УТИЦАЈ ОПРЕМАЊА РАКЕТНИХ ЈЕДИНИЦА ЗА...

У Н И В Е Р З И Т Е Т О Д Б Р А Н Е У Б Е О Г Р А Д У

ВОЈНА АКАДЕМИЈА

УТИЦАЈ ОПРЕМАЊА РАКЕТНИХ ЈЕДИНИЦА ЗА ПРОТИВВАЗДУХОПЛОВНА ДЕЈСТВА САВРЕМЕНИМ

РАКЕТНИМ СИСТЕМИМА СРЕДЊЕГ ДОМЕТА НА РЕАЛИЗАЦИЈУ ЗАДАТАКА ЗАШТИТЕ ВАЗДУШНОГ

ПРОСТОРА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ - мастер рад -

МЕНТОР: КАНДИДАТ: генерал мајор у пензији м а ј о р др Миодраг Гордић, ванр. проф. Ивица Милошевић

Београд, 2016. године

2

Р Е З И М Е

Све савремене армије посебну пажњу крајем XX и почетком XXI века посветиле

су дејствима у и из ваздушног простора јер имају пресудну улогу у савременим

оружаним сукобима. Општи циљ развоја и опремања у области наоружања и војне

опреме је Војску Србије опремити савременим борбеним системима и опремом који

обезбеђују ефикасно извршавање мисија и задатака.

Ратно ваздухопловство и противваздухопловна одбрана изграђиваће се као

главна снага Војске Србије намењена за контролу суверености ваздушног простора и

припрему и извођење ваздухопловних операција и операција противваздухопловне

одбране.

Значај система противваздухопловне одбране у миру огледа се у непрекидној

контроли и заштити ваздушног простора и способношћу брзе реакције према снагама

које врше његову повреду. По међународним стандардима свака држава има обавезу

контроле и заштите свог ваздушног простора која проистиче из чланства у

међународним организацијама и прихватања регулатива које се односе на међународни

ваздушни саобраћај.

Циљ израде овог рада је утврдити утицај опремања савременим ракетним

системима средњег домета за противваздухопловна дејства на реализацију задатака

заштите ваздушног простора Републике Србије.

Развој средстава за дејство у и из ваздушног простора поставља пред ракетне

системе за противваздухопловна дејства високе захтеве да би се обезбедила ефикасна

заштита територије, објеката и сопствених снага. Ракетни системи за

противваздухопловна дејства средњег домета употребљаваће се за заштиту

суверенитета ваздушног простора Републике Србије и јединица Војске Србије.

Поседовањем противваздухопловне моћи у јединственом и ефикасном систему

одбране, уз одлучност да се та моћ у случају потребе примени, представљају снажан

чинилац одвраћања од угрожавања безбедности Републике Србије.

Кључне речи: ракетни системи, противваздухопловна дејства, заштита

ваздушног простора, противваздухопловна одбрана.

3

ABSTRACT

All modern armies dedicated special attention towards air operations in the late 20th

and in the beginning of 21st century because they have critical role in modern armed conflicts.

General aim for development and procurement in the area of weapons and military equipment

in Serbian Army is acquisition of modern combat systems and equipment which facilitate

efficient mission and task execution.

Air Force and Air Defense will be developed as a main force of the Serbian Army,

designed and organized for Air Sovereignty control and preparation and execution of air and

air defense operations.

Importance of Air Defense system in peace is reflected in an uninterrupted control and

protection of airspace and capability of quick response toward intruding forces. Under the

international standards every state has an obligation to control and protect its air space. This

obligation derives from membership in an international organizations and acceptance of the

regulations related to international air traffic.

The aim of this study is to determine the impact that procurement of modern middle

range air defense rocket systems has on execution of task of protecting Serbian Airspace.

Development of modern systems for operations in and from airspace is setting high

standards towards air defense rocket systems in order to provide efficient territory, object and

friendly troop protection. Middle range air defense rocket systems will be used in protection

of Serbian airspace sovereignty and in Serbian army troop protection.

Possession of respectable air defense in a united and efficient defense system, with a

determination for usage in certain cases, represent strong deterrent factor from endangering

the safety of the Republic of Serbia.

Key words: Rocket Systems, Air Defense, Air Defense Operations, Protection of

Airspace

4

С А Д Р Ж А Ј УВОД ................................................................................................................................... 5

1. Проблем истраживања .............................................................................................. 7 2. Предмет истраживања ............................................................................................. 10 3. Циљеви и хипотетички оквир истраживања........................................................ 14 4. Начин истраживања................................................................................................. 15 5. Научни и друштвени допринос истраживања ...................................................... 20

I ТЕОРИЈСКЕ ОСНОВЕ СИСТЕМА ПРОТИВВАЗДУХОПЛОВНЕ ОДБРАНЕ .. 21 1. Значај и задаци система противваздухопловне одбране ..................................... 22 2. Организација система противваздухопловне одбране ........................................ 27

2.1. Функционална структура система противваздухопловне одбране ................... 27 2.2. Снаге система противваздухопловне одбране ................................................... 28

3. Функционисање система противваздухопловне одбране.................................... 29 II ДОСТИГНУТИ НИВО РАЗВОЈА РАКЕТНИХ ЈЕДИНИЦА ЗА ПРОТИВВАЗДУХОПЛОВНА ДЕЈСТВА ..................................................................... 33

1. Опремљеност ракетних јединица за противваздухопловна дејства .................. 33 2. Борбене могућности ракетних јединица за противваздухопловна дејства ..... 34

2.1. Просторне могућности РЈ за ПВД ...................................................................... 35 2.2. Ватрене могућности РЈ за ПВД .......................................................................... 38 2.3. Временске могућности РЈ за ПВД ...................................................................... 39

3. Расположивост ракетних јединица за противваздухопловна дејства ............... 41 III КРИТЕРИЈУМИ ЗА РАЗВОЈ РАКЕТНИХ ЈЕДИНИЦА ЗА ПРОТИВВАЗДУХОПЛОВНА ДЕЈСТВА ..................................................................... 42

1. Критеријум виталних објеката противваздухопловне одбране ......................... 47 2. Критеријум борбених могућности .......................................................................... 49 3. Критеријум односа снага ......................................................................................... 52

IV УТИЦАЈ ОПРЕМАЊА РАКЕТНИХ ЈЕДИНИЦА ЗА ПРОТИВВАЗДУХОПЛОВНА ДЕЈСТВА НА РЕАЛИЗАЦИЈУ ЗАДАТАКА ЗАШТИТЕ ВАЗДУШНОГ ПРОСТОРА ....................................................................... 53

1. Модели опремања ракетних јединица одређеним типовима ракетних система средњег домета за противваздухопловна дејства..................................................... 55

1.1. Модел број 1 ........................................................................................................ 57 1.2. Модел број 2 ........................................................................................................ 58

2. Утицај модела опремања број 1 на реализацију задатака заштите ваздушног простора ......................................................................................................................... 59 3. Утицај модела опремања број 2 на реализацију задатака заштите ваздушног простора ......................................................................................................................... 61

V АНАЛИЗА РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЊА ............................................................ 63 1. Планирање и реализација истраживања .............................................................. 63 2. Презентација резултата истраживања .................................................................. 66

ЗАКЉУЧАК ...................................................................................................................... 93 ЛИТЕРАТУРА .................................................................................................................. 97 ПРИЛОЗИ ......................................................................................................................... 99

5

УВОД

Огроман и динамичан напредак у развоју ваздухоплова четврте и пете

генерације, развој нових убојних и електронских средстава широког спектра примене,

модерне опреме за извиђање из ваздуха, као и висок степен аутоматизације целокупног

процеса командовања определио је да дејства у и из ваздушног простора (у даљем

тексту ВаП) постану доминантна и пресудна у савременим оружаним сукобима.1

Развој авиона ''стелт технологије'' (stelt tehnology - невидљивост за постојеће

сензоре), ракетних пројектила мале одразне површине и велике прецизности, све већа

употреба беспилотних летелица и крстарећих ракета, смањују људске губитке и

повећавају ефикасност дејства по изабраном циљу. Од снага намењених за вођење

противваздухопловних дејстава (у даљем тексту ПВД) се очекује да у оружаном

сукобу, неутралисањем максималног броја средстава за напад из ВаП-а непријатеља,

обезбеди противваздухопловну одбрану (у даљем тексту ПВО) територије и објеката и

створи повољне услове другим снагама одбране за вођење борбених дејстава и

оружаног сукоба у целини.

