У С К Р С - Sremske Novine › wp-content › uploads › 2011 › 04 › 2512.pdf · душе...

Година XLIX • Сремска Митровица • Среда 15. април 2009. • Број 2512 • Цена 40 динара

У Пећинцима на додели признања Сремске привреде коморе „Капетан Миша Анастасијевић“

Шта о мерама Владе каже градоначелник Инђије Горан Јешић

„Матрозовци“ хоће отпремнине

Како Мартинчанке негују лепе сремачке обичаје

Бродоградилиште „Сава“ чека нову шансу

страна 2.

страна 4.

страна 4.

страна 17.

страна 23.

у овом броју:

У ОВОМ БРОЈУ УСКРШЊИ ПОКЛОНИ СВИМ

ЧИТАОЦИМА "СРЕМСКИХ"

Прошле недеље један од најрадоснијих хришћанских праз-ника, за вернике који славе по Грегоријанском календару,

прослављен је широм планете, док ће наредне недеље славити православци. Тако је било и у Сремској Митровици, како у хра-мовима тако и у кућама, а највише су се радовали најмлађи. Наша камера је забележила празник у кући Анђелића, где су се мали Јован, Уна, Урош, Дуња и Милица надметали у традицио-налном куцању шарених јаја.

М. Милеуснић

У С К Р С

Свим верницима који Ускрс славе по Јулијанском календару

честитамо празник

Среда, 15. април 2009.2

Пише: Сања Михајловић

CIP - Ka ta logi za ci ja u pu bli ka ci jiBi bli ot eka Ma ti ce srp ske, No vi Sad

32+659.3(497.113)

SREM SKE no vi ne / glav ni i od go vo ri ured nik Jo van ka Zur ko vi}. - God. 1, br. 1 (1961) - . - Srem ska Mi tro vi ca : Srem ske no vi ne, 1961-. - Ilu str. ; 45 cm

Ne deq no.ISSN 0561-7294

CO BISS.SR-ID 35321351

Оснивач и из да вач НИПД "Срем ске но ви не" д.о.о. Срем ска Ми тро ви ца, Трг вој во ђан ских бри га да 14/II, ДИ РЕК ТОР Дра ган Ђорђевић, ГЛАВ НИ И ОД ГО ВОР НИ УРЕД НИ К Јо ван ка Зур ко вић, ДИРЕКТОР МАРКЕТИНГА Златко Зрилић, РЕ ДАК ЦИ ЈА: Све тла на Ђа ко вић, Ка ти ца Ку зма но вић, Зо ри ца Га ра ша нин-Сте фа но вић, Ду шан По зна но вић, Са ња Ми хај ло вић, Ми лан Ми ле у снић (фо то ре пор тер), Гордана Мајсторовић ТЕХ НИЧ КИ УРЕД НИК Марко Зрилић, Те ле фо ни: 610-144 (цен тра ла и телефакс), 610-496 (маркетинг) e-mail: [email protected],Те ку ћи ра чун: 335-14254-73 Металс банкаШтам па "Борба а.д.", Београд.ПРЕТ ПЛА ТА: за шест ме се ци 1.100,00 ди на ра, за го ди ну да на 2.200,00 ди на ра, за ино стран ство тро стру ко.

Право на избор

Прва априлска недеља била је значајна за

све грађане шидске општине, јер су они тог

дана имали прилику да на непосредним избо-

рима бирају чланове Савета месних заједница,

уместо досадашњих који су били постављани

одлукама тадашње власти. Наиме, претходна

владајућа коалиција, предвођена Српском ради-

калном странком, својевремено је била укинула

демократски начин бирања, односно укинула је

месне заједнице и уместо њих увела месне упра-

ве. Идејни творац те одлуке о формирању мес-

них управа био је тадашњи начелник Општин-

ске управе СО, који је тврдио да је овакав начин

вршења власти, у коме су председници већа мес-

них управа више одговарали председнику општи-

не и политичкој партији којој су припадали, него

грађанима својих места у име којих су власт и

обављали, много бољи од претходног. Међутим,

пракса је показала да је ова одлука имала бројне

негативне последице, а једина предност огле-

дала се у томе што је тадашња коалиција имала

могућност да на сва председничка места у месним

управама запосли своје истомишљенике, који су

плаћани из општинског буџета.

Поновним увођењем месних заједница и

бирањем чланова Савета непосредним начином,

односно тајним избором, владајућа коалиција

предвођена Демократском странком испунила је

једно од својих предизборних обећања, у коме су

истицали да су месне заједнице удружења форми-

рана по слободној вољи, те да општинска власт не

може наметати председника. Њега, као и чланове

савета месних заједница, који су на неки начин

једна врста сеоског парламента, требају да бирају

грађани по својој слободној вољи – била је једна

од њихових предизборних порука.

У изборној трци за 131 место у 19 савета месних

заједница на подручју шидске општине владало

је велико интересовање грађана, о чему сведо-

чи и податак да је на ова места конкурисало чак

459 кандидата. Највеће интересовање било је у

најбројнијој Месној заједници Шид, где је за 13

места у Савету било чак 90 кандидатура. То зна-

чи да се за свако место у будућем Савету јавило

близу седам кандидата. Све ово потврђује заинте-

ресованост Шиђана да учествују у даљем развоју

свог града, да креирају његов изглед, решавају

актуелне проблеме и да покушају да надокнаде

изгубљено време када су о њиховом Шиду одлу-

чивали партијски намештеници.

Признање „Капетан Миша Ана-стасијевић“ додељује се сваке

године као својеврсно оцењивање и вредновање предузетничког стваралаштва, у оквиру пројекта „Пут ка врху“ који је настао пре девет година с основном идејом афирмације привредног ствара-лаштва Србије. Носиоци пројекта су „Медиа Инвент“ и Факул-тет техничких наука из Новог Сада, а стручну помоћ у његовој реализацији пружају регионал-не, привредне коморе, Привред-на комора Војводине и Привредна комора Србије. У другом издању монографије „Пут ка врху“ која је изашла почетком ове године за-бележено је све оно што може да послужи као вредно и практично у решавању привредних проблема, задатака, идеја и визија а писали су

је новинари из целе Србије. На око 1.000 страница на српском и енгле-ском језику, уз 3.000 фотографија представљено је више од 700 привредних субјеката, малих и средњих предузећа, компанија, брендова и других занимљивости.

Уз ову Монографију сваке годи-не додељује се као сведочанство и дар, признање „Капетан Миша Анастасијевић“, које је сведочан-ство стасавања предузетничке културе у Србији. Установљено признање је уметничко дело, Љубише Манчића, академског вајара из Београда.Стручни жири за доделу овогодишњих признања (у саставу проф. др Неђо Бала-бан, председник жирија, проф. др Илија Ћосић, декан Факулте-та техничких наука у Новом Саду, Владо Маринковић, директор

„Медиа Инвента“, Верослава Тадић, новинар из Београда и Влада Харак, новинар из Новог Сада и песник Перо Зубац) пре-ма правилнику пројекта вредновао је: пословност, тржишну позицију, кооперативност, јавност рада, квалитет услуга, стандардизацију, социјалну политику, имиџ и етичке вредности.

Седмог априла у Пећинцима с подручја Сремске привредне комо-ре додељено је укупно 13 признања „Капетан Миша Анастасијевић“. Општина Пећинци је изабрана да буде домаћин ове свечаности јер је од стране привредника, новина-ра и локалних самоуправа номино-вана за републичко признање „Ка-петан Миша Анастасијевић“ које се додељује заједно са Привредном комором Србије и које ће се, ове године доделити 21. априла у Ма-тици Српској у Новом Саду. За ово признање Пећинци су кандидова-ни за развој предузетништа, јер је ова општина у протеклих девет година привукла око 30 гринфилд инвестиција, а домаће и стране компаније су у њу уложиле преко 250 милиона евра а интересовање за инвестирања у ову општину, и поред кризе не престаје. На до-дели признања учеснике овог ску-па поздравио је у име домаћина, председник општине Синиша Ву-ков, Никола Стојшић, председ-ник Привредне коморе Војводине и декан Факултета техничких наука, проф, др Илија Ћосић. Г. М.

ПЕЋИНЦИ ДОМАЋИН ДОДЕЛИ ПРИЗНАЊА СРЕМСКЕ ПРИВРЕДНЕ КОМОРЕ „КАПЕТАН МИША АНАСТАСИЈЕВИЋ“

Домаћин номинован за републичко признање

У Пећинцима, „престоници Доњег Срема“, Сремска привредна комора угледним привредницима, појединцима и носиоцима развоја локалне самоуправе, доде-лила је угледно признање, „Капетан Миша Анастасијевић“. За свој допринос у развоју локалне самоуправе и предузетничког духа, Општина Пећинци је но-минована за ово угледно признање на републичком нивоу које ће се доделити 21. априла у Матици Српској у Новом Саду

Признања Сремске привредне коморе

Овогодишње признање Сремске привредне коморе „Капетан Миша Анастасијевић“ понели су : „Хенкел“- Инђија као најбоља компанија 2008., као најбољи индустријалац Бошко Станисављевић, влас-ник „Југохема“-Нова Пазова, за најбољег предузетника проглашен је Бранислав Милошевић, „АЛФАСОФТ“, Рума, за корпоративну одговорност у 2008. признање је додељено „ИНГАСУ“ Инђија, а за кооепоративни имиџ ово признање је понела „Панонија турс“ Рума, док је Земљорадничка задруга „Грабовци“ проглашена за најбољег домаћина у 2008. години. За инжињеринг ово престижно признање додељено је „Тримо-инжењерингу „ д.о.о Шимановци, за извоз „Термомонту“ д.о.о из Шимановаца, за квалитет ID „INTERACTIVE DESING“ доо Суботиште, за допринос аграру „Victoria oil“ Шид, за најдинамичнији развој „Ролопласт“ Сремска Митровица и за најбоље јавно предузеће у 2008. ЈУП „ПЛАН“ општина Рума и Пећинци.

Добитници признања „Капетан Миша Анастасијевић“

ЖИВОТ НАШ

Среда, 15. април 2009. 3

ИДУДАНИ

Пише:МилијанаБарјактаревић

Светромулеђа„Citroen“, „renault“, „opel“, „peugeot“, „hyundai“,

„punto“, серво, вентили, филтери, ABS, GPS...и шта ти ја знам перформансе.

Приличан замор представља и сама помисао о куповини новог, тј половног аута, одузимање вре-мена, новца, малтретирања околине, пријатеља, родбине, хистерично-епилептичних напада прили-ком испуњавања докумената обима архивске грађе из Другог светског рата, чекање на триста шалте-ра у тридест кругова, што би и поднели да вас не жуљају ципеле, мори жеђ , или вас не иритира неко из реда.

Ако све некако и доживите КЉУЧ у руке без веће медицинске интервенције, поред ближих укућана са бујном маштом чекају вас ташта или свекрва да их редовно возите по резултате, па гаражирање, регистрација, сервисирање, одржавање и остале ду-гачке речи и монотоне радње. Увек ће вас неко не-рвирати у саобраћају, паркирању, испаркиравању, сметаће вам сунце, нарочито лети, зими снег, на-рочито лед.

Дакле, да би што мање трошили серотонин кроз стрес, гледаћете да узмете конфорнији модел, са климом, грејањем, електро пакетом и све нечим што олакшава и улепшава живот, пошто вам је то и била почетна намера. Онда ће вас онај ђаволак у вама мучити са предлозима о додатним уређајима за слушање музике, навигацијом, хендс-фрием, и оста-лим хедонистичким садржајима, нарочито ако сте социјално ангажованији од домаће животиње.

Није да нам аутомобил не треба али можда би се могло живети и без њега.

Знам да, рецимо, Бајага никад није имао ауто. Каже није хтео да размишља да ли ће попити два или пет пива, да ли ће му га мангупи огребати или обити из чисте пакости, и лепо човек увек ишао таксијем. Наши градски таксисти углавном су о.к. , осим ако не желите да слушате причу о Стевану Сремцу- на-родном хероју, или вицеве и анегдоте из «хумори-стичких» емисија које изричито не гледате... Има их од врло финих до сасвим...посебних. Као и у свакој професији. Може евентуално да вам смета кад држи цигарету, волан и мобилни истовремено, па управља једном руком, али прогутате све, ипак вас воза скоро за Џ. Кажу да није ни њима лако кад им уђе баба па их извоза, исто за џ.

За нас Панонце, двоточкаш на искључиво мишићни погон је још увек добар избор. (Можда би могао да вам падне на памет Harley-Davidson али то је већ безобразлук).

Дакле, нећете трошити ни гориво, ни уље, ни филтере, ни алтернаторе, бомбине , брегасте осо-вине. Не емитује штетне гасове, не размишљате о просечној потрошњи ни обртном моменту. Мање више све можете да обавите ако нисте оптерећени временом. Једино не можете да обучете уску сукњу и широке панталоне јер вам онда требају и маказе кад вам ногавица уђе у ланац, али исте можете понети у кеси па се пресвући ако је баш неопходно. Такође није пожељно имати фризуру (осим ако не волите из-глед амазонке) . Наочари за сунце су обавезне због мушица и буба, а не би требало због инсеката ни да певате или зевате у току вожње. И звонце је добро-дошло, чисто да се не брукате опонашајући га. До-душе треба вам повремено који динар за вулкани-зера, (пумпу и кључаоницу сте ваљда наследили од неког) али зато имате осећај слободе, независности и разгибаности, што и није лоша комбинација. Треба бити скроман.

Ако вам ипак одузме дах неки лепотан од неко-лико хиљада ваших плата, сетите се да му власник, углавном, нема претерано чедну прошлост, а ни Бог зна здраву будућност, и окрените поглед и корман, по могућству, у правцу – ветра .

Продужење мандата директори-ма јавних предузећа и установа

у инђијској општини било је веза-но за доношење програма штедње и рационализације који су разма-трани и усвојени пре Нове године. Ових дана су прикуплљни први по-даци и дати упоредни показатељи фиксних трошкова за прва два месеца ове у односу на исти пери-од прошле године. Иако се ради о првим резултатима подаци говоре да се у смањивању трошкова по-сматрано у броју импулса, куби-цима гаса, киловатима електричне енергије, литрама бензина ишло на смањењи и до 60 одсто. О кон-кретним подацима заменик пред-седника општине Инђија СинишаФилиповић каже:

- Имамо веома добре резулта-те у понашињима унутар јавних предузећа, установа и школа. У Дирекцији за изградњу општи-не рачуни за фиксне телефоне су смањили за 36 одсто, гас за 38 од-сто, 43 одсто су смањили потрошњу бензина. Слична кретања су и код ''Комуналца'' где су рачуни за те-лефон смањени за 46 процената, за 19 процената су мање горива потрошили него лане у истом пе-риоду. До смањења трошкова је дошло и у Водоводу где су трош-кови мобилних телефона мањи за 27 одсто, фиксних за 11 одсто. У дечијем вртићу рачуни за теле-фон су мањи чак за 63 процента, потрошња гаса смањена је за 11

одсто. Јесенас смо у све основне и средње школе и објекте вртића уградили регулаторе топлоте на радијаторе што је, такође, допри-нело рационализацији потрошње, сем једног изузетка школе у Чор-тановцима, да се посматрано у ку-бицима смањи потрошња гаса. У школама су смањени и рачуни за телефон за 37 процената.''

О финансијским ефектима, кажу, рано је говорити и тешко је поре-дити, на пример, прошлогодишњу цену гаса са овом данас, али већ

за шест месеци сви показатељи ће бити много опипљивији, кажу у овој сремској општини.

Међутим, и поред свих мера штедњи по речима начелнице Одељења за финансије ГорданеТишме,недостаје новца у буџету. У овом тренутку у односу на план мањка 10 одсто средстава па се све теже измирују обавезе према буџетским корисницима. У плану је ребаланс буџета на седници Скуп-штине општине најављеној за мај.

З.Г.Стефановић

ПРВИРЕЗУЛТАТИМЕРАШТЕДЊИУИНЂИЈСКОЈОПШТИНИ

Трошковиујавнимпредузећимамањиидо60одстоЗапрвадвамесецаовегодинеуодносунаистипериодланејавнапредузећаиустановезначајносмањилипотрошњу,очекиванеефекатштедњепоказаћешестомесечнаанализа-Недостајепараубуџету,ребалансумају

Гордана Тишма, начелница Одељења за финансије

Инђија: Смањена потрошња администрације и јавних предузећа

Синиша Филиповић, заменик председника општине


Данас је у Србији тема број један како уштеде-

ти милијарде које недостају републичкој каси али тако да буде и ''вук сит и овце на броју''? То, признаћете иде мало теже. Предлози су се кретали од смањења државне администрације, смањења ми-нистарстава, кресања плата, повећања пореза... Смањење трансфера новца према локал-ним заједницама изазавало је незадовољство широм Србије и било предмет разматрања Сталне конференције градова и општина, посебно Одбора за финансије где су учествовали и представници инђијске оп-штине. Шта на ову тему каже председник општине Инђија Горан Јешић?

- Идеја јесте да се за 10 одсто смањи буџет Републике Србије а да се општинама узме 40 од-сто, или за 15 милијарди смањи трансфер планираних средстава што би било катастрофално за већину општина. То би створило огроман проблем Шиду, Руми, Сремској Митровици, катастро-фално би било за Ириг, једино би могли некако да се извуку из те приче Инђија, Пећинци и Ста-ра Пазова. То значи да ће свака од ових општина на годишњем нивоу бити ускраћена за преко милион евра која је држава била дужна да уплати у наш буџет, каже инђијски председник.

Општина Инђија је свој буџет припремила за овакву ситуацију?

- Ми смо мерама штедње разговарали пре седам месе-ци иако трансфер новца који стиже из републичке касе чини

8,2 одсто нашег буџета тако да и без тих средстава општина може да функционише али, на жалост, пројекте које смо ми за-мислили да радимо, објективно нећемо моћи да реализујемо јер ће нам држава ускратити милион евра чистог прихода на годишњем нивоу. То је једно, друго, наш однос према дру-гим државним институцијама које се рекеташки понашају, ту мислим, пре свега, на Воде Војводине, драстично ће се из-менити. Ми према њима нећемо

измиривати своје обавезе као и према неким другим државним предузећима у којима дирек-тори имају плате од 200-300 хиљада динара. Наша обавеза је да се, пре свега, посветимо нашим грађанима, каже Јешић.

На једној страни имамо при-чу да треба сачувати свако

радно место, а на другој, да се мора смањити број запослених како не би банкротирала цела привреда. Закон о раду се ис-тиче као проблематичан. Какво је ваше виђење о томе?

-Закон о раду је катастро-фалан. Тачно је да треба штити раднике, али у овом моменту

веома је важно штити и по-слодавце. Јер, ако приморава-те послодавца да држи десет радника а он објективно може да издржи петоро, брзо ће бан-кротирати. Држава је могла да преузме бригу о вишку радника а послодавц ће када се опорави уместо пет запослити још десет радника. Међутим, држава не мења Закон о раду и довешће до тога да повуче послодавца у сиву зону економије, или ће да га потопи са свим тим запо-сленима. Други сегмент приче Закона о раду је да не важи за државне службенике и њих не можемо да отпустимо. Сви су се у српском естаблишменту де-клеративно изјаснили да хоће да смање администрацију али не могу да крше закон. Па, та српска Влада има већину у Пар-ламенту и може да мења законе и Закон о раду. Они чак и не знају колико имају запослених у републичкој администрацији. Министар Динкић је рекао смањићемо администрацију за десет одсто или 8.000! То значи да они признају да имају 80.000 запослених у републичкој ад-министрацији а све општине заједно имају 22.000. Ако не из-менимо Закон о раду и неиско-ристимо кризу и не отпустимо најнеспособније, доћи ћемо у проблем и предузете мере неће дати никакав ефекат. Постићи ћемо само супротан ефекат. Најбољи људи из државног апа-рата ће отићи, а џабалебароши и нерадници који су ту годи-нама ће и даље да остану да раде за 20.000 динара, рекао је председник општине Инђија Горан Јешић. З.Г.С.

Некадашњи радници "Матро-за" у стечају не одустају од

намере да се макар накнадно изборе за исплату отпремни-на, јер кажу да је њихово бив-ше предузеће прво, једино и последње државно јавно предузеће чијих 1.040 запо-слених није имало могућност да се о томе ни изјасни. Ако треба они ће се преко суда борити за то право, јер су на такву могућност упућени садржајем једног од низа од-говора добијених из републич-ких органа и министарстава након своје фебруарске акције изјашњавања о отпремнинама.

Наиме, током фебруара чак 991 од бивших радника "Матроза" потписао је изјаве којима захтева признање по-менутог права. Под моралном, материјалном и кривичном одговорношћу потврдили су

да својевремено нису има-ли могућност и прилику за изјашњавање о социјалном програму. Комплетну документацију о томе, преко митровачког Већа савеза Са-мосталних синдиката, упутили су на адресе више надлеж-них министарстава, Агенције за приватизацију, премијера Србије, председнице Скупшти-не Србије и градоначелника Сремске Митровице...

- Одговорено нам је, на при-мер, из Министарства за рад запошљавање и социјалну по-литику, Министарства правде, Агенције за приватизацију, чак и из кабинета председника Србије Бориса Тадића и Владе Србије. Суштина одговора је да решење овог проблема треба тражити у надлежностима Ми-нистарства за економију и ре-гионални развој. Нису нам од-

говорили потпредседник Владе Јован Кркобабић и председ-ница Скупштине Србије Слави-це Ђукић Дејановић - казао је Стеван Ромаков, председ-ник Већа ССС Сремске Митро-вице, који додаје да је у одгово-ру из Министарства економије написано да одлуком на коју се "Матрозовци" позивају није утврђена могућност за ис-плату отпремнина радницима привредних друштава, јавних предузећа и установа који су у стечају. Али, наставио је даље Ромаков у једном од добијених дописа стоји могућност да се то питање покуша да реши и су-дом.

- Кажу да ми немамо право на отпремнину, јер је наше предузеће у стечају. Али, ми имамо документацију и доказе да смо покушавали да оствари-мо то право пре увођења стечаја

у "Матроз". Документација је послата, није нам одговорено. Зато ако треба ићи ћемо преко суда - категоричан је Петар Клајн, један од бивших синди-калаца ЈП "Матроз".

- Ми смо проглашени грађанима другог реда самим тим што нисмо имали при-лику да се изјашњавамо о социјалном програму. Зато хоћемо да то исправимо, по-вратимо достојанство и оства-римо права која нам по закону припадају. У овоме очекујемо и

помоћ града - додао је Гојко Павловић, такође, бивших синдикалац.

Они подсећају да свега ово-га не би било да су њихови претходници, председни-ци самосталног и независног синдиката у Фабрици, када је било време, организова-ли изјашњавање радника о социјалном програму. Ипак, сматрају да за остварење пра-ва на отпремнине није касно и за то ће се борити свим рас-положивим средствима. С.Ђ.

