ДВА ЛИЦА СТВАРНОСТИ - uvps.rs · Из свега изнетог намеће се...

3Vojni veteran Октобар 2013.

Пише:Мирољуб

МИЛОШЕВИЋ

Током октобра 2013. године у штампи(Политика - 27. 10. 2013., Блиц и др.)објављено је више прилога о томе да

ће судијама и заменицима јавних тужила-ца, неизабранима приликом општег реи-збора 2009. године, а касније враћенимна посао по одлуци Уставног суда Србијеиз 2012. године, бити исплаћено око 15милиона евра, на име материјалне штетекоју су претрпели због мање исплаћенихновчаних принадлежности, односно раз-лике између припадајуће плате и исплаће-них новчаних накнада за тај период.

Медији су навели да су након враћањана посао оштећене судије и заменици јав-них тужилаца, њих око 1.000, покренулипоступак за накнаду материјалне и нема-теријалне штете, ценећи да је материјал-на штета „чиста“ , односно да је њен износлако утврдити на основу докумената ислужбених евиденција, док то није случајса нематеријалном штетом претрпљеном,како се наводи, због осрамоћености, ши-канирања, стреса који је узроковао издравствене проблеме итд. Због тога сунеки од њих за сада одустали од покрета-ња поступка, док су други затражили раз-личите износе, од 500.000,00 па до пет ивише милиона динара.

За разлику од извесног позитивног ис-хода у случају оштећених у правосуђу, ре-шавање питања неисплаћене разлике ко-рисницима војних пензија (КВП) више од40.000 особа настале тако што им пензијани до данас није ванредно усклађена за11.06 одсто (од 1. 1. 2008. године), за саданије извесно.

Упркос бројним и разноврсним активно-стима оштећених КВП у протеклих готовошест година, њихових правних заступни-ка, затим Удружења војних пензионера,подршке и препоруке заштитника грађана,бројних коначних, извршних и општеоба-

везујућих одлука Уставног суда Србије поуставним жалбама којима је управним ипарничним судовима наложено поновноодлучивање, правног схватања Врховногкасационог суда, посланичких питања уНародној скупштини Србије и сл., коначнои праведно решење накнаде материјалнештете коју су претрпели, а и даље трпе,није ни на видику.

На делу чиста дискриминација

У настојању да се такво решење одло-жи на што дужи рок, или да се оно уопштене донесе, укључен је већи број актера,свако од њих у својој надлежности, а не-кад, чини се, и сви заједно и синхронизо-вано. Због тога је већ у току и „други круг“одбијајућих решења у управном поступкупо захтевима за поменуто ванредно ускла-ђивање за 11. 06 одсто, са образложењемда су просечне војне пензије у 2007. годи-ни износиле 95,20 одсто од просечне за-раде у Србији итд. У парничним поступци-ма пуномоћници туженог РФ ПИО истичусве приговоре које познаје процесно пра-во и чине друга оспоравања - од пригово-ра апсолутне ненадлежности суда, приго-вора застарелости потраживања, истица-ња недостатка пасивне легитимације, про-тивљења вештачењу, предлагања преки-да поступка до решавања претходногправног питања итд.

Корисницима војних пензија суоченимса овако организованим фронтом остаједа у укупном деловању не посустану и да,осим у управним споровима и парницамавезним за накнаду штете, настоје да поја-чају своје присуство и у медијској сфери,ради што реалнијег представљања ствар-не ситуације и елиминисања намерно ис-кривљене слике у неким медијима, где сесмишљено и тенденциозно пласирају при-че о наводним великим привилегијама ко-је су у прошлости користили припадницивојске и војни пензионери, о незаслуженовеликим војним пензијама, о великим вој-ним становима итд.

Ово тим пре кад се зна да је спорно ван-редно усклађивање пензија од 1. 1. 2008.године учињено са даном када су до тадапостојећа три самостална фонда пензиј-ског и инвалидског осигурања (запосле-них, самосталних делатности и пољопри-

вредника) обједињена у један фонд са је-динственим рачуном и да је са тим дату-мом (1. 1. 2008) извршено линеарно ускла-ђивањем пензија свим пензионерима,осим војних, при чему је просечна пензијакорисника из осигурања запослених у2007. години, узета као општа одредницаза све, без израчунавања просека за оста-ле две категорије, или неких других посеб-них категорија пензионера, као што супензионисани пилоти цивилног ваздухо-пловства, корисници тзв. националнихпензија, универзитетски наставници, пен-зионери МУП-а, МИП-а и други, за које сесигурно може рећи да далеко надмашујупоменути просек од 60 одсто од просечнезараде у републици у 2007.години, а и по-ред тога су им пензије ванредно усклађе-не за 11.06 одсто.

Упорни у неправди

Отуда је више него чудно да се само заКВП посебно утврђује да ли је просек војнихпензија у 2007. години био испод 60 одстоод напред поменуте просечне зараде запо-слених у републици, а по обавезујућемупутству Управног суда Србије, иако о томенема ни речи у поменутим коначним, извр-шним и општеобавезујућим одлукамаУставног суда. При томе нико и не спомињеинститут пензијског основа у поступкуусклађивања војних пензија, из до тада ва-жећег Закона о Војсци Југославије (до 31.12. 2007). Због свега тога, више је него очи-гледно, да се иде и на „други круг“ уставнихжалби пред Уставним судом Србије.

С тим у вези занимљиво је напоменутида је у тексту под насловом „Усклађивањевојних пензија: нека спорна питања“,ауторке Биљане Драгојевић, судије Вр-ховног касационог суда (Билтен Врховногкасационог суда, број 3/2013) садржанадетаљна анализа проблематике војнихпензија о којој је овде реч, при чему секао могуће решење види и у примени ин-ститута посебне ревизије, као ванредногправног лека против другостепене пресу-де (чл. 404. ЗПП). При томе се у тексту ниг-де не помиње Одлука Врховног касацио-ног суда Србије од 19. 6. 2013. године, ко-јом је одбачен захтев два основна суда зарешавање спорног правног питања, веза-но за спорно ванредно усклађивање вој-них пензија за 11.6 одсто, уз образложење

U @I@I

Судијама хитно – војним пензионерима кораком пужа

ДВА ЛИЦА СТВАРНОСТИ

Да ли је у држави Србији, која себе представља државомвладавине права, могуће да се у суштински идентичном

правном питању (накнада штете причињене радњомнадлежног државног органа) може поступати по двоструким

стандардима – кад су у питању судије и заменицитужилаца, онда брзо и ефикасно, а кад су у питању војни

пензионери, може и спороходно - до бесконачности?

у тој одлуци да је спорно питање у доменунепосредне примене материјалног права.

Због свега изнетог биће занимљиво ви-дети како ће се реализовати ставови ми-нистра правде, господина Селаковића, из-нетог на саветовању судија у Врњачкој Ба-њи, (почетком октобра о. г), када је, узостало, навео и то да ће због штета наста-лих и исплаћених услед пропуста у проце-су неуспелих реформи правосуђа у прет-ходном периоду, министарство које пред-води покренути регресне тужби за накна-ду штете против лица одговорних за то.Узгред, на поменутом скупу није вођенаозбиљнија расправа о напред поменутомспорном усклађивању војних пензија, саобразложењем да судија-подносилац ре-ферата због болести не присуствује скупу.

На сцени и углед државе

Из свега изнетог намеће се логично пи-тање: Да ли је у држави Србији, која себепредставља државом владавине права,могуће да се у суштински идентичномправном питању (накнада штете причиње-не радњом надлежног државног органа)може поступати по двоструким стандарди-ма – кад су у питању судије и заменици ту-жилаца, онда брзо и ефикасно, а кад су упитању војни пензионери, може и споро-ходно - до бесконачности? И даље: Имали у таквом односу повреде права на пра-вично суђење, права грађана на једнакостпред законом, права на једнаку правну за-штиту и права и на правно средство, кр-шења начела забране дискриминације?

За размишљање је и то да ли се укупнаситуација може уклопити у недавно изне-те ставове госпође Дргане Бољевић, пред-седнице Друштва судија Србије, поводомнеистинитог и тенденциозног писања не-ких гласила о томе да је наплатила мили-онске износе на име накнаде због тога штоје у поступку општег реизбора судија оста-ла међу неизабраним, да „...Свако имаправо на накнаду штете због незаконитог„отпуштања“ (читај: закидања пензија), ида „...Држава која тежи владавини праватреба(ло је), и без судског поступка, да на-докнади штету судијама (читај: војнимпензионерима) и смањи штету грађани-ма...“ (Из жалбе поднете Комисији за жал-бе Савета за штампу – 16. 10. 3013).

Најпосле, поставља се и питање могули и корисници војних пензија да, макар изпринципијелних разлога, потраже правниоснов за накнаду и нематеријалне штетезбог свега што су су претрпели, а и даљетрпе, од представника појединих држав-них органа, који би, да је правде, требалода по службеној дужности, а без судскепринуде, директно примењују слово зако-на којим се уређује пензијско и инвалид-ско осигурање (у вези са одредбама Зако-на о Војсци Србије), као јединог општег ак-та из кога извире свако право из областипензијског и инвалидског осигурања, па иправо на уредно и редовно усклађивањепензија свима, што се у целини односи ина спорно ванредно усклађивање пензијаи корисницима војних пензија за 11.06 од-сто од 1. 01. 2008. године. Независно одсвега, корисници војних пензија верују др-жави и убеђени су да ће се предметниспор решити у складу са законом и у ра-зумном року, те да неће бити потребно даправду потраже пред европским судом уСтразбуру.


AKTUELNO

На позив румунскеНационалне асо-цијације војних ка-

дрова у резерви и по-влачењу из резерве,делегација Удружењавојних пензионера Ср-бије са председникомЉубомиром Драгањ-цем на челу боравилаје, средином октобра, уРумунији, где су вође-ни изузетно корисни иплодни разговори опроблемима везанимза пензијско-инвалид-ско осигурање профе-сионалних официра иподофицира и програмским активностимадва удружења. У делегацију су били пот-председник Извршног Одбора ГО УВПССлободан Пејовић и главни и одговорниуредник листа ,,Војни Ветеран“ ЗвонимирПешић, у улози преводиоца.

Румунску делегацију предводио је пред-седник Асоцијације универзитетски про-фесор др Михаи Илиеску, генерал у резер-ви, затим први потпредседник генерал-поптуковник у резерви (р) Виктор Думи-треску, потпредседник генерал-мајор (р)Василе Домну, потпредседник и бригаднигенерал (р) Маријан Бућуман, иначе шефДепартмана за међународну сарадњу,главни уредник листа ,,Rezerva oštiri Ro-mane“ бригадни генерал (р) Георге Грецу исаветник пуковник (р) Василе Илијеш.

Да би читаоцима било јасније, истичемода румунску асоцијацију чине пензиониса-ни генерали, официри и подофицири, којисе до 60 године живота из активне војне

службе преводе у резерву, да би после то-га добили статус оних који се постепеноповлаче из резерве.

Током боравка у Букурешту, у име мини-стра одбране Мирчека Душе, који је у товреме био у посети Француској, делегаци-ју Удружења примио је државни секретарза питања политике одбране СебастианХулубан. Том приликом било је речи о зна-чају покретања регионалне конференцијеорганизација војних пензионера и ветера-на као облика сталне размене искустава иучвршћивања међусобних односа. Истак-нута је улога пензионисаних старешинакао својеврсне споне између министарста-ва одбране и друштва у креирању белекњиге одбране. Државни секретар Хулу-бан је нагласио да Прва регионална кон-ференција организација војних пензионе-ра и ветерана коју је организовало УВПСима срећну околност у чињеници да је Ру-

Представници УВПС У посети Румунији

КОРИСНАРАЗМЕНАИСКУСТАВА

Нашу делегацију примио државни секретар у Министарствуодбране Себастиан Хулубан. Са румунском страном потписан

протокол о сарадњи

Две делегације су разговарале о многим питањима од заједничког интереса

Генерали Михаи Илиеску и Љубомир Драгањац приликом потписивања протокола о сарадњи

Међу првим гра-довима у Ср-бији у којем је

основано Удруже-ње војних пензио-нера био је Шабац.Иницијативни од-бор којег су сачиња-вали Славиша Ка-личанин, ЖивкоИлић, Стева Срдићи Раде Шпегар два-три месеца припре-мао је оснивањеУдружења. Одржа-ни су многи са-станци, разговории договори, објашњавано је какав је циљте врсте окупљања. Један од најтежих за-датака из тог времена било је обезбеђењепросторија за рад Удружења и тумачењепрописа којих скоро да и није било. Кадаје све то, уз велике напоре иницијатора,урађено, заказана је и оснивачка скупшти-на.

У Клубу ВЈ у Шапцу, 23. септембра 1993.године, одржана је оснивачка Скупштинакојој је присуствовало 72 корисника војнихпензија. Новооснованом удружењу при-кључени су и војни пензионери из општи-на Богатић, Коцељева и Владимирци, собзиром на то да на тим територијама ни-је било много војних пензионера. Удруже-ње је тада обухватало у четири градска и30 сеоских насеља. Од укупно 289 члано-ва, њих 116 били су породични војни пен-зионери.

Оснивачка скупштина изабрала је Оп-штински одбор у саставу: Славиша Кали-чанин (председник), Живко Илић, Стани-мир Ковачевић, Жарко Спасојевић и Сте-ва Срдић (чланови). У Надзорни одборизабрани су Никола Тршић, АлександарМатић и Михаел Дајч. За најважније задат-ке, одбор је поставио: омасовљење члан-ства, помоћ болесним и изнемоглим чла-новима, афирмација Удружења посред-ством средстава информисања и сарадњаса сродним удружењима у граду. Изузет-ним залагањем чланова првог Општинскогодбора сви задаци су мање или вишеостваривани.

На другој изборној Скупштини, која јеодржана 1998. године, чланство је једно-гласно изабрало нови Општински одбор.Александар Лазић, новоизабрани пред-седник, највише је заслужан што су редов-но извршавани постављени задаци, штога је, на опште задовољство чланова,,кан-дидовало“ да у три наредна мандата, бу-де на челу шабачке организације. У томпериоду успешно су се укључили и далисвој допринос Маринко Антонић, Ђорђе

Момчиловић. Зоран Ђукић, Мита Милоше-вић, Милан Бркић и други.

У УВП-Шабац, уз остало, велика пажњасе поклања пружању помоћи члановимакод остваривања права на ЈНП и хумани-тарну помоћ. У томе је насјвећи доприноспружио садашњи потпредседник МаринкоАнтонић. Његовом заслугом, у периоду од2007 - 2013 године 84 члана Удружењаостварило је тражену помоћ, од око 150,колико је њих поднело захтев. Највишезахтева подносе породични пензионери,зашта УВПС има велико разумевање.

Последњих година значајно је унапре-ђено инфромисање о активностима ша-бачких војних пензионера, посредствоммедија и уз помоћ ,,Војног ветерана“. То сечини најчешће преко Радио Шапца, и,,Гласа Подриња“. Посебна пажња покла-ња се фото новинама. У просторијамаУдружења се, на пример, чувају фото-но-вине са свих годишњих скупштина, са свихизлета, са свих учешћа у обележавањузначајних датума и годишњица у граду, сасвих свечаности у Команди гарнизона...

Учинак краси и веома разграната сарад-ња са сродним организацијама, попутСУБНОР-а, цивилног Удружења пензионе-ра, ОРВС, Командом гарнизона... Ниједназначајна активност у граду и шире не од-вија се без учешћа војних пензионера. По-ред Александра Лазића Удружење супредводили и Илија Драгутиновић и садаЂорђе Момчиловић.

Од укупног броја чланова УВП Шабац,једну четвртину чине породични пензио-нери.

Оно чиме се не могу похвалити шабач-ки војни пензионери јесу активности за-бавног карактера, излети, посете другимкрајевима итд. Разлог лежи у недоследно-сти чланова, који најпре подрже планира-не активности и пријаве се за њих, а онда,из ко зна којих све побуда, одустану одучешћа.

Стеван Стојановић


AKTUELNO

Две деценије плодног рада шабачких војних пензионера

РАЗГРАНАТЕ АКТИВНОСТИ

Ниједна значајна активност у граду и шире не одвија се безучешћа војних пензионера. Остварена је веома успешна сарадњаса сродним организацијама попут СУБНОР-а, цивилног Удружења

пензионера, ОРВС, Командом гарнизона...

Руководство УВП Шапца на једном од договора

мунија преузела председавањем сарадњиу југоисточној Европи.

У Сектору број 2 Букурешта, који оства-рује изузетно разгранату сарадњу са ре-презентативним удружењем румунскихпензионисаних старешина, делегацијуУВПС примио је челник локалне властиНекулај Онцану, генерал-потпуковник у ре-зерви са сарадницима. Гостима су пред-стављени бенефити које доноси протоколпотписан између националне асоцијацијекадрова у резерви и Сектора 2. Посебно језанимљиво поглавље о сарадњи тих ин-ституција, нарочито у обележавању наци-оналног празника, Дана Румунске војске иДана резервиста који је уведен у Румуни-ји. На молбу румунског примара да би ра-до сарађивали са сличном администра-тивном целином у Србији, начелно је до-говорено да предлог о сарадњи буде упу-ћен новобеоградској општини.

У званичним разговорима две делегаци-је било је речи о друштвеном и правномположају војних кадрова у резерви (пензи-ји), билатералним односима и активности-ма, промоцији историје две земље, наро-да и армије, пограничној сарадњи органи-зација, учешћу на конференцијама и ску-повима, учешће у војним церемонијама идругим догађајима које организују двестране, о могућој организацији спортских,културних и других манифестација, повла-чењу средстава из европских фондова.

Пре два-три месеца румунска страна јеиницирала сарадњу њихове филијале уТемишвару са неком нашом општинском(градском) организацијом, која би моглада буде алиментирана средствима Европ-ске уније за финансирање програма пре-кограничне сарадње. На путу за Букурештнашу делегацију су примили представни-ци филијале жудеца Дробета-Турну севе-рин. Тамошњи председник генерал у ре-зерви Јоан Пана и његов заменик ГеоргеКаменица изразили су потребу и спрем-ност да сарађују са једном општинском ор-ганизацијом у Србији.

Представници УВП у Амбасади Србијеразговарали су и са амбасадором Бран-ком Бранковићем, који је том приликом ис-такао да сарадња са румунским удруже-њем подстиче одржавање традиционалнопријатељских односа са нашим источнимсуседом. У разговорима је учествовао ипредставник Војске Србије у Румунији пот-пуковник Марко Новаковић.

За допринос успостављању и унапређе-њу сарадње два удружења председникуУВПС Љубомиру Драгањцу, председникрумунске асоцијације уручио је Почаснумедаљу са сертификатом.

На крају посете, као круна договора исагласности у низу покренутих питања,потписан је протокол (споразум) о сарад-њи два удружења. Тим поводом председ-ник румунске асоцијације проф. др МихаиИлиеску подвукао је да ће предлог да Ру-мунија буде домаћин 2. регионалне кон-ференције војних пензионера и ветеранабити темељно анализиран заједно са зва-ничницима румунског Министарства од-бране.

Трошкове боравка наше делегације уРумунији сносила је румунска страна.

Занимљиво је да су и румунске пензио-нисане старешине имале проблеме са ви-сином пензије, чиме ћемо нешто опшир-није да се бавимо у једном од нареднихбројева ,,Војног ветерана“. З. ПЕШИЋ


AKTUELNO

Поводом две деценије успешног радаУВП у Нишу у тамошњем Дому Војске29. октобра одржана је свечаност ко-

јој су присуствовале и високе званице, ме-ђу којима заменик команданта КоВ гене-рал-мајор Милосав Симовић, председникУВПС Љубомир Драгањац, начелник Ни-шавског округа Александар Цветковић,протојереј ставрофор Влајко Грабеж, ди-ректор филијале РФ ПИО Ниш СинишаВасић, председник Удружења пензионераНиша Миодраг Станковић, председник По-дружнице Клуба генерала и адмирала Ср-бије у Нишу Стојан Марковић, председникГрОд ОРВС Милутин Пантелић, председ-ник ОкОд СУБНОР Зарије Димитријевић,председник ГрОд СУБНОР Миодраг Трич-ковић, председник ГрОд Удружења бора-ца рата 1999.године Миодраг Стојановић,председник ОкОд Удружења потомакаратника 1912-1918 Љубомир Станојевић идруги.

Председник градске организације Об-рад Миленковић рекао је да је тог 19. ок-тобра 1993. године група пензионисанихофицира и подофицира, формиралаиницијативни одбор за оснивање градскеорганизације УВПЈ, данас ГрОрг УВПСНиш . У препуној сали Дома ВЈ, тада за-вршен је процес оснивања Градске орга-низације у Нишу. Изабран је први Град-ски одбор од 11 чланова, чији је првипредседник био Драгољуб Лазић.

Удружење као други дом

-Наша градска организација од почет-них око 800 чланова нарасла је на преко3.200 чланова од око 4.500 корисникавојних пензија у Нишу и постала какобројно тако и квалитативно једна од нај-јачих и најактивнијих. Обухвата терито-рију Града и општина Сврљиг и ГаџинХан. Организована је у 13 месних орга-низација основаних на територији рани-јих месних заједница. Колективни при-дружени чланови су нишка ПодружницаКлуба генерала и адмирала Србије и сек-ција Удружења пензионисаних војних ле-тача и падобранаца у Нишу, струковнооснованих, а чији су чланови и поједи-начно чланови ГрОрг. Наши људи суУдружење па и градску организацију при-хватили као свој други дом и то је најве-ћи успех нашег досадашњег рада, казаоје Миленковић.

У градској организацији више од десетгодина функционише посебан фонд избуџета ГрОд за помоћ породицама чла-новима у ванредним догађајима. У по-следње две године за ту намену доде-љено је 500.000 динара за 50 породица.

-У оквиру бриге за здравље нашихчланова, преко комисије за здравствоГрадског одбора остварује се плодотвор-на сарадња са ВБ Ниш, Оделењем запримарну здравствену заштиту и Герон-толошким центром у Нишу. У извршава-њу тих задатака износимо предлогездравственим органима који се уважава-ју и прихватају, више пута годишње оби-лазимо кориснике војних пензија сме-штене у ГЦ Ниш, затим болесне и уса-мљене и пружамо им подршку за бржеоздрављење. Међутим због изостанкабило какве помоћи државе, социјално ху-манитарне и друштвено-забавне актив-ности су битно ограничене .

Да се агресија 1999. годинене заборави

Остварујући задатке на очувању и развојуслободарских традиција и патриотизма ни-шка организација остварила је успешну са-радњу са удружењима грађана у Нишу сасличним програмским циљевима и заједнич-ки организује и релизује програме обележа-вања значајних датума из ближе и даљеисторије Србије и града Ниша.

-Посебно се поносимо на активност којусмо иницирали и већ је прешла у традицију,у чијој реализацији нам се придружију орга-ни државе и друга удружења. Реч је о реали-зација пригодног програма поводом Дана се-ћања 24.марта, посвећеног жртвама агреси-је НАТО-а на СРЈ 1999.године и свим уче-сницима у одбрани од агресије. За овогоди-шњу подршку захваљујемо Војсци и начел-нику Нишавског управног округа.

Као истински родољуби увек са радошћуприхватамо позиве на активности и свечано-сти Команде КоВ и јединица у Нишу. Захвал-ни смо им за подршку и помоћ коју нам пружа-ју у извршавању наших програмских задата-ка. Војни пензионери су врло активни у дру-штвеним и политичким активностима у граду,већи број су у органима градских општина,наш члан је председник општине Црвени Крсти двојица су народни посланици, а многи сучланови највиших органа готово свих удруже-ња грађана, рекао је Миленковић

Пошто је подсетио да је основни задатакУВП очување и побољшање статуса војнихпензионера, председник Гр.Од УВП у Нишује рекао:

-Дужни смо да интересе војних пензио-нера штитимо енергично и доследно, ко-ристећи сва законска средства, свесниснаге истине коју заступамо. У том погле-ду постигнути су значајни резултати, алибројни проблеми и даље нису решени.

Уштеда и члановима и држави

Градски одбор је у остваривању на за-кону заснованих а закинутих права која сеодносе на усклађивање пензија пружао ипружа свом чланству сву правну и адми-нистративну помоћ, доприносећи на тајначин уштеди значајних средстава каковојним пензионерима тако и држави насудским и другим трошковима. Због неус-клађивања пензија од 2004.-2007.годиневојним пензионерима смо уштедели око60 милиона динара а држави око 70 мили-она динара.

Председник УВП Ниша је посебно на-гласио:

-Због неусклађивања пензија од 1. 1.2008.године, у управном поступку и управ-ном и парничном спору, водимо преко2000 наших чланова. Процењујемо да ће-мо им уштедети издатке у висини од око40-60 милиона динара а држави на имесудских трошкова око 80-100 милиона ди-нара. Сигуран сам да ћемо, уз смиреност,стрпљење, упорност и масовност, оства-рити и право на усклађивање пензија.

Међутим, остаје горак осећај и питањеда ли ће неко одговарати што је држави ипореским обвезницима Србије на име ка-

Oбележавањe 20-годишњице УВП у Нишу

ЧВРСТ ОСЛОНАЦ У ОСТВАРИВАЊУ

ПРАВАДужни смо да интересе војних пензионера штитимо енергично идоследно, користећи сва законска средства, свесни снаге истине

коју заступамо, рекао председник нишке организације Обрад Миленковић

Велики јубилеј обележен је великим скупом


AKTUELNO

мата и судских трошкова узето десетакмилијарди динара и што још за око 12.000корисника војних пензија није исплаћендуг због неусаглашавања пензија од 2004.до краја 2007. године.

На делу чиста дискримација

Колико десетина милијарди динара ћекоштати државу што је, од око 1.7 милио-на пензионера Србије, дискриминисаночетрдесетак хиљада корисника војнихпензија при усклађивању пензија 1. 1.2008.год, запитао се Миленковић и наста-вио:

-Ако је од усклађивања изузето 40.000војних пензионера, зашто није изузето, надан 31.12.2007.године, 521.685 осталих

пензионера, чији је просек пензија био из-над 60 одсто од просечне плате у Србијибез доприноса и пореза.

Као истински родољуби увек имамо увиду објективно стање у нашој држави идруштву, али очекујемо да ће државни ор-гани имати више разумевања за решава-ње оправданих и на закону заснованихзахтева војних пензионера. У супротномсвоја права ћемо остваривати и обраћа-њем међународном суду у Стразбуру.

