Година XIX, број 191 август /септембар …€¦ · мо месо....
Transcript of Година XIX, број 191 август /септембар …€¦ · мо месо....
WWW.LOVCIRS.COM
ЛИСТ ЛОВАЦА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Година XIX, број 191август /септембар 2019.
КОН КРЕТ НЕ ПРЕ ВЕН ТИВ НЕ МЈЕ РЕ ВЛА ДЕ РЕ ПУ БЛИ КЕ СРП СКЕ
август/септембар 2019. 3
ЛИСТ ЛОВАЦА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕГодина ХIХ, број 191, август/септембар 2019.Издавач: Ловачки савез Републике Српске,Бијељина, улица Старине Новака бр. 24Телефон: 055/243-400, ффакс: 055/243-230E-mail: lsbijeljina�gmail.com
www.lovcirs.comЖиро рачун: 5620010000005781
За издавача: Саво МинићГлавни и одговорни уредник: Душан РепијаУређивачки одбор: Саво Минић, Василије Савић, Војо Степановић, Драшко Росић, Здравко Илић, и Душан Репија, представник "Гласа Српске"Комисија за информисање Ловачког савеза РС: Војо Степановић, предсједник, Миленко Лазаревић,Александар Шљивић, Недељко Гламочак и Жељко Антонић
Штампа: "Глас Српске"Тираж: 19.000Лист излази једном мјесечноПлаћањем чланарине чланови Ловачког савеза Републике Српскепостају претплатници "Ловачких новина"Рукописи и фотографије се не враћају, а све прилоге слати наE-mail: lovacken�gmail.com
Рјешењем Министарства просвјете и културе број 07.3-27-3/07, од 9. маја 2007. године, лист је уписан у регистар јавних гласила подбројем 512.
У БИЈЕЉИНИ ЗАСЈЕДАО УПРАВНИ ОДБОР ЛОВАЧКОГ САВЕЗА СРПСКЕ
ПОЛА МИЛИОНА МАРАКА ЗА РАЗВОЈ ЛОВСТВА
Влада Републике Српске путем ресорног министарства обезбиједила поменуту цифру '
Странa 5
18. КУП РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ У ГАЂАЊУ ЛЕТЕЋИХ МЕТА
Бијељинцима мирна рука
Странa 9
ДИВЉА СВИЊА - УЗГОЈ, ЗАШТИТА И КОРИШЋЕЊЕ
ПРОБИРНИМ ОДСТРЕЛОМ
ДО СТАБИЛНИХ ПОПУЛАЦИЈА
Ар го и Ара по ко ри ли Ко зар ску Ду би цу
ПРЕ ЛИ ЈЕ ПИ УТИ СЦИ СА
ДРУ ГЕ ИЗ ЛО ЖБЕ СЛО ВАЧ КИХ
КО ПО ВА
Страна 31
Предсједник ЛС РС уручио
награду најбољем појединцу
Младену Симићу
Стране 19 - 22
ОСНИ ВА СЕ КРИ ЗНИЦЕН ТАР ЗА КОН ТРО ЛУАФРИЧ КЕ КУ ГЕ Страна 6
ПАО ПР ВИ МЕ ДВЈЕД У КО МЕР ЦИ ЈАЛ НОМ
ЛО ВУ У СО КО ЦУ
Уло же на сред ства
оправ да наза 15 да на
Страна 7
4 август/септембар 2019.
ПИШЕ: ДУШАН РЕПИЈАlo vac ken @gmail.com
овачки савез Републике Српске заједно са Бањалучкимсајмом било је учесник престижног сајма"Лорист"
у Новом Саду, гдје јепредставио дио експоната на лијепоуређеном штанду.
Потенцијалеу области ловног туризма први човјек савезаСаво Минићпредставио јебројним делегацијама које сутакође учеснице52. престижне манифестације у"Српској Атини".
Сајмови су одлична прилика да из прверуке упознамо наше потенцијалне госте са оним чим располажемо и шта све радимо дабисмо постали препознатљива земља за ловни туризам. Вјерујте дасу неки били изненађени чиме сверасполажемо, а поручили смо им дадођу и увјере се на лицу мјеста ка
кву дивљач, природу и ловнотехничке објекте имамо рекао је Минић.
У оквиру сајма предсједнициЛовачког савеза Републике Српске
и Ловач
ког савеза Србије Саво Минић и БратиславЋирковић договорили су се и оодржавањузаједничке сједнице управних одбора.
У колегама из Србије видимоправе пријатеље, а и многа нашаудружења побратими су са тамошњим удружењима. Из тог разлогаразговарали смо о евентуално лак
шем преносу ловачког оружјапреко границе, када су таква
дружења у питању. Неизоставна тема свакако је и
афричка куга, па са задовољством могу да кажем да у колегама садруге стране Дринеимамо правог партнера рекао је Минић.
На сајму "Лорист", који је одржану Конгресном центру
"Мастер" Новосадскогсајма, наступило је ви
ше од 500 излагача, којису представили понуду у
областима лова, риболова итуризма дунавског региона.
Учесници "Лориста" дошли су изРепублике Српске и БиХ, Аустрије,Бугарске, Црне Горе, Данске, Француске, Грчке, Хрватске, Холандије,Мађарске, Њемачке, Румуније, Русије, Сјеверне Македоније, Словачке,Словеније, Турске, Велике Британије и Србије.
Сајмови су одлична прилика да из прве руке
упознамо наше потенцијалне госте са оним
чим располажемо и штасве радимо да бисмо
постали препознатљива земља за ловни туризам,
рекао Минић
Ловачки савез Републике Српске учествовао на сајму "Лорист" у Новом Саду
Промоција потенцијала и учвршћивање пријатељства
НА САЈМУ НАСТУПИЛО ВИШЕ ОД 500 ИЗЛАГАЧА ИЗ
20 ЗЕМАЉА ЕВРОПЕ
Л
Разговор два представника- Саво Минић
и Братислав Ћирковић
Дио трофеја који су красилиштанд ЛСРС
ЛСРС добио диплому за запажен наступ на сајму
ПИШЕ: ВОЈО СТЈЕПАНОВИЋlo vac ken @gmail.com
ако је на дневном реду 13. редовне сједнице Управног одбораЛовачког савеза Републике Српске билодесетак тачака, акце
нат је дат на неколико тема које сетичу унапређења и улагања у ловиште, док о појединим тачкамарасправа није ни вођена.
Такав је био случај са извјештајем о уплати чланског доприносаза 2019. године, гдје су члановиУправног одбора једноставно поновили раније донесену одлуку иапел да поједине чланице Савезапоштују финансијску дисциплинуи измире преостале обавезе за овугодину.
ПОХВАЛЕ ЗА САРАДЊУ СА ВЛАДОМ СРПСКЕ
Чланови Управног одбора упознати су и са реализацијом подстицајних средстава за развој ловстваод стране Владе Републике Српске.Предсједник Минић је обавијестиода је на рачуне 72 ловачка удружења и два национална парка "Сутјеске" и "Дрине" уплаћено 400.000марака, а новац намијењен за развојловства издвојило је Министарство
пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске. Наведена средства ће углавном битиутрошена за набавку дивљачи, алии хранилица и камера за постављање видеонадзора у ловиштима те изградњу чека. ЛС РСкао и прошле године био је самопосредник, односно спона између удружења и ресорногминистарства.
Ових дана је завршен јошједан конкурс према којем је планирано да удружења добију100.000 марака, а реализација овогпројекта бића завршена у наредном периоду. Кaда се све сабере,директна улагања Владе Републике Српске путем ресорног министарства у ловство ове годинеизносиће 500.000 марака нагласио је први човјек Савеза.
Уз ријечи похвале за сарадњуактуелног руководства са ресорним министарством и ВладомСрпске, чланови Управног одбораистакли су проблем лошег информационог система и недовољногброја обучених особа за писањепројеката у ловачким удружењима. Закључено је да се у наредномпериоду иде у набавку рачунарскеопреме која ће омогућити потпуноумрежавање чланица Савеза.
ПРЕВЕНТИВОМ ПРОТИВ АФРИЧКЕ КУГЕ
Већа пажња присутних члано
ва Управног одбора посвећена јеИзвјештају о активностима у везиса појавом афричке куге. Предсједник савеза Саво Минић нагласио једа је о овој појави доста писано умедијима те да присуство ове опаке болести није регистровано наподручју Републике Српске, штоне значи да не треба предузетипревентивне мјере заштите.
Закон, вријеме и околностикоје су у окружењу, налажу од насда сваким даном будемо све активнији и пратимо ситуацију. Међутим, морамо да дјелујемо у
оквиру прописаних регулатива. Тоне подразумијева никакав масовни и неконтролисани одстрел,
напротив рекао је Минић.Он је додао да је ЛС РС у са
радњи са Министарством пољопривреде, шумарства иводопривреде, креирао превентивне активности које сеодносе на активан одстрел усмислу одстрела са годишњим
планом и календаром лова. Према календару лова од 1.
септембра је лов погоном са псима. Ова активност подразумијевајош један круг мониторинга наприсуство афричке куге. Након извршења одстрела потребно је узети узорак према упутству идоставити га најближој ветеринарској станици која даље шаљеузорак Ветеринарском институту"Др Васо Бутозан" који врши анализу евентуалног присуства рекао је Минић.
Управи одбор позитивно јеоцијенио рад Стручне службе, апотом одлучио да представнициСавеза и ове године узму учешћана сајмовима лова и обиљежавању9. јануара, Дана Републике Српске.
Донесена је и одлука да се до 1.децембра ове године у свим ловачким регијама спроведу избории предложе делегати у Скупштину Ловачког савеза те кандидатиза нови сазив Управног одбора идруге органе и тијела који су предвиђена Статутом Ловачког савеза.
август/септембар 2019. 5
ЧЛАНОВИ ЛС РС ПОНОВО УЧЕСТВУЈУ
У ОБИЉЕЖАВАЊУ ДАНА РЕПУБЛИКЕ
У БИЈЕЉИНИ ЗАСЈЕДАО УПРАВНИ ОДБОР ЛОВАЧКОГ САВЕЗА СРПСКЕ
И
ПОЛА МИЛИОНА МАРАКАза развој ловстваВлада Републике
Српске путем ресорног министарства обезбиједила
поменуту цифру
ДО 1. ДЕЦЕМБРА
ИЗБОРИ У СВИМЛОВАЧКИМ РЕГИЈАМА
Управни одбор засједао
у сједишту Ловачког савеза
Републике Српске у Бијељини
епублика Српска планира да оснује кризницентар за контролуафричке куге свиња,чији задатак ће битиспровођење мјера про
писаних Планом управљања кризном ситуацијом у случају да оваболест буде дијагностикована уСрпској.
Одлуку о оснивању републичког кризног центра усвојила је Влада Српске. Ова болест до сада ниједијагностикована на територијиСрпске и БиХ, али усвајање ове од
луке је важно због оправдане бојазни, наведено је из Бироа за односес јавношћу Владе РС. У саопштењу јенаведено да формирање кризногцентра представља и одговорностдржаве да заштити властиту економију, као и интерес пољопривред
них произвођача, јер би појава те болести нанијела огромне економскегубитке.
Кризни центар чине представници министарстава пољопривреде, шумарства и водопривреде,финансија, правде и унутрашњихпослова, те Ветеринарског института "Др Васо Бутозан", републичкихуправа за инспекцијске послове ицивилне заштите, Ветеринарске коморе, Савеза удружења пољопривредних произвођача, Удружењасвињара и Ловачког савеза Републике Српске наведено је у саопштењу.
На срећу, ова болест до сада није откривена на територији Српске,али је од огромне важности да сваудружења слушају упутства и држесе унапријед одређеног календаралова. Од 1. септембра је лов погоном
са псима. Ова активност подразумијева још један круг мони торинга наприсуство афричке куге. Након извршења одстрела потребно је узетиузорак према упутству и доставитига најближој ветеринарској станицикоја даље шаље узорак Ветеринарски институту "Др Васо Бутозан".
Минић је овом приликом похвалио многа удружења која су озбиљно схватила ситуацију и тачнопрема правилима достављају узорке на испитивање те још једномскренуо пажњу оним удружењимакоја нису активна по овом питању.
6 август/септембар 2019.
МИНИЋ ПОХВАЛИО УДРУЖЕЊА КОЈА СУ СА
ОЗБИЉНОШЋУ СХВАТИЛАУПУТСТВА НАДЛЕЖНИХ
Р
Откако су представници Министарства привреде, шумарства иводопривреде, те Ловачког савезаРепублике Српске дали препорукусвим ловачким удружењима да шаљу узорке одстријељених вепрована испитивање на афричку кугу,међу најактивнијим удружењимасу ловци ЛУ "Баљ" из Костајнице.
Послије сваког успјешног ловног дана Костајничани узорке достављају на лабораторијскоиспитивање на Ветеринарски институт "Др Васо Бутозан". Прегледом достављених узорака на срећу
није утврђено присуство афричкекуге, али је једна јединка била заражена трихинелом.
Поступили смо по хитној процедури, обавијестили надлежниВетеринарски инспекторат, обави
јестили све ловце који су учествовали у лову да не конзумирају месоте да исто донесу у просторијеудружења. Прегледом меса и достављањем извјештаја о испитивањумеса од Института, ветеринарскиинспектор је сачинио записник укојем нам је наложено да уништимо месо. Заједно са припадницимаДобровољног ватрогасног друштва у присуству инспектора поступили смо по претходнодонесеном записнику те сигурноуништили месо рекли су у удружењу.
Они су овим путем апеловали ина сва друга удружења да поступекао и они те да својим понашањеми поступцима на прво мјесто ставездравље и сигурност ловаца.
САВЈЕСНО ДЈЕЛОВАЊЕ ЛОВАЦА ИЗ КОСТАЈНИЦЕ
Вепар заражен трихинелом
Ловци из Костајнице
озбиљно схватили апеле
надлежних
КОНКРЕТНЕ ПРЕВЕНТИВНЕ МЈЕРЕ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Оснива се кризни центар за контролу афричке куге
Ова болест до сада није дијагностикована на
територији Српске и БиХ,али усвајање ове одлуке је важно због оправдане
бојазни, наведено је из Бироа за односе
с јавношћу Владе РС
ПИ ШЕ: МАР КО ПА ВЛО ВИЋ[email protected]
о вач ко удру же ње"Гла си нац" из Со ко цапо зна то је по ак тив но сти ма ко је спро во ди на уна пре ђе њулов ства. По себ на па жња да та је из град
њи лов нотех нич ких обје ка та ихра ни ли шта, што да је ре зул та те.
Не по сред но пред по че так зим ског ди је ла лов не се зо не ври јед ниљу ди са Ро ма ни је из гра ди ли су ви со ку че ку за тво ре ног ти па, на ми је ње ну пре вас ход но за ко мер ци јал нилов и осма тра ње ди вља чи. Че ка ихра ни ли ште за ме двје де из гра ђе ни
су у ре јо ну Мед ни ка, па и сам обје кат но си исто и ме ни на зив.
Дви је сед ми це на кон из но ше њапри хра не од стри је љен је ка пи тал ни ме двјед. Дра го Ка фа дар из Ви те за од стри је лио је ме двје да чи ји јетро феј у сре бр ној ме да љи. Срећ номлов цу на мир ној ру ци и оштром окуче сти та ли су број ни чла но ви удру же ња ко ји су до шли да по гле да јуод стрел.
Пред сјед ник ЛУ "Гла си нац"Стра хи ња Ба ше вић ре као је да јеово успјех, не са мо со ко лач ких ло ва ца већ и ци је ле Ре пу бли ке Срп ске.
На ше удру же ње иза шло је насве кон кур се ко је је рас пи са ла Вла да Ре пу бли ке Срп ске и до би ли смозна чај на ма те ри јал на сред ства ко јасу уло же на у ло ви ште. Ево, на конса мо 15 да на оправ да ли смо ула га ња и за ра ди ли но вац ко ји ће мо
утро ши ти запри хра ну
п л е ме
н и т и хвр ста ди вља
чи, при је све га ср на у зим ском пе ри о ду, али и пре да то ра као што су вуки ме двјед, чије се број но ста ње наРо ма ни ји по ве ћа ва из го ди не уго ди ну. При хра ном и од стре ломсма њу је мо ште ту на сточ номфон ду у се ли ма ко ја се на ла зе нате ри то ри ји оп шти не Со ко лац, чи ме ума њу је мо тро шко ве ло кал нихин сти ту ци ја и сто ча ра. И у бу ду ћемпе ри о ду на ста ви ће мо са раз во јемлов ног ту ри зма и укуп не по ну де усо ко лач ким ло ви шти ма ис ти чеБа ше вић.
Ово је још је дан при мјер да до брим га здо ва њем и пра вил нимула га њем у ло ви шта ко рист мо гуима ти сви, при је све га при ро да, аза тим сто ча ри, ло кал на за јед ни ца,лов ци и сви гра ђа ни на ше Ре пу бли ке. Ова квим по те зи ма лов ци Ре пу бли ке Срп ске до ка за ли су да суне из о став на спо на из ме ђу при ро деи љу ди.
август/септембар 2019. 7
ПРИ МЈЕР ДА ОДДО БРОГ ГА ЗДО ВА ЊА И
ПРА ВИЛ НОГ УЛА ГА ЊА УЛО ВИ ШТА КО РИСТ МО ГУ ИМА ТИ СВИ
НО ВАЦ ЋЕБИ ТИ УТРО ШЕНЗА ПРИ ХРА НУ ПЛЕ МЕ НИ ТИХ
ВР СТА ДИ ВЉА ЧИ
Пао пр ви ме двјед у ко мер ци јал ном ло ву у Со ко цу
Л
На ше удру же ње иза шло је на све кон кур се ко је је
рас пи са ла Вла да Ре пу бли ке Срп ске
и до би ли смо зна чај на ма те ри јал на сред ства,
ко ја смо уло жи ли у ло ви ште, а ево са да
нам се то вра ћа, ре као Ба ше вић
Уло же на сред ства оправ да на за 15 да на
8 август/септембар 2019.
"Лоримес 2019" БА ЊА ЛУ КА (од 13. до 16. но вем бра)
По што ва ни лов ци и љу би те љи ло ва, до ђи те да за јед но уве ли ча мо ба ња луч ки "Лоримес2019" на ко јем ће сепред ста ви тисве на ше ре ги је, удру же ња и по је дин ци
ВАШ ЛО ВАЧ КИ СА ВЕЗ РЕ ПУ БЛИ КЕ СРП СКЕ
ПИШЕ: МИЛАДИН БОЖИЋlo vac ken @gmail.com
обједничка екипа18. купа РепубликеСрпске у гађањулетећих мета – дисциплина трап је"Семберија 2", дру
го мјесто освојила је екипа Ловач
ког удружења "Вучјак" из Брода, атрећа екипа је из Станара. Чланови Ловачког удружења из Бијељине имали су највише успјеха надомаћем терену, јер су добиличаст да организују ово престижнотакмичење у години када славе
велики јубилеј вијек од оснивања организованог лова.