Према Доктрини Војске Србије, ПВД се наносе губици ваздухопловним снагама

непријатеља на копну, у ваздуху и њиховој инфраструктури.2

Противваздухопловна дејства представљају главни и одлучујући садржај

противваздухопловне одбране. Чине га дејства свих снага ПВО и осталих снага одбране

чији је ефекат уништење и неутралисање ваздухопловних снага непријатеља,

отежавање или ометање њихових дејстава у и из ваздушног простора.3

Противваздухопловна дејства која изводе ракетне јединице за

противваздухопловна дејства (у даљем тексту РЈ за ПВД) представљају: скуп

планираних, усклађених и међусобно повезаних противваздухопловних мера, радњи и

поступака РЈ за ПВД усмерених на откривање, праћење и ватрено дејство по

непријатељским ваздухопловима и ваздухопловним убојним средствима.

1 Петровић И.: Избор оптималне варијанте борбеног распореда самоходног ракетног дивизиона за

противваздухопловна дејства у условима сасређених ваздухопловних дејстава, магистарски рад, Београд,

2009., стр. 10 2 Доктрина Војске Србије, Медија Центар - Одбрана, Београд, 2010., стр. 92 3 Петровић И.: Избор оптималне варијанте борбеног распореда самоходног ракетног дивизиона за


2009., стр. 10

6

Значај РЈ за ПВД у савременој оружаној борби одређен је могућностима, обимом

и начином дејстава непријатеља из ваздушног простора. Снаге рода су намењене за

заштиту већих и важнијих објеката и рејона територије или групација Војске и објеката

у њиховом саставу од напада и извиђања непријатељских извиђачких и нападних

средстава из ваздуха на свим висинама њиховог борбеног коришћења.

Усаглашавање развоја потенцијала РЈ за ПВД са тренутним и потенцијалним

претњама безбедности Републике Србије из ВаП-а и достизање нивоа борбене

могућности, који омогућава адекватан одговор снага РЈ за ПВД у систему одбране на

евентуална оружана угрожавања из ВаП-а извршено је у Студији развоја рода АРЈ за

ПВД која заокружују у једну целину све сегменте развоја рода АРЈ за ПВД до

достизања крајњег жељеног стања.

Систем ПВО Војске Србије представља кључни фактор у борби против

средстава за напад из ВаП-а , а његова ефикасност значајно утиче и на коначан исход

оружане борбе у савременим условима.4 Искуства из оружаних сукоба вођених

последњих деценија двадесетог века су показала да неспособност система ПВО да се

успешно супростави нападима из ВаП-а безусловно води брзом поразу оружаних снага

у целини.5

Искуства показују да није довољно имати само велики број савремених сензора,

система оружја и командно-информационих система, па и најмодернијих, већ је

потребно изградити (успоставити) комплексан, јединствен, интегрисан систем ПВО,

правилно димензионисан, организован и оспособљен за ефикасно извршавање

наменских задатака.

Циљ израде овог рада је утврдити утицај опремања ракетних јединица за ПВД

савременим ракетним системима средњег домета на реализацију задатака заштите ВаП-

а Републике Србије. Решења представљена у овом раду утврђена су Студијом

Концепта развоја система ПВО, Концептом АРЈ ПВД као и Опремањем Војске Србије

ракетним системима ПВО формулисаним у Претходној анализи. Решења која ће бити

представљена резултат су анализе стратегијског окружења, стања система одбране, као

и пројекције потребних способности система одбране да одговори будућим изазовима.

4 Петровић И.: Концептуални модел система противваздухопловне одбране Војске Србије, докторска

теза, Београд, 2013., стр.6 5 Исто, стр. 8

7

Мисије и задаци Војске Србије, утврђени у Стратегији одбране Републике Србије,

пресудно одређују потребне способности система одбране.

Ратно ваздухопловство и противваздухопловна одбрана (у даљем делу текста

РВиПВО) је вид Војске Србије чији ће организација, састав, оружје и опрема бити

прилагођени за извођење операција по циљевима у ВаП-у и из ваздушног простора.

Вишегодишње недовољно и нередовно финансирање проузроковало је бројне

негативне последице на стање наоружања и војне опреме, што je дугорочно утицало на

стање општих способности снага одбране. Поред тога, Војска Србије оптерећена је

неперспективним наоружањем, опремом и убојним средствима, чије чување,

одржавање и отуђење захтева значајно ангажовање ефектива логистике, чиме се

смањују њени капацитети и троше финансијска средства.

Део наоружања РВиПВО је технолошки застарео, а знатан број виталних

борбених система карактерише висок степен истрошености експлоатационих или

временских ресурса. Ракетне јединице за ПВД не могу да прати савремене оружане

снаге света у погледу стања и расположивости средстава и система наоружања и војне

опреме. Предуслов квалитетног извођења ПВД представља постојање савременог

противавионског артиљеријско – ракетног наоружања и командно - информационог

система.6

1. Проблем истраживања

Свака примена савремено опремљених и наоружаних ваздухоплова доноси

потребу развоја начина адекватног супротстављања, ради успостављања равнотеже и

новог квалитета у садржају борбених дејстава.7 То за последицу има потребу Републике

Србије да посебну пажњу обрати на развијање војне моћи и одговарајућих модела

супротстављања таквим ваздухопловним снагама у могућем оружаном сукобу.

Противваздухопловна одбрана треба да буде адекватно димензионисана и

организована, а њене снаге наоружане и опремљене системима који могу обезбедити

6 Вукичевић Д.: Артиљеријско – ракетне јединице ПВО – стање и перспективе развоја, Нови гласник,

Београд, 2003., стр. 16 7 Петровић И.: Избор оптималне варијанте борбеног распореда самоходног ракетног дивизиона за


2009., стр. 10

8

успешну контролу и заштиту ВаП-а и одбрану важних објеката на територији и

групација војске у свим условима.

Фунционисање ПВО обухвата и процес заштите ВаП-а као интегрални део

одбране суверенитете ваздушног простора. Контрола и заштита суверенитета ВаП-а је

непрекидан задатак којим се остварује неповредивост територије и суверенитет

Републике Србије. Обухвата непрекидно осматрање, откривање, обраду и

идентификацију циљева у ВаП-у, њихово праћење, доделу информација

заинтересованим корисницима, а у случају потребе и реаговање борбеним системима.8

Савремени ракетни системи средњег домета за ПВД су услов заштите ВаП-а ,

могу бити различитих намена по критеријуму успешности дејства на различитим

висинама и даљинама. С обзиром да се ради о заштити ВаП-а који има своју димензију,

укључујући од малих до највиших висина, проблем је како обезбедити заштиту

ваздушног простора. Контрола и заштита ВаП-а је нужан услов државности Републике

Србије и представља њен интегрални део. Нарушавањем тог простора нарушава се и

државност и безбедност и заштита. Сходно томе идентификују се следећи чиниоци:

савремени ракетни системи средњег домета за ПВД и реализација задатака заштите

ваздушног простора.

Реализација задатака заштите ВаП-а обухвата непрекидно осматрање,

откривање, обраду и идентификацију циљева у ВаП-у, њихово праћење и по потреби

уништење. Реализација ових задатака у је практично немогућа уколико јединице нису

опремљене савременим ракетним системима средњег домета за противваздухопловна

дејства.

Сходно наведеном могу се дефинисати следећи хипотетички ставови:

- Ракетни системи који се тренутно налазе у наоружању РВиПВО не обезбеђују реализацију задатака заштите ваздушног простора;

- Реализација задатака заштите ВаП-а није у дефинисаним границама; - За успешну заштиту суверенитета ВаП-а Републикe Србије, а због

немогућности модернизације тренутних система у наоружању Војске Србије, неопходно је извршити опремање ракетних јединица за ПВД савременим ракетним системима средњег домета;

- Савремени ракетни системи средњег домета за ПВД са својим могућностима могу имати утицај на реализацију задатака заштите ваздушног простора;

- Опремање ракетних јединица за ПВД савременим ракетним системима средњег домета је нужан услов да би се обезбедила реализација задатака заштите ваздушног простора.

8 Доктрина ВиПВО, Београд, 2012., стр. 10

9

Из суштине проблема истраживања и хипотетичких ставова може се поставити

следеће основно питање: „Какав је утицај опремања ракетних јединица за ПВД

савременим ракетним системима средњег домета на реализацију задатака заштите

ВаП-а Републике Србије?“

У досадашњим истраживањима могу се издвојити карактеристичне области или

сфере имплементиране у Студији концепта развоја система ПВО Војске Србије коју је

урадио Савет рода АРЈ за противваздухопловна дејства. Овим Концептом је

пројектована набавка савремених система за ПВД која би задовољила потребе

Републике Србије у реализацији задатака контроле и заштите суверенитета ВаП-а

изнад своје територије. Реализација куповине савремених ракетних система је нужан

услов да би се обезбедила реализацију задатака заштите ваздушног простора.