На крају излагања Обрад Миленковић јена 20. рођендан градске организације уНишу, захвалио свима онима који су до-принели оснивању, стасавању и развоју, апосебно оснивачима и дугогодишњим ак-тивистима и члановима руководства којису понели највећи терет, и имали визију

да, у времену које долази, војни пензионе-ри неће моћи опстати без јаке организаци-је да би штитила њихове интересе.

Поздравна реч заменика командантаКопнених снага генерал-мајора МилосаваСимовића дочекана је бурним аплаузомјер се генерал увек с уважавањем опходиопрема војнопензионерској популацији.

У име команданта, Команде Копненихснага и колега официра, генерал Симовићје пензионерима честитао јубилеј, поже-лео добро здравље, да пословичну енер-гију и даље љубоморно чувају, да будуснажни и физички и психички и да све про-блеме које имају решавају спокојно.

Генерал Стојан Марковић поздравио јеприсутне у име Клуба генерала и адмира-ла и уручио захвалницу ГрОд ЗВП Ниша.Председник нишких пензионера МиодрагСтанковић је рако да је 60.000 пензионерау Нишу, са осталим пензионерима, спрем-но да политичарима кажу стоп када је речо урушавању стечених права. ,,Ако смо би-ли кадри да градимо земљу, кадри смо ида је сачувамо честиту и поштену и на за-довољство наших унука.

Протојереј ставрофор Влајко Грабеж јеиспричао да је у нашој војсци упознао изу-зетно часне и добре људе од којих је мно-го тога научио, захваливши генерацијамаофицира који су га прихватили.

Приређен је и богат културно-уметничкипрограм у којем су учествовали мајсторгонга Бистрица Мишић, хор Гимназије ,,9.Мај“ и фолклорни ансамбл Студентскогкултурног центра. Изведен је и занимљивперформанс о томе како размишљају вој-ни пензионери З. ПЕШИЋ

Из речи председника УВПС Љубомира Драгањца

ПОТРЕБНО ДА ИСТРАЈЕМО

Пошто је честитао велики јубилеј ни-шкој организацији генерал ЉубомирДрагањац је реко:

- Наша је оцена да сте у сталном на-предовању постигли изврсне резултате упружању помоћи члановима на оствари-вању закинутих права. Исто тако веомасте успешни у остваривању помоћи чла-новима у здравственој заштити. Одличноинформишете чланство. Успешни сте усарадњи са Војском Србије, са КомандомКопнене војске и осталим јединицама.Посебно желим да изразим захвалноствеликом пријатељу војних пензионера ге-нералу Симовићу који помаже организа-цији, на свему што је учинио за ту попу-лацију. Он је и носилац г највишег призна-ња наше организације. Симовић је једанод првих генерала коме је додељено товисоко признање.

Генерал Драгањац је подвукао да желида одговори на питање – шта то тражевојни пензионери?

-Ништа више ни мање него што је зако-ном регулисано. Само то. Тражимо то јерће ускоро да се наврши шест година одкако тражимо да се оствари право на ван-редно повећање пензија од 11,06 одсто.Нисмо успели да остваримо то ни послеодлуке Уставног суда, у којој је децидноречено да нам то припада. Искористилесу то институције система да то што ви-

ше развлаче, да потежу питања која од-лажу спровођење одлуке Уставног суда.Фонд ПИО треба да буде наш заштитники да настоји да оствари право а не да намзакида.

То повећање од 11,06 одсто је од шестдо седам пензија. Ко би то опростио? Свешто стоји у одлуци Уставног суда, Управ-ни суд је прихватио, али је измислио не-што ново, што ви знате, да повећање при-падне само онима чија је пензија биламања од 60 одсто од просечне плате уСрбији. Већа је и то им је био разлог даоспоре наше захтеве. Тиме су оспорилиспровођење одлуке Уставног суда. Сма-трају, ваљда, да Уставни суд то није узеоу обзир. А јесте. То ћемо брзо сазнати.

Уставни суд и даље доноси позитивнеодлуке за наплату дуга војних пензионе-ра. Усваја наше уставне жалбе и пони-штава пресуде виших и апелационих су-дова. Недавно је Високи касациони судодбио захтев Фонда ПИО за ревизију пра-воснажних пресуда. Одбијен је и захтевФонда ПИО за заштиту законитости напресуде Апелационог суда и Вишег суда.Високи касациони суд одбацио је захтевнеких основних судова за заузимањеправног става ради решавања спорногпитања с обзиром на чињеницу да је оноу домену непосредне примене мате -ријалног права. Све нам то иде у прилог.На добром смо путу да то и остваримо.

У последње време донет је значајанброј правоснажних пресуда и које се већнаплаћују. И то је веома значајно ако бу-демо, којим случајем, принуђени да сеобратимо међународном суду. Виши су-дови и Апелациони судови доносе пози-тивне пресуде и на оне које је основнисуд одбацио.

Све нам то даје за право да не посуста-јемо, већ да истрајемо до остварења.

Треба имати на уму да је у часу када суванредно повећане пензије од 1.290.000пензионера, њих 521.685 имало је личнупензију већу од 60 одсто од републичкогпросека плата. Око 26.000 оних који супензионисани по посебним прописима(државни функционери, припаднициМУП, Министарства спољних пословаитд) имали су пензију од републичкогпросека плата и већу пензију од војнихпензија. Реч је о дискриминацији противкоје се ми боримо.

Очекујемо да Уставни суд ускоро по-ступи по нашим уставним жалбама.

Додељена признања

СЈАЈ ОДЛИЧЈА

Повеља УВПС, то највише призна-ње додељено је и уручено др Ви-томиру Панчићу, председнику Ко-

мисије за здравствену заштиту, РанкуБабићу, дописнику ,,Војног ветерана“из Ниша, Јорданки Начовски, члануГрадског одбора и Мирославу Бакрачу,члану Градског одбора у више манда-та.

Плакете УВПС припале су Илији Пи-љићу, Јурају Ланчићу, Добривоју Торо-ману, Радисаву Тодоровићу, БожидаруСтојановићу, Момчилу Стојковићу, Бо-жидару Божовићу и Томиславу Младе-новићу.

Јубилар-но призна-ње добилоје 23 држав-них институ-ција и удру-жења. Доде-љено је и 15захвалница,а књигом јенаграђен 13појединаца.Њих 15 на-грађено језахвалница-ма

Ранко Бабић


АКТУЕЛНО

Удружење војних пензионера Србијепоново је иницирало проблем плаћа-ња пореза на оружје које је у власни-

штву пензионисаних официра и подофи-цира, а током радног века га користиликао службено, приликом обављања свако-дневних задатака. Ових дана акт да се јошједном свестрано размотри и донесе пра-вично решење упућен је министру одбра-не Небојши Родићу.

У том поднеску написано је да је одред-бом члана 25.став 1. тачка 4. Закона о по-резима на употребу, држање и ношење до-бара прописано да се не плаћа порез нарегистровано оружје које је обвезник до-био као награду или приликом одласка упензију од Војске Југославије или Мини-старства унутрашњих послова, а највишена једно од добијених регистрованихоружја за које је прописана најнижа виси-на пореза.

По основу цитиране одредбе, сви пен-зионисани припадници МУП-а су, коликонам је познато, ослобођени пореза на ре-гистровано оружје. Од војних пензионера,пореза на регистровано оружје особођенје само релативно мали број оних који супиштоље (револвере) добили као наградуили поклон при одласку у пензију. Порезанису ослобођени војни пензионери којирегистровано оружје нису стекли ни каонаграду, ни као поклон већ под специфич-ним околностима;

Поступајући по одлуци савезног секре-тара за народну одбрану, мотивисаној же-љом да се помогне „Црвеној застави“, ак-тивна војна лица (официри и подофицири)тадашње ЈНА су купили пиштоље (револ-вере) произведене у „Црвеној застави“,Крагујевац. Куповина је обављена посред-ством надлежних војних органа, под усло-вима набавке за потребе војске, а уз оба-везу да купљене пиштоље (револвере) ко-ристе као службене до пензионисања, зашта су добили и одговарајућу војну дозво-лу.

До пензионисања овим пиштољима (ре-волверима) нису могли слободно да рас-полажу (да их продају, поклонеи слично).

Успомена на частан позив

Тако прибављене пиштоље (револвере)активна војна лица су задржала послепензионисања као своје власништво, иуредно их регистровала, тј. војну дозволуза њихово поседовање заменила цивил-ном. Другим речима, они су те пиштољедобили од војске тек приликом одласка упензију. Околност да су их при томе још иотплатили је сматрано разлогом више заослобађање од пореза на регистрованооружје.

Полазећи од напред изнетог, мишљења

смо да су екстензивним тумачењем цити-ране одредбе и власници регистрованогоружја прибављеног на описани начин, са-да пензионисани официри и подофицири,ослобођени пореза. Ово стога што су тооружје набавили у служби, користили допензионисања као службено, а тек наконпензионисања стекли право да њиме рас-полажу као власници, без икаквих органи-чења у складу са законом.

Без обзира на номинални износ, који сесваке године повећава, плаћање овог по-реза значајно оптерећује војне пензионе-ре: на порез одлази око 8 одсто једне про-сечне пензије, односно око 10 одсто про-сечне пензије подофицира.

Предметно регистровано оружје има завојне пензионере велику (и само) афекци-ону вредност, као једина преостала везаса војском у којој су провели читав раднивек, а пореским обавезама за које су уве-рени да су неправичне и незаконите већи-на не може да удовољи, што је генераторнегативних политичких тензија међу овомпопулацијом.

Све до половине 2004. године војне је-динице – установе су својим пензиониса-ним припадницима издавале потврде даје пиштољ (револвер), набављен по цити-раном наређењу, коришћен као службении приликом пензионисања дат на трајнокоришћење. На основу таквих потврда по-рески органи су имаоце тог оружја осло-бађали од плаћања пореза.

Удружење спремно да помогне

У периоду од 2004. до почетка 2007. го-дине наведене потврде нису издаване, по-што је то забрањено актом Техничке упра-ве Генералштаба пов.бр. 460-8 од19.07.2004. године, а наша обрћања Ми-нистарству одбране и Генералштабу нисууважена.

Од почетка 2007. године поједине једи-нице – утанове такве потврде, ипак, изда-ју својим припадницима приликом пензио-нисања, што је резултирало негативнимтензијама међу члановима УВПС због не-једнаког третмана власника тако приба-вљеног оружја.

На основу свега напред наведеног, по-ново предлажемо да уредите да војне је-динице – установе издају пензионисанимвојним лицима, која за то испуњавају усло-ве, потврде аналогне приложеној фотоко-пији, коју су као валидну прихватили орга-ни.

Потврда би се издавала на основу зах-тева имаоца пиштоља, документованогњеговом изјавом о чињеницама наведе-ним у потврди. Таква изјава би искључи-

ла било какву одговорност издаваоца по-тврде.

Уколико ову нашу иницијативу прихва-тите спремни смо детаље поступка изда-вања и садржаја потврде усагласити санадлежним органом министарства, одно-сно Војске, као и преузети послове окоприкупљања захтева и уручуивања потвр-да.

У акту је написано и следеће: ,,Будућида престоји достављање решења о раз-резивању наведеног пореза за 2014. годи-ну, а да уз жалбе на та решења треба при-ложити и наведене потврде, молимо зашто хитнију Вашу одлуку“.

Писмо је потписао председник УВПС ге-нерал-потпуковник у пензији ЉубомирДрагањац.

Износ накнаде за одвојениживот и становање

НИЈЕ ПОВЕЋАНАВРЕДНОСР БОДА

Дана 1. 9. 2013. године ступио је наснагу нови Правилник о накнада-ма путних и других трошкова и

других примања у Војсци Србије, апрестао да важи претходно донет2008. године. Чланом 39. новог Пра-вилника овлашћено је Министарствоодбране да, уз сагласност Владе, по-тврђује вредност бода за обрачун на-кнаде дела трошкова за закуп стана инакнаде трошкова у вези са решава-њем стамбеног питања. У складу сатим, министар одбране је донео Реше-ње, чије су тачке 4. и 5. објављене насајту УВПС.

Преносимо 4. и 5. тачку, значајне закориснике војних пензија:

4. Вредност бода за обрачунавањенакнаде трошкова због одвојеног жи-вота од породице и накнаде дела тро-шкова за закуп стана утврђује се у не-то износу 18,44 динара.

5. Вредност бода за обрачунавањенакнаде трошкова у вези са решава-њем стамбеног питања утврђује се унето износу 25,00 динара.

Тим решењем је вредност бода заобрачун наведених накнада утврђеноу истим износима као и у претходномпериоду. Решење се примарно односина ПВЛ и ЦЛ на служби у војсци, а поупућујућој одредби члана 9. став 2.Правилника о употреби, условима иначину коришћења средстава за по-бољшање материјалног положаја ко-рисника војне пензије, примењује се ина војне пензионере који испуњавајууслове за ове накнаде.

Лимитирање рока важења Решењана 31. 12. 2013. године не значи да ћепредметне накнаде бити укинуте по ис-теку тог рока, јер су оне прописанеправилницима, већ претпостављамомотивисане обавезом да њихова виси-на буде од 1.1. 2014. године усклађенаса расположивим средствима у буџе-туРепублике Србије у 2014. години.

Порез на оружје које поседују војни пензионери

ПРОБЛЕМ РЕШИТИ ПОТВРДАМА

Неправедно је да пиштољи (и револвери) које су официри и подофицири, током радног века, носили уз унифрому као

службено оружје, а отплатили их из личних средстава, буду предмети који се сваке године изнова опорезују


АКТУЕЛНО

Додела солидарне и хуманитарнепомоћи у септембру 2013. године

ДОНЕТО 30 ОДЛУКА

На основу Правилника о начину коришћења средставасолидарности за пружање помоћи члановима Удружењавојних пензионера Србије, Изврши одбор је на седници

оджаној 30. септембра 2013. године, разматрао захтеведостављене од септембра 2012 до закључно са 31. мартом2013. године, и на основу прописаних критеријума и испуњенихуслова, донео је 30 одлука о додели јенократне социјалне ихумаитарне помоћи и то за:

1. Захтеви из септембра 2012. годинеОпОр Земун за КБ: 35.000,00 - по члану 12.823,70 динара,ОпОр Ниш за СС: 35.000,00 – по члану 12.824,00 динара,ОпОр Свилајнац за РЖ: 35.000,00 – по члану 12.833,33

динара,ОпОр Краљево за ЈС: 35.000,00 – по члану 12.915,60 динара,ОпОр Крагујевац за РЗ: 35.000,00 – по члану 12.948,20

динара,Преостало су четири нерешена захтева из септембра 2012.

године,2. Захтеви из октобра 2012. годинеОпОр Краљево за РВ: 35.000,00 - по члану 12.508,53 динара,ОпОр Звездара за МБ: 35.000,00 - по члану 12.727,25

динара,ОпОр Чачак за НС: 35.000,00 – по члану 12.857,32 динара,ОпОр Обреновац за ЛМ: 35.000,00 – по члану 12.873,00

динара,ОпОр Чачак за ВМ: 40.000,00 – по члану 12.878,34 динара,Преостала су два нерешена захтева из октобра 2012. године,3. Захтеви из новембра 2012. годинеОпОр Књажевац за КН: 40.000,00 - по члану 12.665,96

динара,ОпОр Краљево за ЂЗ: 35.000,00 – по члану 12.760,15

динара,Преостао је једен нерешен захтев из новембра 2012. године,4. Захтеви из децембра 2012. годинеОпОр Панчево за РБ: 40.000,00 - по члану 12.022,72 динара,ОпОр Шабац за СЗ: 30.000,00 - по члану 12.773,03 динара,ОпОр Земун за ВС: 30.000,00 - по члану 12.773,03 динара,ОпОр Краљево за РА: 35.000,00 - по члану 12.944,89 динара,Преостала су четири нерешена захтева из децембра 2012.

године,5. Захтеви из јануара 2013. годинеОпОр Краљево за ТМ: 35.000,00 - по члану 12.694,68 динара,ОпОр Ваљево за МА: 35.000,00 - по члану 12.750,04 динара,ОпОр Ниш за СЗ: 35.000,00 - по члану 12.784,10 динара,ОпОр Лозница за РС: 35.000,00 - по члану 12.788,07 динара,Преостала су три нерешена захтева из јануара 2013. године,

6. Захтеви из фебруара 2013. годинеОпОр Лесковац за АС: 35.000,00 - по члану 12.584,24 динара,ОпОр Краљево за НВ: 40.000,00 - по члану 12.615,37динараОпОр Ћуприја за НС: 35.000,00 - по члану 12.651,21 динараОпОр Ужице за КР: 30.000,00 - по члану 12.507,05 динараОпОр Младеновац за ЖЉ: 25.000,00 - по члану 12.732,29

динара,Преостало је седам нерешених захтева из фебруара 2013.

године,7. Захтеви из марта 2013. годинеОпОр Ужице за КР: 35.000,00 - по члану 12.500,46 динара,ОпОр Панчево за АМ: 30.000,00 - по члану 12.506,49 динара,ОпОр Прокупље за СС: 30.000,00 - по члану 12.533,01

динара,ОпОр Зајечар за СЉ: 25.000,00 - по члану 12.800,00 динара,ОпОр Нови Сад за JЂ: 25.000,00 - по члану 12.929,00

динара,Преостало је девет нерешених захтева из марта 2013.

године,

Основни критеријум за доделу помоћи је материјално стањечланова УВПС. Помоћ се одобрава у износу у зависности одпросека по члану издржаване породице и редоследу однајнижег просека.

Извршни одбор

Солидарнa и хуманитарнa помоћу октобру 2013. године

РЕШЕНИ СВИ ЗАХТЕВИ

На основу Правилника о начину коришћења средстава солидар-ности за пружање помоћи члановима Удружења војних пензио-нера Србије, Изврши одбор је на седници оджаној 31. октобра

2013. године, разматрао захтеве достављене од септембра 2012 дозакључно са 31. мартом 2013. године, и на основу прописаних крите-ријума и испуњених услова, донео је одлуке о додели јенократне со-цијалне и хумаитарне помоћи.

Захтеви из септембра 2012. годинеОпОр Шабац за ЂД: 35.000,00 - по члану 13.093,01 динара,ОпОр Зрењанин за МД: 35.000,00 - по члану 13.105,53 динара,ОпОр Инђија за ЗД: 35.000,00 - почлану 13.540,07 динара,Захтеви из септембра 2012. године су сви решени.

Захтеви из октобра 2012. годинеОпОр Зрењанин за КЈ: 35.000,00 - по члану 12.909,23 динара,ОпОр Краљево за ТИ: 35.000,00 - по члану 13.030,90 динара,Захтеви из октобра 2012. године су сви решени.

Захтеви из новембра 2012. године

ОпОр Ниш за АН: 35.000,00 – по члану 13.317,75 динара,Захтеви из новембра 2012. године су сви решени.

Захтеви из децембра 2012. годинеОпОр Земун за ШС: 35.000,00 - по члану 13.205,92 динара,ОпОр Земун за ОД: 40.000,00 - по члану 13.706,53 динара,ОпОр Ниш за ТН: 35.000,00 - по члану 13.762,21 динара,Захтеви из децембра 2012. године су сви решени.

Захтеви из јануара 2013. годинеОпОр Пирот за ТП: 35.000,00 - по члану 13.486,46 динара,ОпОр Ужице за ЦМ: 35.000,00 - по члану 13.570,49 динара,ОпОр Крагујевац за КЗ: 30.000,00 - по члану 13.705,26 динара,Захтеви из јануара 2013. године су сви решени.

Захтеви из фебруара 2013. годинеОпОр Земун за ЈМ: 35.000,00 - по члану 12.795,88 динара,ОпОр Ужице за РМ: 35.000,00 - по члану 12.882,56 динара,ОпОр Чачак за ПС: 35.000,00 - по члану 12.990,83 динара,ОпОр Ниш за ТВ: 35.000,00 - по члану 13.186,05 динараОпОр Зајечар за КЈ: 25.000,00- по члану 13.393,94 динара,ОпОр Ниш за МД: 35.000,00 - по члану 13.619,20 динара,ОпОр Крушевац за МД: 40.000,00 - по члану 13.615,43 динара,Захтеви из фебруара 2013. године су сви решени.

Захтеви из марта 2013. године

ОпОр Краљево за ГР: 40.000,00 - по члану 12.570,33 динара,ОпОр Краљево за КЗ: за 35.000,00 - по члану 12.618,35 динара,ОпОр Ниш за БД: 35.000,00 - по члану 12.960,34 динара,ОпОр Нови Београд за МП: 40.000,00 - по члану 13.152,73 динара,ОпОр Земун за ЂД: 35.000,00 - по члану 13.229,56 динара,ОпОр Бачка Паланка за МН: 35.000,00 - по члану 13.239,04

динара,ОпОр Ниш за ЈС: 35.000,00 - по члану 13.320,74 динара,ОпОр Прокупље за ПД: 30.000,00 по члану 13.335,28 динара,ОпОр Нови Београд за ЧМ: 30.000,00 по члану 13.805,37 динара,Захтеви из марта 2013. године су сви решени.

Новчана средста ће бити уплаћена на текуће рачуе најкасније до10. новембра 2013. године.

Захтеви који су били достављени, за доделу једнократне социјал-не и хуманитарне помоћи, у периоду од 1. септембра 2012. годинедо 31. марта 2013. године су сви решени. У том периоду укупно једостављено 509 заахтева. Позитивно су решена 402 захтева и ис-плаћено 15.326.000,00 динара или у просеку 38.124,00 динара, а од-бијено 107 захтева јер нису испуњавали прописане услове из Пра-вилника.

Захтеви за доделу једнократне социјалне и хуманитарне помоћикоји се достављају од 1. септембра 2013. године решаваће се у но-вембру 2013. године и у народном периоду.

Извршни одбор


АКТУЕЛНО

Када се сада већ далеке 1993.године догодило оснивањеУдружења војних пензионера на територији СР Југославије,тада нико није могао да претпостави на које и какве изазове

ће војнопензионерска популација наићи у годинама које су сле-диле, све до данашњег дана.

На почетку је речено да ће се војни пензионери, на свим ниво-има организовања, међусобно дружити кроз разноврсне рекреа-тивне и културне садржаје, да ће развијати сарадњу са својомматицом, Војском и са осталим сродним удружењима у местимаорганизовања, да ће се бавити и осталим обичним активностимаод заједничког значаја.

Удружење војних пензионера децидно се определило да се не-ће бавити политиком, и да ће бити надасве патриотска организа-ција.

Нажалост, године које су долазиле, и наступајуће друштвено-политичке промене, као својеврстан цунами, жестко су угрозилестечена статусна права војних пензионера.

Вишестраначке политичке елите које су долазиле на власт, по-челе су да се маћехински понашају према војним пензионерима,ускраћујући им многа стечена статусна права, или их умањујући,доношењем штетних закона и прописа, или непоштовањем по-стојећих. Бахатим понашањем државних органа, војни пензионе-ри су, као грађани другог реда, неправедно и незаслужено баче-ни на друштвену маргину.

Када се то тако почело догађати, био је тренутак да се ,, упалицрвено светло ‘’, и да се збију редови у Удружењу војних пензио-нера, те да се тежиште активности са обичних ,,мирнодопских,‘’пренесе на енергичну правну борбу у циљу заштите угроженихправа војнопензионерске популације.

Процес дерогирања стечених права војних пензионера наро-чито је био карактеристичан током десет последњих година, а ле-пеза учињених неправди је била прилично широка. Присетимосе неких, највећих:

-Није примењен члан 75. Закона о Војсци Југославије који јерегулисао обавезу исплате већих износа пензије у односу на по-стојеће, неблаговремена исплата дела усклађеног износа пензи-је за период од 1. 8.2004. до 30.11.2007.године, што је учињенотек окончањем парничног поступка пред надлежним судом. При-мена Закона о Војсци Србије из 2007.године довела је до нео-правданих разлика у пензијама код пензионера истог чина и по-ложаја, у износима од 5.000 до 35.000 динара. Применом Уредбео платама из 2005.године подофицирима је знатно умањен износпензија. Неусклађивање пензија за 11,06 одсто од 1. 1.2008.годи-не; Укидање Правилника о опоравку КВП; Укидање права на на-кнаду трошкова исхране приликом одласка на лечење и прегле-де ван места боравка додатно је урушило права војних пензионе-ра.

Сви тих десет година руководство УВП је настојало да стату-сна питања, реши посредством државних институција, законо-давне, извршне и судске власти. На законит, легалан и легити-ман начин.

Нажалост, надлежни државни органи све време испољавалису невиђену бахатост и без икаквог образложења оглушују се назахтеве УВП. Због тога су војни пензионери били принуђени дасвоја закинута права покушају да остваре пред надлежним судо-вима, вођењем парничних поступака.

Ангажовањен стручних служби, израдом формализованихобразаца захтева, молби, тужби и других врста поднесака надле-жним државним органима, руководство УВПС свестрано пружапомоћ својим члановима. Све то се редовно доставља општин-ским и градским УВПС, а налази се и у ванредном броју ,,Војногветерана ‘’ и на сајту Удружења.

Удружење нам је више него потребно. Само чврсто и јединстве-но удружени можемо да се изборимо за све што нам припада пре-ма позитивним прописима Републике Србије.

Останимо упорни и доследни у својим захтевима, па ћемо и ус-пети. Добривоје СТАНОЈЕВИЋ

Две деценије борбе за права војнихпензионера

УДРУЖЕНИ ДО ПРАВДЕУдружење војних пензионера децидно се опре-делило да се неће бавити политиком, и да ће

бити надасве патриотска организација

Добра вест стиже изВрања

ИСПЛАТА У ИМЕНАРОДА

Ових дана муњевито је ра-ширена вест да је наш коле-га у Врању, пошто му је пре-суда постала правоснажна,наплатио износ штете на-стале непримењивањемванредног повећања пензи-ја од 1.1.2008. године. Иду-ћи трагом те вести, њену ве-родостојност проверили смоу Општинском одбору УВП уВрању.

Потврђено нам је да је речо поступку вођеном у Основ-ном суду у Врању под бро-јем П бр. 4178/12, којим је

обавезан Републички фондза пензијско и инвалидскоосигурање Београд, филија-ла у Врању да тужиоцу (изразумљивих разлога не на-водимо му име) на име ма-ње исплаћене пензије у ви-сини од 11,06 одсто исплатиутврђену суму (основни дуг368.866, а камата 207.718 ди -нара) са законском затезномкаматом и парничне трошко-ве у износу од 73.354 дина-ра. Републички фонд ПИОисплатио је укупно 650.000динара.