Бијељинци су имали највишеуспјеха и у појединачној конкуренцији, јер је тријумфовао њиховчлан Младен Симић, испред Небојше Стијаковића из Бањалуке теДејана Билића из Станара. У гађању непокретне мете срндаћа на100 метара ловачким карабином прво мјесто заузео јеДрагиша Симић такођеиз "Семберије" доксу друго ит р е ћ ем ј е с т оосвојилиБ о б а нБогдановић и МилеЈовановићиз Ловачкогудружења "Црњелово".
Најбољим екипамаи појединцима медаље,пехаре и новчане награде додијелио је предсједник Ловачког савеза Републике СрпскеСаво Минић, који је захвалио домаћинима на доброј организацијии додао да овај вид такмичења ме
ђу ловцима треба да буде још масовнији. И заиста, осим учесникакоји су пласман на завршницу изборили добрим резултатима нарегионалним такмичењима, окострелишта се окупио велики бројљубитеља ловног стрељаштва изсвих крајева Српске, а били су иугледни гости како из врха ЛС РСтако и Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде,те представници града Бијељинена челу са градоначелником Мићом Мићићем.
Управо захваљујући Мићићу,који је и предсједник СкупштинеЛУ "Семберија", ово удружење до
било је локацију за стрелиште која
задовољава свеуслове за овај
вид такмичења. На
кон тога,члановиудружења на челу саглавнимкоорди
натором засве послове
З д р а в к о мСтевановићем
ужурбано су радили на изградњи стре
лишта и свих пратећихобјеката како би такмичари
и посјетиоци имали максималанугођај. На крају је и лијепо вријеме послужило такмичаре па је манифестација прошла у најбољеммогућем реду.
август/септембар 2019. 9
П
ТАКМИЧАРИ И ПОСЈЕТИОЦИ ИМАЛИ
МАКСИМАЛАН УГОЂАЈ
18. куп Републике Српске у гађању летећих мета
Бијељинцима мирна рука
И у екипној и у појединачној конкуренцији
чланови "Семберије" имали највише успјеха ипотврдили доминацију у
ловном стрељаштву
Предсједник ЛС РС уручио награду најбољем
појединцу Младену Симићу
Бијељинци најбољи и у гађању
непокретних мета
Најбоља екипа "Семберија 2"
Градоначелник Бијељине Мићо Мићићпомогао удружењу дадобије локацију за стрелиште
ПИШЕ: МИШО ЛАЗАРЕВИЋlo vac ken @gmail.com
омпанија "Алумина"окупила је ловце, запослене у овом зворничком колективу, како биим приуштила заједничко дружење са
представницима менаџмента, фабричког синдиката и Ловачког савеза Републике Српске.
У предивном природном амбијенту, у фабричком објекту у Сопотнику, тик уз Зворничко језеро, уопуштеној атмосфери, овом несвакидашњем скупу присуствовало јетридесетак ловаца, садашњих и некадашњих радника "Алумине", којису чланови овдашњих ловачкихудружења са обје стране Дрине.
Руководство "Алумине" је са задовољством прихватило идеју о организовању дружења својихрадника, ловаца, показујући и овомприликом друштвену одговорносткомпаније, која, са више од 1.500 запослених, представља мотор развоја и запошљавања не само регијеБирач, него и један од најзначајнијихпривредних субјеката у РепублициСрпској.
Ријечи добродошлице присутнима, међу којима су били и генерални секретар ЛС РС ЖивојинЛазић и члан Управног одбора кровне организације ловаца Српске изрегије Бирач Здравко Илић, упутиоје члан менаџмента "Алумине" Стево Савић. Он је рекао да компанијанастоји да реагује на све позитивнеидеје, да његује друштвеноекономско пословање и да у том контекстуразвија дух пријатељства, дружењаи других аспеката организованог заједничког дјеловања које је у интересу свих.
С тим циљем је организовано иово дружење ловаца који су запослени у нашој компанији, а истовремено и чланови ловачкихорганизација у овом крају рекао јеСавић, који и сам активан ловац.
Нагласио је да је руководствокомпаније подржало ову иницијативу, а све сциљемразвијања међуљудских односа, подизања свијести иодговорности и према компанији укојој раде и према Ловачком савезуРепублике Српске.
Присуство људи из Ловачкогсавеза даје на значају овог догађаја,тако да треба учинити напоре да овопрерасте у традиционално дружењеловаца из ове компаније поручио јеСавић и додао да је "Алумина" у задњих седам година побољшала својепословање у континуитету и израсла у једну респектабилну компанију која превазилази оквиреРепублике Српске, БиХ и шире.
Са скупа ловаца посебне импресије носи и први оперативац репу
бличке организације ловаца СрпскеЖивојин Лазић. Он је у име ЛС РС похвалио организовање дружења ловаца, радника ове фабрике, који сучланови ловачких удружења у овомдијелу Српске, али и у сусједнимопштинамапреко ријеке Дрине, Србији, чији је првенствени циљ дружење и заштита дивљачи, па теконда лов.
Управо ово дружење вратиломе у прошлост када смо се као млади ловци састајали и дружили, алипојавом напредне технологије, којанам омогућава да имамо специјалнепушке и разне џипове, нема вишетаквих дружења. Са овог скупа ловаца носим одличне утиске које ћупреносити гдје год будем ишао истакао је Лазић.
Међу запосленима у компанијиима ловаца који су безмало члановискоро свих ловачких удружења у регији Бирач, али и шире. Дружење уСопотнику дочекали су као рођачкисусрет, како су рекли, окупљање најближих, али и прилику да се виде,одморе и још више зближе, да једно
ставно покажу и ону другу странукада нису на радним задацима.
Идеја и организација су за сваку похвалу, лијепа прилика да људикоји се нису видјели годинама, нађуна једном мјесту каже Ђоко Петровић, члан ЛУ "Соко" из Козлука. Он сеактивно бави ловом три деценије иистиче да је бити ловац велика част,јер се, како каже, налази у друштвуљуди који воле и чувају дивљач.
Прави ловац истински мора поштовати и племениту и пернату дивљач и сваку другу врсту, јер је онабогатство које треба његовати казује Петровић.
Станислав Ерић је дугогодишњивозач у кабинету генералног директора "Алумине". Када није за воланом службеног аутомобила,слободно вријеме најчешће проводиу природи.
Природа и лов су мој усуд, нешто без чега не могу да замислим
свој живот. Кад сам у шуми, у природи, најбоље се осјећам, наравно удруштву својих пријатеља и колегаловаца вели Станислав, у ловачкимкруговима познатији по надимку"Биба".
Богат ловачки стаж од 35 година има и Душко Тодоровић, члан ЛУ"Студена гора" из Хан Пијеска.
Овдје смо да се дружимо и каорадници и као ловци. Наше познанство у фабрици, требало би још више да развијамо кроз оваква ислична окупљања истиче Душконаглашавајући да је лов посебна врста спорта и као таквог треба га и доживљавати.
10 август/септембар 2019.
К
СУСРЕТ ЛОВАЦА, РАДНИКА ЗВОРНИЧКЕ "АЛУМИНЕ", Н
Овом несвакидашњем скупу присуствовало тридесетак ловаца,
садашњих и бивших радника компаније
Ловачка секцијаЧлан менаџмента "Алумине" Стево Савић рекао је да је компанија по првипут организовала дружење својих радника који су ловци, изразивши надуда ће то бити традиција.- Одушевљен сам великим присуством ловаца на овом скупу, тако да мо-гу да предложим да се формира и ловачка секција на нивоу "Алумине" -рекао је Савић у шаљивом тону.
ДРУЖЕЊЕ ЗА ПАМЋЕЊЕ
ОБЈЕКАТ У СОПОТНИКУПРАВА ОАЗА МИРА
И ИЗУЗЕТНО МЈЕСТО ЗА ДРУЖЕЊЕ
У својој мисији, сматра, ловцитреба да буду и чувари природе и заштитници дивљачи.
Човјек мора да воли природу даби волио и дивљач резонује Тодоровић, који припада породици у којој се лов протеже на три генерације.
Породичну традицију лова наставља и Слободан Текић из зворничког насеља Јасеница.
Ово је дружење за памћење дочекује нас овај млади радник "Алумине", чији јеотац Остоја познати ловац уприобаљу Дрине. Слободан је ловац од своје 18 године и залов је везан највише због дружења!
Први путсам у фабричком објекту уСопотнику. Овоје права оазамира и изузетномјесто за дружење.Хвала организаторима што су нас позвали да будемозаједно и да ужива
мо у овом предивном амбијенту нескрива задовољство Слободан Текић, који је припадник ватрогасне јединице у "Алумини".
Послије напорног рада у фабричком кругу, лов је најбоља прилика да се одморим од свакодневнихобавеза, причаДане Крчо,
ВКВ брав а р ,
дугогодишњи члан ЛУ "Чауш" изБратунца.
Постао сам ловац 1987. годинеу Олову, на чијој територији сам својевремено живио. Драго ми је да насје фабрика окупила и да су се, у овако великом броју, одазвали нашиловци. Видите, како се људи лијеподруже. Надам се да ће ово дружењепрерасти у традицију и да ћемо се идогодине окупити на овом мјесту говори Крчо.
Жеља је то и Милана Радића, изакога су скоро четири деценије радау овој фабрици, али и близу три и подеценије ловачког стажа у ЛУ "Црниврх" у Малом Зворнику.
И овим примјером наша фабрика је показала своју величину.Спојила је своје раднике, ловце саобје стране ријеке Дрине истиче Радић, кога је посебно дирнула пажњаменаџмента "Алумине", који је омогућио да се уприличи овај сусрет љубитеља лова и природе.
Са пуно емоција о дружењу ловаца причају некадашњи раднициове фабрике, који су и даље активничланови својих ловачких удружења.Милосав Мићо Лазаревић, РадеСтевић, Богдан Латас и Драган Лазић су скоро сав радни вијек прове
ли у овој зворничкој фабрици докнису отишли у заслужену пензију.Сваки сусрет са некадашњим колективом и бившим колегама, разумљиво, буди посебна осјећања.
Ово је за нас рођачки сусрет, каокад се фамилија окупи на неком радосном догађају. Ови сусрети се немогу ријечима описати, они имајусвоју посебну вриједност наглашава Богдан Латас, из малозворничкогудружења "Црни врх", гдје обавља ипослове секретара у овој ловачкојорганизацији са око 300 чланова.Богдан је пуне четири деценије провео у највећем зворничком колективу, радећи у служби аутоматике.
Од почетка рада фабрике, далеке 1978. године, па све до одласка уинвалидску пензију, прије десет година, у зворничком гиганту је био иДраган Лазић из Радаља код МалогЗворника.
Мени је драго што сам срео своје некадашње колеге и упознао млађе раднике фабрике, са којима смооживјели старе успомене са посла,али и размијенилиискуства из лова истиче Лазић, иначе предводникловаца у овом малозворничком насељу.
Милосав Лазаревић и Раде Стевић, из козлучког "Сокола", такође супохвалили ово дружење и изразилизахвалност организатору што је, позивом да присуствује скупу, показаода нису заборављени.
Радећи некада као управник једног производног погона и комерцијалиста у набавној служби,Лазаревић и Стевић су одушевљеништо је дошло до једног оваквог сусрета.
Сјећамо се наших лијепих успомена из прошлости и младости, абогме падне и по која анегдота, којаје својствена нама старијим ловцима – кажу ветерани лова из ДоњегШепка и Роћевића.
На први сусрет ловаца радника"Алумине" дошли су и Дико Крстић,Петко Николић, Александар Сејменовић, Војислав Јанковић, Зоран Лукић, Зденко Јовић, Далибор Савић,Дејан Ђокић, Миодраг Симић, ДејанПејић, Милинко и Синиша Лазаревић...
Весела дружина, уз ловачке приче, шале и догодовштине, својствене ловачкој популацији, уживала јесуботњег септембарског поподнева.Како је сунце полако, али сигурносилазило ка западу, ловачка пјесмасе све више пробијала кроз литицешто су наткровиле Дрину, која себаш у близини Сопотника силом почела ширити у Зворничко језеро.
август/септембар 2019. 11
Поклон за домаћинаЖивојин Лазић уручио је ловачкучутурицу, поклон Ловачког савезаРепублике Српске, члану менаџ-мента "Алумине" Стеви Савићукао лијепу и драгу успомену наово дружење.- Менаџмент "Алумине" је напра-вио добар потез и о овој фабри-ци ће се чути далеко, и не самоданас, јер ово су заиста прави по-словни потези – рекао је Лазић.Истовремено, секретар Лазић уру-чио је и Плакету Ловачког савезаРепублике Српске дугогодишњемсараднику "Ловачких новина" изЗворника Миши Лазаревићу, којиредовно, више од три деценије,прати и пише о активностима ло-ваца у регији Бирач.
ЗахвалностДружење ловаца, радника"Алумине", одржано је у ком-плексу фабричког објекта уСопотнику. За беспријекорнуорганизацију овог скупа, по-ред менаџменту компаније,изражена је захвалност и
радницима фабричког ресто-рана, који су припремили богату
трпезу те Драгану Васиљевићу, лов-цу из Челопека, који је био задуженза ловачки паприкаш.
НА ОБАЛИ ЗВОРНИЧКОГ ЈЕЗЕРА
ЛАЗИЋ: ДАНАС ИМАМО СПЕЦИЈАЛНЕ ПУШКЕ И
ЏИПОВЕ, АЛИ НЕМА ДРУЖЕЊА КАО ШТО ЈЕ ОВО
Дружење о којем ће се дуго причати
Поклони задомаћина - Живојин Лазић и Стево Савић
Нису заборављени ни ловци, некадашњи радници зворничке фабрике
ПИШЕ: ДРАШКО ДРАГОСАВЉЕВИЋddra go sa vlje vic @gmail.com
а засједању америчке Националне асоцијације за оружје1966. године познатафирма "Ругер" представила је одабра
ним америчким новинарима изловачких и оружарских ревија четири прототипа нове једнометне пушке. Анахрони механизам новогоружја базирао се на систему са вертикалним блок затварачем који је уШкотској патентирао Џон Фаркухарсон још 1872. године и пушка није привукла неку нарочиту пажњу.Али, како је то касније у свом чланку објаснио један од присутних новинара: "Ловац са једнометком морабити веома вјешт у прикрадању дивљачи, пажљивој процјени удаљености, бирању најповољнијег мјестаи тренутка за хитац и, наравно, мора бити одличан стријелац, а све овога чини већим ловцем од колеге сапушком репетирком."
Нова "Ругерова"једнометка заиста јебила дизајнирана дапривуче пажњу ловаца са традицион а л н и м ,витешким приступом лову,оних који доброразумију и радоприхватају његов изазов, сасвим предностима и манама какве такав ловса собом носи.Пушку су конструисала и развила двап о з н а т а" Р у г е р о ва" инжењераХ а р иС е фрид
и Лери Ларсон и она је збогсвоје естетике, карактеристичне за 19. вијек, требало да буденазвана "Vic to rian" (због викторијанске Енглеске), али јето име након увођења у производњу промијењено. Одтада па до данас пушка није мијењала име и широмсвијета позната је посвом симболичном"једнометном" називу "No. 1" (број 1).
Фирма "Ругер"
Ф а б р и к у"Sturm, Ru ger& Co." основали су 1949. уграду Саутпорту, уамеричкој са
везној државиКонектикат, преду
зетник Александер Мекормик Старм и талентованипроналазач, један од по
знатих и доказаних оружарских умова 20 вијека Вилијам
Батерман Ругер.
Од дјетињства заинтересованза оружје, Ругер је као студент у једној соби направио радионицу иконструисао пушкомитраљез. Тех
ничке цртеже доставио је 1938. војној комисији. Официрима се конструкција толико допала да сумладог Ругера посавјетовали да постане конструктор оружја. Тако је ибило, а десет година касније, 1948.године, Ругер и његов партнерАлекс Старм представили су првипроизвод новоосноване фирме био је то чувени спортски полуаутоматски пиштољ Ru ger Stan dard у калибру.22lr. који је
б р зо освојио не само срцаспортских и рекреативних стријелаца већ је усвојен од стране америчке војске као пиштољ за вјежбу.
Током53годишње врлоус п ј е ш н екаријере Ругер је помогао уразвоју и сам патентирао на десетинеразличитих модела спортског и ловачког оружја, од којих сунеки постигли огроман успјех и по
пуларност чим су се појавили, попут
полуаутоматскогкарабина
"мини14". Оружје са Ругеро
вим карактеристичним орлом широм
12 август/септембар 2019.
Н
БЛОК ЗАТВАРАЧ ПОУЗДАНОФУНКЦИОНИШЕ СА СВИМ
ВРСТАМА ЧАУРА И ИЗДРЖАВАОГРОМНЕ ПРИТИСКЕ
Чувени "Ругеров" модел чест избор заљубљеника у
витешки лов једнометком
Оружје са Ругеровим карактеристичним орлом широм свијета је познато по техничким иновацијама, квалитету, прецизности, поузданости и безбједности
ПРИМЈЕНА БЛОК ЗАТВАРАЧА ОМОГУЋАВА
ДУЖУ ЦИЈЕВ ОД РЕПЕТИРКИ ПРИ ИСТОЈ УКУПНОЈ
ДУЖИНИ ОРУЖЈАПОЛА ВИЈЕ
ВИТЕШКОГ "БРОЈА 1"
свијета је познато по техничкиминовацијама, квалитету, прецизности, поузданости и безбјед
ности. Фирма "Ругер" је, каоправи иноватор у индустрији
оружја, поједине већ познатеконструкције додатно уса
вршавала и прилагођавала времену. Управо такав
случај био је и са једнометним ловачким ка
рабином "Ru ger No.1". Појава овог карабина изазвалаје
у први мах недоумицу код јед
ног дијеластручне јав
ности и лог и к а
покретања про
изводње пушке са тако превазиђеном конструкцијом довођена је упитање.
