице,


(3) Ако је услед извршења дела из става 1. овог члана наступила смрт некоглица,


(4) За дело из ст. 1. и 2. овог члана неће се казнити здравствени радник који уоквиру пружања медицинске помоћи омогућава употребу опојних дрога.

(5) Опојне дроге одузеће се.

181

Кривично дело има основни облик и више квалификованих.

Радња кривичног дела састоји се у навођењу другог на уживање опојних дрога,давању опојних дрога другоме да их ужива, стављању на располагање просто-рија ради уживања опојне дроге или у омогућавању другом да ужива опојнудрогу на други начин.

Ако је кривично дело учињено према малолетном лицу, према више лица или јеизазвало нарочито тешке последице, ради се о квалификованом облику овогкривичног дела. Најтежи облик прописан је ставом трећим и састоји се усмртној последици услед извршења кривичног дела.

Непоступање по здравственим прописима за време епидемијеЧлан 248.

Ко за време епидемије какве опасне заразне болести не поступа по пропи-сима, одлукама или наредбама којима се одређују мере за њено сузбијање илиспречавање,


Разним прописима, одлукама и наредбама одређене су мере за сузбијање испречавање епидемије опасних заразних болести.

Радња кривичног дела састоји се у непоступању по прописима, одлукама илинаредбама, што значи да је реч о кривичном делу бланкетне природе.Кривично дело се може извршити само за време епидемије.

Преношење заразне болести

Члан 249.Ко не поступа по прописима, одлукама или наредбама за сузбијање или

спречавање заразних болести, па услед тога дође до преношења заразне болести,


Радња овог кривичног дела, као и претходног, састоји се у непоступању попрописима, одлукама или наредбама за сузбијање или спречавање заразнихболести, с тим што се као последица тражи да је дошло до преношења заразнеболести.

Преношење инфекције ХИВ вирусом

Члан 250.(1) Ко свесно другог доведе у опасност од инфекције ХИВ вирусом,

казниће се затвором до две године.

182

(2) Ко се свесно не придржава прописа и мера који се односе на спречавањеширења ХИВ инфекције и тиме из нехата доведе до преношења инфекције ХИВвирусом на друго лице,

казниће се затвором од једне до пет година.

(3) Ко знајући да је заражен ХИВ вирусом свесно пренесе на другог туинфекцију,

казниће се затвором од две до дванаест година.

(4) Ако је услед дела из став 3. овог члана наступила смрт зараженог лица,


(5) Ако је дело из ст. 3. и 4. овог члана учињено из нехата,

учинилац ће се казнити за дело из става 3. затвором до три године, а за делоиз става 4. затвором од шест месеци до пет година.

Извршилац основног облика овог кривичног дела као и два квалификованаоблика по правилу је лице које је заражено ХИВ вирусом, мада теоретски томоже бити и друго лице.

Радња кривичног дела састоји се у довођењу у опасност од инфекције ХИВвирусом. Последица је стварање конкретне опасности за неко лице да будезаражено ХИВ вирусом. Ако до тога дође, реч је о делу из става 3, с тим што је уставу 4. предвиђена и смртна последица тако зараженог лица.

Несавесно пружање лекарске помоћи

Члан 251.(1) Лекар који при пружању лекарске помоћи примени очигледно неподобно

средство или очигледно неподобан начин лечења или не примени одговарајуће хиги-јенске мере или уопште очигледно несавесно поступа и тиме проузрокује погорша-ње здравственог стања неког лица,


(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и други здравствени радник којипри пружању медицинске помоћи или неге или при вршењу друге здравствене дела-тности очигледно несавесно поступа и тиме проузрокује погоршање здравственогстања неког лица.



Учинилац овог кривичног дела може бити сваки лекар, без обзира где и подкојим условима некоме пружа помоћ и да ли то чини на дужности или не.Небитно је каква је болест у питању. Битно је да је лекарску помоћ пружаолекар и да је при томе поступао на начин описан у ставу 1. и да је као последицатога дошло до погоршања здравственог стања неког лица.

183

Учинилац другог облика овог кривичног дела (из става 2) може бити сваки здра-вствени радник осим лекара. Дело може бити извршено непоступањем полекарским упутима, недавањем прописаних лекова, давањем пацијенту погре-шног лека и др.

Противправно вршење медицинских експерименатаи испитивање лека

Члан 252.(1) Ко противно прописима на људима врши медицинске или друге сличне

експерименте,


(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко врши клонирање људи иливрши експерименте у том циљу.

(3) Ко противно прописима врши клиничко испитивање лека,


Ово кривично дело има више радњи. Прва је вршење медицинских или другихсличних експеримената на људима противно прописима; друга је клонирањељуди и експериментисање у том циљу, а трећа је клиничко испитивање лекапротивно прописима.

Неуказивање лекарске помоћи

Члан 253.(1) Лекар који противно својој дужности одбије да укаже лекарску помоћ лицу

којем је таква помоћ потребна, а које се налази у непосредној опасности за животили опасности наступања тешке телесне повреде или тешког нарушавања здравља,


(2) Ако услед дела из става 1. овог члана лице којем није указана лекарскапомоћ буде тешко телесно повређено или му здравље буде тешко нарушено,


(3) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила смрт лица коме нијеуказана лекарска помоћ,


Ово је специфичан облик кривичног дела непружања помоћи лицу коме је таквапомоћ потребна, а што је регулисано у члану 59. овог Законика.

Код овог кривичног дела као извршилац појављује се лекар који противносвојој дужности одбије да укаже лекарску помоћ. У питању је лице коме је таквапомоћ потребна, а које се налази у непосредној опасности за живот или опасно-

184

сти наступања тешке телесне повреде или тешког нарушавања здравља. Тадужност постоји без обзира да ли се лекар налази или не налази на свомрадном месту.

Надрилекарство и надриапотекарствоЧлан 254.

(1) Ко се без одговарајуће стручне спреме бави лечењем или пружањем другихмедицинских услуга,


(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко се без одговарајуће стручнеспреме бави справљањем или издавањем лекова.

Овим прописом се обезбеђује кривичноправна заштита здравља људи однестручних лица која немају стручну спрему, а баве се лечењем или пружањемдругих медицинских услуга, односно справљањем или издавањем лекова.

Несавесно поступање при справљању и издавању лекова

Члан 255.(1) Лице овлашћено за издавање лекова за употребу у медицини које изда

други лек уместо прописаног или захтеваног лека, ако замена није дозвољена иликоје не направи лек у прописаној размери или количини или које очигледно неса-весно поступа при издавању лекова и тиме проузрокује погоршање здравственогстања неког лица,




Радња кривичног дела састоји се у издавању другог лека уместо прописаногили захтеваног, ако замена није дозвољена или неправљење лека у прописанојразмери или количини или очигледно несавесно поступање при издавањулекова за употребу у медицини. Тражи се и последица оваквог понашања: да једошло до погоршања здравственог стања неког лица.

Производња и стављање у промет шкодљивих производаЧлан 256.

(1) Ко производи ради продаје, продаје или ставља у промет шкодљиве живо-тне намирнице, јело или пиће, лек или медицинско средство, или друге шкодљивепроизводе,


185

(2) Ко животне намирнице, јело или пиће, лек или медицинско средство, ста-вља у промет без извршеног прегледа од стране овлашћеног лица кад је тај прегледпрописима предвиђен, или их ставља у промет пошто им је истекао рок употребе,




(4) Производи из ст. 1. и 2. овог члана одузеће се.

Предмет кривичног дела су шкодљиве животне намирнице и шкодљиви прои-зводи, јело или пиће, лек или медицинско средство, а радња кривичног делапроизводња ради продаје, продаја или стављање у промет.

Блажи облик кривичног дела је ако су животне намирнице, јело или пиће, леко-ви или медицинска средства, стављени у промет без извршеног прегледа одстране овлашћеног лица или су стављени у промет после истека рока употребе.

Несавесно вршење прегледа животних намирница

Члан 257.(1) Овлашћено лице које несавесно изврши преглед стоке за клање, меса

намењеног за исхрану и других животних намирница или противно прописима неизврши преглед и тиме омогући да се стави у промет месо или друга животнанамирница шкодљива за здравље људи,




Радња кривичног дела је несавесно поступање при вршењу прегледа илипропуштање вршења прегледа противно прописима којима је то одређено.Несавесно вршење прегледа или невршење прегледа односи се на стоку заклање, месо намењено за исхрану и на друге животне намирнице.

Загађивање воде за пиће и животних намирница

Члан 258.(1) Ко каквом шкодљивом материјом загади воду која људима служи за пиће

или животне намирнице,




186

Кривично дело из овог члана сматра се свршеним када је дошло до загађивањаводе која људима служи за пиће или животних намирница шкодљивом мате-ријом.

Тешка дела против здравља људиЧлан 259.

(1) Ако услед дела из чл. 249, 251. ст. 1. и 2, 252, 254, 255. став 1, 256. ст. 1. и 2, 257.став 1. и 258. став 1. овог законика, неко лице буде тешко телесно повређено или муздравље буде тешко нарушено,


(2) Ако је услед дела из чл. 249, 251. ст. 1. и 2, 252, 254, 255. став 1, 256. ст. 1. и 2,257. став 1. и 258. став 1. овог законика наступила смрт једног или више лица,


(3) Ако услед дела из чл. 251. став 3, 255. став 2, 256. став 3, 257. став 2. и 258.став 2. овог законика неко лице буде тешко телесно повређено или му здравље будетешко нарушено,


(4) Ако је услед дела из чл. 251. став 3, 255. став 2, 256. став 3, 257. став 2. и 258.став 2. овог законика наступила смрт,


187

ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТАКРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Загађење животне срединеЧлан 260.

(1) Ко кршећи прописе о заштити, очувању и унапређењу животне срединезагади ваздух, воду или земљиште у већој мери или на ширем простору,




(3) Ако је услед дела из става 1. овог члана дошло до уништења или оштећењаживотињског или биљног света великих размера или до загађења животне средине утој мери да су за његово отклањање потребни дуже време или велики трошкови,


(4) Ако је услед дела из става 2. овог члана дошло до уништења или оштећењаживотињског или биљног света великих размера или до загађења животне средине утој мери да су за његово отклањање потребни дуже време или велики трошкови,


(5) Ако изрекне условну осуду за дела из ст. 1. и 4. овог члана, суд можеодредити обавезу учиниоцу да у одређеном року предузме одређене прописанемере заштите, очувања и унапређења животне средине.

Прво од еколошких кривичних дела посвећено је заштити животне средине.Законом о заштити животне средине („Службени гласник РС“, бр. 135/04 и36/09) уређује се интегрални систем заштите животне средине којим се обезбе-ђује остваривање права човека на живот и развој у здравој животној средини иуравнотежен однос привредног развоја и животне средине у Републици Србији.

Кривично дело се састоји у загађивању ваздуха, воде или земљишта у већојмери или на ширем простору, као и уништењу или оштећењу животињског илибиљног света.

Непредузимање мера заштите животне срединеЧлан 261.

(1) Службено или одговорно лице које не предузме прописане мере заштитеживотне средине, или не поступи по одлуци надлежног органа о предузимању меразаштите животне средине,


188


учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до једне године.(3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана дошло до загађења животне

средине, учинилац ће се казнити за кривично дело из члана 260. овог законика.(4) Ако изрекне условну осуду за дела из ст. 1. и 2. овог члана, суд може

наложити обавезу учиниоцу да у одређеном року предузме одређене прописанемере заштите, очувања и унапређења животне средине.

Радња кривичног дела састоји се у непредузимању прописаних мера заштитеживотне средине или непоступању по одлуци надлежног органа о предузимањумера заштите животне средине, а учинилац је службено или одговорно лице.

Противправна изградња и стављање у погон објеката ипостројења која загађују животну средину

Члан 262.(1) Службено или одговорно лице које противно прописима о заштити,

очувању и унапређењу животне средине дозволи изградњу, стављање у погон илиупотребу објеката или постројења или примену технологије којима се у већој мериили на ширем простору загађује животна средина,

казниће се затвором од шест месеци до пет година.(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана дошло до уништења животињског

или биљног света великих размера или до загађења животне средине у тој мери дасу за његово отклањање потребни дуже време или велики трошкови,

учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.(3) Ако изрекне условну осуду за дела из ст. 1. и 2. овог члана, суд може

одредити обавезу учиниоцу да у одређеном року предузме одређене прописанемере заштите, очувања и унапређења животне средине.

И код овог кривичног дела учинилац је службено или одговорно лице, а радњаје дозвола за изградњу, стављање у погон или употребу објекта или постројењаили примена технологија којима се у већој мери или на ширем просторузагађује животна средина, ако је то учињено противно прописима о заштити,очувању и унапређењу животне средине.

Оштећење објеката и уређаја за заштиту животне средине

Члан 263.(1) Ко оштети, уништи, уклони или на други начин учини неупотребљивим

објекте или уређаје за заштиту животне средине,




189

(3) Ако је услед дела из става 1. овог члана дошло до загађења ваздуха, водеили земљишта у већој мери или на ширем простору,


(4) Ако је услед дела из става 2. овог члана дошло до загађења ваздуха, водеили земљишта у већој мери или на ширем простору,


(5) Ако је услед дела из ст. 1. и 3. овог члана дошло до уништења или оштећењаживотињског или биљног света великих размера или до загађења животне средине утој мери да су за његово отклањање потребни дуже време или велики трошкови,


(6) Ако је услед дела из ст. 2. и 4. овог члана дошло до уништења илиоштећења животињског или биљног света великих размера или до загађењаживотне средине у тој мери да су за његово отклањање потребни дуже време иливелики трошкови,


(7) Ако изрекне условну осуду за дела из ст. 1. до 6. овог члана, суд можеодредити обавезу учиниоцу да у одређеном року предузме одређене прописанемере заштите, очувања и унапређења животне средине.

Радња кривичног дела обухвата различите облике чињења неупотребљивимобјеката или уређаја за заштиту животне средине.

Поред основног облика постоји више тежих облика овог кривичног дела.

Оштећење животне средине

Члан 264.(1) Ко кршећи прописе, искоришћавањем природних богатстава, изградњом

објеката, извођењем каквих радова или на други начин изазове оштећење животнесредине у већој мери или на ширем простору,




(3) Ако изрекне условну осуду за дела из ст. 1. и 2. овог члана, суд можеодредити обавезу учиниоцу да у одређеном року предузме одређене мере у циљуотклањања штетних последица по животну средину.

Као радња кривичног дела појављује се искоришћавање природних богатставакршењем прописа тако што се граде објекти, изводе радови или на други начинизазове оштећење животне средине у већој мери или на ширем простору.

190

Уништење, оштећење, изношење у иностранствои уношење у Србију заштићеног природног добра

Члан 265.(1) Ко уништи или оштети посебно заштићено природно добро,



учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до шест месеци.

(3) Ко противно прописима извезе или изнесе у иностранство строго зашти-ћену, односно заштићену врсту биљака или животиња или увезе или унесе у Србијустрану врсту биљака или животиња заштићену међународним уговорима и докумен-тима,


(4) За покушај дела из става 3. овог члана ће се казнити.

(5) Строго заштићена или заштићена врста биљака или животиња из става 3.овог члана одузеће се.

Дело се састоји у оштећењу или уништењу посебно заштићеног природногдобра или извожењу или изношењу у иностранство, односно увожењу илиуносу у Србију строго заштићених, односно заштићених врста биљака илиживотиња.

Први облик чине лица која оштете или униште посебно заштићено природнодобро. Под природним добром подразумевају се она добра која је створилаприрода. Оштећење је делимично или привремено онеспособљавање оваквогдобра које више не може да служи својој намени све док се не извршепотребне поправке. Уништење значи разарање супстанце заштићеног добра,тако да не могу више служити првобитној намени.

Извожење или изношење у иностранство, као и увоз и уношење у Србију строгозаштићених, односно заштићених врста биљака или животиња може битиизвршено само у складу с прописима, по одобрењу надлежног органа.

Уношење опасних материја у Србију и недозвољенопрерађивање, одлагање и складиштење опасних материја

Члан 266.(1) Ко противно прописима унесе у Србију радиоактивне или друге опасне

материје или опасне отпатке, или ко превози, прерађује, одлаже, сакупља илискладишти такве материје или отпатке,


191

(2) Ко злоупотребом свог службеног положаја или овлашћења дозволи илиомогући да се у Србију унесу материје или отпаци из става 1. овог члана, или омогућида се такве материје или отпаци превозе, прерађују, одлажу, сакупљају илискладиште,


(3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана дошло до уништења животињскогили биљног света великих размера или до загађења животне средине у тој мери дасу за његово отклањање потребни дуже време или велики трошкови,


(4) Ако изрекне условну осуду за дела из ст. 1. до 3. овог члана, суд можеодредити обавезу учиниоцу да у одређеном року предузме одређене прописанемере заштите од јонизујућих зрачења или друге прописане мере заштите.

(5) Ко организује вршење дела из става 1. овог члана,

казниће се затвором од три до десет година и новчаном казном.

Од посебног значаја за животну средину, а тиме и за здравље људи, животињаи биља јесте заштита од радиоактивних и других материја, што је регулисаноЗаконом о заштити од јонизујућих зрачења и нуклеарној сигурности („Службе-ни лист РС“, број 36/09) и другим прописима.

Уношење у Србију радиоактивних и других опасних материја, њихова прерада ипромет кажњиви су ако се то чини противправно.

Недозвољена изградња нуклеарних постројењаЧлан 267.

Ко противно прописима одобри или приступи изградњи нуклеарне електране,постројења за производњу нуклеарног горива или постројења за прераду ислуженогнуклеарног отпада,


Законом о забрани изградње нуклеарних електрана у СРЈ („Службени листСРЈ“, број 12/95), односно сада у Републици Србији, забрањена је изградњануклеарних електрана, постројења за производњу нуклеарног горива ипостројења за прераду ислуженог нуклеарног горива за нуклеарне електране.

Кривично дело недозвољене изградње нуклеарних постројења преузето је изтог закона.

192

Повреда права на информисање о стању животне средине

Члан 268.Ко противно прописима ускрати податке или да неистините податке о стању

животне средине и појавама који су неопходни за процену опасности по животнусредину и предузимање мера заштите живота и здравља људи,


Једно од права грађана је право на информисање о стању животне средине ипојавама које су неопходне за процену опасности по животну средину ипредузимање мера заштите живота и здравља људи.

Ускраћивање таквих података противно прописима или пружање неистинитихподатака представља радњу кривичног дела.

Убијање и злостављање животиња

Члан 269.(1) Ко кршећи прописе убије, повреди, мучи или на други начин злоставља

животињу,


(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана дошло до убијања, мучења илиповређивања већег броја животиња, или је дело учињено у односу на животињу којаприпада посебно заштићеним животињским врстама,


(3) Ко из користољубља организује, финансира или је домаћин борбе измеђуживотиња исте или различите врсте или ко организује или учествује у клађењу наоваквим борбама,


Предмет кривичноправне заштите су животиње, а радња је убијање, повреда,мучење или на други начин злостављање животиња кршењем прописа.

Ако је услед основног кривичног дела дошло до убијања, мучења илиповређивања већег броја животиња или је дело учињено у односу на животињукоја припада посебно заштићеним животним врстама, у питању је тежи обликовог кривичног дела.

Најтежи облик кривичног дела постоји када извршилац из користољубљаорганизује, финансира или је домаћин борбе између животиња исте илиразличите врсте или организује или учествује у клађењу на оваквим борбама.

193

Преношење заразних болести код животиња и биљака

Члан 270.(1) Ко за време епидемије неке болести животиња која може угрозити

сточарство не поступа по прописима, одлукама или наредбама којима се одређујумере за сузбијање или спречавање болести,


(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко за време постојања опасностиод болести и штеточина које могу угрозити биљни свет не поступа по прописима,одлукама или наредбама којима се одређују мере за сузбијање или спречавањеболести односно штеточина.

(3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступило угинуће животиња,уништење биљака или друга знатна штета,


(4) Ако је дело из ст. 1. до 3. овог члана учињено из нехата,


Кривично дело се може извршити нечињењем тако што се за време епидемијенеке болести животиња која може да угрози сточарство, пропуштају радњекоје се прописима, одлукама или наредбама одређују као мере за сузбијањеили спречавање болести.

Предмет другог облика овог кривичног дела је биљни свет. Непоступање попрописима, одлукама или наредбама којима се одређују мере за сузбијање испречавање болести, односно штеточина за време постојања опасности одболести и штеточина јесте радња дела.

Закон о здравственој заштити животиња („Службени гласник РС“, бр. 37/91... и25/00) детаљно је разрадио здравствену заштиту животиња и мере за спреча-вање појаве заразних болести животиња, мере за откривање заразних болестии за сузбијање и искорењивање заразних болести.

Несавесно пружање ветеринарске помоћиЧлан 271.

(1) Ветеринар или овлашћени ветеринарски радник који при пружању ветери-нарске помоћи препише или примени очигледно неподобно средство или очигледнонеподобан начин лечења или уопште несавесно поступа при лечењу животиња и ти-ме проузрокује угинуће животиња или другу знатну штету,




194

Као извршилац овог кривичног дела појављује се ветеринар или други овла-шћени ветеринарски радник.

Дело се састоји у преписивању или примени очигледно неподобног средствапри пружању ветеринарске помоћи, очигледно неподобног начина лечења илиуопште несавесног поступања при лечењу животиња.

Тражи се као последица да је дошло до угинућа животиња или друге знатнештете.

Производња штетних средстава за лечење животиња

Члан 272.(1) Ко производи ради продаје или ставља у промет средства за лечење или за

спречавање заразе код животиња која су опасна за њихов живот или здравље,


(2) Ако је делом из става 1. овог члана проузроковано угинуће животиња илидруга знатна штета,




Кривично дело се врши самом производњом ради продаје средстава за лечењеили спречавање заразе код животиња и њиховим стављањем у промет, подусловом да су опасни за њихов живот и здравље.

Извршењем ових радњи ствара се за животиње апстрактна опасност, па заосновно кривично дело није неопходно да је дошло до конкретне последице,која се тражи код става 2.

Загађивање хране и воде за исхрануодносно напајање животиња

Члан 273.(1) Ко каквом шкодљивом материјом загади храну или воду које служе за ис-

храну или напајање животиња и тиме доведе у опасност њихов живот или здравље,


(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко каквом шкодљивом мате-ријом загади воду у рибњаку, језеру, реци или каналу или порибљавањем из зараже-них вода проузрокује опасност за опстанак риба или других водених животиња.

(3) Ако је делом из ст. 1. и 2. овог члана проузроковано угинуће животиња илидруга знатна штета,


195



За постојање дела из ст. 1. и 2. овог члана није довољно само да се каквомшкодљивом материјом загади храна или вода која служи за исхрану и напајањеживотиња, вода у рибњаку, језеру, реци или каналу или порибљавањем иззаражених вода. Неопходно је да се тиме доведе у опасност живот и здрављеживотиња или да се проузрокује опасност за опстанак риба или других воденихживотиња.

Ако се таквим радњама извршења проузрокује конкретна последица у видуугинућа животиња или друга знатна штета, радиће се о тежем облику овог кри-вичног дела.

Пустошење шумаЧлан 274.

(1) Ко противно прописима или наредбама надлежних органа врши сечу иликрчење шуме, или ко оштећује стабла или на други начин пустоши шуме или обориједно или више стабала у парку, дрвореду или на другом месту где сеча није дозво-љена,


(2) Ко дело из става 1. овог члана изврши у заштићеној шуми, националномпарку или у другој шуми са посебном наменом,


Објекат заштите су шуме, а радња извршења пустошење шума. Ова радња семоже извршити на разне начине, од којих закон наводи сечу шуме, крчењешуме, подбељивање стабала, али и друге начине. Битно је да се радња вршипротивправно, противно постојећим прописима или наредбама надлежнихоргана.

Извршилац може бити свако лице, а дело се може извршити не само прематуђој, него и према својој шуми.

Тежи облик постоји ако је дело извршено у заштићеној шуми, националномпарку или другој шуми с посебном наменом.

Шумска крађа

Члан 275.(1) Ко ради крађе обори у шуми, парку или дрвореду једно или више стабала, а

количина обореног дрвета је већа од једног кубног метра,


196

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено у намери да се оборено дрвопрода, или ако је количина обореног дрвета већа од пет кубних метара или ако једело извршено у заштићеној шуми, националном парку или другој шуми са посебномнаменом,


(3) За покушај дела из ст. 1. и 2. овог члана казниће се.

Шумска крађа се састоји у обарању у шуми, парку или дрвореду једног иливише стабала, а количина обореног дрвета је већа од једног кубног метра. Уодносу на решење предвиђено у КЗРС новина је што то не мора бити учињеносамо у шуми већ и у парку или дрвореду. Потребна је и намера да се обарањедрвета изврши ради крађе.

Тежи облик овог кривичног дела постоји ако је основно кривично дело учињеноу намери да се дрво прода, затим – ако је количина дрвета већа од пет кубика исамо – ако је дело извршено у заштићеној шуми, националном парку или другојшуми с посебном наменом.

Незаконит ловЧлан 276.

(1) Ко лови дивљач за време ловостаја или на подручју где је лов забрањен,


(2) Ко неовлашћено лови на туђем ловишту и убије или рани дивљач или јеухвати живу,


(3) Ако је дело из става 2. овог члана учињено у односу на крупну дивљач,


(4) Ко лови дивљач чији је лов забрањен или ко лови без посебне дозволеодређену врсту дивљачи за чији је лов потребна таква дозвола или ко лови на начинили средствима којима се дивљач масовно уништава,


(5) Уловљена дивљач и средства за лов одузеће се.

Лов је правно регулисан у погледу дивљачи која се може ловити и времена кадасе то врши.

Поједина дивљач је посебно заштићена тако да не може уопште да се лови, а залов друге дивљачи потребно је посебно одобрење.

Ова материја је ближе регулисана Законом о ловству („Службени гласник РС“,бр. 39/93, 44/93 и 60/93).

197

Дело се може извршити на више начина: лов дивљачи за време ловостаја или наподручју где је лов забрањен (став 1), неовлашћени лов на туђем ловишту и уби-јање или рањавање дивљачи или хватање живе дивљачи (став 2), неовлашћенлов крупне дивљачи (став 3) и лов дивљачи чији је лов забрањен или лов безпосебне дозволе одређене дивљачи за чији је лов потребна таква дозвола, каои лов на начин или средствима којима се дивљач масовно уништава (став 4).

Незаконит риболовЧлан 277.

(1) Ко лови рибу или друге водене животиње за време ловостаја или у водамау којима је лов забрањен,


(2) Ко лови рибу или друге водене животиње експлозивом, електричном стру-јом, отровом, средствима за омамљивање или на начин штетан за размножавање тихживотиња или којим се те животиње масовно уништавају,


(3) Казном из става 2. овог члана казниће се и ко лови рибу или друге воденеживотиње веће биолошке вредности или у већој количини или при лову уништи већуколичину риба или других водених животиња.

(4) Улов и средства за риболов одузеће се.

Постоје три облика овог кривичног дела: лов рибе или других воденихживотиња за време ловостаја или у водама у којима је лов забрањен (став 1),лов рибе или других водених животиња експлозивом, електричном струјом,отровом, средствима за омамљивање или на начин штетан за размножавањетих животиња или којима се животиње масовно уништавају (став 2) и лов рибеили других водених животиња веће биолошке вредности или у већој количиниили уништавање при лову веће количине риба и других водених животиња(став 3).

198

ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПЕТАКРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ОПШТЕ СИГУРНОСТИ

ЉУДИ И ИМОВИНЕ

Изазивање опште опасности

Члан 278.(1) Ко пожаром, поплавом, експлозијом, отровом или отровним гасом, радио-

активним или другим јонизујућим зрачењем, електричном енергијом, моторномсилом или каквом другом општеопасном радњом или општеопасним средствомизазове опасност за живот или тело људи или за имовину већег обима,


(2) Казном из става 1. овог члана казниће се службено или одговорно лице којене постави прописане уређаје за заштиту од пожара, поплаве, експлозије, отрова илиотровног гаса, радио-активних или других јонизујућих зрачења, електричне енергијеили других опасних средстава или ове уређаје не одржава у исправном стању или иху случају потребе не стави у дејство или уопште не поступа по прописима илитехничким правилима о мерама заштите и тиме изазове опасност за живот или телољуди или за имовину већег обима.

(3) Ако су дела из ст. 1. и 2. овог члана учињена на месту где је окупљен већиброј људи,


(4) Ако је дело из става 1. овог члана учињено употребом ватреног оружја,


(5) Ако је дело из ст. 1, 3. и 4. овог члана учињено из нехата,


Кривично дело изазивања опште опасности основно је кривично дело у главикривичних дела против опште сигурности људи и имовине и оно постоји самоако не постоји неко друго посебно кривично дело из ове главе.