Сви су изгледи да то будегранични случај, или првипример окончања поступка укојем је задовољена правда.С правом се очекује да тајпример почну да следе идруги судови.

ИСПРАВКЕ

У прошлом броју ,,Војног ветерана“ поткрале су се две грешке. Уизвештају са са 16. седнице Главног одбора УВПС, на основу при-премљеног материјала, објављено је да је одлучено да Лазар Ста-менковић, из Општинског одбора Палилула, буде проглашен за по-часног члана. Истина је да се Главни одбор није сложио са таквомодлуком, сматрајући да они који су активни чланови и доприносе ураду у УВП, не могу истовремнено да буду и почасни чланови.

Извињавамо се Лазару Стамнековићу и читаоцима.

***На 13. страници истог броја објављено је да су на спомен-обе-

лежје Шуматовац венце положили амбасадор Русије у СрбијиАлександар Чепурин, владика нишки Јован са свештенством, де-легације СО Алексинац, Војске Србије...

Тачан податак је да су венци положени на месту погибије пуков-ника Александра Рајевског и српских бораца у селу Горњи Адро-вац. Прецизније речено на месту где је погинуо пуковник НиколајРајевски, његова снаја подигла је цркву. Испред цркве су два спо-меника са именима погинулих. Венци су положени управо тамо.Црква је обновљена 2012. године.

Извињавамо се његовој екселенцији амбасадору РФ Алексан-дру Чепурину и читаоцима.

Из Републичкогфонда за

здравственоосигурање

ЛАКШЕ ДО ЛЕКАНа сајту Републичког фон-

да за здравствено осигура-ње (РФЗО) однедавно гра-ђани могу да се инфромишуо томе где се налази најбли-

жа апотека која има потре-бан лек.

Посетом сајту РФЗО илинеке апотекарске установеграћани ће. Лоцирањем сво-је позиције на датој мапи,моћи да виде пет најближихапотека које имају потребанлек, али и његове залихе утим апотекама.

Према најавама, полови-ном овог месеца треба дапочне и примена новогсофтвера у здравственим

установама, путемкојег ће грађани насајтовима клиникамоћи да виде и по-датке о броју распо-ложивих постеља,исправности апаратаи поименичном де-журству лекара. Унаредних пет месециу овај систем би тре-бало да буду укљу-чене све здравстве-не установе.

Свечана скупштина поводом две деценијерада краљевачке организације

ВИСОК УГЛЕД

Поводом 20.годишњице постојања, Удружења војних пен-зионера Србије. Градска организација УВП Краљево је24.октобра у Дому ВС одржала свечану Скупштину. При-

суствовало је 96 чланова Удружења и велики број гостију,међу којима и председник УВП Србије Љубомир Драгањац,председник скупштине града Краљева Сретен Јовановић,делегација команде 2. бр КоВ са замеником команданта пу-ковником Жељком Кузмановићем на челу, представнициградских организација УВП Чачка и Крушевца и представни-ци сродних организација које делују у Краљеву.

Председник Градске организације УВП Краљево ЦветанСтаменковић је истакао да Градска организација УВП Кра-љево покрива општине Краљево, Врњачка Бања, Рашка, Но-ви Пазар и Тутин и да обједињава активности 1040 члановаили 92 одсто од укупног броја (1130) корисника војних пензи-ја, што је сврстава у једну од најбољих у Србији. То је одразповерења чланова које се тешком муком стицало пуних 20година.

Добро организована и реализована акција пружања помо-ћи у вођењу судских поступака за накнаду штете за период2004.-2007. године дала је резултате тако да је 99 одсто чла-нова из краљевачке организације остварило то право, штоје један од најбољих резултата у Србији. Исто се чини и у ве-зи са остваривањем права везаних за усклађивање пензијаза 11,06 одсто.

У погледу остваривања права на солидарну и хуманитар-ну помоћ, како је наведено, од 62 захтева у прошлој и овојгодини до сада је решено 55. Велики проблем задају нере-шени захтеви за помоћ из 2011. године, посебно они што сеодносе на помоћ у отклањању последица земљотреса који јепогодио Краљево 2010.године.

Што се примарне здравствене заштите тиче, она је углав-ном добро организована, док су замерке упућене на рад ВМАсве чешће. Од велике помоћи би била боља попуна гарнизо-них амбуланти здравственим особљем, првенствено лека-рима сразмерно броју осигураника који се на те амбулантеослањају.

У Краљеву је укупно 93 КВП без икаквог стана, али и безнаде да ће то питање у блиској будућности решити.

Председник скупштине града Краљева Сретен Јовановићје изразио задовољство што су војни пензионери поново усвом дому – Дому војске Србије, да се мења однос властипрема воним пензионерима, а унапређује сарадња УВП идругих сродних организација на нивоу града. Истакао је да јевојска своје старешине увек припремала и учила да будуенергични, упрни и правични у свакој борби па не сумња даћемо и у овој борби за остваривање закинутих права успе-ти.

Председнику Удружења војних пензионера Србије Љубо-мир Драгањац пружио је исцрпну инфромацију о томе шта јесве УВП Србије до сада урадило и шта планира да предузи-ма у наредном периоду у вези са најзначајнијим активности-ма .

Најзаслужнијим појединцима додељена су признања по-водом 20 година постојања УВП . Главни одбор УВП Србиједоделио: је Повељу Удружења Цветану Стаменковићу и На-стасу Стојановићу. Плакетом УВПС награђени су бригаднигенерал Маринко Павловић, Стева Граховац и Раде Стефа-новић. Јован Симић


QUDI I DOGA\AJI

Јубилеј Пожаревљана

ИСПУЊЕНИЦИЉЕВИ

Свечаном седницом у Центруза културу, уз уметнички про-грам, обележена је 20-годи-

шњица постојања УВП у Пожарев-цу. Међу многобројним гостимабили су потпредседник града Ми-лић Јовановић, представникУВПС Слободан Пејовић, коман-дант гарнизона ВС пуковник Ду-шко Шљиванчанин, председникГО СУБОР-а Драган Лазовић,председник ГО удружења потома-ка ратника од 1912. до 1920. годи-не Славољуб Стојадиновић, пред-седник пензионера града Пожа-ревца Милорад Јовановић и дру-ги.

Председник ГрОд УВП Пожа-ревца мр Драгутин Страхинић јеуказао на актуелни тренутак уУдружењу и говорио о достигну-тим резултатима. У протеклих 20

година УВП је испунило све задат-ке, неке мање, неке више. Органи-зација је бројно нарасла, успешнопомогла члановима у остварива-њу права, афирмисала се као ор-ганизациона целина.

На свечаности су уручена и при-знања. Највише признање УВПСдобили су председник ДрагутинСтрахинић и секретар Туба Мом-чило. Најстаријим члановима Ми-одрагу Илићу (90) и Јову Пераћу(88) уручена су посебна признањаза нарочит допринос у раду Удру-жења.

У богатом уметничком програмунаступили су Градски ансамбл на-родних игара, вокални солистаМилица Јанковић и учесник про-јекта ,,Ја имам таленат“ Зоран Ја-ћимовић. За тај део свечаног ску-па пожаревачки војни пензионеридугују директору Центра за култу-ру Драги Ивићу.

Мутички бенд ,,Нектар“ са Рај-ком Павловићем учинио је учесни-цима скупа пријатно поподне.

Д. Страхинић

Сарадња за пример

ШКОЛСКИПРИБОР ЗА ЂАКЕ

Захваљујући успешној сарад-њи, руководећи се начелимахуманизма и солидарности,

Скупштина општине Александро-вац води непрекидну бригу о деципалих бораца, војних инвалида,тешко болесних родитеља и само-храних мајки, на територији ЖупеАлександровачке.

Наиме, СО Александровац годи-нама додељује скромна новчанасредства, која са осталим донато-рима Општински одбор УВП Кру-шевац користи за доделу пакети-ћа и школског прибора поменутојдеци.

За овакву сарадњу СО Алексан-дровац је добила Плакету Удруже-ња војних пензионера Србије.

У циљу наставка као и проду-бљивања ове сарадње, а поводомпола века Жупске бербе, председ-ник СО Александровац др Југо-слав Стајковац, позвао је делага-цију УВП Крушевац да буду гости

ове привредно-туристичке мани-фестације.

Жупска берба је почела предив-ним дефилеом жупске младости илепоте, који су чинила деца изДечје установе ,,Наша радост”,чланови жупских културно-умет-ничких друштава и многобројниграђани. Уз богат културно-умет-нички програм на сцени у центруАлександровца и ватромет, ового-дишњу 50. Жупску бербу отвориоје један од најбољих жупских вина-ра Милорад Мића Минић из Трж-ца, витез вина витешког Винскогреда ,,Монах Доротеј“. Уз ватронети трубаче, отворена је и јединстве-на Винска улица препуна грожђа ивина у веселом расположењу, ка-ко домаћина, тако и гостију.

Музеј винарства и виноградар-ства је иначе веран чувар вишеве-ковне традиције у виноградарењуи винарењу, не само у Жупи, већ иу Републици Србији. Бројне по-ставке у просторијама предивнезграде Музеја и лепо уређеномдворишту, потврђује сазнање данарод овог краја и шире, на трагувинове лозе живи већ миленијуми-ма.

А. Симоновски

Повељу УВПСЦветану Стаменковићууручио је председник Љубомир Драгањац

За обележавања јубилеја вој-нопензионерске организаци-је знали су скоро сви житељи

Врања, захваљујући пре свегаРадио-телевизији Врање која је уредовним емисијама о томе ви-ше пута обавештавала. грађане.

Пријемом делегације војнихпензионера јубилеј су увеличаликомандант 4.бригаде ВС бригад-ни генерал мр Зоран Лубура иградоначелник Врања Зоран Ан-тић са сарадницима.

Свечаност је отпочела химномСрбије у извођењу дечјег хора,,Ставан Мокрањац“ из Врања,након чега се присутнима обра-тио председник општинске орга-низације УВП Милорад. Марко-вић. Пошто је поздравио присут-

не, Марковић је рекао да је фор-мирање организације војних пен-зионера Србије 1993.године, уле-дило због кршења стечених пра-ва војних пензионера у режијивласти.

- Нема сумње да је Удружењеоправдало своје постојање. Ме-ђутим, сведоци смо да се у сред-ствима информисања често поја-вљају написи да су војне пензијевелике, али никад се не каже окавим се образовању тих људиради и да је чак чак око 70 одстовојних пензионера са високимвојним школама. Плате и осталапримања одређивани су по зако-нима државних органа, али суона била далеко мања од онихкоји су имали припадници оста-

лих армијама у Европи, истакаоје Марковић.

Честитајући јубилеј, председ-ник УВПС Љубомир Драгањац,рекао је да. се Удружење потвр-дило као једини заштитник правате популације. Он је такође рекаода ће се Удружење и убудућесвестратано борити за. оствари-вање права, а ако буде потребнотражиће своја права и код међу-народних инситиција. Када је упитању остваривање права наповећање пензија за 11,06 одсто,које су сви пензионери оствари-ли, сем војних, очито да се радио дискриминацији дела грађана.Имајући то у виду, војни пензио-нери су морали да преко судоваводе парничне поступке, тако да

се све већиброј пресудадоноси у ко-рист војнихпензионера,истакао јеДрагањац.

У културно-уметничк омпрограму уче-ствовали суДечји хор,,Стеван Мо-крањац“, глу-

мац врањског нароног позориштаДрагољуб Станковић и фолклор-на група пензионера из Врања.Обучени у стару градску ношњуВрања са.таквом лакоћом су од-играли неколико кола, као да тонису људи са бременом од 70-80година.

Поводом јубилеја уручена су ипризнања. Повељу Удружењадобио је председник општинскеорганизације.Милорад Марко-вић, а Плакету секретар ОпОдИлија Швеља. Захванице УВПСдодељене су бригадном генера-лу Зорану Лубури, Миодрагу Ми-хајловићу, Будимиру Триковићу иРТВ Врање.

Снимио и написаоРанко БАБИЋ


QUDI I DOGA\AJI

Скупштина Клуба генерала и адмирала Србије

ПОСТИГНУТИ ЗНАЧАЈНИРЕЗУЛТАТИ

УСвечаној сали Централног дома Војске Србије 24. октобраодржана је редовна годишња Скупштина Клуба генерала иадмирала Србије. Уз чланове, скупу су присуствовали и на-

челник Управе за људске ресурсе ГШ ВС генерал-мајор Сла-ђан Ђорђевић, начелник Управе за за традиције, стандард иветеране МО пуковник Слађан Ристић, председник Републич-ког одбора СУБНОР-а Србије проф др Миодраг Зечевић, пред-седник Скупштине Београдског форума за свет равноправнихДраган Вучићевић, генерални секретар Друштва српских дома-ћина Милета Бабовић, председник Удружења ратних и мирно-допских инвалида генерал-мајор Мирослав Лазовић, председ-ник Савеза потомака српских ратника 1912-1920 ЉубомирМарковић, председник Друштва за неговање традиција осло-бодилачких ратова Србије Драган Јуришић, председник удру-жења ратних добровољаца 1912-1918 Видоје Голубовић, пот-председник ГО ОРВС Драган Јелчић и директор Медија центра,,Одбрана“ потпуковник Славољуб Марковић.

Пошто је минутом ћутања одата пошта преминулим генера-лима и адмиралима, извештај о раду у протеклој години под-нео је председник Скупштине Клуба генерала и адмирала ге-нерал-потпуковник у пензији Љубиша Стојимировић.

- Данас наш клуб има 226 чланова, бројнији смо за шест чла-нова од прошле године. Сви органи Клуба су радили у складуса Статутом клуба и усвојеним Програмом рада за ову годину,рекао је Стојимировић.

Програм рада Клуба у 2013. години обухватао је 17 задатакаи на основу њега су операционализовани годишњи планови ра-да Извршног одбора Клуба и подружнице у Нишу. Као и рани-јих година, тако и у овој, Извршни одбор је био у сталном засе-дању. Седнице ИО се одржавају сваког понедељка од 12 часо-ва, а по указаној потреби и чешће, а седнице секција по потре-би у просторијама СУБНОР-а.

`Министар одбране је прихватио да буде у организациономодбору за одржавање међународне научне конференције о Пр-вом светском рату, која ће бити одржана у сарадњи Клуба ге-нерала и адмирала Србије са регионалним Саветом Међуна-родног консултативног комитета, следеће године у Београду.

Чланови Клуба усвојили су план рада за 2014. годину, а за-слуђним институцијама и појединцима уручена су признања.

З. П.

У Крушевцу обележен Дан АБХО службе

РАСАДНИК КАДРОВА

Делегација УВП Крушевац, са председ-ником Ђурђем Радмановцем на челу,присуствовала је 27. септембра обеле-

жавању Дана АБХО службе ВС у касарни„Цар Лазар“ у Крушевцу.

У име припадника 246.батаљона АБХО иЦентра за усавршавање кадрова АБХОприсутне госте поздравио је командант све-чаности потпуковник Зоран Вукадиновић,подвукавши:

-У првој половини прошлог века, 28. сеп-тембра 1932. године , овде у Крушевцу, у

Војно-техничком заводу „Обилићево“, фор-мирана је прва јединица противхемијске за-штите у Краљевини Југославији, која је сво-јим потенцијалима и ресурсима, утемељи-ла сигуран правац трајног развоја АБХОслужбе. Центар за усавршавање кадрова и246. батаљон АБХО су у протеклом перио-ду успешно извршили све постављене за-датке који се односе на реформу организа-цијско-формацијских структура и пуну про-фесионализацију кадра. Сада се службаналази у фази даље изградње својих опе-ративних и функционалних капацитета, ин-тензивној припреми дела јединица за уче-шће у мировним операцијама и континуи-раном школовању и курсирању припадникаВојске Србије и страних земаља“.

Дан службе честитао и заменик коман-данта Команде за обуку, генерал-мајор

Млађен Нишевић, нагласивши да савреме-ни изазови, ризици и претње неминовно на-мећу потребу постојања даљег развијања иусавршавања АБХО службе и система од-бране. Посебно је потенцирао да АБХОслужба данас има потребу да настави сатехничком модернизацијом својих састава,а посебно у циљу достизања захтеваног ни-воа оперативних и функционалних способ-ности и спремности за извршење све тримисије Војске Србије.

Гостима је приређен и технички збор, накојем су приказана најсавременија сред-ства и опрема којом располаже служба АБ-ХО.

Свечаност је увеличао Уметнички ан-самбл МО „Станислав Бинички“, који је из-вео веома садржајан програм.

мр А. Симоновски

Свечаност у Врању

ОПРАВДАЛИ ПОСТОЈАЊЕ

Рапорт изПрокупља

ПРИЗНАЊА УПРАВЕ РУКЕ

Свечаном седницомодржаном 30. сеп-тембра Oпштинска

организација УВП у Про-купљу обележила је 20година постојања. Пред-седник Оп Орг војних пен-зионера Вид Шарац иста-као је да Удружење броји268 чланова са подручјаПрокупља, Блаца, Куршу-млије, Житорађа, Меро-шине и Дољевца, што је91 одсто у односу на бројкорисника војне пензије.

Свечаност су увелича-ли председника ООСРВС Србије Санде Пет-ковски, представнициСУБНОР-а у Прокупљу сапредседником Светоза-ром Ковачевићем на челуи Банке Интеза коју јепредводила директоркаекспозитуре Лидија Си-

моновић и други гости. У протеклих 20 година

општинска организацијаУВП у Прокупљу радилаје на побољшању соци-јалног положаја војнихпензионера и њиховихпородица. Како је нагла-сио председник Вид Ша-рац један од главних за-датака било је решавањестамбених питања, ис-плата војних пензија порешењима о усклађива-њу пензија, као и борбаза остваривање права наванредно повећање вој-них пензија за 11,06 од-сто и додела солидарнепомоћи најугроженијимпородицама.

На свечаној седници судодељена и признањанајзаслужнијима. Захвал-нице УВП су уручене ОпОд СУБНОР-а, Власти-миру Ивковићу БудимируМиленковићу Саши Ста-менковић и Драгану Бје-лићу, новинару Топлич-ких новина. Књигом сунаграђени Вид Шарац иМирослав Марић. В.Ш.


Чачани посетили Текериши манастир Лелић

ЧАС ИЗ ИСТОРИЈЕ

Градски одбор УВП Чачак са председником Ђу-ром Јовановићем на челу организовао је 28.септембра једнодневни поход Текеришу и ма-

настиру Лелић код Ваљева. Домаћин је био ДејанДрајић.

О спомен- комплесу на Церу окупљеним Чачани-ма говорила је кустос Даница Миловић, одржавшии незабораван час из историје. Церска битка је би-ла прва савезничка победа у Великом рату. На Ви-довдан 1928. године Краљ Александар I Карађор-ђевић открио је величанствен споменик настрада-лим војницима наше војске.

Манастир Лелић, задужбина Владике Николаја ињеговог оца Драгомира Велимировића, налази сеу истоименом селу, 11 км од Ваљева. Мошти Вла-дике Николаја пренете су из манастира Свети Са-ва у Либертвију (САД ) у Лелић.12. маја 1991. годи-не Исте године, у кругу манастирске порте, отворенје и музеј посвећен епископу Николају, једном однајвећих умова Српске Православне Цркве.

После посете манастиру излетници су своје дру-жење наставили уз заједнички ручак и музику.

И. Михајловски

QUDI I DOGA\AJI

ПРАЗНИК ЗА ДУШУ

Уживотном добу годишњице честоимају не само симболично већ изнатно веће значење. Неретко су

то прилике или тренуци када кроз се-ћање мину године, када се из зата-мљене сфере у мозгу појаве сликекао да је то било јуче. Понајвише суто слике догађаја којих се радо сећа-мо, не без носталгије пожелимо да сепоново десе, када би могло и да севрате.

Могло се то осетити на сусретукласића 21. класе Ваздухопловно-техничке академије из Рајловца којису се недавно срели, обележивши 40година од завршетка школовања иодласка у јединице. Дирљиво је билосрести се након толико година и бур-ног периода који је за нама, стављаона тешку пробу људскост, васпита-ње, усвојене или неговане вредно-сти, другарство.

И поред напора, нисмо могли доћидо свих класића, њихових адреса илителефона да бисмо их контактиралии позвали на сусрет. Нажалост, неко-лико наших класића је преминулоили тешко оболело. Сетили смо ихсе, евоцирали успомене на лепе тре-нутке заједничког живота и друже-ња,одали почаст и договорили посе-те њиховим породицама и вечним по-чивалиштима. Увек ћемо се с пијете-том сећати Слободана Алексићa,Игора Дрегарича Ђуре Јовичина, Ср-бољуба Милетића, Мирослава Мија-чића, Душана Смиљанића, НиколеСтојановића, Миодрага Стојановићаи Ратка Вијатовића.

Према досдашњим сазнањима, ни-ко од класића, и поред учешћа у вр-тлогу грађанског рата у разним и су-простављеним војскама, није се по-нио нечасно или починио злочин. Анеки су заузимали и високе дужностиу војној хијерархији. Све нас је то по-себно обрадовало, потврдило ис-правност васпитања које смо стеклиу академији и кроз каснија војна шко-ловања.

Сусрет би се једноставно могаоописати као празник за душу.

Одазвали су се класићи, не самокоји живе у Србији, већ су неки одњих допутовали из Марибора, Ско-пља, Сутомора, Бања Луке. Посебносмо били поносни што су сви они са-чували своје памћење на дружење уВТВА и касније у разнима гарнизони-ма. Одазвали су се и они који су за-вршили и они које је животни пут од-вео на друге стазе. На прозивци из-

нели су своја сећања, своју и личнукарту породице, неки и подебљездравствене билтене. Али, без изу-зетка, сви радосни због сусрета и уисто време тужни због тога што нисусви могли да буду са нама.

Започело је у Војној академији наБањици, прозивком начелника класеДрагољуба Ђокића, који се осврнуона наше питомачке дане, евоцирају-ћи сећање на сваког понаособ. Речеон у својој речи да је класа, када сеса ове даљине погледа, била вишенего успешна. Ниједан није моралнопосрнуо, огромна већина је пружају-ћи свој допринос укупној борбеној го-товости, вршила одговорне дужностиу Војсци или МО. Класа је изнедриладва генерала, шест доктора и маги-стара наука, шест њих предаје науниверзитетима, неколико је заврши-ло највише војне школе или досегланајвиша научна звања. А што је нај-важније, када се то све доказује, сво-јом стручношћу и патриотизмом зна-чајно су допринели надасве успе-шном отпору Војске Србије токомагресије НАТО-а.

У име Организационог одбора исвих класића наставнике и начелни-ка класе који су присуствовали сусре-ту, добродошлицу је пожелео СавоСокановић:

„Пре четрдесет година (7. јула1973.) завршили смо школовање, до-били официрске чинове и униформе,прву плату и регрес за годишњи од-мор, узели кофере у руке и пуни ела-на и младалачких идеала похитали унеизвесност. Мислили смо да је „цеосвет наш“, да је најтеже у животу изанас и пожелели, види чуда, да се ни-кад више не „понове“ Рајловачки да-ни. Нисмо били свесни да ће из дана-шње перспективе управо време про-ведено у Рајловцу бити период у на-шем животу кога ћемо се најрадијесећати.

Мало оћелавили, оседели, погну-тих рамена, болних колена и кичме,али ипак живи, да евоцирамо успоме-не на те дане“.

Поносни на нашу академију, раднивек и другарство, радо се сећајући,изражавајући поштовање нашим на-ставницима и старешинама, уручилисмо им симболичне поклоне да их, сапотписима свих присутних, подсећајуна класу и сусрет.

Пожелели смо једни другима да доследећег сусрета останемо здраво иу добром расположењу се поново са-станемо.

Слободан СТОЈАНОВИЋ

Двадесет прва класаВТВА поново устроју

Начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић,заједно са председником општине Пожега Милованом Мићови-ћем и председником локалног Удружења ветерана Драганом Ми-

ћовићем, открио је недавно у Узићима код Пожеге спомен-плочу пот-поручнику Борку Никитовићу, који је херојски изгубио живот штитећисвоје војнике током ратних дејстава у Вуковару 1991. године.

У присуству представника Министарства одбране и Војске Србије,Никитовићеве родбине и пријатеља, представника локалне заједни-це, његов колега са класе Војне академије пуковник Жељко Гаврило-вић рекао је да му је част што је познавао младог официра Југосло-венске народне армије који је достојно одужио свој дуг отаџбини.

– Био је најбољи међу нама. Вуковац у основној школи, најбољиђак Пожеге, беспрекоран и у Војној гимназији, да би Војну академијузавршио са просечном оценом десет, па је на свечаности поводомпромоције у чин потпоручника проглашен и најбољим питомцем тевисокошколске установе. Ради тога је, као најбољи, и добио службу уГардијској бригади, рекао је Гавриловић и подсетио да је ратни вихортог младог официра ,,однео” у Вуковар где је дао отаџбини оно нај-вредније што је имао - свој живот.

Мајка погинулог официра Зора Никитовић захвалила је ,,својој вој-сци” што није заборавила њеног сина.

Спомен-плоча постављена је на згради Основне школе ,,Петар Ле-ковић”, у коју је ишао Борко Никитовић, а њени садашњи ученици од-свирали су тим поводом химну Боже правде и рецитовали родољу-биве стихове


QUDI I DOGA\AJI

Војни пензионери и члано-ви њихових породица ор-ганизација општине Вра-

чар, посетили су 3. октобрапланински простор у срцу Шу-мадије, где је одувек станова-ла српска слобода, од ствара-ња средњевековне државе,губитка државности, прекоотоманске окупације, обноведржавности, устанака под Ка-рађорђем и Милошем. Реч јео знамењима историје из вре-мена епског отпора Србијепротив Аустроугарске 1914.године у току Колубарске бит-ке и коначно места када јепротив тих истих освајача Шу-мадија 1941. године изговори-ла поново реч слобода.