Једнометни карабин са блок затварачем "No. 1"Међутим, дизајн новог "Руге
ровог" модела "No. 1" није представљао просту копију пушкевикторијанског проналазача ЏонаФаркухарсона била је то зановљена и осавремењена инкарнација старе шкотске конструкције.Иако се отварање затварача и даље врши ангажовањем полуге,смјештене одмах испод браникаокидача, нову акцију коју је са собом донијела пушка "Ru ger No. 1"карактерише усавршавање основне предности пушака овог типанад репетиркама. Та предностогледа се у дужој цијеви при истојукупној дужини оружја, чиме суомогућени нешто већа почетнабрзина зрна и боља прецизност.
Али, радило се о још нечему. Вертикални блок затва
рач способан је да безпроблема поднесе и највећи притисак и врло лакосе може прилагодитипрактично свим постојећим пушчаним калибрима, при чемуфункционише веомапоуздано, без грешке иограничења са свимврстама чаура. Примјена таквог "топовског" затварачапоказала се као пунпогодак и пушка доживљава огроман
успјех и популарност. По
ред тога,п о л у г у
смјештенуи с п о д
браника оба
р а ч ак о
јомсе отва
ра и затвара блок затварач
ангажују лако и десноруки и љеворуки стријелци. Показалосе такође да уз мало вјежбе стријелац може врло брзо препунити пушку.
Пуњење пушке обавља се насљедећи начин. Потребно је првооружје укочити притиском на клизно дугме кочнице лоцирано наврату кундака. Затим приступамоотварању блок затварача. Палцем икажипрстом притиснемо аутоматску кочницу на врату полуге затварача, чиме је омогућено њенопомјерање и полугу ротирамо докраја. Тиме смо вертикални затварач помјерили у његову крајњу доњу позицију унутар сандука, аистовремено смо запели и скривени ороз. Преостаје нам да ручно уведемо метак у цијев и полугомзатворимо, односно подигнемо затварач (при чему се чује јасан клик,што је знак да је полуга забрављеназа штитник обарача и осигурана одпомјерања). Пушка је сада запета инапуњена, а након што је откочимо,спремна је за паљбу. Иакоје ороз сакривен у механизму, његов реп у запетом положају извирује са доњестране сандука и служи као индикатор тако знамо да је оружје запето.
Прве серијски произведене пушке биле су у калибру .308. Win, апостепено се почињу израђивати упрактично свим америчким иевропским популарним калибримаукључујући: .204 Ru ger, .22 Hor net,.218 Bee, .222 Re ming ton, .223 Re ming ton, .22 PPC, .22250 Re ming ton,.220 Swift, 6мм PPC, 6мм Re ming ton,6.5 Cre ed mo or, .243 Win che ster, .257Ro berts, .2506 Re ming ton, .264 Win che ster Mag num, .270 Win che ster, .270We at her bu Mag num, 6.5мм Re ming ton, 6.5×55мм, 6.5284 Nor ma,7×57мм, 7мм08, .280 Re ming ton,7мм Re ming ton Mag num, 7мм СТW,7.62x39мм, .3030 Win che ster, .3040Krag, .3006 Spring fi eld, .303 Bri tish,
.300Win che ster Mag num,
.300 H&H Mag num,.300 We at her bou
Mag num, .338 Win che ster Mag num,.357 Mag num, .375H&H Mag num,
.375 Ru ger, .3855Win che s ter,.404 Jef fery,
.405 Win che ster,.416 Re ming ton Mag num, .416 Ru ger,.416 Rig bu, .44 Re ming ton mag num,.450 Bus hma ster, .4570 Go vern ment,.460 С&W Mag num, .458 Win che sterMag num, .458 Lot, 9.3×74mmP и.450/400 Ni tro Ex press.
Три почетне варијанте C22L,С26М и С24H, које су се међусобноразликовале по дужини цијеви имаси, касније ће бити надопуњенебројним подмоделима и верзијама.На пушке је, наравно, могуће монтирати оптички нишан.
Од увођења 1967. године па доданас једнометни ловачки карабин "Ru ger No. 1", са масивнимтоповским блок затварачем, захва љујући огромној палети карабинских калибара у којима сеизрађивао и још израђује, бескрајно је свестран и практичан ловачки избор за апсолутно свеприлике и све континенте, а збогсвоје веома једноставне, спартанске конструкције чест је у рукамавитешких ловаца. Испод фотографије великог афричког ловца Фредерика Селоуса иде текст: Чувенибритански истраживач, официр ипрофесионални ловац ФредерикСелоус редовно је на сафарије уАфрику носио своју омиљену пушку система "фаркухарсон" у калибру .461 Gibbs (десно).
август/септембар 2019. 13
"RU GER NO. 1" СЕ БАЗИРА НА ЈЕДНОМЕТНОЈ
ПУШЦИ ШКОТСКОГ КОНСТРУКТОРА ИЗ 1872. ГОДИНЕ
"RU GER NО. 1" ПРОИЗВОЂЕН У ОГРОМНОМ
БРОЈУ АМЕРИЧКИХ И ЕВРОПСКИХ КАЛИБАРАЕКА
ПИШЕ: ДРАШКО ДРАГОСАВЉЕВИЋddra go sa vlje vic @gmail.com
етак .308 "винчестер" започео јесвој веома успјешни живот у раним педесетимг о ди
нама и развијен јепрвенствено каослужбени војни метак Сјеверноатлантске алијансе(НАТОа) који ће замијенити времешног америчкогратног ветерана метак.30 06 "спрингфилд". Несумњиво
један од најутицајнијих и најпопуларнијих метака 20. вијека .30 06"спрингфилд" служио је своју матичну земљу поносно у оба свјетска рата. Тај метак је такође доданашњег дана остао изузетно популаран ловачки калибар, како уматичној земљи тако и у остаткусвијета, укључујући ту и наше ловце. Међутим, по завршетку Другогсвјетског рата америчка влада започела је обимна истраживања сциљем да метак .30 06 добије достојног насљедника, што ближихкарактеристика, али у компактнијем и лакшем паковању, прилагођеном савременом аутоматскомпјешадијском наоружању.
Основна идеја је дакле била дабуде конструисан
метак
14 aвгуст/септембар 2019.
Достојни насљедникпрекаљеног ратника
Дозвољава краћи затварачи лакшу пушку, а незнатно
је слабији од свогпретходника .30 06
"спрингфилд", задржавшипредност великог
избора зрна разнихтежина и конструкција
М
.308 "ВИНЧЕСТЕР"РАЗВИЈЕН ПРВЕНСТВЕНО КАО СЛУЖБЕНИВОЈНИ МЕТАК
НАТО-а
Првобитно војнички метак .308"винчестер" уведен у ловну праксу 1952. године
који ће имати приближно истеили сличне балистичке перформансе доказаном метку .30 06, стим да је чаура морала бити знатно краћа да би и акције будућихмодерних полуаутоматских иаутоматских пушака биле краће,лакшеикомпактније, атрзајблажии подношљивији уз бољу контролу. Инжењери и балистичари сукао полазну основу узели метак.300 "Sa va ge" (7.62x47), настао јошдвадесетих годинасасличномидејом и рад на новом метку је почео.
Послије низа експеримената истудија настао је службени војниметак 7,62х51 мм НАТО Т65, пречниказрна истог као .30 06(што је било веомаважно због постојећих алата), али чаурекраће за 12 милиметара (европска ознака метка .30 06"спрингфилд" је7,62x63 мм).
Првобитна, оригинална војна ознакаметка .308 "винчестер"је европска и израженаје у милиметрима(7.62х 51 мм). Са другестране цивилна, односно ловачка (комерцијална) верзија овогметка има англоамеричкуознаку у инчима, а посебно језанимљива чињеница да је представљена двије године раније него што је 7,62 НАТО постаослужбени војни метак.
За настанак службеног стандардног метка новоуспостављеног Сјеверноатлантског савезанајвише се доводи у везу име познате америчке фирме "Винчестер". И док је војска обављалапосљедње експерименте са новим
метком, фирма "Винчестер" нијемогла сачувати тајну па је 7,62х51мм то јесте његова спортсколовачка верзија .308 "винчестер" доцивилних стријелаца стигла двијегодине раније него у касарне! Прва пушка која је овај метак донијела у ловишта 1952. године био једобро познати "Винчестеров" карабин "модел 70" са кратком акцијом. Метак је
одмах доживиовелики успјех, показавши се јед
нако прецизним и ефикасним попут свог претходника са дужомчауром, а пушка у новом калибрубила је лакша и приручнија захваљујући краћем затварачу.
Предности метка .308"винчестер"
Предности које је својом појавом метак .308 "винчестер" дониона сцену има много. Метак пред
ставља одлично погођену комбинацију дужине чауре (која омогућава кратки затварач), пречникапројектила, масе, брзине и подношљивог трзаја. По спољашњимдимензијама метак .308 "винчестер" и 7,62x51 НАТО су потпуноидентични. Флашаста чаура безивица дуга је по ЦИП 51,18 мм,
пречникдна чауре је 12,01 мм, угао раменачауре износи 40 степени, а зрно јепречника 0,309 инча или 7,85 мм.Максимална дозвољена дужинаметка је 71,12 мм. .308 "винчестер"је доступан кроз све врсте пушака обртночепне карабине, полуаутоматске пушке, полужне репетирке, пумпарице, једнометке саблок или неким другим типом затварача и преламаче. Фабричкихлаборација има у изобиљу, све сувисоког квалитета и производе се
широм свијета. Захвалан је за ручно пуњење због такође лако доступне широке лепезе елемената(зрна, чауре, барути, каписле) било гдје у свијету. Прецизност јеобично веома добра уз врло малаодступања, а разантност трајекторије је сасвим довољна да подмири све ловачке потребе.
Када се у балистичким таблицама упореде нови .308 и стари .3006, лако се може видјети да је .308упркос знатно краћој чаури необично сличан свом претходнику иконкуренту по енергији и брзинина устима цијеви. Разлика се обично креће од осам до 15 одсто. Примјера ради, просјечна енергијакомерцијалног метка .308 на устима цијеви је око 3670 џула, а брзина зрна на устима од око 700 м/с,док такође комерцијална муниција .30 06 има енергију од око 3950џула и почетна брзину од око 800м/с под истим условима (24 инчадуга цијев).
Као што се може закључити,ово је веома мали губитак енергије метка.308 "винчестер", по
себно ако имамо на уму његовуглавну предност он дозвољавакраћи затварач и лакшу пушку,посебно када је ријеч о обртночепним карабинима, што је наравно од великог значаја свакомловцу. Када је ријеч о кораку увијања, цијеви карабина већине произвођача у овом калибру имајукораке увијања од 1:10 до 1:12, који покривају тежине зрна од 130до 180 грејна.
Тај веома популарни и раширени метак и сам је послужио каооснова за читаву палету нових калибара. То су .243 "винчестер", .260"ремингтон", 7 мм 08 "рем"., .338"федерал", .358 "винчестер" и .307"винчестер". Све то су у основи меци .308 чија је чаура модификована да прими зрна различитихкалибара и врста.
За овај ловачки метак постојиогромна понуда зрна разних конструкција и тежина, почев од 7,1 г(110 грејна) до 13 г (200 грејна).Метак .308 Win. је своју популарност и репутацију прецизног, убитачног и свестраног меткаизградио највише кроз зрна масеод 140 до 180 грејна. Ловац наоружан обртночепним карабиномопремљеним оптиком и у калибру
aвгуст/септембар 2019. 15
ЛОВЦИМА .308 НА ТРЖИШТЕ СТИГАО ПРИЈЕ
ВОЈНОГ 7,62Х51 НАТО
.308 Win. са квалитетном фабричком или ручно пуњеном муницијом лаборисаном зрнима масе од150 до 180 грејна спреман је даизађе на мегдан скоро свакој средњој и крупној дивљачи на свијету.Огроман распон и доступност различитих конструкција зрна додатно наглашава универзалност овеубитачне комбинације лагано зрно танке полукошуљице од 125грејна за предаторе, брзо експандирајуће зрно од 150 грејна за дивљач величине срндаћа илиантилопе и тврђе зрно са контролисаном експанзијом од 165 до180 грејна за крупну дивљач попутјелена, јелена лопатара, лоса икрупног медвједа.
Конкретно, ловац са пушком укалибру .308 Win. на располагањуима огроман избор зрна са стандардном полукошуљицом и оловним језгром, али исто тако и тзв."бондед" зрна код којих су језгро икошуљица сљубљени, односноспојени, преко дјелимично монолитних зрна (која комбинују карактеристике зрна спојенекошуљице и језгра са зрнима монолитне конструкције из једногкомада материјала) до потпуномонолитних зрна сва та зрна закалибар .308 "винчестер" су одличних перформанси и посао ћеобавити без грешке. На примјер,стандардне уобичајене конструкције зрна попут "Win che ster Po werPo int", "Re ming ton Co reLokt" и"Fe de ral Po werShok" масе од 150до 180 грејна одличан су избор ипокривају све ловне ситуације.
Такође учинак зрна масе од110 до 125 грејна, у комбинацији
са већим почетним брзинама, показао се у пракси као сасвим задовољавајући за предаторе попутвука, шакала и лисице и поред чињенице да ће зрна масе 150 грејнана 200 метара боље држати брзину и разантност те да за ову врстулова постоје и далеко квалитетнији, намјенски развијени калибри.
Метак се доказао и као ривалмного бољој муницији развијенојспецијално за различита спортскастрељачка такмичења, а нетреба заборавити ни чи
њеницу да је ријеч о успјешном идоказаном снајперском војном иполицијском метку.
Разлике измеђукомерцијалног .308 Win
и војничког 7,62x51 НАТО
Прво војничко оружје прекокојег је овај метак ушао у службуНАТОа били су гломазна, неспретна и брзо напуштена ауто
м а т с к апушка М14 (за коју
је метак специјално и развијен) те митраљез М60, док судалеко боља белгијска пушка ФНФАЛ, можда најпознатије војнич
ко пјешадијско оружје на свијетуу овом калибру и њемачка ХК Г3дошле нешто касније.
Већ смо рекли да се метак.308 "винчестер" и 7,62x51 НАТОпо спољашњим димензијама неразликују. Ваља ипак напоменути да ловачки (комерцијални, ци
вилни) .308" в и н ч е
стер"
ивојнич
ки, службени7,62x51 мм НАТО Т65 ипак нису употпуности исти меци, али суразлике међу њима веома мале инису од значаја просјечном ловцу. Те разлике највише се огледају у притисцима и чињеници дасу војне чауре због поузданостинешто дебљих зидова, поготовона дну, да би могле издржатиаутоматску паљбу, односно битиотпорније на руптуру (прскање).Војни метак 7,62 x 51 мм НАТОразвија од стране НАТО прописани максимални притисак од50.000 пси док код ловачког метка .308 "винчестер", чија чаура јетањих зидова, тај притисак идепрема SA A MI стандарду до 60.000пси.
П о стоје и неке друге
разлике, као што је чеонизазор, односно конструкција и димензије лежишта метка. Наиме,лежиште метка у цијевима ловачких карабина калибра .308 Win. јекраће то јесте има мањи чеони зазор од лежишта метка у цијевимаслужбених војничких пушака ка
16 aвгуст/септембар 2019.
.308 НЕЗНАТНО СЛАБИЈИ ОД .30 06, АЛИДОНИО НИЗ ПРЕДНОСТИ
либра 7,62 НАТО, која су дужа. Чеони зазор је, према дефиницијикоју даје балистичар Обрад Динићу књизи "Наоружање пешадије",одстојање од чела забрављеног затварача до дна метка, када је метак потпуно у свом лежишту(Наоружање пешадије, НароднаАрмија Београд, 1970). То ће рећида чаура у лежишту метка ловачког карабина, фабрички предвиђеног за пуцање комерцијалнемуниције .308 "винчестер", има нешто мање простора да се деформише и приљубљује уз зидове приактивирању метка. Лежишта метака у комерцијалним и војнимцијевима разликују се дакле по димензијама војне чауре су прилагођене дужем лежишту метка увојним цијевима (имају дебље зидове и теже су од комерцијалних).
Премда један број стручњака
н епрепоручује да се
комерцијалном муницијом пуца из типичновојничког оружја, а да је сасвимбезбједно оба типа муниције испа
љивати из ловачких карабина,уобичајено сесматра да нема никаквеопасности одкоришћењаловачке муниције из војногоружја и обрнуто. Ипак, уколикостријелац жели да пуца жестоке лаборацијефабричког или ручно пуњеногметка калибра .308 "винчестер" извојничке пушке (пушке са ознаком7,62 НА
ТО), мора обратити пажњу на стање цијеви
предметног оружја, јер су притисци ловачке муниције разумије севећи од притисака војничке муниције, за коју је пушка предвиђена.Иначе, колико је 7,62 НАТО квалитетан, прецизан и убојит метак у
компактомпаковањуговори иподатакда су гаусвајалеи земљекоје нису
биле чланице НАТО
а. Тако јебивша СФРЈ за
потребе ССУПа иелитних јединица бивше
ЈНА крајем седамдесетих годинапрошлог вијека набавила њемач
ке војне аутоматске пушке "Hec kler und Koch Г3А3" и Г3А4,управо у калибру 7,62x51 НАТО.
Има добар број ловаца чијиће избор, уколико би моралиизабрати само једну пушку уједном калибру и за све прилике, бити .308 "винчестер" и токако смо видјели никако није
случајно. Постоје свакако и другисредњи калибри за које се са правом може рећи да су масовно доступни и да покривају свеловачке ситуације, али ниједанод тих калибара нема битнупредност над .308 "винчестер",метком за сва годишња доба, терене и ловове. Једном када се ловац навикне на калибар .308"винчестер" и у пракси упознањегове потенцијале доћи ће дозакључка да у рукама држи пушку која успјешно покрива све,од лисице до најкрупнијег медвједа ако ловац прецизно упути пажљиво одабрано зрно набило шта од овога, може бити сигуран да ће се врло брзо фотографисати крај ловачког трофеја.
aвгуст/септембар 2019. 17
.308 "ВИНЧЕСТЕР" ЈЕ КОМЕРЦИЈАЛНА
ВЕРЗИЈА ВОЈНОГ МЕТКА7,62Х51 НАТО
18 август/септембар 2019.
август/септембар 2019. 19
ПИ ШЕ: ДАР КО ЈО ВА НИЋ[email protected]
ве ли ком бро ју на ших ло ви шта, а на ро чи то брд ских ипла нин ских, ди вљасви ња је по ста ла го то во нај тра же ни јалов на вр ста ди вља
чи. Та ко је не ри јет ко чи ње ни ца даве ли ки број ло ва ца, ка да го во ри оло ву, ис кљу чи во ми сли на ди вљусви њу, те го то во ци је лу го ди ну вр ши при пре ме за по че так зим ске
се зо не, од но сно за лов ди вље сви ње (на бав ка и тре нинг па са го ни ча, на бав ка и по прав ка те рен скихво зи ла, ку по ви на мо то ро ла и огр ли ца за пра ће ње кре та ња па са идру го), за не ма ру ју ћи при то ме свеоста ле вр сте ло ва, на при мјер ловфа за на, зе ца, ди вље пат ке, шум скешљу ке, пре пе ли це, ли си це, ша ка ла и др.