Радња кривичног дела састоји се у предузимању општеопасне радње или уупотреби неког општеопасног средства које за последицу имају наступањеконкретне опасности за живот или тело људи или имовину већег обима. Нијебитно чија је имовина у питању. То може бити и имовина учиниоца.

Закон наводи више општеопасних радњи, односно општеопасних средстава,као што су: пожар, поплава, експлозија, отров, отровни гас, радиоактивно илидруго јонизујуће зрачење, електрична енергија, моторна сила или друге опште-опасне радње или средства.

199

Кривично дело се може извршити чињењем или нечињењем, ако постоји обаве-за на чињење па се она прекрши.

Други облик дела (став 2) такође је дат алтернативно као пропуштањепоступања по одређеним обавезама које службено или одговорно лице (члан112. ст. 3 и 4) има у погледу заштитних уређаја: непостављање, неодржавање инестављање у дејство или непоступање по прописима, што све има за после-дицу изазивање опасности за живот или тело људи или за имовину већег обима.

Законик предвиђа и два квалификована облика, уколико је дело извршено наместу где је окупљен већи број људи (став 3) и ако је дело учињено употребомватреног оружја (став 4).

Законодавац прописује кажњавање за нехат само у односу на радње описане уставовима 1, 3 и 4, што значи да нехатна радња из става 2 није кажњива.

Уништење и оштећење јавних уређаја

Члан 279.(1) Ко уништи, оштети, измени, учини неупотребљивим или уклони јавни

уређај за воду, топлоту, гас, електричну или другу енергију или уређаје система везаи на тај начин проузрокује поремећај у животу грађана или у функционисању при-вреде,




Делом су заштићени јавни уређаји за воду, топлоту, гас, електричну или другуенергију или уређаји система веза.

Радња се састоји у уништавању, оштећењу, измени, чињењу неупотребљивимили уклањању јавног уређаја, што узрокује поремећај у животу грађана или уфункционисању привреде.

Изазивање опасности необезбеђењем мера заштите на раду

Члан 280.(1) Ко у рудницима, фабрикама, радионицама, на градилиштима или на другом

месту рада оштети или уклони заштитне уређаје и тиме изазове опасност за животили тело људи или за имовину већег обима,


(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у руднику,фабрици, радионици, на градилишту или на другом месту рада које не поставизаштитне уређаје или их не одржава у исправном стању или их у случају потребе не

200

стави у дејство или уопште не поступа по прописима или техничким правилима омерама заштите на раду и тиме изазове опасност за живот или тело људи или заимовину већег обима.



(4) Ако изрекне условну осуду за дело из става 2. овог члана, суд можеодредити обавезу учиниоцу да у одређеном року обезбеди постављање, одржавањеили коришћење заштитних уређаја.

Дело има два облика.

Радња кривичног дела из става 1. састоји се у оштећењу или уклањању зашти-тних уређаја, што изазива опасност за живот или тело људи или за имовинувећег обима. У питању су уређаји у рудницима, фабрикама, радионицама, наградилиштима или на другом месту рада.

Други облик кривичног дела састоји се у одговорности одговорног лица које непостави заштитне уређаје или их не одржава у исправном стању или у случајупотребе не стави их у дејство или не поступа по прописима или технолошкимправилима о мерама заштите на раду. И за овај облик се тражи изазивањеопасности за живот или тело људи или за имовину већег обима.

Непрописно и неправилно извођење грађевинских радова

Члан 281.(1) Лице одговорно за пројектовање, руковођење или извођење градње или

грађевинских радова, које при извођењу тих радова не поступи по прописима илиопштепризнатим техничким правилима и тиме изазове опасност за живот или телољуди или за имовину већег обима,




Непрописно и неправилно извођење грађевинских радова постоји када се припројектовању, руковођењу или извођењу градње или грађевинских радова, непоступа по прописима или општепризнатим техничким правилима.

Као учинилац појављује се одговорно лице које поступа супротно наведенимодредбама, а последица је изазивање опасности за живот или тело људи или заимовину већег обима.

Ова материја регулисана је Законом о планирању и изградњи („Службенигласник РС“, број 72/09 и 81/09) и другим прописима.

201

Оштећење брана, насипа и водопривредних објеката

Члан 282.(1) Ко оштети, уништи или учини неупотребљивим брану, насип или други

водопривредни објекат или уређај за заштиту од природних непогода,


(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено према објекту или уређају већегзначаја,




Радња кривичног дела састоји се у оштећењу, уништењу или чињењу неупотре-бљивим бране, насипа или другог водопривредног објекта или уређаја за за-штиту од природних непогода.

Кривично дело је свршено самим оштећењем уређаја или бране, а последицасе састоји у апстрактној опасности за сигурност људи и имовине.

Уништење, оштећење и уклањање знаковакојима се упозорава на опасност

Члан 283.Ко уништи, оштети или уклони знак којим се упозорава на какву опасност,


Објекат кривичног дела су знаци којима се упозорава на какву опасност. Ра-зним прописима регулисано је како знаци за опасност изгледају.

Радња кривичног дела састоји се у уништењу, оштећењу или уклањању знакакојим се упозорава на какву опасност.

Злоупотреба телекомуникационих знакова

Члан 284.(1) Ко злоупотреби или без потребе отправи међународно уговорени знак за

позивање у помоћ или знак да прети опасност или ко телекомуникационим знакомобмане да постоји сигурност или ко злоупотреби међународно уговорени комуника-циони знак,


(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила опасност за живот људиили за имовину већег обима,


202

Радња кривичног дела састоји се у злоупотреби телекомуникационих знаковатако што се без потребе отправљају међународно уговорени знаци за позива-ње у помоћ или знак да прети опасност или се врши обмана да постоји сигу-рност.

Међународним конвенцијама регулисани су телекомуникациони знаци запомоћ, опасност и за постојање сигурности. Радња основног кривичног дела јеапстрактна опасност за безбедност људи и имовине, а ако је наступила опас-ност за живот људи или имовине већег обима реч је о тежем облику овог кри-вичног дела из става 2.

Ово кривично дело има сличности с кривичним делом злоупотребе знака запомоћ и знака за опасност из члана 351.

Неотклањање опасности

Члан 285.(1) Ко не пријави надлежном органу, односно другом надлежном субјекту да

постоји пожар, поплава, експлозија, саобраћајна незгода или нека друга опасност заживот или тело људи или за имовину већег обима или не предузме мере да се таопасност отклони, иако је то могао да учини без опасности за себе или другог,


(2) Ко спречи другог у предузимању мера за отклањање пожара, поплаве,експлозије, саобраћајне незгоде или друге опасности за живот или тело људи или заимовину већег обима,


Кривично дело се састоји у неотклањању опасности и оно има два облика.

У ставу 1. предвиђено је као кривично дело неотклањање опасности пропушта-њем да се поднесе пријава надлежном државном органу од стране лица које јето могло да учини без опасности за себе или другог, као и непредузимање мерада се отклони пожар, поплава, експлозија, саобраћајна незгода или нека другаопасност за живот или тело људи или за имовину већег обима.

Радња тежег облика (став 2) састоји се у спречавању другога да предузме мереза отклањање опасности. За разлику од основног кривичног дела, тежи обликсе састоји у чињењу.

203

Недозвољено поступање са експлозивними запаљивим материјалом

Члан 286.(1) Ко противно прописима складишти, држи, превози или преда на превоз

јавним саобраћајним средством експлозивни или лако запаљиви материјал или такавматеријал сам преноси користећи се јавним саобраћајним средством,

казниће се новчаном казном или затвором до две године.(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко недозвољено у просторију

или други објекат где се окупља већи број људи унесе експлозивни или лакозапаљиви материјал или ко такав материјал донесе на место где је окупљен већиброј људи или где такво окупљање предстоји.

(3) Ко у јаму са метаном или другим запаљивим гасом или опасном угљеномпрашином или у објекат на нафтном или гасном пољу унесе или покуша да унеселако запаљиву материју или друге ствари чије је уношење у такву јаму, односнообјекат забрањено,

казниће се затвором од шест месеци до пет година.(4) Казном из става 3. овог члана казниће се и ко се при уласку у магацин, скла-

диште или спремиште експлозивних средстава не придржава прописаних меразаштите.



Као извршилац овог кривичног дела може се појавити свако лице, а за кривицује потребан умишљај који обухвата свест о томе да су у питању експлозиви илилако запаљиви материјали.

Кривично дело има четири облика чије су последице наступање апстрактнеопасности за живот или тело људи или имовину већег обима.

Прва два облика кривичног дела преузета су из члана 200. ранијег КЗС-а, аостала два из Закона о рударству („Службени гласник РС“, бр. 44/95 и 34/06). Тосу чл. 90. и 92, док су кривична дела из чл. 89. и 91. тог закона остала уважности, иако је у чл. 431. Законика наведено да је престала важност члана 92.Закона о рударству.

Неовлашћено прибављање и угрожавање безбедностинуклеарним материјама

Члан 287.(1) Ко силом или претњом, извршењем кривичног дела или на други против-

праван начин прибави, поседује, користи, превози, даје другом нуклеарне материјеили омогућава другом да до њих дође,


204

(2) Ко прети да ће употребити нуклеарну материју у намери да се некопринуди да нешто учини или не учини и тиме угрози безбедност људи,


(3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила тешка телесна повредаили имовинска штета великих размера,


(4) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила смрт једног или вишелица,


Радње обухваћене овим кривичним делом преузете су из Бечке конвенције офизичкој заштити нуклеарног материјала. Њом се спречава злоупотреба нукле-арног материјала.

Радња првог облика овог кривичног дела дата је алтернативно као: прибав-љање, поседовање, коришћење, превожење, давање другом нуклеарног мате-ријала или омогућавање другом да до њега дође на противправан начин. То севрши употребом силе или претње или на други противправан начин.

Други облик кривичног дела је претња употребе нуклеарне материје с циљемда се неко принуди да нешто учини или не учини, а што има за последицуугрожавање безбедности људи.

Тешка дела против опште сигурностиЧлан 288.

(1) Ако је услед дела из чл. 278. ст. 1. до 3, 279. став 1, 280. ст. 1. и 2, 281. став 1. и284. овог законика, наступила тешка телесна повреда неког лица или имовинскаштета великих размера,


(2) Ако је услед дела из чл. 278. ст. 1. до 4, 279. ст. 1. и 2, 280. ст. 1. и 2, 281. став 1.и 284. овог законика наступила смрт једног или више лица,


(3) Ако је услед дела из чл. 278. став 5, 279. став 2, 280. став 3. и 281. став 2. овогзаконика наступила тешка телесна повреда неког лица или имовинска штета великихразмера,


(4) Ако је услед дела из чл. 278. став 5, 279. став 2, 280. став 3. и 281. став 2. овогзаконика наступила смрт једног или више лица,


205

ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ШЕСТАКРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ БЕЗБЕДНОСТИ

ЈАВНОГ САОБРАЋАЈА

Угрожавање јавног саобраћаја

Члан 289.(1) Учесник у саобраћају на путевима који се не придржава саобраћајних про-

писа и тиме тако угрози јавни саобраћај да доведе у опасност живот или тело људиили имовину већег обима, па услед тога код другог наступи лака телесна повредаили проузрокује имовинску штету која прелази износ од двеста хиљада динара,


(2) Ко се не придржава саобраћајних прописа и тиме угрози железнички,бродски, трамвајски, тролејбуски, аутобуски саобраћај или саобраћај жичаром такода доведе у опасност живот или тело људи или имовину већег обима,




Раније важећа одредба члана 195. КЗС технички је побољшана у ставу 2, а уставу 3. раније запрећена казна затвора до једне године алтернативно је датауз новчану казну чија висина може да се креће за ово дело у смислу члана 50.став 3. тачка 3. од 30.000 динара до 300.000.

Угрожавање саобраћаја опасном радњом и опасним средствомЧлан 290.

(1) Ко уништењем, уклањањем или тежим оштећењем саобраћајних уређаја,средстава, знакова или уређаја за сигнализацију или заштитних и одбојних оградакоји служе безбедности јавног саобраћаја на путевима, давањем погрешних знаковаили сигнала, постављањем препрека на саобраћајницама или други сличан начинтако угрози јавни саобраћај да тиме доведе у опасност живот или тело људи илиимовину већег обима,




Саобраћај може да буде угрожен и од стране лица које непосредно не учествујеу саобраћају уколико предузима одређене делатности којима се ствара опа-сност, како за нормално одвијање јавног саобраћаја, тако и за живот или телољуди, односно имовине.

206

Радња кривичног дела је одређена алтернативно. То може да буде уништењесаобраћајних уређаја, њихово уклањање или теже оштећење, као и знакова илиуређаја за сигнализацију или заштитних или одбојних ограда које служе забезбедност јавног саобраћаја на путевима. Такође и давањем погрешнихзнакова или сигнала, постављањем препрека на саобраћајницама или на другисличан начин изазивање угрожавања јавног саобраћаја.

Угрожавање безбедности ваздушног саобраћајаЧлан 291.

(1) Ко непрописним или неправилним управљањем летом ваздухоплова, пропу-штањем дужности или надзора у вези са безбедношћу ваздушног саобраћаја, дава-њем нетачних обавештења од значаја за безбедан лет ваздухоплова или на други на-чин доведе у опасност безбедност ваздушног саобраћаја,


(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата или нехатним униште-њем или оштећењем уређаја за навигацију или нехатним наношењем друге штете наваздухоплову,


Ово је специфично кривично дело које се односи на угрожавање безбедностиваздушног саобраћаја. Алтернативно је прописано да се безбедност ваздушногсаобраћаја може довести у опасност непрописним или неправилним управља-њем летом ваздухоплова, пропуштањем дужности или надзора у вези са безбе-дношћу ваздушног саобраћаја, давањем нетачних обавештења од значаја забезбедност лета ваздухоплова или на други начин.

Када дође до предузимања неке од наведених делатности ствара се опасностза безбедност лета ваздухоплова и тиме је кривично дело свршено.

Угрожавање безбедности ваздушног саобраћаја насиљемЧлан 292.

(1) Ко насиљем према лицу у ваздухоплову, постављањем или уношењем у ва-здухоплов експлозивне или друге опасне направе или супстанце или уништењем илиоштећењем уређаја за навигацију или проузроковањем друге штете ваздухопловудоведе у опасност безбедност ваздушног саобраћаја,


(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила тешка телесна повреданеког лица или проузрокована штета великих размера,


(3) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила смрт једног или вишелица,


207

Ово је ново кривично дело које има само додирних тачака с ранијом одредбомчлана 241. ОКЗ. Дело има један основни и два тежа облика.

Основна радња код овог дела је насиље под којим се подразумева употребасиле или претње да ће се напасти на живот или тело, како према неком одчланова посаде, тако и према путницима ваздухоплова.

Отмица ваздухоплова, брода и другог превозног средства

Члан 293.

(1) Ко силом или претњом да ће употребити силу преузме контролу надваздухопловом који се налази у лету или над бродом у току пловидбе или над дру-гим јавним превозним средством у току вожње,


(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила тешка телесна повреданеког лица или проузрокована штета великих размера,




Кривично дело отмице прописано је у члану 134. Законика, а у овом члану сеодноси на отмице ваздухоплова (раније члан 240. ОКЗ), брода (члан 1052.Закона о поморској и унутрашњој пловидби, „Службени лист СРЈ“, бр. 12/98,44/99, 74/99 и 73/00) и другог превозног средства која раније нису билапредмет посебне кривичноправне заштите. Ту би спадала железница, аутобуси,жичаре и друга моторна возила.

Пиратство

Члан 294.

(1) Члан посаде или путник брода који на отвореном мору или на месту које непотпада под власт ниједне државе учини насиље или разбојништво према лицима надругом броду, задржи, одузме, оштети или уништи други брод или добра која сеналазе на њему или проузрокује штету великих размера,




208

Ово кривично дело такође је било предвиђено у Закону о поморској иунутрашњој пловидби. Дело се врши на отвореном мору или на месту које непотпада под власт ниједне државе. Као извршилац се може појавити не самочлан посаде или путник на броду који врши акт пиратства већ извршилац можебити члан посаде или путник на броду који је објект напада.

Несавесно вршење надзора над јавним саобраћајем

Члан 295.(1) Службено или одговорно лице којем је поверен надзор над стањем и

одржавањем саобраћајница и објеката на њима, превозним средствима или јавнимсаобраћајем или над испуњавањем прописаних услова рада возача, или којем јеповерено руковођење вожњом, које несавесним вршењем своје дужности изазовеопасност за живот или тело људи или за имовину већег обима,


(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице које изда налогза вожњу или допусти вожњу, иако зна да возач због умора, утицаја алкохола илидругих разлога није у стању да безбедно управља возилом или да возило нијеисправно и тиме изазове опасност за живот или тело људи или за имовину већегобима.



Ово дело се састоји у изазивању опасности за живот и тело људи и имовинувећег обима несавесним вршењем надзора над јавним саобраћајем од странеодговорног лица или у издавању налога за вожњу или допуштању вожњепротивно прописима о безбедности јавног саобраћаја.

Непружање помоћи лицу повређеном у саобраћајној незгодиЧлан 296.

(1) Возач моторног возила или другог превозног средства који остави безпомоћи лице које је тим превозним средством повређено или чију је повреду тимсредством проузроковао,


(2) Ако је услед непружања помоћи наступила тешка телесна повредаповређеног лица,


(3) Ако је услед непружања помоћи наступила смрт повређеног лица,


209

Ово кривично дело састоји се у остављању без помоћи лица које је повређено усаобраћајној незгоди.

Као извршилац може да се појави само возач моторног возила или другогпревозног средства који остави без помоћи лице које повреди тим превознимсредством или тим средством проузрокује повреду.

Дужност возача моторног возила је да укаже помоћ повређеном лицу. Тадужност је такве природе да искључује право возача да оцењује и одлучује дали је повређеном потребна његова помоћ или не.

Тешка дела против безбедности јавног саобраћаја

Члан 297.(1) Ако је услед дела из чл. 289. ст. 1. и 2, 290. ст. 1. и 2, 291. став 1. и 295. ст. 1. и 2.

овог законика наступила тешка телесна повреда неког лица или имовинска штетавеликих размера,


(2) Ако је услед дела из чл. 289. ст. 1. и 2, 290. ст. 1. и 2, 291. став 1. и 295. ст. 1. и 2.овог законика наступила смрт једног или више лица,


(3) Ако је услед дела из чл. 289. став 3, 290. став 3, 291. став 2. и 295. став 3. овогзаконика наступила тешка телесна повреда неког лица или имовинска штета великихразмера,

учинилац ће се казнити затвором до четири године.

(4) Ако је услед дела из чл. 289. став 3, 290. став 2, 291. став 2. и 295. став 3. овогзаконика наступила смрт једног или више лица,


(5) У случајевима из ст. 1. до 4. овог члана изрицање мере безбедности забранеуправљања моторним возилом обавезно је.

Веома значајна новост у овом члану, ставу 5, јесте да је за тешка дела противбезбедности јавног саобраћаја изрицање мере безбедности забране управља-ња моторним возилом из члана 86. обавезно.

210

ГЛАВА ДВАДЕСЕТ СЕДМАКРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ БЕЗБЕДНОСТИ

РАЧУНАРСКИХ ПОДАТАКА

Оштећење рачунарских података и програма

Члан 298.(1) Ко неовлашћено избрише, измени, оштети, прикрије или на други начин

учини неупотребљивим рачунарски податак или програм,


(2) Ако је делом из става 1. овог члана проузрокована штета у износу којипрелази четиристо педесет хиљада динара,


(3) Ако је делом из става 1. овог члана проузрокована штета у износу којипрелази милион и петсто хиљада динара,


(4) Уређаји и средства којима је учињено кривично дело из ст. 1. и 2. овогчлана, ако су у својини учиниоца, одузеће се.

Кривична дела против безбедности рачунарских података јесу нова кривичнадела која су уведена у кривично законодавство Србије изменама извршеним2003. године. Овим делом штите се рачунарски податак и рачунарски програм.

Према члану 112. став 17. рачунарски податак је свако представљање чињеница,информација или концепта у облику који је подесан за њихову обраду у рачу-нарском систему, укључујући и одговарајући програм на основу кога рачунар-ски систем обавља своју функцију.

Као рачунарски програм сматра се уређени скуп наредби које служе за управ-љање радом рачунара, као и за решавање одређених задатака помоћу рачу-нара (члан 112. став 19).

Радња кривичног дела је неовлашћено брисање, измена, оштећење, прикри-вање или на други начин чињење неупотребљивим рачунарских података илипрограма.

Рачунарска саботажаЧлан 299.

Ко унесе, уништи, избрише, измени, оштети, прикрије или на други начин учи-ни неупотребљивим рачунарски податак или програм или уништи или оштети рачу-нар или други уређај за електронску обраду и пренос података са намером да онемо-

211

гући или знатно омете поступак електронске обраде и преноса података који су одзначаја за државне органе, јавне службе, установе, предузећа или друге субјекте,


Предмет заштите овим кривичним делом је рачунар и други уређаји за елек-тронску обраду података и пренос података који су од посебног значаја задржавни орган, јавне службе, установе, предузећа или друге субјекте.

Радње извршења дате су алтернативно и оне морају бити управљене преманаведеним субјектима, а уколико то буде учињено према другим рачунарима,неће постојати ово кривично дело.

Прављење и уношење рачунарских вирусаЧлан 300.

(1) Ко направи рачунарски вирус у намери његовог уношења у туђ рачунар илирачунарску мрежу,


(2) Ко унесе рачунарски вирус у туђ рачунар или рачунарску мрежу и тимепроузрокује штету,


(3) Уређај и средства којима је учињено кривично дело из ст. 1. и 2. овог чланаодузеће се.

Постоје два облика радње извршења овог кривичног дела: прављење рачунар-ског вируса и употреба рачунарског вируса.

Рачунарски вирус је рачунарски програм или неки други скуп наредби унет урачунар или рачунарску мрежу који је направљен да сам себе умножава и делу-је на друге програме или податке у рачунару или рачунарској мрежи додава-њем тог програма или скупа наредби једном или више рачунарских програма иподатака (члан 112. став 20).

Рачунарска превараЧлан 301.

(1) Ко унесе нетачан податак, пропусти уношење тачног податка или на другиначин прикрије или лажно прикаже податак и тиме утиче на резултат електронскеобраде и преноса података у намери да себи или другом прибави противправнуимовинску корист и тиме другом проузрокује имовинску штету,


(2) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист којапрелази износ од четиристо педесет хиљада динара,


212

(3) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист којапрелази износ од милион и петсто хиљада динара,




Ово је специфичан облик преваре из члана 208.

Специфична је радња извршења која се састоји у уношењу нетачног податка,пропуштању уношења тачног податка или на други начин прикривање илилажно приказивање података с циљем да се утиче на резултат електронскеобраде и пренос електронских података.

Ове радње се предузимају, као и код преваре, у намери да се себи или другомприбави противправна имовинска корист и тиме другом проузрокује имовин-ска штета.

Неовлашћени приступ заштићеном рачунару, рачунарскојмрежи и електронској обради података

Члан 302.(1) Ко се, кршећи мере заштите, неовлашћено укључи у рачунар или рачу-

нарску мрежу, или неовлашћено приступи електронској обради података,


(2) Ко сними или употреби податак добијен на начин предвиђен у ставу 1. овогчлана,


(3) Ако је услед дела из става 1. овог члана дошло до застоја или озбиљногпоремећаја функционисања електронске обраде и преноса података или мреже илису наступиле друге тешке последице,


Кривично дело има два облика. Први се састоји у кршењу мера заштите да бисе извршило укључење у рачунар или рачунарску мрежу или неоправдано при-ступило електронској обради података. Други облик је употреба тако неовла-шћено добијеног податка.

Објекат заштите је безбедност рачунара или рачунарске мреже који су зашти-ћени посебним мерама заштите.

Под рачунарском мрежом у смислу члана 112. став 18. сматра се скуп међусобноповезаних рачунара, односно рачунарских система који комуницирају разме-њујући податке.

213

Спречавање и ограничавање приступајавној рачунарској мрежи

Члан 303.(1) Ко неовлашћено спречава или омета приступ јавној рачунарској мрежи,




Дело се састоји у неовлашћеном спречавању или ометању приступа јавнојрачунарској мрежи. Објекат заштите је јавна рачунарска мрежа и слободанприступ тој мрежи од стране индивидуално неодређеног броја лица.

Неовлашћено коришћење рачунараили рачунарске мреже

Члан 304.(1) Ко неовлашћено користи рачунарске услуге или рачунарску мрежу у

намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист,


(2) Гоњење за дело из става 1. овог члана предузима се по приватној тужби.

На нови начин је прописана радња кривичног дела неовлашћеног коришћењарачунара, односно рачунарске мреже. За постојање овог кривичног дела потре-бно је да се неовлашћено коришћење рачунарских услуга или мреже врши унамери прибављања противправне имовинске користи за себе или другог.

Извршилац кривичног дела може да буде свако лице. У погледу виности потре-бан је директан умишљај – да се дело врши у намери прибављања противпра-вне имовинске користи за себе или другог.

Прављење, набављање и давање другом средставаза извршење кривичних дела

против безбедности рачунарских података

Члан 304а(1) Ко поседује, прави, набавља, продаје или даје другом на употребу рачу-

наре, рачунарске системе, рачунарске податке и програме ради извршења криви-чног дела из чл. 298. до 303. овог законика,

казниће се затвором од шест месеци до три године.

(2) Предмети из става 1. овог члана одузеће се.

214

Ово кривично дело уведено је у Кривични законик изменама и допунама из2009. године.

Радња кривичног дела састоји се у поседовању, прављењу, набављању, продајиили давању другом на употребу рачунара, рачунарских система, рачунарскихподатака и програма. Да би постојало кривично дело радња се морапредузимати ради извршења неког од кривичних дела из чл. 298. до 303. овогзаконика.

215

ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ОСМАКРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ УСТАВНОГ УРЕЂЕЊА

И БЕЗБЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Угрожавање независности

Члан 305.Ко на противуставан начин покуша да доведе Србију у положај потчињености

или зависности према некој другој држави,

казниће се затвором од три до петнаест година.

Овим кривичним делом штити се независност Републике Србије. Дело сесастоји у покушају да се Србија доведе у положај потчињености или зависностипрема некој другој држави.

Признавање капитулације или окупације

Члан 306.Грађанин Србије који потпише или призна капитулацију или прихвати или

призна окупацију Србије или појединог њеног дела,

казниће се затвором најмање десет година.

Радња кривичног дела састоји се у потписивању, признавању или прихватањукапитулације или окупације. Радња кривичног дела је потписивање акта о капи-тулацији, а признавање може бити усмена или писмена сагласност за капиту-лацију или окупацију.

Као извршилац кривичног дела може се појавити само грађанин Србије.

Кажњиво је према члану 320. и припремање извршења овог кривичног дела.

Угрожавање територијалне целине

Члан 307.(1) Ко силом или на други противуставан начин покуша да отцепи неки део

територије Србије или да део те територије припоји другој држави,


Радња извршења дела има два алтернативна облика: покушај насилноготцепљења дела територије Србије и други облик да део те територије будеприпојен другој држави.

Такође је кажњив и покушај, а кажњиве су и припремне радње према члану 320,а најтежи облик је предвиђен у члану 321.

216

Напад на уставно уређење

Члан 308.Ко силом или претњом употребе силе покуша да промени уставно уређење

Србије или да свргне највише државне органе,


Радња извршења овог кривичног дела састоји се у покушају промене уставногуређења или покушају свргавања највиших државних органа.

Објекат кривичноправне заштите јесте уставно уређење Србије.

Позивање на насилну промену уставног уређења

Члан 309.(1) Ко у намери угрожавања уставног уређења или безбедности Србије позива

или подстиче да се силом промени њено уставно уређење, свргну највиши државниоргани или представници тих органа,


(2) Ко дело из става 1. овог члана учини уз помоћ из иностранства,


(3) Ко у намери растурања израђује или умножава материјал који је по свомсадржају такав да позива или подстиче на вршење дела из става 1. овог члана или коупућује или пребацује на територију Србије такав материјал или држи већу количинутог материјала у намери да га он или неко други растура,


Радња кривичног дела састоји се у позивању или подстицању да се силомпромени уставно уређење или безбедност Србије, да се свргну највиши органиили представници тих државних органа.

Позивање и подстицање су радње подстрекавања. Карактеристично је да сеовде подстрекавање не врши према индивидуално одређеном лицу.

Ако је дело учињено уз помоћ из иностранства – то је тежи облик, а растурањеи умножавање пропагандног материјала блажи је облик овог кривичног дела.

Убиство представника највиших државних органа

Члан 310.Ко у намери угрожавања уставног уређења или безбедности Србије лиши жи-

вота председника Републике, народног посланика, председника Владе, члана Владе,председника Уставног суда, председника највишег суда у Републици Србији илиРепубличког јавног тужиоца,

казниће се затвором најмање десет година или затвором од тридесет дочетрдесет година.