БИВШИ РАДНИЦИ "МАТРОЗА" У СТЕЧАЈУ НЕ ГУБЕ НАДУ

Још се боре за отпремнине Иако је од увођења стечаја у "Матроз" прошло година и по дана око хиљаду бивших радника покушава да оствари право из социјалног програма

„Матроз“: Радници траже право на отпремнине

ГОРАН ЈЕШИЋ, ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ ИНЂИЈА O НАЈАВЉЕНИМ МЕРАМА ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Пројекти ће морати да сачекају боља временаИдеја јесте да се за десет одсто смањи буџе Републике Србије а да се општинама узме 40 одсто или за 15 милијарди смањи трансфер планираних средстава што би било катастрофално за већину општина, каже инђијски председник

Прекобројних и у локалној администрацији

-У Инђији имамо 90 службеника. Тврдим да би општинска администрација могла да ради са 70 људи. Значи ли то да 15, 20 људи треба да се нађе на улици. Не. Постоји другачији на-чин да се организује, ре-цимо служба обезбеђења или служба за одржавање хигијене, преко агенција или сервиса који би имали уговор са Општином што би било много рационалније. Али потрбан ми је инстру-мент да то урадим а да ти људи сутра не туже општи-ну и добију спорове. То је још један разлог што треба да се измени Закон о раду, сачува привреда и смањи буџетска потрошња, ре-као је председник општине Инђија Горан Јешић.

Горан Јешић: Хитно променити Закон о раду


СРП Засавица је отпочела нови про-грам у оквиру програма очувања ста-рих раса генетичких ресурса Србије.

Фарма музних магарица са тренутно око 100 јединки расе „балкански ма-гарац“ послужиће као основа за прву и највећу фарму музних магарица на Балкану од римског периода до данас.

Основу идеје чини историјска чињеница о купању египатске краљице Клеопатре у магарећем млеку због здравља и тена.

У ЧАСТ ЧУДЕСНОЈ ЖИВОТИЊИ

DONKY DAY У суботу 25.04 2009 год на Визи-

торском центру резервата Засавица

одржаће се програм промоције произ-вода од магараца.

Магареће млекоСапуни од магарећег млекаЛикер од магарећег млекаКрема за лице од магарећег млекаКобасица од магарећег месаСалама од магарећег меса

У овом јединственом дану резерват Засавица ће промовисати причу о овој чудесној животињии и представити па-лету јединствених производа који на нашем тржишту нис никада постојали.

Дођите 25. априла погледајте ову чудесну животињи са једног но-вог аспекта и уживајте у потпуно јединстрвеним производима.

Престолонаследник Александар Ка-рађорђевић са супругом принцезом

Катарином посетили су прошле недеље Сремску Митровицу, село Шашинце, Нови Сад и Сомбор где су предали хуманитар-ну помоћ болницама. Краљевски пар је прво посетио митровачку Градску кућу где им је домаћин био градоначелник Ми-тровице Бранислав Недимовић, локал-ни званичници, представници верских заједница и пословних кругова, а потом су уручили донацију овдашњој Болници. Принц Александар и принцеза Катарина донели су десет електричних болничких кревета и 450 пакета потрошног меди-цинског материјала. Како је речено, ову донацију омогућила је хуманитарна организација Лајфлајн из Чикага, чији је покровитељ принцеза Катарина. Гра-доначелник Сремске Митровице истакао је значај рада Фондације и захвалност што је на овај начин у Митровицу стигао драгоцен медицински материјал и креве-ти за интензивну негу и изразио наду да ће и будућа сарадња бити на обострано задовољство.

-Има много промена у свету у области здравства и много нових технологија, па је важно да наши лекари имају савремену опрему и да се усавршавају у иностран-ству. Поносни смо што донација иде у ову болницу, рекли су Александар и Катари-на Карађорђевић приликом уручивања донације сремскомитровачкој Болници.

-Поново, као и више пута до сада

стигла је огромна количина различитих медицинског материјала, помагала и апа-рата потребних за све сегменте болнице. Кревети и разна помагала стизали су по-средством Фондација и до сада и на томе смо им захвални. Тим пре, што се отвара нови вид сарадње да уз помоћ Фондације пошаљемо наше лекаре на едукацију у свет, рекао је директор Болнице др Го-ран Ивић.

На путу за Нови Сад, краљевски пар је посетио кланицу Недељковић у Ша-шинцима, која је и лиферант краљевског двора.

У Новом Саду Карађорђевићи су обиш-ли издавачку кућу Колор Прес Груп, а у Сомбору Градску кућу и Болницу где су уручили инкубатор дечјем одељењу ове болнице. Л.В. и Ј. З.

НОВИ ПРОГРАМ СРП ЗАСАВИЦА

НАЈВЕЋА ФАРМА МУЗНИХ МАГАРИЦА НА БАЛКАНУ

КОНКУРССАМО ЈЕДАН ЏЕНТЛМЕН ИЗ СРБИЈЕ МОЋИ ЋЕ ДА ПОСЛЕ 2000 ГОДИНА КУПИ ПУНУ КАДУ МАГАРЕЋЕГ МЛЕКА (70 Л) И СВОЈУ ДАМУ ОКУПА У МАГАРЕЋЕМ МЛЕКУ ПРВИ ПУТ У СРБИЈИ И ПРВИ ПУТ ПОСЛЕ 2000 ГОДИНА.

ПОЧЕТНА ЦЕНА ЈЕ 5.000 ЕВРА А АКО СЕ ЈАВИ ВИШЕ ПОЈЕДИНАЦА ОРГАНИЗОВАЋЕМО ЛИЦИТАЦИЈУ СА КОРАКОМ ОД 500 ЕВРА.

НАПОМИЊЕМО ДА ЋЕ ОВУ ЧАСТ ИМАТИ АПСОЛУТНО САМО ЈЕДАН ЏЕНТЛМЕН И ДА ПОСЛЕ ТОГА ОВУ ДРАГОЦЕНУ ТЕЧНОСТ НЕЋЕМО НИКАД ПРОДАВАТИ У ТЕ СВРХЕ.ДОБРОДОШЛИ НА ДАН У ЧАСТ ЧУДЕСНЕ ЖИВОТИЊЕ 25.04 2009. ГОДИНЕ ОД 10 часова НА ВИЗИТОРСКОМ ЦЕНТРУ-СРП ЗАСАВИЦА.

ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИК AЛЕКСАНДАР KАРАЂОРЂЕВИЋ И ПРИНЦЕЗА KАТАРИНА ПОСЕТИЛИ СРЕМСКУ МИТРОВИЦУ

Донације болници

Краљевски пар у Градској кући код градоначелника Бранислава Недимовића

Поклон Болници

Фискалне касе од 1. јуна у туристичким агенцијама и здравственом сектору

Према Уредби Владе Србије о одређивању делатности код

чијег обављања не постоји обавеза евидентирања промета преко фискал-не касе, од 1. јуна фискализацијом ће бити обухваћена прва група од укупно 13 делатности које раније нису биле обухваћене. Од 1. јуна ове године у обавези су да отпочну евидентирање промета преко фискалне касе путнич-ке агенције и туроператори, пружање здравствених услуга становништву (осим здравствених услуга које се обезбеђују из средстава обавезног здравственог осигурања), ветеринарске активности (осим примарне теренске здравствене заштите животиња, послова из Програ-ма мера здравствене заштите животиња, послова дезинфекције и дератизације у објектима у којима се држе и узгајају животиње и активности на спречавању појављивања, ширења и сузбијања за-разних болести животиња), шивење по наруџбини и производња одеће, као и оправка одеће. Министарство трговине и услуга стоји на располагању за пружање свих додатних информација привред-

ницима, а потребне информације могу наћи и на wеб стране www.мту.gov.rs

Конкурс Фонда за заштиту животне средине

Обавештавају се сва заинтересована лица да је Фонда за заштиту животне средине расписао јавни конкурс за до-делу средстава Фонда у облику зајма.

Средства зајма су намењена за на-бавку опреме и уређаја каја има за сврху подстицање управљања отпадом и емисијама у циљу заштите животне сре-дине, подстицање поступања са отпадом и искоришћавање вредних својстава отпада и подстицање коришћења обновљивих извора енергије.

Фонд за заштиту животне средине ће по овом конкурсу доделити средства до укупног износа од 300.000.000,00 ди-нара.

Конкурс је отворен до расподеле средстава а најдуже до 31.12.2009. го-дине.

Додатне информације могу се добити на интерент адреси www.sepf.sr.gov.yu или преко телефона Фонда 011/2169-368 , 011/22-77-442.

Среда, 15. април 2009. 7КУЛТУРА

FOTO GALERIJA

Братислав Браца Лукић: Градина на Босуту

Библијском и бергманов-ском (филмском) значењу

појма седми печат Душан Познановић додаје своје, оригинално, у игри речима ухваћено, тумачење, које по-лази од еснафских (новинар-ских) појмова седма сила (но-винари) и печатња (штампа) и одражава садржину књиге. Његова књига Седми печат је збирка разговора, сећања и за-писа о људима, објављених у "Сремским новинама", листу у коме Познановић ради већ три и по деценије.

Аутор нас подсећа, самои-ронично, на познату досетку да су новинари универзал-не незналице, упорне "у по-трази за смислом и суштином живота". Има у томе неке ис-тине, али истина је, такође, да појединци међу тим "незнали-цама" ипак знају да пробију до смисла, суштине и истине. У овој књизи има много доказа за такву тврдњу. Књига садржи више од 70 текстова о истакну-тим и занимљивим личностима, углавном Сремцима, али и они-ма који су се (игром судбине или "неким послом") затекли у Срему и некима који у туђини сањају о завичају.

Упадљиво је Познановићево интересовање за уметност (све врсте уметности), култу-ру и прошлост Срема (посеб-но из римског периода). Око трећине текстова је посвећено ликовној уметности, слика-

рима, вајарима, итд. Говоре уметници, историчари и тео-ретичари уметности, галери-сти, рођаци и пријатељи. Др Мирјана Лесек говори о умет-ничком благу сремских мана-стира и цркава, а мр Слободан Милеуснић, теолог и истори-чар уметности, о манастирима Србије (помињући и фрушко-горске), др Војислав Матић, архитекта, прича о благу мана-стира Беочина, академик Дра-гослав Срејовић о мермерној глави цара Галерија, неколико прилога осветљава личност и дело Илије Башичевића Босиља (међу којима и сведочење др Војина Башичевића), као и Петра Лубарде, Романа и Феђе Соретића, дело исто-ричара уметности и галери-сте Ђорђа Панића, а многе занимљивости сазнајемо и из разговора са савременим умет-ницима, међу којима су Слобо-дан Јеремић Јеремија, Ђорђе Војновић, Мирољуб Вујичић, Ивица Ковачић Штифла, Го-ран Митровић Гогија, Зоран Стошић Врањски, Влади-мир Товић и други. Из света књижевности саговорници Ду-шана Познановића су, између осталих, Матија Бећковић, Мирјана Вукмировић, Радми-ла Гикић Петровић, Ратомир Рале Дамјановић, Јован Св. Ићитовић, Миодраг Јакшић, Радомир Путник, а записи су посвећени Ђорђу Марковићу Кодеру, Марку Миљанову

(посета Срему), Браниславу Нушићу (боравак у Шиду и Руми), Васи Поповићу, итд. У књизи, такође, налазимо имена и ликове филмских уметника Славка Воркапића и др Марка Бабца (филм) и представнике других уметности.

Прошлост Срема, а посеб-но Сирмијум, тема је неколико занимљивих разговора и за-писа. Ноел Дивал, професор археологије на Сорбони и до-писни члан САНУ, готово пет деценија се бави истраживањем Сирмијума, о чему упечатљиво сведочи. Осим њега, о Сирмијуму своје погледе из-лажу др Мирослав Јеремић, др Ивана Поповић, академик Драгослав Срејовић, др Бојан Ђурић, мр Ана Премк и др. О

новијој историји Срема говоре академици Славко Гавриловић (период од 17. до 19. века) и Чедомир Попов (како су Срем-ци пришли Србији).

Познановић је разговарао и са другим истакнутим научни-цима из разним области, или је о њима срочио записе на основу расположивих извора. Истичемо текстове о академи-цима Милошу Ђурићу, хелени-сти, и Павлу Ивићу, лингвисти. Занимљиво је казивање Ђорђа У. Крстића, физичара, о Миле-ви Марић и Алберту Ајнштајну.

Немогуће је, у овако крат-ком напису, поменути сва имена, али још нека ваља истаћи. Свакако треба про-читати размишљања и поруке епископа сремског Василија и проте Милорада Голијана, архијерејског намесника ми-тровачког. Посебно су интере-сантна размишљања и сећања Сремаца који живе у туђини

(Ладислав фон Јанчо, Ђина Ла-зар Дорнер, Бранко Миоковић, Мирјана Павловић, Брајан Бра-нислав Рашић и др.).

У свакоме напису могу се наћи мисли и чињенице које заслужују пажњу и подсти-чу на размишљање. Рецимо, др Јордан Алексић, стручњак за екологију, указује на еко-лошке страхове и једноставно закључује: "Свакодневица нам се веома уозбиљила." Др Дарко Танасковић, амбасадор, универ-зитетски професор, истиче да се Сремска Митровица "објективно уздигла међу истинске култур-не престонице Европе". А Вида Огњеновић, говорећи о Милеви Марић, каже: "Ништа није тако атрактивно као истина."

Па, истина је заправо циљ коме теже добри новинари. О тој тежњи сведочи и ова вред-на и веома занимљива нови-нарска књига.

Анђелко Ердељанин

Веома особена и значајна, а код нас недовољно позна-

та широј културној јавности, једна неформална уметнич-ка група ликовних стварала-ца, "сродних по апстракцији", представила је своје радове у Галерији "Лазар Возаревић". Не баш најсрећније најављени као "уметници Шумадијске регије", у Сремској Митровици су, 6. априла, по пет изабраних дела изложили сликари Момир Кнежевић, Милош Милидраг, Милија Белић, Мирјана Са-вова, Сретен Никчевић, Зо-ран Тодор, Небојша Јоцић, Ненад Ристовић, Снежа-на Гроздановић, Небојша Николић и Јелена Тодоровић, док је вајар Горан Бзенић поставио седам скулптура у дрвету.

Историчарка уметности Мир-јана Вајдић Бајић, која је из-ложбу под називом "Уметност која повезује и зрачи" и отво-рила, поред осталог каже:

- Ова група професионал-них уметника, променљивог састава, занимљива је не само као скуп методолошки зрелих тражења односа бића и ликов-ног језика, већ и као културни феномен старинског путујућег уметничког братства, које хрли према непознатим просторима и људима... Агилно анимирајући просторе Србије, Црне Горе, Канаде, Бугарске, ови ства-раоци наступају у реномираној Галерији "Лазар Возаревић" у саставу од осам сликара, три сликарке и једног вајара, који припадају актуелном процесу обнове апстракције и енформе-ла на домаћој ликовној сцени.

Путујуће ликовно "брат-ство по апстракцији" (селек-тори Момир Кнежевић и Не-над Ристовић), представљено сјајним делима и луксузним ка-талогом, гостоваће у граду на Сави до краја априла.

Д. П.

У ГАЛЕРИЈИ "ЛАЗАР ВОЗАРЕВИЋ"

Братство по апстракцији

Изузетна поставка радова дванаест ликовних уметника, на путу обнове апстракције и енформела

Изложба у Галерији "Лазар Возаревић"

НОВЕ КЊИГЕ

У потрази за суштином животаДушан Познановић: "Седми печат", "Сремске новине" - Сремска Митровица, "Каирос" - Сремски Карловци, 2009.

Среда, 15. април 2009.8 КУЛТУРА

Књижевни клуб ''Мирослав Мика Антић'' у Инђији са

агилним и неуморним председ-ником Златомиром Боров-ницом, на рођендан песника Мике Антића, средином марта, организовао је седму песничку манифестацију ''Ноћ боема''.

За ту прилику је објављена књига Ноћ боема, у којој је заступљено 66 песника из Нор-вешке, Швајцарске, Републике Српске и Србије. Међу њима су и песници из Срема – Старе Пазове, Шимановаца и Инђије, као и три песника из редова Савеза слепих.

- Већ традиционални сусрет песника боема у Инђији окупља баш оне племените људе који би лепом песмом и снажном поруком желели да се њихова реч далеко чује и допре тамо где има малодушних, од живо-

та уплашених и рањених душа. Чак и када певају о горком ис-куству, песници боеми не тону у безнађе и очај. Они схватају да боем има снагу која сваког чини бољим и милосрдијим и да постоји нада која зна упор-но и тврдоглаво да чека – каже професор књижевности Ненад Радош, рецензент књиге.

Песници боеми су оптими-сти, нарочито ако су у кафа-ни уз жене, музику и вино. Тада настају најлепше песме или, пак, инспирације за њих. Љубитељима поезије у Инђији у великој сали Културног цен-тра представили су се песници који су заступљени у књизи Ноћ боема. У њиховим стихо-вима се смењују радост и сета, чежња за сусретом са вољеним бићем и страх од растанка, ноћи са свим тајнама и дани

који доносе остварење сно-ва. У програму су учествовали Вељко Грујић – Веџа и орке-стар ''Пријатељи''.

По завршетку манифестације разговарали смо са неким од учесника.

- Ја сам 1976. године сарађивао са Миком Антићем. Драго ми је што сам позван. Данас сам упознао Митра Митровића из Београда, са којим сам сарађивао 1986. годи-не – истиче Боро Латиновић, из Куле, који пише пезију и прозу, а први пут је у Инђији.

- Нисам боем, али волим да пишем о боемима. Са песни-цима у Инђији дружим се више година и сваки нови сусрет је догађај, једна срећа више – истиче Живојка Милић, из Црвјенца, општина Мало Црниће, која се бави поезијом

од ране младости, а објавила је седам збирки песама и две књиге прозе.

- Дивни су утисци, ово је нешто изваредно, атмосфе-ра је красна. То знамо само ми, песници, да доживимо и да направимо такву атмосфе-ру – каже Драгица Грбић – Драга, из Вишеграда, у ком се сваке године организује манифестација ''Вишеградска стаза'' посвећена нобеловцу Иви Андрићу.

- Редовно учествујем на песничким манифестацијама, које се одржавају у Србији, а најдража ми је инђијска ''Ноћ боема''. Одушевљена сам

организацијом, дружењем, срдачношћу свих људи који су нас дочекали. Ово је не-што непоновљиво и то може само да се овде доживи –са одушевљењем истиче Снежана Милановић, из Швајцарске, која има неколи-ко објављених књига поезије.

- У Инђији сам чест гост, драго ми код Боровнице, врло је добар домаћин. Инђија нас лепо угости и ја сам одушевљена – каже Јабланка Павловић, из Сокобање, која је освојила бројне награде на пољу поезије.

- Инђија је срце Војводине, јер окупља песнике са свих страна. Овде сусрећемо дра-ге особе по писаној речи и богатији смо у души. Овако нешто не може нигде да се организује, као у Инђији – каже Љубинка Тошић, из Ужи-ца, која има четри објављене књиге, а заступљена је у више зборника и антологија.

Златомиру Боровници, пред-седнику Књижевног клуба ''Ми-рослав Мика Антић'' у Инђији припадају све честитке за још једну добро организовану пес-ничку манифестацију. Губитак вида му нимало не смета да буде прави и достојан култур-ни посланик.

Аца Банић

Основана давне 1838. годи-не, Митровачка гимназија

је више пута мењала име и ко-ристила неколико зграда. Данас ову школу похађа 600 ученика, има 62 запослена радника од којих 52 професора. Постоје три смера: друштвено-језички, природно-математички и општи смер, а у повоју је оснивање ин-форматичког смера. Гимназија има 23 одељења, а ове године би требало да у њој матурира 129 ученика.

Поводом Дана школе, у свечаној сали је одржана при-редба на тему "Љубав и мла-дост". Малим оркестром и хо-ром дириговао је професор Слободан Радивојевић, а за литерарно-глумачки део про-грама је била задужена профе-сорка Катица Бабић.

Од пре неколико дана на челу Митровачке гимназије се налази в. д. директора Илија Милиновић, са којим

смо разговарали о актуелним питањима у овој школи.

Каква су Ваша досадашња искуства током рада у про-свети?

- У Средњој економској шко-ли сам предавао правну групу предмета и могу рећи да ми је било велико задовољство ра-дити са децом. Тамо сам наи-шао на велику подршку, уз многе похвале и разумевање, како од деце тако и од сјајног колектива. Без лажне скромно-сти, поносан сам на однос који сам имао са децом и те ћу ути-ске вечно памтити.

Какви су Ваши плано-ви, где видите могућности унапређења рада Митро-вачке гимназије?

- Основни мотив ми је да се дух заједништва подигне на

један виши ниво, да полазимо од високоморалних принципа које заслужује ова институција. Желим да колективни дух буде на завидном нивоу. Што се тиче промена, оне не могу бити нагле, ни скоковите, али морају да буду приметне. На-жалост, морам да кажем да су финансијске тешкоће због којих сам највероватније ан-гажован велике и трудићу се да побољшам затечено стање. Имајући у виду тренутно стање у друштву, а поготово у про-свети, то уопште неће бити једноставно. Суштина је да пођемо од сваког појединца, да свако да свој максимум.

Јесте ли упознати са ученичким резултатима са такмичења?

- Мени је увек драго када чујем да наша деца имају најбоље резултате на оп-штинским, окружним и репу-бличким такмичењима. Ис-такао бих неколико ученика, пре свих Милана Корњачу, из првог разреда, који је на окружном такмичењу из фи-зике освојио прво место, а на републичком добио похвалу, на међуокружном из хемије са максималним бројем бодова такође прво место, а на окруж-ном из математике је био први, на републичком други. Такође, Николина Црнобрња из чет-вртог разреда освојила је друго место из књижевности на ре-публичком такмичењу. Ивана Пајчин и Јелена Петковић су биле прве на окружном такмичењу из биологије... И тако, списак је подужи, ово су само неки од ученика којих сам се одмах сетио, али имамо мно-го даровите деце.

Како планирате да попра-вите финансијску ситуацију у којој се налази школа?

- Настојаћу да анимирам све оне који могу да нам обезбеде извесна средства, како бис-

мо што боље подржали нашу децу. Покушаћемо да подржи-мо све добре идеје, наша врата су увек отворена за све што је у интересу школе и града.

Л. Вулић

ОДРЖАН СЕДМИ СУСРЕТ ПЕСНИКА БОЕМА

То може само ИнђијаПесници са свих страна радо долазе у Инђију, која им је и ових дана широм отворила врата - Зборник ''Ноћ боема'' са стиховима 66 аутора

ПОВОДОМ ОБЕЛЕЖАВАЊА 171. ГОДИШЊИЦЕ ГИМНАЗИЈЕ

Митровачки храм знањаРеч-две са новим директором Илијом Милиновићем

Школска салаВећ годинама се планира изградња нове школске

сале. Како се тај пројекат одвија?

- Имамо разних проблема имовинско-правне природе и око усаглашавања ставова за коначан изглед саме згра-де. Ових дана је са Дирекцијом за изградњу града и град-ским челницима договорено да се усагласе ставови ради што бржег приступања изградње фискултурне сале. Ако све буде како треба, очекујем да се сала, након ових админи-стративних проблема, почне градити на месту старе зграде која ће бити порушена на јесен. Лаички гледано, и сам имам одређених примедби на изглед будуће сале. Не бих желео да се та фискултурна сала направи и да касније због ње имамо главобоље. Нова зграда би требало да буде дуговечна, макар онолико колико је то била стара зграда.