У Студији концепта развоја рода АРЈ за ПВД коју је урадио Савет рода АРЈ за

ПВД дошло се до закључка да су ракетни системи у наоружању Војске Србије

ограничених могућности, осетљиви на електронска дејства, што их чини инфериорним

у поређењу са савременим средствима за дејство из ваздушног простора. У овом

Концепту су дати предлози могућих решења, који се огледају пре свега у опремању

савременим ракетним система за противваздухопловна дејства.9

У претходној анализи коју је урадила Команда РВиПВО обједињени су

закључци и критеријуми до којих се дошло у Студији концепта развоја система ПВО

Војске Србије и Студији концепта развоја рода АРЈ за против ваздухопловна дејства.

Дати су конкретни предлози одабране варијанте са образложењем и приказани су

модели експлоатације ракетних система средњег домета који би се користили у

реализацији задатака заштите суверенитета ваздушног простора.

Утицај опремања ракетних јединица за ПВД савременим ракетним системима

средњег домета на реализацију задатака заштите ВаП-а Републике Србије до сада је

делимично истражен тако да ће се тај утицај сагледати у овом раду.

Проблем је актуелан јер се решава конкретни недостатак ракетних система

средњег домета који представља нужан услов за заштиту суверенитета ваздушног

простора. Проблем је присутан у друштву јер се осећа потреба за савременим ракетним

системима средњег домета за против ваздухопловна дејства. Може се сматрати да је

овај проблем истраживања значајан јер увек постоји потреба за заштитом и контролом

суверенитета ВаП-а Републике Србије од напада из ваздушног простора. Фреквенција

9 Група аутора, Студија ''Развој рода АРЈ за ПВД'', Београд, 2009., стр. 32

10

међународног ваздушног саобраћаја изнад територије Републике Србије је у

константном порасту, те је заштита ВаП-а уједно и међународна обавеза, која, услед

све веће претње терористичким дејствима из ВаП-а , све више добија на значају.

Научни значај се посматра у контексту резултата истраживања на фонд научног

сазнања и искуствених сазнања обогаћивања фонда наука одбране као и обогаћивања

методологије науке и унапређивање појединих метода и решавања практичних

проблема. Резултати би требало да укажу на могућности унапређења система ПВО у

извршењу задатака заштите суверенитета ваздушног простора. У теорији наука одбране

ово истраживање би могло унети квалитативне промене у будућем опремању јединица

Војске Србије савременим ракетни системима средњег домета за противваздухопловна

дејства. Са становишта методологије наука одбране, реално је очекивати да

истраживање доведе до уочавања недостатака инструмената примењених метода,

стварања базе података и стицања искустава значајних за коришћење примењених

метода (нпр. моделовања) у наредним сличним истраживањима. Научни значај је и у

томе што овај проблем није до сада потпуно сагледан на нивоу Војске Србије и

Министарства Одбране, где се од истраживања примарно очекује да у потпуности

утврди какав утицај има опремање ракетних јединица за ПВД савременим ракетним

системима средњег домета на реализацију задатака заштите ВаП-а Републике Србије.

2. Предмет истраживања

Истраживање се односи првенствено на ракетне системе средњег домета за

против ваздухопловна дејства. Тежиште је на њиховом утицају на реализацију задатака

заштите ваздушног простора. Обзиром да је немогуће вршити истраживање употребом

средстава за напад из ВаП-а последње генерације и употребом ракетног система

средњег домета за ПВД мора се извршити анализа садржаја и анкетирање. У

разматрању утицаја опремања биће узете у обзир карактеристике ракетног система

средњег домета и карактеристике савремених нападних средтава из ваздушног

простора. У току истраживања неће бити узети у обзир подаци о непријатељском

људском фактору, моралу, обучености као ни тактичким поступцима.

Поштујући начела ограничења:

а) у разматрање узети савремене ракетне системе средњег домета за ПВД домета до 100 km, за висине лета ваздухоплова до 25 km и дејство по ваздухопловима последње генерације;

б) у разматрање могућности ракетног система средњег домета узети вредности

11

које су дате од стране произвођача овог система; в) у разматрање могућности ракетних система у наоружању РВиПВО (ракетни

системи КУБ-М и НЕВА) узети вредности које су емпиријски проверене и примењиване у току дугогодишње експлоатације система;

г) истраживање вршити у оквиру реализације задатака заштите ВаП-а Републике Србије (обухвата непрекидно осматрање, откривање, обраду и идентификацију циљева у ВаП-у, њихово праћење и уништење);

д) током истраживања у разматрање узимати само ВаП Републике Србије. Придржавајући се начела прецизности, реалности и ограничења прелиминарно

одређење предмета истраживања може се дефинисати као: „Утицај опремања ракетних

јединица за ПВД савременим ракетним системима средњег домета на реализацију

задатака заштите ВаП-а Републике Србије.“

Анализу сазнања која се користе у овом раду као и сазнања до којих ћемо доћи

можемо поделити у неколико категорија.

За научно проверена сазнања може се сматрати:

- просторне могућности (зона осматрања, линија издавања задатака, зона лансирања и зона уништења) које су тачно одређене и дефинисане сходно одређеним условима лета циљева у ваздушном простору,

- ватрене могућности (математичко очекивање броја уништених циљева и густина налета циљева коју је могуће одбити, вероватноћа уништења циља) које су одређене сходно одређеним условима сусрета ракете и циља,

- временске могућности (маневар покретом, маневар ватром, циклус гађања и могућност обезбеђења ракетама) које су емпиријски проверене и тачно одређене за ракетне системе средњег домета за противваздухопловна дејства,

- вероватноћа уништења циља која је проверена сходно одређеним условима сусрета ракете иациља,

- да авиони лете надзвучним брзинама, а беспилотне летилице и крстареће ракете дозвучним брзинама,

- да авиони располажу стелт технологијом која им омогућава прикривен лет због смањене одразне површине (одразне површине тих авиона су мање од 0,5 m2),

- савремена нападна средства из ваздуха се лансирају са даљина већих од 50 km.

Научно није проверено колики је степен ефикасности заштите ВаП-а Републике

Србије увођењем савремених ракетних система средњег домета за против

ваздухопловна дејства

Искуство је показало да уколико не постоје ефикасни ракетни системи за ПВД

није могуће обезбедити заштиту ваздушног простора. Систем ПВО у условима

извођења савремених оружаних сукоба често представља одлучујући садржај оружане

12

борбе. 10 Савремени ракетни системи средњег домета за ПВД представљају нужност и

њима треба опремити ракетне јединице за противваздухопловна дејства.

Није познато колики је степен ефикасности заштите ВаП-а увођењем

савремених ракетних система средњег домета за против ваздухопловна дејства.

Непознато је у којој мери опремање ракетним системима средњег домета за ПВД утиче

на реализацију задатака заштите ВаП-а Републике Србије.

Из формулације проблема и прелиминарног одређења предмета истраживања

намеће се потреба за дефинисањем основних појмова:

Савремени ракетни системи средњег домета за ПВД намењени су за

уништавање авиона, крилатих ракета, хеликоптера, тактичких балистичких ракета и

других циљева у ваздуху у целом дијапазону висина у свим временским и климатским

условима, као и у условима електронског противдејства непријатеља, на даљинама до

100 km.

Противваздухопловним дејствима наносе се губици ваздухопловним снагама

непријатеља у ВаП-у и на копну, уз онеспособљавање његове ваздухопловне

инфраструктуре. Носиоци ПВД су ракетне јединице за ПВД и јединице авијације.11

Ваздушни простор Републике Србије је простор изнад њене територије

(неограничен по висини). У том простору Република Србија има потпуни и

неограничени суверенитет.12

Заштита суверенитета ВаП-а је непрекидан задатак којим се остварује

неповредивост територије и суверенитет Републике Србије. Обухвата непрекидно

осматрање, откривање, обраду и идентификацију циљева у ВаП-у, њихово праћење,

доделу информација заинтересованим корисницима, а у случају потребе и реаговање

борбеним системима. Заштита ВаП-а је веома комплексна јер га истовремено користе и

војни и цивилни ваздухоплови. Временска размена информација преко

интероперабилних средстава комуникација мора бити ефикасно координисана и

интегрисана ради спречавања конфликта у ваздушном простору.13


теза, Београд, 2013., стр.12 11 Доктрина ВиПВО, Београд, 2012., стр. 50 12 Службени лист СРЈ број 45/2003 13 Доктрина ВиПВО, Београд, 2012., стр. 10

13

Осматрање и откривање циљева у ВаП-у представља процес којим се

обезбеђује јединствена слика о ситуацији у ВаП-у кроз откривање, прикупљање,

обраду, приказивање и достављање информација корисницима.