О томе је уверљиво и сли-ковито говорио и дочарао зна-чај тих времена и догађањааниматор, организатор и пре -дводник досадашњих излета,Угљеша Гвозден, потпредсед-ник УВП Врачара. Његовом

излагању били су подлога ичињенице о манастиримаТресија и Павловац из добаНемањића и значајних факто-ра и тачкама из времена ра-ђања српске револуције подКарађорђем. Споменик Де-споту Стефану Лазаревићу,сину кнеза Лазара и његовомнаследнику, најстаријем, илиједном од најстаријих очува-них писаних текстова тогавремена, великом и доказа-ном војсковођи у биткама,уваженом ратнику и витезу извремена ренесансе, који јеуживао висок углед и на исто-ку и на западу. Био је витезсвих витезова реда Змаја збогчега је повремено боравио уБудимпешти свога времна.Он је, први српски владар, ко-ји за престоницу имао Бео-град.

Деспот Стефан развија пи-сменост и културу. И сам јепесник и писац, о чему вечносведоче Слово љубве и текстна каменом крсту који је поди-гао на Косову пољу. Они су доданас сачувани.

У Орашцу је постављен ка-мен темељац новије српскеисторије. Тамо се најбоље до-

живљава пулсирање стиховавеликог Његоша ... „Али во-жду Тополскоме, Карађорђубесмртноме све препреке, напут беху, к циљу доспе вели-коме...“

Учесници излета су разгле-дали Музеј посвећен Првомсрпском устанку у Орашцу ичувену Марићевића јаругу, гдеје за вожда изабран Карађор-ђе и донета коначна одлука одизању Првог српског устан-ка. Фасцинантна порука наспомен-плочи генијално син-тетизује кључни догађај тогавремена речима народног пе-сника „ А када се с царем за-вадимо, да устане свих седамкраљева, да нас мире поми-рит не могу. Бићемо се моредо последњег“...

На Космају учесници изле-та попсетили су спомен-ко-стурницу борцима Друге ти-мочке дивизије српске војскекоја је у преломним тренуци-

ма Колубарске битке, као оја-чање трупа одбране Београ-да, сломила офанзивну моћделова 6. аустроугарске ар-мије (на Космају) А сам гене-рал Мишић тада је бодриосвоје старешине и војнике ре-чима „Гоните непријатеља доСаве и Дрине, гоните неприја-теља без предаха. Гоните иказните аустроугарску казне-ну експедицију која је хтелаВас да казни само зато штопостојите“.

На самом врху Космаја по-сећен је монументални спо-меник Космајском партизан-ском одреду, одреду који је го-тово међу првима формирану окупираној Србији. Коман-дант те јединице био је и ле-гендарни командант Првепролетерске бригаде КочаПоповић.

Релативно кратко излетнич-ко путовање на врела и међа-ше наше херојске историје за-вршен је на врху Букуље, навишеспратном видиковцу, од -акле се као разастрти ћилимвиди готово цела Шумадија.Био је то доживљај за дивље-ње и памћење.

Марко Неговановић

Једнодневни излет Београђанау срцу Шумадије

НА ВРЕЛИМА ИСТОРИЈЕ

Откривенаспомен-плочапотпоручникуБоркуНикитовићу

ПОШТАЈУНАКУ

Сусрет 9. класеВојнотехничке

академије

СЈАЈНАГЕНЕРАЦИЈА

Недавно је у Нишу одржан су-срет бивших питомаца 9.класе Војнотехничке акаде-

мије. Домаћини суре та су били Вла-

дислав Симић, Зоран Рашић иМомчило Стојковић. На скупу ко-ји је одржан у сали Дома војске,по обичају је обављена прозивкаакадемаца који су завршили ака-демију. Нажа-лост, готовополовина нијевише међуживима. Њи-ма су класићиодали пошту.

Пре разле-дања града,пуковник упензији Вла-дислав Си-мић, упозаноје присутне сакраћим исто-ријатом Ниша,а затим су

академци, посетили споменикослободиоцима Ниша, споменикцару Константину, Нишку тврђа-ву, да би дружење било наста-вљено у Ресторану Стара Срби-ја.

Давне 1961.године 167 сред-њошколаца из свих крајева Југо-славије стигли су у Загреб да бистекли војнотехничко образова-ње. Академију је завршио успе-шно 91 питомац.

Највећи број њих био је уз Кра-гујевца и околине. Иначе 9.класаје дала три доктора војних наука,а Ратомир Ристић је постао гене-рал. Највећи број њих је завшиоВишу војно техничку акадимију.

Р. Бабић


QUDI I DOGA\AJI

Јубилеј земунске организације

ДОСТОЈНИПРЕТХОДНИКА

Свечаност поводом 20. година ОпОд УВП Зе-мун одржана је 25.октобра у ресторану „Три лађара“. Том догађају присуствовали су

и потпредседник Скупштине Србије и председ-ник ОпОд УВП Н. Београд Костантин Арсено-вић, преседник УВПС Љубомир Драгањац,оснивачи удружења: Неђо Ристић, Милош Ми-ликић, Јово Војновић и Драгољуб Лазић, начел-ник Центра МО за локалну самоуправу Земунпотпуковник Костадин Војиновић, помоћникпредседника општине Земун Карло Вапил, се-кретар ОпОд Н.Београд Милорад Јовановић,,адвокат Бранко Бутолен, председник СУБНОР-аЗемун Миодраг Здравковић, секретар Савезапотомака ратника Србије од 1912. до 1920. годи-не Милена Харамбашић, генерали Јеврем Цо-кић, Божо Бабић и Мирко Николовски, директорСтатус стила Душица Танасковић, потпред-седник УВП ЛП Земун Љубиша Величковић, пу-ковник Саша Стијачић, председник МЗ Батајни-ца Никола Срнаут, и други.

У излагању председника ОпОд Земун ЦветкаЈокановића, између осталог, наглашено је да јеУдружење фромирано с циљем заштите основ-них права пензионисаних припадника војске , ко-ја су у вртлогу збивања насталих рушењемСФРЈ и њеног система одбране, била наруше-на. Организација војних пензионера у Земунуобједињава активности око 1.800 војних пензио-нера. Уједињеним напорима чланова чине сепомаци на заштити интереса, статусних и дру-гих права загарантованих Уставом и законима ина очувању достојанства професије.

Јокановић је посебно захвалио ОпОд Н.Бео-град на разумевању и свеопштој помоћи. Наплодној сарадњи захвалио је адвокатској канце-ларији Бутолен, Винарији Мачков Подрум – Ириг,предузећима Florida Bel, New line Limited, Ста-тус Стил, и ресторану Три Лађара.

У музичком делу програма обележавања ју-билеја наступио је Zex Kazanova Bend са во-калним солистом Жељком Трајковићем.

Најзаслужнијима за досадашњи рад на свеча-ности су додељена и признања. Повеља УВПСуручена је Команди 204. ваздухопловне брига-де, Команди 250. ракетне бригаде, затим НеђиРистићу, Милошу Миликићу, Јову Војновићу, Ни-ки Радићу, Новаку Ђукићу, Милану Биги, МиркуНиколовском, Бранку Гулану и Војиславу Стоја-новићу.

Добитници Плакете удружења су МиодрагЗдравковић, Шпиро Безбрадица Томо Крсмано-вић, Драгутин Склепић, Ратко Ђурић, Иван Ро-зга, Јандрија Цупаћ, Момир,Котлаја, МиодрагЖижић, Рајко Керкез, Бранко Свјетлица, ИванПуношевац, Петер Жигон, Гојко Ђурђевић, Пе-тар Петковић, Мила Свелина, Антон Буркељц иБранко Бутолен.

Деветнаест институција и појединаца награ-ђено је захвалницом, а књигом њих 13.

Т. Митушев

Рапорт са Чукаричке падине

ПОШТА РАТНИЦИМА

Усклопу манифестација посвећенихДану ослобођења Београда од фа-шистичке окупације, Месно удруже-

ње СУБНОР-а Чукаричка падина орга-низовало је полагање венаца на споме-ник погинулим припадницима РВ и ПВОу агресији НАТО-a 1999. године, испредзграде Команде РВ и ПВО у Земуну.

Борцима НОР-а, потомцима и пошто-ваоцима пре поласка обратио се при-годном речи заменик председника Удру-жења Василије Радоњић, ппуковник упензији-пилот, учесник НОР-а од 1941.године и касније у строју ослободилаца Београда, подсећајући на невиђена разара-ња Београда и Србије и огромне људске жртве, али и на несаломив слободарски духнарода и херојство које су испољили борци југословенских и совјетских формацијаангажованих у операцији ослобађања Београда.

Испред споменика погинулим припадницима РВ и ПВО присутнима се обртио пред-седник Удружења Мирослав Марковић, пуковник у пензији, истичући, уз остало, да јеу неравноправној борби са агресором погинуо већи број старешина ВЈ од број поги-нулих војника, а да је на првој линији одбране погинуо и генерал-пуковник пилот Љу-биша Величковић. У делегацији за полагање венца нашла се и госпођа Кристина Јо-вановић, са Чукарице, учесница рата од 1941. године, а такође и учесница ослобо-ђења Београда, која је на тенку совјетске армије ушла на трг Славија.

У Музеју ваздухопловства у Земуну, директор Војислав Стојановић, потпуковник упензији, уз краће излагање и приказивање документарног филма, представио је овуреномирану установу и изложбену поставку. Посетиоци су посебно интересовање ис-пољили за летилице и друге експонате из периода Другог светског рата и из временаагресије НАТО-а на СРЈ 1999. године. М. Милошевић

Војни инвалиди на окупу

ОБЕЛЕЖЕНО ВИШЕ ЈУБИЛЕЈА

УБеограду је у организацијиУдружења ратних и мирнодоп-ских војних инвалида Србије,

одржана централна прослава пово-дом обележавања неколико значај-них јубилеја. Реч је о 150 година оддоношења првог закона о војниминвалидима у Србији, 20 година одобнављања рада Удружења РМВИи 100 бројева инфромативног гла-сила ,,Војни инвалид“.

Програм прославе отпочео је одржава-њем свечане седнице Републичког одбо-ра РМВИ Србије у Дому ратних војнихинвалида, на којој су уручена признања.

Потом су положени венци и цвеће наспоменик Кнезу Михајлу на Тргу Репу-

блике, који је први донео Закон о војниминвалидима. Делегацију РМВИ предво-дио је генерал-мајор у пензији МирославЛазовић, а града Београда Дарко Божић.

У Централном дому Војске прикладнуизложбу отворио је потпредсеник Удру-жења РМВИ Србије Душан Вукојевић.Потом је одржана и свечана академија.

Скуп везиста у Београду

СУСРЕТГЕНЕРАЦИЈА

Традиционални скуп везиста одржанје У Београду 26. септембра поводомДана рода везе. Председник органи-

зационог одбора за обележавање Данарода, генерал-мајор у пензији, ГрујоУскоковић, бираним речима поздравио јебивше везисте и домаћине, подсећајућина 26. септембар 1941. године када јеодржано војно-политичко саветовање уСтолицама.

Војска Србије тај дан обележава 20.септембра, као Дан службе телекомуни-

кације и инфрорматике, у знак сећањана 1916. годину, када је донета наредбао војном телеграфу.

У наставку дружења предложено је дасе на оваквим свечаностима убудуће по-зивају и цивилна лица која су радила истекла пензију у војсци, а желе да сепридруже обележавању тог догађаја.

У име домаћина скуп су поздравилипуковници Горан Давидовић и др Нико-ла Лекић, који су времешне везисте оба-вестили о тренутном стању и перспекти-вама развоја службе телекомуникацијеи информатике.

Пензионисаним везистима пружена јеприлика да виде кабинете и савременасредства везе.

Д. Ђорђевић

Па добро. Живимо и даље. Коликоје познато, ћирилично писмо ко-ристе, на пример, Руси, Бугари,

Македонци, Црногорци, и бројни дру-ги народи, посебно бившег СССР-а.Само, не сећам се да је, с почетка тих,заиста несрећних, деведесетих, завреме страховладе ХДЗ и ЗНГ „по-стројби“, У насртало на U. И да ли би,и како то могло? Можда, тек у маштиабецеднозадојених умова.

Вуковар. Град паћеник, херој. Исти-на, оно прво. Требало је, могло и мо-рало другачије. Ипак, заборавља се(прећуткује, гура под јастук.), а зналосе и зна, и тамо, и овде, како је с по-четка разматраних година, пре дога-ђања Вуковара, господин Т. М. (читајТомислав Мерчеп) вуковарски круни-сани креатор најгрубљих атака на ста-решине, војнике (који, бар у то време,никако не правише значајну разлику Uод У), касарне (абецедно-војарне) играђане, баш у том и таквом Вуковару,и баш у име U, и што не рећи с пове-ћим бројем присташа, започео истре-

бљивање У. Застрашивања, хапшења,привођења, злостављања, протери-вања, убиства, били су, у Вуковару-пре Вуковара, тек део свакидашњегшпегељевско-туђмановског фолкло-ра, и, у Европским размерама, готовофантастичног арсенала.

Осијек. И ту је могло и било би дру-гачије. Ма ко се питао за U или У? Рет-ко. Ипак након импортовања, у тадаскорој будућности генерала, извесногБ.Г. (читај Бранимира Главаша), и ба-деловски-абецедно пробуђеног ува-женог господина В.Ш. (читај Владими-ра Шекса), по оној војвођанској тамбу-рашкој „дошло време све се преокре-не“, крену U на У. Онима, попут глав-ног осјечког полицајца Рајхл Кира, ко-ји се успротивише новопрокламова-ним импортованим креаторима право-писно-словних насртаја, био је зага-рантован оквир калашњикова 7,62 ми-лиметра (поодавно, с намером, увезе-ног преко државних граница) на Тењ-ској барикади, или ТТ пиштољскихоквира истог калибра, у сумрак на

обали Драве. Минирало се, рушило ијаукало широм источне Славоније-безевропејског цивилизацијског одјека.Давно пре Вуковара. На очиглед.

И тада, нажалост још увек, би иостаде криво У што се наједаред, ба-рем у подсвести, присетило друго-светско-ратовског U. Егзодуси. избе-глице. бљесци. олује.

У чврстом, готово гетовском, окру-жењу славонског U, са својим славон-ским У, остадоше Борово Село, Бобо-та, Вера, Трпиња. Острвца у океанубез редовне скелске (може и трајект-не), или било какве друге везе. И до-бро је. Барем то. Само, колико ће, унасталој старо-новој ситуацији, потра-јати и истрајати? Да ли ће и ту некиновонаименовани „стожери за обра-ну“ преузети ствар у своје руке? Зах-теви за пописима после пописа, про-центима после процената. До задњег-процента.

Истине ради, тамошња власт готовосе дефанзивно копрца,па ипак и то улива какву-такву наду. Може ли, ихоће ли офанзивно, пи-тање је.

За то време Европагледа у своју најновијучланицу, али не види.Чује, али не слуша. Нијето демократско-европ-ско-унијска ствар, кажузваничници. Да се, у Ср-бији, којим случајем, ба-рем за трунку и помисли-ло о У над U, ствари би,искуствено-историјскигледано, попримиле др -а стично другачију фор-му те европске (сигурнои светске) аудиовизуел-не детекције.

Не тако давно, нааутобусима ГСП НовиСад уведоше ћирилич-не натписе. Иако на др-жавним установама, и

треба и нека је тако, стоје табле набезмало свим језицима (и писмима)бројних националних мањина, готовонамах диже се опозициона кука и мо-тика. Није европски, демократски, ци-вилизацијски. Скоро се постидесмо,ипак нашег, националног писма. А, одавној историји, раној ћирилици, Кли-менту Охридском, Константину Пре-славском, Ћирилу и Методију, и нетреба превише, учи се у школскимклупама.

Гледамо ми своје двориште, и чи-стимо испред њега. У је званично, и Uје званично, и без сталног проценту-ално-пописног пребројавања и надму-дривања. Не смета превише. Таквисмо иако, званично, тек у демократ-ско-европејским пеленама. Могу ов-де, код нас, и Lajoš и Пера заједно. ИСтаноје, Tomislav, Roman и Samuel.Ипак, без замерке, хоће поглед, хтео-не хтео, да одлута, барем случајно, ипреко комшијске тарабе. И, да се пи-та.


POGLEDI

Лични поглед наабецедно-азбучнузаврзламу

ЕВРОПЕЈСКОГЕТОИЗИРАЊЕЋИРИЛИЦЕ

Док хрватски домовински драговољци, ветерани и ко знајош каква деведесет и постдеведесетпрвовска оновековнабратија демостративно, на очиглед света, са јавнихустанова широм „лијепе њихове“ скидају и уништавају таблес ћириличним натписима, демократска Европа мудро(или незаинтересовано) ћути?

Pi{e:Budimir M.

Popadi}

Зашто Европа упорно жмури?

Дуго се у последње време ломе копљаизмеђу историчара, добрим делом иполитичара, о историјским догађаји-

ма из прошлости. Прерасло је у правилода се верификоване и устаљене историј-ске чињенице негирају и фалсификују, узпокушаје да се измене годинама прихва-ћени и устаљени садржаји,. Заснована наозбиљним и научним истраживањимаеминентних домаћих и светских историча-ра „учитељица живота“ је у научној лите-ратури, уџбеницима, архивским грађама идругим писаним материјалима, а доста че-сто кроз предања и сведочења учесника,успела да верно забележи догађаје изпрошлости. И не само догађаје. Историј-ска наука је у многим случајевима у првиплан истицала људе који су у њима уче-ствовали и у позитивном или негативномсмислу утицали на њихов ток.

Многи данас, поред негирања доказаногследа историјских збивања, покушавају несамо да фалсификују, већ и да заобиђу,односно „прескоче“ значајне историјскеистине из борбе српског народа противфашистичких завојевача у Другом свет-ском рату. Запостављање догађаја из тогвремена, покушаји да се баце у заборав инеразумно избегавање евоцирања успо-мена на те догађаје, не само да зачуђује,већ са становишта нужности развијањапатриотских осећања код младих нара-штаја, чак и забрињава. Зашто се, реци-мо, избегавају подсећања на борбе срп-ског народа у Другом светском рату, мадаих је било на претек. Срби и Србија су то-ком највећег рата у историји људског дру-штва, како учешћем тако и великим бро-јем жртава, заслужили да људи и догађајитог времена крупним словима буду забе-лежени у националној историји.

Многи квазиисторичари, нажалост ипоједини политичари, земаља које суу прошлом веку атаковале на Србију,

покушавају данас, готово сто година одПрвог светског рата, да кривицу за његовоизбијање сваљују на земљу која је водилаискључиво одбрамбене ратове и ратовеза национално ослобођење. ГаврилаПринципа, осведоченог српског патриота,оглашавају терористом. И тако унедоглед,покушавају да оскрнаве и фалсификујуисторијске истине – истине које Србију ињен народ сврставају међу ретким земља-ма у свету које су, изазване спољним агре-сијама, учествовале у наметнутим ратови-ма.

Нажалост, да ли из политикантских,идеолошких, или неких других разлога,приликом обележавања историјске про-

шлости српског народа све се више, чак иу самој Србији, избегавају садржаји којиСрбе и Србију афирмишу као значајнеучесника у антифашистичкој борби. Забо-равља се, на пример, да је српски народ,не само на тлу Србије већ и Хрватској, Бо-сни и Херцговини и другим деловима бив-ше Југославије, међу првима кренуо у бор-бу против окупационих снага Немачке, Бу-гарске, Италије и Мађарске. Неоправданосе избегавају датуми који сведоче о ства-рању слободних територија како непо-средно по избијању устанка у Србији, такои у току читавог рата до коначног ослобо-ђење земље – чак и у време када је Хитле-рова солдатеска покорила већи део Евро-пе и незадрживо кидисала на СССР.

Исчезао је, изгледа, из сећања дан ка-да су српски устаници 31. августа1941. године, у време незадрживог

немачког блиц-крига, ослободили Лозни-цу, наносећи фашистичкој солдатески ве-лике губитке. То у то време невероватанподвиг, остварила је Лозничка партизан-ска чета и други патриотски опредељениСрби са Јадарског подручја. Заборавље-на је, такође, Ужичка Република, јединаслободна територија на тлу окупиранеЕвропе, која је обухватала простор од пре-ко 15000 километара квадратних, односносреска подручја Ужица, Чачка, Горњег Ми-лановца и Бајине Баште. Забораву је, узто, предат и легендарни Раднички бата-љон чијих је 180 радника и омладинаца,бранећи Ужичку Републику, положило жи-воте на Кадињачи. Слично је и са Срем-ским фронтом на коме је, кроз више десе-тина хиљада погинулих, увенуо цвет срп-

ске младости. Све се то никада и никаконе сме заборавити.

Истине ради, међутим, неопходно је ре-ћи да се сећања на наведена и многадруга збивања током Другог светског

рата, негују понегде у локалним средина-ма. То се чини путем свечарских акција ло-калних удружења, као што су Савез бора-ца НОР-а, Удружење ратних добровоља-ца 1912. до 1918, њихових потомака и по-штовалаца, Савеза потомака ратника Ср-бије од 1912.-1920. године, Друштво за не-говање традиције ослободилачких ратовадо 1918. године и друге организације. Теакције, нажалост, пролазе незапажено ка-да је шира јавност у питању, јер осим ло-калних, републички штампани и електрон-ски медији, готово да им не придају ника-кав значај.

Жалосно је што се на значајним скупо-вима и манифестацијама на репу-бличком нивоу, у којима учествују ис-

такнути политичари и друге угледне лич-ности, изоставља евоцирање успомена наборбе српског народа у Другом светскомрату. На сва звона, чему се наравно не мо-же ништа приговорити, помињу се буне иустанци Срба кроз векове, говори се о љу-дима и херојствима из балканских и Првогсветског рата, али све то уз заборав четво-рогодишњих борби и страдања у Другомсветском рату. Са нескривеним пијететомсећамо се Карађорђа и Милоша, војводаСтепе, Путника, Мишића, Бојовића, Јури-шича Штурма, мајора Гавриловића и дру-гих знаних и незнаних хероја српског на-рода. Али, још једном ваља нагласити, до-гађаја и људи из највећег светског рата,нигде ни од корова. То је, како наглашава-ју и бројни војни пензионери, скрнављењеи непоштовање националне историје.

Унизу примера, а има их много, који ука-зују на пропусте у вези са досад наве-деним, издваја се и Свечана академи-

ја организована поводом двадесетогоди-шњице УВПС. Изузетном културно-умет-ничком програму изведеном том прили-ком, недостајали су, није јасно зашто,управо примери из Другог светског рата. Апознато је да су учесници тог рата добримделом и бројни чланови овог удружења.Непосрдно по завршетку свечане акаде-мије чуло се доста речи хвале на рачунуспешно осмишљених садржаја из Првогсветског, али и замерки због изостављањаоних из Другог. Част је, рекоше неки, спа-сио потпури партизанских и послератнихвојничких песама, али недовољно за изри-цање високе оцене свеукупности презен-тираног садржаја. Примедбе најдоброна-мерније изречене, треба схватити као за-лагање војнопензионерске популације заафирмисање антифашистичке борбе срп-ског народа током наредних организова-ња годишњих скупштина, свечаних акаде-мија и других скупова.

Што се тиче прекрајања историјскихчињеница које се кроје у кухињаманеких нама ненаклоњених земаља

и појединих назови историчара, то ни уком случају не би требало да забрињаваисторијску науку. Јер, очигледни су њихо-ва научна недоказивост и лажни покушајиобезвређивања доказаних историјских чи-њеница. Истину о борби српског народа изратова вођених током протеклих векова,укључујући и борбу против фашистичкогзла, никада и нико неће успети да деман-тује.


POGLEDI

Покушаји прекрајања,,учитељице живота“

СКРНАВЉЕЊЕИСТОРИЈЕИстину о борби српског народа из ратовавођених током протеклих векова,укључујући и борбу против фашистичкогзла, никада и нико неће успети дадемантује

Pi{e: RadisavRisti}

САД и СССР су већ крајем Другогсветског рата започеле Хладнират на „плишаном“ фронту, не ма-

ње погубном од правог, нарочито замале земље у којима су суперсиле во-диле битке. Шпијунски естаблишмент,у коме су били пробрани млади инте-лектуалци и представници моћних по-родица, као што су Форд, Ротшилд,Рокфелер, Дипон, Вандербилт, дефи-нисали су Хладни рат као „битку заумове људи“ и нагомилали огроманарсенал културног оружја: филмове,часописе, књиге, конференције, семи-наре, уметничке изложбе, концерте инаграде, наводи британска истори-чарка Френсис Стонор Саундерс.

- Влада САД је уложила огромнасредстава у тајни програм културнепропаганде. Резултат је био изузетночврста мрежа људи који су радили заЦИА на унапређивању идеје да је све-ту потребан „Пакс Американа“, новодоба просвећености које ће се звати„Столеће Америке“. Исти људи који сучитали Дантеа и ишли на Јејл и билиобразовани за јавну службу, регруто-вали су нацисте, манипулисали исхо-дом демократских избора, давалиЛСД невољним људима, отварали по-шту хиљада америчких грађана, зба-цивали владе, подржавали диктатуре,смишљали убиства - наводи Саундер-сова у књизи „Хладни рат у култури -ЦИА у свету уметности и књижевно-сти“.

Прво издање овог дела на Западу1999. је изазвало буру. Испоставилосе да је књига врло актуелна јер наво-ди начин рада и имена личности и ор-ганизација које је ЦИА ангажовала за„наметање система вредности“, а ме-ђу тим „параванима“ има и данас вр-ло активних.

Плишани ратови књига„Хладни рат у култури“ изузетно је

значајна за транзиционе земље којесу највеће жртве агресије без употре-бе класичног насиља. - Нови ратовинеретко имају такозвани „плишани“карактер. Методима новог рата преу-зимани су економски ресурси, директ-но уништавани војни, а последично иобразовни, здравствени и сви другивитални интереси нападнутог. Ову вр-сту рата највећи број земаља у тран-зицији је изгубио, а да нису ни зналеда су у рату. Стога нису пружиле ско-ро никакав отпор - сматра ВладимирДавидовић.

- Саундерсова извлачи на површи-ну специјалну операцију Централнеобавештајне службе САД, фантастич-ну по размерама, којом је у дугом пе-риоду наметан и наметнут системвредности које су САД желеле - кажеВладимир Давидовић, бивши секре-тар САНУ, захваљујући коме се овакњига појавила на српском тржишту.

Британска историчарка открила једа је један од главних „културних“ про-јеката ЦИА било консолидовањеАтла нтске алијансе, Европске од-брамбене заједнице и стварање зајед-ничког тржишта.