Директор Илија Милиновић

Митровачка гимназија

Златомир Боровницa


СКЛОПИЛИ БРАК: Ерић Славиша, машинбравар и Ћосић Данијела, домаћица; Јањић Теодор, пензионер и Tадић Споменка, пензионерДОБИЛИ ЋЕРКУ: Раденковић Предраг и Мила, Малешевић Срђан и Бран-ка, Петковић Александар и Светлана - Сремска Митро-вица, Кунић Горан и Сандра Лаћарак, Лежајић Предраг и Тамара -Јарак, Максимовић Радослав и Надица- Шашин-ци, Папрић Предраг и Јелена Ковачевић Дејан и Снежана - Стара Пазова, Грујичић Срђан и Биљана - Нова Па-зова, Милић Александар и Сања - Шид ДОБИЛИ СИНА: Илић Боро и Милијана, Жунић Бранислав и Јелена, Дудић Слободан и Весна, Николов-ски Бранко и Дајана, Леш-чук Владимир и Маријана - Сремска Митровица, Милошевић Драган и Дра-гана - Лаћарак, Ордагић Синиша и Наташа -Мачван-ска Митровица, Брњевац Далибор и Борка -Бингула, Продановић Сава и Далибор-ка -Ривица, Кошуљандић Да-рио и Љубица - Вишњићево, Јокић Ненад и Ружица - Шид, Радојчић Дејан и Сла-вица -РумаУМРЛИ: Свилар Илија рођ. 1939., Тркуља Шпиро рођ. 1955. Грујић Драгутин рођ. 1931., Грујанић Селимир рођ 1933., Црномарковић Живко рођ. 1931., Сучевић Ђуро рођ. 1936., Шавија Борка рођ. 1923., Стајчић Винка рођ. 1940., Крсмановић Жив-ко рођ. 1935., Леко Иван рођ. 1938., Ђурђевић Пава рођ. 1933., Спасојевић Сте-ван рођ. 1939., Божић Боја рођ. 1941., Веселиновић Наталија рођ. 1926., Богдановић Јован рођ. 1928., Иванковић Љубица рођ. 1934., Косановић Не-венка рођ. 1930., Стојић Љубица рођ. 1933., Радојчић Видосава рођ. 1954., Момировић Ангелина рођ. 1927., Кузманчевић Бран-ко рођ. 1964.,Татомировић Душан рођ. 1948., Љубичић Милевка рођ. 1938., Вучетић Живко рођ. 1949. године. Матичар: Ж. Јанковић

Из матичарског звања

БиблиотекаДо 17. априла у читао-ници, изложба слика Вука Мушкиње

ГалеријаУ току изложба ликов-них уметника Шумадијске регије

ПозориштеДо 16. априла, у фоајеу, од 13 до 19 сати -излож-ба радова - организатор Удружење "Рукотовирине"18. априлa, у 12 сати, ве-лика сцена, представа за децу "Успавана лепотица"22. априлa, у 20 сати ве-лика сцена -пројекција филма "Рањени орао"

Од среде до среде

У богатој такмичарској ак-тивности ученици основне

и средње Музичке школе „Пе-тар Кранчевић“ су својим на-дахнутим и квалитетним музи-цирањем освојили прегршт награда на такмичењима међу-народног и републичког ни-воа. Најновији успеси оства-рени су почетком априла на традиционалном Републичком такмичењу музичких и балет-ских школа Србије, које се сва-ке године одржава у Београду и Новом Саду. Ово такмичење спада у ранг најјачих, јер учествује преко 50 музичких школа са пријављених преко 1.000 учесника солиста, члано-ва камерних ансамбала и орке-стара.

Такмичили су се ученици одсека клавира и дувачких инструмената, а из Музичке школе "Петар Кранчевић" на-ступило је 11 кандидата који су освојили девет награда: пет првих, три друге и једну трећу награду. Прве награде су освојили: из основне шко-ле у категоријама саксофона Мирјана Бомета, 3. разред, у класи Синише Мурића, Јована Лазаревић, 3. разред и Мо-ника Барат 4. разред, у класи

Дарка Давидовића, а из средње школе Георгије Грбић, 1. разред и Никола Мацура, 3. разред, оба у класи Синише Мурића.

Друге награде су освојили: Лука Мишчевић, 3. раз-ред саксофона у класи Дарка Давидовића, Јована Марин, 3. разред клавира и Ана Вујовић, 5. разред клавира, обе у кла-си Маргарите Вујовић, све уче-ници основне школе, а трећу награду освојила је Ксенија

Радаковић, 2. разред средње школе клавира у класи Марга-рите Вујовић.

Такмичење се организује под покровитељством Мини-старства културе Републике Србије, а ове године је по први пут изабран интерна-ционални жири, из реда рено-мираних солиста и музичких педагога из целе Европе, што је значило не само строгост , већ и реалност у оцењивању кандидата.

УСПЕХ МУЗИЧКЕ ШКОЛЕ "ПЕТАР КРАНЧЕВИЋ" НА РЕПУБЛИЧКОМ ТАКМИЧЕЊУ

Награде за квалитетно музицирање На Републичком такмичењу музичких и балетских школа Србије ученици Музичке школе освојили девет награда

Наступ ученика Музичке школе

Тротоар са источне стране Улице краља Петра Првог

поплочан је бехатон плоча-ма, а сада се исто ради и на супротној, западној, стра-ни ове улице. Радови одми-чу планираном динамиком и према речима директора ЈП Дирекција за изградњу града Бојана Гаврића њихов завр-шетак очекује се у другој по-ловини маја.

Интензитет радова је вео-ма велики, јер се уз бехато-на овде раде и други посло-ви, као што је јавна расвета која је укључена, након тех-ничког пријема, крајем про-шле недеље. Нова јавна рас-вета и све оно што још треба да се уради допринеће леп-шем и модернијем изгледу једне од главних градских улица.

Крпљењем ударних рупа на коловозу у Улици Пе-

тра Прерадовића у Срем-ској Митровици почела је реализација овогодишњег програма одржавања ло-калних путева и градских саобраћајница ЈП Дирекција за изградњу града, усвојеног на седници Скупштине града 27. марта.

- Са Акционарским друш-твом "Путеви" закључили смо уговор о одржавању сао-браћајница. Ради се о градским и сеоским саобраћајницама, а крпљење ударних рупа се ради јер су оне израженије. Надамо се да ће се посао завр-

шити на задовољство возача и свих грађана - казао је Бојан Гаврић, директор Дирекције.

Ово јавно прдузеће је про-ценило је да за одржавање локалних путева и градских саобраћајница треба око 124 милиона динара. Овим сред-ствима ће се средити 100 километара локалних путе-ва, иста дужина градских саобраћајница, али реализо-вати и други послови у тој об-ласти.

Након Улице Петра Прерадовића путари су радили на поправкама саобраћајница у неколико других градских улица.

ПОЧЕЛА РЕАЛИЗАЦИЈА ПРОГРАМА УРЕЂЕЊА ПУТЕВА У ГРАДУ

Сређивање саобраћајницa

Радови у Петра Прерадовића

РЕКОНСТРУКЦИЈA УЛИЦЕ КРАЉА ПЕТРА ПРВОГ

Бехатон и модерна расвета

Припрема подлоге за бехатон

ПРЕД ДАН ПЛАНЕТЕ ЗЕМЉЕ

Конкурс са 300 учесника

Канцеларија за младе и По-крет горана Сремске Митровице организовали су у сусрет Дану планете Земље ликовно - ли-терарни конкурс за основце. Пријавило се више од 300 уче-ника, а најуспенијима ће бити уручене вредна награде.

Ученици нижих разреда ра-дили су ликовне радове, виших разреда литерарне, а комисија је одабрала најбоље. На Дан планете Земље 22. априла, у Музеју Срема и на Градском тргу биће организована изложба. На конференцији за новинаре у Канцаларији за младе о свему овоме детаљније су говорили Милорад Попадић, координатор, Марко Цвијановић, представник Покрета Горана и Бранислава Бошковић, председник комисије за одабир радова.


PAZOVA^KA HRONIKA

Priprema:Gordana Majstorovi}

У сарадњи са Демократском омладином Војводине,

Клуб демократске омладине Старе Пазове у петак одржао је трибину на тему економске кризе и запошљавања младих. Гости трибине били су Миро-слав Васин, покрајински се-кретар за рад и запошљавање, Милан Мајер, помоћник ди-ректора Фонда за развој и Васа Кобиларев, заменик ди-ректора Гаранцијског фонда. На почетку, поздравивши госте и све учеснике трибине, пред-седник општине Горан Јовић, пожелео је младима да изађу с овог скупа с више битних информација за проналажење запослења, уз опаску да је ово година кризе и да се не може-мо много радовани ни новим радним местима али ни неким већим инвестицијама. Миро-слав Васин је изнео мере које

покрајинска влада припрема за сузбијање отпуштања радника и отварање нових радних места

кроз субвенције Покрајне.Програм мера састоји се

од шест основних програ-ма а то су: програм мера за самозапошљавање који је и до сада постојао али је та мера била ограничавајућа. Ове године за самозапошљавање Покрајна ће издвијити од 130.000 до 160.000 динара по лицу без обавезе подношења извештаја, како је оно те паре потро-шило. Друга, која је такође, постојала даје субвенције по-слодавцу за свако ново лице које запосли од 100.000 дина-ра и 130.000 хиљада за лице из категорије млађих од три-десет и старијих од педесет година, Роме или расељено лице. Трећа мера односи се на запошљавање приправника, где ће покрајинска Влада фи-нансирати његову задару де-сет месеци у години а остало

послодавац који је обавезан да му омогући полагање при-правничког испита, а уколико га задржи добиће 160.000 ди-нара с обавезом да га задржи на послу две године. Четврта мера се односи на запослење кроз јавне радове а пета на субвенције инвеститорима и то за отварање нових капа-цитета, за једно лице које запосли 1.300 евра (износ зависи од броја новозапо-слених). Шеста се односи на субвенције за новорегистро-вано пољопривредно газдин-ство у Војводини, за које се даје 160.000 бесповратних средстава. Све ове мере прати осам помоћних програма које подржава и Фонд за развој и Гаранцијски фонд а о усло-вима конкурисања код ових фондова говорили су Милан Мајер и Васа Кобиларев.

Узгој свиња-норвешки модел

Деветог априла у Старој Пазови у организацији општинског одељења за привреду организован је курс едукације сточара о узгоју свиња по норвешком моделу. Курс едукације који траје два дана спро-води по пројекту „Узгој свиња - норвешки модел“ специјализована сточар-ска задруга из Горњег Милановца, „Агронор“. Ку-рсеви, које воде Весна Маринковић, магистар сточарства и Борислав Максимовић, инжењер сточарства, су бесплатни и састоје се од следећих тема: изградња и опремање објеката за узгој свиња, групни систем држања, исхрана, репродукција и вештачко осемењавање.

Трибине на стадиону малих спортова

За потребе Универзијаде користиће се и неки спорт-ски објекти у Старој Пазо-ви, Спортска хала у Улици Бранка Радичвића и Ста-дион малих спортова. Како је одлучио Извршни одбор савета МЗ Стара Пазова на прошлонедељној седници, на Стадиону малих спор-това изградиће се трибине, док ће Месна заједница из својих средстава извршити неке поправке на Спортској хали.

Изложба Иване Шилер

Од 10. до 22. априла у холу Позоришта биће от-ворена изложба младе сликарке Иване Шилер, чланице УЛУСП-а, којој је ово, мада је прошле године дипломирала друга само-стална изложба. Она сли-ка акрилом а доминантни јој је мотив пејзаж. Слика чисту природу, неокрњену немаром човека.

UKRAT KO

ТРИБИНА ДЕМОКРАТСКЕ ОМЛАДИНЕ

Економска криза и запошљавање младих

Мирослав Васин, покрајински секретар за рад

и запошљавање

Друштво за афирмацију инвалида „Феникс“ Ста-

ра Пазова, деветог априла, на пригодној свечаности обеле-жило је петнаестогодишњицу постојања и одржало своју годишњу скупштину. Овом значајном јубилеју присуство-вали су бројни гости и пошто-ваоци Феникса, а председник општине Горан Јовић је био све ове године уз њих, како је рекла Јелица Деспот, пред-сеница удружења, те је и ово била прилика да им упути че-ститке и изрази своју подршку

и као председник општине.Пре усвајања програмских до-

кумената овог удржења, Јелица Деспот и Мирјана Соколовић, дале су кратку ретроспективу свих њихових активности с ак-центом на овогодишњи план рада, који се, углавном заснива на устаљеним активностима и манифестацијма, као што су ху-манитарни концерти, сарадња са органима локалне самоу-праве и сродним удружењима, брига за своје чланове, а по-себно за болесну децу, учешће њихових чланова у спортским

такмичењима и другим видо-вима друштвеног ангажовања. Слава Удружења, св. Василије Острошки, заузима посебно место, а затим посела Феник-соваца. Од ове године два пута месечно, обележавање свет-ског Дана инвалида и неизо-ставни Дефиле пријатељства, установљен пре пет година.

Oвом приликом захвалнице и статуете ФЕНИКСА уручене су свима који подржавају и по-

мажу ово удружење. Примајући статуету, свештеник Никола Деспот у краткој беседи по-ручио нам је да се радујемо свакоме на овоме свету и све-му ономе што је од Бога дато. А управо, то раде чланови овог и сличних удружења. Чиста срца уз много љубави приступају сваком и заиста заслужују да и ми њима подаримо љубав и топлину и да их гледамо као здраве људе.

Кемал Монтено, легенда поп сцене бивше СФРЈ, де-

ветог априла одржао је кон-церт у Старој Пазови и код па-зовачке публике, како се могло приметити, уздрмао је осећање југо носталгије. Монтено је пе-вач који траје и који је задржао уметнички ниво и квалитет и како је сам рекао на пријему код председника општине Го-рана Јовића, песме су добре кад се пишу из душе и кад по-стану старе, а публика их тра-жи. На музичкој сцени је 42 године и издао је дванаестак албума и посебно су му драга два последња, „Кемал Монтено и пријатељи“ и „Вратио сам се животу“. Председник старопа-зовачке општине Горан Јовић је, том приликом истако да је ова општина у бившој СФРЈ била друга по развијености, чему и данас тежи, додуше, у мањој држави, али истовремено, као мултикултурална средина жели да се исти такав квалитет оствари и у култури и због тога на пазовачкој културној сцени у последњих неколико месеци могу се видети позната имена из света музике, позоришта и других видова уметности који одражавају културне различи-тости ове средине.

– Ово је средина која цени праве вредности и мени је дра-го што је вечерас Кемал Монте-но у Старој Пазови. Уз његову музику смо одрастали и он је музичар који је задржао ква-

литет – рекао је Горан Јовић и додао да се музика сарајевског музичара и данас радо слу-ша и да је нашла своје место и међу младима. Управо, то је потврдила и публика на концерту, бурним овацијама али и тихим певушењем уз певача познатих хитова, као што су: „Није хтела“, „Једне ноћи у децембру“, „Некако с прољећа“, „Не овако не могу даље“, „Није вредно сине мој“ и друге. Позоришна сала у Старој Пазови, чини се, била је премала да пими све оне који су желели да чују Монтена а директор Центра за културу, Александер Бако најавио је за пролећну сезону још позна-тих музичара, међу којима је већ 29. априла, концерт Гор-дане Лазаревић.

У Словачком дому у чет-вртак (зелени четвртак)

отворена је изложба посвећена ускршњим празницима по Грегоријанском календару коју је припремило Удружење пазовачких жена при СКУД-у „Херој Јанко Чмелик“. Излож-бена поставка за коју влада велико интересовање састоји се од ручних радова, фарбаних јаја, маштовито аранжраних и ускршњих колачића. Ту су и слике с обичајном тематиком

из живота Словака од јесени до пролећа. Ова изложба је при-премана од фебруара и сваки експонат за себе представља мало уметничко дело. Ауторка слика је Ана Мајорски а ау-торка фарбаних ускршњих јаја је Власта Ухељи. Иначе, у овом пазовачком удружењу ак-тивно је педесетак жена, а ова ускршња изложба, овако ком-бинована, постављена је сада први пут.Слике, ручни радови, ускршња јаја и колачи.

У СЛОВАЧКОМ ДОМУ ОТВОРЕНА УСКРШЊА ИЗЛОЖБА

Ускршњи обичаји

Шаренило боја и израза

КОНЦЕРТ КЕМАЛА МОНТЕНА

Песме које трају

Горан Јовић и Кемал Монтено

Петнаест година ФЕНИКСА


IN\IJAwww.indjija.net

www.moja.indjija.netPriprema: Z.G. Stefanovi}

Крпљење ударних рупа

Са лепим пролећним данима служба за одржавање путева Дирекције за изградњу општине Инђија кренула је са крпљењем удараних рупа. Приоритет имају локални путеви а након тога крећу радови на уличној мре-жи. Прошле недеље урађен је локални пут за Чортановце. Ово јавно предузеће приводи крају реконструкцију јавне расвете у насељеним местима.

Контрола прикључака

Радници ЈКП ''Водовод и канализација'' и надлежна инспекцијска служба врше кон-тролу прикључака на водоводну и канализациону мрежу како нелегалних тако и оних који су по основу општинске одлу-ке обавезни да се прикључе на канализацију тамо где су се стекли услови а нису то учини-ли. По речима директорице ''Во-довода'' Борке Поповић про-шле недеље рађена је контрола у Новом и Старом Сланкамену где су откривена четири неле-гална прикључка на водоводну мрежу и један на канализацију у Инђији. С обзиром да долазе топлији дана и да се потрошња воде повећава посебан акце-нат се ставља на смањење гу-битака на води и рационалну потрошњу.

Наставак радова у Новосадској

Највећи део послова на реконструкцији Новосадске ули-це у Инђији урађен је јесенас од реконструкције раскрснице, кишне и фекалне канализације, проширења пута, јавне рас-вете... Ових дана настављају се радови на реконструкцији тротоара, ћуприја и зеленог појаса. Затим следе радови на реконструкцији првог дела ули-це Душана Јерковића у Инђији.

Филмски фестивал

Филмски фестивал докуме-тарног филма ''Слободна зона'' одржан је у Културном центру Инђије од 10. до 12. априла. Ученици који имају предмет грађанско васпитање, дан пре званичног почетка фестива-ла могли су да погледају филм ''Гласајте за мене''. Цене улаз-ница су биле 90 динара а сав приход са овог фестивала иде у хуманитарне сврхе, Црвеном крсту Инђије.

UKRAT KO

У жељи и намери да свој деци на подручју инђијске

општине обезбеде једнаке услове за учење, прошле недеље опремљен је и свечано отворен информатички каби-нет у најмањој Основној школи ''Ружа Ђурђевић Црна'' у Чор-тановцима. Донатор за десет рачунара била је фирма ''Ин-форматика'' а.д. Београд док је општина инсталира мрежу и обезбедила бесплатан интер-нет. Укупна инвестиција је пре-ко 500.000 динара.

Обраћајући се ученицима на отварању информатичког кабинета заменик председни-ка општине Инђија Синиша Филиповић је рекао:

- Улагање у децу је улог у будућност. У 21. веку не може-мо имати информатички непис-мену децу, децу која не знају да користе рачунар и не знају енглески језик. Наша обаве-за је да свој деци створимо једнаке услове и у средњим и у основним школама. Следећи

корак је да у Чортановцима обезбедимо већу просторију јер је ова прилично тесна и већи број рачунара како би што више ђака било у прилици да их користе.''

По речима начелнице Одељења друштвених делатно-сти Оливере Мочевић у овом тренутку осам основних школа од укупно девет има информа-тичке кабинете. Остало је да се то још реши у ОШ ''Бранко Радичевић'' у Марадику која има 200 ученика. Каже, упути-ли су предлог ''Информатици'' да заједнички опреме и каби-нат у Марадику.

А шта каже представница ''Информатике'' Саша Ноби-ле.

- Наша кућа настоји да свој имиџ гради на правим вред-ностима а те вредности за нас су улагање у знање, развој и будућност младих људи и деце. Са задивољством смо поклони-ли рачунаре основној школи у Чортановцима са жељом да

ови млади људи могу да уче и напредују према светским стан-дардима, да нове генерације буду боље од оних претход-них и да постану прави, учени

људи.''У име школе захвалиле су се

директорица Драгица Вујчић и ученица осмог разреда Јулија Опачић.

НАСТАВЉЕНО ОПРЕМАЊЕ ШКОЛА

Информатички кабинет у ЧортановцимаДесет нових рачунара дато на коришћење ученицима Основне школе ''Ружа Ђурђевић Црна''

Синиша Филиповић отворио информатички кабинет

Спасите живот, учините болнице безбедним у ван-

редним ситуацијама - слоган је овогодишњег обележавања Светског дана здравља. Тим поводом је у инђијском Дому здравља 7. априла одржа-на конференција за новина-ре на којој су говорили лека-ри Зденко Гајић и Љиљана Трифуновић. Акценат је стављен на повећање све-сти о значају здравствене инфраструктуре у времену ванредних ситуација изаз-ваних земљотресима, попла-вама, пожарима, сукобима, саобраћајкама... како би се спречио функционални ко-лапс. О томе зашто је значајно да болнице буду безбедне др Зденко Гајић каже:

- Први разлог је спашавање људских живота и зашти-та здравља, други разлог је заштита инвестиција које се огледају у здравственим објектима, опреми и људима, треће, друштвена нестабил-ност може да буде последица неадекватног функционисања здравственог система.''

У току 2008. године раз-

ним катастрофама погођено је 211 милиона људи а неста-ло је 235.816 људских живо-та. На жалост, прошлог лета у близини Инђије догодила се саобраћајка која је одне-ла више људских живота, још се памти превртање пољског туристичког аутобуса када је од 68 путника 63 повређено а троје погинуло на лицу ме-ста. О важности хитне службе у таквим приликама говорила је др Љиљана Трифуновић подсећајући да су здравстве-ни радници Инђије и Беш-ке начинили прави подвиг у спашавању људских живо-та. Тога дана инђијски Дом здравља је имао седам саните-та на терену.

На конференцији за нови-наре истакнуто је да ће ова година бити година улагања у здравствену инфраструктуру у свету и код нас.

Инђија се увелико припрема да буде

један од домаћина предстојеће спорт-ске манифестације судената јер је пла-нирано да се у овом граду одигра више одбојкашких и фуд-балских утакмица. Још јесенас се кре-нуло у изградњу сав-ремене спортске дво-ране уз обећање да ће из републичке касе бити издвојено два милиона евра. По речима заменика председника Органи-зационог одбора Универзијаде Инђија Петра Филиповића од обећаног новца до данас ни један динар није уплаћен. Неизвесно је да ли ће хала бити у функцији до почетка Универзијаде. Извесно је да ће се користити стадион ФК Инђија за чије изнајмљивање ће на основу потписаног угово-ра са Универзијадом Београда бити издвојено 2,950.000 ди-нара а за постојећу спортску халу која ће бити у функцији тренинга 180.000 динара.

Чланови организационог одбора су разматрали предлог промотивних активности и кул-турних дешавања пред и у току Универзијаде. Могло се чути да ће популарни Сцена фест бити одржан у време ове спортске манифестације, да се припре-ма низ активности које ће бити у служби брендирања општи-не. Тако ће Инђија по први пут у историји града добити своју

поштанску маркицу са грбом Универзијаде и грбом Инђије.

- Планирали смо више кул-турних дешавања која крећу средином маја и завршавају се средином јула. По први пут у Инђији имаћемо „Ноћ музеја“ са још тридесет четири града у Србији која ће имати један сег-мент посвећен Универзијади, следи градска слава Духо-ви 7.јуна, затим, Сцена фест који се отвара 27. јуна и траје до 9. јула , рекао је дирек-тор Културног центра Саша Миливојевић.

- У оквиру Универзијаде у Инђији ћемо имати поставку етно села на тргу испред поште, град ће одисати билбордима и заста-вама земаља учесница, биће ор-ганизована спортска такмичења за основце, И за ову прилику по први пут ће бити штампана поштанска маркица са грбом Универзијаде И грбом Инђије, рекла је Марија Шојић, на са-станку Организационог одбора Универзијаде Инђије одржаном прошле среде.