Обрада, идентификација циљева у ВаП-у и њихово праћење представља процес

којим се врши прикупљање података о циљевима у ВаП-у, врши њихово легитимисање

ради одређивања припадности и непрекидан увид у позицију циља за све време лета на

прилазима државној граници и за време лета изнад територије Републике Србије.

Уништавање авиона, крилатих ракета, хеликоптера, тактичких балистичких

ракета и других циљева у ваздуху представља неутралисање циљева или наношење

таквих оштећења која онемогућавају извршење наменског задатка.

Просторне могућности ракетних система за ПВД подразумевају ограничени

простор у коме ватрене јединице могу да створе непрекидну зону уништења за

одбијање налета непријатељске авијације одређене густине. Основни показатељи

просторних могућности РЈ за ПВД су: зона осматрања, зона лансирања, зона гађања и

зона уништења.

Ватрене могућности ракетних система за ПВД су: математичко очекивање

броја уништених циљева, густина налета циљева коју је могуће одбити и вероватноћа

уништења циља. Наведени показатељи зависе од броја једновремено гађаних циљева

(каналност по циљу), вероватноће уништења појединачног циља и укупног броја

циљева у ваздушном простору.

Временске могућности ракетних система за ПВД карактеришу се временским

показатељима израженим кроз маневар покретом, маневар ватром, циклусом гађања и

могућношћу обезбеђења ракетама.

Маневар покретом обухвата време за које се РЈ за ПВД премести са једног на

другу ватрени положај. Са аспекта маневра покретом, основни захтев којим се

обезбеђује жилавост средстава РЈ за ПВД, подразумева обезбеђење минималног

времена за прелазак из маршевског у борбени положај и припрему за рад.

Маневар ватром се изводи преношењем ватре са једног на други циљ.

Циклусом гађања одређује се време утрошено на гађање једног и пренос ватре на

наредни циљ је важно приликом одбијања масовних напада непријатеља. 14 Временски

14 Петровић, И.: Избор оптималне варијанте борбеног распореда самоходног ракетног дивизиона

противваздухопловне одбране у условима сасређених ваздухопловних дејстава, магистарски рад, ВА,

Београд, 2009., стр.50

14

интервал између циљева мора бити већи или једнак времену циклуса гађања да бисмо

их могли гађати.

Утицај опремања ракетних јединица ракетним системима на реализацију

задатака заштите ВаП-а Републике Србије се исказује у повећању могућности

заштите ВаП-а израженог у могућности откривања и дејства по савременим нападним

средствима из ваздушног простора. Утицај опремања ракетних јединица за ПВД

савременим ракетним системима средњег домета на задатке заштите ВаП-а испољава

се у повећаној ефикасности и ефективности заштите ВаП-а , изражен кроз

правовремено откривање и ефикасно дејство по нападним средствима из ваздушног

простора.

Предмет истраживања се налази на земљи и у ваздуху и ограничен је

максималном даљином откривања циљева у ВаП-у и тактичким радијусима

ваздухоплова.

Предмет истраживања се испољава у свим годишњим добима и метеоролошким

условима, дању и ноћу. Истраживање ће бити везано за дневно-ноћне услове, тј. услове

добре и ограничене видљивости у садашњем и будућем времену, независно од

годишњег доба. Важност резултата истраживања ће бити до 2020. године.

У општем смислу предмет истраживања припада теорији и пракси наука

одбране, а уже посматрано тактици и оператици као грани наука одбране. Предмет

истраживања је интердисциплинаран обзиром на то да је сложен и вишедимензионалан

и да не припада само једној грани наука одбране, већ обухвата и друге дисциплине

природних и друштвених наука (математику, електронику, војну географију и др).

3. Циљеви и хипотетички оквир истраживања

Општи циљ овог истраживања може се дефинисати као: утврђивање утицаја

опремања ракетних јединица за ПВД савременим ракетним системима средњег домета


Из постављеног општег, проистичу следећи посебни циљеви истраживања:

Утврђивање утицаја просторних могућности савремених ракетних системима

средњег домета на реализацију задатака заштите ВаП-а Републике Србије,

Утврђивање утицаја ватрених могућности савремених ракетних системима


15

Утврђивање утицаја временских могућности савремених ракетних системима


На основу утврђеног општег циља истраживања изведена је следећа заснивајућа

хипотеза:

Опремање ракетних јединица за ПВД савременим ракетним системима

средњег домета има различит утицај на реализацију задатака заштите ВаП-а

Републике Србије. Тај утицај се исказује преко просторних, ватрених и

временских могућности и може бити мали, средњи и велики.

Аналитичко – дедуктивним поступком из заснивајуће су изведене следеће

разрађујуће хипотезе:

Прва разрађујућа хипотеза:

Просторне могућности савремених ракетних системима средњег домета за ПВД

имају велики утицај на реализацију задатака заштите ВаП-а Републике Србије. Тај

утицај се исказује зонама осматрања, лансирања, гађања и уништења.

Друга разрађујућа хипотеза:

Ватрене могућности савремених ракетних системима средњег домета за ПВД

имају средњи утицај на реализацију задатака заштите ВаП-а Републике Србије. Тај

утицај се исказује математичким очекивањем броја уништених циљева, вероватноћом

уништења појединачних циљева и густином налета непријатеља.

Трећа разрађујућа хипотеза:

Временске могућности савремених ракетних системима средњег домета за ПВД

имају различит утицај на реализацију задатака заштите ВаП-а Републике Србије. Тај

утицај је мали, средњи и велики и исказује се маневром покретом, маневром ватром,

циклусом гађања и могућношћу обезбеђења ракетама.

4. Начин истраживања

Посебан значај за ово истраживање има избор метода. Природа и сложеност

проблема намећу потребу за комплексним прилазом и применом бројних теоријско-

емпиријских метода. Основне су методе из група: филозофских, општих научних,

посебних научних и искуствених.

Потреба примене филозофских метода као најопштијих за научна сазнања јавља

се због сложености предмета истраживања, који је у основи интердисциплинаран. У

16

одређеним сегментима предмета истраживања, користи се позитивистичка и

рационалистичка метода поред дијалектичке методе.

Полазећи од принципа дијалектике, ова метода ће помоћи да се у потпуности

утврди какав утицај има опремање ракетних јединица за ПВД савременим ракетним

системима средњег домета на реализацију задатака заштите ВаП-а Републике Србије.

Уважавањем принципа тоталитета установиће се могућности ракетног система средњег

домета које имају велики значај на реализацију задатака. Полазећи од принципа

историчности треба проучити настанак и развој ракетног система средњег домета.

Принцип дијалектичне анализе и синтезе подразумева, између осталог, детаљно

проучавање ракетног система средњег домета и њиховог засебног и међусобног (у

координацији са другим системима) функционисања као и његову компатибилност са

постојећим системима. Принцип јединства теорије и праксе испољиће се, као

двосмеран процес у коме се сва знања о утицају ракетних система на задатке заштите

ВаП-а примењују у пракси и обрнуто стечена искуства користе за унапређење теорије.

Принцип јединства и борбе супротности може доћи до изражаја при упоређивању и

вредновању резултата истраживања, односно позитивних и негативних карактеристика

система. Принцип превазилажења се огледа у разрешењу дилема и отклањању

недоумица везаних за ваљаност и оправданост опремања ракетних јединица за ПВД

савременим ракетним системима средњег домета.

Позитивистичка метода подразумева и наглашава емпиријске чињенице и

реалне квантитативне показатеље утицаја опремања савременим ракетним системима

средњег домета на реализацију задатака заштите ВаП-а у извођењу закључка као и

синтезу свих позитивних знања о разматраном проблему. Стога је неопходно да се што

прецизније утврде индикатори за верификацију разрађујућих хипотеза.

У току истраживања методу разумевања треба користити код тумачења свих

искуствено спознатих сазнања, до којих се долази као и ранијим дејствима нападних

средстава из ВаП-а и ефектима дејства ракетних јединица за противваздухопловна

дејства.

Из групе општих научних метода у овом истраживању неопходно је користити

методу моделовања, статистичку и историјско-компаративну методу.

Процесом моделовања се спознаје структура и принцип функционисања модела.

Истраживање утицаја опремања ракетних јединица за ПВД савременим ракетним

системима средњег домета на реализацију задатака заштите ВаП-а треба реализовати

применим моделовања односно реализацијом вежби. Како финансијска ситуација не

17

дозвољава проучавање овог проблема истраживања методом моделовања примењене су

неке друге методе.