217

Ово је специфично кривично дело убиства с политичком позадином. Радњаизвршења се не разликује од радње извршења убиства из члана 113. Овде је,међутим, неопходно постојање намере да се таквим чином угрози уставноуређење и безбедност.

Круг лица која су заштићена овим кривичним делом су председник Републике,народни посланик, председник Владе, члан Владе, председник Уставног суда,председник највишег суда у Републици Србији или Републички јавни тужилац.

Оружана побуна

Члан 311.(1) Ко учествује у оружаној побуни која је управљена на угрожавање уставног

уређења, безбедности или територијалне целине Србије,


(2) Организатор побуне,

казниће се затвором најмање пет година.

Оружана побуна је управљена на насилно остваривање одређених циљева:угрожавање уставног уређења, безбедности или територијалне целине Србије.

Кривично дело се састоји у учествовању у оружаној побуни. То су различитеактивности, од напада на органе или установе, преузимање оружаних акција идруге акције против државних органа. Циљ учесника у побуни је рушење, одно-сно насилна промена постојећег државног уређења, безбедности или терито-ријалне целине.

За организатора побуне према ставу 2. запрећена је тежа казна.

Тероризам

Члан 312.Ко у намери угрожавања уставног уређења или безбедности Србије изазове

експлозију или пожар или предузме неку другу општеопасну радњу или извршиотмицу, узимање талаца или самовољно лишавање слободе неког лица или други актнасиља или прети предузимањем какве општеопасне радње или употребомнуклеарног, хемијског, бактериолошког или другог општеопасног средства и тимеизазове осећање страха или несигурности код грађана,


Терористички акти су по правилу политички мотивисани. Њихов циљ јеизазивање страха код људи, вршење атентата према високим функционерима,рушење различитих објеката, а све у циљу дестабилизације уређења једнеземље, у конкретном случају уставног уређења и безбедности Србије.

218

Радња извршења је предузимање неке општеопасне радње, као што су:изазивање експлозије или пожара или предузимање неке друге општеопаснерадње, вршење отмице, узимање талаца или самовољно лишавање слободенеког лица или други акт насиља или претња преузимања какве општеопаснерадње и употреба нуклеарног, хемијског, бактериолошког или другог опште-опасног средства. Све ово треба да има за циљ изазивање осећања страха инесигурности код грађана.

Кривичноправна заштита од тероризма врло је широка. Предвиђена су икривична дела међународног тероризма (члан 391), узимање талаца (члан 392)и финансирање тероризма (члан 393). С тероризмом су повезана и кривичнадела угрожавања безбедности ваздушног саобраћаја насиљем (члан 292) иотмица ваздухоплова, брода и другог превозног средства (члан 293).

Диверзија

Члан 313.Ко у намери угрожавања уставног уређења или безбедности Србије рушењем,

паљењем или на други начин уништи или оштети индустријски, пољопривредни илидруги привредни објекат, саобраћајно средство, уређај или постројење, уређајсистема везе, уређај јавне употребе за воду, топлоту, гас или енергију, брану,складиште, зграду или какав други објекат који има већи значај за безбедност илиснабдевање грађана или за привреду или за функционисање јавних служби,


И диверзија је кривично дело управљено на угрожавање уставног уређења илибезбедности Србије.

Радња кривичног дела састоји се у рушењу, паљењу или на други начин униште-њу или оштећењу објеката који су у Законику наведени. То су објекти који имајувећи значај за привреду и за живот грађана: индустријски, пољопривредни илидруги привредни објекти, саобраћајна средства, уређаји или постројења, уре-ђаји система везе, уређаји јавне употребе за воду, за топлоту, гас или енергију,бране, складишта, зграде или какви други објекти који имају већи значај забезбедност или снабдевање грађана или за привреду или за функционисањејавних служби.

СаботажаЧлан 314.

Ко у намери угрожавања уставног уређења или безбедности Србије наприкривен, подмукао или други сличан начин у вршењу своје службене дужностиили радне обавезе проузрокује штету која прелази износ од милион и петсто хиљададинара за државни орган или организацију у којој ради или за други државни органили другу организацију,


219

Саботажа се састоји у онемогућавању или отежавању спровођења одређенихмера и постизање одговарајућих циљева. Саботажа може бити управљена про-тив економских, војних, службених и других циљева.

Иако радња кривичног дела није у Законику прецизирана, одређене су последи-це које се састоје у проузроковању штете која прелази износ од милион ипетсто хиљада динара за државни орган или организацију у којој је учинилацзапослен или за други државни орган или другу организацију.

Радња кривичног дела предузима се у вршењу службене дужности или раднеобавезе учиниоца.

ШпијунажаЧлан 315.

(1) Ко тајне војне, економске или службене податке или документе саопшти,преда или учини доступним страној држави, страној организацији или лицу које имслужи,


(2) Ко за страну државу или организацију ствара обавештајну службу у Србијиили њом руководи,


(3) Ко ступи у страну обавештајну службу, прикупља за њу податке или надруги начин помаже њен рад,


(4) Ко прибавља тајне податке или документе у намери да их саопшти илипреда страној држави, страној организацији или лицу које им служи,


(5) Ако су услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступиле тешке последице забезбедност, економску или војну моћ земље,


(6) Тајним се сматрају они војни, економски или службени подаци или доку-менти који су законом, другим прописом или одлуком надлежног органа донесенимна основу закона проглашени тајним, а чије би одавање проузроковало или би моглода проузрокује штетне последице за безбедност, одбрану или за политичке, војнеили економске интересе земље.

Шпијунажа је одавање поверљивих података или докумената страној држави,страној организацији или лицима која им служе.

220

Основни облик кривичног дела састоји се у саопштавању или предаји, или чиње-њу доступним тајних војних, економских или службених података или докуме-ната.

Саопштавање може бити извршено на разне начине: писмено, усмено, путемтехничких средстава, шифрама, другим уговореним знацима, путем интернетаи на разне друге начине.

Предаја тајних података или докумената може такође бити извршена на разненачине, посредно или непосредно.

У ставу 6. дефинисано је који се службени подаци или документи сматрајутајним.

Постоје посебни облици шпијунаже: стварање обавештајне службе у Србији илируковођење том службом за потребе стране државе или организације (став 2),ступање у страну обавештајну службу и помагање њеног рада (став 3), прибав-љање тајних података или докумената у намери да се саопште или предајустраној држави, организацији или лицу којим се служи (став 4), као и најтежиоблик – ако су наступиле тешке последице за безбедност, економску или војнумоћ земље (став 5).

Одавање државне тајне

Члан 316.(1) Ко неовлашћено непозваном лицу саопшти, преда или учини доступним

податке или документе који су му поверени или до којих је на други начин дошао, акоји представљају државну тајну,


(2) Ко другом лицу саопшти податке или документе за које зна да су државнатајна, а до којих је противправно дошао,


(3) Ако је дело из става 1. овог члана извршено за време ратног стања, иливанредног стања или је довело до угрожавања безбедности, економске или војнемоћи Србије,




(5) Државном тајном сматрају се подаци или документи који су законом,другим прописом или одлуком надлежног органа донесеним на основу законапроглашени државном тајном и чије би одавање проузроковало или би могло дапроузрокује штетне последице за безбедност, одбрану или за политичке, војне илиекономске интересе Србије.

221

(6) Државном тајном, у смислу става 5. овог члана, не сматрају се подаци илидокументи који су управљени на тешке повреде основних права човека, или наугрожавање уставног уређења и безбедности Србије, као и подаци или документикоји за циљ имају прикривање учињеног кривичног дела за које се по закону можеизрећи затвор од пет година или тежа казна.

За разлику од кривичног дела шпијунаже где се штите војни, економски илислужбени подаци или документи код кривичног дела одавања државне тајнепредмет заштите је државна тајна.

У ставу 5. дефинисано је да се под државном тајном сматрају подаци илидокументи који су законом, другим прописима и одлукама донетим на основузакона проглашени државном тајном, а чије би одавање могло да проузрокујеили је проузроковало штетне последице за безбедност, одбрану или заполитичке, војне или економске интересе Србије.

Радња основног кривичног дела састоји се у неовлашћеном саопштавању,предаји или чињењу доступним података или докумената непозваном лицу. Типодаци треба да су поверени учиниоцу или да је до њих дошао на други начин, ада исти представљају државну тајну.

Нова је одредба став 6. којим је предвиђено шта се не сматра државномтајном. У питању су подаци или документа који су управљени на тешке повредеосновних права човека или на угрожавање уставног уређења и безбедностиСрбије, као и подаци или документи који за циљ имају прикривање учињеногкривичног дела за које се по закону може изрећи затвор од пет година илитежа казна.

Изазивање националне, расне и верске мржњеи нетрпељивости

Члан 317.(1) Ко изазива или распирује националну, расну или верску мржњу, или

нетрпељивост међу народима или етничким заједницама које живе у Србији,


(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено принудом, злостављањем,угрожавањем сигурности, излагањем порузи националних, етничких или верскихсимбола, оштећењем туђих ствари, скрнављењем споменика, спомен-обележја илигробова,


(3) Ко дело из ст. 1. и 2. овог члана врши злоупотребом положаја илиовлашћења или ако је услед тих дела дошло до нереда, насиља или других тешких

222

последица за заједнички живот народа, националних мањина или етничких групакоје живе у Србији,

казниће се за дело из става 1. затвором од једне до осам година, а за дело изстава 2. затвором од две до десет година.

Равноправност народа, националних мањина и етничких група који живе уСрбији јесте уставна категорија. Радња кривичног дела је изазивање или распи-ривање националне, расне или верске мржње или нетрпељивости међу народи-ма или етничким заједницама које живе у Србији.

Посебан облик кривичног дела постоји када је основно дело учињено прину-дом, злостављањем, угрожавањем сигурности, излагањем порузи националних,етничких или верских симбола, оштећењем туђих ствари, скрнављењем споме-ника, спомен-обележја или гробова. За тај облик је предвиђена тежа казна, каои када је кривично дело извршено злоупотребом положаја или овлашћења илиако је као последица извршења дела дошло до нереда, насиља или другихтешких последица за заједнички живот.

Повреда територијалног суверенитетаЧлан 318.

Ко кршећи правила међународног права продре на територију Србије,


Продирање на територију Србије може се извршити преласком државне грани-це, повредом ваздушног или воденог простора.

За разлику од кривичног дела недозвољеног преласка границе (члан 350),потребно је да се продирање врши кршењем правила међународног права.

Удруживање ради противуставне делатности

Члан 319.(1) Ко ствара групу или организовану криминалну групу ради вршења криви-

чних дела из чл. 305. до 310. и чл. 312. до 314. овог законика,

казниће се казном прописаном за дело за чије вршење је група или организо-вана криминална група организована.

(2) Ко постане припадник групе или организоване криминалне групе из става 1.овог члана,


(3) Учинилац дела из става 1. овог члана који откривањем групе или организо-ване криминалне групе или на други начин спречи извршење кривичних дела пред-виђених у ставу 1. овог члана,

казниће се затвором до три године, а може се и ослободити од казне.

223

(4) Припадник групе или организоване криминалне групе из става 1. овогчлана који је открије пре него што је у њеном саставу или за њу учинио неко криви-чно дело предвиђено у ставу 1. овог члана,

казниће се затвором до једне године, а може се и ослободити од казне.

Удруживање ради непријатељске делатности обухвата више облика удружи-вања чији је циљ вршење одређених кривичних дела против уставног уређења ибезбедности Републике Србије.

Радња основног кривичног дела састоји се у стварању групе или организованекриминалне групе ради вршења кривичних дела из ове главе. Организованакриминална група дефинисана је чланом 112. ст. 35. Законика.

Припремање дела против уставног уређењаи безбедности Србије

Члан 320.(1) Ко припрема извршење кривичног дела из чл. 305. до 314. и члана 315. ст. 1. и

2. овог законика,


(2) Припремање из става 1. овог члана састоји се у набављању или оспособља-вању средстава за извршење кривичног дела, у отклањању препрека за извршењекривичног дела, у договарању, планирању или организовању са другим извршењекривичног дела или у другим радњама којима се стварају услови за непосредноизвршење кривичног дела.

(3) Ко упућује или пребацује на територију Србије лица или оружје, експлозив,отрове, опрему, муницију или други материјал ради извршења једног или вишекривичних дела из ове главе,


Припремање извршења кривичног дела предвиђено је за више кривичних делаиз Главе 28.

Припремне радње по правилу нису кажњиве, али због друштвене опасностиприпремних радњи из ове главе предвиђена је кажњивост.

У овом члану инкриминисани су најтежи облици одређених кривичних дела изове главе.

224

Тешка дела против уставног уређења и безбедности Србије

Члан 321.(1) За кривично дело из чл. 307. до 309. и чл. 312. до 315. овог законика које је

имало за последицу смрт једног или више лица или је изазвало опасност за животљуди или је праћено тешким насиљима или великим разарањима или је довело доугрожавања безбедности економске или војне снаге земље,


(2) Ако је при извршењу дела из става 1. овог члана учинилац са умишљајемлишио живота једно или више лица,


(3) Казном из става 2. овог члана казниће се и ко учини кривично дело из члана307, чл. 309. до 312, чл. 314. до 319. и члана 320. став 2. овог законика за време ратногстања, оружаног сукоба или ванредног стања.

Збирне одредбе о тежим – квалификаторним облицима већег броја кривичнихдела против уставног уређења и безбедности Републике Србије из Главе 28садржане су у овом члану.

У ставу 1. је прва група ових дела где се последица односи на живот и телесниинтегритет људи, док се одредба става 2. односи на непосредног извршиоцаумишљајног убиства једног или више лица.

225

ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДЕВЕТАКРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ДРЖАВНИХ ОРГАНА

Спречавање службеног лица у вршењу службене радње

Члан 322.(1) Ко силом или претњом да ће непосредно употребити силу спречи службено

лице у вршењу службене радње коју предузима у оквиру својих овлашћења или га наисти начин принуди на вршење службене радње,


(2) Ако приликом извршења дела из става 1. овог члана учинилац увреди илизлостави службено лице или му нанесе лаку телесну повреду или прети употребоморужја,


(3) Ко дело из ст. 1. и 2. овог члана учини према службеном лицу у вршењупослова јавне или државне безбедности или дужности чувања јавног реда и мира,спречавања или откривања кривичног дела, хватања учиниоца кривичног дела иличувања лица лишеног слободе,


(4) Ако приликом извршења дела из ст. 1. и 3. овог члана учинилац службеномлицу нанесе тешку телесну повреду,



(6) Ако је учинилац дела из ст. 1. до 3. овог члана био изазван незаконитим илигрубим поступањем службеног лица, може се ослободити од казне.

Ово кривично дело састоји се у спречавању службеног лица у вршењу службенерадње коју је предузело у оквиру својих овлашћења, силом или претњом да ћесе непосредно употребити сила или у принуђавању службеног лица на истиначин да изврши службену радњу.

Из овога произилази да кривично дело има два облика: спречавање службеноглица у вршењу службене радње и принуђавању службеног лица на вршењеслужбене радње.

226

Напад на службено лице у вршењу службене дужности

Члан 323.(1) Ко нападне или прети да ће напасти службено лице у вршењу службене

дужности,


(2) Ако је при извршењу дела из става 1. овог члана службеном лицу нанесеналака телесна повреда или је прећено употребом оружја,


(3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учињено према службеном лицу увршењу послова јавне или државне безбедности,


(4) Ако приликом извршења дела из ст. 1. и 3. овог члана учинилац службеномлицу нанесе тешку телесну повреду,



(6) Учинилац дела из ст. 1. до 3. овог члана који је био изазван незаконитим илигрубим поступањем службеног лица може се ослободити од казне.

За разлику од кривичног дела спречавања службеног лица у вршењу службенерадње, код овог дела се врши напад или чини претња да ће се непосредно напа-сти службено лице при вршењу службене дужности. Значи, радња кривичногдела је напад на службено лице или претња нападом. Под нападом требаподразумевати све облике употребе силе у односу на телесни интегритетслужбеног лица.

Пасивни субјекти код овог кривичног дела исти су као и код кривичног дела изчлана 322.

Учествовање у групи која спречи службено лицеу вршењу службене радње

Члан 324.(1) Ко учествује у групи која заједничким деловањем спречи службено лице у

вршењу службене радње или га на исти начин принуди на вршење службене радње,

казниће се за само учествовање затвором до две године.

(2) За покушај ће се казнити.

(3) Коловођа групе која изврши дело из става 1. овог члана,


227

Дело се састоји у учествовању у групи људи која заједничким деловањемспречи или покуша да спречи службено лице у вршењу службене радње или гана исти начин принуди или покуша да принуди на вршење службене радње.

Ово кривично дело има сличности с кривичним делом из члана 322. Заједничкоје да је пасивни субјект – службено лице, а спречавање или принуђавање одно-си се на службену радњу. Код овог дела сила или принуда на службену радњуврши се заједничким деловањем групе људи.

Појам групе дефинисан је чланом 112. ст. 22.

(Позивање на отпор)

Члан 325.

Брисан. Видети „Службени гласник“, број 72/09

Неучествовање у отклањању опште опасности

Члан 326.Ко противно наређењу надлежног органа, односно другог надлежног субје-

кта, без оправданог разлога, одбије да учествује у отклањању опасности насталеуслед пожара, поплаве, земљотреса или другог удеса,


Да би постојало кривично дело неучествовања у отклањању опште опасностинеопходно је да постоји општа опасност од пожара, поплаве, земљотреса илидругог удеса.

Кривично дело се састоји у одбијању без оправданог разлога и противнонаређењу надлежног органа, односно другог надлежног субјекта да се учествује уотклањању опште опасности.

Скидање и повреда службеног печата и знака

Члан 327.(1) Ко скине или повреди службени печат или знак који је овлашћено службено

лице ставило ради осигурања предмета или простора или ко, без скидања илиповреде печата или знака, уђе у такву просторију или отвори предмет на који је биостављен службени печат или знак,



Радња кривичног дела састоји се у скидању службеног печата или знака, повре-ди службеног печата или знака и отварању осигураног простора или осигураногпредмета, без скидања или повреде службеног печата или службеног знака.

228

Под скидањем службеног печата или знака подразумева се уклањање таквогпечата или знака с места на ком се налази. Повреда означава само оштећење илиделимично уништење службеног печата или знака.

Одузимање и уништење службеног печата и службеног списаЧлан 328.

(1) Ко противправно одузме, сакрије, уништи, оштети или на други начин учи-ни неупотребљивим службени печат, књигу, спис или исправу која припадају држав-ном органу, предузећу, установи или другом субјекту који врши јавна овлашћењаили се код њих налази,



Објекти заштите код овог кривичног дела јесу службени печат, књига, спис илиисправа који припадају државном органу, предузећу, установи или другомсубјекту који врши јавна овлашћења или се код њих налази.

Радња кривичног дела одређена је алтернативно и она обухвата разне обликечињења неупотребљивим службеног печата, књиге, списа или исправе којеприпадају државном органу, предузећу, установи или другом субјекту којиврши јавна овлашћења или се код њих налази.

Лажно представљањеЧлан 329.

(1) Ко се у намери да себи или другом прибави какву корист или да другомнанесе какву штету, лажно представља као службено или војно лице или неовла-шћено носи какве знаке службеног или војног лица,


(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко изврши какву радњу за коју јеовлашћено да изврши само одређено службено или војно лице.

Код овог кривичног дела предвиђена су два облика: лажно представљање инеовлашћено вршење службене радње. Службену радњу овлашћено је да вршисамо службено лице, а које се лице сматра службеним регулисано је у члану 112.став 3. Сва друга лица могу бити извршиоци овог кривичног дела, али не ислужбена и војна лица, сем уколико се не представљају за друго службено иливојно лице.

Радња кривичног дела састоји се у неовлашћеном представљању. У првом слу-чају то се чини директно, а у другом посредно – неовлашћеним ношењем ка-квог знака службеног или војног лица или самим предузимањем радње у свој-ству службеног или војног лица.

229

Самовлашће

Члан 330.(1) Ко самовласно прибавља неко своје право или право за које сматра да му

припада,


(2) Ко дело из става 1. овог члана учини за другог,

казниће се казном прописаном за то дело.

(3) Ако је дело из ст. 1. и 2. учињено на штету грађана, гоњење се предузима поприватној тужби.

Дело самовлашћа врши оно лице које самовласно прибавља неко своје правоили право за које сматра да му припада. Радња кривичног дела састоји се усамовољном остваривању неког права које учинилац има или самовољно ос-тварује право које мисли да има.

230

ГЛАВА ТРИДЕСЕТАКРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ПРАВОСУЂА

Непријављивање припремања кривичног дела

Члан 331.

(1) Ко зна да се припрема извршење кривичног дела за које се по закону можеизрећи пет година затвора или тежа казна, па у времену кад је још било могућеспречити његово извршење то не пријави, а дело буде покушано или извршено,


(2) Ако није пријављено припремање кривичног дела за које се по закону можеизрећи затвор од тридесет до четрдесет година,


(3) За дело из става 1. овог члана неће се казнити лице којем је учинилац бра-чни друг, лице са којим учинилац живи у трајној ванбрачној заједници, сродник покрви у правој линији, брат или сестра, усвојилац или усвојеник, као и брачни другнеког од наведених лица, односно лице које са неким од њих живи у трајној ванбра-чној заједници.

Основни облик кривичног дела чини лице које зна да се припрема извршењекривичног дела за које се по закону може изрећи пет година затвора или тежаказна, а у време када је још било могуће спречити његово извршење, па то непријави.

Радња кривичног дела састоји се у неподношењу пријаве да се припрема извр-шење кривичног дела. Пријава може да се поднесе и усмено, директно или пре-ко другог лица.

Непријављивање кривичног дела и учиниоца

Члан 332.

(1) Ко зна да је неко лице учинило кривично дело за које се по закону можеизрећи затвор од тридесет до четрдесет година или зна само да је такво делоучињено па то не пријави пре него што су дело, односно учинилац откривени,


(2) Службено или одговорно лице које свесно пропусти да пријави кривичнодело за које је сазнало у вршењу своје дужности, ако се за то дело по закону можеизрећи пет година затвора или тежа казна,


231

(3) Службено или одговорно лице које свесно пропусти да пријави кривичнодело свог подређеног које је он учинио при вршењу своје службене, војне или раднеобавезе, ако се за то дело по закону може изрећи затвор од тридесет до четрдесетгодина,


(4) За непријављивање кривичног дела или учиниоца из ст. 1. и 2. овог члананеће се казнити лице којем је учинилац супружник или са којим живи у трајнојванбрачној заједници, сродник по крви у правој линији, брат или сестра, усвојилацили усвојеник, као и супружник неког од наведених лица, односно лице које санеким од њих живи у трајној ванбрачној заједници, као и бранилац, лекар или верскиисповедник учиниоца.

Основно кривично дело има два облика: непријављивање да је извршено кри-вично дело или самог учиниоца кривичног дела за које се по закону можеизрећи казна затвора од 30 до 40 година, од стране лица које зна за ово.

Учинилац би требало макар да зна да је извршено кривично дело, ако му јеизвршилац непознат.

У ст. 2. и 3. предвиђени су квалификовани облици овог кривичног дела којипостоје када службено или одговорно лице пропусти да пријави кривично делоза које је сазнало у вршењу своје дужности или га је извршило подређено лице.

Помоћ учиниоцу после извршеног кривичног делаЧлан 333.

(1) Ко крије учиниоца кривичног дела или му прикривањем средстава којима једело учињено, трагова или на други начин помаже да не буде откривен или ко кријеосуђено лице или предузима друге радње којима се иде за тим да се не извршиизречена казна, мера безбедности или да се не примене васпитне мере упућивања уваспитну установу или васпитно-поправни дом,


(2) Ко пружи помоћ учиниоцу кривичног дела за које је прописана казна затво-ра преко пет година,


(3) Ко пружи помоћ учиниоцу кривичног дела за које је прописан затвор одтридесет до четрдесет година,


(4) Казна за дело из става 1. овог члана не може бити тежа ни по врсти ни повисини од казне прописане за кривично дело које је извршило лице којем је пруженапомоћ.

232

(5) За дело из ст. 1. до 3. овог члана неће се казнити лице којем је учинилацсупружник, лице са којим учинилац живи у трајној ванбрачној заједници, сродник покрви у правој линији, брат или сестра, усвојилац или усвојеник, као и супружникнеког од наведених лица, односно лице које са неким од њих живи у трајној ванбра-чној заједници.

Кривично дело се састоји у скривању учиниоца кривичног дела (јатаковање)или у прикривању средстава којима је дело учињено, трагова или помагању надруги начин да учинилац не буде откривен или у скривању осуђеног лица или упредузимању других радњи којима се иде за тим да се не изврши казна, мерабезбедности или да се не примене васпитне мере, упућивање у васпитнуустанову или васпитно-поправни дом.

Из овог произилази да ово дело има два облика: пружање помоћи учиниоцу дане буде откривен и помоћ већ осуђеном лицу, односно лицу коме је изреченамера безбедности или заводске мере према малолетницима.

Тежи облик овог кривичног дела предвиђен у ст. 2. и 3. зависи од висине казнепрописане учиниоцу кривичног дела коме се пружа помоћ.

Лажно пријављивање

Члан 334.(1) Ко пријави одређено лице да је учинило кривично дело за које се гони по

службеној дужности, а зна да то лице није учинилац тог дела,


(2) Ко подметањем трагова кривичног дела или на други начин изазове покре-тање кривичног поступка због кривичног дела за које се гони по службеној дужностипротив лица за које зна да није учинилац тог дела,


(3) Ко сам себе пријави да је учинио кривично дело за које се гони по службе-ној дужности, иако зна да га није учинио,


(4) Казном из става 3. овог члана казниће се и ко пријави да је учињено криви-чно дело за које се гони по службеној дужности, иако зна да то дело није учињено.

Кривично дело лажног пријављивања састоји се у лажном пријављивању илиподметању лажних трагова. Пријава мора да буде лажна и да се односи накривично дело које се гони по службеној дужности.

233

Давање лажног исказа

Члан 335.(1) Сведок, вештак, преводилац или тумач, који да лажан исказ пред судом, у

дисциплинском, прекршајном или управном поступку или у другом законом пропи-саном поступку,


(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и странка која приликом извођењадоказа саслушањем странака у судском или управном поступку да лажан исказ, а наовом исказу буде заснована одлука донесена у том поступку.

(3) Ако је лажан исказ дат у кривичном поступку или је дат под заклетвом,


(4) Ако су услед дела из става 3. овог члана наступиле нарочито тешке после-дице за окривљеног,


(5) Учинилац који добровољно опозове лажан исказ пре него што се донесеконачна одлука, може се ослободити од казне.

Кривично дело се састоји у давању лажног исказа.

Да би ово дело постојало исказ мора бити објективно лажан, а онај ко га дајемора бити свестан да даје лажни исказ.

Ово кривично дело може се извршити само чињењем и оно се састоји у тврдњида постоји нека чињеница која не постоји, или, обратно, да не постоји чињеницакоја постоји.

Лажни исказ може бити дат пред судом, у дисциплинском, прекршајном илиуправном поступку или неком другом законом прописаном поступку.

Као извршиоци овог кривичног дела побројани су у закону сведок, вештак,преводилац или тумач, као и странке приликом извођења доказа саслушањемстранака.

Спречавање и ометање доказивања

Члан 336.(1) Ко сведоку или вештаку или другом учеснику у поступку пред судом или

другим државним органом учини или обећа поклон или другу корист, или применисилу, претњу или други облик принуде у намери да то лице давањем лажног исказаили недавањем исказа утиче на исход поступка,


234

(2) Ко у намери да спречи или отежа доказивање сакрије, уништи, оштети илиделимично или потпуно учини неупотребљивом исправу, односно друге предметекоји служе за доказивање,


(3) Казном из става 2. овог члана казниће се и ко уклони, уништи, поквари,помери или премести какав гранични камен, земљомерски знак или уопште какавзнак о својини на непокретности или о праву на употребу воде или ко у истој намериовакав знак лажно постави.

(4) Ако је дело из става 2. овог члана учињено у кривичном поступку,


Радња кривичног дела састоји се у обећању поклона или друге користи илипримени силе, претње или други облик принуде према сведоку, вештаку илидругом учеснику поступка пред судом или другим државним органом, у намерида то лице давањем лажног исказа или недавањем исказа утиче на исходпоступка.

Други облик кривичног дела састоји се у сакривању, уништењу, оштећењу илиделимичном и потпуном чињењу неупотребљивим исправе или других предме-та који служе за доказивање, а све у намери да се спречи или отежа докази-вање.

Посебан облик кривичног дела је уклањање, уништење, кварење, померање илипремештање граничног камена, земљомерског знака или другог знака о своји-ни на непокретности или о праву на употребу воде.