Због то га ни је ни ка кво из не на ђе ње да у јед ном брд ском ло ви шту, ко је у свом основ ном лов номфон ду има фа зан ску ди вљач, непро на ђе те ни ти јед ног пса пти ча ра. Го ре на ве де но је за си гур но уте ме ље но на атрак тив но сти ло ва нади вљу сви њу, ко ја се на на шим те ре ни ма углав ном вр ши груп нимло вом, при го ном. Ова вр ста ло вапру жа лов цу по се бан до жи вљај,пре пун из не на ђе ња и адре на ли на,али ко ји не ри јет ко до во ди лов цана са му гра ни цу лич не без бјед но сти. Исто вре ме но, ова кав на чинло ва је са уз гој ног ста но ви шта"сти хиј ски", са ве о ма че сто да ле
ко се жним по сље ди ца ма по ма тич ни фонд по пу ла ци је, јер се у ве ћи ни слу ча је ва не би ра гр ло ко је ћесе од стри је ли ти.
С об зи ром на на ве де ну атрак тив ност ло ва ди вље сви ње, те ве ли ку за ин те ре со ва ност за овувр сту ло ва, ја сно је да ко ри сник
ло ви шта има по тре бу да ин тен зив но и одр жи во га зду је ди вљомсви њом, да би сво јим лов ци ма, алии лов ци ма го сти ма мо гао по ну ди ти лов ове вр сте ди вља чи и ти меоства ри ти зна чај не при хо де.
Ме ђу тим, га је ње ди вље сви њени је ни ма ло лак и јед но ста ван за да так ко ји се ста вља пред уз га ји ва ча, од но сно ко ри сни ка ло ви шта.Ов дје се на пр вом мје сту на ме ћепо тре ба обез бје ђи ва ња до вољ неко ли чи не ква ли тет не пре храм бе
не осно ве, ко ја ће за др жа ти ди вљусви њу то ком ци је ле го ди не у ло ви шту, уз сма ње ње ште те на по љо при вред ним усје ви ма. Исто вре ме но,одр жа ва ње по вољ не пол не и ста ро сне струк ту ре је дан је од нај ва жни јих за да та ка. На су прот уз га ји ва чусто је и кли мат ске про мје не, као иши ре ње аре а ла ди вље сви ње нара чун за пу ште них по љо при вред них има ња и уга ше них се ла, шточе сто до во ди до по ја ва да се ди вље сви ње сре ћу не по сред но уздво ри шта пре о ста лих ку ћа, чи не ћи им ште ту на усит ње нимпо љо при вред ним пар це ла ма,ко је су не ри јет ко основ ни из ворег зи стен ци је пре о ста лом се о ском ста нов ни штву. Ова по ја ва јена ро чи то при сут на у ври је ме го ди на без уро да шум ског сје ме на,али и из ра же них пе ри о да без па да ви на и са ви со ким тем пе ра ту ра ма.
Би о ло ги ја ди вља чиДа би се успје шно га ји ла
Ди вља сви ња - уз гој, за шти та и ко ри шће ње
Про бир ним од стре ломдо ста бил них по пу ла ци ја
У►
Ко ри сник ло ви шта има по тре бу да ин тен зив но иодр жи во га зду је ди вљом
сви њом, да би сво јим лов ци ма, али и го сти ма мо гао по ну ди ти лов ове
вр сте ди вља чи и ти ме оства ри ти зна чај не при хо де У НЕЕТИЧКОМ ЛО ВУ
ВЕ ЛИ КИ СА ВЕ ЗНИК СУ"ГПС" ОГР ЛИ ЦЕ НА ПСИ МА
ди вља сви ња, по треб но је на пр вом мје сту по зна ва ти би о ло ги јуове вр сте ди вља чи, а за тим и на чи не ко ри шће ња. Ди вља сви ња,ко ја ег зи сти ра на на шим про сто ри ма, има уско и тан ко ти је ло,из ра же но са ви је ну кич му, тро у гла сту гла ву и ду ге но ге, што јечи ни ве о ма вит ком и спрет ном. Упред је лу плећ ке, кр ма ча до сти жеви си ну до 80 цм, док ве пар до сти же ви си ну и до 110 цм. Вит ке и ду гач ке но ге се за вр ша ва ју са че ти рипр ста и до бро раз ви је ним пап ци ма. Пред ња два пр ста су ве о ма ја ка, док су зад ња два за кр жља ла.Код хо да, а на ро чи то у тр ку, сви њана ме ка ној под ло зи оста вља ја сантраг ду гих пр сти ју. Ти је ло је об ра сло че ки ња ма ко је су на по тиљ куи ле ђи ма ду же. На је сен јој на ра стегу ста и мек ша дла ка, што за јед носа пот ко жним са лом пред ста вљаод лич ну то плот ну изо ла ци ју. Бо јаче ки ња до ста је не у јед на че на и ве о ма је че сто те шко да ти пра виопис бо је, ко ја ва ри ра од жућ ка сте,мр ке, си ве или цр не. Уоп ште но ва жи да су ди вље сви ње у ис точ нимпред је ли ма Евро пе свје тли је у од но су на за пад не пре дје ле, због че га се код нас че сто мо же чу тина зив за ди вљу сви њу "цр на ди вљач".
Тек опра ше на мла дун чад поле ђи ма и бо ко ви ма су сме ђе жу тебо је, са свијетлосмеђим и там но сме ђим уз ду жним пру га ма. Пре коље та бо ја из бли је ди, па су у је сенјед но бој ни, бо јом слич ни ста римсви ња ма, али са сме ђим ни јан са мана бо ко ви ма. Код по је ди них је дин ки но ге су го то во цр не, гла ва јетам ни ја од ти је ла, док су уши нај там ни је. Уши су до ста ве ли ке, са ја ким ми ши ћи ма ко ји им слу же засве стра но окре та ње, та ко даих сви ња окре ће на свестра не, по ди же и спу шта и ти ме пре ци зно пра ти свешу мо ве и њи хов из вор.
Ис хра на ичу ла
Ди вљасви ња јесва што јед. Хра нисе хра номи биљ ноги жи во т и њ с к о гпо ри је кла.Лар ве и ко ри је ње ра дори ју ћи про на ла зи у зе мљи шту, оста вља ју ћиза со бом огром не из ро ва не по вр ши не, по зна те као ро во ти не. У то ме
јој по ма же тро у гла ста гла ва са ду гим ри лом ко је се за вр ша ва но сни ца ма (рил на пло ча). Ри ло је ја ко,ми ши ћа во, док је до ња ви ли ца вр ло по кре тљи ва и ја ка.
Нај ра зви је ни је чу ло код ди вљих сви ња је њух. Нај бо љи до казза на ве де но је сте не по гре ши во
про на ла
же ње хра не ис под ли шћа или у зе мљи, гдје до ла зи до жи ра, бу кви це,ке сте на, тек по си ја ног ку ку ру за,го мо ља, ин се ка та, лар ви, али игни је зда ми ше ва. Ди вље сви њепре по зна ју и ми рис раз ли чи тихљу ди. Та ко је до ка за но да сви њапре по зна је ми рис шум ског рад ни ка или осо бе ко ја је хра ни. Сље де ће раз ви је но чу ло је слух. Лов ци тозна ју, па се по ку ша ва ју шу ља ти
што не чуј ни је. Че сто се ста риве пар спа са ва за хва љу ју ћи
пра во вре ме ној ре ак ци ји на кон пуц ке та ња
гран чи ца. Сма тра седа ди вља сви ња
раз ли ку је зву ко ве, та ко да јери јет кост дане при ми је тишу мо ве ко јије до во де уопа сност. Ди вље сви њене ма ју на ро чи то раз ви јен вид, али
то не ути че нањи хо во по на
ша ње. По ље ви да је ма ње не го
код дру гих вр стади вља чи, а опа сност
пра те ла га ним по мје ра њем гла ве. За то је мо
гу ће при ма ћи се ди вљимсви ња ма ве о ма бли зу ако је по
го дан вје тар. Вје ро ват но се у окуства ра сли ка ко ја ни је оп тич киоштра. Сма тра се да ди вље сви њене раз ли ку ју бо је, али за то још непо сто је чвр сти на уч ни до ка зи.Утвр ђе на је спо соб ност раз ли ко ва ња раз ли чи тих свје тло сних ври јед но сти. Ство ре ни оп тич киути сак код ди вљих сви ња раз ли ку је се од људ ског, као цр ноби је лафо то гра фи ја. Цр ве но из гле да каоси во у раз ли чи тим ја чи на ма, за тосе и сла би је при мје ћу је у си вој по за ди ни. Пла ва бо ја им дје лу је каоцр на, а сви је тло жу та као би је ла. Тамр тва, без бој на сли ка по ве ћа вакод сви ња опрез при сва ком по кре ту, те ве о ма ла ко уочи сва кокре та ње или при бли жа ва ње. Та косе сла би је раз ви јен вид ди вље сви ње мо же ис ко ри сти ти за из бор бо је одје ће за лов. На при мјер, уКа на ди, Аме ри ци и не ким нор диј ским зе мља ма оба ве зна сјај на цр ве на бо ја ко ја је про пи са на збогбез бјед но сти за ди вље сви ње јеви дљи ва као без бој но си ва, за раз ли ку од там но зе ле не ко ја исту паиз свје тли јих, жућ ка стих и сви је тло сме ђих то но ва бо је.
О чу ли ма ди вље сви ње са же тосе мо же ре ћи: ди вље сви ње жи ве усви је ту раз ли чи тих по ја ва, ко јема ло рас по зна ју слу хом, а још ма ње ви дом. За то је њи хо во нај ва жни је чу ло њух.
Ди вља сви ња са сво јим чу ли ма, при ла го дљи во шћу и спо соб но сти пам ће ња и уче ња од мај ки,спа да у нај ин те ли гент ни је жи во тињ ске вр сте.
По зна ва ње осо би на ди вљихсви ња за уз га ји ва ча ни је са мо ва жно за га је ње, већ и за пред у зи ма ње мје ра за спре ча ва ње ште те.Вр ло је ва жно по што ва ње пра ви ла да у слич ним си ту а ци ја ма раз ли чи те жи во ти ње ре а гу јураз ли чи то. Та ко, на при мјер, мла дун че од мах по ро ђе њу тра жи си су. Ме ђу тим, већ на по чет ку пр воје тра жи на мај чи ној гла ви, за тимна вра ту и ле ђи ма. Тек на кон не ко ли ко не у спје лих по ку ша ја про на ла зи мли јеч не жли је зде и од та да
При хра наПри хра ну ди вљих сви ња тре бавр ши ти и у зим ском пе ри о ду,ка да је због ни ских тем пе ра ту разе мљи ште по вр шин ски за ле ђе ноили пре кри ве но ду бо ким сње -жним по кри ва чем. За до пун скопре хра њи ва ње и при хра њи ва њеди вљих сви ња по треб но је пред -ви дје ти го ди шње по јед ном гр лу:- зр на сте хра не 60 кг- соч не хра не 20 кг- хра не жи во тињ ског по ри је кла 30 кг
20 август/септембар 2019.
►
сва ки на ред ни пут не по гре ши воих про на ла зи. Ово је за сно ва но науро ђе ном инстинкту тра же ња ипам ће ња. Ве пар, ко ји жи ви са мот њач ки, тек се ка сно у је сен при дру жи кр ду ра ди па ре ња и сатак ма ци ма се бо ри за на кло носткр ма ча, чи ме по ка зу је уро ђе нипол ни на гон.
У про ље ће, кра јем мар та или уапри лу, ди вље сви ње са мла дун ча ди из ове и про шле го ди не по чи њу жи вот у ве ћим или ма њимкр ди ма у ко ји ма не ма ве про ва. Та кво кр до жи ви у за јед ни штву досље де ћег па ре ња, а по не кад и ду же. За ври је ме ље та, од кр да сеодво је ве при ћи у дру гој го ди нижи во та, ко ји ти ме по чи њу са мот ни жи вот. Че сто у ма њем, вла сти том кр ду жи ве дви је или трикр ма че у дру гој го ди ни жи во та,на ро чи то оне тје ле сно раз ви је ни је. Да кле, од кр да се пр во одва ја јумуж ја ци у дру гој го ди ни жи во та,што се и укла па у њи хов ка сни јижи вот ни ри там. Мла де кр ма че су"дру штве ни је", а че сто жи ве у за јед нич ком кр ду са кр ма ча ма раз ли чи тог уз ра ста ко је су ихопра си ле и сво јим се стра ма ко је суопло ђе не већ при за вр шет ку пр вего ди не жи во та. Пра сад су уви јек узмај ку. За јед но оста ју и у слу ча ју гу бит ка мај ке, и та да се за јед но спа са ва ју од не из вје сне суд би не.
У мир ни јим под руч ји ма или заври је ме ло во ста ја обич но су кр даброј ни ја, а при че шћем уз не ми ра ва њу ма ња. Пот крај го ди не кр да сесма њу ју и због од стре ла. У на шимпри ли ка ма кр да бро је од 10 до 30гр ла. У до ба до брог уро да жи ра ишум ских пло до ва кр да мо гу би тии број ни ја.
У сва ком кр ду се на ла зи уро ђе на за ко ни тост. При то ме је со ци јал но угро же ни ји ве пар, док суго ди шња ци пот чи ње ни кр ма ча ма,а сви ма њи ма су пот чи ње на пра сад и на зи мад.
Ди вље сви ње су нај ак тив ни јено ћу, иако по при ро ди ни су ноћ нежи во ти ње, не го их на то при си ља ва ју че ста уз не ми ра ва ња. Да њу ле же уко па не у гу сти шу, јед на додру ге, а на ро чи то зи ми. Нај ви шеле же на то пли јим, су вим сун ча ниммје сти ма, у за вје три ни.
Иако се за ди вље сви ње ве жепо јам о ве ли ким ми гра ци ја ма упо тра зи за хра ном, у из вор ној при ро ди ове вр сте је вјер ност ста ни шту уко ли ко оно пру жа до вољ ноква ли тет не ис хра не, уз оси гу ранмир. Да кле, за ши ри ну ње ног жи вот ног про сто ра пре су дан је сте
пен уз не ми ра ва ња, мо гућ ност из бо ра про сто ра за днев ни од мор, теуда ље ност мје ста гдје на ла зи до вољ ну ко ли чи ну ква ли тет не хра не.
По че так па ре ња ди вљих сви ња за ви си од пре храм бе них при ли ка, при је све га од уро дашум ског др ве ћа и гр мља. У но вем бру, де цем бру и ја ну а ру опло ди се85 од сто од свих кр ма ча. Пр во сепа ре ста ре кр ма че и то кра јем но вем бра и по чет ком де цем бра, докје сре ди ном де цем бра вр ху нац па ре ња дво го ди шњих кр ма ча. Су пра сност кр ма ча тра је од 112 до120 да на. Кр ма ча на пу шта кр дообич но не ко ли ко да на при је пра ше ња и за то ври је ме при пре мабр лог од гра ња, су ве тра ве, ли шћаитд... Сви ња обич но ко ти сто је ћиса ја ко на пе тим ле ђи ма и ко со ис пру же ним ре пом, па по не кад ле жина бо ку. Од ра сла, пре ко три го ди не ста ра кр ма ча нор мал но опра сиод ше сто ро до осмо ро пра са ди, адво го ди шња го то во упо ла ма ње,од но сно од тро је до ше сто ро пра са ди. По ро ђај тра је ви ше са ти, амла дун чад по чи њу да си са ју убр зопо до ла ску на сви јет. Пра си ћи поро ђе њу од мах ви де, а об ра сли судла ком и за штит но обо је ни. Пр вих да на кр ма че че сто хра не мла дун чад, го то во сва ког са та. Пра садси са ју од три до че ти ри мје се ца.
Ди вља сви ња је све јед. Да кле,хра ни се хра ном биљ ног, али и жи во тињ ског по ри је кла. Ана ли зомже лу дач ног са др жа ја утвр ђе но једа је у по гле ду биљ не хра не нај за сту пље ни ји онај тип ко ји пре о вла да ва у од ре ђе ном под руч ју. Та ко је
код сви ња у за пад ној, сред њој иис точ ној Евро пи од по љо при вред них кул ту ра за би ље же но нај ве ћеуче шће кром пи ра, зо би, ку ку ру за,ра жи и пше ни це. На ана ли зи ра них200 же лу да ца од стри је ље них ди вљих сви ња у Хо лан ди ји (Бру и дер ник 1977) утвр ђен је сље де ћиса др жај свих же лу да ца: у 72 од стожи то, у 37 од сто бу јад, у 30 од стобу кви ца, у 24 од сто бо ро ве игли це,у 24 од сто хра сто во, бо ро во и ли шће бо ров ни це, у 24 од сто ко ри је ње др ве на стог и зе ља стог би ља, у20 од сто ко ра и мла ди це, у 60 од сто си са ри, у 45 од сто ин сек ти, у 27од сто ки шне гли сте. Уста но вље ноје да је жи во тињ ска хра на на ђе нау чак 86 од сто ис пи та них же лу да ца.
Ди вља сви ња ва жи и оста је ве ли ка ште то чи на по љо при вред нихусје ва. Кр да ди вљих сви ња у ста њусу да по љо при вред ним про из во ђа чи ма при чи не пра ву пу стош.Оба ве за ко ри сни ка ло ви шта је даште ту од ди вљих сви ња све де нашто ма њу мје ру. Ова ште та на ро чи то је из ра же на у пе ри о ду до зри је ва ња по љо при вред них усје ва, апо себ но ку ку ру за и кром пи ра, паје по треб но ди вље сви ње у том пе ри о ду, по ја ча ном пре хра ном нахра ни ли шти ма, за др жа ти што да ље од по љо при вред них усје ва.