- Главна група за унапређење идејео уједињеној Европи у партнерству с

Америком био је Европски покрет,кровна организација која је покриваларазличите активности усмерене ка по-литичкој, војној, економској и култур-ној интеграцији. Уз вођство ВинстонаЧерчила, Аверела Харимана и ПаулаХенрија Спака, Европски покрет јепомно надзирала америчка обаве-штајна служба, а финансирала готовоискључиво ЦИА - наводи Саундерсо-ва.

Она открива и многе иконе модернекултуре као амбициозне занатлије ко-ји су радили за страну која их бољеплати. Хемингвеј се наводи као сарад-ник америчке службе, а Пикасо - со-вјетске. Диригенте Вилхелма Фуртен-венглера и Херберта фон Карајана,осведочене нацисте, ЦИА је штитилаод јеврејских организација, јер их јесматрала корисним за борбу противкомунистичког утицаја у култури. ЗаЦИА ни комунизам не би био такострашан да није био толико словен-ски, открива британска историчарка.

- Оно што је погрешно са светом ни-је снага комунизма, који су Стаљин икомпанија изопачили у инструментширења Словена на начин који би Ле-њина шокирао, већ морална и духов-на слабост комунистичког света - твр-дио је дипломата- шпијун Роберт БрусЛокхарт.

ЦИА је у „културном рату“ победилакористећи технологију противника,сматра британска историчарка.

- Ова структура је изгледала као од-раз апарата Коминформа у огледалу.

ЦИА је успоставила ове културнефондације као реплике организацијакомунистичке партије, укључујући итајновитост у средишту целе ствари -наводи Саундерсова.

На њену књигу је реаговао и ЏејмсТрој, бивши директор ЦИА, који сеобично појављује у јавности кад се по-јави материјал који повезује Агенцијус нечасним пословима. Међутим, нион није побио веродостојност изнетихподатака.

- Агенција је тајно субвенционисалаобјављивање хиљада књига, укључу-јући и познату књигу Милована Ђила-са „Нова класа“ - признао је Трој.

Тројеве речи потврђују наводе бри-танске историчарке да је ЦИА сматра-ла да су најбољи борци против кому-нистичке идеологије најтврђи совјет-ски пропагандисти, који су из некогразлога „преверили“.

Ален Далс, један од оснивача и пр-


ДРУГИ ПИШУ

КО ЈЕ ЧИЈИ САРАДНИК

Хемингвеј се наводи као сарад-ник америчке службе, а Пикасо -совјетске. Диригенте ВилхелмаФуртенвенглера и Херберта фонКарајана, осведочене нацисте,ЦИА је штитила од јеврејских орга-низација, јер их је сматрала кори-сним за борбу против комунистич-ког утицаја у култури

У централи ЦИА за ,,културне операције“ новца има на претек

ЦИА у позадини великих светских промена

УБИЈАЊЕ БЕЗОРУЖЈА

Британска историчарка Френсис Саундерс открива како јеАмерика добила хладни рат освајањем умова људи.Стварали лажне невладине организације. Ален Далс:

Мењаћемо људску свест и мозак

ви директор ЦИА, од 1950. водиНационални комитет за слободнуЕвропу, „један од најамбизиозни-јих паравана Агенције“ који обез-беђује средства и осмишљавастратегије тајних операција.

- Далс је био један од пиониралажних невладиних организација.Схватио је да успех Америке упрограму Хладног рата зависи од„њене способности да изгледа каода представља спонтана уверењапојединаца којима је слобода насрцу“ - наводи британска истори-чарка.

У књизи се цитира и „ИзвештајНационалном савету за безбед-ност“, који је, како тврде руски из-вори, креирао Далс.

- Сву материјалну моћ уложиће-мо за отупљивање и заглупљива-ње људи. Људски мозак и свестмогу се изменити. Посејаћемо ха-ос, неприметно ћемо их упутити даверују у погрешне ствари. Наћићемо савезнике и истомишљеникеу самој Русији. Резултат ће битиконачно губљење самосвести - пи-ше у документу, који америчкастрана назива продуктом теоријезавере.

- Неприметно, али активно истално, доприносићемо заглупљи-вању чиновника и стварању не-принципијелности. Част и државнипоредак представљаће нешто про-шло и непотребно, што ће се исме-јавати. Биће појединаца који ћеувидети шта се догађа. Њих ћемоучинити беспомоћним, изложиће-мо их подсмеху - цитира се доку-мент приписан Далсу.

Визнери палили Балкан

Новца за „културне операције“ЦИА било је напретек, посведочи-ли су британској историчарки не-кадашњи агенти.

- Нисмо могли све да потроши-мо. Сећам се једног састанка саФренком Визнером и контроло-ром. О Боже, рекао сам, како ћемото уопште потрошити? Није билоограничења и нико за то није биоодговоран. Било је фантастично -рекао јој је Гилберт Гринвеј, нека-дашњи службеник ЦИА.

Поменути Визнер старији, заме-ник директора ЦИА, био је творацподземних активности које су до-веле до „мађарске револуције“1956, коју је совјетска војска у кр-ви угушила. Он је отац америчкогдипломате који је имао огромнуулогу у кризи на КиМ и стварањусамопроглашене државе Косово.

Борис СубашићIzvor: Вечерње новости

Званична Подгорица, тј. Министар-ство одбране Црне Горе предложи-ло је одговарајућим министарстви-

ма у Хрватској, БиХ и Македонији да хр-ватски борбени авиони чувају ваздушнипростор Црне Горе, Македоније и БиХ.Наводно је реч о пројекту под именом„Паметна одбрана“, по којем ће четирирепублике бивше СФРЈ, јер ту је нарав-но и Хрватска, „мирно спавати под кри-лима хрватских борбених авиона, уззначајну финансијску подршку НАТО-а“.

Вест је одмах изазвала реакције у Цр-ној Гори, од противљења и питања ко-лико ће све то да кошта црногорске по-реске обвезнике, до лобиста НАТО-а ињиховог става како је то „природан по-тез на путу Црне Горе у НАТО“.

Не знам ко је тај генијалац у Мини-старству одбране Црне Горе који је па-метно смислио ту идеју о „Паметној од-брани“. Вероватно неко од оних офици-ра који су 1991. године са мора гађалиДубровник и попалили Конавле, па са-да из чисте гриже савести хоће да семало додвори Хрватској и додели јој ти-тулу регионалне ваздухопловне силе.Ти мене сердаром, ја тебе војводом...

Јер, ствари технички, технолошки иполитички стоје сасвим другачије. Хр-ватска данас нема борбену авијацију затакав посао – три или четири исправнаавиона типа „миг-21” на крају су рокаупотребе, a Руси су одбили да продужересурс налета тих апарата. Загреб по-кушава да тај проблем реши са Украјин-цима, али је питање како ће на то реа-говати Руси. И са исправним авионима,Хрватска тешко може да контролишеваздушни простор Црне Горе из базе уЗагребу, јер тактички радијус „мига-21”то не дозвољава. Ако би хрватски „ми-гови-21” били базирани на аеродромуЧилипи у Дубровнику – то би значилода је тамо стално базирана јединица однајмање два авиона, шест пилота и 12механичара, што све кошта. Исти слу-чај јесте и да су хрватски „мигови-21”стално базирани на аеродрому у Под-горици. И са тог аеродрома хрватски„мигови-21” немају радијус да покријуваздушни простор Македоније. Опцијада хрватски „мигови-21” буду стално ло-цирани на аеродрому у Скопљу опетзначи базирање јединице са пилотима,авионима и механичарима далеко одкуће. Питање је и како би на то гледаодруги савезник у НАТО-у, Бугарска? Си-гурно не са одобравањем. Лоцирање уАлбанији? Како онда „покрити“ БиХ.Проблем тактичког домета авиона „миг-21” по плану „Паметне одбране“ можеда се реши лоцирањем хрватских „ми-гова-21” на аеродрому у Приштини, којаби сигурно радо помогла „Паметниплан“. Аутори тог плана за сада крију

детаље, али аеродром у Приштини ињегови подземни капацитети идеалнису за смештај такве јединице. Са телокације може се покривати ваздушнипростор Македоније и Црне Горе, пачак делимично и БиХ. Наравно, другаје прича ако Хрватска набави другеавионе, рецимо америчке Ф-16, но ви-ше од 12 таквих авиона тешко да ћемоћи да одржава. Још теже да са њи-ма помаже другима. Осим ако ти дру-ги не плате добро. Као што знамо, тидруги су препуни пара.

Пројекат „Паметне одбране“ не го-вори ништа о политичком аспекту при-че. Обласна контрола летења Бео-град покрива ваздушни простор БиХдо 18. меридијана, линија иде од Сла-вонског Брода на југ. Све што лети из-над 6.000 метара у том простору морада се претходно најави Београду и бездозволе Београда нико не може дауђе у тај простор. Београд контроли-ше 55 одсто ваздушног простора БиХ.Западно од 18. меридијана ваздушнипростор БиХ контролише обласнаконтрола летења Загреб. То је распо-ред посла наслеђен из временаСФРЈ. У случају узбуне, а војни авио-ни који контролишу ваздушни просторполећу увек у таквим случајевима безикаквих претходних најава, како би тоизгледало у пракси? Хрватски „миго-ви-21” би се одмах јављали београд-ској контроли летења? Или би Бања-лука дозволила Сарајеву такав аран-жман? Која би то влада у Бањалуцидозволила?

Када је у питању Црна Гора, вазду-шни простор те земље контролишезаједничка фирма: „Контрола летењаСрбије и Црне Горе“, друштво са огра-ниченом одговорношћу, при чему јеСрбија власник тог друштва са 92 од-сто, а Црна Гора са осам одсто капи-тала. Сви авиони који лете у вазду-шном простору Црне Горе воде се изконтроле летења у Београду. Било ка-кво ангажовање хрватске авијације натом простору није могуће без претход-ног споразума са тим друштвом. Осимако Црна Гора не изађе из те фирме.

Небулозни планови добродошла супокривалица за атлантске интеграци-је без обзира на то колико то кошта.Извори ми кажу да су својевремено зашколски брод црногорске ратне мор-нарице „Јадран“ набављене две тоа-лет-шоље са жиростабилизатором,свака по неколико хиљада еврића.Знате, док седите, а брод се на тала-сима љуља, да све буде равно и ви сене љуљате. То није стандард НАТО-а,то нема ни командант Шесте флоте насвом броду, али кад је бал – нек је бал.Као и „Паметна одбрана“...

Мирослав ЛазанскиИзвор. Политика


ДРУГИ ПИШУ

Трагом вести

ХРВАТСКИ АВИОНИ НАДЛОВЋЕНОМ

Да ли је остварив предлог Црне Горе да хрватски авионичувају ваздушни простор Црне Горе, БиХ и Македоније?

Ове године навршава се 100 годи-на од Првог балканског рата у ко-јем је Краљевина Србија вели-

чанственим победама над турскимокупатором код Куманова и Битољаослободила српски народ од вишеве-ковне геноцидне окупације. Ваљанообавештајно обезбеђење борбенихдејстава српских армија у том рату, увеликој мери је допринело њиховимтријумфалним победама.

У нападним операцијама које су во-диле српске армије, посебно у њихо-вом обавештајном обезбеђењу знача-јан допринос дали су добровољци, по-знати као четници. То су били грађани– држављани Краљевине Србије истрани држављани, претежно Срби саокупираних српских земаља (СтараСрбија и Македонија), који су, ношенипатриотским осећањима, показивалиодлучност да се супротставе турскомтерору и арнаутском и бугарском те-роризму, који су претили да затру свешто је српско у Старој Србији и Маке-донији. Реч је о добровољцима који сужелели да помогну отаџбини када јенајпотребније.

Организовани у више мањих и ве-ћих специјалних састава (четничке че-те и одреди), размештених у неприја-тељевој позадини и граничном појасуСрбије према Турској, под прикриве-ним усмераваним и надзираним срп-ске војне обавештајне службе, конти-нуално су прибављали обавештајнеподатке о непријатељу и повременоизводили оружане нападе на неприја-тељеве војне саставе. Таква дејствасу за време рата динамизирали и ти-ме дали немерљив допринос победа-ма српске војске у Првом балканскомрату.

Служба уочи Првог балканског рата

Обавештајна делатност је у великојмери допринела успеху Првог српскогустанка (1804-1813). Њен носилац ни-је била посебна обавештајна институ-ција, већ, војноуправна служба цен-тралних и локалних (нахијских) орга-

на устанка. Тежиште њиховог ангажо-вања било је на шпијунажи у турскојвојсци и спречавању турске и аустро-угарске шпијунаже на ослобођеној те-риторији. Обавештајна делатност уСрбији у периоду од 1815. до 1883. го-дине је стално унапређивана, а инсти-туционализована 1884. године. Те го-дине је створена српска обавештајнаслужба, која је имала офанзивне и де-фанзивне задатке. Због перманентнеспољне војне опасности по безбед-ност Србије, војна обавештајна слу-жба је имала израженију улогу и зна-чај у односу на цивилну обавештајнуслужбу.

Период од 1878. до 1912. године ка-рактерише континуална реформаобавештајне компоненте Кнежеви-не/Краљевине Србије ради оснажива-ња ефикасности њеног рада. У томсмислу, посебан значај има Закон оновом устројству Војске из 1883. годи-не којим су установљени штабови ди-визијских области, у оквиру којих сууспостављени органи, надлежних заобавештајно обезбеђење борбенихдејстава. Већ 1884. године, Уредбомје измењена структура Главног Ђене-ралштаба Војске, односно у његовомОперативном одељењу су формира-на два одсека – унутрашњи (контрао-бавештајни) и спољни (обавештајни).Формирањем Спољног (обавештај-ног) одсека дефинитивно је конститу-исана српска војнообавештајна слу-жба, а њен први начелник постао јевиши официр, касније славни војводаРадомир Путник.

Указом од 10. августа 1878. у Кнеже-вини Србији 20. јун се обележава каодан успостављања „независности иувећања Србије“ на Берлинском кон-гресу 1878. године. Одлуком Конгреса(одржан је од 13. јуна до 13. јула) Кне-жевина Србија проглашена је за неза-висну државу (члан 34 ) а одређене сујој и границе. Србији су припојени Ни-шки, Пиротски, Врањски и Топличкиокруг. Србија је проглашена за Краље-вину 1882. године.

Уредбом о ђенералштабној струцииз 1902. године одређени су задациСпољног (обавештајног) одсека, којису били на снази до 1917. године, ка-да се преименује у Обавештајно оде-љење Врховне команде српске вој-ске. Реч је првенствено о следећимнадлежностима: „да изучава органи-зацију, формацију, дислокацију, наста-ву и целокупну убојну опрему сусед-них земаља, као и да сређује податкео томе; да врши студију суседних др-жава са гледишта војно-географског,војно-статистичког, војно-администра-тивног и фортификацијског; да пратиуопште војно развиће страних вели-ких сила с циљем усавршавања нашевојске, као и унутрашње политичко-економско стање њихово“.

Важан (регуларан) структурни еле-мент српске обавештајне службепредстављала су војна изасланства уТурској, Француској, Русији, Румунији,Енглеској, Црној Гори и неким другимевропским земљама, а такође важан(нерегуларни, паравојни) њен еле-мент представљали су повереници„Народне одбране“ која је управљаласрпском четничком организацијом уСтарој Србији и Маћедонији.

Уочи и за време Првог балканскограта, заступник шефа Обавештајногодсека у Оперативном одељењу Вр-ховне команде српске војске био јеМилутин Недић. На ефикасност дело-вања српске обавештајне службе по-себно је утицала одлука Главног гене-ралштаба војске (средином 1911) оформирању неколико посебних оба-вештајних центара на терену, уз гра-ницу са Османским царством. Обаве-штајни центри су формирани (каму-флирани) као гранични рејони. У сва-ком од њих се налазио по један над-зорни официр који је имао две врстезадатака: да организује обавештајнемреже на окупираним територијама ируководи њиховим радом и да снаб-дева локалне четничке чете оружјеми другим средствима. Простор грани-це Србије према Турској су покривалитри гранична рејона: Врањски (над-зорни официр, капетан Божин Симић),Рашки (надзорни официр, капетан Ра-доје Пантић) и Јаворски (надзорниофицир, капетан Милан Видојевић).

Обавештајно обезбеђењератног плана

Србије

Балканском савезу створеном 1912.године претходили су билатералниуговори између Србије, Црне Горе, Бу-гарске и Грчке. Балкански савез је пр-венствено био усмерен против турског


ИСТРАЖИВАЊА

ПИШЕ: Проф. дрМиланМијалковски,пуковник у

пензији

Oбавештајно обезбеђењe српскихпобеда у Првом балканском рату

ИЗВИЂАЧИОСВЕТЛАЛИ

ОБРАЗ ВОЈСКЕПомоћник начелника штаба (уједно обавештајни официр)

Моравске дивизије мајор Љубомир Марић је 27. септембралично извидео турске положаје код Мердара и потом са

групом извиђача неопажено прешао границу и извиђаотурске снаге размештене на подручју Подујева

окупатора православних народа наБалкану, али и ради спречавања на-мера Аустроугарске и Русије да одр-же постојеће стање на Балкану, на-водним извршењем реформи турскихокупационих власти. Након постигну-тог политичког договора, државе саве-знице су отпочеле и реализовале оп-сежне припреме за напад на Турску.Црна Гора је објавила рат Турској 8.октобра, Србија и Бугарска 17. окто-бра, а Грчка 19. октобра 1912. године.

Балкански савезници нису разради-ли заједнички ратни план, па је, стога,Војска сваке државе дејствовала пре-ма сопственом ратном плану. Чак ниједоговорена ни чврста координацијадејстава њихових армија.

Основна замисао ратног плана Кра-љевине Србије била је да се усклађе-ним нападним дејствима главних сна-га на косовском, моравско-вардар-ском и криворечко-брегалничким пра -вцима разбију и потисну, а потом обу-хвате главне снаге турске армије закоје се претпостављало да ће бити наОвчем пољу, а помоћним снагама дасе дејствује на Ибарско-лимскомправцу. Српски Главни генералштаб јена основу скромних расположивихобавештајних сазнања о војним мо-гућностима Турске проценио да ће„Турци на граници према Србији има-ти истурене слабије, а у централнојМакедонији главне снаге“. У складу стим, Директивом српске Врховне ко-манде од 13. октобра 1912. године,одређени су правци дејства и задациармијама.

Прва српска армија (главне снаге –пет пешадијских и једна коњичка ди-визија) је одређена да напада на мо-равско-вардарском правцу, 3. српскаармија на Косовском правцу, а 2. срп-ска армија на криворечко-брегалнич-ким правцима, чије концентрично деј-ство против турских главних снага јепланирано на Овчем пољу. Међутим,догађаји на терену, првенствено збогнедовољно ефикасне шпијунско-изви-ђачке делатности обавештајне компо-ненте, у приличној мери су се одвија-ли у супротности са ратним планомсрпске војске. Показало се да су билаваљана обавештајна сазнања о јачи-

ни турске војске, али, била су недо-вољна обавештајна сазнања о планудејства турске Вардарске армије, по-себно у погледу правовременог откри-вања и праћења покрета њених кор-пуса из Велеса и Штипа ка Куманову.Ta пропуст није у потпуности откло-њен, како извиђачком ангажованошћусрпских четничких одреда инфилтри-раних у борбеном распореду турскихснага тако ни непосредним насилнимизвиђањем регуларних састава срп-ске војске, што је несумњиво имало запоследицу већих људских губитака, сједне стране, и скоро неометаног по-влачења разбијених турских јединицапосле Кумановске битке и у гранич-ном појасу на Косовском правцу, садруге стране.

Последице непознавањанепријатеља

Иако је Србија објавила рат Турској17. октобра, напад на косовском прав-цу је отпочео у току ноћи 15/16. окто-бар, када је Лапски четнички одред,самовољом команданта, напао турскекарауле „Репоња“ и „Мировце“. Пла-ном дејства 3. армије било је предви-ђено да се Лапски четнички одред вој-воде Војислава Танкосића, пре објаверата, неопажено преко границе убациу позадини турских снага на подручјуМалог Косова и у часу напада регу-ларне војске, предузме акције радивезивања турских снага, чиме биолакшао офанзивна дејства на фрон-ту. Међутим, војвода Танкосић је од-лучио без знања команданта 3. арми-је и команданта Моравске дивизије 2.позива да под борбом пређе границу,чиме је узбунио Турски приштинскиодред, јачине око 20. 000 војника

Због делимичног успеха тог напада(заузета је само караула „Репоња“) ипотом, противнапада турских снага, уборби се 16. октобра ангажовао Другипешадијски пук Моравске дивизије 2.позива, а 17. октобра и главне снагеМоравске и Шумадијске дивизије.Друга српска армија је отпочела бор-бена дејства у условима копмромито-ваног изненађења, жестоке борбе во-ђене су у захвату граничног простора

и завршене 19. октобра, а обостранигубици били су велики.

Поменута недисциплина у планудејства 3. армије, несумњиво је ума-њила њену обавештајну ангажованосту припреми и извођењу напада на Ко-совском правцу. С тим у вези требапоменути да тзв. Топличка група из са-става 3. армије (Шумадијска дивизија1. позива и Моравска дивизија 2. по-зива) концентрисана према Мердаруи Преполцу је у штабовима дивизија„формирала обавештајне групе запраћење ситуације на бојишту, за деј-ство у позадини непријатеља и орга-низовала респектабилно извиђањетурских граничних утврђења, посебнокараула“. Тако је командир извиђачкепатроле, пешадијски поручник СотирАранђеловић, након извиђања Мер-дарске карауле, у писаном извештају,27. септембра, између осталог, је на-вео: „Мердарска караула је зидана одкамена а и делом ограђена каменом.Налази се на вису који доминира це-лим Подујевом, одакле се види десноунапред турски низамски логор а у по-задини караула ,,Дубница“, лево Ма-ровце и караула ,,Васиљевић“.

Помоћник начелника штаба (уједнообавештајни официр) Моравске диви-зије мајор Љубомир Марић је 27. сеп-тембра лично извидео турске положа-је код Мердара и потом са групом из-виђача неопажено прешао границу иизвиђао турске снаге размештене наподручју Подујева. „Отуд се вратиоуморан али задовољан са много пода-така о распореду турских стража, по-ложајима топова и размештају поза-дине“. Бројни и разноврсни подаци отурским снагама на Косову у штабови-ма дивизија саопштавали су особе ко-ји су познавали месне прилике на те-риторији Косова. Они су са собом до-нели цео списак „поверљивих људи“,„људи за под паску“ и „људи за суд“.Међу означенима је било највишеШиптара, али и неки Срби који су сена разне начине повезали са Турцимаи Шиптарима и радили као њиховиагенти и шпијуни.

Упркос вишедневног усклађеногуобичајеног и насилног извиђања тур-ских снага, штаб 3. армије, ни штабо-ви дивизија, нису располагали аде-кватним обавештајним подацима о то-ме да је турски Приштински одредразбијен у граничним борбама од 16.до 19. октобра и да се хаотично по-влачи према Приштини. Стога је изо-стало гоњење непријатеља, односноопшти напад 3. армије преко границеје отпочео неуједначено у току 20. и21. октобра, с даном закашњења, ка-ко је било предвиђено наредбом Вр-ховне команде. У оптицају су гледи-шта да је „такво непознавање непри-јатеља, резултат, између осталог, сла-бо организованог извиђања те због то-га нису ни гоњена разбијена турскавојска и наоружани Шиптари, који сусе у нереду повлачили. Није, такође,било организовано деловање аген-турне службе у непријатељевој поза-дини иако је за то било услова, на при-мер ослонац на српско становништвокоје је живело тамо“.


ИСТРАЖИВАЊА

Подаци добијени од извиђача су били драгоцени за артиљерце српске војске

Домаћи бизнисмени блиски властимасу преко офшор фирми, а на туђеиме, од 2000. до 2011. године купова-

ли багателно предузећа у Србији и на тајначин изнели чак 51 милијарду долара.Ово у разговору за „Новости“ износи МајклХадсон, уредник „Међународног конзорци-јума за истраживачко новинарство“ из Ва-шингтона, који је недавно објавио резул-тате 15-месечног проучавања офшорскандала у нашој земљи.

Грађанима Србије је тако само неколи-ко дана после 5. октобра стигла „честитка“за годишњицу демократских промена, алиуместо посвете, међународни тим новина-ра је послао статистику о томе како су упрвој деценији овог века опљачкана др-жавна предузећа, а новац разним трансак-цијама пребачен у иностранство.

- Подаци до којих смо дошли показују даје Србија међу водећим државама у светукада су у питању илегални токови капита-ла.

Истраживање Глобалног финансијскогинтегритета сврстало је вашу земљу у топ16 нација по броју офшор скандала. Акосе у обзир узме и број становника, Србијаје иза себе оставила и вишеструко већедржаве. На пример, из Вијетнама, који имачак 12 пута више људи, илегално је изне-то 17,5 милијарди. Није ово проблем самоСрбије, офшор скандала има у целом све-ту, па и у најразвијенијим државама каошто су САД и Велика Британија, али је ци-фра од преко 50 милијарди долара заисташокантна - објашњава Хадсон.

Обимније од ,,Викиликса“

Мајкл Хадсон истиче да је конзорцијумза који ради пре две године поштом добиохард-диск са документима о томе ко сувласници, односно ко је покренуо бизнис уофшор зонама широм света. По његовимречима, поверљиве информације о овимскандалима су 160 пута обимније од „Ви-киликса“.

- Ангажовали смо више од 100 репорте-ра, који су последњих годину и по данапроверавали све информације. Позвалисмо и власнике фирми из тих докумената,у жељи да чујемо и другу страну приче.Тек онда смо сазнања пустили у јавност -наводи наш саговорник.

* На који начин је новац изношен изземље?

- После промена у октобру 2000. годи-не, ново прозападно руководство је грађа-нима обећало бољи стандард и радна ме-ста. У том циљу су покренули приватиза-цију државних предузећа како би привуклистране инвестиције. Међутим, Агенција заприватизацију није осигурала да купац неизбаци раднике на улицу када отуђи некуфирму, а спорни Закон о приватизацији јекупцу дао за право да не обелодани својидентитет или власничку структуру својекомпаније. Тако се у стотинама српскихприватизација страни купац само формал-но појављивао, а заправо је иза њега ста-јао домаћи бизнисмен. Моћан и близак свластима, користио је офшор компанијукако би преузео имовину неког српскогпредузећа, њену вредност пребацио уиностранство, а раднике истерао на ули-цу. Једноставно, у владајућој гарнитури уСрбији није било политичке воље да сеовако нешто заустави.