ИНЂИЈА СЕ ПРИПРЕМА ЗА УНИВЕРЗИЈАДУ

Културна дешавања и брендирање општине

На основу потписаног уговора са *Универзијадом* Бе-оград Инђија ће добити 3,130.000 динара за постојеће објекте, за сада ништа од најављених два милиона евра за нову халу, речено на састанку Организационог одбора Универзијаде Инђија

Одобрен новац за опремање постојеће хале

ОБЕЛЕЖЕН СВЕТСКИ ДАН ЗДРАВЉА

Улагање у здравствену инфраструктуру

За безбедност болница у ванредним ситуацијама значајан сам грађавински објекат кao и опрема и људи, рекао др Зденко Гајић на конференцији за новинаре

На конференцији: др Љиљана Трифуновић

и др Зденко Гајић


ШИДПрипрема: С. Михајловић

Беркасово

У Месној заједници Бер-касово завршени су ра-дови на изградњи моста, бетонирању косина и дна и изради цевастог пропуста у улици Светог Саве - по-тез Долача. Инвестиција, вредна око 150.000 динара, финансирана је средстви-ма месног самодоприноса, а извођач радова је био ДОО „Хидроник“.

Регионално такмичење из историје

Ученик 1. разреда шидске Гимназије Милан Вурдеља учествовао је на регионал-ном такмичењу из историје у Новом Саду и остварио изузетан резултат. У јакој конкуренцији, Вурдеља је изборио право учешћа на државном првенству које ће бити одржано почетком маја у Нишу.

ТП “Центропромет“

На седници Скупштине акционара ТП „Центропро-мет“, за новог председника изабран је Миленко Ринчић. Председник Управног одбо-ра је Александар Вучићевић, Надзорног одбора Љиљана Ђукић, док је за вршиоца дужности директора имено-ван Стеван Колар.

Ердевик

Основна школа „Сава Шумановић“ у Ердевику потписала је Меморандум о сарадњи са Канцеларијом УНИЦЕФ-а. Ердевичка шко-ла приступила је пројекту „Школа без насиља ка си-гурном и подстицајном окру-жењу за децу.“

Шта знаш о здрављу

Протекле недеље у Новом Саду је одржано Покрајинско такмичење „Шта знаш о здра-вљу“. Представнице шидске општине, Јована Ждињак и Миљана Стојковић, освојиле су друго место у својим категоријама.

УКРАТ КО

Комисија за спровођење из-бора Општине Шид објавила

је званичне резултате избо-ра за чланове савета месних заједница, које су грађани на демократски начин и по својој вољи бирали 5. априла. На свим изборним местима убедљиво највише гласова освојила је Демократска странка.

За Савет Месне заједнице Адашевци изабрани су: Илија Мирковић, Весна Грбатинић, Мирослав Смиљанић, Ду-шан Јеремић, Небојша Смиљанић, Зоран Радин, Предраг Симић, Слободан Лалић и Славко Лакић, док су новоизабрани чланови Са-вета Месне заједнице Бикић До: Љубомир Бунтић, Дејан Бобаљ, Далибор Хнатко, Мирослав Сокол и Мир-ко Мајхер. У Савет Месне заједнице Илинци 5. апри-ла изабрано је пет чланова: Предраг Ђурић, Велимир Ранисављевић, Миливој Ђурђевић, Радивој Куновић и Драгутин Јовичић. У Вишњићеву нови чланови Са-вета МЗ су: Бобан Коларевић, Милорад Станишић, Радо-ван Георгијевић, Милан Угрешић, Рада Вуковац, Сава Ђурђевић и Зоран Ракић. Савет МЗ Привина Гла-ва сада сачињавају: Мирослав Гркинић, Мирко Аришић, Пе-рица Јешић, Бранко Андрић

и Љубиша Зец. У Бачинцима су највише гласова добили: Милан Радивојшић, Ђорђе Трбић, Немања Мирковић, Мирко Гачић, Бобан Чавић, Невенка Радин и Богдан Јаблански. Нови чланови Саве-та МЗ Бингула су: Марко Кра-мар, Миша Галађик, Јанко Фаркаш, Влатко Мартинко и Марко Рајић. У Савет Мес-не заједнице Јамена изабрани су: Мирјана Миловановић, Радивој Јовановић, Милан Савић, Сања Николић, Ми-ленко Ђокић, Мирослав

Ђокић и Горан Тимарац. Са-вет МЗ Вашица сада сачињавају: Војислав Кулачанин, Небојша Саватовић, Бранислав Лујић, Ђорђе Обрадовић, Милош Лујић, Саво Милекић и Јован Радуловић. У Батровцима но-воизабрани чланови Савета су: Којо Бјелић, Драган Сарић, Зоран Петровић, Бојан Вучковић и Бранко Ерић, а у Ердевику: Зоран Машић, Јанко Медош, Јанко Плахћински, Живан Огњановић, Ивана Богаљевић, Ивана Поважан, Ђорђе Пунош, Петар Бућко и

Јован Ђурић. Нови чланови Савета МЗ

Љуба су: Јанко Белан, Влат-ко Руман, Мирослав Јањиш, Томислав Гајчевић и Јанко Топољски. У Соту су изабра-ни: Саша Поважан, Драган Панић, Миленко Крнета, Далибор Циганков и Јелица Биљанић. Савет Месне заједнице Беркасово чине: Ми-тар Ђурикин, Ивица Јовић, Горан Плавшић, Златко Лукач, Зоран Марковић, Ђуро Стојнић и Љубиша Говорчин. У Савет Месне заједнице Гибарац изабрани су: Бошко Тешић, Дражен Тадић, Јован Ђилас, Си-ниша Милијаш, Тихомир Шушњар, Душан Лазић и Ђорђе Шобот. Нови чла-нови Савета МЗ Моловин су: Никола Субић, Милорад Милутиновић, Владислав Мишковић, Небојша Мали-вук и Миливој Мишковић. У Месној заједници Моровић у Са-вет МЗ изабрани су: Миладин Пинић, Вид Рађевић, Љубо Станивуковић, Владимир Лукић, Сладоје Масалушић, Вјекослав Павић, Предраг Бекерек, Велимир Опшић и Александар Павић.

Због приговора који су уло-жени у Шиду и Кукујевцима, ко-начни резлутати у овим месним заједницама биће објављени накнадно.

ЗАВРШЕНИ ИЗБОРИ ЗА ЧЛАНОВЕ САВЕТА МЕСНИХ ЗАЈЕДНИЦА

Највеће поверење демократамаЗбог приговора уложених у Шиду и Кукујевцима коначни резлутати избора у овим месним заједницама биће објављени накнадно

Шид – уместо управа, враћене месне заједнице

И у шидској општини биће примењиване мере штедње

које ће у наредном периоду ути-цати на квалитет и ефикасност рада општинске управе, рече-но је на седници Општинског већа која је одржана протекле недеље.

У складу са статутом и одлу-ком о организацији општинске

управе, поднет је комплетан извештај о раду одељења и ни-жих организационих група за техничке послове.

Према речима надлежних, обрађен је и рад кабинета пред-седника Општине за 2008. годи-ну. На овај начин сви одборници моћи ће да се увере у исправ-ност рада општинске управе, а

на основу предочених података биће одређене смернице рада у наредном периоду.

Одборници су, такође, усвојили и предлог одлуке о доношењу плана одбране од по-плава и леда на овој територији, за период од 2009. до 2013. го-дине. Доношење овакве одлуке је законска обавеза о водама и

о локалној самоуправи, којом ће бити створени предуслови за спровођење мера ове врста за-штите. Након доношења одлуке, биће формиран штаб за одбрану од поплава, а носилац свих ак-тивности биђе надлежно водо-привредно предузеће „Шидина“, које је овлашћено за обављање ове врсте послова.

Трудећи се да испрати иницијативу Владе, која

је крајем фебруара усвојила Закључак о мерилима за одређивање највишег износа зараде, односно плате за ди-ректора, заменика директора и друга руководећа лица, оп-штина Шид је изашла у сусрет знатижељи својих суграђана

објављујући зараде директора у пет јавних предузећа те оп-штине.

Тако према подацима са оп-штинског сајта, највећу зараду има директор ЈКП „Стандард“ и она износи 70.665 дина-ра, док је по висини примања одмах иза њега директор ЈП за стамбене услуге и

грађевинско земљиште, који има плату у износу од 61.660 динара. Бронзано одличје од-лази у руке директора ЈП „Ра-дио Шид“ у износу од 58.963 динара. ЈП Завод за урбани-зам на име зараде исплаћује свом директору 48.775 динара. На последњем месту по висини зараде у јавним предузећима

налази се директор ЈП „Спорт-ски центар – Шид“ са платом од 27.225 динара.

Највећу плату на месту заме-ника директора од 53.070 ди-нара има вршилац те функције у ЈКП „Стандард“, а најмања месечна зарада заменика је у ЈП Спортски центар 25.548 ди-нара. Л. В.

Ученици шидских средњих школа, Гимназије „Сава

Шумановић“ и Техничке школе „Никола Тесла“, пласирали су се на даље такмичење у окви-

ру регионалног квиза „Колико се познајемо“, који је протекле недеље одржан у Шиду.

Квиз је део пројекта Извршног већа Војводине под називом

„Афирмација мултикултурализ-ма и толеранције у Војводини“, који се спроводи као мера за јачање међусобног поверења код младих. Носилац пројекта

је Покрајински секретаријат за прописе, управу и национал-не мањине, а реализује се у сарадњи са домаћим и страним организацијама и установама.

У ШИДУ ОДРЖАН КВИЗ

Колико се познајемо

НА СЕДНИЦИ ОПШТИНСКОГ ВЕЋА

О мерама штедње

ЗАРАДЕ РУКОВОДИЛАЦА ОПШТИНСКИХ ЈАВНИХ ПРЕДУЗЕЋА

Од 27 до 70 хиљада динара

Рационализација трошкова и програми уштеда у јавним

предузећима биле су кључне тачке на седницама Општинског већа, одржаним 7. и 10. априла у Градској кући. Највећи успех по питању уштеда постигнут је у ЈП "Гас-Рума" и то у износу од 8,2 милиона динара: по ре-чима директора Александра Спалевића уштеде су постигну-те код осигурања, јавних набав-ки, у потрошњи струје, горива и канцеларијског материјала.

Када је реч о ЈП "Водовод", како је истакао директор Рајко Поповић, овде су уштеде 3,7 милона динара, забележен је губитак од око 10 милиона ди-нара, а то захтева нови програм рационализације у пословању.

О стању у ЈП за грађевинско земљиште и путеве говорила је директор Татјана Новић и ис-такла да ће бити тешко постићи уштеде на одржавању града и уговореним инвестицијама.

Донете су одлуке да се до-бит остварена у ЈП усмери ка оснивачу, односно општини. О

проблемима у ЈП "Стамбено" говорила је директор Милица Михајловић:

-У 2008. смо остварили гу-битак од 7,7 милиона динара, тај губитак је последица раста цена енергената за 68 проце-ната, камата на кредите који су узети за набавку мазута, ту је и дуг "Агроруме" према нама од четири милиона динара. Надам се да ћемо ову годину заврши-ти без кредита, на цене енер-гената не можемо да утичемо. У наш техничко-технолошки си-стем се није улагало 20 година, није замењена ниједна пумпа, тек када би се урадило, могло би се говорити о уштедама.

Приликом разматрања фи-нансијског оквира за учешће

у организацији манифестације "Бал матураната - Плес са Ев-ропом", донет је закључак да се ове године Рума укључи у овај догађај, уз финансијску помоћ од 250 хиљада динара. "Плес са Европом" одвијаће се 15. маја на Градском тргу, у 12 часова.

На седници од 10. априла, без веће дискусије, усвојени су извештаји о раду јавних предузећа и установа у 2008. години. Позитивно је одговоре-но на захтев Храма св. Николаја за средства за сананцију оштећеног парохијског дома, иначе прве румске школе, као и Центра за социјални рад за организовање адолесцентског клуба "Одрастимо".


Priprema: Katica Kuzmanovi}

RUMA

ИЗ МАТИЧАРСКОГ ЗВАЊА

Венчани: Драган Турчиновић и Јелена Петровић, Милан Дро-бац и Славица БлагојевићДобили ћерку: Маја и Слободан Секулић, Владанка и Душан ИвановићДобили сина: Милица и Драган СавићУмрли: Драгица Остојић - 1928, Ђорђе Поповић - 1939, Бра-нислав Јерковић - 1957, Радивој Новаковић - 1928, Анђелка Миловановић - 1926, Богдан Михајловић - 1937, Вукосава Јовановић - 1934, Радослав Бугарин - 1929.

Градска кућа

Области у којима најчешће долази до кршења људских

права су урбанизам, нелегална градња, легализација објеката, социјлана заштита, пензиско и ин-валидско осигурање, здравстве-на заштита, непружање одговора грађанима на њихове захтеве, заштита животне средине, равно-правност полова, насиље у поро-дици. Ово су акценти са трибине у Руми, одржане 8. априла, на којој је говорио покрајински ом-будсамн др Петар Теофиловић, а тема се односила на актуелна питања људских права у Општи-ни Рума и Војводини, допринос омбудсмана на унапређењу и за-штити људских права.

Наглашавајући да је реч о јубилеју - 200 година од настан-ка омбудсмана, др Теофиловић је указао на историјат ове институције. Шведска је већ 1809. први пут увела ову институцију, потом Финска 1919, након конституисања Ујенињених нација расте интересовање за овај вид заштите људских права. У почетку је то била ексклузив-но скандинавска институција, 70-тих година се шири, у свету данас 150 држава (2/3 чланица УН) има институцију омбудсмана. Наша земља је међу последњима увела омбудсмана, и то пре 5,5 година.

Специфичност омбудсмана је да није законодавна, судска ни извршна власт, услови за његов избор су строжи од закона о су-кобу интереса: поред стручно-сти, та личност не сме бити члан ниједне партије, управног одбо-ра, чак ни синдиката.

-Ми пред собом имамо два основна задатка, то су контрола рада органа управе и заштита људских права. Омбудсман не доноси правно обавезујућа акта, он формулише препоруку, или сугестију, на који начин да се от-клони кршење људских права, предлаже Скупштини Војводине доношење одређених прописа, поступа по захтевима грађана и по сопственој иницијативи-истакао је омбудсман Теофиловић.

Један од закључака који се мо-гао чути на трибини је био - лоша управа је она која не поштује достојанство и права грађана.

Прошли викенд обиловао је културним догађајима, неки

су били хуманитарног, а неки такмичарског карактера. Ово-ме треба додати и "Ускршње дечије радости" које за мали-шане организује Одељење за друштвене делатности.

У Културном центру је 9. априла организован фести-вал деце под називом "Рас-певано пролеће": у оштрој

конкуренцији, наступило је 22 певача, победник је Јована Радивојевић, ученица ОШ "Душан Јерковић" из Руме, са композицијом "Шумско коло".

Акцијом Завичајног музеја и Удружења ликовних стварала-ца румске општине, 11. апри-ла организована је продајна изложба слика и глинених по-суда. Сав приход намењен је лечењу румске спортисткиње

Бојане Гладовић која се тренутно налази на опоравку у Русији. Исти хумани значај имао је и фолклорни концерт КУД "Бранко Радичевић" који је одржан исте вечери.

У недељу, 12. априла, го-сти Румљана били су престав-ници Мушког хора московске патријаршије: они су најпре наступили на литургији у Хра-му св. Николаја, а увече у Кул-турном центру. Рума је истог дана била домаћин и епископу сремском Василију.

ДВЕ СЕДНИЦЕ ОПШТИНСКОГ ВЕЋА

Програми уштеда у јавним предузећимаУштеде у ЈП "Гас-Рума" 8, 2 милиона динара - "Бал матураната - Плес са Европом" у Руми 15. маја на Градском тргу, тачно у подне

Детаљ са седнице

ВЕСТИ ИЗ КУЛТУРЕ

Хуманитарна изложба и концерт за лечење Бојане ГладовићУ Руми гостовао и Мушки хор московске патријаршије

ПОКРАЈИНСКИ ОМБУДСМАН У РУМИ

Заштита људских права у ВојводиниКампања посвећена јубилеју - 200 година омбудсмана - Лоша управа: она која не поштује достојанство и право грађана

Омбудсман Петар Теофиловић у Руми

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР

Филмски програм"Необичан случај Бенџамина Батона" - од 13. до 16. априла"Ти га просто не занимаш" - од 20. до 22. априла"Операција Валкира" - од 23. до 26. априла


Beo~inska hronika

ИришкаХроника

Комесаријат за избегла лица у иришкој општини, поред низа ак-

тивности, тренутно је ангажован на решавању стамбених проблема избе-глих и прогнаних лица која се налазе на овој територији.У наредних десе-так дана знаће се које ће породице добити помоћ у виду грађевинског материјала за побољшање стамбе-них проблема.

О чему је заправо реч инфор-мисао нас је ових дана повереник Комесаријата за избегла лица Мило-рад Влаховић:

-Од Комесаријата за избегла лица Србије добили смо средства

у износу од 1,5 милион динара, по објављеном конкурсу који је био от-ворен од 25. новембра до 3. децем-бра прошле године, интересовање за овај вид помоћи показало је 15 поро-дица. На Савету за миграције, чији је председник др Радован Ерцеговац, усвојен је Правилник о раду, форми-рана је и комисија која је обишла ове породице. У току је расписивање јавне набавке мале вредности: на-кон тога Савет ће донети одлуку које ће породице добити помоћ у грађевинском материјалу, било да је реч о побољшању стамбених услова, или завршетку стамбене изградње.

У Иригу је 13. априла, са својим сарадницима, боравио покра-

јински омбудсман др Петар Теофиловић: кампања под именом "200 година омбудсмана" има за циљ упознавање грађана Војводине са актуелним питањима људских права и заштити тих права.

Поред кратког историјата ове институције, у коме је наглашено да је она настала 1809. године у Шведској, да је данас у њој 150 држава, мећу којима и наша од пре 5,5 година, омбудсман Теофиловић је током трибине истакао:

-Омбудсман нема законодавну, судску и извршну власт, у свом

раду независан је од свих орга-на власти и лоби група. Наша два главна задатка су контрола рада органа управе и заштита људских права у различитим областима. Наш тим у коме је 20 запосле-них, централа је у Новом Саду, не доноси правно обавезујућа акта, већ препоруке и сугестије о томе на који начин да се отклоне кршења људских права. Поступа-мо по захтевима грађана, али и по сопственој иницијативи.

Током трибине истакнуто је да су основна начела рада омбудсмана постојање владавине права и рав-ноправност свих грађана.

У организацији Завода за културу Војводине, Савеза

аматера Војводине и истоиме-не организације Општине Ириг, у Иригу се од 10. до 18. априла одвија 37. ФЕДАС, смотра ама-терских позоришта Срема. Центар ових позоришних догађања је Дом културе, пред иришком публиком појавиће се осам најбољих позо-ришних ансамбала које Срем да-нас има.

Отварање 37. ФЕДАС-а одвијало се 10. априла у вечерњим сатима: у 19 часова поклоници позориш-не уметности били су у прилици да уживају у изложби слика "Цен-тра за развој ликовне уметности Јазак". ФЕДАС је прогласио отво-реним председник Општине Ириг др Радован Ерцеговац, он је том приликом подсетио на богату иришку позоришну традицију, по-желео учесницима пријатан бора-вак у Иригу, све уз жељу да - по-беде најбољи.

Уз будно око жирија публике, најбоље представе, глумце и режи-сере наградиће селектор ФЕДАС-а, театролог Богдан Рушкуц.

ФЕДАС је започео наступом домаћина, КУД "Змај" из Ирига појавио се са представом "Пробуди се Като" у режији Золтана Фрид-мана. Наредне вечери СКУД "Јанко Чмелник" из Старе Пазове извео је представу "Сахрана или сан стри-ца Милоша", режисер је Алексан-дер Бако. Недеља, 12. април, била

је предвиђена за Драмски студио "Бранко Радичевић" из Нових Ба-новаца и представу "Поп Ћира и поп Спира" у режији Слободана Ћустића.

Куд "Младст" из Нове Пазове, Драмски студио "Мирко Таталовић - Ћира", извео је представу "Ми-кулина женидба" у режији Сло-бодана Ћустића. "Оскар" је назив позоришне представе којом се КУД "Бриле" представио на ФЕДАС-у 14. априла, режију је потписао Јулијан Урсулеску. Вечерас, 15. априла, на иришким "даскама које живот значе" појавиће се Словач-ко културно просветно друштво Ердевик са комадом "Сви смо ми у

једној врећи", режисер је Влади-мир Шерфези.

Сутра, 16. априла, Позориш-те младих, Културни центар Пећинци, извешће представу "Просидба" у режији Золта-на Фридмана. Завршне вечери ФЕДАС-а, 17. априла, Градско позориште из Руме извешће "Креонтову Антигону", такође у режији Золтана Фридмана. Су-бота, 18. априла, биће дан за проглашење најуспешнијх пред-става, најбољих мушких и жен-ских улога, као и најкреативнијих режисерских остварења, наравно све уз дружење свих учесника овогодишњег ФЕДАС-а.

КОМЕСАРИЈАТ ЗА ИЗБЕГЛИЦЕ

Помоћ за стамбену изградњу

У ИРИГУ БОРАВИО ПОКРАЈИНСКИ ОМБУДСМАН

Два века ове институције

У ДОМУ КУЛТУРЕ ОДВИЈА СЕ ФЕДАС

Ириг - престоница аматерских позоришта37. ФЕДАС трајаћњ од 10. до 18. априла, пред публиком ће наступити осам позоришних ансамбала Срема

Детаљ са ФЕДАС-а

Припрема: Катица Кузмановић

Поводом Светског дана Рома - 8. априла, министар за

људска и мањинска права Светозар Чиплић свечано је уручио награде најуспешнијим ромским ученицима основних и средњих школа у Србији. Не конкурс надлежног мини-старства пријавило се око 750 ђака, од којих је 40 најбољих примило рачунаре за остваре-не врхунске резултате у на-стави и ваншколским актив-ностима. Међу награђенима се нашла и Јасмина Дрмаку, из Беочина, ученица првог разре-да Средње економске школе у Новом Саду.

Талентована ученица Јасмина Дрмаку, добитница Вукове ди-пломе и Светосавске повеље оп-штине Беочин у области друшт-вених наука, такође је и једна од најбољих младих џудисткиња у Србији. Као новопечена средњошколка финансијског смера, на крају првог полуго-дишта је остварила одличан

успех и једина је из региона Но-вог Сада од министра Чиплића добила рачунар са комплетном пратећом опремом.

Иначе, обележавање Свет-ског дана Рома отпочело је још у суботу, 4. априла, када је Удружење Рома Беочин у препуној сали Дома културе извело пригодан културно-забавни програм.

С обзиром да у граду постоји више ромских удружења и друштава, Светски дан Рома су, 11. априла, заједно про-славили Удружење Културног центра, Шукарипе, Камалипе и Удружење за проучавање ислама. Они су свој про-грам и дружење одржали у

новоизграђеним просторијама КЦ Рома.

Радови на објекту Културног центра Рома, каже општински координатор за ромска питања Агим Дрмаку, налазе се у завршној фази. У тај пројекат Општина Беочин, АП Војводина и UNDP су уложили два милио-на динара, а просторије ће ко-ристити све ромске невладине организације. Чим се изабере извођач, у беочинском ромском насељу ће почети и изградња дечијег игралишта, симболич-но названог "Игралиште за свако дете", за чије подизање је UNDP бесповратно издвојио десет хиљада долара.