Груп ни лов не ри јет ко до но си ште ту
Лов ди вље сви ње убра ја се ме ђу нај љеп ше ло вач ке до жи вља јеко ји су да нас још мо гу ћи. Због то га и не чу ди ве ли ка оп се си ја ло ва ца за овом вр стом. Мо гу ћи раз лог
за на ве де ну кон ста та ци ју ле жи учи ње ни ци да се ни ка да не зна гдјеће се и ка да до жи вје ти успјех. По зна то је да је код сва ког ло ва ди вље сви ње, осим сре ће, нео п ход нои зна ње, ис ку ство и упор ност. Нај че шћи вид ло ва ди вљих сви ња коднас је груп ни лов при го ном уз упо тре бу па са. Код ова квог на чи на од стрел је углав ном "сти хиј ски",лов ци вр ло че сто не раз ми шља јуили не ма ју вре ме на да де таљ ноосмо тре је дин ку при је од стре ла,због че га на ста ју ве ли ки гу би ци ука те го ри ја ма ко је са уз гој ног ста но ви шта ни су за од стрел. На жа лост, че ста је прак са да по је ди негру пе ло ве све док се не од стри је ли и по сљед ња је дин ка за те че нана те ре ну, без об зи ра на пол и ста рост. У овој не е тич но сти ве ли киса ве зник су "ГПС" огр ли це на пси ма.
Пре ма на уч ним по да ци ма, оп ти мал на струк ту ра од стре ла по пу ла ци ја ди вљих сви ња, ко јаоси гу ра ва трај ност га здо ва ња, је сте сље де ћа: од 100 је дин ки за од стрел, 84 од сто су пра сад ина зи мад, а са мо 16 од сто су ста ри ја гр ла. На жа лост, у груп ном ло вуве о ма че сто се пу ца на сва ко гр локо је на и ђе, не во де ћи ра чу на о уз гој ним мје ра ма. Та ко се че сто де ша ва да од стри је ље на бу денај ве ћа ди вља сви ња у кр ду, од но сно кр ма ча во ди ља, што за и ста чи ни ве ли ку ште ту ма тич ном фон дукон крет не по пу ла ци је. Али мо ра мо би ти свје сни чи ње ни це да се уза јед нич ком ло ву, у ко јем по не кадуче ству је и не ко ли ко де се ти налов ца, мо ра на ћи ба рем је дан ло
август/септембар 2019. 21
ВЕ ЛИ КА ШТЕ ТА ОД СТРИ ЈЕ ЛИ ТИ ТРИ,
ЧЕ ТИ РИ ГО ДИ НЕ СТА РОГ ВЕ ПРА
►
вац ко ји ће по гри је ши ти при из бо ру је дин ке за од стрел.
Ве ли ка је ште та од стри је ли титриче ти ри го ди не ста рог ве пра.Та кво по сту па ње је не рен та бил нои ли чи на же тву зе ле ног жи та.Ова кав на чин ло ва до во ди до то гада у ве ћи ни ло ви шта има мо по пу ла ци је у ко ји ма се осје ћа не до ста так зре лих, ис ку сних и са уз гој ногста но ви шта нај зна чај ни јих је дин ки оба по ла. Ста ре кр ма че ко је, ка ко је и ре че но, на сви јет до но сенај ве ћи број пра са ди су ри јет ке,као и зре ли ве про ви. Због то га уовим по пу ла ци ја ма до ми ни ра јумла де кр ма че, као и мла ђи, пол ноје два са зре ли ве про ви. Упра во уовом сег мен ту уз го ја за да цико ри сни ка ло ви шта сунај ва жни ји.
Из бор гр лаза од стрел
Пра вил ност из бо ра гр ла зао д с т р е лве пра је ди но јеоправ да накод зре лихј е д и н к и .Овом ци љу јед но се мо же од го во ри ти чу ва њемсред њо доб них је дин ки. На су прот на ве де ног, мо ра мо би ти свје сни да јеутвр ђи ва ње ста ро сти ди вљих сви ња у при ро ди ве о ма те шко, а приса мом ло ву го то во и не мо гу ће. Напри мјер, ако дви је го ди не до сљед
но од стре љу ј е м ос а м опра сади на зи мад, све
оста ле је дин ке ће
п о с т а т идви је го ди не
ста ри је, а кр ма че ја че и ис ку сни је,
те ће мо има ти мо гућ ностда у тре ћој го ди ни пу ца мо на ве про ве ста ре че ти рипет го ди на.На рав но, ова мје ра зах ти је ва до сљед ну са рад њу свих ко ри сни кало ви шта у окру же њу. Ме ђу тим, се
лек ци ја ста ро сти гр ла пре ма њи хо вој те жи ни је та ко ђе не по у зданмо дел, јер су за би ље же ни слу ча је ви да тро го ди шња кр ма ча у де цем бру те жи све га 5060ки ло гра ма, а до бро раз ви јен го ди шњак до стиг не те жи ну и до 70 ки ло гра ма. Је ди но рје ше ње за овајпро блем је стро ги од стрел пре маве ли чи ни, од но сно круп но ћи је дин ке, ка кав је спро ве ден у Сло ве ни ји у пе ри о ду 19861988. и ко ји једао од лич не ре зул та те. На и ме, до не се на је на ред ба да је за бра ње нопу ца ти на фи зич ки раз ви је на икруп ни ја гр ла, док је у ло ву до зво ље но пу ца ти са мо на "сит ни је" ифи зич ки сла би је је дин ке. Ова квимна чи ном ло ва "спа се не" су сред
њо доб не и зре ле је дин ке оба по ла,ко је су у ства ри и но си о ци по пу ла ци је.
На жа лост, на ве де на сло ве нач ка ис ку ства на на шим про сто ри масу још да ле ко од при мје не, алиуко ли ко се же ли трај но и одр жи вога здо ва ти ди вљом сви њом, мо ра ће мо ве о ма бр зо ми је ња ти ло вач ке на ви ке пре ма овој атрак тив ној,али за уз гој вр ло за хтјев ној вр стиди вља чи.
22 август/септембар 2019.
СРЕД ЊО ДОБ НЕ И ЗРЕ ЛЕ ЈЕ ДИН КЕ ОБА ПО ЛА
НО СИ О ЦИ ПО ПУ ЛА ЦИ ЈЕ
►
радиционалним 25. са бором на Бабином бр дукод Дервенте све ча но јеобиљежено отварањеловне сезоне. Цје ло д невна манифестација
почела је у јутарњим часовиматакмичењем у гађању глиненихголубова, а настављена дружењемуз музику и томболу. Домаћиниовогодишње смотре ловаца јеливачка секција Дервента, иначенајбројнији дио Ловачког удружења"Мотајица". Предсједник те секцијеЗикрет Грачанлић истакао је да судервентски ловци угостили више од600 ловаца из цијеле БиХ.
Срећа је кад су са нама људи изсвих крајева, од Велике Жепе, прекоИлијаша, Бијељине и других гра
дова, јер ми важимо за добредомаћине. Ово смо организовали узвелику помоћ предсједника удруже
ња Дарка Бећаревића рекао јеГрачанлић захваливши се свимљубитељима лова који су увели чали смотру.
Бећаревић, који је недавнореизабран на мјесто предсједника,
подсјетио је да је у протеклихгодину дана удружење настојало даунаприједи услове свим ловцима.
Успјели смо да реновирамонаше стрелиште, у које смо уложилинешто више од 2.000 марака, анастојаћемо да и убудуће реали зујемо сличне пројекте. Дужи низгодина смо удружење које наовакав начин отвара ловну сезону,а морам да кажем међу мало бројнима. Сваке године нас се скупиоко 600, што домаћих ловаца, штоколега из околних удружења иФБиХ рекао је Бећаревић истака вши да удружење има одличнусарадњу са Ловачким савезом РС илокалном заједницом.
Свечаном отварању сезоне при суствовали су, између осталих, пред сједник Ловачког савеза РС СавоМинић, замјеник начелника општи не Синиша Јефтић и бројни другигости. Минић је том приликомистакао да је ЛСРС велика и снажна,моћна и најбоља невладина орга низација.
Ми имамо 23.000 људи, газ дујемо ловиштима и усуђујем се дакажем да смо најпристојнији. Висте једна од најјачих карика савеза,а овом приликом позивам вас свена предстојећи Сајам лова ириболова у Бањалуку, којем ћеприсуствовати и представници изСрбије и ино странства. Биће топрилика да покажемо своје трофејеи да све регије дају свој допринос рекао је Минић истичући да је циљда Ловачки савез РС у предстојећихпет година постане најјачи наБалкану.
Добар поглед и успјешну се зону ловцима је пожелио и Сини ша Јефтић, који је истакао далокална заједница има добрусарадњу са ловцима, те се нада даће тако бити и убудуће. Уоби чајено је да се током свечаноготварања спомену они који судопринијели развоју ловства наподручју општине, а ове годинетитулу заслужни ловац понијелису Недељко Лишчић, НедељкоЛати но вић, Ристо Кузмановић,Адил Мехмедовић, Алија Сломићи Милан Милановић.
август/септембар 2019. 23
БЕЋАРЕВИЋ РЕИЗАБРАН НА МЈЕСТО
ПРЕДСЈЕДНИКА
25. сабор ловаца Ловачког удружења "Мотајица"
На Бабином брду окупило
се 600 људи
Строже контролептичараЛовочувари Ловачког удружења"Мотајица" из Дервенте унаредном периоду обављаћестроже контроле паса птичара којеловци користе у лову, с обзиромна то да је одзив на испит заполагање ИОУ био релативно лош.Дрвентско удружење организовалоје потпуно бесплатно оцјењивањеи испит урођених особина заптичаре (ИОУ), али су члановиудружења довели само 13 паса исви су добили пролазну оцјену.Како је Законом о ловству РСпрописано да сви ловни пси којисе користе у ловишту треба дабуду оцијењени и да имајуположен ИОУ на одређену врстудивљачи која се лови са тимпсима, у наредном периоду бићепојачане контроле у ловишту. Циљнису репресивне мјере негопокушај да се пробуди свијест кодловаца да доведу псе на нареднооцјењивање да би била поштованазаконска процедура. Из удружењасу захвалили судијама МиркуПетрешину и Саши Кршићу накоректности при оцјењивању, као ичлановима који су препозналиважност и озбиљност ове акције.
Пао вепар од 211 килограмаИстакнути ловац дервентскогудружења Дарко Лишчићодстријелио је вепра тешког 211килограма на подручју НовихЛужана. У својеврсном подухватупомогао му је Далибор Добрић,чији је ловачки пас, нажалост,настрадао овом приликом.
Срећа је кад су са намаљуди из свих крајева, од
Велике Жепе, прекоИлијаша, Бијељине и
других градова, јер миважимо за добре
домаћине. Ово смо организовали уз велику
помоћ предсједника удружења Дарка
Бећаревића, рекао Грачанлић
Резултати у гађању "голубова"ПОЈЕДИНАЧНО1. Раденко
Кузмановић2. Ненад
Чечавац3. Радивоје
Ђалић
ЕКИПНО1. Секција
Лужани2. Секција В.
Сочаница3. Секција
Појезна
УКУПНИ ПЛАСМАН
ПОЈЕДИНАЧНО1. Ненад Чечавац2. Младен
Милошевић3. МиленКитановић
ЕКИПНО1. Станари 22. Пријатељи3. Семберија
T
ПИ ШЕ: МИ ШО ЛА ЗА РЕ ВИЋ[email protected]
ов на ре ги ја Би рачне тре ба да бри ну засво ју бу дућ ност. Ин те ре со ва ње за лов ича ри ко је пру жа овајспорт све ви ше при вла чи, по себ но мла
де љу де, да по ста ну лов ци. Са мо упо сљед њих осам мје се ци ов да шњаудру же ња по ста ла су број ни ја за 87но вих чла но ва. Лов се, као пел цер,пре но си на мла ђе на ра шта је,што по твр ђу је и по сљед њепо ла га ње ло вач ких ис пи та ор га ни зо ва но25. ав гу ста у Звор ни ку. Ме ђу 54кан ди да та нај ве ћи број суби ли мла диљу ди, ко јиже ле да сеа к т и в н оба ве ло воми ужи ва ју уље по та маовог хо би ја.
И овогпу та кан ди да ти су по ла га ли предко ми си јом у ко јој су би ли Го ранЗу бић из Ми ни стар ства по љо при вре де,шу мар ства и во до при вре деРе пу бли ке Срп ске, те пред став ни ци Ло вач ког са ве за Срп ске Зо ри ца Бух и Во јин Чу ту рић.По ла га ње ис пи та пра тио је и Ви до је За рић, пред сјед ник Са вје талов не ре ги је Би рач. Сво је вр снупо др шку бу ду ћи лов ци има ли суи од ру ко вод ства сво јих удру же ња. Мла ди лов ци, ко ји су до са даима ли ста тус при прав ни ка, ни сукри ли оду ше вље ње што ће, на кон успје шно оба вље ног ис пи та,мо ћи да но се пу шку и ло ве.
Нај ви ше кан ди да та, чак 12,сти гло је из звор нич ког удру же ња"Ву ко ви са Дри не". Ме ђу њи ма је иОг њен Осто јић, ко ји је, ка ко ка же,љу бав пре ма ло ву и при ро ди на сли је дио од оца Не ђе, ду го го ди шњег лов ца у овом кра ју.
Лов је ди ван спорт, ли је по јеби ти у при ро ди. Са лов ци ма се дру жим по сљед њих не ко ли ко го ди наи уви јек ку ћи до не сем не ко но воис ку ство ка зу је мла ђа ни Ог њен,уче ник че твр тог раз ре да сред ње
елек тро тех нич ке шко ле у Ка ра ка ју.
Ср ђан Алек сић је сти гао из Ми ли ћа.
Дра го ми је да сам по ло жио ида ћу мо ћи да ло вим са сво јим дру го ви ма при ча Ср ђан, док при маче стит ке од оца Си ни ше, по зна тоглов ца из Ми ли ћа, ина че глав ногло во во ђе у ЛУ "Ко мић".
И Бо бан Ди ми трић, ду го го ди шњи ло вац из Ми ли ћа, до шао је да
24 август/септембар 2019.
Л
ЈЕ ДАН КАН ДИ ДАТ ДО ШАО ИЗ 8.000
КИ ЛО МЕ ТА РА УДА ЉЕ НЕАЈО ВЕ ГДЈЕ ЖИ ВИ
На по сљед њем по ла га њуста тус лов ца за слу жи ло 48 кан ди да та, та ко да јеова ре ги ја у по сљед њих
де сет мје се ци бо га ти ја за 87 но вих чла но ва
ПО ЛА ГА ЊЕ ЛО ВАЧ КИХ ИС ПИ ТА У ЗВОР НИ КУ
Лов се као пел цер при ма
у ре ги ји Би рачНа по ла га ње ис пи та сти глииз Аме ри ке и Фран цу ске
Шест од 54 кан ди да та ни је успје ло да са вла да те сто ве
охра бри си на Ми ро сла ва пред по че так по ла га ња.
Имао сам ве ли ку же љу да по ста нем ло вац, да за јед но са та томно сим пу шку го во ри Ми ро слав иот кри ва нам да би за по че так ка ри је ре во лио да од стри је ли ди вљусви њу.
У ОШ "Све ти Са ва" у Звор ни куза те кли смо и Ел ви ра Ха џи ав ди ћа,Нер ми на Ба би ћа и Ел ви ра Ока но ви ћа, ко ји су на по ла га ње до шли изСје ди ње них Аме рич ких Др жа ва иФран цу ске.
Ско ро дви је де це ни је жи вим уАјо ви, ко ја је од род ног мје ста, Ди ви ча код Звор ни ка, уда ље на око8.000 ки ло ме та ра ка же Ха џи ав дић, до да ју ћи да ће због ло ва, у ко јем по себ но пре фе ри ра дру же ње,
нај ве ћи дио од мо ра про во ди ти урод ном кра ју.
Кад се не што во ли, он да ни шта ни је те шко под вла че ко ле геБа бић и Ока но вић, ко ји при вре ме но жи ве и ра де у бли зи ни Ли о на.
Те стов ни дио ис пи та је по ло жи ло 20 кан ди да та, да би 28 при прав ни ка, по сли је до дат ногусме ног ис пи ти ва ња, за до во љи локри те ри ју ме тро чла не ко ми си је. Уовој гру пи, шест кан ди да та мо ра ће да до дат но утвр ди зна ње.
Пред сјед ник ко ми си је Го ранЗу бић ка же да су ура ђе ни но ви те сто ви сма тра ју ћи да је тре ба ло дакан ди да ти по ка жу бо ље ре зул та тека ко би спрем ни је до че ка ли свеиза зо ве ко ји их оче ку ју у ло ву.
По сљед њих го ди на има мо од950 до 1.000 но вих ло ва ца у Ре пу бли ци Срп ској. Све ви ше мла дихљу ди се од лу чу је да се ба ви ло вом.Ми као чла но ви ко ми си је и струч ни ка дро ви из ове обла сти же ли мода их уве де мо у лов ство на пра вина чин, са етич ким и ху ма ним на че ли ма ка ко пре ма ди вља чи, та ко ипре ма еко си сте му ис ти че Зу бић.
Ина че, ди пло му ко ју стек нукан ди да ти ко ји по ло же ис пит, пот пи су ју и пред став ник Ми ни стар ства и пред сјед ник ЛС РС, та ко даиза њих сто је дви је нај ве ће ин сти ту ци је ко је уре ђу ју област лов ствау Ре пу бли ци Срп ској.
Се кре тар ЛС РС Жи во јин Ла зићиз ра зио је за до вољ ство трен домчлан ства у кров ној ор га ни за ци јило ва ца Срп ске.
ЛС РС је уре ђе на ор га ни за ци ја, са све опре мље ни јим ло ви шти ма, што уз ве ли ка при род набо гат ства и ра зно вр сност фон дади вља чи, ства ра по зи тив ну сли кукод мла дог сви је та, ко ји се све ви ше опре дје љу је за ак тив но ба вље ње ло вом и на рав но ужи ва ње уље по та ма овог хо би ја на гла ша ваЛа зић.
Он до да је да се по сљед њих го ди на све ви ше ула же у лов ствокроз об на вља ње по сто је ћих и из град њу но вих обје ка та.
Раз вој лов не ин фра струк ту реу на шим ло ви шти ма је сна жнопод стак нут за хва љу ју ћи и зна чај ним ула га њи ма Вла де Ре пу бли кеСрп ске и ре сор ног ми ни стар ства,ко ји су на нај бо љи на чин пре по зна ли рад на ше ор га ни за ци је исвих ње них струк ту ра ис ти че Ла зић. У ре ги ји Би рач са да има имави ше од 2.000 ло ва ца, а пре ма про цје на ма, Ло вач ки са вез РС бро јиско ро 23.000 чла но ва.