Колико српских предузећа је униште-но у офшор скандалима?

- Скоро 2.000 од 3.017 државних преду-зећа која су приватизована између 2001. и2011. године је обуставило рад, потонуласу у стечај или су на ивици затварања.Стотине хиљаде радника је остало без по-сла. Део њих је пропао јер се после тешкеекономске ситуације, ратова и санкција издеведесетих година нису снашли на сло-бодном тржишту, али је знатно већи бројфирми које су уништене спорном привати-зацијом и преко тајних офшор компанија.

* Шта Србија сада може да предузмекада је ово у питању?

- Сумњам да се макар део пара који језавршио на офшор рачунима може икадаповратити. Оно што држава Србија можеда уради јесте да истражи све случајеве ипроцесуира оне који су кршили закон. Ви-дим да су неки појединци кривично гоње-ни за случајеве који се тичу злоупотребеприватизације. Међутим, ситуација је и да-ље нејасна због недостатка информацијао томе који су даљи потези власти, истра-жних и судских органа. Надам се да ће иподаци које смо објавили да помогну вла-диним и другим институцијама.

* У вашем истраживању наводите даје у офшор скандалима са српским истраним бизнисменима учествовао ибивши министар привреде МакедонијеЖанко Чадо. Да ли имате сазнања и оњеговим везама са српским политича-рима?

- Не, али то је питање које би свакакотребало да истраже медији у Србији - за-кључује Мајкл Хадсон.

Страни фактор

* ЧИНИ се да ни Европска унија ниједовољно допринела да се зауставиилегални одлив капитала из Србије?

- Сигурно је да су поред Владе Србије,


SVET I MI

Из Србије изнета 51 милијардадолара

СПРЕГА ДОМАЋИХВЛАСТИ И ТАЈКУНАМајкл Хадсон, уредник из Вашингтона, о „офшор

скандалима“ у нашој земљи после 2000. године. Србија усамом светском врху по илегалним токовима капитала. Устотинама приватизација а страни купац учествовао само

формално. Имовина предузећа преузимана, а радницитерани на улицу

Борац за истину:Мајкл Хадсон

Илустрација Тоше Борковића

Макс Хејстингс: Потпуно је беспред-метно односити се према догађаји-ма из 1914. као према мистерији из

романа Агате Кристи и тражити пиштољкоји се дими јер га нико не може пронаћи

У сусрет стотој годишњици почетка Пр-вог светског рата захуктава се и битка окоинтерпретације узрока за избијање ката-строфе која је однела више од 15 милио-на живота. После обимне студије „Месе-чари: Како је Европа кренула у рат 1914”,којом је њен аутор, професор са Кембри-џа, Кристофер Кларк поставио темеље заревизионистички став према коме се Не-мачка пере од одговорности за избијањерата и одговорност пребацује на српскинационализам, стигао је жесток контра-напад из пера британског историчараМакса Хастингса. Он у књизи ефектногнаслова „Катастрофа: Европа одлази урат 1914” нема дилеме око тога ко су ло-ши момци који су гурнули Европу у Првисветски рат и то су, тврди, искључивоНемци и Аустријанци.

Иако је Хастингс пре свега врстан по-знавалац Другог светског рата, критика,поготово острвска, велича његове доме-те у истраживању тог великог рата, а у„Катастрофи” је, кажу, још једном потвр-дио да је највећи британски војни истори-чар. Сем гласног устајања против билокаквог амнестирања од одговорностиБерлина и Беча, он указује да је одлукаЛондона да уђе у борбу – и политички иморално – оправдана.

Доказујући своју тезу, Хастингс се об-рачунава са поставкама историчара, по-пут Кларка, који на оптуженичку клупу каоглавног кривца постављају малу Србијукоја је тобож била и те како свесна буду-ћих последица Сарајевског атентата, аАустрији дају за право да тражи одгова-рајуће обештећење. Можда најопаснијиприступ против којег Хастингс устаје јестерелативизација немачког империјализмапод изговором да су га имале и друге зе-мље. Или како то објашњава КристоферКларк, „потпуно је беспредметно односи-ти се према догађајима из 1914. као пре-ма мистерији из романа Агате Кристи итражити пиштољ који се дими јер га никоне може пронаћи”. Став „сви смо биликриви” код Хастингса нема прођу.

Премда је Кларк у интервјуу „Полити-ци” изјавио да његова књига није уперенапротив Срба и чак поручио да ће у немач-ком издању „Месечара” променити фор-мулацију „терориста” у „атентатор” за Га-врила Принципа, превише је елеменатакоји показују да је у жељи да Немачкуослободи бремена кривице било најлак-ше прстом уперити на Србију.

Стога нарочито чуди јалов одговор ов-

дашње стручне јавности која сем повреме-них текстова по новинама нема осмишљенустратегију за одговор надолазећем ревизи-онизму.

Британски историчар, пак, критикујућибескомпромисно тадашњу политику Берли-на узима Србију у заштиту и нехотице радипосао овдашњих историчара.

Хастингс преиспитује и такозвани песнич-ки приступ по којем је рат узалудна крваваборба у коју Британија није требало да сеукључи већ је требало да уместо што јеугрозила своју изолацију пусти „те чуднестранце” да се међусобно убијају. Такавстав уз бојазан од узрујавања Немаца по-ставио је пред британску владу изазов какоуопште догодине организовати обележава-ње века од избијања рата.

Нудећи одговор Хастингс повлачи пара-леле између Првог и Другог светског рататврдећи да ако већ стоји аргумент да сеБританија оправдано укључила у рат збогинвазије на Пољске 1939. онда је по истомпринципу било оправдано узети оружје1914. у одбрану Белгије.

Различити приступи узроцима рата у обзирузимају и савремени контекст указујући нааналогије између данашњег Блиског истока иБалкана од пре стотину година. О томе да лије заиста могуће на данашњи пример Сиријепресликати „ефекат лептира” по којем је Са-рајевски атентат изазвао огромне последицешироких размера постоје трвења како устручној тако и у лаичкој јавности.

Једно је међутим сигурно – на столу су ин-тереси такозваних великих играча и све суприлике да ће се они умногоме преламатипреко леђа Србије, па је крајње време да сеозбиљније ухватимо у коштац са наступају-ћим изазовима.

Драган ВукотићИзвор: Политика


SVET I MI

Да ли ће савремена историја битипромењена: Макс Хејстингс

Хејстингс побија тезуда је Србија крива за Први светски рат

НА СТОЛУ ИНТЕРЕСИВЕЛИКИХ ИГРАЧА

Док се савремена српска историографија још озбиљно неукључује у дебату о узроцима тог великог рата, британски

историчар напада ревизионистички приступ којикриви Србију

и међународне организације могле ви-ше да допринесу у борби против ове вр-сте злоупотреба. Критичари офшор си-стема тврде да за дешавања у Србијикривицу сносе и такозвани офшор про-мотери као што су рачуновође, банкарии посредници. Они су дизајнирали си-стем који малу и економски зависну зе-мљу попут Србије оставља на милост инемилост офшор манипулаторима - на-глашава Хадсон.

Александар ПалићИзвор: Вечерње новости

Хашим Тачи и Реџеп Тајип Ердоган

ПРЕМИЈЕР ТУРСКЕ: КОСОВО ЈЕ МОЈА ДРУГА

ЗЕМЉА

Пре ми јер Тур ске Ре џеп Та јип Ер -до ган је на ску пу пред не ко ли коде се ти на хи ља да гра ђа на При -

зре на и дру гих гра до ва Ко со ва ре -као да је Ко со во ње го ва дру га зе -мља. Го во ре ћи на ску пу у При зре ну,за јед но са пре ми је ром Ал ба ни јеЕди јем Ра мом и пре ми је ром Ко со ваХа ши мом Та чи јем, тур ски пре ми јерје ре као да кул ту ре Тур ске и Ко со вамо гу би ти дру га чи је, али да њи хо вигра ђа ни при па да ју ис тој зе мљи.„Дра га бра ћо и при ја те љи, има моза јед нич ку исто ри ју кул ту ре и ци ви -ли за ци је. Не мој те за бо ра ви ти, Тур -ска је Ко со во и Ко со во је Тур ска“,ре као је Ер до ган.

Ду го го ди шњи пре во ди лац тур скогпре ми је ра и пред сед ни ка Бе кимМуф та ре вић ре као је, ипак, да је из -ја ва пре ми је ра Ре џе па Та ји па Ер до -га на по гре шно пре ве де на и да јециљ да се по ре ме те до бри срп ко-тур ски од но си.

По во дом ове из ја ве Ер до га на,пред став ни ци вла сти у Ср би ји суоштро ре а го ва ли. Пред сед ник Ср -би је То ми слав Ни ко лић за мр знуо јеуче шће на три ла те рал ним су сре ти -ма Ср би је, БиХ и Тур ске и на вео даоче ку је из ви ње ње Тур ске због скан -да ла ко ји је у При зре ну на пра виопред сед ник Вла де Тур ске. Вла даСр би је је са оп шти ла да из ја ва тур -ског пре ми је ра пред ста вља гру бокр ше ње ме ђу на род ног пра ва и ме -ша ње у уну тра шње ства ри Ре пу бли -ке Ср би је. Оштре ре ак ци је упу ти лису и пре ми јер Иви ца Да чић, пр випот пред сед ник Вла де Алек сан дарВу чић и Ми ни стар ство спољ них по -сло ва Ср би је. Извор:ДАНАС

Подморничарство на источној оба-ли Јадрана старо је колико и под-морничарство у свету. Ове под-

водне објекте прво је градила Аустро-угарска морнарица, у чијем је саставубило много људи свих народа с тери-торије Југославије. На тим подморни-цама наши људи су обављали разнедужности – од морнара до командана-та. Многи од њих учествовали су уподморничким дејствима током Првогсветског рата.

Формирањем Морнарице Краљеви-не СХС родила се идеја о нашим под-морницама. Нимало није било лако дасе набаве веома скупе подморницекоје су тих година носиле славу најо-паснијег средства у рату, јер су оне утоку Првог светског рата потопиле6.520 бродова (укупно 12.243.000 бру-то регистарских тона).

Током рата у Боки су постојале двеподморничке базе – немачка у Бијелоји аустроугарска у Ђеновићима.

Распадом Аустроугарске монархијенашу обалу запоселе су силе савезни-ка које су остале све до 1921.

У тадашњој Морнарици највећи деокадра био је састављен од официра иподофицира који су служили у Аустро-угарској морнарици и текo је 1923.отворена Поморска академија у Гру-жу.

Након предаје аустроугарске флотепредставницима Народног вијећа изЗагреба 31. октобра 1918, Влада Кра-љевине Срба, Хрвата и Словенацапредузела је низ мера да добије деофлоте и због тога је у Париз 19. апри-ла 1919. послала „Инструкцију за Вој-ну мисију у Паризу у погледу тражењафлоте“. Том инструкцијом решено јада наша делегација тражи као мини-мум, поред осталог, и 20 преосталихподморница (У-1, 2, 4, 5, 10, 11, 14, 15,17, 21, 22, 27, 28, 29, 31, 32, 40, 41, 43и 47) и 26 подморница у градњи.

Добровољни прилози занабавку подморнице

Међутим, и поред упорне дипломат-ске борбе, на Конференцији у Паризуодлучено је да се Краљевини СХС до-дели 12 разоружаних торпиљарки. Ин-систирање да се добије део флоте на-стављено је па је делегацији у Паризуупућен Предлог за Делегацију на Кон-ференцији мира, тј. наше становиштепо питању поморско-одбрамбеном, у

коме су изнете три варијанте захтева:у првој варијанти тражи се шест под-морница, у другој четири, а у трећој сеодустаје од тражења ових пловнихобјеката. Настојања делегације нисууродила плодом и од тражених бродо-ва и подморница није добијено ништа,осим оних 12 торпиљарки. Касније суФранцузи све бродове, међу њима иподморнице, отеглили у Бизерту.

У Ђеновићима је успостављена иКоманда подморничке базе, која јепреузела бившу аустроугарску под-морничку базу, али није имала нијед-ну подморницу, јер су их све узелиИталијани и Французи. Сматрало седа ће Морнарица набавити нове под-морнице, па је било предвиђено даова команда буде центар будућег раз-воја подморничарства, али како до то-га није дошло, убрзо је укинута.

Прв подморнице упловиле у Боку

Удружење грађана „Јадранска стра-жа“ је низом акција прикупљало до-бровољне прилоге за набавку првеподморнице, у жељи да је преда Мор-нарици. Акција је била замишљенадоста широко, па су неке прилоге са-купили и исељеници у Америци, а од-ређени допринос дали су и Чехосло-ваци. Узимајући у обзир да је ово пр-ва акција те врсте, нису постигнути не-ки нарочити резултати, јер је у фондза набавку подморнице прикупљеносамо 142.361 круна и 1.056 чехосло-вачких круна. Због замене круна у ди-наре (4:1) прикупљена свота је ума-њена за четири пута, што је било не-знатно за набавку једне подморнице,па је акција прекинута.

Након посете краља АлександраМорнарици 1925. одлучено је да се запотребе Краљевине Југославије наба-ве у иностранству две подморнице,што је и учињено куповином у ВеликојБританији.

У исто време одвијао се и први под-морнички курс, а подморнице су завр-шене марта 1928, када су с матичнимбродом „Хвар“ запловиле ка отаџби-ни. Та пловидба је била први великииспит младим подморничарима којису после месец дана пловидбе немир-ним морем и упловљавања у луке Ги-бралтар, Алжир и Малта 8. априла1928. упловили у Боку Которску.

Набавка ове две подморнице на-метнута је Морнарици јер је флотнипрограм предвиђао набавку мањихподморница (око 500 т депласмана),али је командант Морнарице био при-сиљен да се сложи с набавком под-морница чији је депласман био дво-струко већи од оног предвиђеногфлотним програмом. Министарствовојске и морнарице прихватило је по-нуду за изградњу две подморнице уЕнглеској, наводно због тога што јењихов рок испоруке био кратак. Међу-тим, то није било потпуно тачно јер јењихова градња започета још за вре-ме Првог светског рата, да би завр-шетком рата градња била прекинута,лимови конзервисани, а мотори, елек-тромотори и друга средства усклади-штени.

Темељи Подморничкој флотили по-стављени су 1926. одлуком да се гра-де прве две подморнице, да би по њи-ховом допловљењу у отаџбину Под-морничка флотила и званично почелада функционише као пловна јединица.Команда подморничке флотиле нала-зила се на помоћном броду-матици заподморнице „Хвар“. Након допловље-ња подморница које су изграђене уФранцуској, Подморничка флотила јепочела да делује у пуном саставу. Онаје, без обзира на то што је била саста-вљена од два типа подморница, пред-стављала одређену ударну снагу. Уствари, то је била и једина пловна је-диница Морнарице која је била у ста-њу да самостално извршава борбенезадатке.

Приликом пробних вожњи подмор-нице нису постигле уговорену брзину,а установљено је да главни моториконструкцијски спадају међу старијетакве врсте и да по својим особинамазаостају за сличним новијим мотори-ма. Набављене су велике подморни-це, иако нису предвиђене флотнимпрограмом, те својим тактичко-технич-ким особинама нису биле сасвим по-годне за употребу у Јадранском мору.

Уговор с Немцима нијереализован

Касније, Подморничку флотилу тре-бало је обновити реконструкцијом„Небојше“ и „Храброг“ у подморницеМЈИМ минополагаче, а потом набав-ком четири нове подморнице мањегдепласмана (око 300 т) и брода-мати-це од 4.000 т уместо брода „Хвар“.

Адмирал Викерхаузер је инсистираода се приступи реализацији Програмаза изградњу Морнарице који је урађен1931. Према том програму требало јекупити две подморнице побољшаногтипа „Храбри“ или „Смели“. Подмор-нице су могле да се добију по 60 ми-лиона динара свака. У реферату јебио укалкулисан и евентуални прити-сак Француза па је предвиђено: „Акоби спољнополитички разлози усло-вљавали да се у већој мери служимофранцуским фирмама него што пред-виђа овај предлог“, обе подморницемогле би да се поруче код фирмеChantiers et Ateliers de la Loire.

Како су и британски представници уБеограду били у уверењу да је Фран-


TRADICIJE

Почетак нашег подморничарства

УДАРНА СНАГАМОРНАРИЦЕ

Након посете краља Александра Морнарици 1925. годинеодлучено је да се за потребе Краљевине Југославије наба-ве у иностранству две подморнице, што је и учињено купо-

вином у Великој Британији

цуска већ дала понуду за подморни-це, на крају је адмирал тражио да сеодлука донесе по његовом предлогукрајем септембра, како би од споме-нутих фирми могло да се тражи да за-почну посао до краја октобра. ГенералСтојановић је одмах подржао рефе-рат команданта Морнарице и истогдана га је проследио генералу ПетруЖивковићу, председнику владе, моле-ћи да одобри састанак министарскогсавета на коме би се изнела потребаза изложеном поруџбином Морнари-це, чиме би се интереси отаџбине за-довољили. Међутим, влада није доне-ла никакве битне одлуке које би омо-гућиле реализацију тог предлога.

У плану модернизације Командаморнарице је 1937. затражила понудуод домаће и стране бродоградње заизградњу две подморнице од 300 т.Најповољнију понуду (53.400.000 ди-нара за две подморнице, али без нао-ружања) доставило је једно немачкобродоградилиште из Кила, уз плаћа-ње по клирингу. Уговор за изградњудве подморнице с овим бродогради-лиштем склопљен је 27. октобра 1938,с роком испоруке објеката до 3. сеп-тембра 1941. Ове две подморнице де-пласмана 364 т поринуте су 16. мартаи 20. априла 1940, али никада нису ис-поручене, па их је преузела немачкаратна морнарица, када су добилеознаке У-120 и У-121.

Недостатак торпеда

Поред потребе за новим подморни-цама, постојао је и сталан проблем срасположивим бројем торпеда јер ихје Морнарици недостајало 172. Међупотраживаном војном опремом изФранцуске, достављене уз ноту по-сланика Спалајковића, 4. септембра1933, налазе се и 62 торпеда за под-морнице „Смели“ и „Осветник“. Тек је1936. одлучено да се из политичкихразлога набаве у Француској, што је иучињено, иако је Морнарица сматра-ла да су енглеска торпеда квалитет-

нија. Према уговору, крајњи рок испо-руке био је 31. јул 1938, али до тада јеиспоручено само пет.

У међувремену, француско мини-старство је понудило половна торпе-да (17 ком. типа „Г-6“) употребљива иза подморнице, која нису била потреб-на њиховој РМ јер су застарела. Тор-педа је купила наша Морнарица уз об-јашњење да су јефтина и да ће се упо-требити у школске сврхе.

Недовољна залиха торпеда примо-рала је Морнарицу да тражи решењеи после низа покушаја тек је 8. децем-бра 1939. склопљен уговор с једномнемачком фирмом из Кила о испору-ци 39 торпеда типа „Цето-2“. Премауговору, испорука је требало да будеобављена до 1. новембра 1940.

Кадар школован најпре у иностранству

Морнарица Краљевине Срба, Хрва-та и Словенаца развијала се у усло-вима сукоба копнене и поморске ори-јентације земље уз изражени антаго-низам између тих компонената, који јепонекад попримао и међунационалникарактер због чињенице да је у офи-цирском саставу Морнарице превагуимао кадар наслеђен од Аустроугар-ске морнарице.

Формирањем Морнарице родила сеидеја о нашим подморницама, тако дасу сви планови развоја укупне војнесиле обухватали и развој Морнарице,мање или више реалан, а од првогплана у њему су место нашле и под-морнице као снага која је улазила усастав свих ратних морнарица тог до-ба.

Настојања да се добију неке под-морнице од Аустроугарске морнариценису успела, па је донета одлука занабавку у иностранству. Тако су наба-вљене велике подморнице, иако нисубиле предвиђене флотним програ-мом, које по својим тактичко-технич-ким особинама нису биле сасвим по-годне за употребу у Јадранском мору.

Морнарички кадрови су желели мањеподморнице, али и овде је, као и у ви-ше других случајева, одлучила поли-тика и интереси оних који одлучују.

Планирана је набавка још неколикотипова подморница, али она није реа-лизована из више разлога, пре свегаматеријалних, али и због избијањаДругог светског рата.

Пре него што су и стигле прве под-морнице почело је школовање под-морничког кадра у иностранству, а ка-сније и у властитој организацији. Ус-постављена је Подморничка флотиласа свим потребним елементима зафункционисање јединице с таквимпловним борбеним средствима, и узсве проблеме у вези с одржавањем инабавком потребног наоружања, пресвега торпеда и опреме. За опслужи-вање ове јединице функционисала јеподморничка база у Боки, а Флотилаје располагала и бродом-матицом накоји су се ослањале подморнице.

Иако је Подморничка флотилафункционисала у сложеним услови-ма, и без обзира на то што је била са-стављена од два типа подморница,представљала је респективну ударнуснагу. У ствари, то је била и јединапловна јединица Морнарице која јебила у стању да самостално изврша-ва борбене задатке.

(Из монографије ,,Подморничарство Југославије)


TRADICIJE

Смотра подморница:Груж 1930. године

Како до књиге

Монографија „Подморничарство Ју-гославије“, коју су заједнички објави-ла подморничка друштва из Београда,Љубљане и Пуле, може се наручитипутем релефона: Драган Косановић062/409-015; Милан Комар 063/83-44-844; Милисав Мијовић 064/176-06-27;Здравко Гајић 063/350-603 и Влади-мир Милатовић 063/642-821.

Централна прослава 1700. годишњицеМиланског едикта одржана је у Нишу,а литургију је водио Васељенски па-

тријарх Вартоломеј, уз саслужење погла-вара и представника помесних православ-них цркава. Патријарх Иринеј госте одли-ковао орденом светог цара КонстантинаВеликог.

Орден Светог цара Константина добилису сви присутни патријарси и поглаварицркава предвођени Васељенским патри-јархом Вартоломејом и представницимасветовног и политичког живота, председ-ник и премијер Србије, Томислав Николићи Ивица Дачић, председник Црне Горе Фи-лип Вујановић (који није био присутан),председник Републике Српске МилорадДодик, престолонаследник АлександарКарађорђевић.

У литургији су учествовали партијарсиМосковски, Јерусалимски и Српски, архи-јепископи помесних православних цркава,архијереји Српске православне цркве исвештеници.

У завршној беседи Патријарх Иринеј јеподсетио на значај јубилеја.

,,Данас обележавамо велики историјскидогађај који је променио лице света, дога-ђај који је време поделио на паганско ихришћанско”.

Последњу реч у беседи имао је Влади-ка Васељенски Вартоломеј који је рекаода ,,ова велика божанствена свечаностпредставља обавезу за православну цр-кву да поново преиспита себе како би свии лично васкрснули”.

Он је подсетио на прогон хришћана препроглашења Миланског едикта, који, какоје рекао, траје и данас у Сирији, Нигерији,

Русији, Пољској, Ираку, Египту и другимделовима света.

,,Што је у телу душа, то су у свету хри-шћани”, навео је Вартоломеј и указао напојаву у земљама тзв. западне цивилиза-ције, које су некада биле хришћанске, дасе сада убрзано иду путем секуларизаци-је и дехристанизације, па је зато, како једодао, управо њима потребно да поновоукажемо и изложимо истину о Крсту, силии премудрости Божјој.

Само обједињавање европских народау наше дане, људска права, социјално од-говорна држава, једнакост међу људима,верска толеранција, све то као садржајМиланског едикта надахнуто је начелимаСветог Јеванђеља, казао је Вартоломеј.

Према његовим речима, главна карак-теристика гоњења, незаситости, покваре-ности, јесте да претходно буде прогнанаистина.

,,Они који говоре истину буду разапети.У овоме свету можемо да констатујемо не-

слободу”, оценио је Вартоломеј. Он је ре-као да и у самом православном свету по-стоје расколништва и отпадништво, јересиискрсавају и јачају.

Монаси и свештенство бивају прогоње-ни јер поштују канонски поредак и не при-стају да се укључе у антиканонске од ра-зних државних чинилаца потпомагане, на-ставио је Вартоломеј и навео пример изСирије, где се судбина браће не зна и закоје је апеловао да их киднапери ослобо-де.

,,Милански Едикт представља извор изкога је проистекло и прокламовано начеловерске слободе у читавом свету”, рекао јеВартоломеј.

Литургија је служена испред новоподиг-нутог храма Светих цара Константина ицарице Јелене у Нишу.

Литургији је присуствовала делегацијадржавног врха Србије предвођена пред-седником Србије Томиславом Николићеми премијером Ивицом Дачићем и члановивладе, председник Републике Српске Ми-лорад Додик, представници других хри-шћанских цркава и верских заједница, ри-мокатоличке цркве и исламске, англикан-ске цркве и других верских заједница, хри-шћанских удружења из Европе и света.

Литургији је присуствовао и велики бројверника и грађана, а према проценама ни-шке полицијске управе и СПЦ било је при-сутно преко 15.000 људи. Центаралну про-славу пратило је 50 акредитованих нови-нарских екипа.

Поглавари православних цркава и цр-квени великодостојници, са српским па-тријархом Иринејом, присуствовали су уПодгорици духовној академији, па онда и

освештењу Саборногхрама Христовог вас-кресења.

,,Смисао Саборногхрама је да помири избратими људе, дабуде место помире-ња, узајамног пра-штања и братске сло-ге и заједништва”, ре-као је митрополит Ам-филохије на академи-ји, испред храма.

Милански едикт језаконски акт који судонели цареви Кон-стантин Велики, ро-ђен 272. године у да-

нашњем Нишу, и Лициније којим је прогла-шена верска равноправност и престанакпрогона хришћана који је трајао 300 годи-на.

Црквени великодостојници присуство-вали су доксологији, молитвеном дочеку, уСаборној цркви, након чега их је примиопатријарх српски Иринеј у Патријаршији.То је и први пут у историји да представни-ци свих православних цркава буду на јед-ном месту, у Србији.

Поглавари православних цркава из Бе-ограда су се потом упутили у Ниш, где суих верници дочекати у Саборној цркви укојој су донете реликвије из Црне Горе -честица крста на коме је разапет Христ идесница Светог Јована Крститеља.