Д. П.

Беочинци су имали ретку при-лику и велико задовољство

да угосте сјајну групу мажореткиња из бококоторског града Тивта, које ових дане бо-раве у Војводини. На платоу ис-пред Дома културе, 10. априла, поздравили су их председник Општине мр Богдан Цвејић и в. д. директорка Културног центра Биљана Цвјетковић Андрић, а потом је одржан богат културно-уметнички про-грам. После атрактивног де-филеа, у програму су учество-

вали Модни клуб "Модест" из Тивта, првакиње Црне Горе у свим категоријама у штапови-ма и пом-поновима, Плесно-уметнички центар "Паун", етно бокељске мажореткиње и Мод-но креативни клуб "Ловћен" Њугуши - Цетиње, етно црно-горске мажореткиње. Гости бе-очинске свечаности били су и чланови једине мушке певачке клапе из Новог Сада "Панон", победници VI међународног фестивала у Перасту.

Снимио: Огњен Адемовски

НА ПЛАТОУ ДОМА КУЛТУРЕ

Mажореткињe из Тивта

Црногорске мажореткиње у Беочину

ОБЕЛЕЖЕН СВЕТСКИ ДАН РОМА

Рачунар за ЈасминуУређење Културног центра Рома при крају, а ускоро почиње и изградња дечијег игралишта

Јасмина Дрмаку

Ромска приредба у Дому културе


Борбе на Сремском фронту трајале су пуних 175 дана.

На обе стране учествовало је око 250 хиљада војника. Његовим пробојем коначно је ослобођена читава територија Србије у Другом светском рату. У пробоју, поред јединица ЈНА, које су поднеле главни терет борбе, учестовале су и снаге Црвене армије, Бугарске народ-не армије и једна италијанска бригада.На нашој страни било је 13,5 хиљада погинулих, док се губици непријатеља процењују на око 30 хиљада. Традиционални комеморатив-ни скуп, којим је обележен тај велеки историјски догађај и одата пошта страдалима, од-ржан је у недељу, 12. априла, на споменичком комплексу код Адашеваца. Скуп су органи-зовали републичко Министар-ство за социјалну политику и

рад у сарадњи с републичким Министарством одбране, Репу-бличким одбором СУБНОР-а и општином Шид. Најпре је по-ложен венац Владе Србије, који је положио министар од-бране Драган Шутановац. У име СПС венац је положио заменик премијера, мини-стар унутрашњих послова и председник те партије Ивица Дачић. Положени су и венци савезничких земаља, чији су војници учествовали у пробоју Сремског фронта, као и бројних делегација. Интонирана је и химна „Боже правде“. Прежи-велим борцима и поштовао-цима Народноослободилачке борбе најпре се обратила пред-седница Скупштине општине Шид Наташа Цвјетковић по-себно подсетивши на велику помоћ народа Срема у храни, транспорту и смештају борци-

ма у пробоју Сремског фронн-та. О стратешком значају Сремског фронта, који је био део јединственог фрон-та савезничких земаља, као једној од највећих и најтежих операција, коју је водила На-родноослободилачка војска у Другом светском рату, гово-рио је члан Председништва Ре-публичког одбора СУБНОР-а и сам учесник тог догађаја Јова Радовановић.

-Желимо добре односе с на-шим суседима и свим европ-ским народима и истрајаћемо на темељима антифашизма, мира и толеранције, за које су се тако храбро и одлучно бори-ли наши преци и којима данас одајемо почаст, поручио је с овог скупа министар одбране Драган Шутановац.

С.Ловчанин

У оквиру акције "Очистимо Србију", коју спроводи Ми-

нистарство за заштиту животне средине, Град Сремска Митро-вица учествовао је на јавном конкурсу код истоименог Фонда са пројектом "Очистимо дивљу депонију у Лаћарку". По речи-ма Бошка Уметића, коорди-натора овог пројекта, иначе једног од помоћник митровач-ког градоначелника, пројекат је одобрен, а решење и уго-вор о одобравању 10 милиона динара за реализацију потпи-сани су.

- Ово је први потписани уго-вор ове врсте у Србији, а ко-лико је значајан знају сви они који пролазе регионалним пу-тем ка Републици Српској на пример. Јер, депонија је уз сам пут, настала је 80-тих година прошлог века и на њој се сада налази око 32.500 кубних ме-тара разноразног отпада а обу-хвата око два хектара. Будући да изналажење трајног решења за ту дивљу депонију надилази могућности града шанса која нам се пружила акцијом Ми-нистарства за заштиту живот-не средине, односно Фонда за заштиту животне средине, који је обезбедио средства од дона-тора доноси трајно решење за ову највећу дивљу депонију у нашој општини - рекао је Бош-ко Уметић, који је истакао да су Митровици одобрена значајна средства јер цео буџет помену-тог фонда износи 200 милиона динара.

Након потписивања угово-ра биће расписан тендер за извођача радова. Идеја саме акције „Очистимо Србију“ , по речима Уметића јесте била да се упосле јавна комунална предузећа.

-Радимо на томе да се и покрајина укључи у санације дивљих депонија јер за ком-плентну санацију ове депоније треба између 17 и 18 милио-на динара - додао је Бошко Уметић.

Већ је оквирно сагледано како ће радити будући извођачи радова. Одвоз и депоновање смећа из Лаћарка ће се радити ноћу у затвореним камионима и смеће лагеровати на главни градску митровачку депонију.

Циљ је трајно измештање ове депоније која се сада простире на око два хек-тара државног и приватног земљишта. Ово земљиште ће после чишћења од нагомила-ног смећа бити рекултивиса-но. Прилазни појас ће бити зелени појас са дрворедом и посебном оградом. Управо то су и били опредељујући фак-тори приликом одобравања овог пројекта.

С.Ђаковић

У читаоници библиотеке "Глигорије Возаревић",

8. априла, отворена је још једна изложба сликара Вука Мушкиње. Са пар пригод-них речи и кратким освртом на биографију младог умет-ника изложбу је отворила Весна Спасојевић, библио-текар завичајне збирке. На-кон уводних речи изведен је мали концерт. Трио у саста-ву Јована Божић - виолина, гошћа из Француске Сара Ту-ати - хармоника и сам сликар

са гитаром извели су неколи-ко композиција митровачким љубитељима сликарства. Усле-дио је коктел и продаја слика. По Вуковим речима, недавно открива неслућене могућности пастелне технике и разноврс-ност њене примене. У изложбе-ном простору нису постављене све слике предвиђене за продају, већ је извршена селекција по сродности. Те-матски доминирају апстрактне форме и поетски пејзажи.

Л. В.

ЈП ''Гас-Рума'' je 1. априла ове године након пробног

пуштања у рад и одоризације гаса пустила у рад мерно-регулациону станицу МРС ''Рума I''.

Инвестиција ЈП ''Гас-Рума'' везано за наведену станицу износи 3.649.467,90 динара и обезбеђена је из сопстве-них средстава. МРС је проб-но пуштена у рад 27.3.2009. а одоризација гаса извршена је 1.4.2009. чиме је станица и практично пуштена у погон.

МРС ''Рума I'' је намењена за смањење притиска са при-тиска у разводној гасној мре-жи (средњи притисак 6-12 bar) на притисак у уличној гасној мрежи (ниски притисак 1-4 bar), регулисање излазног притиска у одређеним грани-цама, филтрирање гаса ради заштите трошила и уређаја од прљавштине, мерење прото-ка гаса, као и за одоризацију (наметање препознатљивог мириса природном гасу који је иначе без мириса).

МРС је капацитета 3.500Sm3/h, опремљена је сав-ременом мерном и регулацио-ном опремом домаћих и стра-них произвођача а смештена је у зидану кућицу. Сама кућица је постављена на платоу уну-тар заштитне ограде која се уклапа у простор великог пар-ка у чијем се југоисточном углу налази. У оквиру МРС налази се и улазни-излазни шахт са којег се врши напајање и испорука гаса у мрежу.

Овим објектом и његовим пуштањем у рад обезбеђен је несметан и поуздан проток и притисак гаса у мрежи коју по-крива ова станица, као и евен-туална резерва и подршка већ изграђеним станицама ''Рума II'' и ''Рума III'' на градском подручју Руме. Такође, битан разлог изградње ове станице је и проширење дистрибу-тивне гасне мреже у источној радној зони која би се снабде-вала управо са ове станице.

С.Н.

СРЕМСКА МИТРОВИЦА: ИЗЛОЖБА СЛИКА ВУКА МУШКИЊЕ

Природа и људско тело

У РУМИ

Пуштена у рад мерно регулационaстаница

МРС Рума I

Сремскомитровачка полиција притворила је Милету З.

(27) из Руме, због основа-не сумње да је извршио кри-вично дело разбојништва. Осумњичени је, према наводи-ма полиције, 6. априла ове го-дине ушао у трговинску радњу

у Руми и од продавачице уз претњу пиштољем захтевао да му да 100 евра. Касније се испоставило да је пиштољ био пластични, а истражни судија је Милети З. одредио притвор до месец дана.

Ј.З.

РУМА

Изнуђивао евре пластичним пиштољем

ОБЕЛЕЖЕНА 64. ГОДИШЊИЦА ПРОБОЈА СРЕМСКОГ ФРОНТА

Истрајати на темељима антифашизмаНарод Срема пружио је велику помоћ у храни, транспорту и смештају борцима у завршним операцијама за ослобођење земље

У ОКВИРУ АКЦИЈЕ "ОЧИСТИМО СРБИЈУ"

Трајно решење за лаћарачку депонијуФонд за заштиту животе средине Србије обезбедио 200 милиона динара за еко пројекте, а 10 милиона одобрио за спровођење митровачког пројекта чишћења дивље депоније у Лаћарку

Бошко Уметић

Брда смећа поред пута биће прошлост


Кад Сремци славе онда је на трпези свега у изобиљу,

од шунке, сланине, чвара-ка, печења, слатких колача, штрудли, јер не сме ништа да фали. Тако су и Мартинчан-ке, чланице Удружења жена, кренуле пут Врњачке Бање, закупљеним аутобусом у који је сем путника стало барем 100 килограма сланих и слатких "ића и пића" и којешта другог. Собом су понеле пун век стар прозор, осам деценија стару руком прављену колевку, лутку "породиљу" са луткама бебама, старинске завесе, шлингераје, стољњаке и ручне радове и народне ношње које су саме из-радиле. Јер, све ово им је тре-бало да би реализовале своју поставку " Бабиње и сремачка трпеза" на 6. смотри народног стваралаштва „Златне нити“ у Врњачкој Бањи. Труд није био узалуд. Из Врњачке Бање вратиле су се са дипломом за освојено прво место.

Мартинчанке већ трећи пут учествују на манифестацији "Златне нити" и стари су знан-ци домаћина. И овога пута их је срдачно дочекала глав-на организаторка Светла-на Трифуновић, припао им је највећи простор у хотелу "Звезда", јер домаћини знају да Сремице стижу с мноштвом ручних радова и исто толико сремских специјалитета, при-чала нам је Светлана Коплић, председница Удружења жена Мартинаца.

Њихов штанд осмислио је и уредио аранжер Бранислав Ђукић, власник цвећаре "Фло-ра" у Сремској Митровици, а етно поставка, то се и по причи

осети, изгледала је божанстве-но.

- На штанду смо имале више од 50 врста јела и колача, којима су се, после службе-ног дела манифестације, по-служили и многи посетиоци манифестације. Овогодишње "Златне нити" су имале међународни карактер с обзи-ром на учешће представника свих народа бивше Југославије, тако су се поред нас - из Сре-ма је било и других учесника, појавили са својим обичајима и ношњама Словенци, Босанци, Црнгорци, Македонци ...Сви смо дошли са истим циљем да покажемо како негујемо и чувамо традицију - рекла је Светлана Коплић и наставила да је скуп имао више од 60 из-лагача и 600 учесника, јер ова манифестација заузима високо место међу етно и културним збивањима наше земље. Сре-мице из Мартинаца, у преле-пим народним ношњама, које су саме сашиле и извезле биле су запажене, а успех су пот-врдиле и освојеном значајном дипломом за прво место.

Удружење жена Мартинаца представљало је осам члани-ца: Славица Радосављевић, Милена Бељански Јасмина Жилић, Гордана Драгићевић, Јасмина Ђорђевић, Вера Андрић, Јелица Васиљевић и Светлана Коплић. Иначе, оно окупља 50 чланица, веома је активно и ове године ће про-славити мали јубилеј - пет го-дина постојања. Организатор је и учесник бројих активности, а најважнијим делом сматрају хуманитарне акције.

С.Ђ.

МАРТИНЧАНКЕ НА "ЗЛАТНИМ НИТИМА" У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ

Негују лепе сремачке обичаје Представнице Удружења жена Мартинаца са својом етно поставком "Бабиње и сремачка трпеза", успешно се представило на 6. Смотри народног стваралаштва "Златне нити", одржаној од 3. до 5. априла у Врњачкој Бањи, а зато је заслужило прво место жирија и похвале учесника међународне манифестације

Мартинчанке на "Златним нитима"

Поставка о бабињама у СремуПонуде за најпробирљивије


Након евидентних резултата постигнутих реализацијом

пројекта ''Препознајмо, реа-гујмо, спречимо насиље'', Цен-тар за социјални рад ''Дунав'' у Инђији наставља са новим пројектом на ову тему.Пројекат је насловљен ''365 дана акти-визма у борби против насиља.'' У међувремену радници Центра за социјални рад, представ-ници школа, дома здравља, судства, полиције и тужи-лаштва похађали су семинаре чији је заједнички именитељ било насиље. О насиљу као све озбиљнијем друштвеном проблему и неопходном пре-вентивном деловању било је речи прошле среде на трибини посвећеној насиљу у породици која је одржана у позоришној сали Културног центра у Инђији.

- Отварање СОС линије 565-600 показало се оправданим јер смо за годину дана рада имали 128 обраћања за помоћ и заштиту од насиља. У 77 од-сто случајева су биле жене између 30 и 50 година, и то најчешће незапослене супру-ге, у 17 одсто случајева ван-брачне партнерке. Од укупног броја обраћања 23 одсто су били мушкарци међу којима је

највише пензионера, рекла је Гроздана Раденковић, ди-ректорица Центра за социјални рад.

Нема места где се насиље не дешава. Међутим, најпри-сутније је у породици како фи-зичко, тако и психичко, сексу-ално, економско. 2005. године је донет Закон о насиљу где се у члану 10. каже да је насиље строго забрањено, предвиђене су и казнене одредбе. Пред-ставници Општинског суда у Инђији Недељко Тодоровић и Анђелка Савић изнели су податке о томе колико је присутно кривичних дела по овом основу на територији ове општине. У 2006. години била је 21 кривична пријава за насиље исто толико лица је оптужено, у 2007. од 31 пријаве за насиље 30 лица је оптужено и у 2008. години од 28 пријава процесуирано је 27 кривичних дела за насиље. Изрицане су условне и нов-чане казне, мере лечења од алкохолизма и дроге, мере за-бране приближавања угроже-ном лицу, лане су изречене и три казне затвора.

Представница Дома здравља Валентина Матијевић је го-ворила о жртвама насиља из

угла нарушеног здравља чије лечење кошта појединца и друштво у целини.На трибини су учествовали још проф.др Ве-

роника Шпановић, заменик покрајинског секретара за рад, запошљавање и равнопарвност полова Милош Васин као и

заменик покрајинског омбуд-смана Даница Тодоров.

З.Г.С.

Поводом оснивања Светске здравствене организације

сваке године на овај дан, 7. април, СЗО одабере неки од кључних здравствених пробле-ма и организује међународне, регионалне и локалне кампање које трају целе године. Ове кампање су неопходне ради подизања свести о здрављу грађана и истицању значаја информисаности.

У 2009. години, светски Дан здравља се обележава слога-ном: "Спасите животе. Учините болнице безбедним у ванред-ним ситуацијама."

На локалном нивоу кампање спроводе Завод за јавно здравље Сремска Митровица у сарадњи са овдашњим Домом здравља. Ове године је фокус на безбедности здравствених капацитета (објеката) и спрем-ности, приправности здрав-ствених радника који лече жи-вотно угрожене у ванредним ситуацијама.

У исто време, скренута је пажња на протекле акције и оне које тек треба да се реализују. О акцији СЗО и са-мосталним кампањама Заво-да за јавно здравље и Дома здравља, на прес конференцији орагнизованој тим пово-дом, говориле су др Бранка

Малбашић, Весна Жабљак - главном сестром Дома здравља и Зорица Вучковић - главном

сестром Превентивног центра.Акценат превентивних кам-

пања био је на пушењу и право-

временом откривању малиг-нитета. Месец март је про-глашен месецом борбе против

малигних болести. Највише се радило на едукацији жена о карциному материце и о раку дојке. Поред едукатив-ног, Центар за превенцију је оспособљен за теренски рад. Спроведени су мобилни пре-вентивни прегледи у Босуту, у предузећу "Дрвни комби-нат", Засавици 1 и Дивошу.

Кампања против пушења трајала је три месеца и за то време обухваћене су скоро све школе у општини, дељен је пропагандни материјал у саветовалишту за труднице и у породилишту. У априлу почиње нова кампања "Зга-зи своју последњу цигарету". Превентивни центар орга-низује групно и индивидуал-но одвикавање од пушења, са успешношћу од 30 одсто, по речима Зорице Вучковић.

Како сазнајемо, у плану су три акције у националном про-граму под покровитељством Министарства здравља а то су: "Србија против рака", "Превенција и рано откривање рака дојке" и "Превенција и рано откривање рака дебелог црева".

Неинформисаност или здравље? Одлучите сами...

Л. В.

ИНЂИЈА: НАСИЉЕ СВЕ ОЗБИЉНИЈИ ДРУШТВЕНИ ПРОБЛЕМ

Незапослене супруге најчешће жртве насиљаЗа годину дана рада СОС телефона 128 лица затражило заштиту од насиља, процесуирано 27 кривичних дела

На трибини о насиљу у Инђији

ОБЕЛЕЖАВАЊЕ 7. АПРИЛА, СВЕТСКОГ ДАНА ЗДРАВЉА

Колико се бринемо о свом здрављу ?

Са прес конференције у Заводу за јавно здравље


У Бродоградилишту "Сава" АД у Мачванској Митрови-

ци, прошле среде, 8. априла, поринули су осми брод типа комби фрајтер од 3.850 бру-то регистарских тона, дужине 88,6 метара и сопствене тежи-не од око 1.000 тона којег гра-де за познатог купца. Упоредо са овим бродоградитељи раде на још три брода, истог типа и носивости, за истог наручиоца из Холандије. Овде истичу да посла за сада имају довољно, али је чињеница да су сви уго-вори склопљени ранијих годи-на, јер због светске економске кризе у овој години нема нових уговорених послова.

Директор Бродоградилишта "Сава" АД Мирко Бенко исти-

че да је, у актуелним економ-ским условима који се и те како осете у бродоградњи, приори-тет борба за нове послове уз очување квалификованих и дборих радника.

- Управо због економске ситуације ћемо, по свој при-лици, почети да примењујемо неке од мера рационализација. Ово ће се односити на смањење прековременог рада или чак његово елиминисања, а размишљамо и о скраћењу радне седмице са пет на четири дана - казао је Мирко Бенко.

На реализацији уговорених послова ангажовано је близу 400 радника од чега је 260 рад-ника Бродоградилишта „Сава“, двадесетак су радници "Сава-

Ремонта", а још стотинак је из кооперантских фирми. Наш са-говорник истиче да се до ква-литетних радника тешко долази зато се повремено организују преквалификације.

Крајем марта одржана је трећа аукција за продају Бро-доградилишта "Сава"АД која није била успешна, јер није било заинтересованих купца. Разлог овоме наш саговорник види у великим дуговањима фирме који потичу из много ранијег периода.

Шта ће бити са овим бродо-градилиштем остаје да се види, јер Агенција за приватизацију нову аукцију организује само у случају да се појави сигуран стратешки партнер. С.Ђ.

ОКОМ КАМЕРЕ

Хаварије на мрежиХaварије на инђијској водоводној мрежи веома су честе.

За само две недеље било их 23 што због непажње разних извођача радова, што до дотрајалости мреже али и несавесних возача шлепер камиона који се са својим тешким теретом про-влаче кроз једносмерне улице и уништавају шахтове. Радници ''Водовода'' имају пуне руке посла а ово јавно предузеће ванред-не трошкове. Камера је забележила радове на хаварији у улици Јанка Веселиновића у Инђији. З.Г.С.

Гост Румљана прошле недеље, 9. априла, била

је Борка Вучић, председни-ца Фонда за помоћ младим пољопривредницима Србије. Том приликом, СПШ „Стеван Петровић – Бриле“ поклоњено је 500 садница шљива и спро-ведена је акција под називом „Један првак - једно дрво“.

У акцији садње младих за-сада шљиве учествовало је 100 ђака првака румских школа који су положили и прву ђачку заклетву, и симболично се оба-везали да неће ломити младо

дрвеће, нити прљати своју око-лину.

Заменик председника Оп-штине Рума Драган Кардаш ис-такао је да је ова акција веома корисна - Рума је добила 500 младих шљива, а за Србију то значи 76 хиљада нових сад-ница. Директор СПШ „Сте-ван Петровић – Бриле“ Петар Мартиновић нагласио је да је ово леп вид популаризације пољопривреде, односно воћарства, и да са сличним акцијама треба наставити и убудуће. К.К.

Поводом Ускрса, једног од највећих хришћанских пра-

зника, Одељење за друштве-не делатности Општине Рума организоваће низ активности, све у циљу очувања традиције и развијања креаторских спо-собности код малишана, а под слоганом “Дечје Васкршње радости“. Поводом празника расписан је и конкурс за ли-ковне и литерарне радове за ученике основних школа на теме Васкршње јаје, Васкршња честитка и Васкрс у кући мога претка.

На Лазареву суботу, 11. априла, у порти Храма св. Духа у Руми организовано је такмичење у изради цветних аранжмана. На Велику субо-ту, 18. априла, такође у порти Храма св. Духа, биће органи-зовано такмичење у фарбању јаја и аранжмана од јаја у кор-пицама. На други дан Васкрса,

20. априла, биће организована спортска тајмичења (игре без граница) на Градском тргу, од 11 часова. Сваки члан еки-пе дужан да понесе по једно офарбано јаје како би се могло извести и такмичење у туцању јајима.

-У послеподневним часови-ма одржаће се квиз знања у Великој сали Културног центра у 16 часова за ученике од 1. до 4. разреда, квиз ће обухватити градиво верске наставе, нацио-налне историје и српског језика и народне књижевности. Сви који желе да бодре своје дру-гаре, морају, као улазницу да понесу по једно фарбано црве-но јаје- рекао нам је начелник Одељења друштвених делатно-сти Светислав Дамјанчук.

По свему судећи, усркршњи празници у Руми протећи ће у духу традиције, уз пуно маште и дечије радости. К. К.