ПИ ШЕ: МИ ШО ЛА ЗА РЕ ВИЋ[email protected]
Ди вљи ве пар, те жак ви ше од200 ки ло гра ма, од стри је љен је наГр ки њи, из над Дри ња че, у звор нич ком ло ви шту "Мла ђе вац".Срећ ни ло вац је Ми о драг Сте ва но вић, члан ЛУ "Ву ко ви са Дри не", ко ме је ово пр ви улов ди вљесви ње у ло вач кој ка ри је ри ко јатра је 13 го ди на.
Због по ја ве Африч ке ку ге се зо на ло ва на ди вље сви ње је по че ла не што ра ни је, а овогка пи тал ца сам од стри је лио наГр ки њи, из ме ђу Дри ња че, Спа сов ни це и Ка ме ни це ка зу је Сте ва но вић.
Овај не сва ки да шњи улов седо го дио у 22. сеп тем бра у при је по днев ним са ти ма, ка да је гру пало ва ца, углав ном из ло вач ке сек ци је Дри ња ча, ко ји че сто за јед ноло ве, за по сје ла че ке мир но иш че ку ју ћи да ло вач ки пси по диг нуди вље сви ње из сво јих ста ни шта,ко ја су пре по зна тљи ва по овој вр сти ди вља чи.
У јед ном тре нут ку при ми је тио сам да се не што огром но, цр но, про ма ља у шум скомком плек су. У пр ви мах по ми слиосам да нам при ла зи ме двјед ко јих има на овом под руч ју. Кад сена шао на при стој ној уда ље но сти, угле дао сам ди вљег ве прако ји се кре тао у мом прав цу. Насре ћу био сам мир не ру ке и по го дио сам гдје је тре ба ло опи су је
Сте ва но вић улов ка кав се, ина че,не пам ти у овом кра ју.
Ко ли ко је кру пан био овај ди вљи ве пар, го во ри по да так да суму кљо ве би ле ду ге бли зу 30 цен ти ме та ра.
Сви смо би ли из не на ђе ниова квим при мјер ком. Ко ле ге лов ци ка жу да на овом под руч ју ни судо са да ви дје ли то ли ку гр до си јуи да је ово је дан од нај ве ћих "ди вља ка" ко ји је од стри је љен напла тоу Гр ки ње, по зна тог ком плек са звор нич ког ло ви шта на гла ша ва Сте ва но вић.
Ди вљег ве пра је са ли ца мје ста, до обли жње ло вач ке ку ћепре ве зао Ми о дра гов отац Мо мир,а ка ко са зна је мо ме со од ове ди вље сви ње ће за вр ши ти у ло вач ком па при ка шу пред ви ђе ном засве ча ност ко ју ће ор га ни зо ва тилов ци по во дом отва ра ња но велов не се зо не на ни ску ди вљач.
Ми о драг ка же да се до са дани је су сре тао са ова ко круп номди вља чи, али и са пу бли ци те тому ов да шњој јав но сти, на кон штосе про чуо по ка пи тал ном од стре лу, по себ но у ло вач кој по пу ла ци ји, као и ме ђу сво јим ко ле га ма уДо му здра вља у Звор ни ку, гдје ра ди као ди пло ми ра ни ме ди цин скитех ни чар у слу жби Хит не по мо ћи.
август/септембар 2019. 25
ЗУ БИЋ: НА СТО ЈИ МО ДА МЛА ДЕ НА ПРА ВИ
НА ЧИН УВЕ ДЕ МО У СВИ ЈЕТ ЛОВ СТВА
МЕ СО ЗА ВР ШИ ЛО У ЛО ВАЧ КОМ ПА ПРИ КА ШУ
Ре ги ја Би рачСе кре тар ЛС РС Жи во јин Ла зићка же да ре ги ја Би рач спа да у самврх до бро ор га ни зо ва них лов нихре ги ја у Ло вач ком са ве зу Срп ске. - На овом под руч ју до ста се ра -ди на раз во ју лов ства и по себ нолов не ин фра струк ту ре. Ло вач киса вез ће ове го ди не још сна -жни је по др жа ти ак тив но стиудру же ња у овој ре ги ји, та ко дасе пред ви ђа ју сред ства за ре а -ли за ци ју ра зних про је ка та улов ству ви ше од 50.000 КМ -на во ди Ла зић.
Но ви лов ци Од стрел капиталца у звор нич ком ло ви шту
Па ла гр до си ја те жа од 200 ки ло гра ма
26 август/септембар 2019.
ПИШЕ: ДЕЈАН ЈОВИЧИЋlo vac ken @gmail.com
овачко удружење"Срна" из Српца, сатрадицијом дугом72 године, једно јеод најстаријихудружења на подручју србачке оп
штине и на свом почетку јебројало 15, а сада укупно 509 чла
нова, од којих је 280 активно током цијеле године.
Ово је изјавио предсједникудружења Горан Савановић натрадиционалном зборовању којеје и ове године окупило више од200 србачких ловаца.
Савановић је похвалио својеколеге за поштовање правила уловишту, учешће у акцијама уништавања предатора и смањењекриволова, који је био незнатан уовој години.
У ловиште површине 27.655хектара током ове године смо убацили 300 фазанки из фазанерије уДобоју, које су излегле 1.500 пилића. Поставили смо пет аутоматских хранилица и видеонадзорна више локација и извршили одстрел већег броја предатора у ло
в и шту, као
што су лисице, куне, дивље мачкеи шакали рекао је Савановић.
Додаје да су 23 ловца који суучествовали у акцијама на предаторе награђени са по једном бесплатном кутијом метака.
На зборовању су уручене дипломе за осам младих ловаца којису положили ловачки испит, а 25ловаца добило је захвалницу саназивом "Заслужни ловац". Петпензионисаних ловочувара добило је по 100 КМ, а 11 малишана изподмлатка удружења награђено јеловачким шеширима.
Међу присутним на зборовању била је и једина жена ловацКристина Поповић, која је љубавпрема лову наслиједила од оца иактивна је више од 20 година.
Волим боравак у природи, узгој дивљачи и дружење. Мушкимловцима показујем да смо за овајскупи хоби и ми жене способне јеримамо оштро око, мирну руку исамодисциплину да пуцамо у дивљач само када је дозвољен одстрел каже Кристина.
Зборовању ловаца присуствовао је и начелник општине СрбацМлађан Драгосављевић, који јеобећао помоћ у изградњи ловачкекуће у Српцу, која је планирана унаредном периоду.
Ловачко удружење "Рибник"
Чак 14 роговасрндаћа завршило самедаљом
Комисија за оцјену трофејаЛовачког удружења "Рибник"оцијенила је пет рогова срндаћа златном медаљом, седампримјерака ушло је у кате горију сребрне медаље, а два су заслужила бронзу.
Сваки од 44 трофеја одстријелили су ловци матичногудружења у периоду од 1. јунадо 28. јула. Након извршеногувида у све достављене примјерке роговља, те након мјерења и оцјењивања, комисијаје констатовала да је овогодишња ловна сезона на срндаћасигурно најуспјешнија од преузимања ловишта у Ловачком удружењу "Рибник" изРибника.
Како је удружење младо јерје постало корисник ловиштатек почетком 2016. године, удосадашњем оцјењивању нијебило значајних резултата, па сес правом може констатоватида је овогодишња сезона најуспјешнија.
Чак 14 роговља задовољилоје критеријуме да добије медаљу, што је озбиљна показатељда је удружење за кратко ври јеме постало озбиљно и да седомаћински однос и газдовањевиде на сваком кораку навелису Рибничани.
Овогодишњи резултати уједно су и обавеза да сви члановиудружења наставе са досадашњим начином рада и организације.
Л
Српчани обиљежили 72. годину организованог лова
Напредак на свим пољима
У ловиште површине27.655 хектара током
ове године смо убацили300 фазанки из фазанерије
у Добоју, које су излегле 1.500 пилића,
рекао Савановић
НОВЧАНА НАГРАДА ЛОВОЧУВАРИМА
У ПЕНЗИЈИ
Члановиудружења саподмлатком
Женамеђу
ловцима
Руководство удружења садобитницима признања
Иако се није ловило, отварање зимске сезоне
обиљежено је дружењем,а ловци који су
заљубљеници у гађање летећих мета такмичили су
се у дисциплини "трап" ПИ ШЕ: БО РО ШКР БИЋlo vac ken @gmail.com
имска ловна сезона2019/2020. на нискудивљач отворена је уЛУ "Вучјак" посљедњесуботе у септембру, адомаћин прославе би
ла је ловачка секција "Сијековац". Иако се није ловило, отварање
зимске сезоне обиљежено је дружењем, а ловци који су заљубљеници у гађање летећих метатакмичили су се у дисциплини"трап". У тој вјештини осим домаћих екипа били су и пуцачи из Ло
вачког удружења "Озрен" Петровои Ловачког удружења "Фазан" Вукосавље, а екипа из овог мјеста јеосвојила прво мјесто. Друго је припало секцији "Винска", а треће секцији "Барица", из које долази инајбољи појединац Јово Јосиповић.
Отварањем лова постала јетрадиционална и уз добру организацију прославе гдје су присутниначелник општине Брод Илија Јовичић те гости секретар ЛС РСЖивојин Лазић, те предсједнициЛовачког удружења из Дервенте иСтанара.
Чланови "Вучјака" учествовали су и на сајму привреде, по љо при вре де и туризма у Броду накојем су изложили дио експонатаи велики број трофеја које су чланови овог удружења прикупилитоком посљедњих година, али ираније.
На штанду се могао видјетивелики број трофеја разних врстадивљачи као и дермопластичних
препарата дивљачи попут шакала,фазана, дивље патке и других врста које обитавају на просторимабродског ловишта. Посјетиоци сајма имали су прилику да виде лобању медвједа којег је одстри јелиопредсједник "Вучјака" Марко Видић у вишеградском ловишту.Атрактивно је било и роговље јелена лопатара који је од стри је љену бродском ловишту, те роговљемуфлона који је нажалост посљедњи пут виђен у ловишту овогудружења 1994. године.
Сајам је отворио министарпривреде и предузетништва Вјекослав Петричевић, а посјетили суга и први човјек Ловачког савезаРС Саво Минић, те начелник општине Брод Илија Јовичић као иостали угледни гости из Брода иокружења. У окви ру сајма Привреде у Броду одржани су и гастро сусрети у препуном парку испредспортског центра. Било је достаучесника и оних који су нудилисвоје специјалитете за дегустацију. Секција "Лијешће” је поводомгастро сусрета имала екипу у кувања чорбанца. Лијепом дружењуприсуствовали су и чланови подмлатка ове секције и цијелог удружења, те су помагали старијимприликом кувања.
август/септембар 2019. 27
Ловци секције Тршићобиљежили СветогEвстатија
Прославиликрсну славу
Чланови ловне секције Тршић која припада ЛУ "Соко"из Козлука, прославили су 3.октобра крсну славу Светог Eвстатија, заштитникалова.
Како то и доликује добримдомаћинима, у просторијама ловачке куће приређенаје славска трпеза. Ломљењеславског колача обавилису предсједник секције Дам љан Радић и ловац из Милића Мијат Вујадиновићкоји од почетка кумује ловцима из овог подрињскогмјеста.
Славској свечаности присуствовао је и протојер ЈованМаксимовић, свештеник изхрама Светих апостола Петра и Павла у Козлуку.
Наша секција од 2007. године прославља Светог Јевстатија и поносни смо штоуспјешно настављамо овутрадицију. За славску трпезу побринули су се нашичланови, који су обе збиједили средства и ангажовали се да будемо добридомаћини каже предсједник секције Дамљан Радић.
Дугогодишњи ловац Ђоко Петровић истакао је даовакви догађаји још вишеучвршћују пријатељствомеђу ловцима и својим колегама поручио да наставеда његују своје обичаје. Ловачка секција Тршић броји28 чланова и једина је у регији Бирач која обиљежаваСветог Eвстатија.
М. Л.
Такмичење у га ђа њу ле те ћих ме та на отва ра њу се зо не лова у Броду
Најпрецизнијигости из Вукосавља
З ОДР ЖА НОТАК МИ ЧЕ ЊЕ У
КУ ВА ЊУ ЧОР БАН ЦА
За па жен на ступ на Сајму привреде
28 август/септембар 2019.
ПИШЕ: МИШО ЛАЗАРЕВИЋlo vac ken @gmail.com
а Изборној скупштинијавним гласањем запредсједника Управног одбора Ловачкогудружења "Вукови саДрине" изабран је Бра
нислав Мирковић, који се на овој дужности налазио и у протекломпериоду. Он је добио једногласно повјерење свих присутних делегата даи у наредном периоду буде на челузворничких ловаца, док је истовремено, већином гласова, за предсједника Скупштине изабран ДраганАлемпић, члан секције Дрињача.
На Изборној скупштини, којој јеприсуствовао и члан Управног одбора ЛСРС из регије Бирач ЗдравкоИлић, изабран је и нови Надзорниодбор од четири члана, затим главни лововођа удружења, дисциплински суд и тужилац, те комисијеза кинологију и додјелу признањаи одликовања.
Мирковић је захвалио на указаном повјерењу и обећао да ће, заједно са свим ловцима, наставитина афирмацији ловачког удружењаи вриједностима лова као обликаспорта и дружења.
Око 320 чланова нашег удружења, распоређених у четири секције, дјелује у ловишту које сепростире на око 23.000 хектара. Собзиромна тода највећи дио ловишта заузимају оранице, шуме, ливаде и пашњаци, разумљиво је стогада у структури заступљене дивља
чи највише има фазана, дивљихсвиња, срнеће дивљачи и зечева.Обогаћивање фонда дивљачи једанје од наших примарних задатака.
Бројност дивљачи, те ловноузгојни и ловнотехнички објекти управо потврђују колика је нашапосвећеност ловишту и како и накоји начин се опходимо према обавезама и својим дужностима као чувара и заштитника дивљачи рекаоје Мирковић.
У овом, по много чему узорномколективу, посљедњих година велика пажња посвећује се и уређењуловишта, али и изградњи објекатаза смјештај ловаца и њихових гостију. Зворнички ловци се могу похвалити са осам ловачких кућа, којесу територијално распоређене у овдашњем ловишту.
Мирковић каже да је изградњаловних објеката, уз заштиту и обогаћивање фонда дивљачи, билоједно од приоритетнијих питањаруководства у протекле четири године.
Настојимо да лов и боравак уприроди буду испуњени са што више садржаја. Сви наши ловци из четири секције имају своје објекте заодмор и дружење. Уз велики бројсолилаихранилишта, у ловишту сеналази и пет ловачких колиба, затим три надстрешнице и 26 високих чека истиче Мирковић,додајући да су прошле године, крозпројекат Министарства пољопривреде, шумарства и водопривредеи Ловачког савеза Републике Српске, добили средства у износу од4.200 КМ, која су утрошена за набавку надзорних камера и аутоматских хранилица за прихранудивљачи.
Одстријељено 20 срндаћаЧланови ЛУ "Вукови са Дрине"успјешно су завршили ловну се-зону на срнећу дивљач. Од пла-нираних 27, одстријељено је 20срндаћа и, како нам је рекаоБранислав Мирковић, ловиште јесве богатије овом врстом ди-вљачи.
Мирковићна челу јошчетиригодинеОн је добио једногласно повјерење свих присутнихделегата да и у наредном периоду буде на челу зворничких ловаца, а први задатак новог-старогруководства било је обиљежавање почетка ловне сезоне на ниску дивљач
Изборна скупштина и почетак сезоне у ЛУ "Вукови са Дрине"
ОТВОРЕНА СЕЗОНА ЛОВА
НА НИСКУ ДИВЉАЧ
Н
Бранислав Мирковић
и Драган Алемпић
Чланови секције Петковци поново били сјајни домаћини отварањалова
август/септембар 2019. 29
Успјешна сарадња са ресорнимминистарством и Ловачким савезом, према ријечима Мирковића,настављена је и ове године, с тимшто ће добијена средства битиусмјерена у изградњу прихватилишта за фазанску дивљач, које јепланирано у ревиру Ораовачкогпоља.
Наравно, уз ове активностиспроводе се и мјере у погледузаштите дивљачи и ловишта.У томе значајне резултате ималовочуварска служба, коју, поред професионалног ловочувара, чине и четириволонтера и један помоћниловочувар. Уз то, по потреби сеангажују и ловочуварске патроле са задатком да штитемир у ловишту.
Све ове активности имају зациљ што мање криволова у нашемловишту и заштиту прије свегаплемените дивљачи од неконтролисаног изловљавања додао је пр
ви човјек зворничких ловаца. Први задатак новогстарог ру
ководства било је отварање ловнесезоне, које се већ по традицији десило 5. октобра у Петковцима. Више од 300 чланова матичногудружења, са гостима из околнихудружењ а ,
прије свега регије Бирач, те својимпријатељима из Семберије и Богатића у Србији, обиљежили су какодоликује старт сезоне на ниску дивљач.
Током предстојеће сезонестриктно ћемо пошто
вати план кориш ћ е њ а
л о в и шта,
како не бисмо нарушили бонитетдивљачи рекао је Мирковић.
На отварању нове сезоне ловиле су се само лисице, док ће од 13.октобра на нишану бити фазани,дивље патке и зечеви. Такође, збогпојаве афричке куге у окружењу,зворнички ловци су нешто раније,1. септембра, "отворили" сезону лова на дивље свиње.
Сјајни домаћини били су чланови секције Петковци, а предсједник Славиша Пантић је као правидомаћин дочекивао све ловце и госте, да би уз богату трпезу и расположену музичку пратњу провелинеколико сати заједничког дружења. Свечаности је присуствовао и члан Управног одбораЛовачког савеза Републике Српске Здравко Илић, који је прениопоздраве руководства Савеза иколегама ловцима пожелиоуспјешну сезону.
Желим да вам захвалим напријатељској добродошлици и
доброј организацији овог лијепогдогађаја и дружења са добрим људима и добрим домаћинима. Ово јеприлика да се нешто више каже и одобром раду ЛУ "Вукови са Дрине",чије име се с поштовањем изговара и у Ловачком савезу РепубликеСрпске и у надлежном министарству истакао је Илић.
Са ловачким стажом од прекодвије деценије, Петко Јокић је упротекле четири године био предсједник ловачке секције у Петковцима. Каже да су се доброприпремили за отварање сезоне.
Ово је традиционална свечаност, за сваког ловца ово је посебантренутак рекао је Јокић, наводећида су чланови његове секције, којојприпадају ловци из неколикооближњих мјеста, у протеклом периоду изградили двије високе чекеза срнећу дивљач, те у потпуностиреновирали ловачку кућу на Обртку, изнад села Китовница.