Графички модел ће представљати приказ појаве реалног система на карти:

распоред и просторне могућности ракетних система за ПВД, борбене могућности и

маршруту лета нападних средстава из ваздушног простора. Кроз графички модел на

карти биће представљен план налета авијације у току испитивања ватрених могућности

ракетних система.

Математички модел, у облику различитих прорачуна, користиће се у

израчунавању квантитативних показатеља могућности ракетних система, на основу

података добијених емпиријским методама и анализом садржаја.

Применом статистичке методе могуће је доћи до закључка о реалним

показатељима могућности ракетног система средњег домета, који имају функцију

манифестационих обележја предмета истраживања. За утврђивање правилности и

законитости који владају, а представљају предмет у овом истраживању, неопходно је

утврдити податке о бројности, учесталости, интензитету, распореду и другим

квантитативним обележјима који представљају основу за статистичко закључивање.

Овом методом се прикупљени подаци, добијени применом емпиријских метода, сређују

и обрађују и доносе закључци који чине основу за верификацију разрађујућих хипотеза.

Применом статистичке методе извршена је анализа емпиријско прикупљених

података и реално квантитативно вредновање показатеља борбених могућности

ракетних јединица, који имају функцију манифестационих обележја предмета

истраживања и представљају индикаторе појединачних хипотеза.

За мерење одступања између претпостављених и добијених фреквенција

одговора методом испитивања примењен је Хi – квадрат статистички тест, на осву којих

су вредновани индикатори који су служили у процесу доказивања разрађујућих

хипотеза.

Примена историјско-компаративне методе омогућава сагледавање утицаја

опремања ракетних јединица за ПВД савременим ракетним системима средњег домета

на реализацију задатака заштите ВаП-а на основу искустава одбране ВаП-а у

прошлости.

Коначна провера хипотеза могућа једино применом компаративне методе.

Историјско-компаративна метода омогућава:

- долазак до сазнања о утицају ракетног система средњег домета на задатке

заштите ваздушног простора,

18

- прогнозирање, у којој мери се у будућности могу очекивати побољшања

могућности РЈ за ПВД након опремања.

Применом ове методе могуће је делимично верификовати разрађујуће хипотезе.

За потпуно сазнање овог предмета истраживања неопходна је примена посебних

научних метода у свим фазама истраживачког процеса, а посебно аналититичко-

синтетичке, индуктивно-дедуктивне и методе дефиниције и класификације.

Дијалектички повезане анализа и синтеза као јединствена научна метода могу

знатно допринети потпунијем сазнавању свих чинилаца о утицају ракетног система

средњег домета на задатке заштите ваздушног простора. Анализом могуће је откривање

својства свих битних елемената целине предмета истраживања и његових делова, и

утврђивање настанка, развоја, веза, односа и противуречности у појави. Анализом је

могуће доћи до сазнања о: структури предмета истраживања, функционисању и

узрочним везама унутар предмета истраживања, компаративној зависности резултата у

функцији утицаја различитих чинилаца као и генези појаве у различитим условима.

Анализом се предмет истраживања расчлањује, уочавају се везе и односи и добијају

сазнања предмету истраживања.

Синтезом као завршним процесом сазнања, обезбеђује се схватање целине

процеса на основу схватања његових делова. Синтеза се примењује као завршни

методолошки поступак и обједињава сва сазнања и помоћу ње се долази до закључка о

утицају ракетног система средњег домета на задатке заштите ваздушног простора. На

резултатима методе анализе-синтезе заснивају се и остали посебни методски поступци.

Примена методе анализе и синтезе обезбеђује потпуније сазнавање могућности

ракетних система, а самим тим и обезбеђује делимичну верификацију разрађујућих

хипотеза.

Метода индукције и дедукције, као посебна научна метода, има ослонац у

анализи и синтези. Примењује се у процесу закључивања на основу података

прикупљених у искуственим методама и методама анализе и синтезе. Овом методом се

доказују или одбацују тврдње постављене у разрађујућим хипотезама које су изведене

из предмета истраживања. У овом истраживању, метода индукције се примењује

приликом закључивања, од разрађујућих ка заснивајућој хипотези.

Метода дедукције се примењује у процесу закључивања где је потребно да се на

основу општих дедукују појединачни ставови. Ова метода чини допуну и јединствену

целину са методом индукције. У овом истраживању метода дедукције је значајна за

верификацију постављених хипотеза. Обе методе ће се примењивати као јединствена

19

метода помоћу којих се закључује на нивоу разрађујућих хипотеза ради утврђивања да

ли је у целини сагледан утицају ракетног система средњег домета на задатке заштите


Метода дефиниције се примењује у фази пројектовања приликом дефинисања

појмова, у току истраживања за редефинисање и корекцију већ дефинисаних појмова и

након истраживања ради систематизације стеченог знања. Након истраживања,

применом метода дефиниције и класификације могућа је провера операционалног

одређења предмета истраживања и сваке разрађујуће хипотезе. На основу резултата

истраживања овим методама сређују се подаци ради уграђивања ставова о ракетним

системима средњег домета и њиховом утицају на задатке заштите ваздушног простора.

Применом емпиријских метода прикупљају се подаци неопходни за доказивање

ставова заснивајуће и разрађујућих хипотеза. У овом истраживању из групе

емпиријских метода примениће се анализа садржаја и анкета.

У овом истраживању метода анализе садржаја има велику улогу. Њеном

применом долази се до података и информација о предмету и досадашњим

достигнућима у истраживању. Велики део времена теоретског истраживања заузима

проучавање литературе о наведеном предмету. Анализа садржаја је коришћена

приликом истраживања теоријске и стручне документације, информација и свих

сазнања битних за спознају утицају ракетног система средњег домета на задатке

заштите ваздушног простора.

Категорије и анализе садржаја као општи појмови који се формулишу према

проблему истраживања и садржају који се анализира и који чини спону између

теоријског оквира истраживања и могућности његове практичне примене, изводе се из

операционих садржаја предмета истраживања у сегментима чије се хипотезе

проверавају овом методом.

Применом анализе садржаја могуће је делимично верификовати све разрађујуће

хипотезе.

Методом испитивања прикупљани су неопходни квантитативни и квалитативни

подаци који се односе на разрађујуће хипотезе и показатеље борбених могућности.

Испитивањем су прикупљени подаци о утицају опремања ракетних јединица за ПВД

савременим ракетним системима средњег домета на реализацију задатака заштите

ваздушног простора, односно мишљења испитаника превасходно припадника ракетних

јединица за противваздухопловна дејства. Од техника испитивања примењује се анкета.

У истраживању се спроводи анкета по унапред припремљеним питањима, ради лакше

20

обраде података. Питања су постављена у циљу добијања вредносних судова и уверења

и биће опредељена садржајем разрађујућих хипотеза. Ова анкета обезбеђује увид у

ставове и објективност испитаника, као и директну везу са предметом истраживања.

Класификација, обрада и анализа података ће се извршити статистичком методом.

Добијене одговоре могуће је систематизовати и резултате применити за делимичну

верификацију свих разрађујућих хипотеза.

Подаци о ракетним системима средњег домета су изворни и добијени од стране

произвођача ракетног система, а највећи број података чиниће изведени подаци. Како

ниједан извор није сам по себи довољан, у истраживању ће се користити њихова

комбинација. Подаци прикупљени применом метода моделовања, експеримента,

испитивања и анализе садржаја комбинују се са статистичком методом и посебним

научним методама и чине основни извор података у поступку закључивања и

верификације хипотеза.

У истраживању се користи сужени обухват и то намерни узорак. Намерни

узорак се користи приликом реализације испитивања ради добијања што тачнијих

података о утицају опремања ракетних јединица за ПВД савременим ракетним

системима средњег домета на реализацију задатака заштите ВаП-а и то од лица који су

добри познаваоци ове проблематике.

5. Научни и друштвени допринос истраживања

Научни допринос овог истраживања је у научној дескрипцији утицаја опремања

ракетних јединица за ПВД савременим ракетним системима средњег домета на

реализацију задатака заштите ВаП-а Републике Србије. Од истраживања се очекује да

постигнути резултати укажу на могућности и предности савремених ракетних система

у циљу ефикасне употребе система противваздухопловне одбране. Верификаторни

карактер се огледа у потврђивању оправданости већ донетих предлога и направљених

модела ПВО у којима запажену улогу има ракетни систем средњег домета. На овај

начин се обогаћују знања о савременим системима противваздухопловне одбране. У

методолошком погледу истраживање може допринети стицању искуства у примени

сличне методике при будућем истраживању утицаја замене појединих система,

модернијим уређајима на повећање њихових борбених могућности.