Недозвољено јавно коментарисање судских поступака

Члан 336аКо за време трајања поступка пред судом, а пре доношења правоснажне

судске одлуке, у намери да повреди претпоставку невиности или независности суда,даје јавне изјаве у средствима јавног информисања,


Овим кривичним делом штити се претпоставка невиности окривљеног и неза-висност суда. Радња кривичног дела састоји се у давању изјава у средствимајавног информисања у вези с поступком за време док се поступак правносна-жно не оконча.

235

Ометање правде

Члан 336б(1) Ко друге позива на отпор или на неизвршење судских одлука или на други

начин омета вођење судског поступка,


(2) Ко увредом, силом, претњом или на други начин омета или спречи судију,јавног тужиоца или заменика јавног тужиоца у вршењу судијске или тужилачкедужности,


(3) Ако приликом извршења дела из става 2. овог члана учинилац нанесе лакутелесну повреду судији, јавном тужиоцу или заменику јавног тужиоца или претиупотребом оружја,


(4) Ако приликом извршења дела из става 2. овог члана учинилац нанесетешку телесну повреду судији, јавном тужиоцу или заменику јавног тужиоца,


Кривично дело има два облика, с тим што други облик, предвиђен у ставу 2.има два квалификована облика. Радња првог облика састоји се у позивању наотпор или на неизвршење судских одлука или на други начин ометању вођењасудског поступка, а други облика у ометању или спречавању судију, јавногтужиоца или заменика јавног тужиоца у вршењу судијске или тужилачкедужности, увредом, силом, претњом или на други начин.

Повреда тајности поступка

Члан 337.(1) Ко неовлашћено открије оно што је сазнао у судском, прекршајном,

управном или другом законом прописаном поступку, а што се по закону не можеобјавити или је одлуком суда или другог надлежног органа проглашено као тајна,


(2) Ко без одлуке суда објави ток кривичног поступка у којем је искљученајавност или одлуку која је у кривичном поступку према малолетнику донесена или кообјави име малолетника према којем је поступак вођен или податке из којих се можесазнати о ком се малолетнику ради,

казниће се затвором до две године.

(3) Ко неовлашћено открије податке о идентитету или личне податке лицазаштићеног у кривичном поступку или податке у вези са програмом заштите,


236

(4) Ако су услед дела из става 3. овог члана наступиле тешке последице позаштићено лице или је кривични поступак био онемогућен или у знатној мериотежан,


Овим кривичним делом штити се оно што је проглашено тајним у судском,прекршајном, управном или другом законом прописаном поступку.

С обзиром на предмет кривичног дела и начин повреде тајности, дело има триоблика: повреда тајности у судском, прекршајном, управном или другомпоступку; повреда тајности у поступку према малолетнику и откривањеподатака о идентитету лица заштићеног у кривичном поступку или посебномпрограму заштите.

Побуна лица лишених слободеЧлан 338.

(1) Лица која су на основу закона лишена слободе, која се скупе у намери да сенасилно ослободе или да заједнички нападну лица чијем су надзору поверена или даих силом или претњом да ће непосредно употребити силу принуде да учине илипропусте нешто што је противно њиховој дужности,


(2) Учинилац дела из става 1. овог члана који употреби силу или претњу,


Ово кривично дело састоји се у побуни лица лишених слободе на основузакона, која се скупе у намери да се насилно ослободе, или да заједничкинападну лице чијем су надзору поверена, или да их силом или претњом да ћенепосредно употребити силу принуде да учине или пропусте нешто што јепротивно њиховој дужности.

Радња кривичног дела из става 1. састоји се у скупљању лица која су на основузакона лишена слободе, а ставом 2. предвиђен је тежи облик ако се дело изстава 1. изврши употребом силе или претње.

Бекство и омогућавање бекства лица лишеног слободеЧлан 339.

(1) Лице лишено слободе на основу закона које употребом силе против некоглица или претњом да ће непосредно напасти на живот или тело побегне,


(2) Казном из става 1. овог члана казниће се ко силом, претњом, обманом илина други начин омогући бекство лицу које је на основу закона лишено слободе.

237

(3) Ако дело из ст. 1. и 2. овог члана учини група или је омогућено бекствогрупе,


Кривично дело се састоји у бекству лица која су лишена слободе на основузакона употребом силе или претњом да ће се непосредно напасти на живот илитело.

Радња има два облика. Први се састоји у бекству лица лишеног слободе, адруги у омогућавању бекства таквом лицу. Није свако бекство лица лишеногслободе кривично дело, већ само оно које је извршено употребом силе противнеког лица или претњом да ће се непосредно напасти на живот или тело. Упротивном, бекство може представљати само прекршај кућног реда.

Неизвршење судске одлукеЧлан 340.

(1) Службено или одговорно лице које одбије да изврши правноснажну судскуодлуку или је не изврши у законском или одлуком одређеном року,


(2) Ако лице из става 1. овог члана изврши правноснажну судску одлуку, можесе ослободити од казне.

Радња извршења је одбијање да се изврши правноснажна судска одлука или дасе она не изврши у року који је одређен у закону или у судској одлуци.

Одбијање је изричито стављање до знања да се судска одлука неће извршити.Битно је да службено или одговорно лице недвосмислено стави до знања данеће извршити одлуку. То ће бити, на пример, када одговорно лице у привре-дном субјекту изричито одбије да врати на посао радника, иако је то утврђеноправоснажном судском одлуком.

Ово је ново кривично дело које је делимично било предвиђено као неизвр-шење одлуке о враћању радника на рад у члану 91. ранијег КЗС.

Противзаконито омогућавање вршења одређених позива,функција, дужности, послова и делатности

Члан 341.Ко омогући неком лицу вршење одређених позива, функција, дужности,

послова или делатности иако је знао да је вршење истих том лицу забрањеноправноснажном одлуком којом му је изречена одговарајућа мера безбедности илизаштитна мера или је таква забрана наступила као правна последица осуде,


238

Постојање овог кривичног дела претпоставља да је дошло до доношења право-снажне судске одлуке којом је неком лицу због извршења кривичног дела изре-чена мера безбедности забране вршења позива, делатности или дужности(члан 85) или да је на основу правоснажне одлуке наступила правна последицазабране вршења одређених послова или да је учиниоцу привредног преступаизречена правноснажна заштитна мера забране вршења одређених делатно-сти.

Ово је ново кривично дело у кривичном законодавству.

Надриписарство

Члан 342.Ко се неовлашћено и уз накнаду бави пружањем правне помоћи,


Радња се састоји у неовлашћеном пружању правне помоћи. Услов је да се точини уз накнаду.

239

ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ПРВАКРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ЈАВНОГ РЕДА И МИРА

Изазивање панике и нереда

Члан 343.(1) Ко изношењем или проношењем лажних вести или тврђења изазове пани-

ку, или теже нарушавање јавног реда или мира или осујети или значајније ометеспровођење одлука и мера државних органа или организација које врше јавна овла-шћења,


(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено путем средстава јавног инфор-мисања или сличних средстава или на јавном скупу,


Ово дело има одређене сличности с ранијим кривичним делом ширења лажнихвести из члана 218. КЗС.

Радња кривичног дела састоји се у изношењу или проношењу лажних вести илитврђења. Појмови „изношење“ и „проношење“ слични су као код кривичногдела клевете из члана 171.

Вести или тврђења која се износе или проносе треба да су лажна, што значи даоно што је у њима садржано не одговара објективној истини. Потребна је иодређена последица, што је дато алтернативно. То је да је дошло до панике илитежег нарушавања јавног реда или мира или осујећења или значајног ометањаспровођења одлука и мера државних органа или организација које врше јавнаовлашћења.

Насилничко понашање

Члан 344.(1) Ко грубим вређањем или злостављањем другог, вршењем насиља према

другом, изазивањем туче или дрским или безобзирним понашањем значајније угро-жава спокојство грађана или теже ремети јавни ред и мир,


(2) Ако је дело из става 1. овог члана извршено у групи или је при извршењудела неком лицу нанесена лака телесна повреда или је дошло до тешког понижа-вања грађана,


240

Дело се састоји у угрожавању спокојства грађана или ремећењу јавног реда имира грубим вређањем или злостављањем другог, вршењем насиља премадругом, изазивањем туче или дрским или безобзирним понашањем.

Ново у односу на решење из КЗ РС јесте то што се тражи да је дошло дозначајнијег угрожавања спокојства грађана и тежег ремећења јавног реда имира. Ново је и што се више не тражи да ранији живот учиниоца указује насклоност ка насилничком понашању.

Тежи облик кривичног дела није промењен и основно дело постоји ако јеизвршено у групи, ако је при извршењу дела неком лицу нанета лака телеснаповреда или је дошло до тешког понижавања грађана.

Насилничко понашање на спортској приредби или јавном скупуЧлан 344а

(1) Ко физички нападне или се физички обрачунава са учесницима спортскеприредбе или јавног скупа, врши насиље или оштећује имовину веће вредностиприликом доласка или одласка са спортске приредбе или јавног скупа, унесе успортски објекат или баца на спортски терен, међу гледаоце или учеснике јавногскупа предмете, пиротехничка средства или друге експлозивне, запаљиве илишкодљиве супстанце које могу да изазову телесне повреде или угрозе здрављеучесника спортске приредбе или јавног скупа, неовлашћено уђе на спортски теренили део гледалишта намењен противничким навијачима и изазове насиље, оштећујеспортски објекат, његову опрему, уређаје и инсталације, својим понашањем илипаролама на спортској приредби или јавном скупу изазива националну, расну, верскуили другу мржњу или нетрпељивост засновану на неком дискриминаторном основууслед чега дође до насиља или физичког обрачуна са учесницима,


(2) Ако је дело из става 1. овог члана извршено од стране групе,




(4) Ако је извршењем дела из става 1. овог члана дошло до нереда у коме јенеком лицу нанета тешка телесна повреда или је оштећена имовина веће вредности,


(5) Службено или одговорно лице које при организовању спортске приредбеили јавног скупа не предузме мере обезбеђења како би се онемогућио или спречионеред, па услед тога буду угрожени живот или тело већег броја људи или имовинавеће вредности,


241

(6) Учиниоцу дела из ст. 1. до 4. овог члана које је извршено на спортскојприредби обавезно се изриче мера безбедности забране присуствовања одређенимспортским приредбама.

Кривично дело преузето је из Закона о спречавању насиља и недоличногпонашања на спортским приредбама (,,Службени гласник РС“, бр. 67/03 и90/07). Овим законом утврђују се мере за спречавање насиља и недоличногпонашања на спортским приредбама, као и обавезе организатора и овлашћењанадлежних органа у спровођењу тих мера.

Изменама и допунама Кривичног законика, које су објављене у „Службеномгласнику РС“, број 72/09, престао је да важи члан 20. Закона о спречавањунасиља и недоличног понашања на спортским приредбама, који је регулисаокривично дело насилничког понашања на спортској приредби. Истим изменамаистоветно кривично дело прописано је у Кривичном законику. Изменама идопунама Кривичног законика, које су објављене у „Службеном гласнику РС“,број 111/09 инкриминација дела проширена је и на јавне скупове и прописана јеобавеза изрицања мере безбедности забране присуствовања одређенимспортским приредбама.

Договор за извршење кривичног делаЧлан 345.

Ко се са другим договори да изврши одређено кривично дело за које се можеизрећи пет година затвора или тежа казна,


Дело се састоји у договарању с другим лицем да се изврши кривично дело закоје се по закону може изрећи пет година затвора или тежа казна. Радња кри-вичног дела састоји се у договарању. Договор значи постизање сагласности дваили више лица за извршење кривичног дела за које се може изрећи по законуказна од пет година или тежа казна. Договор се мора постићи за извршењеодређеног кривичног дела, при чему не мора постојати и договор о свим дета-љима.

Удруживање ради вршења кривичних дела

Члан 346.(1) Ко организује групу која има за циљ вршење кривичних дела за које се

може изрећи казна затвора од три године или тежа казна, ако законом за такво орга-низовање није предвиђена тежа казна,


(2) Ко организује организовану криминалну групу, ако законом за такво орга-низовање није предвиђена тежа казна,


242

(3) Припадник групе из става 1. овог члана,


(4) Припадник организоване криминалне групе из става 2. овог члана,


(5) Ако се дело из ст. 1. и 2. овог члана односи на групу или организовану кри-миналну групу, која има за циљ вршење кривичних дела за које се може изрећи казназатвора од двадесет година или затвор од тридесет до четрдесет година, организа-тор групе или организоване криминалне групе ће се казнити затвором најмањедесет година или затвором од тридесет до четрдесет година, а припадник групе илиорганизоване криминалне групе затвором од шест месеци до пет година.

(6) Организатор групе или организоване криминалне групе из ст. 1, 2. и 5. овогчлана који откривањем групе или организоване криминалне групе или на другиначин спречи извршење кривичних дела ради чијег вршења је група или организо-вана криминална група организована,

казниће се затвором до три године, а може се и ослободити од казне.

(7) Припадник групе или организоване криминалне групе из ст. 3. до 5. овогчлана који открије групу или организовану криминалну групу пре него што је уњеном саставу или за њу учинио неко кривично дело, предвиђеним ст. 3. до 5. овогчлана ради чијег вршења је група или организована криминална група организована,

казниће се новчаном казном или затвором до једне године или новчаномказном.

Ово кривично дело је од посебног значаја за сузбијање организованог крими-нала.

Кривично дело чини онај који организује групу или организовану криминалнугрупу за вршење кривичних дела или ко постане члан такве групе. Висина казнеза ово кривично дело зависи од тежине кривичног дела за чије је вршење групаорганизована. Казна за организатора већа је од оне која је предвиђена за чла-нове групе, а за организатора криминалне групе већа од организатора обичнегрупе.

Организатор или члан групе који открије групу или на други начин спречиизвршење кривичних дела ради чијег је вршења група организована кажњавасе блаже, а може бити и ослобођен од казне. Одговорност за кривично делокоје од стране групе буде учињено, уколико је организатор и припадник групеучествовао у извршењу тог дела, не искључује се.

Злочиначко удруживање било је раније инкриминисано као посебан обликсаучесништва, али је сада предвиђено само као ово кривично дело.

243

Израђивање и набављање оружја и средставанамењених за извршење кривичног дела

Члан 347.

(1) Ко оружје, експлозивне материје, средства потребна за њихово прављењеили отров за које зна да су намењени за извршење кривичног дела израђује, набављаили другом омогућава да до њих дође,


Кривично дело се састоји у израђивању, набављању или омогућавању другомда дође до оружја, експлозивних материја или средстава потребних за њиховоправљење, као и отрова за које се зна да су намењени извршењу кривичногдела.

Радња кривичног дела дата је алтернативно. То може да буде: израђивањенеког од наведених средстава намењених извршењу кривичног дела, набавља-ње тих средстава или омогућавање другом да дође до њих.

Израда и набавка мора бити извршена за друго лице коме се на тај начин пружапомоћ да учини кривично дело.

Недозвољена производња, држање, ношењеи промет оружја и експлозивних материја

Члан 348.(1) Ко неовлашћено израђује, продаје, набавља, врши размену или држи ватре-

но оружје, његове делове, муницију или експлозивне материје,


(2) Ако је предмет дела из става 1. овог члана ватрено оружје, муниција,експлозивне материје, или средство на бази те материје, распрскавајуће или гаснооружје чија израда, продаја, набавка, размена или држање није дозвољено грађа-нима,


(3) Ако је предмет дела из ст. 1. и 2. овог члана већа количина оружја, муницијеили средстава или је у питању оружје или друга средства велике разорне моћи или седело врши противно правилима међународног права,


(4) Ко неовлашћено носи предмете дела из ст. 1. и 2. овог члана,


(5) Ватрено оружје, његови делови, муниција и експлозивне материје одузећесе.

244

Ово кривично дело било је тринаест година издвојено из Кривичног законаСрбије и прописано у члану 33. Закона о оружју и муницији („Службени гласникРС“, бр. 9/92, 53/93, 67/93, 48/94, 44/98 и 39/03). Тај закон детаљно регулишешта се сматра као ватрено оружје, муниција и експлозивне материје, и како јерегулисана њихова набавка, држање и ношење.

Радња кривичног дела дата је алтернативно и она се састоји у неовлашћеномизрађивању, продаји, набавци, вршењу размене или држању ватреног оружја,његових делова, муниције или експлозивних материја. Према томе, законода-вац је предвидео пет различитих радњи које чине ово кривично дело. Објекатовог кривичног дела је ватрено оружје, његови делови, муниција или експло-зивне материје.

Ако је неко од ових средстава оружје, његови делови, муниција, експлозивнематерије или средство на бази те материје, распрскавајуће или гасно оружјечији промет није дозвољен, то представља тежи облик овог кривичног дела.

Други тежи облик је ако је у питању већа количина оружја, муниције илисредстава или оружје или друга средства велике разорне моћи.

Најтежи облик овог кривичног дела је неовлашћено ношење ватреног оружја,његових делова, муниције или експлозивних материја, као и оружје чија израда,продаја, набавка, размена или држање грађанима није дозвољено.

Учествовање у групи која изврши кривично дело

Члан 349.(1) Ко учествује у групи људи која заједничким деловањем лиши живота неко

лице или му нанесе тешку телесну повреду, оштети имовину у већем обиму илиучини друго кривично дело за које се може изрећи пет година затвора или тежаказна или која покуша да изврши неко од тих дела,

казниће се за само учествовање затвором од три месеца до пет година.



Радња кривичног дела је учествовање у групи која изврши или покуша даизврши заједничким деловањем тешко насиље.

Као облици насиља наведени су: лишење живота неког лица, наношење тешкетелесне повреде, оштећење имовине у већем обиму, извршење другогкривичног дела за које се може изрећи пет година затвора или тежа казна илипокушај да се изврши неко од тих дела.

245

Недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи

Члан 350.(1) Ко без прописане дозволе пређе или покуша да пређе границу Србије,

наоружан или употребом насиља,


(2) Ко у намери да себи или другом прибави какву корист, омогућава другомнедозвољени прелаз границе Србије или недозвољени боравак или транзит крозСрбију,


(3) Ако је дело из става 2. овог члана учињено од стране групе, злоупотребомслужбеног положаја, или на начин којим се угрожава живот или здравље лица чији сенедозвољени прелаз границе Србије, боравак или транзит омогућава или је кријум-чарен већи број лица,


(4) Ако је дело из става 2. овог члана учињено од стране организованекриминалне групе,


(5) Средства намењена или употребљена за извршење дела из ст. 1. до 3. овогчлана одузеће се.

Радња кривичног дела је прелажење или покушај прелажења државне границебез прописане дозволе. При томе није битно да ли се то чини преко сувоземне,ваздушне или водене границе. Битно је да се прелажење врши под оружјем илиупотребом насиља.

Злоупотреба знака за помоћ и знака за опасност

Члан 351.Ко злоупотреби знак за помоћ или знак за опасност или неосновано позове у

помоћ и тиме изазове предузимање непотребних мера државних органа, противпо-жарне или друге надлежне организације или изазове поремећај у саобраћају,


Дело се састоји у злоупотребљавању знака за помоћ или знака за опасност, каои у неоснованом позивању у помоћ. Употреба одређеног знака претпостављада постоји опасност, а да би његова злоупотреба представљала кривично делотреба да је учињена у намери да се изазове предузимање непотребних мерадржавних органа, противпожарне или друге надлежне организације или дадође до изазивања поремећаја у саобраћају.

Као објекат заштите појављују се знакови за помоћ и знакови за опасност. Томогу бити злоупотреба алармних уређаја који објављују избијање пожара,

246

заустављање воза ручном кочницом, лажно обавештавање о подметнутојбомби, као и различити звучни и светлосни сигнали. Ово кривично дело имасличности с кривичним делом злоупотребе телекомуникационих знакова изчлана 284.

Неовлашћено организовање игара на срећу

Члан 352.(1) Ко без одобрења надлежног органа приређује игре на срећу,


(2) Организатор игре на срећу или учесник у игри из става 1. овог члана који сепослужи обманом,


(3) Средства намењена или употребљена за извршење дела из ст. 1. и 2. овогчлана, као и новац и други предмети који служе у игри на срећу, одузеће се.

Кривично дело из става 1. преузето је као одредба кривичног дела из члана 97.Закона о играма на срећу („Службени гласник РС“, број 84/04).

Предмет кривичног дела из става 1. јесте приређивање игара на срећу безодобрења надлежног органа.

Тежи облик из става 2. предвиђа одговорност за организатора игре на срећуили учесника у игри који се служи обманом.

Неовлашћено бављење одређеном делатношћу

Члан 353.Ко се неовлашћено и за награду бави одређеном делатношћу за чије

обављање је по закону или другим прописима донетим на основу закона потребнадозвола надлежног органа, односно надлежног субјекта,


Радња кривичног дела је бављење неовлашћеном делатношћу. Бављењеодређеном делатношћу треба да се врши неовлашћено, што значи без дозволенадлежног органа.

Ово је ново кривично дело, његов циљ је сузбијање сиве економије.

Неовлашћено извођење археолошких радова

Члан 353а(1) Ко неовлашћено врши археолошка ископавања и истраживања,


247

(2) Ако је дело из става 1. овог члана извршено на археолошком налазишту илидругом непокретном културном добру, односно добру које ужива претходну зашти-ту или ако је том приликом девастирано археолошко налазиште или непокретнокултурно добро, односно добро које ужива претходну заштиту или ако је приликомизвођења ових радова коришћена опрема или уређај за откривање и проналажењеархеолошких предмета,


(3) Предмети нађени приликом извршења дела из ст. 1. и 2. овог члана, одузећесе.

Вршeње археолошких ископавања и истраживања дефинисана су Законом окултурним добрима („Службени гласник РС“, број 71/94). Радња извршењасастоји се у неовлашћеном археолошком ископавању и истраживању. Квали-фиковани облик је прописан у ставу 2, а став 3. прописује обавезно одузимањепредмета који се нађу приликом ископавања или истраживања.

Повреда гроба

Члан 354.(1) Ко неовлашћено прекопа, разруши, оштети или грубо повреди гроб или

друго место у којем се умрли сахрањује,


(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко неовлашћено уништи, оштетиили уклони или грубо повреди споменик или друго спомен-обележје умрлом лицу.

(3) Ако су делом из ст. 1. и 2. овог члана остварена обележја неког тежегкривичног дела, учинилац ће се казнити за то дело.

Дело има два облика: повреда гроба и повреда спомен-обележја.

Први облик кривичног дела састоји се у неовлашћеном прекопавању, рушењу,оштећењу или грубој повреди гроба и другог места у ком се умрли сахрањује.Сахрањивање се врши на одређеним гробљима или на одређеним гробним ме-стима, како је то регулисано Законом о сахрањивању и гробљима („Службенигласник СРС“, број 20/77 ).

Радња другог облика овог кривичног дела састоји се у неовлашћеном уништа-вању, оштећењу или у уклањању или грубој повреди споменика или другогспомен-обележја умрлом лицу.

248

ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ДРУГАКРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ПРАВНОГ САОБРАЋАЈА

Фалсификовање исправе

Члан 355.(1) Ко направи лажну или преиначи праву исправу у намери да се таква исправа

употреби као права или ко лажну или неистиниту исправу употреби као праву или јенабави ради употребе,


(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено у погледу јавне исправе, теста-мента, менице, чека, јавне или службене књиге или друге књиге која се мора водитина основу закона,



Ово кривично дело састоји се у прављењу лажне исправе или преиначењу правеу намери да се таква исправа употреби као права или у употреби лажне илипреиначене исправе као праве, као и набавка такве исправе ради употребе.

Предмет кривичног дела је исправа. Појам исправе одређен је у члану 112. став26. према ком се исправом сматра сваки предмет који је подобан или јеодређен да служи као доказ какве чињенице која има значај за правне односе,као и рачунарски податак.

Постоје две врсте исправа: јавне и приватне. С јавном исправом изједначен је итестамент, меница, чек, јавне или службене књиге или друге књиге које семорају водити на основу закона.

Посебни случајеви фалсификовања исправе

Члан 356.Сматраће се да чини дело фалсификовања исправе и казниће се по члану 355.

овог законика:

1) ко хартију, бланкет или други предмет на којем је неко лице ставило својпотпис неовлашћено попуни изјавом која има вредност за правне односе;

2) ко другог обмане о садржају исправе и овај стави свој потпис на ту исправу,сматрајући да се потписује под другу исправу или под други садржај;

3) ко исправу изда у име другог лица без његовог овлашћења или у име лицакоје не постоји;

249

4) ко као издавалац исправе уз свој потпис стави да има положај или чин илизвање иако нема такав положај, чин или звање, а ово има битни утицај на доказнуснагу исправе;

5) ко исправу начини на тај начин што неовлашћено употреби прави печат илизнак.

Код овог кривичног дела одређени су неки посебни облици фалсификовањаисправе. Радње предвиђене у члану 356. изједначавају се с радњама фалсифи-ковања исправе. Због тога одредбе овог члана не представљају самосталнуквалификацију кривичног дела фалсификовања исправе, већ се дело квалифи-кује по члану 355, по одговарајућем ставу у вези с чланом 356. уз навођењеодговарајуће тачке.

Фалсификовање службене исправе

Члан 357.(1) Службено лице које у службену исправу, књигу или спис унесе неистините

податке или не унесе важан податак или својим потписом, односно службенимпечатом овери службену исправу, књигу или спис са неистинитом садржином иликоје својим потписом, односно службеним печатом омогући прављење службенеисправе, књиге или списа са неистинитом садржином,


(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и службено лице које неистинитуслужбену исправу, књигу или спис употреби у служби као да су истинити или којеслужбену исправу, књигу или спис уништи, прикрије, у већој мери оштети или надруги начин учини неупотребљивом.

(3) Одговорно лице у предузећу, установи или другом субјекту које учини делоиз ст. 1. и 2. овог члана казниће се казном прописаном за то дело.

Постоји више облика овог кривичног дела који се међусобно разликују по ра-дњи извршења, али имају заједничка обележја: предмет кривичног дела, после-дица дела, облик виности, извршилац и да се дело чини у вршењу службенедужности.

Предмет радње ових облика кривичног дела су службена исправа, службенакњига или службени спис. Последица је угрожавање сигурности правног сао-браћаја. Употреба лажне исправе и фалсификовање чини се у вршењу службе.

Умишљај је једнак код свих облика овог кривичног дела. Мора обухватитисвест о обележјима тог дела и хтење или пристајање да се фалсификујеисправа, књига или спис, односно да се као такви употребе, униште, прикрију,оштете у већој мери или на други начин учине неупотребљивим.

Као извршилац кривичног дела може се појавити само службено лице које јеизједначено са одговорним лицем.

250

Навођење на оверавање неистинитог садржајаЧлан 358.

(1) Ко довођењем у заблуду наведе надлежни орган да у јавној исправи,записнику или књизи овери штогод неистинито што може да служи као доказ управном саобраћају,


(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко овакву исправу, записник иликњигу употреби иако зна да су неистинити.

Као учинилац овог кривичног дела јавља се лице које је довело у заблудуслужбено лице да у име надлежног органа овери јавну исправу, записник иликњигу са неистинитим садржајем, односно неистинитим подацима.

Радња кривичног дела састоји се у довођењу у заблуду надлежног органа даовај у јавној исправи, записнику или књизи овери штогод неистинито што можеда служи као доказ у правном саобраћају.

Пошто се службено лице налази у заблуди, не може одговарати за ово криви-чно дело. Ако би службено лице било свесно да оверава исправу са неистини-тим садржајем оно би могло да одговара за извршење кривичног дела из члана357.

У таквом случају, лице које наведе службено лице да овери такву исправу,одговарало би као подстрекач у извршењу тог кривичног дела.

Други облик овог кривичног дела састоји се у употреби исправе, записника иликњига за које се зна да су неистинити.

251

ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ТРЕЋАКРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ СЛУЖБЕНЕ ДУЖНОСТИ

Злоупотреба службеног положаја

Члан 359.(1) Службено или одговорно лице које искоришћавањем свог службеног поло-

жаја или овлашћења, прекорачењем границе свог службеног овлашћења или невр-шењем своје службене дужности прибави себи или другом физичком или правномлицу какву корист, другом нанесе какву штету или теже повреди права другог,


(2) Ако је извршењем дела из става 1. овог члана прибављена имовинскакорист у износу преко четиристо педесет хиљада динара,


(3) Ако вредност прибављене имовинске користи прелази износ од милион ипетсто хиљада динара,


Основни облик овог дела састоји се у прибављању себи или другом какве кори-сти, другом наношењу какве штете или теже повреде права другог искоришћа-вањем свог службеног положаја или овлашћења, прекорачењем граница свогслужбеног овлашћења или невршењу своје службене дужности.

Радња кривичног дела алтернативно је одређена и она може да се појави у триоблика: као искоришћавање службеног положаја или овлашћења, прекорачењеграница службеног овлашћења и невршење службене дужности.