Код цркве Светог Цара Константина иЦарице Јелене, верници су направиликрст од упаљених свећа.

Драгана Сотировски и Јелена Марино-вић Извор: РТС


ДУХОВНОСТ

Централна прослава јубилеја Миланског едикта

ДОГАЂАЈ КОЈИ ЈЕПРОМЕНИО ЛИЦЕ СВЕТА

Испред новоподигнутог храма Светих цара Константина и царицеЈелене у Нишу одржана централна прослава 1700. годишњице Миланског едикта. Милански едикт представља прекретницу у

историји човечанства, хришћанства, човека и живота, поручилиВасељенски патријарх Вартоломеј и српски патријарх Иринеј.

Осим црквених великодостојника, прослави присуствовали и бројни државни званичници.

Високи државни званичници Србије и Републике Српске


ИЗ НАШЕГ СТРОЈА

Још од дечачких дана др ВитомирПанчић (рођен је у селу Горчинцикод Бабушнице) заволео је војнич-

ки позив. Из зграде Гимназије у Пиро-ту, коју је похађао, у непосредној бли-зини тадашњег Дома ЈНА, гледао јеофицире како играју одбојку. Дивио имсе, јер су били атлетски грађени и сво-јим изгледом и понашањем оставља-ли утисак ,,као да су дивови од људи“.Тада је и почео да машта о војсци ивојничком позиву. Куповао је лист,,Крила армије” и читао у њему о пи-лотима, па га је то повукло да и једногдана постане војни пилот. Нажалост,таква могућност није му се испунила,јер је у трећем разреду гимназије са-знао за конкурс за упис у Санитетскуофицирску школу у Љубљани...

После четворогодишњег школова-ња, 1958.године, Витомир је постаопотпоручник и распоређен у гарнизонМостар, а касније у Титоград. Чинилому се, како каже, да у часу када је по-стао официр није било срећнијег чо-века од њега.

Остало је иза њега седам тешких го-дина трупне службе, па је због изузет-них резултата у раду, упућен је на да-ље школовање. У рекордном року за-вршио је, потом, медицински факул-тет.

Ређају се одговорне дужности: ле-кар у нишкој Војној болници, рефе-рент у Санитеском одељењу Другеармије седам година, па специјализа-ција на ВМА из области спортске ме-дицине...

Све потиче из породице

По специјализацији, 1980.године,постављен је на дужност начелникаРегрутног центра. Била је то изузетноодговорна и тешка дужност. Наиме, уРегрутни центар су долазили млади-ћи из целе југоисточне Србије и са Ко-сова и Метохије, ради оцене способ-ности за служење војног рока. Ту ду-жности веома успешно је обављао пу-них седам година. Круну успешног ра-да у Центру представљала је реора-ганиазација Центра. Бољим распоре-дом радног времена и организациј-ским променама доктор Панчић је ус-пео да боравак регрута у Центру са48 часова смањи на 24. Тиме су оства-рене велике уштеде, а његову новота-рију одмах су применили и други ре-грутни центри.

Почетком 1987.године Панчић је по-стављен на дужност начелника. Сани-тетеске службе у Другој армији, а. по-сле расформирања те стратегијскегрупације, одређен је за УправникаВојне болнице у Нишу. Када се Маке-донија осамосталила и Команда Тре-ће армије се преселила у Ниш, Пан-чић је морао да ,,загризе” тврду корухлеба: ваљало је оформити нову са-нитстску службу. Примера ради устарту је добио само једног референ-та. Од инвентара из Скопске армијскеобласти, добијена је само једна старачелична каса. Уз огомно Панчићевоангаожвање и органа те команде,формирана је такорећи нова саните-ска служба Треће армије. Успешно јује Предводио све до 1997.године, ка-да је отишао у заслужену пензију.

У разговору за ,,Војни ветеран” дрВитомир Панчић каже: ,,За постигнутиуспех у дугогодишњој: каријери у вој-сци, захвалан сам пре свега, породич-ном васпитању, које ми је усадилоправе људске врлине. А то су, пресвега, скромност, поштење, љубавпрема људима, истрајност у обавља-њу сваког задатка и спремност да по-могнем другима. По природи сам ве-селе нарави, прилазим људима саосмехом и убеђењем да се сви про-блеми могу решити, ако постоји међу-собно поверење.

За. постизање успеха. у раду, битнесу пре свега, личне особине сваког по-јединца. Најважније је волети људе,ценити рад сваког појединца и исти-цати позитивне резултате које пости-жу. У средишту свега је лични пример.

Витомир Панчић нам је рекао и тода када бих се поново родио, опет биза животно занимање одабрао позивофицира, јер је он изутетно динами-чан, хуман, племенит и пружа неогра-ничену могућност за усавршавања исталан контакт са. људима.

Доктор Панчић посебно истиче даза позив лекара треба имати љубавпрема пацијентима и бити спреман занесебично ангажовање у лечењу обо-лелих и унесрећених. Занимање вој-ног лекара је посебно узвишено и ува-жавано у Србији. Зато др Панчић бу-дућим младим колегама препоручуједа се, без премишљања, определе завојног лекара.

Хуманост без граница

Ево и једног занимљивог примераПанчићевог хуманог ангажовања. Из-весна Марија (из разумљивих разлогане наводимо јој име) која је, иначе, ко-рисник војне пензије, а од 1999.годи-не смештена у Герентолошком центруу Нишу, услед можданог удара, можеда се креће само у колицима. Поштосу јој дотрајала, ваљало је нешто учи-нити. У међувремену ју је сустигао ин-фаркт, а због малигног оболења, ам-путиран јој је део тела. Приликом по-сете Центру, као председник Здрав-ствене комисије при Градском одборуУВП у Нишу, Панчићу се Марија по-жалила да су јој колица дотрајала, онје одмах реаговао, тако да су колица уВојној болници доведена у исправностање. То је Марији омогућило да секреће. Али када. је у питању протезаза одстрањени део тела, неки биро-крата је Марији оспорио право јер имавише од 70 година. Захваљујући анга-жовању др Панчића и то је решено.Ако цивилни осигураници на то имајуправо, зашто не би имали и војни.

То је само датаљ из разгранате ак-тивности др Панчића. Нека нам будедозвољено и његово скорашње оства-рење. Наиме, у нишкој Војној болницисе на специјалситичке прегледе, од-носно контроле, чекало више од чети-ри месеца. Он је учинио преокрет, пасе сада најдуже чека 15 дана.

Панчић је више пута одликован ипохваљиван, а све службене оценегласиле су ,,нарочито се истиче”. И са-да, као председник Здравстве комиси-је при Градском одбору УВП у Нишу,др Панчић је нуморан.Захваљујућињему и новом управнику Војне болни-це пуковнику др Радиши Витасу, гото-во сви здрввствени проблеми војнихпензионера решавају се на време и узпоштовање сваке личности.

Поводом две деценије од оснивањаУВПС др Панчићу је доедељено нај-више признање – Повеља УВПС.

Ранко БАБИЋ

Пет и по деценија хуманог рада доктораВитомира Панчића

СРЕЋАН КАДА ПОМОГНЕ ЉУДИМА

Када бих се поново родио, опет бих за животно занимањеодабрао позив официра, јер је он изутетно динамичан,

хуман, племенит и пружа неограничену могућност заусавршавања и сталан контакт са Људима,

каже великан међу лекарима

Стално у покрету, акцији: др Витомир Панчић

Судбине наших људи

ЦАРУЈЕ НЕХУМАНОСТ

Како живе поједини наши пензионери,има ли помоћи за појединце? Послесваког рат а су појединци као инвалиди,оболели и осакаћени просили су да бипреживели. Сада не просе, али им је жи-вот до те мере тегобан, да је несно-шљив.

У нашем гласилу ,,Војни ветеран” мно-го чланака је написано о бескућницима,избеглицама из Хрватске. Можда је до-шло такво време или је то судбина поје-динаца, или је реч о наслеђу...тек српскивојник живи у сиромаштву. Народ каже -таква му је судбина. Неко верује, а неконе верује у то,а ли нас судбина вернопрати.

Каква је судбина снашла нашег пензи-онера, заставника Мирољуба Милоше-вића Мићу (1926)? Са непуних седамна-ест година 1944. Године, као доброво-љац, прикључује се Шестој српској удар-ној бригади, која је те године и расфор-мира. Од делова њеног састава форми-ра се артиљеријска бригада Друге про-летерске дивизије. Мића 1945 г. заврша-ва курс радиотелеграфисте и добија чинводника. Приватно завршава четириразреда гимназије. После матуре 1952.године одлази на једногодишње школо-вање у Задар.

У тенковској бригади у Краљеву, по-том, постављен је на дужност радиоте-леграфисте - шифрера. У тој јединициостаје све до пензије. У слободно вре-ме, пуних 35 година, бавио се радиоама-теризмом. Учествовао је на свим такми-чењима које су организујовале јединицеи установе ЈНА и аматерски клубови уСФРЈ. Осваја 23 медаље, 36 диплома,осам награда за заслуге у ширењу тех-ничке културе. Ређају се медаље Народ-не технике. Златне, сребрне, бронзане...Поводом 13. сусрета градова Народнетехнике, одржаног у Београду 1989. го-дине, додељена му је Златна плакета задопринос у ширењу техничке културе.

Тренутно Мића живи сам, у селу ДоњиАдровац, Општина Алексинац. Цело се-ло га поштује. Председник је Мировногвећа у селу. Његово треће доба, међу-тим, оптерећено је продичном трагеди-јом. Остао је без најближих. Супругапреминула, син погинуо на Косову о Ме-тохији. И кћерка такође скончала живот.Остао је са унуцима, а они без и једногродитеља. У међувремену Мића се раз-болео. Мождани удар учинио га је гото-во непокретним. Лечен је у Војној бол-ници у Нишу. У отпусној листи је написа-но: ,,Боленик није способан за само-збрињавање”. То својим потписима по-тврђују лекари потпуковник др МилутинМиљевић и мајор др Сибин Владејић.Предлог за помоћ упућен је Комисији РФПИО за помоћ и рехабилитацију. ,,Коми-сија“ од једног члана закључује да му по-моћ и рехабилитација нису потребни.

О Мићи се стара унука која тражи по-моћ посредством адвоката. Адвокат пи-ше жалбу на одлуку ФПИО. Жалба се неусваја, адвокат тужи ,,комисију“. За ту-жбу узима 13.000 динара, а за вештаче-њеи додатних 2.000 динара. Унука тра-

жи од адвоката да јој врати докумен-тацију, али је не добија, јер се негдеизгубила. Чиста адвокатска превара.Од болесног Миће и његове унуке узе15.000 динара. И ништа. Унука не ра-ди, са дедом дели пензију и купује ле-кове,

Нико не пита за Мићу,нико га необилази, ни они са којима је радио 20-30 година, ни мештани који га изабра-ше за председника Мировног већа.

Где се изгуби оно наше традицио-нално људско и породично? Где седеде љубав, ипоштовање према дру-гу, дугогодишњем сараднику на зајед-ничком послу.

У једном од прошлих бројева ,,Вој-ног ветерана“ др Раде Рајић у текстунасловљеног са ,,Част је бити човек”опширно је писао о нашој нарави.Прочитајте. Можда ћете у том штивупронаћи себе или неког вашег друга.

Мићи, за сада, нема ко да помог-не.Војна здравствена комисија не по-стоји. Републичка здравствена коми-сија за Нишавски округ не признајеналазе и препоруку војних лекара.Они имају своје критеријуме и свој од-нос према реалности.

На здравље им!Добросав Алексић

Попусти за војнепензионере

ДАРОВИ ИЗ ПОЗОРИШТА

У актуелној друштвеној ситуацији,коју притиска све израженија нема-штина, инфромација да војни пензио-нери могу за одређене услуге даостваре попуст и те како је значаја.

Позоришта у Београду, у невољамакоје су нас снашле, можда су показа-ла највећу бригу према пензионери-ма. На основу чланске карте Удруже-ња војних пензионера или пензијскогчека, који се показују на увид благај-нику, Београдско драмско позориште,затим позоришта ,,Мадле ниjанум“,,,Славија“ ,..Бошко Буха“ Атеље 212и Југословенском драмском позори-шту дају 50 одсто попуста. Позориштена Теразијама обезбедило је војнимпензионерима 30 одсто попуста, а уНародном позоришту, пола сата препредставе, карта за трећу галеријуможе се набавити за свега 100 дина-ра.

Ботаничка башта ,,Јевремовац“ загодишњу пропусницу даје војним пен-зионерима 50 одсто попуста. За про-пусницу је потребно донети: копијурешења о пензионисању, фотографи-ју величине као за личну карту и фо-то-копију личне карте. Уз пропусницуприпада инфorматор о ботаничкој ба-шти. И још нешто: сваке суботе од 12до 14 часова улаз је бесплатан.

ХТП ,,Фонтана“ у чијем су саставухотели ,,Звезда“, ,,Фонтана“ и ,,Белиизвор“ на Гочу дају војним пензионе-рима попуст од 10 одсто за боравакдужи од пет дана.

Било би добро да се у ову акцијуукључе сви они војни пензионери којирасполажу инфромацијама о попу-стима. Бојан Ранђеловић

Државни чиновници крше устав и законе

KАРАВАНИ ПРОЛАЗЕПравна држава – како то лепо звучи! Али, посто-

ји ли то? Има ли, бар, државе? Па, наравно, ту једржава! То се манифестује најтранспарентнијекроз деловање апарата принуде, који је најефика-снија грана власти! Па ипак, ни ту се не може свепостићи... Неки се провлаче незапажено, некакоизмичу оку правде...

Годинама читам и слушам вапаје појединаца ко-ји позивају на одбрану српског националног иден-титета кроз борбу за очување националних вред-ности у култури, школству и другим важним обла-стима, за очување језика и, посебно, писма – срп-ске ћирилице! Поздрав и поштовање проф. Зби-љићу! Ти људи, захваљујући понашању наше др-жаве, делују мал’те не као очајници изгубљени усвемиру, у тој својој борби са ветрењачама! А „на-родни службеници“ нити виде, нити чују ове правенародне трибуне, а још мање им пада на памет даслуже народу од чијег зноја се хране (додуше пониским, скупштинским ценама!) и да предузму не-ке мере које би заштитиле националне интересе...

Сад, што не слушају умније од себе, ни по јада!Али, мука је у томе што народни плаћеници не ра-де ни оно за шта су плаћени: не примењују законеи Устав, што им је основна обавеза, ако заиста же-ле да имају правну државу! Несхватљива је та аро-гантна бахатост игнорантских бирократа који се по-нашају аутистично и, уопште се не осећајући не-пријатно, ни тренутка се не збуњујући (о црвење-њу да не говоримо!).

Укажете суду на велике пропусте (ако је реч са-мо томе!) у поступку, на грешке које ни почетник неби направио (ако су грешке), на непримењивањејасних законских прописа, а одговоре вам наводе-ћи која су све акта донета, што ви одлично знате,јер их све имате у фасцикли! И то их уопште нистепитали! А оно што сте питали, да ли су судије заи-ста толико нестручне, или је нешто друго по сре-ди, остаје без одговора! То је знак да се нешто кри-је, да су рађене незаконите ствари! Иначе би одго-вор био јасан и категоричан! Ви пишете вишој ин-станци, а они одговоре или исто, или да вам је већодговорено, не показујући никакав интерес за мо-гуће злоупотребе у нижем суду над којим вршенадзор!?

Може ли нам неко рећи ко су ти људи, именом ипрезименом, који не испуњавају своје основне оба-везе, који остају глуви и неми на сва та упозорењаи молбе да се оно што је прописано у Уставу и за-кону спроводи? Дајте да видимо те „генијалце“ закоје Устав не значи ама баш ништа, те лукративцекоји ће се одрећи и сопственог оца, а камо ли обич-ног народа и своје нације за коју, изгледа, не би да-ли ни пишивог боба, само да би доказали свој гло-балистички космополитизам... И европејство!

Овако, каравани пролазе... Заиста је чудно (дали је?) да нико не истерује ту ствар до краја. По-стало је већ непристојно, уистину мучно, читати ислушати те неуслишене вапаје савесних грађана,мислећих патриота, без одговарајуће реакцијевласти (ако не рачунамо хапшења!)... Шта раде ту-жилаштва? Шта је то: кршење устава? Шала, ко-мика?

Највиши акт ове државе коју желимо да зовемоправном крши свако према својим потребама, кр-ше га фирме, установе, политичари, посланици ивође странака у Скупштини и ван ње, па и они којису најпозванији да га штите – судови! И сви то ра-де некажњено!

У чијем је ово интересу? Зашто наша држава ра-ди у корист своје штете?

Владимир Бабовић, Београд


ПИСМА

Постадох, ето, војни пензионер. Послечетрдесет година под униформом. Да,толико сам био на бранику Отаџбине.

Ма и више од тога. Мој војнички дан нерет-ко је трајао и више од 24 часова, па је те-шко тачно израчунато колико сам дуго биовојник.

А данас? Опет сам на бранику Oта -џбине. Поново бих, ако затреба, кренуо даје браним. Могу бити трећепозивац, до-бровољац, то није битно. Важно је поћикада треба. Јер, Отаџбина је Отаџби-на.Она је све! Лепо то написа велика пое-теса:

Кад се попнем на висОдакле се виде наше планинеИ замршени сплет јаруга,И река сребрне црте,Храстови мирни забрани,Биљке лелујаве и крте,Црвенокапи домови;У хрпице сабрани;Кад ослушнем јутарње шуме проговарање,Глас птица што од радости луди,Дечачку вику потокаИ лелујање траве;И, као поновно света стварање,Кад затрепери испред окаТо светлости и магле комешање,Почињем себе да разумевам.Ту је записано оно што верујем,што чиним и што сневам…

Десанка Максимовић – Песник и звичај

***А и ако не пођем, ако не буде требало

ратовати, опет сам ту. И одавде, са овогместа, могу да браним Отаџнину.

Мислим да ову нашу прелепу земљу несмемо остављати на милост и немилосткојекаквих светских вуцибатина да по њојроваре, и раде шта им је воља. А радилису и раде. Ми не чинимо оно што би тре-бало да радимо. Много тога им не забра-нисмо, па се осилише и хоће све више.

Кад нас оно нападоше последњи пут иразорише нам села и градове, срушишемостове и пруге, побише нејач, oскр -навише светиње и гробља у којима леженаши преци, опростисмо им. А нисмо сме-ли. Ни требали. Рекосмо: хришћански јеопростити. Па јесте, али је хришћански ине заборавити. То их осоколи па навали-ше. Почеше да нас комадају, да одламајуи поклањају нашу земљу другима, да намнаређују како и шта смемо и можемо дарадимо, па и да одређују колике ће намбити пензије, да нам затиру корене, веру,традицију, да нас у душу дирају, оним штозовемо другим именом за образом нашегнарода, Косовом!

Сада кажемо да никад нећемо пристатина то што урадише.

Не знам шта нам то значи. Ако значи даверујемо, да ће то што је отето поново јед-

ног дана бити наше, то је добро. Од тогане треба одступати То се мора преноситикао завет генерацијама које долазе, све дооне која буде ту да поново у загрљај мајкеСрбије прими Косово.Јер…

Ја знам ко самПо звонуШто са задужбина немањићких пева,По јасности његовог гласа, по томе што ме од Студенице до Милешевапрадедови гледају с иконостасаИ што сваки у руци држи храм.Ја имам светитеља оца и деда иИмам светитеља за кумаСве Сухој планини од громадаПреко Ситнице до Раса и ХумаМоја лоза влада…

Десанка Максимовић – О пореклу

***Eтo, то треба бранити без обзира на жр-

тве. И без обзира што данас неки кажу данисмо требали ратовати, ни у Другом свет-ском рату, па ни на Косову, да нам синовине би гинули. Као да кажу да су нам некетуђе мајке требалo да шаљу синове да ги-ну за нас. То кажу рачунџије. Они који неносе домовину у срцу. Они не мисле каошто су мислили наши преци.

Из војне историје смо учили да је грчкивојсковођа Темистокле после велике по-беде над Персијанцима код Саламине, ка-да је изгинуло много Грка, Грцима рекао:Да нисмо гинули ми би смо изгинули!

Е тако је било и код нас. Да Срби крозисторију нису гинули данас нас не би нибило.

Ма, нисам ја, кад ово кажем, за рат. Ни-сам да нам се вијоре црне мараме и убра-даче, да нам улудо гине младост, да губи-мо све, а не добијамо ништа. Нисам ја зато. Осим овог последњег несрећног краја,тако није било никада. Преци са Кајмакча-лана донеше нам слободу од швапскогропства и бугарске невере.

Слобода нам дође и са Кадињаче, Не-ретве, Сутјеске... Само са Косова нас пре-кри мрак и губитак који нам дариваше моћ-ници, који се у херојству не доказаше и ненадвисише, у моралу нас не сустигоше упоштењу нам се не приближише, у непо-штењу и голој сили надвладаше.

Не знам како али мислим да је моралобити другачије, па се питам како сада иза-ћи пред Лазара и Милоша.

Један песник то лепо каже:

Ја живим у земљи на Балкану У граду на НишавиГде се укрштају све стране светаЗар није лепоЊен дечак битиЊен син, њен поетаПрадеда ми балканацДеда солунацОтац нобејацА ја семена иста

Што исте крви имаИ ако затреба, кеве миНе да се хвалимАл’ нека знаду сви живи светаПоломићу им главеАко ишчупају и бусен травеШто мојој мајци, земљиЗасмета или је заболиЋалета ми, поломићу им зубе…

(Јовица Ђурић Мајор – Ја поета)

***И он је војни пензионер. Добро зна да

домовина треба и мора да се воли и бра-ни. Зато овако и пева.

Не мора ратом.Уосталом, ми војни пензионери Отаџби-

ну бранимо бригом за породицу, помажу-ћи млађе да стасају да нас једнога даназамене, преношењем искуства на оне којисада раде оно што смо ми до јуче радили,саветима Отаџбини да нас не одбацује, данас разуме и поштује оно што смо ствара-ли, да нас не тера да се са њом споримо исудимо, и да по правду идемо у тамо некуЕвропу, да нам она пресуђује. У Европу укојој, барем према нама, није никада билоправде.

То морамо решити да, не дај Боже, никоод нас, због небриге и непоштовања држа-ве, не уради оно што је велики римски вој-сковођа Сципион Африканац, победникнад Ханибалом, у рату који је трајао вишеод 25 година, урадио наређењем да га са-хране негде тамо на Леванту, уместо у Ри-му, где је требало, и епитафом на гробу,којим је поручио домовини: Незахвалнадомовино, нећеш добити моје кости!

То никако не би ваљало.Али ја верујем својоој земљи:

Верујем земљи на реч.Она је једина спона између нас и оногшто се првог дана стекло,она ће пре него сва васионаоткрити нам мутно порекло.

Верујем земљи на реч.Пре ће нам корен и биљка млечИ глине грудеОдати оно што звезда крије,Што је пре почетка билоИ што после буде.

Верујем земљи на реч.Верујем пре него до осе свемираДопреће се земљи до осеИ наћи тамо откључана вратаУ загонетку с којом се људи носеОткад је задата.

Десанка Максимовић – Верујем земљи на реч

***Ето, тако размишљам ја – војни пензио-

нер! И верујем земљи!МИРОСЛАВ МИШО БАКРАЧ


КУЛТУРА

Размишљање једног војног пензионера

ОТАЏБИНА ЈЕ СВЕ


Уславу Хајдук Вељка (око 1780-1813),војводе, јунака и хероја Првог срп-ског устанка, а поводом 200 година

од његове трагичне погибије, Неготинје у септембру организовао посебан му-зичко сценски програм у оквиру 48. фе-стивала „Мокрањчеви дани“.

О животу и војевању Хајдук Вељка, ко-манданта и војводе из источне Србије,остало је доста записа, белешки у хрони-кама, прича, легенди, анегдота, песама.Пореклом са црногорског крша, Вељко јекрај домаћег огњишта у родном Леновцу,под Ртњем, уз оца Петра и мајку Петрију,слушајући песме уз гусле и приче из поро-дичног предања, стасавао у јунака нео-бичног кова. Већ у раној младости, не ми-рећи се с постојећим стањем, одметнуо сеу хајдучку дружину Станоја Главаша(1803). Као млад хајдук, оженио се Стано-јевом рођаком Маријом, баш оне зиме кадје букнуо Устанак.

Почетком Устанка био је уз познату бра-ћу Вулићевиће. Када је Карађорђе са уста-ницима припремао још организованији имасовнији отпор Турцима (1805), Вељко јеорганизовао своју чету и постао буљуба-ша. После ослобођења Београда (1807),Карађорђе је уважио његову молбу да изПараћинске нахије пређе у Криви Вир и„побуни Црну Реку и Мали Тимок, а потомих одметне од Турака“. Током борби у Под-горцу и Црној Реци, испољио је невероват-ну храброст. Поражени Турци су побеглипрема Видину и другим утврђеним мести-ма. Већ од првог ратног успеха прогласиоје себе „господаром“, изједначивши се састарешинама из устаничког врха. Успешноје бранио Сокобању, непрекидно проширу-јући „своју територију“, по диктату свог буј-ног темперамента. Од тада, до сломаУстанка, с врло кратким прекидима, остаоје у Крајини.

Крајински војвода

По природи честит и простодушан, аливеома експлозиван, Вељко је, попут ПетраДобрњца, Миленка Стојковића, МилојаПетровића и неких других, могао своје во-јевање да заврши као прогнаник пред „су-дом“ Карађорђеве сурове „правде“. Но, за-хваљујући вождовој мудрој процени да му„такав мудри Вељко треба на том просто-ру“, стигао је до крајинског војводе и ко-манданта одбране источне Србије. Успе-шно се „тукао“ на бојиштима Штубика, Ма-

лајнице, Делиграда, Варварина, Прахова,Белоградчика, Видина. Из свих тих окрша-ја „изнео“ је само једну озбиљнију рану налевој руци.

У народном предању остало је упамће-но да је Вељко у сваку битку улазио ис-пред свог одреда, јашући на Кушљи. Докје бранио Крајину, његови музичари и пе-вачи, испраћали су га у борбу до на кило-метар-два од Неготина, али су га и саче-кивали када се враћао. У часовима преда-ха између битака, волео је да ужива у „пе-сми, музици, игри и љубави“.