Друштвена (практична) оправданост истраживања биће обезбеђена достигнутим

нивоом научних резултата. Спознајом ефикасности ракетног система средњег домета

21

показаће се све предности и евентуални недостаци везани за реализацију задатака

заштите ваздушног простора. У практичном смислу, резултати истраживања могу

иницирати даљи рад на истраживању оправданости опремању Војске Србије и другим

ракетним системима, а не само системом средњег домета, што је врло важно имајући у

виду да модернизација и опремање ракетним системима тренутно представља

императив за Републику Србију. Све ово допринело би постојању ефикасне компоненте

РЈ за ПВД у дужем временском периоду. На тај начин би Војска Србија представљала

респектабилну снагу која би била способна да се супротстави савременим претњама

безбедности из ваздушног простора.

I ТЕОРИЈСКЕ ОСНОВЕ СИСТЕМА ПРОТИВВАЗДУХОПЛОВНЕ

ОДБРАНЕ

Основни разлог за формирање друштва за истраживање опште теорије система

био је да формулише универзалне принципе који важе за све системе, без обзира да ли

су физичке, биолошке или друштвене природе. Према општој теорији система, ''систем

се дефинише као комплекс елемената у интеракцији, с тим што интеракције имају свој

ред (нису случајне природе)...., а општа теорија се може применити на појаве у

различитим традиционалним гранама научног истраживања''. 15

Систем представља комплекс мање или више сложених елемената који се налазе

у интеракцији. Сваки систем је део неког већег система, са структуром састављеном од

елемената који имају своју функцију и развијену мрежу комуникација и информација

између елемената система и са другим системима, који се одликују заједничким

каракетристикама.

Друга група аутора систем посматра као ''скуп елемената и њихов међусобни

однос'', односно као ''скуп принципа који служи као темељ неке науке'' или као ''облик

политичке и друштвене организације'' или као ''сваки скуп идеја, функција, материјала,

људи или група повезаних одређеном концепцијом који представљају заокружену

релативно независну целину''.16

15 Гордић М.: Модални експеримент у истраживању потенцијалног система безебедности државе, ФПН

докторска дисертација, Београд, 2008., стр. 25 16 Исто, стр. 25

22

Према студији ''Концепт развоја система ПВО Војске Србије'' Систем ПВО

представља сложен функционално-борбени систем, стратегијског значаја у оквиру

система одбране земље који својим непрекидним функционисањем обезбеђује одбрану

виталних објеката на територији, људских и материјалних ресурса и главних снага

Војске од извиђања и дејства из ваздушног простора.17

Система ПВО Војске Србије представља релативно аутономан подсистем

система одбране, уједно и организациону целину Војске Србије, који обухвата скуп

мера, радњи поступака у дефанзивним дејствима снага Ваздухопловства и ПВО ради

заштите ваздушног простора, територије, групације Војске и других снага одбране,

најзначајнијих цивилних и војних објеката, становништва и материјалних добара

државе од извиђања и дејства из ваздушног простора.18 Противваздухопловна дејства

су садржај борбених дејстава којима се наносе губици непријатељским ваздухопловним

снагама у ваздуху и на земљи и њиховим инфраструктурним елементима, ради

спречавања непријатеља да испољи дејства из ВаП-а по снагама одбране и територији

државе, чиме се стварају повољни услови осталим снагама система одбране за успешно

вођење рата.

1. Значај и задаци система противваздухопловне одбране

Ваздушни простор државе је одређен простор у вертикалној и хоризонталној равни

изнад њене територије и акваторије, који чини део њеног државног подручја и на који се

простире њен суверенитет. Ваздушни простор државе је неповредив,19 Горња граница

ВаП-а није прецизно дефинисана, али се она у пракси своди на домет наоружања система

противваздушне одбране.

Ваздухоплов је свака направа са посадом или без посаде која се одржава или

креће у ваздушном простору. Ваздухоплови се деле, с обзиром на правни положај у

међународном ваздушном саобраћају, на државне (службене) и цивилне:

17 Група аутора, Студија Концепт развоја система противваздухопловне одбране Војске Србије,

РВиПВО, Београд, 2009., стр.4 18 Петровић И.: Концептуални модел система противваздухопловне одбране Војске Србије, докторска

теза, Београд, 2013., стр.73 19 Закон о ваздушном саобраћају (Службени гласник РС бр.73/2010 од 12.10.2010.г.), Београд, 2010.

23

а) државним (службеним) ваздухопловима сматрају се војни ваздухоплови,

ваздухоплови Министарства унутрашњих послова, ваздухоплови органа Републике

Србије и царински ваздухоплови. Војни ваздухоплови су ваздухоплови који припадају

оружаним снагама државе. Војним ваздухопловима се сматрају и сваки други

ваздухоплов којим управља односно командује војно лице. Царински и полицијски

ваздухоплови су ваздухоплови који припадају тим службама и служе за њихове

потребе.

б) Цивилним ваздухопловима сматрају се ваздухоплови који служе за потребе

цивилног ваздушног саобраћаја, цивилног санитета, спорта и остали ваздухоплови који

нису државни.

Главни и решавајући садржај ПВО представљају ПВД. Чине га дејства свих

снага ПВО и осталих снага одбране чији је ефекат уништење и неутралисање

ваздухопловних снага непријатеља, отежавање или ометање њихових дејстава из и у

ваздушном простору. Основни носиоци ПВД су АРЈ за ПВД (основна ватрена снага) и

борбена авијација у ловачкој намени (основна маневарска снага).20

Носиоци артиљеријско – ракетних ПВД су организацијске јединице ракетне

бригаде (рбр) за противваздухопловна дејства. Артиљеријско – ракетна ПВД дефинишу

се као: скуп планираних, усклађених и међусобно повезаних противваздухопловних

мера, радњи и поступака АРЈ за ПВД на откривању, праћењу и ватреном дејству по

непријатељским ваздухопловима и ваздухопловним убојним средствима у операцијама

оба вида Војске.21

Стратегијско – доктринарним документима су дефинисане мисије Војске, као

извршног дела система одбране и задаци који из мисија проистичу.

Операционализацијом задатака Војске Србије из прве и друге мисије одређени су

следећи задаци РЈ за ПВД:

одбрана значајнијих административних и индустријских центара, великих

енергетских извора и разних саобраћајних чворова од напада из ваздушног простора;

одбрана објеката и рејона оперативно-стратегијског значаја за вођење

оружаних сукоба и праваца који ка њима воде и заштита ваздушнодесантних

просторија од напада из ваздушног простора;



Београд, 2009., стр. 31 21 Вукичевић Д.: Артиљеријско-ракетна дејства ПВО у операцијама, ВА, Београд, 2005., стр. 55

24

заштита мобилизације и оперативног развоја делова Војске Србије;

одбрана елемената борбеног распореда војске за време покрета, припреме и

извођења борбених дејстава од напада из ваздушног простора.22

Значај система ПВО у оружаном сукобу исказан је постизањем потребног

степена превласти у ВаП-у за успешно извршавање задатака снага одбране. Правилном

организацијом и ефикасним извођењем ПВО обликује се простор борбених дејстава,

омогућавајући извођење сопствених операција на месту и у времену које ми одаберемо,

без ограничавајућег утицаја непријатеља, уз обезбеђење безбедности сопствених

снага.23 Комбинацијом сопствених капацитета и могућности, а на основу процене

непријатељских могућности и намера, одређује се степен контроле ваздушног

простора. У односу на оперативну ситуацију могући су следећи степени контроле и

заштите ваздушног простора:

- неповољна ситуација у ВаП-у: наше ваздухопловне и снаге ПВО не поседују

довољне могућности да ефективно ометају или спречавају дејства ваздухопловних

снага непријатеља;

- превласт у ВаП-у може бити делимична и потпуна. Делимична превласт

обухвата превласт у одређеном делу ВаП-а зоне операције или у одређеном периоду,

када сопствене снаге могу изводити дејства и противдејства без нарочито

ограничавајућег утицаја непријатељског ваздухопловства и противваздухопловне

одбране. Потпуна превласт обухвата превласт у целој зони операције за време

извођења операције, када сопствене снаге имају надмоћ у ВаП-у и могу изводити

дејства без ограничења и утицаја непријатеља.24

Циљ система ПВО је контрола и заштита ВаП-а, одвраћање непријатеља од

агресије, спречавање дејстава у и из ВаП-а, и стварање повољних услова за дејство

снага Копнене Војске и осталих структура система одбране. С обзиром на циљ који

треба да оствари у оружаним сукобима, ПВО има стратегијски значај.