Управни одборУправни одбор ЛУ "Вукови саДрине" броји 11 чланова. Поредпредсједника Бранислава Мир-ковића, чланови су још: Миро-слав Грујић, Божо Видовић,Мићо Ерић, Вељко Милошевић,Теуфик Суљичић, Владан Ерић,Миодраг Крнетић, Мехо Хајдаре-вић, Славиша Пантић и БогданБабић.
Радно предсједништво Изборне скупштине
Традиционално дружење на
отварању ловне сезоне
НОВАЦ МИНИСТАРСТВА БИЋЕ ИСКОРИШЋЕН ЗА
ГРАДЊУ ПРИХВАТИЛИШТАЗА ФАЗАНСКУ ДИВЉАЧ
30 август/септембар 2019.
ПИШЕ: МИШО ЛАЗАРЕВИЋlo vac ken @gmail.com
сред борове шуме, нанадморској висини од700 метара, у нетакнутој природи, групаловаца из зворничкогнасеља Планинци, који припадају ЛУ "Вуко
ви са Дрине", саградила је ловачкукућу, по свом амбијенталном изгледу, без сумње, једну од најљепших уовом крају.
Пред почетак ловне сезоне,ловци из Планинаца отворили судвери новог објекта, како би, узспецијалитете, радост изградњеновог објектаподијелили са својимколегама из Зворника и околине.
Иза овог градитељског подвига, како су нам рекли, стоји група изПланинаца, која је, посљедњих неколико година личним средствимаи сопственим радом, као и уз одређену материјалну помоћ матичногудружења, успјела да сагради објекат на понос свих љубитеља лова иприроде у овом крају.
Изградњом куће остварио намсе дугогодишњи сан да имамо објекат гдје ћемо се окупљати и дружити, те одлазити и враћати се изловишта казује груповођа МехоХајдаревић, напомињући да је на
овом подручју природа баш издашна у својој љепоти.
Околином доминира боровашума, под чијом крошњом, тик узловачку кућу, налази се и надстрешница, са столом и клупама, урађени вјештим и вриједним рукамаовдашњих ловаца.
Кућа са поткровљем располажеса више од 60 квадрата корисногпростора, док се надстрешницапростире на 24 квадратна метра.Дрвени сортименти преовладавајуу ентеријеру оба објекта.
Сви смо радили и помагаликолико смо могли. Нисмо сабиралиуложена средства. Било је доста добровољног рада. Учествовале су икомшије који нису ловци, јер јединствена је била жеља свих мјештана
овог насеља да саградимо једановакав објекат. Поносан сам на свеколеге из групе, али и на наше ловачко удружење чији смо чланови не скрива задовољство и озареностна лицу док прича о овом јединственом подухвату предводникгрупе Мехо Хајдаревић.
И његов први сарадник у лову,замјеник груповође Абдулах Шабановић, ништа мање није срећан.
Успјели смо да направимо лијеп објекат, близу путне комуникације ЗворникТузла, недалеко одпревоја Црни врх, смјештеном у дијелуловишта гдјеобитава више врстадивљачи.С правоммогу дакажем даје овокруна наших активности истиче Шабановић.
Поред нове кућезатекли смо и Ибрахима Шехмехмедовића, дугогодишњег ловца иззворничког насеља Кула Град, донедавно предсједника СкупштинеЛУ "Вукови са Дрине".
Људи су показали слогу и велики труд. Види се да се ради о добрим домаћинима и великимљубитељима природе каже Шехмехмедовић.
Ловце из Планинаца хвали и
предсједник ЛУ "Вукови са Дрине"Бранислав Мирковић.
Ово је група за примјер, какоу лову, тако и по свом допри
носу у развоју и унапређењу ловства на нашем
ловном подручју истиче Мирковић, који је,заједно са својим сарадницима МићомЕрићем и Ненадом Викићем, боравио у Пла
нинцима, на свечаностиповодом завршетка нове
ловачке куће.Ловачка група у Планин
цима формирана је 2015. године иод почетка, поред бриге о заштитии узгоју дивљачи, посвећена је изградњи ловноузгојних и ловнотехничкихобјеката. У протеклихнеколико година, кажу наши домаћини, овдашњи ловци изградилису девет хранилишта и 12 солилаза срнећу дивљач, три хранилиштаза дивље свиње, као и осам високихчека. На овоме се, поручују, неће зауставити.
ПРЕЛИЈЕПА ПРИРОДА ДАЈЕ ДОДАТНИ
ШМЕК ЗА УЖИВАЊЕ
ДОНАЦИЈЕ ДАВАЛИ И МЈЕШТАНИ КОЈИ
НИСУ ЛОВЦИ
Група из Планинаца за примјер
Ловачка кућана понос свих
У овом насељу недалеко одЗворника, дјелује група од13 ловаца, који припадају
ЛУ "Вукови са Дрине"
Ловци из три по ро ди цеЛовачку групу у Планинцима чи-ни 13 ловаца из три по ро ди це.Из Хајдаревића су Химзо, Мехо,Ибро, Мелис, Енвер, Фахрудин иНерзудин, затим Абдулах, Муха-мед и Бериз Шабановић, док суиз по ро ди це Окановић - Расим,Бенис и Елвир.
Ловачка породица
У Планинцима је одувијек билодобрих ловаца. Неријетко скороцијеле породице припадале суловачкој популацији. У породициХајдаревић три члана су ловци.Поред 85-годишњег Химзе, ту суи његов син Мехо и унук Мелис.- Ловац сам од 1964. године и залов ме вежу многе лијепе успо-мене. Највише сам волио да ло-вим лисице, овдје у мојимПланинцима, али на Цапардама,у долини Спрече. Био сам у ло-ву и у Сребреници, Власеници,ловио са својим пријатељима уСрбији, у близини Новог Сада.Поносан сам што су син и унукнаставили породичну традицијус обзиром на то да ми је и отацБајро својевремено био активниловац - прича Химзо, коме нибреме година не смета да се,кад год је лијепо вријеме, упутипјешице по неколико километа-ра до сусједних Цапарди, али ида буде у природи са својиммлађим колегама ловцима.
У
Ловци из Планинаца
са својим колегама
из Зворника и околине
Објекат понос свих мјештана насеља Планинци
август/септембар 2019. 31
Ова ма ни фе ста ци ја ће узнат ној мје ри до при ни је тида љој по пу ла ри за ци ји не
са мо ове ра се не го и лов неки но ло ги је и са мог
лов ства, ре као Бун да ло
ПИ ШЕ: МАР КО ПА ВЛО ВИЋ[email protected]
пи тет клуп ског по бјед ни ка дру ге из ло жбе па са ра се сло вач ки ко повпри пао је псу Ар гу изод га ји вач ни це Бо ар бу стерс из БиХ, док је за
по бјед ни цу про гла ше на Ара вла сни ка Ма ри ја Га ло ви ћа из Хр ват ске.Фе но ме нал на из ло жба ове вр ло по пу лар не ра се па са одр жа на је у Ко зар ској Ду би ци, а уче ство ваo је 91
пaсиз се дам
зе ма ља БиХ, Ср би је, Хр ват ске, Ру му ни је, Сло вач ке, Ита ли је и Ма ке до ни је. Суд ко су нај љеп ши муж јак ижен ка дао је од ли чан по зна ва лацове ра се и пред сјед ник Клу ба сло вач ких ко по ва у Сло вач кој Фран ти шек Хо мо ла, те ње го ви по моћ ни циМи лан Чер нок, Ми лан Ми ха ле вич иИгор Хрон чек. Де ле гат из ло жбе биоје Ра до ван Ма за ли ца.
Пре ма ри је чи ма пред сјед ни каКлу ба сло вач ких ко по ва БиХ и ор га ни за то ра из ло жбе Ми ле Бун да ла,ова ма ни фе ста ци ја је по сма тра но сааспек та ор га ни за ци је и бро ја па саби ла на за вид ном ни воу, јер наовим про сто ри ма ни је за би ље женово ли ки број сло вач ких ко по ва најед ном мје сту.
Ве ли ку по моћ за овај под вигпру жи ли су нам ло кал на са мо у пра ва Ко зар ска Ду би ца, за тим РТ КД иКи но ло шки са вез Ре пу бли ке Срп ске, као и ки но ло шки су ди ја Не надЈа го дић из Хр ват ске. По себ ну за до
вољ ство свих при сут них иза зва ла је пре зен та ци ја књи ге
"Slo venskiy kopov" ауто раФран ти ше ка Хо мо ле. Ова
ма ни фе ста ци ја ће у знат ној мје ри до при ни је ти да љој по пу ла ри за ци ји неса мо ове ра се не го и лов не ки но ло ги је и са моглов ства. На осно ву све гави ђе ног, ја сно је да је из ло жба би ла на европ ском
ни воу и искре но се на дамда ће уско ро из ра сти у
европ ску из ло жбу па са ра сесло вач ки ко пов ре као је
Бун да ло.Не над Ја го дић из Ве ли ке Го
ри це уз га ји вач је ко по ва већ ду жеод три де це ни је и ка же да је ова па сми на пре по руч љи ва за све вр стело ва и све вр сте те ре на.
По хва ле на ра чун ор га ни за то ра упу тио је и пот пред сјед никКлу ба сло вач ких ко по ва Ср би јеДар ко Про да но вић, те до дао да јеова ра са вр ло по пу лар на и у Ср би ји.
Сви ма ко ји евен ту ал но по же ле да уз га ја ју ову ра су по ру чу јем дапси ни су за хтјев ни те да им је до вољ но обез би је ди ти про стор и во ду, док ка да је ри јеч о хра ни ни суком пли ко ва ни ре као је уз га ји вачиз Хр ват ске Стје пан Рег мар.
По кро ви тељ Дру ге клуп ске из ло жбе би ла је оп шти на Ко зар скаДу би ца.
Пре ли је пи ути сци са дру ге из ложбе сло вач ких ко по ва
ПО СЕБ НО ЗА ДО ВОЉ СТВО ИЗА ЗВА ЛА
ПРЕ ЗЕН ТА ЦИ ЈА КЊИ ГЕ"SLOVENSKIY KOPOV"
АУТО РА ФРАН ТИ ШЕ КА ХО МО ЛЕ
E
Ар го и Ара по ко ри ли Ко зар ску Ду би цу
ПИ ШЕ: ВОЈО СТЈЕ ПА НО ВИЋ[email protected]
сек ци ји "Ста но ви", налов ном ре ви ру Кр њин, оби ље же на је кр сна сла ва Све тиЕв ста ти је, за штит никло ва и ло ва ца. Ка ко
тра ди ци ја и оби ча ји на ла жу, 10. ок то бра у Ста но ви ма се оку пи ло око150 ло ва ца из ове и су сјед них сек ци ја, те го сти са Тре ба ве, Озре на и Ву чи ја ка, да за јед нич ки про сла ве овајдан.
Пра во слав ни об ред сје че њаслав ског ко ла ча оба вио је све ште ник Ми ли драг Сто ка но вић са до ма ћи ном, пред сјед ни ком до бој ског ЛУ"Фа зан" Ве дра ном Бо жич ко ви ћем.По том се све ште ник Сто ка но вићпри год ном бе сје дом обра тио при сут ним го сти ма и за же лио им да уло вач ким ак тив но сти ма има ју по моћ од Бо га и за шти ту Све тог Ев ста ти ја, те да још ду го сла ве, у здра вљу,
сло зи и до бром рас по ло же њу. До бој ски лов ци, као и лов ци
Ре пу бли ке Срп ске, ни ка да ни су бо ље ма те ри јал но ста ја ли. Има мо до бру са рад њу са Град ском упра вом
До бо ја, ко ја је пре по зна ла зна чајлов ства и лов ног ту ри зма, од ко јегко ри сти има ју не са мо лов ци, не го игра ђа ни, при вред ни су бјек ти и ком плет на ло кал на за јед ни ца ре као је
Бо жич ко вић. Он је ис та као до бру са рад њу ру
ко вод ства са ве за и ре сор ног ми ни стар ства у Вла ди Ре пу бли ке Срп ске,те овом при ли ком за хва лио Вла дико ја је ло вач ким удру же њи ма до зна чи ла 400.000 ма ра ка у свр ху уна пре ђе ња лов ства.
Од тих сред ста ва ин ста ли ра ноје 15 ауто мат ских хра ни ли ца, те из гра ђе но шест ви со ких за тво ре них и16 ви со ких отво ре них че ка ре каоје Бо жич ко вић.
Пред сјед ник Над зор ног од бо раСлав ко Ко ва че вић за хва лио је до ма ћи ни ма на то плом до че ку и ор га ни за ци ји, а у знак за хвал но стипри хва тио се кум ства сла ве за сље де ћу го ди ну.
Оби ље жа ва ње кр сне сла ве Све тог Ев ста ти ја ор га ни зо ва ли су илов ци у до бој ским сек ци ја ма СОТОсој ни ца на Озре ну и Ко жу хе наТре ба ви. Уз бо га ту тр пе зу, му зи ку ипје сму, би ла је ово при ли ка да селов ци бо ље ме ђу соб но упо зна ју, не ки од њих да об но ве и учвр сте при ја тељ ства, дру же се, раз ми је неис ку ства, као и да пла ни ра ју бу ду ћеак тив но сти.
32 август/септембар 2019.
У
До бој ски лов ци оби ље жи ли кр сну сла ву на Кр њи ну, Тре ба ви и Озре ну
Има мо до бру са рад њу са Град ском упра вом До бо ја, ко ја је пре по зна ла зна чај лов ства и лов ног ту ри зма, од ко јег ко ри сти има ју не са мо лов ци, не го и гра ђа ни, при вред ни су бјек ти и ком плет на ло кал на за јед ни ца, ре као Бо жич ко вић
Го сте по здра вио пред сјед никдо бој ских ло ва ца
Ве дран Бо жич ко вић
Ло вач ко сла вље за по че ло ло мље њемслав ског ко ла ча
До зна че ни но вац уло жен у:
15 АУТО МАТ СКИХ ХРА НИ ЛИ ЦА
16ВИ СО КИХ ОТВО РЕ НИХ ЧЕ КА
6ВИ СО КИХ ЗА ТВО РЕ НИХ ЧЕ КА
У СЛА ВУ СВЕ ТОГ ЕВ СТА ТИ ЈА
ри је по чет ка се зо нело ва на сит ну ди вљач, у Ло вач комудру же њу "Фа зан"До бој су ми ра ни суре зул та ти ло ва на ср
не ћу ди вљач и оци је ње на тро феј на ври јед ност од стри је ље неди вља чи.
Овај по сао оба ви ла је Ко ми си ја за оцје ну тро фе ја, са ис ку снимлов цем и оцје њи ва чем Бра ни сла вом Жи ли ћем на че лу, кроз чи јеру ке је до са да про шло ви ше од2.000 раз ли чи тих тро фе ја.
По ред Жи ли ћа, ко ми си ју суса чи ња ва ли и оцје њи ва чи ко ји суово зва ње не дав но сте кли и ко ји ма је ово пр ви по сао. Би ла је овопри ли ка да по ка жу сте че на зна њаи оправ да ју зва ње ко је су за слу жи ли. Пре ма пла ну за ову го ди нуу до бој ском ло ви шту био је пред ви ђен од стрел 108, а од стри је ље но је 105 гр ла ср не ће ди вља чи.Мо гло би се ре ћи да је план углав ном оства рен, али оно што по себ но ра ду је лов це је ква ли теттро фе ја. На кон пре гле да и оцје нетро фе ја ко ми си ја је кон ста то ва лада је у про те клој се зо ни био за не мар љи во ма ли број шкарт них гр ла, а про сјеч на тро феј наври јед ност се кре ће од 66,7 до72,5 бо до ва. Ме ђу тро фе ји ма су идва тро фе ја у сре бр ној ме да љи. Је дан је оци је њен са 118,17, а дру гиса 123,72 бо да.
Пред сјед ник "Фа за на" Ве дранБо жич ко вић за до во љан је што сусве од стри је ље не је дин ке би лездра ве, што по твр ђу је да до бој сколо ви ште има ста бил ну и број нупо пу ла ци ју ср не ће ди вља чи. Пре
ма ње го вимри је чи ма, уна ред ном пе ри о ду би ћеспро ве ден иод стрел ср нау скла ду саго ди шњимпла ном ко ри шће ња, а
у на ред нојлов ној се зо ни из вр ши ће се ре ор га ни за ци ја ло ва на срн да ћа с ци љем по сти за ња још бо љетро феј не ври јед но сти.
В. С.
август/септембар 2019. 33
ЛУ "Мра ко ви ца" При је дор
Свје жа крв у ло ви шту
Ло вач ко удру же ње "Мра ко ви ца"на ба ви ло је 750 је дин ки фа за нако је су по ди је ље не у свих 11 сек ци ја овог дру штва и ко је ће у на ред ном пе ри о ду би ти пу ште не уло ви шта. Пред сјед ник Мла денУни јат по твр дио је да се тај ре дов ни го ди шњи по сао оба вља мје сецпред по че так ло ва на ту вр сту ди вља чи, ко ја је по при лич но за сту пље на у свим пот ко зар скимло ви шти ма.
Го ди шње из два ја мо око 10.000ма ра ка за на бав ку фа за на. Сва кего ди не об на вља мо до 800 фа зан ских је дин ки ка же Уни јат.
Ово ло вач ко удру же ње пла ни раи об но ву вла сти те фа за не ри је, ка ко би има ли сво је ма тич но ја то,од га ја ли мла де и пу шта ли их упри ро ду.
С. Та.
Опе ра тив ним пла ном га здо ва ња ло ви штем ЛУ "Ву ко ви са Дри не"из Звор ни ка на ба ви ло је 200 од ра слих фа за на из фа за не ри је "Сем бе ри ја" у Су вом По љу код Би је љи не.
Тра ди ци о нал но, пред по че таклов не се зо не, звор нич ки лов циобо га ћу ју сво је ло ви ште фа зан скомди вља чи. Фа за ни су рас по ре ђе нина те ре не све че ти ри сек ци је, та кода је на овај на чин освје же но ло ви ште овом по пу ла ци јом ди вља чи.
Има мо за до во ља ва ју ће ста њеброј но сти ве ћи не вр ста ди вља чи,што је, без сум ње, ре зул тат на шестал не бри ге на пла ну за шти те иуз го ја, али и уно ше ња не ма лог бро ја је дин ки ре кли су у удру же њу.
Мо то звор нич ких ло ва ца је дасе у ло ви ште уви јек ви ше уне се не го што се из ње га из ло ви ди вља чи.Пра вил ним га здо ва њем ло ви штадо при но си се до сти за њу и одр жа ва њу пла ни ра них ка па ци те та наводе у ру ко вод ству ЛУ "Ву ко ви саДри не".
М. Л.