Појам „корист“ у ставу 1. обухвата неимовинску корист, имовинску корист ипротивправну имовинску корист до износа одређеног у ставу 2. Корист можебити прибављена како физичком тако и правном лицу. Појмови службено иодговорно лице дефинисани су чланом 112.

Кршење закона од стране судије,јавног тужиоца и његовог заменика

Члан 360.(1) Судија или судија поротник, јавни тужилац или његов заменик који у

судском поступку у намери да другом прибави какву корист или да му нанесе каквуштету, донесе незаконит акт или на други начин прекрши закон,


(2) Ако је извршењем дела из става 1. овог члана прибављена имовинскакорист или је нанета штета у износу преко четиристо педесет хиљада динара,


252

(3) Ако вредност прибављене имовинске користи или нанете штете прелазиизнос од милион и петсто хиљада динара,


Као извршилац овог кривичног дела појављује се судија, судија поротник, јавнитужилац или његов заменик.

Радња кривичног дела састоји се у незаконитом поступању у вршењу судијскефункције у намери да се другом прибави каква корист или нанесе каква штета.

Несавестан рад у службиЧлан 361.

(1) Службено лице које кршењем закона или других прописа или општих аката,пропуштањем дужности надзора или на други начин очигледно несавесно поступа увршењу службе, иако је било свесно или је било дужно и морало бити свесно дауслед тога може наступити тежа повреда права другог или имовинска штета, патаква повреда, односно штета у износу који прелази четиристо педесет хиљададинара и наступи,


(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана дошло до тешке повреде правадругог или је наступила имовинска штета у износу који прелази милион и петстохиљада динара,


(3) Одговорно лице у установи или другом субјекту, осим оних које се бавепривредном делатношћу, које учини дело из ст. 1. и 2. овог члана, казниће се казномпрописаном за то дело.

Дело се састоји у очигледно несавесном поступању у вршењу службе кршењемзакона или других прописа или општих аката, или пропуштањем дужностинадзора или на други начин од стране службеног лица, ако је оно било свесно,или је било дужно и могло да буде свесно, да услед тога може да наступи тежаповреда права другог или имовинска штета, па таква повреда, односно штета уизносу који прелази 450.000,00 динара и наступи.

Радња кривичног дела алтернативно је одређена и она може да се појави каокршење закона или других прописа или општих аката, пропуштање дужностинадзора или на други начин очигледно несавесно поступање у вршењу службе.

Као извршилац овог кривичног дела појављује се службено лице чији појамтреба третирати у смислу члана 112. став 3, с којим је изједначено одговорнолице (члан 112. став 5), осим оних која се баве привредном делатношћу.

253

Противзаконита наплата и исплата

Члан 362.Службено лице које од неког наплати нешто што овај није дужан да плати или

наплати више него што је дужан да плати или које при исплати или предаји каквихствари не исплати, мање исплати, односно не преда или мање преда,


Ово кривично дело врши службено лице које од неког наплати нешто што овајније дужан да плати или наплати више него што је дужан да плати или које приисплати и предаји таквих ствари мање исплати, односно преда. Према томе,радња кривичног дела је противзаконита наплата и противзаконита исплата.

Противзаконита наплата постоји када службено лице од неког наплати нештошто овај није дужан да плати или наплати више него што је дужан да плати.Свака наплата није кривично дело. Да би постојало кривично дело, потребно једа је од неког наплаћено нешто што овај није дужан да плати или да се наплативише него што је овај дужан да плати.

Ненаменско коришћење буџетских средстава

Члан 362аОдговорно лице корисника буџетских средстава или одговорно лице у

организацији обавезног социјалног осигурања, које створи обавезе или на теретрачуна буџета одобри плаћање расхода и издатака преко износа од милион динара уодносу на износ утврђен буџетом, финансијским планом или актом Владе којим сеутврђује износ средстава позајмице,


Кривично дело је прописано у Кривичном законику последњим изменама идопунама. Извршилац може да буде само одговорно лице корисника буџетскихсредстава или одговорно лице у организацији обавезног социјалног осигурања.

Превара у служби

Члан 363.(1) Службено или одговорно лице које у вршењу службе у намери да себи или

другом прибави противправну имовинску корист подношењем лажних обрачуна илина други начин доведе у заблуду овлашћено лице да изврши незакониту исплату,




254


учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година и новчаномказном.

Као извршилац овог кривичног дела јавља се службено, односно одговорнолице које у вршењу службе у намери да себи или другом прибави противправнуимовинску корист подношењем лажних обрачуна или на други начин доведе узаблуду овлашћено лице да изврши незакониту исплату.

Ово кривично дело, по својој природи има сличност с кривичним делом прева-ре из члана 208. и кривичним делом преваре у осигурању из члана 208а.

Кривично дело преваре разликује се од кривичног дела преваре у служби потоме што се може извршити од стране сваког лица и у вршењу сваке делатно-сти, док се кривично дело преваре у служби може извршити само од странеслужбеног, односно одговорног лица у вршењу службе. Такође, превара у слу-жби може се извршити само довођењем у заблуду, и то подношењем лажнихобрачуна или на други начин, а кривично дело преваре и одржавањем у за-блуди.

Проневера

Члан 364.

(1) Ко у намери да себи или другом прибави противправну имовинску користприсвоји новац, хартије од вредности или друге покретне ствари које су муповерене у служби или на раду у државном органу, предузећу, установи или другомсубјекту или радњи,






Кривично дело проневере састоји се у присвајању новца, хартија од вредностиили других покретних ствари поверених у служби или на раду у државноморгану, предузећу, установи или другом субјекту или радњи.

255

Објекат кривичног дела проневере је новац, хартије од вредности и другепокретне ствари које су извршиоцу поверене у служби.

Предмет проневере може да буде свака покретна ствар која има неку имовин-ску вредност, а која је неком поверена у служби или на раду.

Послуга

Члан 365.Ко се неовлашћено послужи новцем, хартијом од вредности или другим

стварима које су му поверене у служби или на раду у државном органу, предузећу,установи или другом субјекту или радњи или ове ствари другом неовлашћено да напослугу,


Дело се састоји у неовлашћеном послуживању новцем, хартијом од вредностиили другим покретним стварима које су службеном лицу поверене у службиили уопште на раду у државном органу, предузећу, установи или другомсубјекту или радњи.

Радња кривичног дела састоји се у неовлашћеном послуживању од странесамог учиниоца или у неовлашћеном давању ствари на послугу другом лицу.

Под послуживањем се подразумева коришћење поверене ствари на одређеновреме, без намере присвајања те ствари.

Трговина утицајем

Члан 366.(1) Ко захтева или прими награду или какву другу корист за себе или другог,

непосредно или преко трећег лица, да коришћењем свог службеног или друштвеногположаја или стварног или претпостављеног утицаја, посредује да се изврши или неизврши нека службена радња,


(2) Ко другом непосредно или преко трећег лица обећа, понуди или да наградуили какву другу корист да коришћењем свог службеног или друштвеног положајаили стварног или претпостављеног утицаја посредује да се изврши или не извршинека службена радња,


(3) Ко користећи свој службени или друштвени положај или стварни илипретпостављени утицај посредује да се изврши службена радња која се не би смелаизвршити или да се не изврши службена радња која би се морала извршити,


256

(4) Ко другом непосредно или преко трећег лица обећа, понуди или да награ-ду или какву другу корист да користећи свој службени или друштвени положај илистварни или претпостављен утицај посредује да се изврши службена радња која се неби смела извршити или да се не изврши службена радња која би се морала извршити,


(5) Ако је за посредовање из става 3. овог члана захтевана или примљенанаграда или каква друга корист,


(6) Страно службено лице које учини дело из ст. 1. до 4. овог члана,

казниће се казном прописаном за то дело.

(7) Награда и имовинска корист одузеће се.

Кривично дело се састоји у различитим видовима трговине утицајем, односнокоришћењем службеног или друштвеног положаја или стварног или претпоста-вљеног утицаја, посредује се да се одређена службена радња изврши или неизврши.

За ово кривично дело може одговарати и страно службено лице које учининеки од облика овог кривичног дела.

Примање митаЧлан 367.

(1) Службено лице које непосредно или посредно захтева или прими поклонили другу корист или које прими обећање поклона или друге користи за себе илидругог да у оквиру свог службеног овлашћења изврши службену радњу коју не бисмело извршити или да не изврши службену радњу коју би морало извршити,


(2) Службено лице које непосредно или посредно захтева или прими поклонили другу корист или које прими обећање поклона или друге користи за себе илидругог да у оквиру свог службеног овлашћења изврши службену радњу коју би мора-ло извршити или да не изврши службену радњу коју не би смело извршити,

казниће се затвором од две до осам година.

(3) Службено лице које изврши дело из ст. 1. или 2. овог члана у вези са откри-вањем кривичног дела, покретањем или вођењем кривичног поступка, изрицањемили извршењем кривичне санкције,


257

(4) Службено лице које после извршења, односно неизвршења службене ра-дње, наведене у ст. 1. до 3. овог члана, а у вези с њом, захтева или прими поклон илидругу корист,


(5) Страно службено лице које учини дело из ст. 1. до 4. овог члана, казниће секазном прописаном за то дело.

(6) Одговорно лице у предузећу, установи или другом субјекту које учинидело из ст. 1, 2. и 4. овог члана, казниће се казном прописаном за то дело.

(7) Примљени поклон и имовинска корист одузеће се.

Уместо Главе 21-а која је у Кривични закон Србије уведена 2002. године и која јесадржала девет кривичних дела корупције поново се законодавац враћа на дведетаљно разрађене одредбе о сузбијању подмићивања које се односе напримање и давање мита.

Преко кривичног дела примања мита инкриминише се свако посредно илинепосредно захтевање, примање или прихватање обећања, односно давањеили обећање поклона или друге користи да би службено лице учинило некуслужбену радњу коју не сме да изврши или да не би учинило радњу коју требада изврши. Блажи облик овог кривичног дела јесте примање поклона заизвршење службене радње коју службено лице иначе треба да изврши или занеизвршење оног што иначе не треба да изврши.

Кажњиво је и захтевање и примање поклона после обављене радње и кадатакав поклон није био обећан.

Давање мита

Члан 368.(1) Ко службеном или другом лицу учини, понуди или обећа поклон или другу

корист да службено лице у оквиру свог службеног овлашћења изврши службенурадњу коју не би смело извршити или да не изврши службену радњу коју би моралоизвршити или ко посредује при оваквом подмићивању службеног лица,


(2) Ко службеном или другом лицу учини, понуди или обећа поклон или другукорист да службено лице у оквиру свог службеног овлашћења изврши службенурадњу коју би морало извршити или да не изврши службену радњу коју не би смелоизвршити или ко посредује при оваквом подмићивању службеног лица,


(3) Одредбе ст. 1. и 2. овог члана примењује се и када је мито дато, понуђеноили обећано страном службеном лицу.

258

(4) Учинилац дела из ст. 1. до 3. овог члана који је пријавио дело пре него штоје сазнао да је оно откривено може се ослободити од казне.

(5) Одредбе ст. 1, 2. и 4. овог члана примењују се и кад је мито дато, понуђеноили обећано одговорном лицу у предузећу, установи или другом субјекту.

(6) Поклон, односно друга корист који буду одузети од лица које је примиломито могу се у случају из става 4. овог члана вратити лицу које је дало мито.

Постоје право и неправо давање мита. Право давање мита описано је у првомставу овог кривичног дела, а неправо давање мита описано је у другом ставу.

Поред службеног лица као извршиоци овог кривичног дела могу се појавити истрано службено лице, као и одговорно лице у предузећу, установи или другомсубјекту.

Одавање службене тајне

Члан 369.(1) Службено лице које неовлашћено другом саопшти, преда или на други

начин учини доступним податке који представљају службену тајну или које прибављатакве податке у намери да их преда непозваном лицу,


(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из користољубља или у погледунарочито поверљивих података или ради објављивања или коришћења података уиностранству,




(4) Службеном тајном сматрају се подаци или документи који су законом,другим прописом или одлуком надлежног органа донесеним на основу законапроглашени службеном тајном и чије би одавање проузроковало или би могло дапроузрокује штетне последице за службу.

(5) Службеном тајном, у смислу става 4. овог члана, не сматрају се подаци илидокументи који су управљени на тешке повреде основних права човека, или наугрожавање уставног уређења и безбедности Србије, као и подаци или документикоји за циљ имају прикривање учињеног кривичног дела за које се по закону можеизрећи затвор од пет година или тежа казна.

(6) Одредбе ст. 1. до 4. овог члана примениће се и према лицу које је одалослужбену тајну пошто му је престало својство службеног лица.

259

Ово је једно од кривичних дела одавања тајне, а реч је о службеној тајни. Појамслужбене тајне дат је у ставу 4, с тим што је у ставу 5. наведено који се подаци идокументи не сматрају службеном тајном.

Основни облик овог кривичног дела чини службено лице које неовлашћеносаопшти, преда или на други начин учини доступним податке који представљајуслужбену тајну, или које прибавља такве податке у намери да их преданепозваном лицу.

Одавање тајне појављује се и код више других кривичних дела, као што су:неовлашћено откривање тајне (члан 141), издавање и неовлашћено прибављањепословне тајне (члан 240), шпијунажа (члан 315), одавање државне тајне (члан316) и одавање војне тајне (члан 415).

260

ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ЧЕТВРТАКРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ЧОВЕЧНОСТИ И ДРУГИХ ДОБАРА

ЗАШТИЋЕНИХ МЕЂУНАРОДНИМ ПРАВОМ

Геноцид

Члан 370.Ко у намери да потпуно или делимично уништи неку националну, етничку, ра-

сну или верску групу као такву нареди да се врше убиства или тешке повреде телаили тешко нарушавање физичког или душевног здравља чланова групе или да сегрупа стави у такве животне услове који доводе до потпуног или делимичног истре-бљења групе или да се примене мере којима се спречава рађање између припадникагрупе или да се врши принудно пресељавање деце у другу групу или ко у истојнамери изврши неко од наведених дела,

казниће се затвором најмање пет година или затвором од тридесет дочетрдесет година.

Кривично дело геноцида као и друга кривична дела из ове главе у складу су самеђународним конвенцијама које је наша земља ратификовала. Одредбеконвенције о геноциду и Римски статут међународног кривичног суда разрађујеово кривично дело.

За ово кривично дело потребно је постојање посебног умишљаја који се састојиу намери уништења одређене заштићене групе (националне, етничке, расне иливерске). Умишљај учиниоца треба да обухвата жртве због самог својствањиховог припадништва тој групи, односно да је циљ уништење дела или целегрупе, а појединци се нападају зато што су у саставу те групе.

Злочин против човечности

Члан 371.Ко кршећи правила међународног права, у оквиру ширег или систематског на-

пада упереног против цивилног становништва, нареди: вршење убистава; стављањестановништва или једног његовог дела у такве животне услове који воде њиховомпотпуном или делимичном истребљењу; поробљавање; принудно пресељавање; му-чење; силовање; принуђавање на проституцију; присиљавање на трудноћу или стери-лисање ради промене етничког састава становништва; прогањање или протеривањена политичкој, верској, расној, националној, етничкој, културној, полној или каквојдругој основи; затварање или отмицу лица без давања информација о томе како биим се ускратила правна заштита; угњетавање расне групе или успостављање домина-ције једне такве групе над другом; или друге сличне нехумане поступке којима се

261

намерно проузрокују тешке патње или озбиљно угрожава здравље или ко извршинеко од наведених дела,

казниће се затвором најмање пет година или затвором од тридесет до четрде-сет година.

Ово кривично дело је, у складу с Римским статутом, први пут уведено у нашезаконодавство.

Закон је набројао низ радњи којима се може остварити биће кривичног делазлочина против човечности који се чини кршењем правила међународногправа, а у оквиру ширег или систематског напада упереног против цивилногстановништва.

Ратни злочин против цивилног становништва

Члан 372.(1) Ко кршећи правила међународног права за време рата, оружаног сукоба

или окупације нареди: да се изврши напад на цивилно становништво, насеље, поједи-на цивилна лица, лица онеспособљена за борбу или на припаднике или објекте хума-нитарних организација или мировних мисија; напад без избора циља којима се пога-ђа цивилно становништво или цивилни објекти који су под посебном заштитом међу-народног права; напад на војне циљеве за који се знало да ће проузроковати страда-ње цивилног становништва или наношење штете цивилним објектима које је у очи-гледној несразмери са очекиваним војним учинком; да се према цивилном становни-штву врше телесне повреде, мучења, нечовечна поступања, биолошки, медицинскиили други научни експерименти, присилна стерилизација, узимање ткива или органаради трансплантације или да се врше друге радње којима се нарушава здравље илинаносе велике патње или нареди расељавање или пресељавање или присилно одна-родњавање или превођење у другу веру; присиљавање на трудноћу, проституцијуили силовања; примењивање мера застрашивања и терора, узимање талаца, коле-ктивно кажњавање, противправна лишавања слободе и затварања; лишавање правана правилно и непристрасно суђење; проглашење права и радњи држављана непри-јатељске стране забрањеним, суспендованим или недопуштеним у судском поступку;присиљавање на службу у оружаним снагама непријатељске силе или у њеној обаве-штајној служби или администрацији; присиљавање на службу у оружаним снагамалица млађег од осамнаест година; присиљавање на принудни рад; изгладњавањестановништва; противправно одузимање, присвајање или уништавање имовине увеликим размерама које није оправдано војним потребама; узимање противправне инесразмерно велике контрибуције и реквизиције; смањење вредности домаћег но-вца или противправно издавање новца или ко изврши неко од наведених дела,


262

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко, кршећи правила међународ-ног права за време рата, оружаног сукоба или окупације, нареди: да се изврши нападна објекте посебно заштићене међународним правом и објекте и постројења са опа-сном снагом као што су бране, насипи и нуклеарне електране; да се гађају цивилниобјекти који су под посебном заштитом међународног права, небрањена места идемилитаризоване зоне; дуготрајно и великих размера оштећење животне срединекоје може да штети здрављу или опстанку становништва или ко изврши неко однаведених дела.

(3) Ко за време рата, оружаног сукоба или окупације нареди да се премацивилном становништву врше убиства или ко такво дело изврши,


(4) Ко, кршећи правила међународног права за време рата, оружаног сукобаили окупације, као окупатор, нареди или изврши пресељење делова свог цивилногстановништва на окупирану територију,


(5) Ко прети извршењем једног или више дела из ст. 1. и 2. овог члана,


Ово кривично дело може бити извршено само за време рата, оружаног сукобаили окупације.

Радња извршења кривичног дела има више облика који су постављени алтерна-тивно и који су управљени против живота или телесног интегритета, слободе,имовине и других основних права грађана. Те радње се могу квалификоватикао ово кривично дело само ако се њима крше правила међународног права.

Ратни злочин против рањеника и болесникаЧлан 373.

(1) Ко, кршећи правила међународног права за време рата или оружаногсукоба, нареди да се према рањеницима, болесницима, бродоломницима илисанитетском или верском особљу врше телесне повреде, мучења, нечовечнапоступања, биолошки, медицински или други научни експерименти, узимање ткиваили органа ради трансплантације или друге радње којима се нарушава здравље илинаносе велике патње или нареди противзаконито уништавање или присвајање увеликим размерама материјала, средстава санитетског транспорта и залихасанитетских установа или јединица које није оправдано војним потребама или коизврши неко од наведених дела,


263

(2) Ко за време рата, оружаног сукоба или окупације нареди да се премарањеницима и болесницима врше убиства или ко такво дело изврши,


Ово кривично дело може се извршити само за време рата или оружаногсукоба, а дело из става 2. и окупације.

Радње овог кривичног дела у складу су с правилима међународног ратногправа, а посебно са женевским конвенцијама из 1949. године.

Као пасивни субјекти овог кривичног дела појављују се рањеници, болесници,бродоломници, санитетско или верско особље.

Ратни злочин против ратних заробљеника

Члан 374.(1) Ко, кршећи правила међународног права, нареди да се према ратним заро-

бљеницима врше телесне повреде, мучења, нечовечна поступања, биолошки, меди-цински или други научни експерименти, узимање ткива или органа ради трансплан-тације или да се врше друге радње којима се нарушава здравље или наносе великепатње или нареди присиљавање на вршење службе у оружаним снагама непријатељаили лишавање права на правилно и непристрасно суђење или ко изврши неко однаведених дела,


(2) Ко нареди да се према ратним заробљеницима врше убиства или ко такводело изврши,


Дело се састоји у предузимању радњи које су у Законику означене као ратнизлочин против ратних заробљеника, односно издавање наређења да се такверадње предузимају. Извршилац може бити у начелу свако лице, мада су тофактички припадници оружаних снага или власти у просторијама у којима суони заточени.

Организовање и подстицање на извршењегеноцида и ратних злочина

Члан 375.(1) Ко се са другим договори да изврши неко од кривичних дела из чл. 370. до

374. овог законика,


264

(2) Ко организује групу ради вршења кривичних дела из става 1. овог члана,


(3) Ко организује организовану криминалну групу ради вршења кривичнихдела из става 1. овог члана,

казниће се затвором од најмање пет година.

(4) Ко постане припадник групе из става 2. овог члана,


(5) Ко постане припадник организоване криминалне групе из става 3. овогчлана,


(6) Учиниоцу дела из ст. 1, 4. и 5. овог члана који открије договор, групу илиорганизовану криминалну групу пре него што је у њеном саставу или за њу учиниокривично дело, односно учиниоцу дела из ст. 2. и 3. овог члана који спречи извршењекривичних дела из става 1. овог члана, казна се може ублажити.

(7) Ко позива или подстиче на извршење кривичних дела из чл. 370. до 374.овог законика,


Ово кривично дело има више облика:

а) договарање ради вршења геноцида и ратних злочина;

б) организовање групе ради вршења геноцида и других ратних злочина;

в) приступање таквој групи;

г) организовање организоване криминалне групе ради вршења геноцида идругих ратних злочина;

д) приступање организованој криминалној групи ради вршења геноцида идругих ратних злочина;

ђ) позивање и подстицање на вршење геноцида или других ратних злочина.

Употреба недозвољених средстава борбеЧлан 376.

(1) Ко за време рата или оружаног сукоба нареди да се употребе борбенасредства или начин борбе који су забрањени правилима међународног права или ихсам употреби,


265

(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана погинуло више лица,

учинилац ће се казнити затвором најмање пет година или затвором одтридесет до четрдесет година.

(3) Ко позива на употребу или припрема употребу оружја из става 1. овогчлана,


Више међународних конвенција и резолуција Генералне скупштине УН регули-шу која су борбена средства и начин борбе забрањени међународним правом.

Кривично дело из става 1. обухвата наређивање или употребу борбенихсредстава или начина борбе који су забрањени правилима међународногправа.

Недозвољена производња, промет и држање оружјачија је употреба забрањена

Члан 377.(1) Ко противно закону, другим прописима или правилима међународног

права производи, купује, продаје, увози, извози или на други начин набавља или даједругом, држи или превози оружје чија је производња или употреба забрањена илисредстава за његову производњу,


(2) Службено или одговорно лице које нареди или омогући да правно лицеврши делатности предвиђене у ставу 1. овог члана,


Ово кривично дело било је делимично регулисано у члану 31. Закона о произ-водњи и промету наоружања и војне опреме („Службени лист СРЈ“, број 41/96).Тим законом регулисана је производња и промет оружја и војне опреме.

Основно кривично дело састоји се у производњи, куповини, продаји, увозу,извозу, другим врстама набавке, давању другом, држању или превозу оружјачија је производња или употреба забрањена, као и средства за његову произво-дњу, а све противно закону, другим прописима или правилима међународногправа.

Тежи облик чини службено или одговорно лице које нареди или омогући врше-ње такве делатности.

266

Противправно убијање и рањавање непријатеља

Члан 378.(1) Ко, кршећи правила међународног права за време рата или оружаног

сукоба, убије или рани непријатеља који је одложио оружје или се безусловнопредао или нема средстава за одбрану,

казниће се затвором од једне до петнаест година.

(2) Ако је убиство из става 1. овог члана извршено на подмукао начин или изниских побуда,


(3) Ако је убиство из става 1. овог члана извршено на свиреп начин или изкористољубља или ако је убијено више лица,

учинилац ће се казнити затвором најмање десет година или затвором одтридесет до четрдесет година.

(4) Казном из става 3. овог члана казниће се и ко кршећи правила међународ-ног права за време рата или оружаног сукоба нареди да у борби не сме битипреживелих припадника непријатеља или води борбу против непријатеља на тојоснови.

Кривично дело се врши за време рата или оружаног сукоба, а може се изврши-ти од оног момента када је непријатељ одложио оружје или се безусловнопредао или када нема средстава за одбрану.

Ако се убијање или рањавање непријатеља изврши после заробљавања, биће упитању ово кривично дело.

Најтежи облик овог кривичног дела предвиђен је у ставу 4. и он се састоји уиздавању наређења да у борби не сме бити преживелих припадниканепријатеља или да се води борба против непријатеља на тој основи.

Противправно одузимање ствари од убијених

Члан 379.(1) Ко нареди да се противправно одузимају ствари од убијених или рањених

на бојишту или ко врши такво одузимање,


(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено на свиреп начин или аковредност одузетих ствари прелази износ од четиристо педесет хиљада динара,


(3) Ако вредност ствари из става 1. овог члана прелази износ од милиондинара,


267

Овим кривичним делом заштићени су убијени или рањени на бојишту од одузи-мања ствари. Није, међутим, свако одузимање ствари недозвољено. Одузима-ње оружја и других борбених средстава у складу је с правилима међународногправа.

Као учинилац овог кривичног дела појављује се лице које наређује одузимањествари, као и оно које врши такво одузимање.

Повреда парламентара

Члан 380.Ко кршећи правила међународног права за време рата или оружаног сукоба

вређа, злоставља или задржи парламентара или његову пратњу или им спречиповратак или на други начин повреди њихову неприкосновеност или нареди да сетаква дела врше,


Још Хашким правилником из 1907. године предвиђено је да парламентари ињихова пратња не могу бити заробљени нити подвргнути било каквом насиљу.

Дело се врши за време рата или оружаног сукоба.

Сурово поступање с рањеницима, болесницимаи ратним заробљеницима

Члан 381.Ко, кршећи правила међународног права, сурово поступа с рањеницима,

болесницима или ратним заробљеницима или онемогућава или спречава да користеправа која им по тим правилима припадају или нареди да се таква дела врше,


Субјекат заштите су рањеници, болесници или ратни заробљеници премакојима се кршењем правила међународног права сурово поступа или им сеонемогућава или спречава да користе права која им тим правилима припадају.

Неоправдано одлагање репатријацијератних заробљеника

Члан 382.Ко, кршећи правила међународног права, после завршеног рата или оружаног

сукоба, неоправдано одлаже репатријацију ратних заробљеника или цивилних лицаили нареди такво одлагање,


268

Ово кривично дело се врши после завршетка рата или оружаног сукоба. Радњасе састоји у неоправданом одлагању репатријације ратних заробљеника илицивилних лица, а све супротно правилима међународног права.

Као извршилац овог кривичног дела појављује се лице које издаје наређење,као и оно лице које такво наређење извршава.

Уништавање културних добара

Члан 383.(1) Ко, кршећи правила међународног права за време рата или оружаног

сукоба, уништава културне или историјске споменике или друга културна добра иливерске објекте или установе или објекте који су намењени науци, уметности,васпитању или хуманитарним циљевима или нареди да се таква дела врше,


(2) Ако је радњом из става 1. овог члана уништен објекат који је као културнодобро под посебном заштитом међународног права,


Субјекат заштите код овог кривичног дела јесу културни или историјскиспоменици или друга културна добра, верски објекти, установе или објекти којису намењени науци, уметности, васпитању или хуманитарним циљевима.

Кривично дело се може извршити за време рата или оружаног сукоба, а састојисе у поступању супротно међународном праву.

Извршилац је онај ко нареди или врши оваква кривична дела. Ако је у питањууништење објекта које је као културно добро под посебном заштитоммеђународног права, реч је о тежем облику кривичног дела.

Неспречавање вршења кривичних делапротив човечности и других добаразаштићених међународним правом

Члан 384.(1) Војни заповедник или лице које фактички врши ову функцију, које знајући

да снаге којима командује или које контролише припремају или су започеле вршењекривичног дела из чл. 370. до 374, члана 376, чл. 378. до 381. и члана 383. овогзаконика не предузме мере које је могао и био дужан да предузме за спречавањеизвршења дела, па услед тога дође до извршења тог дела,

казниће се казном прописаном за то кривично дело.

269

(2) Други претпостављени који, знајући да лица која су му потчињена, припре-мају или су започела вршење кривичних дела из чл. 370. до 374, члана 376, чл. 378. до381. и члана 383. овог законика, у вршењу послова у којима им је он претпостављени,не предузме мере које је могао и био дужан да предузме за спречавање извршењадела, па услед тога дође до извршења тог дела,

казниће се казном прописаном за то кривично дело.



Ово је ново кривично дело у нашем законодавству и њиме се регулише ко-мандна одговорност.