Према нормативно-правним документима систем ПВО представља сложен

функционално-борбени систем од стратегијског значаја у оквиру система одбране

земље, који својим непрекидним функционисањем обезбеђује одбрану виталних


теза, Београд, 2013., стр.75 23 Група аутора, Студија ''Концепт развоја система противваздухопловне одбране Војске Србије'',

ВиПВО, Београд, 2009., стр.5 24 Доктрина ВиПВО, Београд, 2012., стр. 22

25

објеката на територији, људских и материјалних ресурса и главних снага Војске од

извиђања и дејства из ВаП-а и космоса. Прихватљива је и дефиниција система ПВО по

којој он представља релативно аутономан подсистем система одбране, обухвата скуп

мера, радњи и поступака у дефанзивним дејствима снага В и ПВО ради заштите ВаП-а,

територије, групације Војске и других снага одбране, најзначајнијих цивилних и војних

објеката, становништва и материјалних добара државе од извиђања и дејства из ВаП-а.

Применљива је и дефиниција система ПВО Војске Србије по којој он представља

подсистем система одбране, уједно организациону целину В и ПВО, чија је

организација, састав, оружје и опрема прилагођена за реализацију контроле и заштите

ВаП-а и објеката на територији Републике Србије од свих облика ваздухопловног

угрожавања.25

Појмовно се операција контроле и заштите ВаП-а може одредити као: скуп

борбених и неборбених активности, покрета и других акција, које предузимају снаге

система ПВО по јединственој замисли и према посебно устројеним нормативно –

правним документима ради остваривања циља контроле и заштите суверенитета ВаП-а

и објеката на територији једне државе.26

Контрола и заштита суверенитета ВаП-а је непрекидан задатак којим се

остварује неповредивост територије и суверенитет Републике Србије. Обухвата

непрекидно осматрање, откривање, обраду и идентификацију циљева у ВаП-у, њихово

праћење, доделу информација заинтересованим корисницима, а у случају потребе и

реаговање борбеним системима.

Контрола ВаП-а је веома комплексна јер га истовремено користе и војни и

цивилни ваздухоплови. Временска размена информација преко интероперабилних

средстава комуникација мора бити ефикасно координисана и интегрисана ради

спречавања конфликта у ваздушном простору.

Операцију контроле и заштите ВаП-а у миру и ванредном стању реализују

следеће дежурне снаге система ПВО:

снаге за командовање, размештене на оперативном центру које непосредно

извршно командују снагама у операцији контроле и заштите ВаП-а на основу извршене

25 Гордић М., Петровић И. и Цветковић К.: Улога ракетних јединицца за противваздухопловна дејства у

контроли и заштити ваздушног простора, МЦ Одбрана, Београд, 2014., стр.212 26 Петровић И.: Концептуални модел система противваздухопловне одбране Војске Србије, докторска

теза, Београд, 2013., стр.78

26

анализе ситуације у складу са расположивим подацима о ситуацији у ВаП-у и узбуњују

одговарајуће структуре у друштву у случају потребе,

снаге за контролу ВаП-а, које се образују од јединица ВОЈИН, које реализују

осматрање, откривање, обраду, идентификацију и праћење циљева у ВаП-у,

достављање података о ситуацији у ВаП-у снагама за командовање и осталим

заинтересованим корисницима, као и радарско обезбеђење борбених дејстава снага за

ПВД, пре свега борбене авијације у ловачкој намени,

снаге за заштиту ВаП-а и објеката од ваздухопловног угрожавања, дежурне

снаге борбене авијације у ловачкој намени и РЈ за ПВД, намењене за неутралисање

наступеле претње из ВаП-а (у крајњој нужди у случају повреде ВаП-а) у циљу заштите

територије и објеката на територији,

снаге за обезбеђење, које у операцији контроле и заштите ВаП-а остварују

повољне услове за базирање, маневар и извршење задатака снага за офанзивно дејство

по ваздухопловним капацитетима непријатеља, као и РЈ за ПВД и јединица ВОЈИН.

Снаге за заштиту ВаП-а представљају основну маневарску снагу, која би се

ангажовала за заштиту великих простора и брзо концентрисање ради неутралисања

непријатељевих ваздухопловних снага.

Фреквенција међународног ваздушног саобраћаја изнад територије Републике

Србије је у константном порасту, те је контрола ВаП-а уједно и међународна обавеза,

која, услед све веће претње терористичким дејствима из ВаП-а , све више добија на

значају.27

Снаге ПВО за спречавање повреда ВаП-а Републике Србије увезане су путем

директних канала, преко оперативних центара (у даљем тексту ОЦ) различитих нивоа у

јединствен систем.

Ратно ваздухопловство и ПВО је носилац извршења задатка контроле и заштите

суверенитета ВаП-а Републике Србије, а садејствују му и други елементи Система

одбране. Ракетне батерије (у даљем тексту рб) и самоходне ракетне батерије (у даљем

тексту срб) за ПВД које дежурају у систему ПВО, намењене су за заштиту суверенитета

ВаП-а Републике Србије у складу са важећим законима, правилима, прописима и

упутствима. За потребе командовања снагама у систему ПВО у оперативним центрима

организовано је непрекидно дежурство у циљу обезбеђења задатог степена

27 Доктрина ВиПВО, Београд, 2012., стр. 10

27

приправности дежурних снага у систему ПВО, непрекидно и тачно обавештавање о

ситуацији у ВаП-у заинтересованих корисника и употребу дежурних снага.28

Величина и облик територије Републике Србије захтевају висок ниво

оперативних способности ангажованих снага и јасно прописане процедуре, а у циљу

скраћивања времена реакције система противваздухопловне одбране. Стандардна

оперативна процедура дежурне рб(срб) за ПВД за поступање у случају повреде

суверенитета ВаП-а Републике Србије дефинише надлежности, међусобне командне

односе, процесе и поступке за командовање, контролу, рад, јављање и извештавање

дежурних снага у систему ПВО, а у циљу обезбеђења ефикасне заштите ВаП-а

Републике Србије.

Процедура обезбеђује најефикаснији и најкраћи пут и начин ангажовања

дежурне рб(срб) за ПВД у систему ПВО у случају повреде ВаП-а Републике Србије.

Очекивани резултат односно крајње жељено стање коришћења процедуре је обезбеђење

суверенитета ВаП-а Републике Србије.

2. Организација система противваздухопловне одбране

Организацијом система ПВО обезбеђује се јединствена информација о ситуацији

у ВаП-у, ефикасна, економична и интегрисана употреба снага у циљу остваривања

превласти у ВаП-у изнад сопствене територије и у зони извођења операције.

2.1. Функционална структура система противваздухопловне одбране

У функционалном погледу, систем ПВО чине: ваздушно осматрање и јављање (у

даљем тексту ВОЈ), ПВД, командовање и управљање у и системом

противваздухопловне одбране.

Ваздушним осматрањем и јављањем обезбеђује се јединствена слика о

ситуацији у ВаП-у кроз откривање, прикупљање, обраду, приказивање и достављање

информација корисницима (јединице Војске Србије и остале структуре друштва). На

основу података ВОЈ врши се радарско обезбеђење борбених дејстава борбене

авијације у ловачкој намени, ракетних јединица за ПВД и осталих врста авијације.


теза, Београд, 2013., стр. 77

28

Противваздухопловна дејства изводе јединице борбене авијације у ловачкој

намени и РЈ за ПВД ради уништења и спречавања дејстава снага и средстава за дејства

у и из ваздушног простора. Активним ПВД неутралише се и деградира ефикасност

непријатеља и штите сопствене снаге кроз директну употребу оружаних система.

Активна ПВО се подржава и дејствима осталих ваздухопловних снага по аеродромима

и хелиодромима, ракетним базама, систему одржавања и снабдевања ваздухоплова и

ваздухопловној инфраструктури непријатеља.

Командовање и управљање представља непрекидан процес усмеравања

потчињених команди и јединица ради остварења постављеног циља. Командовање

системом ПВО остварује се извршним командовањем преко оперативних центара

увезаних у јединствен систем. Основни начин командовања је централизовано

командовање, а у случају његовог нарушавања децентрализовано.

2.2. Снаге система противваздухопловне одбране

Структурну организацију ПВО чине снаге намењене за непрекидну и ефикасну

одбрану снага Војске, важних објеката на територији, становништва и материјалних

добара од дејстава непријатеља у и из ваздушног простора. Основне снаге за ПВО су

јединице ВОЈИН, јединице борбене авијације у ловачкој намени и РЈ за ПВД у

Ваздухопловству и противваздухопловној одбрани.29 У саставу Копнене војске (КоВ) се

налазе РЈ за ПВД и ВОЈ намењене за непосредну заштиту.