Завршен је конкурс за јавне радове ове године у Србији,

а за које су средства обезбеђена из Националног инвестционог плана. Реч је о милијарду и двесто милиона динара, док ће на овај начин привремено доћи до посла 10 хиљада не-запослених. Приоритет ће има-ти лица с евиденције Нацио-налне службе запошљавања из социјално најугроженијих категорија. Како је изјавио директор Филијале Национал-не службе за запошљавање за Сремски округ са седиштем у Сремској Митровици, Тодор

Кузманчевић, у овом региону је до сада забележено највеће интересовање за јавне радове, а пројекти су упућени из свих општина. Укупно је на кон-курс пристигло 47 пројеката. Од тог броја у Филијали је елиминисано осам, с обзиром да не испуњавају прописане услове, док је 39 прослеђено у седиште Националне службе запошљавања у Београд, где ће ускоро бити донета одлука који су пројекти прихваћени. Највећи број пројеката из Сре-ма односи се на заштиту живот-не средине. Посебно су били

ревносни Румљани, с обзиром да је из те општине пристигао највећи број пројеката, а поме-нимо два. Реализација пројекта „Очистимо општину“, омогућила би посао за 66 незапослених, а у оквиру пројекта „Окречимо школе“ привремено би се запо-слило 18 лица с евиденције На-ционалне службе запошљавања. Један од пројеката из старопа-зовачке општине је и "Чишћење и одржавање атмосферске канализације" и уколико буде прихваћен до посла би дошло 50 незапослених лица.

С.Л. Поправка у Веселиновићевој улици

АКЦИЈА РУМСКИХ ЂАКА

Један првак - једно дрвоГост Румљана била Борка Вучић, председница Фонда за помоћ младим пољопривредницима

ДЕЧЈЕ УСКРШЊЕ РАДОСТИ У РУМИ

Цветни аранжмани и фарбана јаја

У БРОДОГРАДИЛИШТУ "САВА", НАКОН ТРЕЋЕ НЕУСПЕШНЕ АУКЦИЈЕ

Раде и надају се новој шансиНа потезу је Агенција за приватизацију која ће нову аукцију организовати само ако се појави сигуран купац бродоградилишта у Мачванској Митровици

ЈАВНИ РАДОВИ У СРЕМСКОМ ОКРУГУ

Пројекти из свих општина

Један од бродова изграђених у Бродоградилишту "Сава"


ХРИСТОС ВАСКРСЕ - ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

Завод за заштиту споменика културеСремска Митровица

СВИМ МЕШТАНИМА БАЧИНАЦАСРЕЋНЕ УСКРШЊЕ ПРАЗНИКЕ ЖЕЛИ

МЕСНА ЗАЈЕДНИЦА БАЧИНЦИ

На општу срамоту, Митро-вица нема биоскоп, а има

статус Града. Својевремено, док није имала овај славни статус, имала је и два са ре-довним репертоаром. Старије генерације можда памте и пројекције из летњег биоско-па. Међутим, један биоскоп је претворен у салон намештаја, а други приватизован, и не ради. Летњи биоскоп је више пута коришћен у разне сврхе које не одговарају његовој основној намени, а данас га више нема, на његовом је ме-сту дискотека.

Захваљујући ангажовању позоришта "Добрица Милу-тиновић", љубитељи великог платна поново су могли ужи-вати у пројекцијама на малој сцени позоришта. У питању је део фестивалског програма "Слободна зона", четвртог друштвено-политички анга-жованог фестивала докумен-тарних филмова. Од самог почетка, од 2005. пројекат "Слободна зона" замишљен је као комплексан програм који се обраћа публици не само својим фестивалом, месечним пројекцијама и турнејом иза-браних фестивалских филмова широм Србије, већ и едукатив-ним програмима за професо-ре и ученике средњих школа,

док приказивањем ангажова-них филмова на телевизијама (Б-92, РТС) популаризује теме које третирају актуелне свет-ске догађаје и њихове после-дице.

"Слободна зона", са базом у Београду, обишла је на турнеји 15 градова Србије . Филмове је погледало преко 10.000 гле-далаца. Одабрани су филмови разних жанрова и стилова који су снимљени у различитим де-ловима света: у Европи, САД, Канади, Кини, Африци и Јужној Америци.

На репертоару пет филмова

У нашем граду фестивал је трајао од 7. до 11. априла, од уторка до суботе. Приказано је пет филмова, дан за даном, а улаз је био бесплатан.

Фестивал је отворен фил-мом Duhovi Cite Soleil, а ау-тори су Асгер Лет и Милош Лончаревић, Данска-САД, 2006.

Причу носе два брата, 2-pac и Bily, харизматични млади људи - вође банди у сиротињским четвртима Хаитија. Уздижући се из беде на једини могући начин, насиљем, бивају ин-струментализовани и брутал-но искоришћени у политичким

играма тадашњег председника Аристида (мало подсећање, рана 2004.) Хаићански пан-дан нашим "Ранама" Срђана Драгојевића, али много суровији и природнији због до-кументарне тежине. Добио је награду Удружења редитеља Америке 2008. за изванре-дан учинак у документарном филму.

Други фестивалски филм носи једну много хуманију црту. The english surgeon (Енгле-ски хирург) редитеља Џефриja Смитa, Велика Британија, 2007. Осликава интимни пор-трет др Хенрија Марша који га потпуно разоткрива током борбе против рака. Помажући свог пријатеља, украинског хи-рурга, бори се на више фрон-това - против украинске неу-словности и неопремљености болнице, против недостатка основних средстава за рад и против своје савести која га мучи када медицина постане немоћна пред неминовношћу. Овај филм је освојио три на-граде: за најбољи дугометраж-ни документарни филм, два пута - Hotdocs и Silverdocs, оба у 2008, и награду публике на Међународном фестивалу до-кументарног филма у Шефилду 2007.

У четвртак је приказан Taxi

to the dark side редитеља Алекса Гибнија, САД, 2007. Смрт недужног таксисте у за-твору града Баграма поставља пред нас лавину питања. Пани-чан страх САД у борби против тероризма отвара својеврсну Пандорину кутију. Недужни су хапшени, примењиване су методе мучења ради добијања информација о терористичким ћелијама, што је, наравно, у директној супротности са Же-невском конвенцијом. Ово није антиамерички филм, ово је филмована самосвест о крајњој угрожености цивилизацијских тековина и темељних принци-па на којима је изграђена сама Америка. Филм је добио Оска-ра за најбољи дугометражни документарац у 2008, такође награду Удружења сценариста Америке за најбољи сценарио за документарни филм у 2008. и на Филмском фестивалу Три-бека 2007. добија награду за најбољи дугометражни доку-ментарац.

Поново ради биоскоп

Heavy Load (2008.) је остварење Британца Џерија Ротвела. То је прича о панк бенду који прави треш об-раде новије поп музике. И то није ништа специјално,

међутим, у бенду свира не-колико младића са посебним потребама. Њихова свакод-невна борба за живот и неис-црпна енергија коју пратимо кроз пробе, студија и свирке показују нам из минута у ми-нут да су границе људскости тамо где их сами поставимо. Освојио је награду публи-ке фестивала документарног филма Britdoc 2008, награду фестивала South by Southwest 2008 и на Raindance фестива-лу 2008.

Последњи филм приказивао се у суботу. Please vote for me је мала школа демократије Веијун Чена, рађена у копродукцији Јужне Африке и Данске 2007. У једној школи у централној Кини спроведен је експеримент са ученицима трећег разреда. Они се први пут сусрећу са демократијом тако што одржавају изборе за председника разреда. Овај филм је један од десет одабра-них, као део пројекта Зашто демократија?

Ако смо случајно геостра-тешка провинција, то не значи да ћемо бити и духовна. Велики допринос позоришта културном животу града.

И још једном: Поново ради биоскоп !

Лазар Вулић

ФЕСТИВАЛ ДУГОМЕТРАЖНОГ ДОКУМЕНТАРНОГ ФИЛМА У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ

"Слободна зона" у нашем граду


Рекли сте да су ове две акт-ташне заштићене неком замком и ви не зна-те који је систем у питању ?

- Да, тачно, тако сам рекао.- Да ли се та замка састоји од неког експлозива ?

- Не верујем, могу чак бити сигуран.Објасните ми зашто мислите да је експлозив искључен ?Пре него што сам одговорио запалих један „голуаз“ и отпих један гутљај

„бурбона“.-Зато што КГБ више не ради такве ствари, нарочито кад су у питању мо-

билни транспорти.- Види, види… А зашто ?- Од како се десила једна несрећа која је коштала живота четворицу

њихових агената.Ћелави господин баци један неповерљиви поглед према ташнама и ућута.

Већ два сата смо дискутовали о разним стварима и тек сад ми је поставио то питање. Пре почетка овог разговора представио ми се као професор психологије. Његов задатак је био да ме опусти и припреми за неко друго испитивање које ће бити много суптилније. На десном зиду канцеларије на-лазио се један велики рам у коме се налазило велико огледало иза кога су били експерти разних профила за контрашпијунажу. Нисам их видео, али сам био сигуран да су ту. То је био стари трик који су сви знали.

-Рекли сте ми да чак ни пуковник Орлов није знао шифру од ове четири бравице које се налазе на ташнама ? Да ли је то могуће ?

Одувек сам мрзео разговоре са психолозима. Ови људи обично постављају изванредно глупа питања. Један експерт за контрашпијунажу никада не би рекао-да ли је то могуће. Једна шифрована брава се може затворити и ако се не зна њена шифра. Али ништа нисам рекао на то. Главни шеф ДСТ ми је рекао да би било пожељно да разговарам мало са једним психологом пре него што нападнемо права питања и одговоре.

- Господине, учините ми задовољство, причајмо о нечему другом.- О чему би хтели да се разговара ?- Причајмо мало о кулинарским специјалитетима Француза, о вину, о

женама.Тачно у тренутку када је отворио уста да нешто каже, једна су се врата

отворила и један господин високог раста уђе у канцеларију. Господин Пси се спонтано диже са столице, што је значило да је овај господин нека важна лич-ност. Имао је проседу косу и орловски нос. Он учини руком један пријатељски знак према психологу и окрете се према мени. Устадох и прихвати понуђену ми руку на поздрав.

-Ја сам пуковник Сантини.-Мило ми је господине! Ја нећу да вам се представим јер ви сигурно

знате ко сам.-Сигурно, сигурно. Седите господине пуковниче и не устручавајте се да ис-

пробате овај изванредни „бурбон“. Ето и ја ћу узети мало да бих Вам правио друштво. Затим се поново окрете према Псиу: Жофроа, можете сад отићи, али позовите ми Сандрину да дође овде, ако је видите. Овај тип ми се свидео одмах. Његов орловски нос и један ожиљак поред левог уха, заобљене очи и обрве истурене у напред. Прави вучји изглед. Могао је имати између 50 и 60 година. Бела кошуља, плава кравата посута ситним тачкицама, плави блејзер. Једна дама од педесетак година уђе у канцеларију без шума, поздрави и седе на једну столицу поред писаћег стола.

-Дакле, друже пуковниче, шта кажете за нашег господина Псиа ?- Ах ништа специјално, психолози су сви исти, постављају дебилска питања

а ви морате да им одговарате интелигентно.-Ха, ха, ха. Ово је добро! Они су стварно како их ви описујете. Али шта

ћемо, и они морају да постоје. Добро, ја сам дошао само да се упознамо и да проћаскамо мало, без уласка у неке детаље. Дакле, ви сте изјавили пред нашим колегама у Мортоу да би желели добити политички азил у нашој земљи ?

-Тачно , то бих желео.-Зашто у Француској а не другде ?

-То је добро питање и покушаћу да вам коректно одговорим. На првом ме-сту ја потичем из једне франкофонске фамилије, где сам имао помало фран-цуско васпитање, зато што је моја мајка била професор француског језика. Живела је чак годину дана у Француској за време студија. На другом месту, ја сам велики обожавалац Де Гола, уосталом као и већина Руса.

-Види, види, а зашто баш Де Гола ?-Зато што је то једина личност која је маркирала историју Другог светског

рата на коректан начин.-А Стаљин ?-То је био највећи пријатељ генерала Де Гола.-Волели сте Стаљина ?-Волео. Немам никакав разлог да га волим или да га мрзим, само га

поштујем више него остале. Једном сам седео на његовом крилу када сам имао осам година.

-Причајте ми о томе.Приметио сам да та дама коју је пуковник именовао Сандрин, пажљиво

слуша све што се говори и куца на стено машини.-Ја сам син једног народног хероја који је пао за отаџбину и као такав

сам имао неке привилегије у односу на осталу децу. Имао сам право да присуствујем рођендану друга Стаљина са осталом групом деце која су била у истом положају.

-А Хитлер, шта мислите о том типу ?-Хоћете да вам кажем поштено или да се послужим уобичајеном

стереотипу.-Обожавам искрене људе. Немате чега да се плашите, јер све што будете

рекли сматраће се као државна тајна "топ сикрит". -Господине, морате схватити једном за увек: ничега се не плашим! Нарочито

када се ради о истини. Већ одавно сам престао да се плашим и не знам како тај осећај изгледа.

Посматрао ме је неколико тренутака као да жели схватити шта се налази у мојој лобањи а затим рече:

-Дакле, били смо код Хитлера.-Адолф Хитлер је био један геније кога се може упоредити са доктором

Франкештајном. Он никада не би постао оно што је био без помоћи Чемберлена, Идна и Черчила, а такође и Интелиџенс Сервиса. Они су створили тај мит и помогли му да дође на власт.

-То је веома озбиљно.-Сигурно да је озбиљно, зато што се истина базира на чињеницама. Де Гол

је био упознат са тим чињеницама. Између њега и Черчила није постојало ни-какво пријатељство. Де Гол је презирао Черчила и Интелиџенс Сервис.

-Зашто је, према вашем мишљењу, Енглеска помогла Хитлеру да дође на власт?-Зато што су осећали патолошки страх од комунизма и Стаљина. -Међутим, Хитлер је потписао пакт са Стаљином?-Чекао сам тај коментар са ваше стране. Ви реагујете као и сви они који не

познају и који нису студирали догађаје који су се одиграли пре потписивања тог пакта. Период између 1918. и 1940. године. Да би се анализирао тај пе-риод потребан нам је најмање један дан. Уколико имате времена на претек, можемо да начнемо ту дискусију. Али да би скратили ту тему изнећу вам само један мали почетак од те теме. Ево питања које мора да себи постави особа да би разумела ту игру: зашто је архива из тог периода запечаћена и не може се отворити до године 2045? Коме ће сметати да се та архива отвори данас или пре двадесет година? Шта има тако тајно у тој архиви што шира публика не би могла да зна? Можете ли да претпоставите?

-Немам никакву идеју! Реците ако знате.-У овој архиви има тако прљавих и подлих ствари које би могле да

проузрокују трећи светски рат. Ако би се простудирали документи који се односе на конференцију или састанак у Минхену, у септембру 1938. годи-не, дошло би до револуције у Европи. Ви знате које су одлуке донешене на тој конференцији. Совјетска делегација, ни Стаљин нису били позвани тамо. Питање које би било инересантно за нас професионалце у контрашпијунажи је следеће: Да ли је Стаљин знао да ће СССР бити нападнут у јуну 1941. го-дине?

-Да, ово добро знам. НКВД је имао у Токију једног агента чије сам име заборавио, а који је послао информацију Стаљину о том нападу. Како беше његово име? Мајку му, заборавио сам!

-Рихард Зорге!-Тачно! То се учи чак у школама контра-обавештајне службе.

OperacijaFeQTON SreM SKiH NO Vi Na (28)

Ova pri ~a ni je plod ma {te. Do ga |a ji ko ji su tu is pri ~a ni su se stvar no do go di li. Ob zi rom da svet po ste pe no na pu {ta sta re mo ral ne za ko ne, a ni je pro na {ao no ve, {to

je pro u zro ko va lo pad qudske vred no sti i do ve lo do si tu a ci je da qudski ì vot po sta je sve jef ti ni ji, pri nu |en sam da iz me nim ime na i me sta do ga |a ja u ovoj pri ~i.

Even tu al na sli~ nost sa bi lo kim ili bi lo ~im bi la bi sa mo igra slu ~a ja. Feqton potpisujemo pseudonimom MOST

eKS Klu ziV Na iS pO VeST Ô Ve Ka KO ji je uê STVO VaO u Naj Ve ]Oj [pi juN SKOj

aFe ri 20. Ve Kazlat no ru no

УСКОРО • УСКОРО • УСКОРО • УСКОРО •

ПОРУЧИТЕ НА ВРЕМЕ СВОЈ ПРИМЕРАК КЊИГЕ

"ОПЕРАЦИЈА ЗЛАТНО РУНО"ПРОМОТИВНА ЦЕНА 550,00 ДИНАРА ДО 1. МАЈА 2009.

ПОЗОВИТЕ СМЕСТА...615-200

(Наставиће се) Забрањено копирање и прештампавање


Ишао сам да посетим мана-стир Велике Дечане, а ишао

сам тамо само да бих видео једну фреску из XIII века. Шта је то инересантно на тој фресци да би се човек одлучио на тако дугачак пут? Могао сам купити у књижари књигу која описује те фреске и видети оно што ме је интересовало. Међутим, та фреска коју сам хтео да видим заслужује тај труд. Чак нисам ни дошао тамо да бих видео целу фреску, него само један детаљ на тој фрески. А детаљ је толико невероватан да је тешко поверовати док се човек лично не увери.

На тој фрески су, између осталог представљена два космонаута, сваки у својој космичкој капсули. Они лете један иза другог. Онај предњи је окренут према другом космо-науту пратећи његову путању. У рукама држе управљаче својих капсула које су аеро-динамичне. Сликар је чак на-сликао цеви из којих излази дим или пара. Централни део те фреске представља Ису-са Христа и његове апостоле. Свако може отићи у тај мана-стир и видети ту фреску. Шта је могло инспирисати сликара да наслика такву једну фреску? То је тема овог натписа. Док се размишља о томе, не сме се заборавити чињеница да је та фреска сликана у XIII веку!

Одкуд сликару идеја да на-слика тако нешто? Ко је могао у то средњовековно време да за-мисли васионску ракету? Како је сликар дошао на ту идеју? То никад нећемо сазнати.

Ко нас гледа?

Ми смо убеђени да, осим нас нема никога горе (или доле). Једино што " знамо " је оно што су нас учили наши преци да негде горе постоји један добри брадати дедица који нас будно мотри да не би направили неки несташлук. Како смо дошли до тог убеђења и ако немамо ни-какав доказ да је то тако? Из једног простог разлога што смо лењи да мало дубље раз-мислимо о Небу. Једностано , наша подсвест одбацује сваку идеју да "горе" постоје друга небеска тела на којима постоји живот. И не само живот него и цивилизације које су далеко развијеније од наше.

Наша планета припада једној од најмањих галаксија, до сада познатих коју назива-мо "Млечни пут" или "Кумова слама". Астрономи су израчу-нали да та мала галаксија сад-ржи око 79 милијарди небес-ких тела! Каква су та небеска тела тешко је рећи. Једино што се са сигурношћу може рећи је да су нека од тих тела мања а нека већа, нека сјајнија а нека тамнија. То је све што знамо, остало су претпоставке. Је ли могуће да ми само постојимо у 79 милијарди разних небеских тела у тој галаксији?

Једна од најстаријих књига из које је људско биће црпе-ло разна знања током неколи-ко хиљада година је Библија или Свето писмо. Широм света

постоје такве књиге које се могу сврстати у неку врсту Библија. Ову коју ми познајемо је писа-на за народе који су живели и живе на простору Средњег истока и Медитерана. Касније је та књига обишла планету земљу и била прихваћена од других народа. Та књига нам је дала идеју нашег постан-ка. Текстови те књиге били су намењени генерацијама људских бића која су живела пре нас и која нису познава-ла скоро ништа што ми данас познајемо. То је тако мора-ло да буде из простог разло-га што је мозак тих људи био на нижем нивоу од данашњег. Библија нека врста буквара за први разред развоја човечан-ства. Не знам колико има оних који су прочитали Библију од корица до корица? Мислим да их има мало. А ево зашто: Све више људи одбацује то учење због поманкања вере у то, а не налазе замену или читанку за други разред.

Ево једног библијског пасу-са ( Библија стварања или Ге-неза)VI поглавље: Када људи почеше да се размножавају на земљи и кћери њихове поче-ше да се рађају, Синови божји видеће колико оне бејаху лепе и пожељне, те их узимаху за жене, оне које то хтедоше..." Овде одмах треба поставити следеће питање: ко су божји синови? Затим: каква су била та деца која су створена овак-вом везом? И даље у шестом поглављу, Библија даје овакав одговор: у то време било је дивова на земљи који су били плод спајања Божијих синова са човечјим ћеркама. То не зна-чи да су то били само физички дивови. Моги су то бити и ди-вови као: Коперник, Планк, Ке-плер, Тесла, Анштајн,и други.

Као прво треба схватити ка-кав је био начин изражавања тих људи из библијских време-наако се има у виду да ништа није постојало од овога што ми данас поседујемо.

Небеска бића

Дакле ко су били ти божји синови? У оригиналном хебрејском тексту називају их Елохими, што је множина од Елоха. Најадекватнији пре-вод на наш језик био би Не-беска бића.Они припадају некој другој планети или цивилизацији. Најбољи опис тих бића се налази у књизи библијског порекла Езекиља или Језекија.

Библија је један збир књига, а не једна књига. Све те књиге су сабране у једну дебелу књигу у IV веку наше ере, а сабрао их је један бискуп из Атине који је познат као Ата-нас од Атене. Сви њени тексто-ви су превођени са превода на превод од стране преводила-ца који нису добро познавали језик са кога су преводили. У неким епохама текстови су писани или превођени према ћефу владара који је у то време владао. Ужаси који су се оди-грали у Средњем веку , за вре-ме владавине Инквизиције го-

воре у прилог тој тези. Хиљаде жена и људи је спаљено на ломачи широм Европе у име тог библијског и лоше преведе-ног Бога. Долазио је до таквих ситуација да су људи питали да ли је Бог створио човека или човек Бога? Већ у самом почет-ку књиге Стварања је учињен изузетно лош превод. Реч Ело-хим је преведена на реч Бог. Чак је учињена и граматичка грешка: Елохим је множина од Елоха на хебрејском језику. Тачан превод би гласио : они који су дошли с неба. Летећи брод је преведен на реч Дух - " И дух божји је лебдео изнад воде" (Стварање I-2) а у ствари требало је превести :"И летећи брод је лебдео изнад воде".

"Начинимо човека пре-ма нашем лику". А преведено је: "И Бог створи човека пре-ма свом лику" што даље значи да је у стварању човечанства учествовало најмање пет Бо-гова или Елохима. Зашто пет? Објашњење је једноставно : на земљи има пет раса људи. Свака од тих раса је створена према нахођењу (лику) Ства-раоца. Ти ствараоци су били изузетно добри уметници сло-бодне воље. Реч Адам је пре-ведена као лично име, а у ства-ри реч Адахам значи дословно ЧОВЕК.