Као учинилац овог кривичног дела појављује се лице које је знало или је моглознати да друга лица припремају извршење дела побројаних у овом члану или дага врше, па није ништа предузело да спречи извршење таквих дела.

Као извршилац дела појављује се војни заповедник или лице које фактичкиврши ову функцију, као и други претпостављени.

Кршење санкција уведених од странемеђународних организација

Члан 384а

(1) Ко супротно одлукама међународних организација којих је Србија члан икоје су обавезујуће за Србију, њене држављане и правна лица регистрована на њенојтериторији, а којима су уведене одређене забране у погледу привредног пословањаса појединим државама или територијама, увози, извози, превози или посредује упревозу добара, пружа техничку подршку, врши трансфер технологије и знања илина други начин поступа супротно успостављеним забранама,


(2) Уколико је извршењем дела из става 1. овог члана настала материјалнаштета за Србију или су настале штетне последице по углед и интересе Србије,


Ово је ново кривично дело у нашем законодавству, а уведено је изменама идопунама из 2009. године. Кривино дело има основни и квалификовани облик.Поред тога што законодавац дефинише да ово дело може да изврши сваколице, у пракси ће то бити само лице које је у прилици да увози, извози, превозиили посредује у превозу добара, пружа техничку подршку, врши трансфертехнологије и знања или на други начин поступа супротно успостављенимзабранама. То ће најчешће бити директори разних предузећа, овлашћена лицау представништвима и сл.

270

Злоупотреба међународних знакова

Члан 385.

(1) Ко злоупотреби или неовлашћено носи заставу или знак Организацијеуједињених нација или заставу или знак Црвеног крста или знаке који њимаодговарају или друге међународно признате знаке којима се обележавају одређениобјекти ради заштите од војних операција или нареди да се таква дела врше,


(2) Ко дело из става 1. овог члана учини у зони ратних операција,


Овим кривичним делом штите се од злоупотребе застава или знаци ОУН,Црвеног крста или њима одговарајућих или других међународно признатихзнакова којима се обележавају одређени објекти ради заштите од војних опе-рација.

Радња се састоји у злоупотреби или неовлашћеном ношењу наведених обеле-жја или издавању наредби да се таква дела врше.

Агресиван рат

Члан 386.(1) Ко позива или подстиче на агресиван рат,


(2) Ко нареди вођење агресивног рата,


Кривично дело се састоји у позивању или подстицању на вођење агресивнограта, као и наређивању да се такав рат води.

Извршилац основног кривичног дела може бити свако лице, а његовог тежегоблика лице које је на таквом положају да другом може наредити започињањеили вођење агресивног рата.

Расна и друга дискриминацијаЧлан 387.

(1) Ко на основу разлике у раси, боји коже, верској припадности,националности, етничком пореклу или неком другом личном својству крши основнаљудска права и слободе зајамчена општеприхваћеним правилима међународногправа и ратификованим међународним уговорима од стране Србије,


271

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се ко врши прогањање организацијаили појединаца због њиховог залагања за равноправност људи.

(3) Ко шири идеје о супериорности једне расе над другом или пропагира раснумржњу или подстиче на расну дискриминацију,


(4) Ко шири или на други начин учини јавно доступним текстове, слике или сва-ко друго представљање идеја или теорија које заговарају или подстрекавају мржњу,дискриминацију или насиље, против било којег лица или групе лица, заснованих нараси, боји коже, верској припадности, националности, етничком пореклу или некомдругом личном својству,


(5) Ко јавно прети да ће, против лица или групе лице због припадностиодређеној раси, боји коже, вери, националности, етничком пореклу или због некогдругог личног својства, извршити кривично дело за које је запрећена казна затворавећа од четири године затвора,


Одредбе овог кривичног дела у складу су с Конвенцијом о укидању свих обликарасне дискриминације из 1965. године коју су донеле Уједињене нације.Обавезе из ове конвенције уграђене су и у кривично дело из члана 128 –повреда равноправности.

Први облик овог кривичног дела састоји се у кршењу основних људских права ислобода зајемчених општеприхваћеним правилима међународног права иратификованим међународним уговорима од стране Србије.

Други облик кривичног дела из става 2. јесте прогањање организатора ипојединаца због њиховог залагања за равноправност људи, а трећи облик (став3) инкриминише расистичку пропаганду. Четврти облик (став 4) дефинишеширење расистичке пропаганде, а пети претња да ће се извршити кривичнодело из расистичких побуда.

Трговина људимаЧлан 388.

(1) Ко силом или претњом, довођењем у заблуду или одржавањем у заблуди,злоупотребом овлашћења, поверења, односа зависности, тешких прилика другог,задржавањем личних исправа или давањем или примањем новца или друге користи,врбује, превози, пребацује, предаје, продаје, купује, посредује у продаји, сакриваили држи друго лице, а у циљу експлоатације његовог рада, принудног рада, вршењакривичних дела, проституције или друге врсте сексуалне експлоатације, просјачења,

272

употребе у порнографске сврхе, успостављања ропског или њему сличног односа,ради одузимања органа или дела тела или ради коришћења у оружаним сукобима,

казниће се затвором од три до дванаест.

(2) За дело из става 1. овог члана учињено према малолетном лицу учинилац ћесе казнити казном прописаном за то дело и кад није употребио силу, претњу илинеки други од наведених начина извршења.

(3) Ако је дело из става 1. овог члана учињено према малолетном лицу,


(4) Ако је услед дела из ст. 1. и 3. овог члана наступила тешка телесна повреданеког лица,


(5) Ако је услед дела из ст. 1. и 3. овог члана наступила смрт једног или вишелица,


(6) Ко се бави вршењем кривичног дела из ст. 1. до 3. овог члана или је делоизвршено од стране групе,




(8) Ко зна или је могао знати да је лице жртва трговине људима, па искористињен положај или другоме омогући искоришћавање њеног положаја радиексплоатације предвиђене ставом 1. овог члана,


(9) Ако је дело из става 8. овог члана учињено према лицу за које је учинилацзнао или је могао знати да је малолетно,

учинилац ће се казнити казном затвора од једне до осам година.

(10) Пристанак лица на експлоатацију или на успостављање ропског или њемусличног односа из става 1. овог члана не утиче на постојање кривичног дела из ст. 1, 2.и 6. овог члана.

Ово кривично дело има основни облик, пет тежих облика и два привилегованаоблика.

Радња извршења основног облика прописана је алтернативно и може сесастојати у врбовању, превожењу, пребацивању, предаји, продаји, куповини,посредовању у продаји, сакривању или држању другог лица.

273

Као начин извршења наводе се употреба силе или претње, довођење у заблудуили одржавање у заблуди, злоупотребом овлашћења, поверења, односа зави-сности, тешких прилика другог, задржавањем личних исправа или давањем илипримањем новца или друге користи.

Све ове делатности и начин њиховог вршења у функцији су постизања експлоа-тације њиховог рада, принудног рада, вршења кривичних дела, проституцијеили друге врсте сексуалне експлоатације, просјачења, употребе у порнограф-ске сврхе, успостављања ропског или њему сличног односа ради одузимањаоргана или дела тела или ради коришћења у оружаним сукобима.

Ово кривично дело може се извршити само с директним умишљајем.

Неке радње овог кривичног дела имају сличности с кривичним делом недозво-љеног прелаза државне границе и кријумчарења људи (члан 350).

Трговина малолетним лицима ради усвојења

Члан 389.

(1) Ко одузме лице које није навршило шеснаест година ради његовог усвојењапротивно важећим прописима или ко усвоји такво лице или посредује у таквом усво-јењу или ко у том циљу купи, прода или преда друго лице које није навршилочетрнаест година или га превози, обезбеђује му смештај или га прикрива,


(2) Ко се бави вршењем делатности из става 1. овог члана или је дело извр-шено од стране групе,

казниће се затвором најмање три године.

(3) Ако је дело из става 1. овог члана извршено од стране организоване крими-налне групе,


Ово је ново кривично дело које до ступања на снагу Кривичног законика нијебило регулисано у нашем кривичном законодавству.

Усвајање је регулисано прописима породичног законодавства. Дело се вршиодређеним делатностима којима се противно важећим прописима настоји дасе усвоји дете. Кривично дело је свршено када је предузета нека од наведенихрадњи. Није неопходно да је дошло до усвајања, али ће дело постојати и када једошло до усвајања.

274

Заснивање ропског односаи превоз лица у ропском односу

Члан 390.

(1) Ко, кршећи правила међународног права, стави другог у ропски или њемусличан однос или га држи у таквом односу, купи, прода, преда другом лицу илипосредује у куповини, продаји или предаји оваквог лица или подстиче другог дапрода своју слободу или слободу лица које издржава или о којем се стара,


(2) Ко превози лица која се налазе у ропском или њему сличном односу изједне земље у другу,


(3) Ко дело из ст. 1. и 2. овог члана учини према малолетном лицу,


Усвајањем међународних конвенција наша земља је преузела обавезу дасузбија ропство.

Овим кривичним делом инкриминише се ропство и њему слични односи. Туспадају ропство због дуга, продаја женског лица од стране породице ради уда-је, уступање детета од стране родитеља или стараоца ради његовог експло-атисања.

Ово кривично дело има неколико облика. Ту пре свега спада стављање другог уропски однос, затим трговина лицима која се налазе у ропском односу,подстицање другог да прода своју слободу или слободу лица које издржава илио коме се стара, као и превоз лица која се налазе у ропском или њему сличномодносу.

Угрожавање лица под међународноправном заштитом

Члан 390аКо према лицу под међународноправном заштитом изврши насиље или

нападне на његове службене просторије, приватан стан или превозно средство,


Објекат напада код овог кривичног дела јесу лица под међународноправномзаштитом. Радња извршења кривичног дела састоји се у предузимању насиљаили напада на службене просторије, приватан стан или превозно средство.

275

Међународни тероризам

Члан 391.(1) Ко, у намери да нашкоди страној држави или међународној организацији,

изврши отмицу неког лица или неко друго насиље, изазове експлозију или пожар илипредузме друге општеопасне радње или прети употребом нуклеарног, хемијског,бактериолошког или другог сличног средства,


(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила смрт једног или вишелица или ако је извршено од стране организоване криминалне групе,


(3) Ако је при извршењу дела из става 1. овог члана учинилац неко лице саумишљајем лишио живота или је учинилац организатор организоване криминалнегрупе,


(4) Ко припрема извршење кривичних дела из ст. 1. до 3. овог члана казниће сезатвором од једне до пет година.

(5) Припремање из става 4. овог члана састоји се у набављању или оспособља-вању средстава за извршење кривичног дела, у отклањању препрека за извршењекривичног дела, договарању, планирању или организовању са другим извршења кри-вичног дела или у другим радњама којима се стварају услови за непосредно изврше-ње кривичног дела.

Ово кривично дело има један основни облик и два тежа облика.

Радња основног облика дата је алтернативно и она се састоји у отмици некоглица или извршењу неког другог насиља, изазивању експлозије, пожара и упредузимању друге општеопасне радње или претње употребом нуклеарног,хемијског, бактериолошког и другог сличног оружја. Кажњиво је и само при-премање кривичног дела.

Ово дело се разликује од кривичног дела тероризма из члана 312. где је намерауправљена на угрожавање уставног уређења или безбедности Србије, док јекод овог кривичног дела намера управљена према страној држави или међуна-родној организацији.

276

Узимање талаца

Члан 392.(1) Ко изврши отмицу неког лица и прети да ће га убити, повредити или задр-

жати као таоца у намери да принуди неку државу или међународну организацију данешто учини или не учини,


(2) Учинилац дела из става 1. овог члана који добровољно пусти на слободуотето лице, иако није остварен циљ отмице, може се ослободити од казне.

(3) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила смрт отетог лица,


(4) Ако је при извршењу дела из става 1. овог члана учинилац отето лице саумишљајем лишио живота,


Ово дело има сличности с претходним делом – међународним тероризмом.Пасивни субјект је отето лице, односно талац. То је лице које се држи у властинеког лица, групе или државе с циљем да се на тај начин принуди нека државаили међународна организација да нешто учини или не учини.

Финансирање тероризма

Члан 393.(1) Ко непосредно или посредно обезбеђује или прикупља средства намењена

за потпуно или делимично финансирање вршења кривичног дела из чл. 312, 391. и 392.овог законика,


(2) Ко подстрекава и помаже у обезбеђењу или прикупљању средстава завршења кривичног дела из чл. 312, 391. и 392. овог законика, без обзира да ли је тодело извршено, односно да ли су средства коришћена за извршење тих дела,


(3) Средства из става 1. овог члана одузеће се.

Ово је ново кривично дело у нашем кривичном законодавству.

Циљ увођења овог кривичног дела у законодавство је да се тероризам, међуна-родни тероризам и узимање талаца сузбију на посредан начин, смањењем њи-хове финансијске моћи.

277

ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ПЕТАКРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ

ВОЈСКЕ СРБИЈЕ

Избегавање војне обавезе

Члан 394.(1) Ко се, без оправданог разлога, не одазове позиву за извршење регрутне

обавезе, обавезе служења војног рока или обавезе лица у резервном саставу илиизбегава пријем позива за извршење те обавезе,


(2) Ко се крије да би избегао обавезу из става 1. овог члана,


(3) Ко напусти земљу или остане у иностранству да би избегао извршење војнеобавезе из става 1. овог члана,


(4) Ко позива или подстиче више лица на извршење дела из ст. 1. до 3. овогчлана,

казниће се за дело из става 1. затвором до три године, а за дело из ст. 2. и 3.затвором од две до дванаест година.

(5) Учинилац дела из ст. 1. до 3. овог члана који се доборовољно пријавинадлежном државном органу може се ослободити од казне.

Постоји неколико облика овог кривичног дела: неодазивање позиву, избега-вање пријема позива, избегавање војне обавезе сакривањем и напуштањемземље или останак у иностранству и навођење на избегавање војне обавезе.

Као извршилац овог кривичног дела може се појавити само војни обвезник, докдело из става 4. може извршити свако лице.

Лица која су ово кривично дело учинила пре 7. 10. 2000. године подлежу Законуо амнестији („Службени лист СРЈ“, број 9/01).

Избегавање пописа и прегледа

Члан 395.Ко се противно законом утврђеној обавези, без оправданог разлога, не

одазове позиву надлежног органа за попис или преглед или се противи попису илипрегледу људства или материјалних средстава потребних за одбрану земље или копри оваквом попису или прегледу да нетачне податке,


278

Радња извршења кривичног дела састоји се у неодазивању или противљењупопису и прегледу људства или материјалних средстава потребних за одбрануземље или при оваквом попису или прегледу давању нетачних података.

Неизвршавање материјалне обавезеЧлан 396.

(1) Ко противно законом утврђеној обавези, без оправданог разлога, недопреми на одређено место, у одређено време и у стању које омогућава њиховунаменску употребу материјална средства или не приведе стоку,


(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено за време ратног стања, оружаногсукоба или ванредног стања,


За постојање овог кривичног дела потребно је да се неизвршење материјалнеобавезе врши противно законом утврђеној обавези. Оне се могу односити настављање на располагање војним органима различитих предмета и средстава,као и стоке.

Избегавање војне службе онеспособљењем и обманомЧлан 397.

(1) Ко у намери да избегне војну службу или да буде распоређен на лакшудужност себе озледи или на други начин привремено онеспособи за војну службуили дозволи другом да га привремено онеспособи, као и онај ко другог са његовимодобрењем или без одобрења у истој намери привремено онеспособи,


(2) Ако је извршењем дела из става 1. овог члана наступила трајна неспо-собност за војну службу,


(3) Ко у намери из става 1. овог члана симулира болест или за себе или другогупотреби лажну исправу или поступи на други преваран начин,


Радња кривичног дела може се појавити у два облика, као избегавање војнеслужбе онеспособљавањем и избегавање војне службе обманом.

Као извршилац може се појавити војни обвезник или свако друго лице којевојном обвезнику проузрокује неспособност за војну службу.

279

Противправно ослобођење од војне службе

Члан 398.

Ко злоупотребом свог положаја или овлашћења учини да се ослободи од дуж-ности или да се распореди на лакшу дужност војно лице или лице које подлеже вој-ној обавези,


Радња овог дела састоји се у предузимању радњи које за резултат имају осло-бађање од дужности или распоред на лакшу дужност војног лица или лица којеподлеже војној обавези. То се врши злоупотребом свог положаја или овла-шћења.

Самовољно одсуствовање и бекство из Војске Србије

Члан 399.

(1) Војно лице које самовољно одсуствује из своје јединице или службе најма-ње пет дана или краће време уколико одсуствује више пута у току једне године илисамовољно напусти своју јединицу или службу за време извршења важног задаткаили повећаног степена борбене готовости јединице,


(2) Војно лице које се крије да би избегло службу у војсци или које самовољноодсуствује из своје јединице или службе дуже од тридесет дана,


(3) Војно лице које напусти земљу или остане у иностранству да би избеглослужбу у војсци,


(4) Војно лице које припрема бекство у иностранство да би избегло службу увојсци,


(5) Ко позива или подстиче више лица на извршење дела из става 1. овог члана,


(6) Ко позива и подстиче више лица на извршење дела из ст. 2. и 3. овог члана,


(7) Учинилац дела из ст. 2. и 3. овог члана који се добровољно јави надлежномдржавном органу ради вршења војне службе може се ослободити од казне.

280

Код овог кривичног дела постоји више облика који се могу сврстати у тригрупе:

– самовољно одсуствовање из оружаних снага;

– избегавање службе у оружаним снагама и

– радње којима се доприноси извршењу самовољног одсуствовања или бекстваиз оружаних снага.

Неизвршење и одбијање извршења наређењаЧлан 400.

(1) Војно лице које не изврши или одбије да изврши наређење претпоста-вљеног у вези са службом, па услед тога наступе теже штетне последице за службуили је служба била теже угрожена,


(2) Ако су услед дела из става 1. овог члана наступиле тешке последице завојну службу или се наређење односи на пријем или употребу оружја,



учинилац ће се казнити за дело из става 1. новчаном казном или затвором доједне године, а за дело из става 2. затвором од три месеца до три године.

Радња извршења основног облика постављена је алтернативно и састоји се унеизвршењу или одбијању извршења наређења претпостављеног.

За постојање кривичног дела тражи се и наступање тежих штетних последицаза службу или да је служба била теже угрожена.

Противљење претпостављеномЧлан 401.

(1) Војно лице које се заједно са другим војним лицима успротиви наређењупретпостављеног у вези са службом и неће да га изврши или одбије да врши својудужност,


(2) Ако је дело из става 1. овог члана извршено организовано,


(3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана извршено употребом оружја,


(4) Војно лице које при извршењу дела из ст. 1. до 3. овог члана лиши животадругог из нехата,


281

(5) Организатор и коловођа дела из става 2. овог члана,


(6) Ко врши припреме за дело из става 2. овог члана,


(7) Војни старешина који, у оквиру своје надлежности, у случају дела из ст. 1.до 4. овог члана не предузме прописане, наређене или очигледно потребне мере дасе успостави ред,


Ово кривично дело има сличности са оним из члана 400. Од њега се, међутим,разликује, пре свега, у томе што се не тражи наступање одређених последица,али је потребно да је радња извршена у заједници с другим војним лицима. Изтога произилази да је нужно постојање саизвршилаштва.

Поред основног кривичног дела, постоји и неколико тежих облика овог криви-чног дела зависно од последице која је наступила извршењем основног кри-вичног дела.

Противљење војном лицу које врши посебну војну службуЧлан 402.

Ко се противи војном лицу које врши стражарску, патролну, дежурну, чувар-ску или другу сличну службу или не послуша његов позив или не изврши или одбиједа изврши његово наређење, па услед тога наступе теже штетне последице заслужбу или је служба била теже угрожена,


Поједине службе у војсци, као што је стражарска, патролна, служба дежурства,чуварске и друге сличне службе имају посебан значај за нормално функциони-сање војске и за остваривање њихових задатака. У вршењу тих служби војналица располажу с посебним овлашћењима предвиђеним одговарајућим пропи-сима.

Противљење овим лицима у вршењу службе може имати за последицу иугрожавање војне службе, што је инкриминисано овим кривичним делом.

Принуда према војном лицу у вршењу службене дужности

Члан 403.(1) Ко силом или претњом да ће непосредно употребити силу спречи војно ли-

це у вршењу службене дужности или га на исти начин принуди да поступи противнослужбеној дужности,


282

(2) Ако су услед извршења дела из става 1. овог члана наступиле тешке после-дице за службу,



Постоје две алтернативно постављене радње извршења овог кривичног дела:спречавање војног лица у вршењу службене дужности или принуђавање војноглица да изврши службену дужност.

Дело се врши употребом силе или претњом да ће се непосредно употребитисила.

Напад на војно лице у вршењу војне службеЧлан 404.

(1) Ко нападне или прети да ће напасти војно лице које врши службу,


(2) Ако је при извршењу дела из става 1. овог члана учинилац нанео војномлицу лаку телесну повреду или прети употребом оружја,


(3) Ако је при извршењу дела из става 1. овог члана учинилац нанео војномлицу тешку телесну повреду или је изазвао тешке последице за службу из нехата,


(4) Ако је при извршењу дела из става 1. овог члана учинилац лишио животавојно лице из нехата,


Радња кривичног дела састоји се у нападу или у претњи да ће се напасти војнолице које врши војну службу.

Поред основног кривичног дела постоје и три тежа облика овог кривичногдела.

Ослобођење од казне за дела из чл. 400. до 404.

Члан 405.Ако је учинилац дела из чл. 400, 401. став 1, 402, 403. став 1. и 404. ст. 1. и 2. овог

законика био изазван незаконитим и грубим поступањем војног лица може сеослободити од казне.

За поједина кривична дела против Војске Србије која су побројана у овом чланупостоји могућност ослобађања од казне ако је учинилац био изазван незако-нитим или грубим поступањем војног лица.

283

Злостављање потчињеног и млађег

Члан 406.(1) Војни старешина који у служби или у вези са службом злоставља потчи-

њеног или млађег или са њима поступа на начин којим се вређа људско достојанство,


(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана дошло до тешке телесне повредеили тешког нарушавања здравља потчињеног или млађег или ако је дело извршенопрема више лица,


Као извршилац овог кривичног дела појављује се војни старешина, а радњакривичног дела је злостављање потчињеног или млађег или поступање с њим наначин којим се вређа људско достојанство у служби или у вези са службом.

Повреда посебне војне службеЧлан 407.

(1) Војно лице које поступи противно прописима о стражарској, патролној,дежурној, чуварској или другој сличној служби, па услед тога наступе теже штетнепоследице за службу или је служба била теже угрожена,


(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено код складишта оружја, муницијеили експлозивног материјала или код другог објекта важног значаја,


(3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила тешка телесна повреда,или имовинска штета великих размера или су наступиле друге тешке последице,


(4) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила смрт једног или више лица,


(5) Ако су дела из ст. 1. до 4. овог члана учињена из нехата,

учинилац ће се казнити, за дело из става 1. новчаном казном или затвором доједне године, за дело из става 2. новчаном казном или затвором до две године, задело из става 3. затвором од три месеца до три године, а за дело из става 4.затвором од једне до осам година.

Законик је предвидео, поред основног облика, и неколико тежих облика овогкривичног дела.

Радња основног облика овог кривичног дела обухвата само чињење илинечињење које значи повреду прописа о стражарској и патролној служби,служби дежурства, чувања и другој војној служби. Тражи се и наступање тежештетне последице за службу или да је служба била теже угрожена.

284

Повреда обезбеђења државне границеЧлан 408.

(1) Службено лице које вршећи службу на граници поступи противно пропи-сима о чувању државне границе, па услед тога наступе теже штетне последице или јеслужба била теже угрожена,


(2) Ако је дело из става 1. овог члана извршено за време вршења дужности унарочитим околностима или је услед дела наступила тешка телесна повреда илиимовинска штета великих размера или су наступиле друге тешке последице,






(5) Ако је услед дела из става 4. овог члана наступила последица из става 2.овог члана,

учинилац ће се казнити затвором од три месеца до три године, а ако је насту-пила последица из става 3. овог члана, учинилац ће се казнити затвором од једне доосам година.

По својим обележјима ово кривично дело је слично кривичном делу из члана407. Његова специфичност састоји се у томе што се врши у вези са службом награници у чему је већа друштвена опасност у односу на претходно кривичнодело.

Радња кривичног дела састоји се у поступању супротно прописима о чувањудржавне границе. Могу бити у питању разни облици чињења или нечињењакојима се крше прописи о чувању државне границе.

Кривично дело је свршено сваким чињењем или нечињењем којим се повређујупрописи о чувању државне границе.

Неистинито службено извештавањеЧлан 409.

(1) Војно лице које претпостављеном старешини, усмено или писано, у службе-ном извештају изнесе неистините податке од значаја за службу или прећути неку ва-жну чињеницу или проследи такав извештај иако зна да су подаци у њему неистини-ти, па услед тога наступе теже штетне последице за службу или је служба била тежеугрожена,


285

(2) Ако је дело из става 1. овог члана извршено подношењем извештаја однарочите важности или су наступиле тешке последице,



учинилац ће се казнити за дело из става 1. новчаном казном или затвором доједне године, а за дело из става 2. затвором од три месеца до три године.

Код основног кривичног дела из става 1. предвиђена су два облика овог криви-чног дела: подношење неистинитог извештаја и прослеђивање неистинитогизвештаја.

Први облик за радњу извршења има неистинито обавештавање претпоставље-ног старешине преко службеног извештаја. То се може учинити саопштавањемнечег неистинитог у извештају или изостављањем из извештаја нечег истинитог.У оба случаја мора се радити о чињеницама које су од значаја за војну службу, ауслед тога наступе теже штетне последице или дође до тежег угрожавања.

Непредузимање мера за обезбеђење војне јединице

Члан 410.(1) Војни старешина који у оквиру своје надлежности пропусти да предузме

прописане, наређене или друге очигледно потребне мере за обезбеђење јединице,чување живота и здравља људи који су му поверени, за осигурање и одржавање уисправном стању објеката, предмета и средстава који служе борбеној готовости, зауредно снабдевање храном или војном опремом или за чување и негу стоке, или дасе на време и уредно изврше осигуравајући радови или обезбеђење објеката који суму поверени, па тиме доведе у опасност живот људи или тешко угрози здравље људиили имовину велике вредности,


(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила тешка телесна повредаили имовинска штета великих размера или су наступиле друге тешке последице,







учинилац ће се казнити затвором до три године, а ако је наступила последицаиз става 3. овог члана, учинилац ће се казнити затвором до пет година.

286

Као извршилац може се појавити само војни старешина, а радња кривичногдела састоји се у пропуштању да се предузму одређене мере ради заштитевојне јединице. То је дело нечињења, пропуштањем да се поступа поодређеним обавезама у складу с правилима службе у војсци. Може се учинитии чињењем, када војни старешина предузима делатности које су у супротностиса обавезама које су за њега постојале. У Законику су наведене различитеобавезе, али то могу бити и друге мере које су неопходне у датој ситуацији заобезбеђење војне јединице.

За постојање основног кривичног дела тражи се наступање опасности за животљуди или да њихово здравље буде тешко угрожено или да је угрожена имовинавелике вредности.

Несавесна израда и преузимање наоружањаи друге војне опреме

Члан 411.(1) Војно или друго лице којем је у предузећу или другом правном лицу које

ради за потребе одбране, поверено руковођење производним или другим техноло-шким процесом или надзор над њима, које несавесно врши службу или обавезу којаму је поверена, па услед тога оружје, муниција или друга војна опрема не будеизрађена на време или не одговарају одређеном квалитету,


(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и војно или друго лице којенесавесно вршећи службу прими предмете наоружања или другу војну опрему којине одговарају условима или уговору.

(3) Ако су услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступиле тешке последице,


(4) Ако су дела из ст. 1. и 2. овог члана учињена из нехата,




Радња извршења дела из става 1. састоји се у несавесном вршењу поверенеслужбе. Последица тога је да оружје, муниција или друга војна опрема не будеизрађена на време или да не одговара квалитету. Учинилац је војно или друголице коме је поверено руковођење производњом или другим технолошкимпроцесима за потребе одбране или надзор над њима.

Други облик (став 2) врши војно лице које несавесно вршећи службу примииспоруку предмета наоружања или друге војне опреме који не одговарају усло-вима из уговора.

287

Непрописно старање о повереном оружју

Члан 412.(1) Ко непрописно држи, чува или рукује повереним оружјем, муницијом или

експлозивом који припадају војној јединици или војној установи, па тиме проузро-кује њихово оштећење у већој мери, уништење или нестанак,


(2) Руковалац складишта оружја, муниције, експлозива и других борбенихсредстава који не предузме мере за њихово обезбеђење или одржавање, па уследтога наступи оштећење у већој мери, уништење или нестанак тих борбених сред-става,


(3) Ако је услед дела из става 2. овог члана наступила имовинска штета вели-ких размера,






Радња основног кривичног дела састоји се у непрописном и непажљивом одно-су према повереним борбеним средствима који припадају војној јединици иливојној установи. Као непрописан однос сматра се свако оно поступање са овимсредствима које је противно некој обавези или забрани садржаној у војнимпрописима. Тражи се и последица да је проузроковано оштећење у већој мери,уништење или нестанак оружја, муниције или експлозива.