ЗВОР НИЧ КИ ЛОВ ЦИ ОБО ГА ТИ ЛИ ЛО ВИ ШТЕ
НО ВО ЈА ТО ФА ЗА НА
У ЛУ "ФА ЗАН" ДО БОЈ СУ МИ РА НИ РЕ ЗУЛ ТА ТИ ЛО ВА НА СР НЕ ЋУ ДИ ВЉАЧ
Ви со ка тро феј на ври јед ност
Два тро фе ја
оци је ње на су сре бр ном
ме да љом
П
Протојереј ставрофор Чедо Ђуреиновић свимазажелио да у ловачким
активностима имају помоћод Бога и Богородице,
да дивљач лове по божјими земаљским законима,
те да још дуго година прослављају своју крсну
славу и заштитницу
ПИШЕ: МАРКО ПАВЛОВИЋlo vac ken @gmail.com
Ловци Сарајевскороманијске регије прославили су крсну славуРођење пресвете Богородице у народу позна
ту као Мала госпојина. Како то већтрадиција налаже, 21. септембра усали хотела Београд у ИсточнојИлиџи окупило се око 150 ловацаиз седам ловачких удружења.
Протојереј ставрофор Чедо
Ђуреиновић обавио је вјерски обред сјечења славског колача какото налаже правило Српске православне цркве и обичаји нашег на
рода. Након тога, одржао је говору којем је поздравио све ловце иловкиње регије и њихове госте.Свима је зажелио да у ловачкимактивностима имају помоћ од Бога и Богородице, да дивљач ловепо божјим и земаљским законима,те да још дуго година прослављају своју крсну славу и заштитницу.
Својим присуством славу суувеличали начелник општине Источна Илиџа Маринко Божовић,секретар Ловачког савеза Републике Српске Живојин Лазић сасвојим сарадницима. Честитавшиславу, Божовић је истакао да општина има развијене везе са ловцима и изразио наду да ће се и убудућности ловство још брже развијати, а посебно ловни туризамод чега имају корист не само лов
ци и ловачка удружења, већ и грађани и други привредни субјектина територији Источне Илиџе.
Лазић је истакао да је Сарајевскороманијска регија једна одперјаница савеза, те је предсједнику савјета регије Стевану Драшковићу уручио плакету.
Такође, за сву пружену помоћ уразвоју ловства у протеклом периоду Савјет регије је доди јелио захвалницу ЛС РС на челу са СавомМинићем.
Предсједник Савјета регијеДрашковић истакао је измеђуосталог добру сарадњу са ВладомРепублике Српске, захваливши сена 400.000 КМ уложених у ловишта ове године, те најавио новаулагања, а све у циљу побољшањауслова превасходно за заштитудивљачи. И ове године, као и претходних година, уручене су значке"Заслужан ловац", као и захвалнице појединцима, институцијама иколективима који су протекле године дали допринос и пружилипомоћ ловачким удружењима регије. Ово је била прилика да се ловци упознају, неки од њих да обновеи учврсте пријатељства, друже,разми јене искуства из области лова и ловства, као и да планирајубудуће активности.
34 август/септембар 2019.
УРУЧЕНЕ ЗНАЧКЕ"ЗАСЛУЖАН ЛОВАЦ", КАО И ЗАХВАЛНИЦЕ
ПОЈЕДИНЦИМА, ИНСТИТУЦИЈАМА И КОЛЕКТИВИМА
Чланови Ловачког удружења"Јелен" из Козарске Дубице овегодине су у ловиште пустили ви
ше од 300 фазане и 65зечева. Фазане си купили властитимсредствима, а велики дио зечевадобили кроз програм за унапређење ловства.
Та средства каои остала удружења
добили смо путем конкурса од Министарства
пољопривреде, водопривреде и шумарства Републи
ке Српске. Ово је доказ како се помаже и води рачуна о корисницима ловишта. Знаћемо дапоштујемо и цијенимо такве акције рекао је предсједник дубичких ловаца Слободан Боројевић.
Он је додао да ће члановиовог удружења наставити са изградњом лов нотех нич ки и ловноузгојни објеката, баш као штосу то чинили и до сада. најсвјежији примјер је гатер који је свечаноотворен прије два мјесеца.
Д. Р.
ДУБИЧАНИУНОСЕ ДИВЉАЧ
Пуштено 300 фазана и 65 зечева
Сарајевско-романијска регија
Обиљежена крснаслава Мала госпојина
ПИ ШЕ: ДАР КО ЈО ВА НИЋ[email protected]
а кон успје шног за вр шет ка ло ва насрн да ћа и пре пе ли цу, у ло ви шту Ба ња лу ка је сре ди номмје се ца сеп тем бра
отво ре на и се зо на ло ва на ди вљусви њу, те пр вог ви кен да у ок то бруи на оста ле вр сте ди вља чи у скла ду са Ка лен да ром ло ва.
То су: ме двјед, фа зан, ди вљапат ка, шум ска шљу ка, вук, ли си ца,ша кал и др. Због из ра же ног не по вољ ног број ног ста ња, ове го ди неје до не се на од лу ка о за бра ни ло вазе чи је ди вља чи. На кон из вр ше неоцје не ово го ди шњих тро фе ја срн да ћа, кон ста то ван је тренд ра статро феј не ври јед но сти гр ла, што узста бил ну број ност ове по пу ла ци јеу пот пу но сти оправ да ва све спро ве де не уз гој не мје ре. Ово го ди шњи
пр вак је тро феј Ми лен ка Га ли ћа,ко ји је оци је њен са 140,50 CICпо е на. Иако су сеп тем бар скеи ок то бар ске вре мен скепри ли ке на стра ни ди вља чи, већ у пр ва че ти ри лов на ви кен да јеод стри је ље но око 20је дин ки ди вљих сви ња, што је за си гур нона ја ва и ово го ди шњеуспје шне се зо не. Ва жно је на гла си ти да семе ђу од стри је ље нимје дин ка ма на ла зе и че ти ри ве пра ка пи тал ца сате жи ном од око 200 кг.
С об зи ром на то да јепро те клом пе ри о ду, у ло ви шту "Ба ња лу ка" из вр ше на пот
пу на ста би ли за ци ја свих по пу ла ци ја ви со ке ди вља чи на при је рат ни ни во, у на ред ном пе ри о ду јепред ви ђе но по ве ћа ње ак тив но стина ста би ли за ци ји по пу ла ци ја ни ске ди вља чи. У скло пу ових ак тив но сти у по сљед ње три го ди не је уло ви ште уне се но 1.500 је дин кифа зан ске ди вља чи, од го је не у вла сти тој во ли је ри удру же ња, што једо при ни је ло знат ном оправ ку овевр сте ре кли су у удру же њу "Зми ја ње".
По ред пла ни ра них ре дов нихак ци ја у фе бру а ру 2020. го ди не,удру же ње има на мје ру да из ве де идви је ак ци је на сма ње њу бро јапре да то ра и у ври је ме ре дов ногло ва. Овим ак ци ја ма се оче ку је ве ћи учи нак на ре дук ци ји бро ја пре да то ра, тим при је што у овомпе ри о ду по сто ји мо гућ ност упо тре бе ло вач ких па са.
У сеп тем бру су за по че ти ра до ви на из град њи ви со ке за тво ре
не че ке на ло ка ци ји Ти со вац,за ко је по тре бе је из вр ше но
про кре си ва ње при ступ ног пу та. Исто вре ме но
на те ри то ри ји сек ци јеСа ра чи ца је из гра ђе нало вач ка над стре шни ца.
У то ку ове го ди не,пла ни ра на је на бав катри ауто мат ске хра ни ли це и дви је сен
зор ске ка ме ре, чи ја јена бав ка пред ви ђе на од
сред ста ва ре сор ног Ми ни стар ства. Ре а ли за ци јом
овог про јек та у ло ви шту ћеби ти ин ста ли ра но укуп но 20
ауто мат ских хра ни ли ца, што је оп ти ма лан број за ово ло ви ште.
На ве де ним ин ве сти ци ја ма иак тив но сти ма у ло ви шту Ба ња лу ка, Ло вач ко удру же ње "Зми ја ње"до ка зу је од луч ност и же љу да лов ци ма овог удру же ња, али и лов ци ма го сти ма, омо гу ћи мак си ма ланужи так у ло ву и бо рав ку у при ро ди, те да ис ко ри сти све по тен ци ја ле овог ло ви шта, ко је спа да ме ђунај ве ће у Ре пу бли ци Срп ској. По твр ду успје ха ових ак тив но сти по ка зу је и стал ни по раст бро јачла но ва овог удру же ња.
август/септембар 2019. 35
Н
ЗА БРА НА ЛО ВА НА ЗЕ Ч ЈУ ДИ ВЉАЧ
Поред планираних редовних акција у
фебруару 2020. године,удружење има намјеру да
изведе двије акције на смањењу броја предатораи у вријеме редовног лова
Популација високе дивљачи на пријератном нивоу
Оцјена овогодишњих трофеја срндаћа
Острел вепра капиталца, група Милетић
Акција прокресивања пута занову чеку, секција "Бочац"
Из гра ђе на над стре шни ца код во ли је ре у сек ци ји "Са ра чи ца"
Успјешна година уловишту "Бањалука"
Светог Јевстатија, заштитникаловаца, славе многа ловачка удружења, а они који не славе најчешћесу у гостима код побратима. Такосу чланови ЛУ "Црњелово" били угостима код побратима из Јаменеу Србији. Дијели их само ријека Сава, а многи ловци су и у родбинским везама. Сремци из Јаменегостују на ловачкој вечери у Црњелову, а ловци учествују и у заједничким лововима у оба удружења.Ловци из Јамене имају још једнепобратиме у Семберији и то из Ловачке секције "Дворови". Познанство и братска сарадња трају
деценијама, а многи ловци су изградили и лична пријатељства. Наслави у ловачком дому у Јаменипоред домаћина и гостију из Црњелова окупиле су се и бројне званице. Били су ту и пријатељи изОпленца те ловци "Љубије" изПриједора, Белегиша и Угриноваца. Након свечаног дијела у коме јеломљен славски хљеб у вјерскомобреду, који је предводио мјеснисвештеник, кум славе је био Живојин Лазић, предсједник Ловачкогудружења "Црњелово" и секретарЛС РС.
М. Б.
Ловачки дом, један од највећих у Републици
Српској, ових дана требада се опреми са вањскомстоларијом уз сређивање
цијелог приземља
З а вриједне руке у ловишту увијек има посла пасе стално нешто ради игради. У току ове године, чланови ЛУ "Рудар"
из Угљевика унијели су на просторкојим газдују 30 зечева и 550 фазана те изградили ловачку кућицу навидиковцу изнад Угљевика. Ловачки дом, један од највећих у Републици Српској, ових дана треба дасе опреми са вањском столаријом
уз сређивање цијелог приземља,док је двориште већ попримилоизглед којим могу да се поносе.
Челници удружења напомињуодличну сарадњу са представницима локалних власти на челу са на
челником Василијем Перићем којије увијек уз ловце сва три удружења. Због активности око мониторинга афричке свињске куге ловци"Рудара" су у току септембра извели три групна лова на дивље свиње у дијеловима ловишта Сарије,Језерине и Јасици. Примјетно језнатно присуство ове дивљачи уловишту, а ловови су имали сврхусмањења штета од ове дивљачи.
У разговору са предсједникомудружења Живаном Јовићем сазнали смо да Угљевичани имајуодличну сарадњу са Ловачким савезом РС и да своје обавезе редовно измирује, а добра сарадња је и саресорним министарством.
Лов срндаћа протекао је у најбољем реду и испуњен је предвиђени план одстрела. У ловиште сесваке године износи камена со, аглавна ловна сезона на ситну дивљач отвара се половином октобра.Ловачко удружење "Рудар" из Угљевика има око 150 ловаца који газдују ловиштем на око 7.000 хектара.
М. Б.
36 август/септембар 2019.
УНИЈЕЛИ 30 ЗЕЧЕВАИ 550 ФАЗАНА
Активности ловаца "Рудара" из Угљевика
За вриједне руке увијек има посла
ЛОВЦИ ИЗ ЦРЊЕЛОВА КОД ПОБРАТИМА У ЈАМЕНИ
Лазић кум славе
Обавјештавамо колеге ловце да нас је заувијек напустио наш дугогодишњи лoвац
МО МИР НЕ НА ДИЋ1935 2018.
Ловну каријеру започео је у младим данима у родном Бијелом Брду у ЛУ "Варда" Рудо, сјећање на драгог друга иловца неће изблиједје ти.
август/септембар 2019. 37
Са великом тугом и болом обавјештавамо ловачку јавност да је изненада наше редове у најјачим годинама свога живота напустио заљубљеник у лов и природу
СЛА ВЕН ДРА ГЕЉ1979 2019.
Тешко се помирити са чињеницом да те више нема међу нама али твој ведри лик и племенитост вјечно ће остати у сјећању твојих пријатеља и ловаца. Нека му је вјечна слава и велико хвала за допринос који је учинио за нашеудружење.
ЛУ "Вучјак" Брод
ГЛУМИЦАРАДИВО-ЈЕВИЋ
АУСТРИЈА
КОЈА НИЈЕКРИВА
ОДСТРА-НИТИ МАКА-ЗАМА ИЗЦЈЕЛИНЕ
ЕВРОПСКАДРЖАВА
РУМУНСКАМУЗИЧАРКА
ФРИДАНЕРИ
КРАЉЕВДВОРАЦ
ГЛАДНИК,ПРОЖД-РЉИВАЦ
НИНОСЛАВОДМИЛА
“ЈОВАНГОЈКОВИЋ”
НИКЛ
УЗВИКНЕГО-
ДОВАЊА
КРВНИПРИТИСАК
МАТЕРИЈАЛЗА ПРАВ-ЉЕЊЕПОСУЂА
АМРЕИЧКИГЛУМАЦКОМИЧАРКОСБИ
ПИН, ШИФРА
ЕВРОПСКАДРЖАВА
7. И 13.СЛОВО
ВОЛТ
РАДИЈУС
ШЕРИФ САДИВЉЕГЗАПАДАВАЈАТ
РАДИЈАН
БИВШИЊЕМАЧКИКАНЦЕЛАРХЕЛМУТ
ЕНИГМА
ВРСТАЈУЖНОГВОЋА
АМЕРИ-ЦИЈУМ
ВРСТАГУЛАША
ЕВРОПСКАДРЖАВА
ГРАД УСРБИЈИ
МАКСИМОДМИЛА,МАКСА
ГЛУМИЦАШАРГИН
РЕОМИР
“ЕВРОПСКАЗАЈЕД-НИЦА”
ОРУЖАНИСУКОБ
ЗЕМЉИШТЕ(мн.)
ДИВЉАЖИВОТИЊА
САСЛИКЕ
ОКРУГЛОСЛОВО
ГРАД УБИХ
ЖЕНСКОИМЕ
АМПЕР
РАДИЈУС
МУШКОИМЕ
МОЧВАРНИДИО ЗЕМ-ЉИШТА
КРИПТОН
КЕЛВИН
РЕОН
БРДО КОДБЕОГРАДА
НАРОДНОКОЛО
ГРАД УСРБИЈИ
ЕВРОПСКАВАЛУТА
РИЈЕКА УРУСИЈИ
ТОНА
“РАДЕ ИЛИЋ”
АУТОР:БИТ
АУТОР:БИТ
НУЛА
КИНЕСКАВАЛУТА
СТАНОВНИКАФРИЧКЕДРЖАВЕ
ОБРУШЕНАСТАРАЗГРАДА
“БОЈАНТОМОВИЋ”
ОСТРВО УЈАДРАНУ
ПРЕДЊИДИО УЦРКВИ
ТУНИС
ЛАНТАН
ФОРДОВАУТОМОБИЛ
АТОМ
СЛОВА ИЗА“П” И “М”
ПОЛ НААКУМУЛА-ТОРУ(жарг.)
НЕПТУН
РУМУНИЈА
АУТОР:БИТ
ЖЕНСКОИМЕ
КЕНТА
ВРСТАСИРА
АНТЕНА
ЉЕТОПИС
ЈЕДАНКОНТИ-НЕНТ
38 август/септембар 2019.
6 2
6 2 3
8 2 7
7 4
6 9 1
6
1 2
5
179568432
235497861
846123795
593842176
721635984
468971523
3
9
6
84716259
52384617
17259348
Тежина: средње Рјешење
РЈЕШЕЊЕ: Н, А, ЛИТВАНИЈА, ЕРП, ТУЗЛА, ЕНГЛЕСКА, КРАЉЕВО, А, КОЛ, СЕКЕЛИ, ЕВРОПА, ЕЗ, В, НАДА, РАТ, МАРОКАНАЦ, ТЛА, БТ, Р, АМ, К, РУИНА,КЛЕМА, Р, ЕВРО, РИТ,ГОРАНКА, ЛА, БИЛ, ОЛТАР, К, МАКСО, НИ, ОРО, Р, ЈУАН, ДИВОКОЗА, А.
Припрема:
Шницле наре-зати дебље иизлупати, папропржитина уљу.Када семало за-румене,извадитиих, а на
истом уљу пропржити би-јели лук, додати брашно,паприку, вегету и бибер,па налити водом да се до-бије сос. Шницле вратитиу сос и кувати уз долије ва-ње воде док не омекшају.Када су скуване, дотјератиукус и посути ситно сјец-каним першуном. За при-лог пропржити пра зилукна мало уља, додати повр-
ће сјецкано на коцкице ипиринач, па пропржити иналити водом и соком одпарадајза. Продинстати дасе поврће скува. Пред крајдодати рендани сир илипармезан и проми јешатида се истопи. Кромпирскувати и проциједити,проми јешати миксером, падодати маслац и млијекои још мало промутити.
Па гдје сте, побогу, успјели да тако повриједите ногу?- У лову, докторе.Ловили сте медвједа?- Не, он је мене!
Тата, бојиш ли се вука?- Ни најмање!А медвједа?- Ни њега.- Значи, бојиш се само маме!
Састојци:
500 грама меса дивље свињекашика брашна2-3 кашике уља
2 чена бијелог лукамљевена слатка паприка,
бибер, першун, вегетаРижото
1 пра зилук100 грама мијешаног поврћа
(грашак, боранија, црвена паприка, мрква) мало
пармезана или ренданог бијелог сира, може и
фета, мало парадајз сокакромпир, маслац и
млијеко за пире2 кашике пиринча
СудокуУ празна поља распоредите бројеве од 1 до 9 али тако да у сваком реду иколони буду различити бројеви, а исто тако и унутар сваког квадрата 3x3.
Ловачке шницле