Човек- највећа енигма

Човек је највећа енигма ове планете. Пронаћи праву солуцију те енигме није по-шло за руком ником до сада. Све то је речено у том смислу је базирано на претпоставка-ма. За ову енигму постоје три могуће солуције. Може да се каже да је створен од стране неког Творца који је у ту сврху употребио земљу и хемијске елементе који се у њој налазе. У овој претпоставци има пуно људске логике, али не и обо-ривих доказа. Може само да се констатује следећа чињеница: сви хемијски елементи који се налазе у земљи налазимо их у човеку. Мањак само једног од тх елемената у човечијем ор-ганизму узрокује поремећај у функцији људског организма што даље значи : болест,. Али у овом случају треба веровати у постојање Творца који је при-казан у Библији. И не само ве-ровати него и одбацити научну реалност онога што називамо Еволуција. Може да се каже да је човек продукт једне чисто земаљске Еволуције јер нам наука то доказује, али само до једне одређене тачке, зато што јој недостаје први беочуг у лан-цу и то онај где престаје мајмун и почиње човек. На крају може да се каже да је човекнаста-вио једну Еволуцију на земљи која је почела на некој од 79 милијарди небеских тела. Ова солуција се све више прихва-та у свету као најреланија. Фреска у Високим Дечанима говори у прилог овој тези. На пећинским цртежима у Тасили (Сахара) који су стари 4.000 година могу се видети особе у скафандерима и сферичним кацигама на глави. У Кини , на падинама Тибета, у планинама

Бајн Кара Ула нађено је 712 камених гравираних дискова, који су гравирани пре више хиљада година. Ови дискови су прекривени спиралним писмом које још никад није виђено. Професор Тсум Оун Нуи који предаје Преисторију на академији у Пекингу је успео да дешифрује то писмо које је најстарије до сад нађено. Тај текст је толико изненађујући да је Мао Це Тунг и његова вла-да забранио објављивање овог текста. Текст је објављен тек после његове смрти. Између осталог ту се може прочитати следеће: " Дропи су сишли с неба у њиховим небеским гли-серима и десет пута , до изла-ска сунца, људи жене и деца су се сакривали у пећинама. На крају су ипак разумелу да Дро-пи немају намеру да чине зло и да су дошли у пацифичкој намери. " Ови дискови су аа-нализирани у лабаратотији од стране најбољих кинеских на-учника који су утврдили да ти дискови садрже у себи углав-ном Кобалт. Они су емитовали вибрације које доказују да су били употребљавани у елек-тричним водовима. Да видимо шта нам даље каже Библија?

У књиги Псалми XXXIII, 13-14 наилазимо на овакав па-сус: са небеске висине (Бог) Створитељ посматра све чове-кове синове са места где оби-тава. Он посматра све станов-нике земље. Ми обични људи већ смо у стању да помоћу са-телита, са висине од 200 кило-метара посматрамо миша како грицка траву у пољу. А шта тек може да посматра неко ко има технику десет пута развијенију од наше? Људи тог времена нису још знали за електронске оптичке справе, тако да нису ни покушавали да схвате како их неко посматра са толике ви-сине.

Подморница- велика риба

Али они су се сналази-ли да искажу шта су видели употребљавајући поређење. На пример, како би могли да причају о подморници ако не знају шта је то подморница. Ево интересантног библијског пасуса који говори о подморни-ци: Створитељ заповеди једној великој риби да прогута Јонаса који остаде у утроби рибе три дана (Јонес, II-1). Уствари се овде ради о подморници коју ми сад познајемо, али за људе из тог времена, била је то ве-лика риба. Дигестивна моћ једне тако велике рибе (Кит) је толико јака да је могла свари-ти човека за три сата! А да не говоримо о дисању, јер у утро-би нема ни трага од кисоника. Јонас је остао у подморници три дана и састао се са неким. Када се тај састанак завршио поново се нашао на сувом: да-кле, створитељ нареди риби да испљуне Јонаса на обалу. (Јонас II-11) Пророк Јонас је живео у IX пре Христа! Библија је пуна оваквих прича, али тре-ба их читати пажљиво.

М.Остојић

ПОСТОЈИ ЛИ ЖИВОТ ИЗНАД НАШЕ ПЛАНЕТЕ?

Разлика између прошлости, садашњости и будућности је само једна илузија

( Алберт Аjнштајн 1955.)

Фреска из Високих Дечана сведочи да је сликар живео

у неком другом времену испред својих савременика

Библија прича важне ствариСви иконописци и остали сликари који се баве сакрал-

ном уметношћу су велики познаваоци библијских текстова, а Библија прича о фантастичним догађајима који се дешавају у Свемиру, који су лоше преведени или су ти догађаји представљени како је коме одговарало. Овај сликар из Ви-соких Дечана није живео у свом времену. Он је отишао у неко друго време испред својих савременика. Ко зна како су га третирали његови савременици? Можда је он за њих био поремећена личност која говори којешта. Он је имао среће да живи на овим просторима а не тамо где су живели Галилео Галилеј или Ђордано Бруно.

Библија је књига која нам говори нешто веома важно, али нажалост ми се не трудимо да разумемо шта хоће да нам каже, а Она хоће да нам каже следеће: одакле долазимо, за-што смо овде и где одлазимо.

Ватрена колаЕво још једног примера:

у Библији можемо да про-читамо да је Елие (Свети Илија) отишао на небо у ватреним кочијама! Како би друкчије могли да се изразе ако нису знали за авион ракету или васион-ску летилици? За њих су то била ВАТРЕНА КОЛА, као што је виски, за америч-ке Индијанце био ватрена вода.


Понедељак

12:00 Емисија : Срем на

длану - хроника општине

Сремска Митровица (р)

13:00 Квиз : Позив за

добитак

14:30 Тв новела :

Љубавна прича

15:15 Емисија : Мобил е

15:30 Цртана серија :

Мистер Бин (р)

16:00 Емисија : Пут вина

(р)

16:30 Емисија :

Кухињица

17:00 Информативна

емисија : Инфо 1

17:15 Емисија : Срема на

длану - хроника општине

Шид

18:10 Серија :

Пријатељи и супарници

(р)




Мистер Бин

20:00 Тв новелла :

Љубавна прича (р)

21:00 Спортска емисија :

Спорт СТВ-а





22:30 Забавна емисија :

Флеш (р)

23:00 Серија : Под сун-

цем Сен Тропеа

Уторак


длану - хроника општи-

не Шид (р)


добитак



15:15 Емисија : Мо-

бил е



16:00 Спортска емисија

: Спорт СТВ-а (р)


Кухињица




длану - хроника општи-

не Рума



(р)




Муфљуз

20:00 Тв новелла :

Љубавна прича (р)

21:00 Политички толк

шоу : Очи у очи






Војводина као други

свет

23:00 Серија : Под сун-

цем Сан Тропеа

Среда12:00 Емисија : Срем на длану - хроника општи-не Рума (р)13:00 Квиз : Позив за добитак14:30 Тв новела : Љубавна прича15:15 Емисија : Мо-бил е15:30 Цртана серија : Мистер Бин (р)16:00 Емисија : Војводина као други свет (р)16:30 Емисија : Кухињица17:00 Информативна емисија : Инфо 117:15 Емисија : Срем на длану - хроника општи-не Инђија18:10 Серија : Пријатељи и супарници (р)19:00 Информативна емисија : Инфо 219:30 Цртана серија : Мистер Бин20:00 Тв новела : Љубавна прича (р)21:00 Забавна емисија : Гром из ведра неба (р)21:30 Серија : Пријатељи и супарници22:15 Информативна емисија : Инфо 322:30 Емисија : Пут вина (р)23:00 Серија: Под сун-цем Сан Тропеа

Четвртак

12:00 Емисија : Срем

на длану - хроника

општине Инђија (р)


добитак



15:15 Емисија : Мо-

бил е



16:00 Политички ток

шоу : Очи у очи (р)


Кухињица



17:15 Русински магазин



(р)

19:00 Инфорнативна



Мистер Бин

20:00 Забавна емисија :

Без тамбуре нема песме





22:30 Емисија : Везе

23:00 Серија: Под сун-

цем Сан Тропеа

Петак12:00 Русински мага-зин (р)13:00 Квиз : Позив за добитак14:30 Тв новела : Љубавна прича15:15 Емисија : Мо-бил е15:30 Цртана серија : Мистер Бин (р)16:00 Емисија : Везе (р)16:30 Емисија : Кухињица17:00 Информативна емисија : Инфо 117:15 Емисија : Срем на длану - хроника општи-не Сремска Митровица18:10 Серија : Пријатељи и супарници (р)19:00 Информативна емисија : Инфо 219:30 Цртана серија : Мистер Бин20:00 Тв новела : Љубавна прича (р)21:00 Документарна емисија : Сремске при-че (р)21:30 Серија : Пријатељи и супарници22:15 Информативна емисија : Инфо 322:30 Спортска емисија : Спорт СТВ-а22:35 Емисија : Казивања23:05 Серија: Под сун-цем Сан Тропеа

Субота

12:00 Пољопривредна емисија : Паор (р)13:00 Квиз : Позив за добитак14:30 Политички толк шоу : Очи у очи (р)15:00 Филм (р)16:30 Емисјиа : Везе (р)17:00 Забавна емисија: Мега шоу18:00 Викенд серија : Ко те шиша (р)19:00 Забавна емисија : Гром из ведра неба19:30 Цртана серија : Муфљуз20:00 Филм21:30 Емисија : Казивања (р)22:00 Забавна емисија : Флеш22:30 Емисија : Мо-бил е22:45 Викенд серија : Ко те шиша23:45 Емисија : Пут вина

Недеља

12:00 Цицина тезга

13:30 Пољопривредна

емисија : Паор

14:30 Емисија : Срем-

ске приче

15:00 Филм (р)

16:30 Забавна емисија

: Без тамбуре нема пес-

ме (р)

18:00 Викенд серија :

Ко те шиша (р)


Казивања (р)


Мистер Бин

20:00 Филм

21:30 Забавна емисија

: Мега шоу

22:30 Спортска емисија

: Спорт СТВ-а

22:45 Викенд серија :

Ко те шиша


Војводина као други

свет (р)

ТВ ПРОГРАМ СРЕМСКЕ ТЕЛЕВИЗИЈЕ ЗА НАРЕДНУ НЕДЕЉУ www.sremskatelevizija.com

Такмичарска сезона у спортском риболову, већ

по традицији, отворена је у Специјалном резервату при-проде “Засавица,“ у суботу, 11 априла, када је код Ви-зиторског центра одржана шеста по реду “Штукијада“. Интересовање за ту већ пре-стижну риболовачку мани-фестацију било је изузетно велико. Већ сутрадан, након што је обелодањено њено одржавање, пријавио се мак-симално могућ број учесника.

Наступило је 65 риболоваца из многих градова широм Србије, али и из Хрватске и БиХ. Вре-ме је било просто идеално за такмичење, прави пролећни дан, сунчан и без ветра. Ужи-вали су они који су пецали, али и гости Специјалног ре-зервата, који је већ израстао у једну од најтрактивнијих туристичких дестинација у земљи, за оне жељне уживања у чарима хиљдама година не-такнуте природе.

Победио је Слободан Јова-

новић из београдског Риболо-вачког друштва “27 март“. По-беднички улов био је тежак два килограма. Занимљиво је да је то била и једина штука. Тако су победнику припали печено прасе од мангулице, као прва награда, али и друга и трећа, печана гуска и печена патка. По добром риболовачком обичају, након церемоније проглашења победника и фотографисања, трофејна штука враћена је у бару.

Истина, била су још два улова. Но, једна штука била је мања у односу на пропозиције такмичења, док се друга измигољила злосрећном рибо-ловцу.

И поред скромног улова, наставак дружења протекао је у добром расположењу, уз паприкаш од мангулице и му-зику.

Циљ “Штукијаде,“ у потпу-ности је остварен. На најлепши начин означили смо поче-так пролећа, а дан смо про-вели у пријатном дружењу. Такмичарски резултати, на-равно, били су у другом пла-ну. Већ размишљамо о седмој „Штукијади“, која ће се одржа-ти на јесен, а тада ће сигурно бити и бољи улов, изјавио је директор Специјалног резерва-та природе „Засавица“ Слобо-дан Симић.

С.Ловчанин Фото: М. Милеуснић

НА ШЕСТОЈ „ШТУКИЈАДИ“ У СРП „ЗАСАВИЦА“

Победнику све награде

Победник Штукијаде Слободан Јовановић

Дружење након такмичењаНаграде победнику уручио Слободан Симић

Среда, 15. април 2009. 41SPORT

BOWLING

САВАТЕ

БОЋАЊЕ

Два кола пре краја овог дела првенства екипа Сирмијума

је обезбедила титулу победника овог дела после победа над Уни-ком Кендијем и Црвеном звездом. Још увек актуелни првак, Уником Кенди тражио је у мечу против Сирмиума последњи воз који ће је одвести у борбу за плаy-офф. Екипа Сирмиума лишена помоћи два странца, Кобала и Патерсона, ослонила се на домаће снаге. После првог сета "Кендијевци" су водили са 2:0 остварећи преко 100 пинова предности. Онда се разиграо рас-положени Живадиновић (просек 190) коме су успешно асистирали Николић, Димитријевић и Герић па су два следећа сета донела потпуни преокрет и вођство Сирмиума од 4:2 уз 39 пинова предности. Најважнији играчи код противника, Аћимовић и Луковац никако нису успели да нађу своју игру. Када је у последњем сету Живадиновић направио велику предност против Аћимовића било је јасно да Сирмијум само треба да са-чува огромну предност у пиновима.

"Уникум Кенди" се понео из-узетно коректно и уз сагласност њиховог Младена Аћимовића, утак-мица је каснила двадесетак минута због кашњења играча Сирмиума Вука Герића, проузрокованог то-талним саобраћајним колапсом.

У дуелу са Црвеном звездом Сирмиум је укњижио још једну убедљиву победу са максималних 10:0. Ипак, до ове победе се до-шло много теже него што то кона-чан резултат говори. Наиме, Црве-на Звезда, предвођена актуелним појединачним прваком државе Ђорђем Ђермановићем, до сада никако није успевала да пронађе победнички ритам. Изгледа да су им се све коцкице сложиле баш у првом сету против Сирмиума када је победник одлучен у буквал-но последњем бацању. Срећа и концентрација донели су тесну предност Сирмиуму од 8-7, по-сле чега су "звездаши" клону-ли духом, те је уследела лагана "егзекуција". Најбољи појединац утакмице био је Бранко Кобал са просеком 210,50, док је Марк Патерсон вредно сакупио чак 13 game поена. У последњем сету опет је блистао рекордер лиге Милош Димитријевић остварив-ши одличних 246, а и Александар Николић је допринео победи са три појединачна тријумфа, упркос ниском просеку.

Сирмиум већ у суботу очекује дерби против актуелног шампиона државе, екипе УНИКОМ-КЕНДY која је у променљивој форми. Меч је на програму од 13 часова у Земуну.

Успеси Сирмијума

Tim Broj mečeva

Pobeda Nerešeno Poraza Poeni Prosek pinova

Ukupno pinova

Bodova

1. SIRMIUM 11 10 0 1 88:22 176.11 30995 20

2. MINOTTI 10 7 0 3 70:30 175.02 28003 14

3. CLUB 300 Alfa 10 7 0 3 67:33 174.98 27997 14

4. WBB 10 7 0 3 68:32 174.40 27904 14

5. SINGIDUNUM-NPS 10 7 0 3 57:43 170.96 27353 14

6. VOŽDOVAC 10 7 0 3 54:46 167.39 26783 14

7. UNIKOM KENDY 10 6 0 4 60:40 173.62 27779 12

8. TZITZE 11 5 0 6 50:60 160.30 28212 10

9. ZEMUN 10 4 0 6 50:50 166.76 26682 8

10. CRVENA ZVEZDA 10 3 0 7 36:64 162.79 26047 6

11. KRUPARI 10 3 0 7 39:61 158.43 25349 6

12. SMILEY 10 0 0 10 12:88 145.75 23320 0

13. CLUB 300 Beta 10 0 0 10 9:91 143.57 22971 0

Rang lista BK SIRMIUM - 2009.

other tournaments

business & house leagues BK SIRMIUM 1. BLS friendly games and trainings

TOTAL

2009 g total pins avg g total pins avg g hg total pins avg

1 Aleksandar Živadinović 12 2311 192.58 3 623 207.67 15 246 2934 195.60

2 Branko Kobal 24 4682 195.08 30 5877 195.90 54 276 10559 195.54

3 Mark Paterson 28 5209 186.04 36 6805 189.03 64 257 12014 187.72

4 Aleksandar Čolak 0 0 1 183 183.00 1 183 183 183.00

5 Dušan Žurka 4 673 168.25 6 1055 175.83 10 207 1728 172.80

6 Aleksandar Nikolić 28 4779 170.68 93 15774 169.61 121 257 20553 169.86

7 Miloš Dimitrijević 28 4754 169.79 21 3262 155.33 49 258 8016 163.59

8 Vuk Gerić 19 3062 161.16 33 5438 164.79 52 230 8500 163.46

9 Svetozar Čolak 5 788 157.60 2 289 144.50 7 182 1077 153.86

10 Danilo Ljevnaić 4 576 144.00 26 3960 152.31 30 231 4536 151.20

11 Dejan Ljevnaić 0 0 1 146 146.00 1 146 146 146.00

Срђан Василић и Петар Божи-чковић, чланови Савате-бокс

клуба Кинг из Сремске Митрови-це освојили су златне медаље на Првенству Србије у савате боксу за пионире које је одржано прошле суботе у Београду и на коме је на-ступило 150 најбољих младих так-мичара.

Срђан Василић је освојио злат-ну медаљу у категорији пионира до 56 килограма, а Петар Божичковић најсјајније одличје у категорији до 65 килограма.

"Краљевима" два злата

Срђан Василић, тренер Ивица Тодоровић и Петар Божичковић

На теренима новосадских боћарских клубова Војводина и

Брацо, одржан је квалификациони турнир Купа Војводине, на којем су учествовали: Брацо и Војводина (Нови Сад), Сириг, Велебит (Клек), Далматинац (Рума), Шимановци и Фрушка гора (Ердевик).

Група А, Брацо – Далматинац 5:3 (тројка, 10:4, Шуша, Рајић, Брадаш – Р. Кљајић, Самарџија, М. Веселиновић; пар 7:7, Цветиновић, Бијељац – С. Кљајић, Јовановић; појединац 9:10, Лемајић – Обрадовић; кругови 11:5, Швоњуа – Д. Веселиновић); Војводина – Сириг 8:0 (тројка, 8:6, Д. Вукша, Зелић, Ж. Вукша – Н. ОЛујић, Д. Вујановић, Миланко; пар, 11:5, Бојбаша – Вишић; појединац, 9:8, Николаш – М. Олујић; кругови, 17:15, Ћиритовић - М. Олујић); Војводина – Брацо 6:2 (тројка, 7:13, Ж. Вукша, Зелић, Старчевић – Шуша, Рајић, Брадаш; пар, 13:0, Бојбаша, Вишић – Цвијетиновић, Бијељац; појединац, 12:4, Ни-колаш – Лемајић; кругови, 17:6, Ћиритовић – Швоња).

Група Б, Фрушка гора – Велебит 8:0 (тројка, 9:8, Ћалић, Манојловић, Пунаша, замена Лалић – Зиројевић, Б. Радмиловић, Рајичић ; пар, 8:7, Добријевић, замена Герик, Бабић – Д. Радмиловић, Брујић; појединац, 13:4, Бијелић – Радека; кругови, 14:13, Шапоња – Рашетић); Шима-новци – Фрушка гора 6:2 (тројка, 9:6, Товиловић, Дјурић, Чучковић – Ћалић, Манојловић, Лалић; пар, 7:6, Тодоровић, Вукчевић – Добријевић, Герик; појединац, 9:10, Каназир – Бјелић; кругови,

12:8, Свркота – Шапоња).За завршницу Купа Војводине,

са квалификационог турнира у Новом Саду пласирали су се по-бедници група - Војводина и Ши-мановци. Организовани су и ква-лификациони турнири Првенства Војводине у прецизном и брзин-ском гађању, као и у штафети. За финални турнир пласирали су се: прецизно гађање, Каназир и Сврко-

та (Шимановци), Бојбаша и Нико-лаш (Војводина); брзинско гађање, Веселиновић и Обрадовић (Дал-матинац), Старчевић (Војводина) и Чучковић (Шимановци); штафе-та, Бјелић, Ћалић (Фрушка гора), Чучковић, Вукчевић (Шимановци), Веселиновић, Обрадовић (Дал-матинац) и Николаш, Д. Вукша (Војводина).

Ж. Радивојевић

Војводина у завршници

Боћарски клуб Шимановци

Такмичари митровачког "Вала", који су већ неколико година

неприкосновени у Србији када је реч млађим катагоријама, најављју успешну сезону и у овој години, када се обележава шест деценија тог узорног спортског колектива. На Првенству Војводине у Апати-ну на дугим стазама, митровачки кајакаши су у јакој конкуренцији остварили више запажених резул-тата. Драган Ханчовски освојио је бронзану медаљу, Петар Милковић био је четврти, а Немања Марковић шести.Регата у Бездану на стази дугој 2.000 метара донела је нове успехе такмичарима "Вала". Златне медаље припале су у пионирској

конкуренцији Раши Марковићу и Бори Лазићу. У конкуренцији каде-та Петар Милковић био је трећи, а Драган Ханчевски шести.

Но, нема предаха, јер такмичар-ска сезона се захуктава.

-У суботу, 18 априла у Београ-ду на Ади Циганлији - истиче један од тренера "Вала" Ненад Косјер. - очекује нас контролно такмичење за улазак у репрезентацију Србије. Сениор Владимир Вујанић наступиће у дисциплинама на 500 и 1000 метара, а од кадета из нашег клуба учествоваће Петар Милковић, Драган Ханчевски, Немања и Раша Марковић и Бора Лазић.

С.Л.

"Валовци" без предаха

BK Club300 и BK Sirmium

КАЈАК

Среда, 15. април 2009.42 SPORT

ФУДБАЛ КОШАРКА

ОДБОЈКА

РУКОМЕТ

ПРВА ЛИГА СРБИЈЕРезултати 23. кола: –Нови Пазар – Инђија 2:2, Бежанија – БСК 0:1, Севојно – Спартак Златибор вода 3:0, Младост (А) – Смедерево 0:2, Млади радник – Вождовац 1:0, Динамо –Металац 2:2, Срем – Нови Сад 1:3, Младост (Л) - ЧСК Пивара 1:1, Колубара – Хајдук 2:0.

1. БСК 23 14 7 2 31:10 492. Смедерево 23 14 7 2 35:16 493. Мл. радник 23 13 5 5 24:16 444. ЧСК Пивара 23 10 7 6 23:17 375. Инђија 23 9 7 7 31:26 346. Металац 23 9 7 7 26:22 347. Спартак 23 9 7 7 21:21 348. Срем 23 8 8 7 23: 21 329. Младост (А) 23 6 10 7 17:18 28 10. Колубара 23 7 7 9 24:26 2811. Севојно 23 6 9 8 33:31 2712. Нови Сад 23 7 6 10 22:25 2713. Бежанија 23 7 6 10 23:28 2714. Динамо 23 6 8 9 26:27 2615. Нови Пазар 23 7 5 11 28:31 2616. Младост (Л) 23 6 6 11 13:26 2417. Вождовац 23 5 8 10 24 31 2318. Хајдук 23 2 4 17 16 48 10

У следећем колу састају се: Металац - Колубара, Хајдук - Млади радник, Вождовац - Младост (А), Смедерево - Севојно, Спартак Златибор вода - Бежанија, БСК - Младост (Л), ЧСК Пивара - Срем, Нови Сад - Нови Пазар и Инђија - Динамо.

НОВИ ПАЗАР – ИНЂИЈА 2:2 (1:0)

НОВИ ПАЗАР:Градски стадион, гледалаца 2.500. Судија: Траиловић (Заје;ар). Стрелци Х. Укић у 34. и Шкриељ у 90. минуту за домаће, а Бубало и Јанковић (из пенала) у 85. минуту за госте. Жути картони: Лотинац, Гурдиељац, Шкриељ, Бејтовић (Нови Пазар), Бубало (Инђија).НОВИ ПАЗАР: Бешировић 6, Тајдић 6, Арифовић 7, Лотинац 7, Гурдиељац 6, шкриељ 7, Бејтовић 6 (Ницевић, Пузовић), Хамидовић – (Х. Укић), Кецап 6, Бихорац 7, А, Укић 6.ИНЂИЈА: Полексић 6, Блануша 6, Новаковић 6, Јоксимовић 6, ЈакшИћ 6, Вукобратовић 6, Станисављевић 6 (Бубало 7), Јанков 7 (Прљевић), Костић 7, Наглић 6 (Перовић), Јанковић 7.