Радња тежег облика овог кривичног дела састоји се у непредузимању мера заобезбеђење или чување складишта оружја, муниције, експлозива и другихборбених средстава. Као извршилац појављује се руковалац складишта.

Противправно располагање повереним оружјем

Члан 413.Ко присвоји, отуђи, заложи, преда другом на коришћење, оштети или уништи

оружје, муницију или експлозив који су му дати на употребу и служе потребамаодбране,


Код овог кривичног дела радња је дата алтернативно и она обухвата разнеоблике противправног поступања с повереним борбеним средствима. Оно што

288

је заједничко за све облике јесте да се учинилац према борбеним средствимаодноси као да су она у његовој својини.

Предмет кривичног дела је оружје, муниција или експлозив.

Крађа оружја и дела борбеног средстваЧлан 414.

(1) Ко украде оружје, муницију, експлозив, борбено средство или део бор-беног средства који служе потребама одбране,


(2) Ако вредност ствари из става 1. овог члана прелази износ од четиристопедесет хиљада динара или ако је крађа учињена обијањем или проваљивањемзатворених зграда, соба, каса, ормана или других затворених просторија или јеучињена од стране групе или на нарочито опасан или дрзак начин или од стране лицакоје је при себи имало какво оружје или опасно оруђе ради напада или одбране илиза време пожара, поплаве, земљотреса или другог удеса,


(3) Ако вредност ствари из става 1. овог члана прелази износ од милион ипетсто хиљада динара,


Ово је посебан облик кривичног дела крађе (члан 203), али је специфично да супредмет крађе борбена средства (оружје, муниција, експлозив, борбеносредство или део борбеног средства) која служе за потребе одбране.

Одавање војне тајне

Члан 415.(1) Ко неовлашћено другом саопшти, преда или на други начин учини досту-

пним податке који представљају војну тајну или прибавља такве податке у намери даих преда непозваном лицу,


(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из користољубља или у погледунарочито поверљивих податка или ради објављивања или коришћења података уиностранству,




289

(4) Војном тајном сматрају се подаци који су законом, другим прописом илиодлуком надлежног органа донесеним на основу закона проглашени војном тајном ичије би одавање проузроковало или би могло да проузрокује штетне последице заВојску Србије или одбрану или безбедност земље.

(5) Војном тајном, у смислу става 4. овог члана, не сматрају се подаци илидокументи који су управљени на тешке повреде основних права човека, или наугрожавање уставног уређења и безбедности Србије, као и подаци или документикоји за циљ имају прикривање учињеног кривичног дела за које се по закону можеизрећи затвор од пет година или тежа казна.

Ово је једно од кривичних дела предвиђених у Законику којима се штити тајна.Шта је то војна тајна предвиђено је ставом 4, а изузеци од тога набројани су уставу 5, што је потпуно ново решење.

Као учинилац се јавља не само војно лице, већ то могу бити и друга лица којадођу до података који представљају војну тајну или ко прибавља такве податкеу намери да их преда непозваном лицу.

Неовлашћен приступ војном објектуЧлан 416.

Ко неовлашћено уђе у војни објекат или прави скице или цртеже војнихобјеката или борбених средстава или их фотографише или на други начин снима,иако зна да је то забрањено,


Треба разликовати два облика овог кривичног дела: неовлашћено улажење увојни објекат и неовлашћено снимање војног објекта или борбених средстава.Извршилац може бити свако лице. За извршење је потребан умишљај, свест дасе неовлашћено улази у војни објекат коме је приступ забрањен, односно да сетакав објекат или борбена средства неовлашћено скицирају, цртају, фотогра-фишу или снимају.

Кажњавање за кривична дела која су извршена за времератног стања, оружаног сукоба и ванредног стања

Члан 417.(1) За кривично дело из чл. 394. став 1, 399. ст. 1. и 4, 400. ст. 1. и 3, 401. ст. 1, 6. и

7, 402, 403, 404. ст. 1. и 2, 406, 407. ст. 1, 2. и 5, 408. ст. 1, 4. и 5, 409, 410. ст. 1. и 4, 411. ст.1, 2, 4. и 5, 412. ст. 1, 2, 4. и 5, 413, 414. став 1, 415. ст. 1. и 3. и 416. овог законика, ако јеизвршено за време ратног стања, оружаног сукоба или ванредног стања,


290

(2) За кривично дело из чл. 394. ст. 2. до 4, 397, 398, 399. ст. 2, 3, 5. и 6, 400. став2, 401. ст. 2. до 5, 404. ст. 3. и 4, 407. став 3, 408. став 2, 410. ст. 2. и 5, 411. став 3, 412.став 3, 414. ст. 2. и 3. и 415. став 2. овог законика, ако је извршено за време ратногстања, оружаног сукоба или ванредног стања,


(3) За кривично дело из чл. 407. став 4, 408. став 3. и 410. став 3. овог законика,ако је извршено за време ратног стања, оружаног сукоба или ванредног стања,


Неиспуњавање дужностипри спровођењу мобилизације

Члан 418.(1) Војно или службено лице које при спровођењу мобилизације за време

ратног стања, оружаног сукоба или ванредног стања, противно својој дужности, необезбеди прихват, распоред и смештај мобилисаног људства, превозних и другихсредстава и стоке или не обезбеди снабдевање мобилисаних људи и стоке или у везиса мобилизацијом не изврши какву другу дужност, услед чега су наступиле или сумогле да наступе штетне последице,








Радња код овог дела састоји се у пропуштању да се приликом спровођењамобилизације обезбеди прихват, распоред и смештај мобилисаног људства,превозних и других средстава и стоке, као и снабдевање мобилисаних људи истоке.

Као учинилац појављује се војно или службено лице које не поступа по својојдужности.

Дело се може извршити само за време непосредне ратне опасности, ратногстања, оружаног сукоба или ванредног стања.

291

Подривање војне и одбрамбене моћи

Члан 419.(1) Ко уништи, учини неупотребљивим или омогући да пређу у руке непријате-

ља одбрамбена постројења, одбрамбени објекти, положај, наоружање и друга војнаи одбрамбена средства, брод или ваздухоплов или преда јединицу непријатељу безборбе или пре него што су исцрпљена сва средства за одбрану или на други начиномете или доведе у опасност војне или одбрамбене мере,


(2) Ко учини дело из става 1. овог члана у намери да помогне непријатељу,


(3) Ко припрема извршење дела из ст. 1. и 2. овог члана,

казниће се затвором од једне до шест година.

(4) Ако су дела из става 1. овог члана учињена из нехата,


(5) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана имало за последицу смрт једног иливише лица или је изазвало опасност за живот људи или је праћено тешким насиљимаили великим разарањима или је довело до угрожавања безбедности, економске иливојне снаге земље,


Основно кривично дело може се извршити с више радњи које су алтернативнопостављене, а то су уништење, чињење неупотребљивим или омогућавање дапређу у руке непријатељу одбрамбена постројења, објекти, положаји, наоружа-ње и друга војна и одбрамбена средства, брод или ваздухоплов или предајајединице непријатељу без борбе или пре него што су исцрпљена сва средства заодбрану или на други начин ометање или довођење у опасност војних иодбрамбених мера.

Спречавање борбе против непријатеља

Члан 420.(1) Ко за време рата или оружаног сукоба спречава грађане Србије или грађане

њених савезника да воде борбу против непријатеља,


(2) Ко за време рата или оружаног сукоба пропагандом или на други начинодвраћа грађане Србије или грађане њених савезника да воде борбу против непри-јатеља,


292

Радња кривичног дела јавља се као спречавање борбе против непријатеља(став 1) или одвраћање од борбе против непријатеља (став 2).

Под спречавањем треба подразумевати сваку делатност којом се грађанидоводе у ситуацију да не могу да воде борбу. Одвраћање се може вршитинајчешће путем пропаганде, убеђивањем, наговарањем, обећањем или дава-њем поклона и др.

Прелазак и предаја непријатељуЧлан 421.

(1) Војно лице које за време рата или оружаног сукоба пређе у редовенепријатељске војске,

казниће се затвором најмање десет година.

(2) Војно лице које се за време рата или оружаног сукоба преда непријатељупре него што је исцрпело све могућности одбране,


Први облик овог кривичног дела чини војно лице које пређе у редове неприја-тељске војске за време рата или оружаног сукоба. То представља издају земље.

Други облик је предаја непријатељу пре него што су исцрпљене све могућностиодбране.

Служба у непријатељској војсци

Члан 422.(1) Грађанин Србије који за време рата или оружаног сукоба служи непри-

јатељској војсци или другим непријатељским оружаним формацијама или учествује урату или оружаном сукобу као борац против Србије и њених савезника,


(2) Ко врбује грађане Србије за службу у непријатељској војсци или другимнепријатељским оружаним формацијама или за учествовање у рату или оружаномсукобу против Србије или њених савезника,


Радња кривичног дела одређена је алтернативно и може се састојати у службиу непријатељској војсци, односно другим непријатељским војним формацијамаили у учествовању у рату или оружаним сукобима као борац против Србије ињених савезника. Кривично дело се може извршити само за време рата илиоружаног сукоба.

293

Други облик је врбовање грађана за службу у непријатељској војсци. То је свакарадња с циљем да се грађани Србије приволе да служе у непријатељској војсциили другим непријатељским оружаним формацијама или да као борци учествујуу рату или оружаном сукобу против Србије или њених савезника.

Извршилац првог облика кривичног дела може бити само држављанин Србије,а други облик може извршити свако лице.

Помагање непријатељуЧлан 423.

(1) Грађанин Србије који за време рата или оружаног сукоба помаже непри-јатељу у спровођењу реквизиције, одузимању хране или других добара или у спрово-ђењу каквих принудних мера према становништву,


(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и грађанин Србије који за времерата политички или привредно сарађује са непријатељем.

(3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана имало за последицу смрт једног иливише лица или је изазвало опасност за живот људи или је праћено тешким насиљимаили великим разарањима или је довело до угрожавања безбедности економске иливојне снаге земље,


Као извршилац кривичног дела појављује се грађанин Србије, а дело се можеизвршити за време рата или оружаног сукоба. Радња се састоји у помагањунепријатељу у спровођењу реквизиције, одузимању хране или других добараили у спровођењу каквих принудних мера према становништву.

Радња дела из става 2. састоји се у политичком или привредном сарађивању снепријатељем од стране грађана Србије за време рата или оружаног сукоба.

Неиспуњење и напуштање дужности за време борбеЧлан 424.

(1) Војно лице које за време борбе или непосредно пред борбу не извршисвоју дужност па услед тога наступе штетне последице за војну јединицу или заборбену ситуацију,


(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и војно лице које за време борбеили непосредно пред борбу самовољно или на преваран начин напусти својудужност.



294

Ово кривично дело може се извршити само за време борбе или непосреднопред борбу, а као извршилац појављује се војно лице.

Радња првог дела састоји се у неизвршењу своје дужности, услед чега наступештетне последице за војну јединицу или за борбену ситуацију, а радња другогоблика у самовољном или на преваран начин напуштању своје дужности.

Напуштање положаја противно наређењу

Члан 425.

(1) Војни старешина који противно наређењу напусти положај са јединицомкоја му је поверена, пре него што је исцрпио све могућности одбране,




Радња овог дела састоји се у напуштању положаја. То је део површине који јевојна јединица запосела у циљу напада или одбране, а на коме се води борба.Положај је напуштен када је војна јединица повучена са тог простора.

Када војни старешина то учини противно наређењу то представља радњукривичног дела, под условом да је пре тога исцрпео све могућности одбране.

Напуштање оштећеног бродаи ваздухоплова пре времена

Члан 426.

(1) Командант ратног брода који за време рата или оружаног сукоба напустиоштећени брод пре него што је извршио своју дужност по прописима о бродскојслужби,


(2) Члан посаде ратног брода који за време рата или оружаног сукоба напустиоштећени брод пре него што је командант брода издао наређење за напуштање иличлан посаде војног ваздухоплова који за време рата или оружаног сукоба напустиоштећени војни ваздухоплов пре него што је извршио своју дужност по прописима олетењу и коришћењу ваздухоплова,



учинилац ће се за дело из става 1. казнити затвором најмање десет година, а задело из става 2. затвором од две до десет година.

295

Постоје два облика овог кривичног дела: напуштање оштећеног брода одстране команданта и напуштање оштећеног брода или ваздухоплова од странепосаде. Напуштање брода може да се изврши само када се изврше дужностикоје произилазе из прописа о бродској служби. Пре тога је неопходно да сепредузму мере спасавања брода, посаде и материјалних добара.

Радња другог облика састоји се у напуштању оштећеног ратног брода, односнооштећеног ратног ваздухоплова од стране члана посаде пре него што јепоступљено по правилима о бродској служби, односно по прописима о летењуи коришћењу ваздухоплова.

И ово кривично дело може се извршити само за време рата или оружаногсукоба.

Слабљење борбеног морала

Члан 427.(1) Ко непосредно пред борбу или у току борбе изазивањем незадовољства

међу војним лицима, ширењем узнемиравајућих вести, бежањем, бацањем оружјаили муниције, изазивањем или ширењем страха или на други начин слаби борбениморал у јединици или наноси штету борбеној ситуацији,


(2) Војни старешина који не предузме потребне мере према потчињеном илимлађем који за време борбе или непосредно пред борбу шири страх међу војницимаили на други начин слаби борбени морал јединице или наноси штету борбенојситуацији,




Радња кривичног дела састоји се у слабљењу борбеног морала у јединици илинаношењу штете борбеној ситуацији непосредно пред борбу или у току борбе.То се врши с различитим радњама које су алтернативно побројане у ставу 1.

Тежи облик овог кривичног дела чини војни старешина који не предузимапотребне мере према потчињеном или млађем који шири страх међу војни-цима или на други начин слаби борбени морал јединице.

296

Неизвештавање војних органа

Члан 428.(1) Ко за време ратног стања, оружаног сукоба или ванредног стања не изве-

сти претпостављеног, старијег или војну команду о догађају који очигледно захтеванеодложно предузимање војних мера,




Радња се састоји у пропуштању да се известе претпостављени старији или војнакоманда о догађају који захтева неодложно предузимање неке војне мере.

Услови за изрицање дисциплинске казне, односно мере

Члан 429.За кривично дело против Војске Србије за које је прописана казна затвора до

три године, уместо кривичне санкције може се војном лицу изрећи дисциплинскаказна, односно мера утврђена законом, ако је дело добило нарочито лак вид и акото захтевају интереси службе.

Уместо кривичне санкције за кривично дело против Војске Србије за које је про-писана казна затвора до три године може се војном лицу изрећи дисциплинскаказна ако је дело добило нарочито лак вид и ако то захтевају интереси службе.

Кривично дело извршено по наређењу претпостављеногЧлан 430.

Неће се казнити потчињени ако учини кривично дело по наређењу претпоста-вљеног које се тиче службене дужности, осим ако се наређење односило на изврше-ње кривичног дела за које се може изрећи пет година затвора или тежа казна, а пот-чињени је знао да извршење наређења представља кривично дело.

Закон искључује кажњивост када потчињени учини кривично дело по наређењупретпостављеног које се тиче службене дужности под условом да је у питањудело за које је запрећена казна до пет година затвора, а потчињени је знао да јеизвршење наређења кривично дело.

297

ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ШЕСТАПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 431.(1) Даном ступања на снагу овог законика престају да важе Основни кривични

закон („Службени лист СФРЈ“, бр. 44/76, 46/77, 34/84, 37/84, 74/87, 57/89, 3/90, 38/90,45/90 и 54/90, „Службени лист СРЈ“, бр. 35/92, 16/93, 31/93, 37/93, 24/94 и 61/01,„Службени гласник РС“, број 39/03) и Кривични закон Републике Србије („Службенигласник СРС“, бр. 26/77, 28/77, 43/77, 20/79, 24/84, 39/86, 51/87, 6/89 и 42/89, „Службенигласник РС“, бр. 21/90, 16/90, 26/91, 75/91, 9/92, 49/92, 51/92, 23/93, 67/93, 47/94, 17/95,44/98, 10/02, 11/02, 80/02, 39/03 и 67/03);

(2) Даном ступања на снагу овог законика престају да важе кривичноправнеодредбе садржане у:

– чл. 105. и 107. Закона о избору народних посланика („Службени гласник РС“,бр. 35/00, 57/03 и 18/04);

– члану 45. Закона о заштити од јонизујућих зрачења („Службени лист СРЈ“,број 46/96);

– члану 3. Закона о забрани изградње нуклеарних електрана у СРЈ („Службенилист СРЈ“, број 12/95);

– члану 92. Закона о рударству („Службени гласник РС“, број 44/95);

– члану 12. Антимонополског закона („Службени лист СРЈ“, број 29/96);

– чл. 172. и 174. Закона о пореском поступку и пореској администрацији(„Службени гласник РС“, бр. 80/02, 84/02, 23/03, 70/03, 55/04 и 61/05);

– члану 27. Закона о спречавању прања новца („Службени лист СРЈ“, број53/01);

– члану 87. Закона о Народној банци Србије („Службени гласник РС“, бр. 72/03и 55/04);

– члану 330. Царинског закона („Службени гласник РС“, бр. 73/03 и 61/05);

– чл. 179, 181. и 182. Закона о стечајном поступку („Службени гласник РС“, број84/04);

– члану 141. Закона о лековима и медицинским средствима („Службенигласник РС“, број 84/04);

– члану 24. Закона о јавном реду и миру („Службени гласник РС“, бр. 5/92,53/93, 67/93 и 48/94);

– члану 33. Закона о оружју и муницији („Службени гласник РС“, бр. 9/92, 53/93,67/93, 48/94, 44/98 и 39/03);

– члану 97. Закона о играма на срећу („Службени гласник РС“, број 84/04);

298

– члану 1052. Закона о поморској и унутрашњој пловидби („Службени листСРЈ“, бр. 12/98, 44/99, 74/99 и 73/00);

– члану 46а Закона о трговини („Службени лист СРЈ“, бр. 32/93, 41/93, 50/93,41/94, 29/96 и 37/02);

– члану 244. Закона о тржишту хартија од вредности и других финансијскихинструмената („Службени лист СРЈ“, број 65/02 и „Службени гласник РС“, бр. 57/03,55/04 и 45/05);

– члану 31. Закона о производњи и промету наоружања и војне опреме(„Службени лист СРЈ“, број 41/96);

– члану 221. Закона о осигурању („Службени гласник РС“, бр. 55/04, 70/04 и61/05).

Ступањем на снагу Закона о изменама и допунама Кривичног законика („Служ-бени гласник РС“, бр. 72/2009) престале су да важе и поједине одредбе другихзакона, тако члан 189. прописује да:

Даном ступања на снагу овог закона престају да важе:

– чл. 149. и 150. Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС“, бр.47/03 и 34/06);

– члан 173. Закона о пореском поступку и пореској администрацији („Службенигласник РС“, бр. 80/02, 84/02 – исправка, 23/03 – исправка, 70/03, 55/04, 61/05,85/05 - др. закон, 62/06 – др. закон, 63/06 – исправка др. закона, 61/07 и 20/09);

– члан 20. Закона о спречавању насиља и недоличног понашања на спортскимприредбама („Службени гласник РС”, бр. 67/03, 101/05 – др. закон и 90/07).

Члан 432.Овај законик ступа на снагу 1. јануара 2006. године.

299

УПОРЕДНИ ПРИКАЗ ОДРЕДАБАКРИВИЧНОГ ЗАКОНИКА И РАНИЈЕГ ОКЗ И КЗС

нови чл. → стари чл.1. → 3. ОКЗ2. → ново3. → 2. ОКЗ4. → 5. ОКЗ5. → 4. ОКЗ6. → 104. ОКЗ7. → 105. ОКЗ8. → 106. ОКЗ9. → 107. ОКЗ

10. → 108. ОКЗ11. → 109. ОКЗ12. → ново13. → 112. ОКЗ14. → 8. ОКЗ15. → 30. ОКЗ16. → 31. ОКЗ17. → 32. ОКЗ18. → 8. ст. 2. ОКЗ19. → 9. ОКЗ20. → 10. ОКЗ21. → ново22. → 11. ОКЗ23. → 12. ОКЗ24. → ново25. → 13. ОКЗ26. → 14. ОКЗ27. → 15. ОКЗ28. → 16. ОКЗ29. → 17. ОКЗ30. → 19. ОКЗ31. → 16. и 20. ОКЗ32. → 21. ОКЗ33. → 22. ОКЗ34. → 23. ОКЗ35. → 24. ОКЗ36. → 25. ОКЗ37. → 19. ст. 2. ОКЗ38. → 27. ОКЗ39. → 28. ОКЗ

40. → 29. ОКЗ41. → 33. Закона о јавном

информисању42. → 33. ОКЗ43. → 34. ОКЗ44. → 35. ОКЗ45. → 38. ОКЗ46. → 9. КЗС и 38. ст. 5. ОКЗ47. → 10. КЗС48. → 39. ОКЗ49. → ново50. → ново51. → 39. ст. 2. ОКЗ52. → ново53. → ново54. → 41. ОКЗ55. → 41. ст. 2. ОКЗ56. → 42. ОКЗ57. → 43. ОКЗ58. → 44. и 45. ОКЗ59. → ново60. → 48. ОКЗ61. → ново62. → 49. ОКЗ63. → 50. ОКЗ64. → 51. ОКЗ65. → 52. ОКЗ66. → 53. ОКЗ67. → 54. ОКЗ68. → 55. ОКЗ69. → 56. ОКЗ70. → 57. ОКЗ71. → 58. ОКЗ72. → 3. КЗС73. → 4. КЗС74. → ново75. → ново76. → 5. КЗС77. → 59. ОКЗ78. → 60. ОКЗ

300

79. → 61. ОКЗ80. → 62. ОКЗ81. → 63. ОКЗ82. → 64. ОКЗ83. → 65. ОКЗ84. → 65. ОКЗ85. → 66. ОКЗ86. → 68. ОКЗ87. → 69. ОКЗ88. → 70. ОКЗ89. → ново и 102. КЗС

89а → ново89б → ново90. → 92. ОКЗ91. → 84. ОКЗ92. → 85. ОКЗ93. → 86. ОКЗ94. → 88. ОКЗ95. → 89. ОКЗ96. → 90. ОКЗ97. → 91. ОКЗ98. → 93. ОКЗ99. → 93. ОКЗ

100. → 93. ОКЗ101. → 93. ОКЗ102. → 94. ОКЗ103. → 95. ОКЗ104. → 96. ОКЗ105. → 97. ОКЗ106. → 98. ОКЗ107. → 99. ОКЗ108. → 100. ОКЗ109. → 101. ОКЗ110. → 102. ОКЗ111. → 103. ОКЗ112. → 113. ОКЗ113. → 46. ст. 1. КЗС114. → 46. ст. 2. и 169. КЗС115. → 48. КЗС116. → 50. КЗС117. → ново118. → 49. КЗС119. → 51. КЗС120. → 50. КЗС

121. → 53. КЗС122. → 54. КЗС123. → 55. КЗС124. → 56. КЗС125. → 57. КЗС126. → 58. КЗС127. → 59. КЗС128. → 186. ОКЗ и 60. КЗС129. → 61. КЗС130. → ново131. → ново и 240. КЗС132. → 63. КЗС и 189. ОКЗ133. → 76а КЗС134. → 64. КЗС135. → 62. КЗС136. → 65. КЗС и 190. ОКЗ137. → 66. КЗС и 191. ОКЗ138. → 67. КЗС139. → 68. КЗС и 191. ОКЗ140. → 69. КЗС и 193. ОКЗ141. → 73. КЗС142. → 72. КЗС и 194. ОКЗ143. → 70. КЗС и 143. ОКЗ144. → 71. КЗС и 195а ОКЗ145. → 71а КЗС146. → ново147. → 74. КЗС и 196. ОКЗ148. → ново149. → 75. КЗС150. → ново151. → 76. КЗС152. → ново153. → ново154. → 79а КЗС155. → 80. КЗС156. → ново157. → 82. КЗС158. → 105. Закона о избору

народних посланика159. → 105. Закона о избору

народних посланика160. → 83. КЗС161. → 84. КЗС162. → 85. КЗС163. → 86. и 87. КЗС

301

164. → 89. КЗС165. → 86б КЗС166. → 86г КЗС167. → 86д КЗС168. → 88. КЗС169. → 90. КЗС170. → 93. КЗС171. → 92. КЗС172. → 94. КЗС173. → 98. КЗС и 157. ОКЗ174. → 100. ОКЗ175. → 158. и 159. ОКЗ176. → 96. КЗС177. → ново и 160. ОКЗ178. → 103, 104. и 110. КЗС179. → 105. КЗС180. → 106. КЗС181. → 107. КЗС182. → 108. КЗС183. → 111. КЗС184. → 251. ОКЗ185. → 252. ОКЗ

185а → ново185б → ново186. → 128. ОКЗ187. → 112. КЗС188. → брисан189. → брисан190. → 115. КЗС191. → 116. КЗС192. → 117. КЗС193. → 118. КЗС194. → 118а КЗС195. → 119. КЗС196. → 120. КЗС197. → 121. КЗС198. → 182. Закона о ауторским

и сродним правима199. → 183. Закона о ауторским

и сродним правимаи 183а КЗС

200. → ново201. → 250. ОКЗ и 53. Закона

о моделима и узорцима

202. → ново203. → 165. КЗС204. → 166. КЗС205. → 167. КЗС206. → 168. КЗС207. → 170. КЗС208. → 171. КЗС

208а → ново209. → 139а КЗС210. → 173. КЗС211. → 175. КЗС212. → 176. КЗС213. → 174. КЗС214. → 180. КЗС215. → 181. КЗС216. → 179. КЗС217. → 182. КЗС

218 . → ново219 . → ново

219 а. → 149. Закона о планирањуи изградњи

219б . → 150. Закона о планирањуи изградњи

220. → 183. КЗС221. → 184. КЗС

221а. → ново222. → 185. КЗС223. → 168. ОКЗ224. → 144. КЗС и 169. ОКЗ225. → ново226. → 144. КЗС и 169. ОКЗ227. → 170. ОКЗ228. → 172. ОКЗ229. → 172. и 174. Закона о

пореском поступку ипореској администрацији

229а → 173. Закона о порескомпоступку и порескојадминистрацији

230. → 330. Царинског закона231. → 27. Закона о спречавању

прања новца232. → 163. ОКЗ и 12.

Антимонополског закона

302

233. → 165. ОКЗ234. → 136. КЗС235. → 137. КЗС236. → 137а КЗС237. → 138. КЗС238. → 139. КЗС239. → 139б КЗС240. → 141. КЗС241. → 29а Закона о савезној

тржишној инспекцији, 87.Закона о Народној банциСрбије и 46б Закона оконтроли,утврђивању инаплати јавних прихода

242. → 148. КЗС243. → 147. КЗС244. → 146. КЗС245. → 171. ОКЗ246. → 245. ОКЗ

246а → 245. ОКЗ247. → 246. ОКЗ248. → 123. КЗС и 244. ОКЗ249. → 122. КЗС250. → ново251. → 126. КЗС252. → ново253. → 127. КЗС254. → 128. и 128а КЗС255. → 140. Закона о лековима и

медицинским средствима256. → 129. КЗС257. → 130. КЗС258. → 131. КЗС259. → 135. КЗС260. → 133. КЗС261. → ново262. → ново263. → ново264. → ново265. → 136а и 136б КЗС266. → 248а ОКЗ267. → 3. Закона о забрани

изградње нуклеарнихелектрана у СРЈ

268. → ново269. → ново270. → 157. КЗС271. → 156. КЗС272. → 155. КЗС273. → 158. КЗС274. → 160. КЗС275. → 161. КЗС276. → 162. КЗС277. → 163. КЗС278. → 187. КЗС279. → 188. КЗС280. → 189. КЗС281. → 190. КЗС282. → 191. и 191а КЗС283. → 192. КЗС и 283. ОКЗ284. → 243. ОКЗ285. → 193. КЗС, 91. и 92.