Многи историчари анализирали су Вељ-ково „чудно држање“ у време припрема заослобођење Ниша (1809). Док су се зава-ђене устаничке старешине „трвиле“ ококомандантских положаја и позиција с ко-јих ће ући у Ниш, Вељко је самоиниција-тивно кренуо на простор иза Паланке иПирота, стигао до Белоградчика и тамопобунио бугарске сељаке. Ценио је да завреме гомилања огромне турске војске унишкој котлини, евентуални устанак раје уПонишављу и делу Бугарске, „вероватноотвара пут за победу устаничких снага“.Но, то војводе Милоје Петровић и МладенМиловановић нису разумеле.

Хајдук Вељко није био „халапљив“ нановац и богатство. Уз Карађорђа он је,

ваљда, једини славни војвода који, осимскромног конака у Јагодини, није откупиониједан турски спахилук. Командовао јегрупом устаничке војске која је садејство-вала Русима дуж Дунава и Тимока. У осва-јању Прахова (1810), за исказану хра-брост, гроф Каменски га је одликоваоЗлатном медаљом и поклонио му сабљуса позлаћеним балчаком, на којој је угра-вирано: „За храброст“. Најзад, августа1811. године, Карађорђе је издао декретброј 998, којим га је именовао за војводуНеготинске нахије. Пошто до тада нијескоро ништа стекао, Вељко је у том местукупио имање, направио кућу, закупио ске-ле и стекао добар иметак.

Турци су га се плашили

Вељков живот завршио се необично. Го-дине 1813, пред слом Устанка, он се са3.000 устаника налазио у Неготину. Кадасу га обавестили да ће Турци „сутра уда-рити са 15.000 ратника“, а један од прија-теља саветовао да „напусти град и отпорпружи у планини“, брзо је одговорио: „Мо-ли ти Бога да Турци ударе, па кад ми јавемоји козаци и рекну ето Турака, ја ћу при-пасати сабљу и узјахати Кушљу, па идем упоље пред њима, а ти викни Петра кључа-ра нека ти донесе ракије, па седи овде ипиј, узми дурбин па гледај са чардака какоћу ја њима матер...“. Тако је и било. Али,тако није било и 8. августа 1813. године.Приликом једног од обилазака шанчева,док је бодрио своје чете да се храбро др-же и издрже, случајно га је погодило иусмртило једно топовско ђуле. Успео је са-мо да узвикне: „Држ...“. С том половиномречи, пао је мртав. Тако је погинуо тај ве-лики српски јунак, остављајући у историјинеумрли помен. Имао је тада само 33 го-дине.

Према казивању савременика, Турци уобласти Крајине имали су од Хајдук Вељ-ка невероватан страх. Један угледни Тур-чин је забележио: „Чује ли се у војсци имеВељко, онда се свак, мада је на сат даљи-не, пипа око врата, да ли га већ није он са-бљом мазнуо“.

Други, вечни живот Хајдук Вељка, крозпесму и причу, отпочео је још пре његовефизичке смрти и траје више од два века.О њему се певало од Видина, Софије иОхрида, па преко Србије, Црне Горе и Бо-сне и Херцеговине, до Лике и Срема. За-бележено је преко 70 лирских, епских и ба-ладичних песама, од којих су многе са му-зичким записима. Од Симе Сарајлије донаших дана, десетак песника је исписалонеколико хиљада стихова о неумрломтрагичару неготинске одбране. Његов жи-вот и дело описани су и у три романа, ви-ше приповедака и драмских дела. Каоуметничка инспирација, нашао се и у „Жи-тију“ Вука Караџића, али и у „Шестој руко-вети“ Стевана Мокрањца.

Хајдук Вељко је изузетно волео и цениотри добра: коња Кушљу, кога је отео од бе-га Реџепагића, пушку и Чучук Стану, својудругу жену.

У години своје смрти (1860), кнез Милошје за Хајдук Вељка рекао: „Море, кад јемир, Вељка да затвориш у овај кавез у ко-ме се носе по свету тигрови и лавови, онби се истргао и учинио што безвредно; акад је рат, само га пусти, па не бери бригуза њега!“ Такав је био и упамћен ХајдукВељко Петровић.

ISTORIJA

200 година од погибије војводеХајдук Вељка Петровића

НЕУМРЛИТРАГИЧАРНЕГОТИНСКЕОДБРАНЕ

Pi{e:Krsman

Milo{evi}

Тај народни јунак изузетно је волео и ценио три добра: коња Кушљу, кога је отео од бега Реџепагића, пушку

и Чучук Стану, своју другу жену

Хајдук Вељко Петровић

Мало је познато да је у СувајскомМеђугорју, 25 километара од Бо-санске Крупе, 1942/1943. године

радила Војнотехничка радионице Вр-ховног штаба НОВ и ПОЈ (ВТР).

У радионици је ангажовано око. 120радника металске струке. Били су товрсни мајстори. За седам месеци уВТР израђено је 25.000 ручни бомби ународу познатих под називом крагу-јевка, 1.000 нагазних мина, 600 миназа минобацаче, а оправљено је на хи-љаде пушака, пушкомитраљеза, ми-траљеза и.стотине разних других сло-жених убојних средстава. Шта је та ра-дионица значила за борце на фронту,најбоље знају они који су голим рука-ма отимали оружје од непријатеља.

Врховни штаб НОВ и ПОЈ је 12. 10.1941. године издао наредбу у којој је,између осталог, написано: Партизан-ске радионице оружја развијати домаксимума,. Немојте зазирати од иде-ја и предлога који су пуни идеализмаи личе на фантазије недораслих ка-дрова, односно полустручњака. Тимљудима од самоиницијативе дајте мо-гућност да остваре своје идеје и пока-жу шта могу. Уверени смо да ће многипокушаји успети, да ће многи радни-ци-партизани створити нова оружја,или ће успети да поправе старо и по-кварено.

Производња у беспућупланине Грмеч

На основу одлуке Оперативног шта-ба за Босанску Крајину радионица јепочела да ниче у беспућу планине Гр-меч. Прве радове изводило је 22 рад-ника-партизана. Предводили су их ин-жењер Милан Љубичић и одборникКајица Штрбац. За место подизањарадионице одређена је букова шумаса столетним стаблима пречника ве-ћим од једног метра.

Првога дана, од облица мањег преч-ника, подигнута је импровизованабрвнара за смештај градитеља. Дого-ворено је да , зарад маскирности бу-дућих објеката, у пречнику од два ки-лометра не буде посечено ниједностабла. Из села Суваја, потом је сти-гло десет шумских радника, предвође-них врсним грађевинским тесаромМилом Мајкићем. Почело се са изра-дом прве бараке (дужине 20 и ширине

10 метара), за чије темеље су употре-бљене букове облице пречника око1,5 метара. Цемента није било, а гра-ђа је учвршћивана уз помоћ малоброј-них ексера. Први објекат завршен јепосле 10 дана. Тада се отпочело и самонтажом десетак машина и дизелмотора јачине 600 киловата.

Својеврстан подвиг представљао јетранспорт локомобиле, старинскепарне машине за производњу елек-тричне енергије масе око 7,5 тона. Тајоријаш ваљало је превести од Срне-тице до Сувајског Међугорја (око 75километара). Машину је вукла запре-га у коју је било упрегнуто и до 18 па-ри коња и волова. Локомобила је за-право била жила куцавица целог си-стема без које се тада није могло.

Дневно прављено до 150 бомби

Другим ослобођењем Дрвара ство-рени су услови за производњу прекопотребних ручних бомби. У тамошњојливници великог капацитета излива-на су тела ручних бомби, која су по-средством народноослободилачкиходбора из Петровца, Крњуше, Риса-вице и Суваје допремана у радиони-цу. Тамо су обрађивани одливци, пра-вљени упаљачи, и бомбе пиротехнич-ки опремане. Готове бомбе слате су у

јединице НОВ и ПОЈ. Производило се50 бомби дневно, да би касније произ-водња нарасла на 150 крагујевки. Ра-дило се у три смене.

У радионици је било организованодесет погона: машински, пушкарско-браварски, ковачки, пиротехнички, по-гонски, столарски, лимарски, електри-чарски, грађевински и снабдевачки.Била је то права партизанска фабри-ка оружја. Народ ју је тако звао.

Упоредо са серијском производњомручних бомби, мина за минобацаче иоправке оружја и оруђа, стално су гра-ђени нови објекти. Тако су подигнутизграда за локомобилу, пилана, ковач-ница, управна зграда, трпезарија, ку-хиња, објекти за одмор, магацини, по-лигони за испитивање убојних сред-става... На два радника долазио је је-дан лежај, тако да су једни радили, адруги одмарали.

Радионица је престала са радом 1.фебруара 1943. године, због опасно-сти коју је носила IV непријатељскаофанзива. Према наређењу Технич-ког одсека Врховног штаба НОВ и ПОЈмашине, алати, опрема, сировине исве друго неопходно за отпочињањерада на новој локацији, уз помоћ на-рода Подгрмеча, пребачени су на но-ву локацију - према Мартин Броду, ра-ди поновног активирања. С обзиромна то да је ситуација, у војном смислу,била тешка, наређено је да се сва тасилна техника побаца у реку Уну, каконе би допала непријатељу у руке.

Ђорђе БУЈАК, пуковник у пензији


ISTORIJA

Војнотехничка радионица Врховногштаба НОВ И ПОЈ

ПРАВА ПАРТИЗАНСКАФАБРИКА ОРУЖЈА

У срцу поробљене Европе још 1942. године, у близининемачког гарнизона, организована је производња ручних

бомби и мина, а у погонима израђеним од дрвених облицапоправљано је и оружје

Да би се сачувало сећање на под-виг радника-партизана, у кругу руд-ника у Љубији 2009. године подигну-та је спомен-плоча

Сваке године, отприлике у ово вре-ме, оглашавамо се о евентуалноновим информацијама у вези са

научним сазнањима о прехладама игрипу. Док настаје овај број, није билонајезде других врста вируса, осим ви-руса сезонског грипа. С тим у вези Ре-публички фонд здравственог осигура-ња најавио је вакцинацију против се-зонског грипа, која ће се обавити то-ком октобра и новембра ове године.Војни осигураници који здравственузаштиту на примарном нивоу оствару-ју у домовима здравља и другим ци-вилним здравственим установама,могу се одмах јавити за вакцинацијупротив грипа и то установи у којој сеналази њихов здравствени картон.

Војне здравствене установе са вак-цинацијом против грипа почињу у токуновембра, за војне осигуранике чијисе здравствени картони налазе у вој-ним здравственим установама.

Вакцину против грипа може да при-ми свака особа која задовољава одре-ђене критеријуме. Под паролом ,,бо-ље спречити него лечити” неки докто-ри препоручују вакцину сваке године.(Аутор овог текста, од појаве прве вак-цине, седамдесетих година прошлогвека, прима вакцину сваке године и досада, за ових 30 и више година, ни јед-не године није боловао од теже фор-ме грипа).

Садржај вакцине сваке године семења према упутствима Светскездравствене организације, а у зави-сности од врсте изолованог вируса.

Вакцинација се пре свега препору-чује особама које су свакодневно из-ложене ризику од заразе (здравстве-ни радници, особе које обављају по-слове у контакту са великим бројемљуди), потом старијим особама, збогсмањене отпорности организма, они-ма са хроничним болестима, женамакоје планирају трудноћу, као и особа-ма које раде са децом.

Како препознати грип

Особе које су осетљиве на перје ијаја не би требало да се вакцинишу,јер су јаја укључена у процес произ-водње вакцине.

Грип или инфлуенца је лако прено-

сива заразна болест, преноси се ка-пљицама у ваздуху, које настају кија-њем, кашљањем, па чак и самим гово-ром заражене особе. Сезонски грип јепоследица заразе вируса типа A,B иC. Инфекције изазване од било којегтипа ових вируса имају исте симпто-ме, али различите тежине. Вируси A иB изазивају грип са јако израженимсимптомима и често су узрочници епи-демија, док вирус C изазива благи об-лик болести, понекад чак и без симп-тома.

Болест почиње наглом појавомсимптома - повишеном температуром(38 -39°C па и више), понекад праће-ном грозницом. Температуру пратеглавобоља или болови у мишићима,затим ,,цурење” из носа, суво болногрло, сув и надражајни кашаљ, коњук-тивитис... Симптоми који указују наболест дисајног органа (бронхитис,трахеитис, па и пнеумониа) јављајусе нешто касније, када је сасвим изве-сно да је особа оболела.

Код већине људи симптоми слабепосле два-три дана, а престају наконнедељу дана. Кашаљ и осећај уморамогу трајати и до недељу, две послеизлечења.

Највећи број људи прехладу пребо-ли с ногу, мада то није препоручљиво.Традиционални начин лечења подразу-мева уношење веће количине течно-сти, мировање, инхалацију, испирањеноса физиолошким раствором илиморском водом. Испијање топлих чаје-ва, али и конзумирање одређене врстенамирница тј. избегавање хране која севари неколико сати, али и уношење ра-зних ,,суплемената” који ће помоћи даособа што пре оздрави. Такво делова-ње имају:витамини C, витамин A, вита-мин Е, цинк, бели лук, пропо-лис, про-биотици, воће и поврће.

Опрез са антибиотицима

Када се особа прехлади или оболиод грипа најчешће се пита да ли даузме и неки антибиотик. Важно је зна-ти да антибиотике не би требало ни-како узимати на своју руку, без консул-тације са лекаром.

Aнтибиотици су потребни једино акосе развила додатна бактеријска ин-фекција дисајних путева, али то семоже утврдити само прегледом лека-ра и додатним анализама.

Прехладом се може назвати блажаверзија грипа, заразна болест од којесваке зиме оболе милиони људи ши-ром света.

Људи често греше, мислећи да јесвака прехлада, вироза или босет сатемпературом, грип. Међутим, грипомсе сматра само она болест која је про-узрокована вирусима A,B и С.

Грип и прехлада се разликују и потоме што грип има јаче изражене сип-томе.

Од чајева, жалфија је неприкосно-вено средство, чија је лековитост от-кривена још у старом Риму. Природније антисептик и антибиотик широкогспектра, делује анти-микробно и опу-шта глатке мишиће, а користи се и уинхалацији код упале дисајних орга-на.

32Vojni veteran Februar 2011.

SAVETI LEKARA

Pi{e: mr sc. dr^aslav Anti}

Пред сезону прехлада и грипа

ВАКЦИНА ШТИТИОРГАНИЗАМ

Вакцинација се пре свега препоручује особама које су свако-дневно изложене ризику од заразе (здравствени радници,особе које обављају послове у контакту са великим бројемљуди), потом старијим особама, због смањене отпорностиорганизма, онима са хроничним болестима, женама којепланирају трудноћу, као и особама које раде са децом

Вакцинација је веома ефикасно средство у превенцији од грипа

При крају XX века, услед раширене по-хлепе за што већим профитом, човекје ,,несвесно” произвео до сада непо-

знату болест - Румсфелдову кугу. Данасмноги од неупућених, уносе у свој органи-зам материје које доводе до те врсте бо-лести.

Циљ људи који поседују информације оузроцима Румсфелдове куге, јесте даспрече обољевање и да те информацијеподеле са другима.

Методолошким истраживањима наоснову доступних публикација, дошлисе до следећих сазнања. Резултати супотврдили да је пре 1980 године, осми-шљена синтетичка материја названа

еqual. Реч је о метилном естеру ди-пептида, грађеног од аспарагинске ки-селине и фенилаланина, уз додатак ме-танола.

Та хемикалија се производи и из генет-ски модификованих сировина, да би се ко-ристила као замена шећеру у храни, пићу,витаминима и неким лековима.

ФДА (Америчка агенција за храну и ле-кове) је 1980 године, са три стране, наоснову независних научних истраживања,добила резултате, да equal „може узроко-вати туморе на мозгу”, па је забранила ње-гову употребу.

Међутим, Јере Гоyана, директора коми-сије ФДА која је забранила еqуал за упо-требу, Реганова администрација је по бр-зом поступку разрешила je дужности.

Доналд Румсфелф, генерални директори председник Управног одбора хемијскекомпаније Г.Д. Сеарле, а потоњи министародбране САД, политичким везама успевада ФДА одобри equal за људску употребуи пласира га на тржиште. Он је, наиме,обавезао ,,своје људе“ унутар ФДА да пре-иначе одлуку и одобре тај производ.

Equal се налази у кока-коли, га-зираним пићима, жвакаћим гума-ма, сладоледима, воћним сокови-ма, дијетним производима, жела-тинама, пудинзима и колачима,бомбонима, чоколадама, јогурти-ма, соковима од поврћа и инстантсупама, затим у прехрамбенимпроизводима специјализованим задијабетичаре, у производима „безшећера“, калодонтима и водицамаза испирање уста, витаминскимдражејама, пастилама против ка-шља и различитим сирупима.

Equal је 200 пута слађи од ку-хињског шећера (сахарозе). Мададелује да је сладак, equal у стварисамо лаже мозак о његовој слатко-ћи. Укус equalа задржава се у усти-ма прилично дуго после конзума-ције производа који га садрже.

Equal уништавабракове јер узрокујесексуалне дисфункци-је код мушкараца, афригидност код жена.Та материја стимули-ше уништавање оп-тичких нерава уз ства-рање јаких главобољаиза ока с оштећенимнервом.

Доктор James Bowen јетровање аспартамом на-звао Румсфелдова куга.

На 30 степени Целзијуса,equal се претвара у фор-малдехид, након чега сећелијскии садржај претва-ра у агенте тумора мозга идругих канцерогених обо-лења.

Научници са Рамазиниинститута у Болоњи, са дрMorandom Soffriттijem начелу, показали на експери-менталним животињама даучесталост појаве лимфо-ма и леукемије, те рака мо-краћовода и перифернихживаца зависи од количинаконзумираног equala.

Equal се продаје подмногом именима: nuтrasweeт, equal, spoonful,E951, candere, benevia,asparтam, asparтame,итд., а налази се у вишеод 6000 производа.

Др Mercola је написао:,,Постоје бројни докази отоме колико је equal по-тенцијално смртоносанаге нс. Ta тема је толикоозбиљна да је неколикоистакнутих лекара и суди-ja написало књиге о томе.Да ли је нормално да јесупстанца коју је Пентагон некада сма-трао биохемијским оружјем, данас ин-тегрални део наше исхране?”

Свако ко узима витамин Ц, требао би даизбегава следећа мека пића: sunkisт, fa-nтa, dieт coke, spriтe i pepsi Max. Ta пићасадрже натријuм бензоат ( Е 211), који јесаставни део напитака, што се може про-читати на налепници паковања.

Хемијском реакција између витамина Ци натријум-бензоата ствара се бензин, ко-ји је веома канцерогена хемикалија. Бен-зин озбиљно оштетћује ДНА у митохон-дријама ћелија, све до тачке када је у пот-пуности онеспособљава. Митохондријикористе кисеоник, како би дали енергијућелијама, па ако се оштете, долази до

озбиљних неправилности у раду ћелија,које су често фаталне. Немојте користитибомбоне ментосе и дијеталну кока-колу,јер они узрокују хемијску експлозију у сто-маку.

Избегавајте зубне пасте које садржeетилен гликол. Реч je o врло токсичномсредству, које оштећује бубреге, јетру, плу-ћа, крвне ћелије, срце и нервни систем.Етилен гликол се налази и у неким води-цама за испирање уста, шминки, лосиони-ма након бријања, дечјем пудеру и мара-мицама, шампонима и дезодорансима.

Румсфелдову кугу, као и друге болестисавремене цивилизације, можемо избећиуколико се окренемо природној исхрани,за коју смо еволутивно предодређени.

Др Боро М. Вујасин, прим. мед


SAVETI LEKARA

Kако избећи Румсфелдову кугу

ПОВРАТАКПРИРОДНОЈ ХРАНИ

Колико су гот укусна поједина пића, толико су претња здрављу

Многи производи данас садрже опасне материје по здравље људи, а у легалној су

и легитимној употреби

Пријатно,народе


INFORMATOR

Interno glasilovojnih veterana

NASLOVNASTRANA:

Milen ûqi}

IZDAVA^

Udruèwe vojnih penzionera SrbijeBeograd, Bra}e Jugovi}a 19

ZA IZDAVAÂ

Qubomir Dragawac

Godina HI.Broj 118.Октобар 2013.

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK

Звонимир Пешић

LIKOVNO-GRAFI^KI UREDNIKMilen ûqi}

STALNI SARADNICIDr âslav Anti}, Krsman Milo{evi}, mr Aleksandar Simonovski, RadisavRisti}, Ranko Babi}, Budimir M.Popadi}, Nikola Ota{

DOPISNICIDobrosav Aleksi} (Aleksinac), Ranko Babi} (Ni{), Predrag Dobi}(Sremska Mitrovica), RadivojeZdravkovi} (Podgorica), Ilo Mihajlovski (â~ak), Budimir M. Popadi} (Novi Sad),mr Aleksandar Simonovski (Kru{evac), Stevan Stojanovi} ([abac),Dragoslav \or|evi} (Kragujevac),Jovo Bencun (Zaje~ar)

FOTOGRAFIJE U BROJUBudimir M. Popadi}, M. ûqi},dopisnici i saradnici

UNOS TEKSTOVARedakcija

DISTRIBUCIJAPavle Lu~i}

List izlazi mese~no.Tira`: 3. 000 primerakaTelefon-faks: 011/322-8076

[TAMPAPan-plast, Beograd

Adresa, Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

El. po{ta: [email protected]

Sajt Udruèwa http://www.uvps.rs/

Адвокатске услуге за КВП

БЕСПЛАТНИ САВЕТИ И ПОВОЉНИЈЕОСТАЛЕ УСЛУГЕ

На основу уговора о пословној сарадњи за-кљученог са УВПС, адвокати:

*Ивана Ц. ЈОВАНОВИЋ, из Београда, ул.Балканска бр. 18, локал 93 (ТЦ „Иванијум“),тел. 011/2644384 и 064/1735395; Клијенте при-ма: уторком: од 17.00-19.00 часова;

*Љиљана ЈАКОВЉЕВИЋ, из Београда,ул. Чубурска бр.2, Занатски центар „Пејтон“,тел. 011/2446977 и 064/1427122; Клијентеприма понедељком, средом и четвртком: зи-ми од 17.00 - 19.00 а лети од 18.00 -19.30;

*Гордана БУЧЕВАЦ СТЕФАНОВИЋ, изШапца, ул. Патријарха Павла бр. 10, тел.015/314307 и 064/2328165; Клијенте прима:четвртком од 18.00 - 19.00 часова;

За потребе војних пензионера ови адвокатиобављаће следеће правне послове: даваћебесплатне правне савете и пружаће све осталеадвокатске услуге уз накнаду по важећој адво-катској тарифи умањеној за 20 одсто (адвока-ти Љиљана Јаковљевић и Гордана БучевацСтефановић), односно 30 одсто (адвокат Ива-на Јовановић). Редослед адвоката дат је по ре-доследу склапања уговора.

УСЛУГЕ ВЕЗАНЕ ЗА САХРАНУ ПРЕКО УДРУЖЕЊАУколико користите услуге у вези сахране

преко Удружења војних пензионера Србијетребало би да знате да услуге могу користи-ти чланови УВПС, чланови њихових поро-дица, као и сви остали војни осигураници.

Преко Удружења могу се добити комплет-не услуге везане за сахрану:

- организација и заказивање термина засахрану или кремацију,

- упис у матичну књигу умрлих,- спроводница за пренос покојника,- штампање посмртних плаката,- продаја погребне опреме,- превоз покојника,- организација војних почасти,- помоћ око сређивања докумената пре и

после сахране ради регулисања права чла-нова породице после смрти војног осигура-ника,

- бесплатан долазак у стан породице пре-минулог ради договора.

Све додатне информације могу се доби-ти у месним и општинским организацијамаУВПС, или директно на тел. 011/8333-142 и011/6161-769; 064/1660-423 и 011/3181-812.

ПОМОЋ У КУЋИОбављам кућне послове до четири дана у седмици.

Гарантујем квалитет и квантитет обављених послова.Поверење за поверење. Заинтересовани се могу

пријавити на телефон: 061/248-6053.

ВЕОМА ПОВОЉНЕСТОМАТОЛОШКЕ

УСЛУГЕЗА ВОЈНЕ ПЕНЗИОНЕРЕ

У склопу сарадње са УВПС, Сто-матолошка ординација „ПрезидентМ“, Звездара, Михаила Булгакова(бивша Душана Петровића Шанета)46, са тимом искусних стручњака,војним пензионерима нуди бројнепогодности:

Део услуга бесплатно – стомато-лошки преглед, консултација истручно мишљење,

Остале стоматолошке услуге(протезе, пломбе, надоградње идруго), уз значајне финансијске по-годности – плаћање на рате или сапопустом, у зависности од врстеуслуге.

Доказани тим стручњака нуди свестоматолошке услуге брзо, квали-тетно и повољно.

Телефони за контакт и информа-ције: 011/342-7481, 063/214-800,064/135-1487.

CIP –Katalogizacija u publikacijiNarodnabibliotekaSrbije Vojniveteran ISSN1452-3809

МЕЊАМ

ДВОСОБАН

СТАН

у Панчеву од 53квм за једнособан

у Београду, уздоплату. Стан је

комплетнореновиран:

телефон063/8484-326.

САРАДНИЧКА БРИТКА САБЉА

Његово величанство

пензионер је абдицирао.

Пензионер подноси молбу за

климатско лечење. Клима му

се стандард.

Лепа реч је најбољи лек. Ех,

када би тако могао да

плаћам и лекове!

Кад пензионер показује зубе,

убрзо стекне протезу.

Пензија ми је и даље лична,

али није поприлична.

Душан Старчевић

ПЕНЗИОНЕРСКО ЋОШЕ

МОНОГРАФИЈA O 975. ВНЦ СОМБОРУ децембру 2013. године ће из штампе изаћи монографија о 975.Ваздухопловном наставном центру, формираном 1953. године арасфо-рмиран 2006. године. Издавач ове књиге, која сеобјављује поводом прославе 60 година од оснивања ВНЦ, јеГрадски одбор УВПС Сомбор.

Контакт телефон: Саво Дринић 063/16-45-705

ДВА ЛИЦА СТВАРНОСТИ - uvps.rs · Из свега изнетог намеће се...

Documents

Transcript of ДВА ЛИЦА СТВАРНОСТИ - uvps.rs · Из свега изнетог намеће се...