СРЕМ - НОВИ САД 1:3 (1:2)

СРЕМСКА МИТРОВИЦА: Стадион Срема, гледалаца 300. Судија: Грујић (Ниш). Стрелци: Филиповић у 18. за домаће, а Богуновић у 16. и 33. (из пенала) и Човило у 80. минуту за госте. Жути картони: Лабус, Совиљ (Срем), Пушкарић (Нови Сад).СРЕМ: Лабус 5, Филиповић 7, Маловић 6 (Томић), Совиљ 6, Ђукановић 7, Б.Јовановић 6, Каизи 7, Вукмир 6, Свитлица 6, Срећковић 6, Јанковић 6 (Савићевић 6).НОВИ САД: Јованић 7 (Весић 7), М.Новаковић 7, Пушкарић 7, Говедарица 7, Каран 7, Човило 8, Рашованов 7, Стеванчевић 8, С.Новаковић 7, Богуновић 8, Ђуровић 7 (Мудринић).

СРПСКА ЛИГА ВОЈВОДИНАРезултати 21. кола - Сента: Сента – Словен 3:1, Нови Сад: Пролетер – Вршац 2:0, Шид: Раднички – Раднички (С) 0:1, Кикинда: ОФК Кикинда – Младост 0:0, Нова Пазова: Раднички – Металац АВ 2: 1, Темерин: Слога – Биг Бул 2:1, Оџаци: Текстилац Итес – Бачка 3:2, Палић: Палић Коминг – Спартак2:0.

1. Пролетер 21 14 6 1 37:14 482. Младост 21 11 7 3 29:21 403. Сента 21 10 6 5 31:23 364. Раднички (С) 21 11 3 7 28:27 365. Раднички (Ш) 21 10 5 6 34:17 356. Кикинда 21 8 6 7 37:26 307. Раднички(НП) 21 8 6 7 35:24 308. Бачка 21 8 6 7 28:28 309. Биг Бул 21 7 8 6 28:25 2910. Вршац 21 7 7 7 25:30 2811. Слога 21 6 9 6 25:27 2712. Палић 21 7 6 8 22:24 2713. Спартак 21 5 8 8 29:32 2314. Металац АВ 21 4 9 8 21:26 2115. Текстилац 21 3 4 14 26:46 1316. Словен 21 0 2 19 13:56 2

Следеће коло - Рума: Словен – Палић Коминг, Дебељача: Спартак – Текстилац Итес, Бачак Паланка: Бачка – Слога, Бачинци: Биг Бул – Раднички (НП), Футог: Металац АВ – ОФК кикинда, Бачки Јарак: Младост – Раднички (Ш), Сомбор: Раднички – Пролетер, Вршац: Вршац - Сента. Д.Б.

РАДНИЧКИ (Ш) – РАДНИЧКИ (С) 0:1 (0:0)

ШИД: Стадион Радничког, гледалаца 200. Судија: Брдар (Нови Сад). Стрелац: Ресановић у 61. минуту. Жути картони: Вукмир (Раднички,Ш), Ресановић (Раднички,С).РАДНИЧКИ (Ш): Илић 6, Чобановић 6, Ђуркић 6, Вукмир 6, Пуђа 7, Миловановић 6, Нинић 7, Дукић 6, Јовановић 6 (Милетић 6), Боројевић 6 (Пендо 6), Везировић 6 (Ковачевић 6).РАДНИЧКИ (С): Зоговић 8, Вуковић 7, Јосић 7, Видовић 7, Дабић 7, Ресановић 8, Кани 7, Тимар 6 (Боснић 6), Орсић 6 (Станивуковић), Ђокић 8, Станковић 7.

СЛОГА – БИГ БУЛ 2:1 (0:1)

ТЕМЕРИН: Стадион Слоге, гледалаца 300. Судија: Каталинић (Апатин). Стрелци: Миљеновић у 67. И Васиљевић (из пенала) у 80. минуту за домаће, а Милашиновић у 21. минуту за госте. Жути картони: Самарџић, Бајић, Тинтор (Слога), Јевђевић (Биг бул).СЛОГА: ЈеличИћ 8, Татић 7, Вуковић 7 (Васиљевић 8), Миљановић 8, Миловић 7, Вукоје 7, Драгољевић 7, Тинтор 7, Бајић 7 (Трининић 7), Пејовић 6 (Петрика 7), Самарџић 7.БИГ БУЛ: Вуковић 7, ГачИћ 7 (Вучетић 7), Радин 7, Вукобрат 7, Милашиновић 7, Веселиновић 7, Јевђовић 7 (Милићевић), Пурић 8, Пауљевић 7, Ливаја 6 (Симеуновић 7), Перовић 6.

ВОЈВОЂАНСКА ЛИГА – ЗАПАДРезултати 22. кола - Пећинци: Доњи Срем – Први мај Агрорума 5:0, Љуково: Љуково – Борац 1:1, Беочин: Цемент – Раднички (И) 1:1, Младеново: Будућност – Црвена Звезда 0:1, Растина: Солунац – Полет 1:2, Каћ: Југовић – Раднички (СМ) 8:1, Турија: Младост – Хајдук 2:0. Ветерник: Ветерник – Црвенка 2:0, Станишић: Станишић – Јединство 2:0.

1. Ветерник 22 16 5 1 39:10 532. Д. Срем 22 16 4 2 43:8 523. Ц. Звезда 22 12 5 5 32:24 414. Цемент 22 10 10 2 30:16 405. Борац 22 10 7 5 31:18 376. Младост 22 11 2 9 26:28 357. Раднички (И) 22 9 5 8 33:21 338. Будућност 22 10 3 9 23:21 339. Југовић 22 9 5 8 40:26 3210. Хајдук 22 9 4 9 32:25 3111. Солунац 22 8 4 10 28:27 2812. Љуково 22 6 6 10 27:25 2413. Полет 22 7 2 13 31:57 2314. Станишић 22 6 4 12 25:44 2215. Раднички(СМ) 22 6 3 13 20:44 2116. Јединство 22 4 4 14 20:38 1617. Први мај Аг. 22 4 4 14 14:40 1618. Црвенка 22 4 4 14 20:42 16

ДОЊИ СРЕМ – ПРВИ МАЈ АГРОРУМА5:0 (1:0)

ПЕЋИНЦИ: Спортски центар "Сувача", гледалаца 250. Судија: Бошко Рогић (Индјија) 7. Стрелци: Зелинац у 40. (из једанаестерца), Бероња у 53. Скорупан у 63. Јосимов у 76. и Кнежевић у 85. минуту. Жути картони: Карић (Доњи Срем), Ћорић (Први мај Агрорума).ДОЊИ СРЕМ: Башић, Карић 7, Јосимов 7,5 Наић 7, Скорупан 8, Ристић 7,5 Букорац 7 (Игор Ћирковић), Бероња 7, Штерлеман 7, Петровић 7 (Кнежевић 7), Зелинац 7 (Иван Ћирковић).ПРВИ МАЈ АГРОРУМА: Марковић 6, Путица 6 (Малетић), Ћорић 6, Дјокић 6, Старчевић 6, Дејановић 5,5 Коларевић 6, Петковић 6, Сикирица 6 (Племић), Милановић 6, Чупељић 6 (Алемпић). Ж. Радивојевић

СРЕМСКА ЛИГАРезултати 22. кола - Платичево: Јединство – Јединство (Р) 0:1, Бешка: Хајдук – Слога 2:1, Сурдук: Борац – Змај 2:0, Деч: Сремац – Борац (М) 0:1, Лаћарак: ЛСК – Хајдук (В) 3:1, Кузмин: Граничар – Јадран 9:0, Кукујевци: Фрушкогорац – Полет 2:1 (прекид, гости), Нови Бановци: Омладинац – Дунав 1:0, Крњешевци: Слога Милшпед – Сремац (В) 1:0.

1. Слога 22 15 4 3 66:14 482. Омладинац 22 14 3 5 37:20 453. Борац (М) 22 13 5 4 27:12 444. Борац (С) 22 12 3 7 42:29 395. ЛСК 22 11 6 5 31:20 396. Фрушког.(-1) 22 11 6 5 35:22 387. Слога Мил.(-1) 22 10 6 6 31:22 358. Хајдук (В) 22 10 4 8 28:24 349. Дунав 22 9 6 7 38:27 3310. Јадран 22 10 3 9 29:40 3311. Јединство (Р) 22 9 3 10 32:29 3012. Граничар 22 8 4 10 33:29 2813. Хајдук (Б) 22 8 4 10 30:32 2814. Сремац (Д) 22 7 4 11 31:33 2515. Јединство (П) 22 6 5 11 28:43 2316. Змај 22 5 1 16 26:46 1617. Сремац (В) 22 5 1 16 17:66 1618. Полет 22 1 1 20 12:65 4

ОПШТИНСКА ЛИГА СТАРА ПАЗОВА, ИНЂИЈА, ПЕЋИНЦИ (ПРВИ РАЗРЕД)

Резултати 17. кола - Чортановци: ЧСК – Шумар 1:0, Попинци: Напредак – Словен 1:0, Брестач: ОФК Брестач – Ловац 1:1, Купиново: Младост – Фрушкогорац 3:2, Прхово: Младост – Железничар 1:1, Белегиш: Подунавац – Слога 1:2, Обреж: Граничар – Слобода 0:0.

1. Младост (К) 17 13 2 2 51:19 412. Железничар 17 12 1 4 49:17 373. Слога 17 11 2 4 39:14 354. Фрушког. 17 11 1 5 50:23 345. Напредак 17 9 4 4 38:22 316. Шумар 17 8 5 5 27:18 297. Слобода 17 5 3 9 18:25 188. ЧСК 17 5 3 9 26:44 189. Ловац 17 5 3 9 22:40 1810. Брестач 17 5 2 10 20:40 1711. Словен 17 5 2 10 18:46 1712. Младост (П) 17 4 4 9 22:28 1613. Подунавац 17 4 4 9 24:38 1614. Граничар 17 2 4 11 12:42 10

ОПШТИНСКА ЛИГА СРЕМСКА МИТРОВИЦА

Резултати: Слобода - Срем 5:1, Слога (Ч) - Борац (ВР) 3:0, Борац (Р) - Митрос 1:4, Сремац - Фрушкогорац 4:2, Напредак -Зека Буљубаша 1:4, БСК - Подриње 0:1, ОФК Босут - Хајдук 4:0. Слободна је била Будућност.

1. Подриње 19 16 1 2 59:21 492. З. Буљубаша 19 15 1 3 56:22 463. Будућност 18 12 2 4 42:19 384. Слога (Ч)(-1) 19 10 3 6 28:17 325. Слобода 19 9 4 6 39:28 316. Фрушкогорац 19 8 6 5 25:22 307. Срем 19 9 2 8 26:32 298. Митрос 19 8 4 7 42:39 289. Сремац 18 7 4 7 40:44 2510. БСК (-1) 18 7 2 9 33:37 2211. Борац (ВР) 19 6 4 9 20:31 2212. Хајдук 19 6 3 10 27:38 2113. ОФК Босут 19 2 2 15 18:38 814. Борац (Р) 18 2 2 14 15:42 815. Напредак 18 2 2 14 15:59 8

ОПШТИНСКА ЛИГА РУМА-ИРИГ (ПРВИ РАЗРЕД)

Резултати: Напредак - Полет 3:1, Фрушка Гора - Слога (В) 5:2, ПСК - Младост 3:1, Сремац - Доњи Петровци 1:1, Рудар - Цар Урош 6:3, Партизан - Слога (Х) 1:2, Крушедол - Војводина 2:0, Фрушкогорац - Граничар 1:0.

1. ПСК 20 16 2 2 49:11 502. Д. Петровци 20 13 5 2 53:14 443. Сремац 20 13 3 4 44:14 424. Партизан 20 13 3 4 45:21 425. Слога (Х) 20 9 6 5 38:20 336. Рудар 20 10 3 7 31:31 337. Напредак 20 9 2 9 29:30 298. Крушедол 20 9 2 9 21:24 299. Граничар 20 7 6 7 20:23 2710. Фр. Гора 20 7 1 12 37:41 2211. Фрушкогорац 20 6 3 11 26:37 2112. Младост 20 6 2 12 25:34 2013. Полет 20 5 4 11 32:42 1914. Цар Урош 20 5 1 14 21:54 1615. Војводина(-2) 20 5 2 13 26:53 1516. Слога (В) 20 4 1 14 30:65 13

ОПШТИНСКА ЛИГА ШИД

Резултати: Јединство (М) - ОФК Бикић 0:2, Синђелић - Јединство (Љ) 2:0, Борац - Граничар (А) 0:2, Напредак - Омладинац 4:2, ОФК Бингула - Једнота 0:2, Братство - Граничар (Ј) 1:4.

1. Граничар (А) 14 13 0 1 43:9 392. Једнота 14 11 1 2 27:10 343. Синђелић 14 8 1 5 25:20 254. Омладинац 14 7 3 4 33:20 245. Напредак 14 6 1 7 23:23 196. Јединство (Љ) 14 5 3 6 22:24 187. Борац 14 6 0 8 18:24 188. Граничар (Ј) 14 4 4 6 21:24 169. ОФК Бикић 14 4 3 7 22:34 1510. Јединство (М) 14 3 4 7 20:24 1311. Братство 14 3 2 9 17:31 1112. ОФК Бингула 14 1 4 9 20:38 7

ПРВА Б ЛИГА (Ж)Резултати 25. кола - Чачак: Моравац – Бор 65:70, Стара Пазова: Стара Пазова – Тамиш 43:59, Шабац: Шабац – Градац 86:55, Обреновац: Раднички – Студент 0:20, Нови Сад: Војводина 2 Вода Јазак – ПРО-ТЕНТ 61:63, Банатски Карловац: Југобанат – Раднички (К) 49:72, Београд: Вождовац – Плеј-оф 91:46.

1. Раднички (К) 25 24 1 2313:1342 492. Вождовац 25 23 2 2098:1385 483. Југобанат 25 18 7 1902:1546 434. Студент 25 16 9 1577:1478 415. Тамиш 25 15 10 1864:1628 406. Ст. Пазова 25 15 10 1586:1442 407. Моравац 25 12 13 1600:1736 378. Војводина 25 13 12 1537:1580 379. Шабац 25 12 13 1680:1645 3710. Плеј-оф 25 10 15 1490:1877 3411. Бор 25 7 18 1433:1731 3212. ПРО-ТЕНТ 25 5 20 1485:1888 3013. Градац 25 2 23 1334:1997 2714. Раднички (О) 25 3 22 947:1571 20

ПРВА ЛИГА ВОЈВОДИНЕ (М)Резултати 25. кола -Бачка Топола: Топола – Срем 76:75, Бачки Јарак: Младост Телетехника – Железничар 90:94, Крајишник: Крајина Грмеч – Спартак 83:72, Нова Пазова: Нова Пазова – Јединство 109:86, Нови Сад: Дуга – НС Јуниор 106:93, Стари Бановци: Дунав – ФКЛ 96:100, Нови Сад: Спорт ки – "Свети Ђорђе" 90:77.

1. Железничар 25 22 3 2213:1921 472. Нова Пазова 25 16 9 2081:1955 413. Младост 25 16 9 2233:2062 414. Дуга 25 15 110 2156:2107 405. ФКЛ 25 15 10 2154:2092 406. Спорт ки 25 14 11 2158:2021 397. "Св. Ђорђе" 25 15 10 1977:1913 398. Спартак 25 12 13 2040:2026 379. Дунав 25 11 14 2111:2165 3510. Топола 25 9 16 1827:2076 3411. Срем 25 8 17 2067:2157 3312. Крајина 25 8 17 2036:2262 3313. Јединство 25 7 18 2080:2216 3214. НС Јуниор 24 7 17 2005:2165 32

ДРУГА ЛИГА ВОЈВОДИНЕ (М)Резултати 25. кола - Ковин: Раднички – Црвенка 115:72, Зрењанин: Пролетер МТ – Хемофарм Штада М (данас), Нови Сад: Ролинг – Апатин 132:71, Бачка Паланка: Бачка Паланка – Динамо 87:74, Лаћарак: ЛСК – Војводина 65:85, Кула: Хајдук – Стара Пазова 75:62, Нови Сад: Топ – Оџаци 72:69.

1. Оџаци 25 18 7 2033:1927 432. Ролинг 25 18 7 2156:1779 423. Б. Паланка 25 17 8 2182:1964 424. Динамо 25 15 10 1972:1837 405. Хемофарм 24 15 9 1832:1735 396. Раднички 25 13 12 2207:2074 387. Хајдук 25 13 12 1890:1949 388. Апатин 25 12 13 2059:2156 379. Пролетер 24 12 12 2086:2104 3610. Топ 25 10 15 1781:1944 3511. Ст. Пазова 25 10 15 2005:2040 3512. Војводина 25 9 16 2072:2176 3413. Црвенка 25 9 16 1922:2064 3414. ЛСК 25 3 22 1823:2271 27

ПРВА "Б" ЛИГА (Ж)Резултати 25. кола за пласман од петог до 10. места - Аранђеловац: Шумадија Аква Вива – Таково Звезда Хелиос 3:0, Стара Пазова: Јединство – Зрењанин 023 3:1, Београд: Волеј Стар – Нови Сад Пионир Петрол 3:2.

5. Нови Сад 25 16 9 55:42 456. Волеј Стар 25 12 13 53:46 407. Јединство 25 15 10 48:47 398. Шумадија 25 8 17 38:57 269. Зрењанин 25 6 19 32:61 2010. Таково 25 3 22 20:71 10

Следеће коло - : Горњи Милановац: Таково Звезда Хелиос – Волеј Стар, Нови Сад: Нови Сад Пионир Петрол – Јединство, Зрењанин: Зрењанин 023 – Шумадија Аква Вива.

ПРВА "Б" ЛИГА (М)Резултати 24. кола за пласман од првог до четвртог места - Стара Пазова: Јединство – ПРО-ТЕНТ 1:3, Љиг: Спартак – ГИК Банат 3:2.

1. Спартак (Љ) 24 19 5 65:27 552. ПРО-ТЕНТ 24 19 5 64:31 543. ГИК Банат 24 14 9 50:43 454. Јединство 24 13 11 48:46 37 Д.Б.

ПРВА ЛИГА (Ж)Резултати 17. кола: Нопал Срем - Раднички Лепеница 35:34, Металац АД (ГМ) -Темерин 28:27, Металац (ВА) - Жупа 34:33.

1. Нопал Срем 17 15 0 2 660:572 302. Јагодина 16 14 1 1 544:386 293. Темерин 17 10 1 6 503:466 214. Раднички 17 9 1 7 475:471 195. Спартак 16 8 1 7 456:397 176. Макс спорт 16 8 0 8 462:451 167. Металац (ГМ) 17 7 2 8 497:532 168. Жел. Гастех 16 7 1 8 475:435 159. Кучево 16 7 1 8 456:450 1510. Цепелин 16 6 0 10 397:481 1211. Жупа 17 3 0 14 483:564 612. Металац (В) 17 1 0 16 422:62 5

НОПАЛ СРЕМ – РАДНИЧКИ (КГ) 35:34 (18:17)

БАЧКА ПАЛАНКА: Хала Тиквара, гледалаца 150. Судије: Зечевић (Каћ), РачИћ (Црвенка). Седмерци: Нопал 5(4), Раднички 3(1). Искључења: Нопал 10, Раднички 20 минута.НОПАЛ СРЕМ: Илић (6 одбрана), Рутка, Павлов 11, Тенков, Баилов, Кривдић 2, Тиосављевић 2, Берчек 2, Савић 10 (2), Маравић (7 одбрана), Вуковић, Ковачевић, С.Илић (4 одбране), Стојковић 8(2).РАДНИЧКИ: Сологуб (6 одбрана), Ракочевић 6, Ђурић, Усаиновић, Јанићијевић 5, Цветковић 1, Станојевић 6, Ћурић 1, Алексић 4, Петровић (12 одбрана), Стоиљковић 4 (1), Милетић, Прокић, Грбић 7.

ДРУГА ЛИГА - СЕВЕР (М)Резултати 23. кола: Рума - Пролетер Агр. 37:34, Тител - Раднички (НС) 36:28, Милиционар - Спартак 32:14, Сомбор - јединство 31:34, Апатин - Граднулица 36:26, Хајдук (Ч) - Н.Пазова 34:31, Херцеговина - Јабука28:29, Раднички(Ш)- Младост ТСК није одиграна

1. Н.Пазова 23 18 2 3 785:586 382. Апатин 23 19 0 4 668:563 363. Тител ЈД 22 16 1 6 738:640 314. Раднички НС 23 15 7 6 716:643 315. Хајдук (Ч) 23 15 0 8 644:624 286. Граднулица 23 13 2 8 716:77 257. Јединство 23 13 2 8 643:614 288. Јабука 23 13 2 8 709:684 269. Пролетер 23 10 3 10 610:670 2310. Херцеговина 23 9 3 11 588:647 1911. Милиционар 23 8 2 13 631:5981612. Рума 23 8 1 14 726:718 1613. Спартак 23 8 0 15 645:682 1514. Сомбор 23 5 2 16 629:726 1215. Раднички (Ш) 22 12 1 19 573:720 516. Младост 22 0 0 22 541:771 0

ДРУГА ЛИГА - СЕВЕР (Ж)Резултати 20. кола: Младост -Граднулица 29:14, Јединство -Војводина 29:26, Апатин: Пролетер С 20:37, Халас Јожеф - Панчево (одложена), Раванград - Срем Нопал (одложена), Јабука 95 - Спартак 19:19.

1. Пролетер 18 18 0 0 647:307 362. Х.Јожеф 18 16 0 2 556:335 323. Јабука 95 19 11 2 6 501:431 244. Врбас 18 11 1 6 520:472 235. Панчево 17 8 2 7 461:470 186. Срем Нопал 17 8 0 9 493:518 167. Апатин 19 8 0 11 464:599 168. Раванград 18 7 0 11 435:502 149. Војводина 18 6 1 10 424:431 1310.Младост 18 6 0 12 414:446 1211. Јединство 19 6 0 13 432:621 1212.Спартак 18 5 1 12 398:491 1113. Граднулица19 4 1 14 429:564 9

Нема новцаРукометашице Срема требале су одиграти утакмицу као гошће у Сомбору против ЖРК Раванград. Због тешке економске ситуације која месецима потреса ЖРК Срем ова утакмица је одложена. Једноставније и тачније речено, најмлађа екипа на дуголигашком северу није имала довољно новца за путовање до Сомбора. Руководство клуба и председник Немања Црнић налазе се у великом проблему за наставак такмичења и дугују захвалност руководству лиге за разумевање због одлагања ове утакмице. Права занимљивост је да и домаћа екипа из Сомбора муку мучи да настави такмичење. У случају да рукометашице ЖРК Срем не одиграју следећи викенд утакмицу против другопласираног Халас Јожефа из Аде највероватније ће бити драстично кажњене од стране Рукометног савеза и избачене из друголигашког такмичења.Поред сениорки на своје такмичење у Каћ нису отпутовале ни најбоље сремске кадеткиње, генерација ЖРК Срем рођена 1993.године.

У С К Р С - Sremske Novine › wp-content › uploads › 2011 › 04 › 2512.pdf · душе...

Documents

Transcript of У С К Р С - Sremske Novine › wp-content › uploads › 2011 › 04 › 2512.pdf · душе...