Закона о рударству286. → 200. КЗС287. → 247а ОКЗ288. → 194. КЗС289. → 195. КЗС290. → 197. КЗС291. → 241. ОКЗ292. → 241. ОКЗ293. → 240. ОКЗ и 1052. Закона

о поморској и унутрашњојпловидби

294. → 1052. Закона о поморскоји унутрашњој пловидби

295. → 199. КЗС296. → 198. КЗС297. → 201. КЗС298. → 186а КЗС299. → 186б КЗС300. → 186в КЗС301. → 186г КЗС

302. → 186ђ КЗС303. → 186е КЗС304. → ново

304а → ново305. → 117. ОКЗ

303

306. → 115. ОКЗ307. → 116. ОКЗ308. → 114. ОКЗ309. → 133. ОКЗ310. → 122. ОКЗ311. → 124. ОКЗ312. → 125. ОКЗ313. → 126. ОКЗ314. → 127. ОКЗ315. → 128. ОКЗ316. → 129. ОКЗ317. → 134. ОКЗ318. → 135. ОКЗ319. → 136. ОКЗ320. → 138. ОКЗ321. → 139. ОКЗ322. → 213. КЗС323. → 24. Закона о јавном реду

и миру324. → 215. КЗС325. → брисан326. → 221. КЗС327. → 222. КЗС328. → 223. КЗС329. → 224. КЗС330. → 225. КЗС331. → 202. КЗС332. → 203. КЗС333. → 204. КЗС334. → 205. КЗС335. → 206. КЗС336. → 207. КЗС

336а → ново336б → ново337. → 208. КЗС338. → 209. КЗС339. → 210. КЗС340. → ново и 91. КЗС341. → 212. КЗС342. → 237. КЗС343. → 218. КЗС344. → 220. КЗС

344а → 20. Закона о спречавањунасиља и недоличног

понашања на спортскимприредбама

345. → 226. КЗС346. → 227. КЗС347. → 228. КЗС348. → 33. Закона о оружју и

муницији349. → 230. КЗС350. → 230. КЗС351. → 231. КЗС352. → 97. Закона о играма на

срећу353. → ново

353а → ново354. → 241. КЗС355. → 233. КЗС356. → 234. КЗС357. → 248. КЗС358. → 235. КЗС359. → 242. КЗС и 174. ОКЗ360. → 243. КЗС и 181. ОКЗ361. → 245. КЗС и 182. ОКЗ362. → 246. КЗС

362а → ново363. → 247. КЗС364. → 251. КЗС и 175. ОКЗ365. → 252. КЗС и 178. ОКЗ366. → 253. КЗС и 180. ОКЗ367. → 254. КЗС и 179. ОКЗ368. → 255. КЗС369. → 249. КЗС370. → 141. ОКЗ371. → ново372. → 142. ОКЗ373. → 143. ОКЗ374. → 144. ОКЗ375. → 145. ОКЗ376. → 148. ОКЗ377. → 31. Закона о производњи

и промету наоружања378. → 146. ОКЗ379. → 147. ОКЗ380. → 149. ОКЗ381. → 150. ОКЗ

304

382. → 150а ОКЗ383. → 151. ОКЗ384. → ново

384а → ново385. → 153. ОКЗ386. → 152. ОКЗ387. → 154. ОКЗ388. → 111б КЗС389. → ново390. → 155. ОКЗ

390а → ново391. → 155а ОКЗ392. → 155в ОКЗ393. → ново394. → 214. ОКЗ395. → 218. ОКЗ396. → 219. ОКЗ397. → 215. ОКЗ398. → 216. ОКЗ399. → 217. ОКЗ400. → 201. ОКЗ401. → 203. ОКЗ402. → 204. ОКЗ403. → 205. ОКЗ404. → 206. ОКЗ405. → 207. ОКЗ

406. → 208. ОКЗ407. → 209. ОКЗ408. → 210. ОКЗ409. → 235. ОКЗ410. → 234. ОКЗ411. → 220. ОКЗ412. → 221. ОКЗ413. → 222. ОКЗ414. → 223. ОКЗ415. → 224. ОКЗ416. → 225. ОКЗ417. → 226. ОКЗ418. → 236. ОКЗ419. → 121. ОКЗ420. → 118. ОКЗ421. → 227. ОКЗ422. → 119. ОКЗ423. → 120. ОКЗ424. → 228. и 229. ОКЗ425. → 230. ОКЗ426. → 231. ОКЗ427. → 233. ОКЗ428. → 235. ОКЗ429. → 238. ОКЗ430. → 239. ОКЗ

305

АЗБУЧНИ РЕГИСТАР

КРИВИЧНИХ ДЕЛА И ПОЈМОВА

AАгресиван рат (чл. 386)Амнестија (чл. 109)

ББекство и омогућавање бекства лица лишеног слободе (чл. 339)

ВВажење кривичног законодавства на територији Србије (чл. 6)Важење кривичног законодавства Србије за држављанина Србије који учини кривичнодело у иностранству (чл. 8)Важење кривичног законодавства Србије за странца који учини кривично дело уиностранству (чл. 9)Важење кривичног законодавства Србије за учиниоце одређених кривичних делаизвршених у иностранству (чл. 7)Важење општег дела овог законика (чл. 13)Ванбрачна заједница са малолетником (чл. 190)Време извршења кривичног дела (чл. 16)Временско важење кривичног законодавства (чл. 5)Врсте казни (чл. 43)Врсте мера безбедности (чл. 79)Врсте правних последица осуде (чл. 95)

ГГеноцид (чл. 370)Главне и споредне казне (чл. 44)Гоњење за кривична дела против полне слободе (чл. 186)Гоњење за кривична дела против слобода и права човека и грађанина (чл. 153)Гоњење за кривична дела против части и угледа (чл. 177)Гоњење у случају када је учинилац у блиском односу са оштећеним (чл. 222)Грађење без грађевинске дозволе (чл. 219а)Границе одговорности и кажњивости саучесника (чл. 36)Границе ублажавања казне (чл. 57)

306

ДДавање и примање мита у вези са гласањем (чл. 156)Давање лажног исказа (чл. 335)Давање мита (чл. 368)Двобрачност (чл. 187)Дејство амнестије и помиловања на права трећих лица (чл. 111)Дело малог значаја (чл. 18)Диверзија (чл. 313)Добровољни одустанак (чл. 32)Договор за извршење кривичног дела (чл. 345)

ЗЗабрана вршења позива, делатности и дужности (чл. 85)Забрана присуствовања одређеним спортским приредбама (члан 89б)Забрана управљања моторним возилом (чл. 86)Загађење животне средине (чл. 260)Загађивање воде за пиће и животних намирница (чл. 258)Загађивање хране и воде за исхрану односно напајање животиња (чл. 273)Законска рехабилитација (чл. 98)Запуштање и злостављање малолетног лица (чл. 193)Заснивање ропског односа и превоз лица у ропском односу (чл. 390)Застарелост извршења казне (чл. 105)Застарелост извршења споредне казне и мере безбедности (чл. 106)Застарелост кривичног гоњења (чл. 103)Заштита извора информација (чл. 41)Заштита оштећеног (чл. 93)Зеленаштво (чл. 217)Злостављање и мучење (чл. 137)Злостављање потчињеног и млађег (чл. 406)Злоупотреба знака за помоћ и знака за опасност (чл. 351)Злоупотреба међународних знакова (чл. 385)Злоупотреба монополистичког положаја (чл. 232)Злоупотреба овлашћења у привреди (чл. 238)Злоупотреба поверења (чл. 216)Злоупотреба права гласања (чл. 157)Злоупотреба права из социјалног осигурања (чл. 168)Злоупотреба права на штрајк (чл. 167)Злоупотреба службеног положаја (чл. 359)Злоупотреба телекомуникационих знакова (чл. 284)Злочин против човечности (чл. 371)Значење израза у овом законику (чл. 112)

307

ИИзазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости (чл. 317)Изазивање опасности необезбеђењем мера заштите на раду (чл. 280)Изазивање опште опасности (чл. 278)Изазивање панике и нереда (чл. 343)Избегавање војне обавезе (чл. 394)Избегавање војне службе онеспособљењем и обманом (чл. 397)Избегавање пописа и прегледа (чл. 395)Избор мера заштитног надзора (чл. 74)Извршење новчане казне (чл. 51)Издавање чека и коришћење платних картица без покрића (чл. 228)Излагање опасности (чл. 125)Изношење личних и породичних прилика (чл. 172)Изнуда (чл. 214)Изнуђивање исказа (чл. 136)Израђивање и набављање оружја и средстава намењених за извршење кривичног дела(чл. 347)Изрицање мера безбедности (чл. 80)Искоришћавање рачунарске мреже или комуникације другим техничким средствимаза извршење кривичних дела против полне слободе према малолетном лицу (чл.185б)

ЈЈавно објављивање пресуде (чл. 89)

ККажњавање за кривична дела која су извршена за време ратног стања, оружаног сукобаи ванредног стања (чл. 417)Казна затвора (чл. 45)Клевета (чл. 171)Крађа (чл. 203)Крађа оружја и дела борбеног средства (чл. 414)Крајња нужда (чл. 20)Кривица (чл. 22)Кривичне санкције и њихова општа сврха (чл. 4)Кривично дело (чл. 14)Кривично дело извршено по наређењу претпостављеног (чл. 430)Кривично дело нечињењем (чл. 15)

308

Кријумчарење (чл. 230)Кршење закона од стране судије, јавног тужиоца и његовог заменика (чл. 360)Кршење породичних обавеза (чл. 196)Кршење санкција уведених од стране међународних организација (чл. 384a)

ЛЛажно представљање (чл. 329)Лажно пријављивање (чл. 334)Лака телесна повреда (чл. 122)Лишење живота из самилости (чл. 117)

ММеђународни тероризам (чл. 391)Мера забране приближавања и комуникације са оштећеним (чл. 89а)Место извршења кривичног дела (чл. 17)

ННавођење малолетног лица на присуствовање полним радњама (чл. 185а)Навођење на оверавање неистинитог садржаја (чл. 358)Навођење на самоубиство и помагање у самоубиству (чл. 119)Надрилекарство и надриапотекарство (чл. 254)Надриписарство (чл. 342)Напад на војно лице у вршењу војне службе (чл. 404)Напад на службено лице у вршењу службене дужности (чл. 323)Напад на уставно уређење (чл. 308)Напуштање немоћног лица (чл. 126)Напуштање оштећеног брода и ваздухоплова пре времена (чл. 426)Напуштање положаја противно наређењу (чл. 425)Нарушавање неповредивости стана (чл. 139)Нарушавање пословног угледа и кредитне способности (чл. 239)Насилничко понашање (чл. 344)Насилничко понашање на спортској приредби (чл. 344a)Насиље у породици (чл. 194)Наступање правних последица осуде (чл. 94)Недавање издржавања (чл. 195)Недозвољен прекид трудноће (чл. 120)Недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи (чл. 350)Недозвољена изградња нуклеарних постројења (чл. 267)

309

Недозвољена производња (чл. 242)Недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивнихматерија (чл. 348)Недозвољена производња, промет и држање оружјачија је употреба забрањена (чл. 377)Недозвољена трговина (чл. 243)Недозвољене полне радње (чл. 182)Недозвољено јавно коментарисање судских поступака (чл. 336a)Недозвољено поступање са експлозивним и запаљивим материјалом (чл. 286)Незаконит лов (чл. 276)Незаконит риболов (чл. 277)Незастарeлост кривичног гоњења и извршења казне (чл. 108)Неизвештавање војних органа (чл. 428)Неизвршавање материјалне обавезе (чл. 396)Неизвршење и одбијање извршења наређења (чл. 400)Неизвршење судске одлуке (чл. 340)Неиспуњавање дужности при спровођењу мобилизације (чл. 418)Неиспуњење и напуштање дужности за време борбе (чл. 424)Неистинито службено извештавање (чл. 409)Некажњавање за кривична дела из чл. 173. до 175. (чл. 176)Нема казне без кривице (чл. 2)Нема кривичног дела нити казне без закона (чл. 1)Ненаменско коришћење буџетских средстава (чл. 362a)Неовлашћен приступ војном објекту (чл. 416)Неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога (чл. 246)Неовлашћена употреба туђе фирме (чл. 233)Неовлашћени приступ заштићеном рачунару, рачунарској мрежи иелектронској обради података (чл. 302)Неовлашћено бављење одређеном делатношћу (чл. 353)Неовлашћено држање опојних дрога (чл. 246а)Неовлашћено извођење археолошких радова (чл. 353а)Неовлашћено изношење културног добра у иностранство (чл. 221а)Неовлашћено искоришћавање ауторског дела или предмета сродног права (чл. 199)Неовлашћено коришћење рачунара или рачунарске мреже (чл. 304)Неовлашћено коришћење туђег возила (чл. 213)Неовлашћено коришћење туђег дизајна (чл. 202)Неовлашћено објављивање и приказивање туђег списа, портрета и снимка (чл. 145)Неовлашћено организовање игара на срећу (чл. 352)

310

Неовлашћено откривање тајне (чл. 141)Неовлашћено прибављање и угрожавање безбедностинуклеарним материјама (чл. 287)Неовлашћено прикупљање личних података (чл. 146)Неовлашћено прислушкивање и снимање (чл. 143)Неовлашћено уклањање или мењање електронске информације о ауторскоми сродним правима (чл. 200)Неовлашћено фотографисање (чл. 144)Неоправдано одлагање репатријације ратних заробљеника (чл. 382)Неосновано добијање и коришћење кредита и друге погодности (чл. 209)Неотклањање опасности (чл. 285)Неподобан покушај (чл. 31)Непоступање по здравственим прописима за време епидемије (чл. 248)Непредузимање мера заштите на раду (чл. 169)Непредузимање мера за обезбеђење војне јединице (чл. 410)Непредузимање мера заштите животне средине (чл. 261)Непријављивање кривичног дела и учиниоца (чл. 332)Непријављивање припремања кривичног дела (чл. 331)Непрописно и неправилно извођење грађевинских радова (чл. 281)Непрописно старање о повереном оружју (чл. 412)Непружање помоћи (чл. 127)Непружање помоћи лицу повређеном у саобраћајној незгоди (чл. 296)Несавесна израда и преузимање наоружања и друге војне опреме (чл. 411)Несавесно вршење надзора над јавним саобраћајем (чл. 295)Несавесно вршење прегледа животних намирница (чл. 257)Несавесно поступање при справљању и издавању лекова (чл. 255)Несавесно пружање ветеринарске помоћи (чл. 271)Несавесно пружање лекарске помоћи (чл. 251)Несавестан рад у привредном пословању (чл. 234)Несавестан рад у служби (чл. 361)Неспречавање вршења кривичних дела против човечности и других добара заштићенихмеђународним правом (чл. 384)Неуказивање лекарске помоћи (чл. 253)Неуплаћивање пореза по одбитку (чл. 229а)Неурачунљивост (чл. 23)Неучествовање у отклањању опште опасности (чл. 326)Нехат (чл. 26)Нехатно лишење живота (чл. 118)

311

Новчана казна у дневним износима (чл. 49)Новчана казна у одређеном износу (чл. 50)Нужна одбрана (чл. 19)

ООбавезно лечење алкохоличара (чл. 84)Обавезно лечење наркомана (чл. 83)Обавезно психијатријско лечење и чување у здравственој установи (чл. 81)Обавезно психијатријско лечење на слободи (чл. 82)Обљуба злоупотребом положаја (чл. 181)Обљуба над немоћним лицем (чл. 179)Обљуба са дететом (чл. 180)Обмањивање купаца (чл. 244)Одавање војне тајне (чл. 415)Одавање државне тајне (чл. 316)Одавање пословне тајне (чл. 240)Одавање службене тајне (чл. 369)Одговорност правних лица за кривична дела (чл. 12)Одговорност уредника (чл. 38)Одговорност за тежу последицу (чл. 27)Одговорност издавача, штампара и произвођача (чл. 39)Одмеравање казне осуђеном лицу (чл. 62)Одузимање возачке дозволе (чл. 53)Одузимање и уништење службеног печата и службеног списа (чл. 328)Одузимање малолетног лица (чл. 191)Одузимање предмета (чл. 87)Одузимање туђе ствари (чл. 211)Ометање правде (чл. 336b)Омогућавање уживања опојних дрога (чл. 247)Онемогућавање вршења контроле (чл. 241)Опозивање условне осуде због неиспуњења одређених обавеза (чл. 6)Опозивање условне осуде због новог кривичног дела (чл. 6)Опозивање условне осуде због раније учињеног кривичног дела (чл. 6)Опозивање условног отпуста (чл. 47)Општа правила о одмеравању казне (чл. 54)Опште одредбе о новчаној казни (чл. 48)Општи појам рехабилитације (чл. 97)Организовање и подстицање на извршење геноцида и ратних злочина (чл. 375)

312

Оружана побуна (чл. 311)Ослобођење од казне (чл. 58)Ослобођење од казне за дела из чл. 400. до 404. (чл. 405)Основ и границе кривичноправне принуде (чл. 3)Основ одузимања имовинске користи (чл. 91)Отмица (чл. 134)Отмица ваздухоплова, брода и другог превозног средства (чл. 293)Оштећење брана, насипа и водопривредних објеката (чл. 282)Оштећење животне средине (чл. 264)Оштећење објеката и уређаја за заштиту животне средине (чл. 263)Оштећење повериоца (чл. 237)Оштећење рачунарских података и програма (чл. 298)Оштећење туђих права (чл. 220)

ППиратство (чл. 294)Побуна лица лишених слобoде (чл. 338)Поврат (чл. 55)Повреда гроба (чл. 354)Повреда моралних права аутора и интерпретатора (чл. 198)Повреда обезбеђења државне границе (чл. 408)Повреда парламентара (чл. 380)Повреда посебне војне службе (чл. 407)Повреда права гласања (чл. 155)Повреда права кандидовања (чл. 154)Повреда права на информисање о стању животне средине (чл. 268)Повреда права на подношење правног средства (чл. 147)Повреда права на управљање (чл. 165)Повреда права на штрајк (чл. 166)Повреда права по основу рада и права из социјалног осигурања (чл. 163)Повреда права при запошљавању и за време незапослености (чл. 164)Повреда права употребе језика и писма (чл. 129)Повреда проналазачког права (чл. 201)Повреда равноправности (чл. 128)Повреда слободе говора и јавног иступања (чл. 148)Повреда слободе изражавања националне или етничке припадности (чл. 130)Повреда слободе исповедања вере и вршења верских обреда (чл. 131)Повреда слободе кретања и настањивања (чл. 133)

313

Повреда тајности гласања (чл. 160)Повреда тајности писма и других пошиљки (чл. 142)Повреда тајности поступка (чл. 337)Повреда територијалног суверенитета (чл. 318)Повреда угледа због расне, верске, националне или друге припадности (чл. 174)Повреда угледа стране државе или међународне организације (чл. 175)Повреда угледа Србије(чл. 173)Подвођење и омогућавање вршења полног односа (чл. 183)Подривање војне и одбрамбене моћи (чл. 419)Подстрекавање (чл. 34)Позивање на насилну промену уставног уређења (чл. 309)Покушај (чл. 30)Покушај и лакше кривично дело (чл. 37)Помагање (чл. 35)Помагање непријатељу (чл. 423)Помиловање (чл. 110)Помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела (чл. 333)Поравнање учиниоца и оштећеног (чл. 59)Пореска утаја (чл. 229)Посебни случајеви фалсификовања исправе (чл. 356)Посебни услови за кривично гоњење за кривично делоучињено у иностранству (чл. 10)Последице неиспуњавања обавезе заштитног надзора (чл. 76)Послуга (чл. 365)Посредовање у вршењу проституције (чл. 184)Почетак и трајање правних последица осуде (чл. 96)Прављење и уношење рачунарских вируса (чл. 300)Прављење, набављање и давање другом средстава за извршење кривичних делапротив безбедности рачунарских података (чл. 304a)Прављење, набављање и давање другом средстава за фалсификовање (чл. 227)Правна заблуда (чл. 29)Прање новца (чл. 231)Превара (чл. 208)Превара у осигурању (чл. 208а)Превара у служби (чл. 363)Прелазак и предаја непријатељу (чл. 421)Преношење заразне болести (чл. 249)Преношење заразних болести код животиња и биљака (чл. 270)

314

Преношење инфекције ХИВ вирусом (чл. 250)Престанак мере безбедности на основу судске одлуке (чл. 90)Престанак правних последица осуде (чл. 101)Признавање капитулације или окупације (чл. 306)Приказивање, прибављање и поседовање порнографског материјала иискоришћавање малолетног лица за порнографију (чл. 185)Прикључење објекта који је изграђен без грађевинске дозволе (чл. 219б)Прикривање (чл. 221)Примање мита (чл. 367)Примењивање одредаба из чл. 38. и 39 (чл. 40).Принуда (чл. 135)Принуда према војном лицу у вршењу службене дужности (чл. 403)Припремање дела против уставног уређења и безбедности Србије (чл. 320)Продужено кривично дело (чл. 61)Производња и стављање у промет шкодљивих производа (чл. 256)Производња штетних средстава за лечење животиња (чл. 272)Промена породичног стања (чл. 192)Проневера (чл. 364)Протеривање странца из земље (чл. 88)Противзаконита наплата и исплата (чл. 362)Противзаконито омогућавање вршења одређених позива, функција, дужности,послова и делатности (чл. 341)Противзаконито претресање (чл. 140)Противљење војном лицу које врши посебну војну службу (чл. 402)Противљење претпостављеном (чл. 401)Противправна изградња и стављање у погон објеката и постројења која загађујуживотну средину (чл. 262)Противправно вршење медицинских експеримената и испитивање лека (чл. 252)Противправно заузимање земљишта (чл. 218)Противправно лишење слободе (чл. 132)Противправно одузимање ствари од убијених (чл. 379)Противправно ослобођење од војне службе (чл. 398)Противправно располагање повереним оружјем (чл. 413)Противправно убијање и рањавање непријатеља (чл. 378)Противправно усељење (чл. 219)Проузроковање лажног стечаја (чл. 236)Проузроковање стечаја (чл. 235)Пустошење шума (чл. 274)

315

РРад у јавном интересу (чл. 52)Разбојничка крађа (чл. 205)Разбојништво (чл. 206)Расна и друга дискриминација (чл. 387)Ратни злочин против рањеника и болесника (чл. 373)Ратни злочин против ратних заробљеника (чл. 374)Ратни злочин против цивилног становништва (чл. 372)Рачунарска превара (чл. 301)Рачунарска саботажа (чл. 299)Родоскрвњење (чл. 197)Рокови за опозивање условне осуде (чл. 70)

ССаботажа (чл. 314)Садржај и давање података из казнене евиденције (чл. 102)Садржина заштитног надзора (чл. 73)Саизвршилаштво (чл. 33)Самовлашће (чл. 330)Самовољно одсуствовање и бекство из Војске Србије (чл. 399)Састављање нетачних бирачких спискова (чл. 158)Сврха кажњавања (чл. 42)Сврха мера безбедности (чл. 78)Сврха условне осуде и судске опомене (чл. 6)Сила и претња (чл. 21)Силовање (чл. 178)Ситна крађа, утаја и превара (чл. 210)Скидање и повреда службеног печата и знака (чл. 327)Скривљена неурачунљивост (чл. 24)Слабљење борбеног морала (чл. 427)Служба у непријатељској војсци (чл. 422)Спречавање борбе против непријатеља (чл. 420)Спречавање и ометање доказивања (чл. 336)Спречавање и ограничавање приступа јавној рачунарској мрежи (чл. 303)Спречавање јавног скупа (чл. 151)Спречавање објављивања одговора и исправке (чл. 150)Спречавање одржавања гласања (чл. 159)Спречавање политичког, синдикалног и другог удруживања и деловања (чл. 152)

316

Спречавање службеног лица у вршењу службене радње (чл. 322)Спречавање штампања и растурања штампаних стварии емитовање програма (чл. 149)Стварна заблуда (чл. 28)Стицај кривичних дела (чл. 60)Судска опомена (чл. 77)Судска рехабилитација (чл. 99)Судска рехабилитација лица које је више пута осуђивано (чл. 100)Сурово поступање с рањеницима, болесницима и ратним заробљеницима (чл. 381)

ТТероризам (чл. 312)Тешка дела против безбедности јавног саобраћаја (чл. 297)Тешка дела против здравља људи (чл. 259)Тешка дела против опште сигурности (чл. 288)Тешка дела против уставног уређења и безбедности Србије (чл. 321)Тешка крађа (чл. 204)Тешка телесна повреда (чл. 121)Тешко убиство (чл. 114)Ток и прекид застарелости извршења казне и мера безбедности (чл. 107)Ток и прекид застарелости кривичног гоњења (чл. 104)Трајање заштитног надзора (чл. 75)Трговина малолетним лицима ради усвојења (чл. 389)Трговина људима (чл. 388)Трговина утицајем (чл. 366)

УУбијање и злостављање животиња (чл. 269)Убиство (чл. 113)Убиство детета при порођају (чл. 116)Убиство на мах (чл. 115)Убиство представника највиших државних органа (чл. 310)Ублажавање казне (чл. 56)Увреда (чл. 170)Угрожавање безбедности ваздушног саобраћаја (чл. 291)Угрожавање безбедности ваздушног саобраћаја насиљем (чл. 292)Угрожавање јавног саобраћаја (чл. 289)Угрожавање лица под међународноправном заштитом (чл. 390a)

317

Угрожавање независности (чл. 305)

Угрожавање опасним оруђем при тучи и свађи (чл. 124)Угрожавање саобраћаја опасном радњом и опасним средством (чл. 290)Угрожавање сигурности (чл. 138)

Угрожавање територијалне целине (чл. 307)Удруживање ради вршења кривичних дела (чл. 346)Удруживање ради противуставне делатности (чл. 319)

Узимање талаца (чл. 392)Умишљај (чл. 25)Уништавање докумената о гласању (чл. 162)

Уништавање културних добара (чл. 383)Уништење и оштећење јавних уређаја (чл. 279)Уништење и оштећење туђе ствари (чл. 212)Уништење, оштећење, изношење у иностранство и уношење у Србију заштићеногприродног добра (чл. 265)

Уништење, оштећење и уклањање знакова којима се упозорава на опасност (чл. 283)Уношење опасних материја у Србију и недозвољено прерађивање, одлагање искладиштење опасних материја (чл. 266)Употреба недозвољених средстава борбе (чл. 376)

Урачунавање притвора и казне издржане у иностранству (чл. 11)Уредник (чл. 38)Урачунавање притвора и раније казне (чл. 63)

Услови за изрицање дисциплинске казне, односно мере (чл. 429)Услови за изрицање условне осуде (чл. 6)Услови за одређивање заштитног надзора (чл. 72)

Услови и начин одузимања имовинске користи (чл. 92)Условна осуда (чл. 6)Условна осуда са заштитним надзором (чл. 71)

Условни отпуст (чл. 46)Утаја (чл. 207)Уцена (чл. 215)

Учествовање у групи која спречи службено лице у вршењу службене радње (чл. 324)Учествовање у групи која изврши кривично дело (чл. 349)Учествовање у тучи (чл. 123)

318

ФФалсификовање знакова за вредност (чл. 226)Фалсификовање знакова за обележавање робе, мера и тегова (чл. 245)Фалсификовање и злоупотреба платних картица (чл. 225)Фалсификовање исправе (чл. 355)Фалсификовање новца (чл. 223)Фалсификовање резултата гласања (чл. 161)Фалсификовање службене исправе (чл. 357)Фалсификовање хартија од вредности (чл. 224)Финансирање тероризма (чл. 393)

ШШпијунажа (чл. 315)Шумска крађа (чл. 275)

319

Илија Симићмр Александрар Трешњев

Кривични законикс краћим коментаром

друго измењено и допуњено издање

Издавач:Издавачко друштво „ИНГ-ПРО“ д.о.о.

Београд, Веле Нигринове 16а,

Издавача заступају:Горан Грцић

Владимир Здјелар

Главни и одговорни уредник:Јован Матијашевић, дипл. правник

Рецензенти:проф. др Мирослав Ђорђевић

Јанко Лазаревић

Лектура и коректура:Радмила Савић

Графичка припрема:Мирослав Арамбашић

Пласман и продаја:Издавачко друштво „ИНГ-ПРО“ д.о.о.

тел.: 2836-820, 2836-821 и 2836-822факс: 2836-474

Штампа:„IBC 98“

Тираж:1.000 примерака

Београд, 2010.

320

CIP – Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

343.21 (497.11) (094.5.072)

СИМИЋ, Илија, 1936-2007Кривични законик : с краћим коментаром /

Илија Симић, Александар Трешњев. – 2.измењено и допуњено изд. – Београд :ИНГ-ПРО, 2010 (Београд : IBC 98). – 320стр. ; 20 cm

Тираж 1.000. – Регистар. – Садржи: Кривичнизаконик.

ISBN 978-86-82881-44-5

1) Трешњев, Александар, 1969 - [аутор]а) Кривични законик - Србија

COBISS.SR - ID 172070156

ИНГ ПРО - dopuna.ingpro.rsdopuna.ingpro.rs/Komentari/Krivicni zakonik.pdf · 3 ˘;8x0 !8

Documents

Transcript of ИНГ ПРО - dopuna.ingpro.rsdopuna.ingpro.rs/Komentari/Krivicni zakonik.pdf · 3 ˘;8x0 !8