Ракетне јединице за ПВД су носилац извођења противваздухопловних дејстава.

Задатке извршавају самостално или у садејству са осталим снагама

противваздухопловне одбране. Намењене су за заштиту већих и важнијих објеката и

рејона територије или групација Војске Србије од дејства и извиђања из ВаП-а на свим

висинама њиховог борбеног искоришћења. Поред тога, намењене су за борбу против

ваздушних десаната, као и за затварање праваца у ВаП-у који воде ка значајним

објектима и рејонима у дубини територије.

Јединице ВОЈ и АРЈ за ПВД у саставу КоВ организују ваздушно осматрање и

јављање и ПВД, а налазе се у организацијском саставу бригада Копнене Војске.

Основни задаци ових јединица су:



Београд, 2009. стр. 32

29

непосредна одбрана најважнијих елемената оперативног распореда снага

КоВ од извиђања и дејства из ВаП-а са малих висина,

одбрана важнијих појединачних "тачкастих" објеката (мостови, саобраћајни

чворови, мања енергетска постројења и др.),

борба против ваздушног десанта.

3. Функционисање система противваздухопловне одбране

Функционисање система ПВО одвија се непрекидно у миру и рату. У миру се

врши непрекидна контрола и заштита ВаП-а употребом дежурних снага у систему

противваздухопловне одбране. У рату функционисање система ПВО се реализује:

непрекидним осматрањем ВаП-а и континуалним јављањем података о ситуацији у

ВаП-у, правовременим навођењем система оружја на откривене циљеве,

организовањем непрекидног командовања и управљања ватром система оружја као и

отклањањем последица од дејстава из ваздушног простора.

Функционисање система ПВО у миру се реализује пре свега организовањем и

извршењем непрекидног дежурства у систему ПВО, употребом дежурних снага у

случају повреда ВаП-а над државном територијом и обезбеђења летења. Предузима се

ради правовременог и потпуног обезбеђења ВаП-а и стварања услова за безбедно и

ефикасно летење.

У складу са интензитетом претње из ВаП-а подиже се степен приправности за

употребу дежурне рб(срб) за ПВД у систему ПВО. Употреба дежурних снага у систему

ПВО се реализује по фазама, почиње превођењем у потребан степен приправности, а

завршава се превођењем у почетни степен приправности.

Одлуку о подизању степена приправности дежурних снага у систему ПВО

доноси Руководилац ОДТ на ОЦ РВиПВО. Одлуку о борбеној употреби дежурне

рб(срб) за ПВД доноси НГБК на ОЦС на основу наређења ОЦ КРВиПВО. Командовање

дежурним снагама у систему ПВО је централизовано са ОЦ РВиПВО, а извршно

командовање са Оперативног центра сектора.

30

За потребе командовања снагама у систему ПВО (слика број 1)30 у оперативним

центрима свих нивоа организовано је непрекидно борбено дежурство. У ОЦ РВиПВО и

ОЦС дежура група за борбено командовање која је одговорна за обезбеђење задатог

степена приправности дежурних снага у систему ПВО, непрекидно и тачно

обавештавање о ситуацији у ВаП-у и употребу дежурних снага у спречавању повреда


У случају повреде ВаП-а предузимају се следеће активности: наређује се

допунско укључивање јединица ВОЈИН које нису у оперативном раду; врши се

идентификација ваздухоплова и након одобрења са ОЦ Система одбране издаје

наређење дежурним снагама за реаговање.

Јединице ВОЈ непрекидно осматрају и прате ситуацију у ВаП-у на прилазима и

изнад државне територије, обрађују и дистрибуирају податке корисницима. У случају

повреда ВаП-а31, након откривања врши се праћење ваздухоплова који је повредио

ВаП, а са ОЦ РВиПВО преводе се дежурне снаге борбене авијације у ловачкој намени и

РЈ за ПВД у систему ПВО у повишене степене приправности. Након доношења одлуке

о реаговању са оперативног центра, јединице ВОЈ наводе (усмеравају) системе оружја

на ваздухоплов који врши повреду ваздушног простора.

Снаге борбене авијације у ловачкој намени дежурају на мирнодопском

аеродрому базирања – а. Батајница, а степени приправности зависе од тренутне

30 Група аутора, Студија ''Концепт развоја система противваздухопловне одбране Војске Србије'',

ВиПВО, Београд, 2009., стр.10 31 Дојава о могућој повреди ВаП Републике Србије може се добити од ОЦ суседних земаља.

Командовање

Садејство

МУП

20.б рб ПВО/250.рбр

ПВО

ОЦ КзО

31.ОЦС

АгКЛ

ОЦ СО

ОЦ ВиПВО ОЦ ККоВ

АКЛ

ОКЛ 20.ОЦС

срб ПВО/250.рбр

ДЈ

31.б

АКЛ

срб ПВО/250.рбр

ОКЛ

Слика 1: Шема командовања у систему ПВО у миру

31

ситуације у ваздушном простору. У случају повреда ВаП-а врши се пресретање

ваздухоплова.

Дежурне снаге система ПВО Војске Србије су снаге задејствоване у миру ради

непрекидне контроле и спречавања повреда ВаП-а, чиме се реализују задатак

одвраћања од агресије ваздушним путем, спречавање изненађења од ваздухопловних

дејстава потенцијалног непријатеља, као и стварање услова за неутралисање

асиметричне претње која је наступила из ВаП-а.32

Дежурне снаге РЈ за ПВД налазе се у готовости до 15 минута за дејство по

циљевима у ВаП-у на мирнодопским (дежурним) положајима. У случају потребе

преводе се у одређене степене приправности линијом ОЦ РВиПВО - дежурна јединица.

Да би реакција система ПВО била правовремена неопходно је обезбедити

информацију о ситуацији у ВаП-у на даљинама које обезбеђују потребно време за

доношење одлуке, превођење система наоружања у повишене степене приправности и

реакцију система наоружања.

На слици број 2 приказана је реакција дежурних снага борбене авијације у

ловачкој намени у систему ПВО са а.Батајница у тренутку када је непознати

ваздухоплов на граници нашег ВаП-а и врши његову повреду33. У овој варијанти,

ваздухоплов који врши повреду ВаП-а са параметрима лета од 800-900 км/ч, успева да

долети до самог аеродрома базирања борбене авијације у ловачкој намени и града

Београда пре полетања борбене авијације у ловачкој намени. Ваздухоплов који врши

повреду ВаП-а у пределу централне Србије могуће је пресрести тек на његовом изласку

из нашег ваздушног простора. Превођење дежурних снага борбене авијације у ловачкој

намени у повишене степене приправности пре повреде ВаП-а Републике Србије

обезбеђује потребно време за правовремену реакцију система наоружања.

Функционисање система ПВО у рату представља продужетак рада система ПВО

у миру. Осматрање ВаП-а, обрада података и њихова дистрибуција заинтересованим

корисницима одвија се као у миру.

Припрема и извођење борбених дејстава добија на обиму и интензитету и

обухвата одбрану важних објеката на територији, групација Војске, материјалних

32 Гордић М., Петровић И. и Цветковић К.: Улога ракетних јединицца за противваздухопловна дејства у

контроли и заштити ваздушног простора, МЦ Одбрана, Београд, 2014., стр.212 33 Група аутора, Студија ''Концепт развоја система противваздухопловне одбране Војске Србије'',

ВиПВО, Београд, 2009., стр.11

32

добара и становништва. Централизованим командовањем обезбеђује се интеграција

свих елемента подсистема наоружања и сензорског подсистема у јединствену целину.

Основни системи наоружања ПВД састоје се првенствено од две

комплементарне компоненте: ракетне јединице за ПВД и борбене авијације у ловачкој

намени.34

Ракетне јединице за ПВД могу одржавати стање приправности током дужег

временског периода, које обезбеђује брзо реаговање и високу ефикасност. Ракетне

јединице за ПВД из састава РВиПВО представљају основну снагу за извођење ПВО

важнијих објеката, већих групација Војске, као и за остваривање одређеног степена

превласти у ваздушном простору.

Борбена авијација у ловачкој намени чини основну маневарску снагу која

поседује битне предности јер се може употребити за заштиту великих простора и брзо

концентрисати на одбијање непријатељских дејства.


теза, Београд, 2013., стр. 79

Слика 2: Шематски приказ реакције дежурне јединице ЛА када

непознати ваздухоплов врши повреду

33

Заједничка дејстава борбене авијације у ловачкој намени и РЈ за ПВД, уз

обезбеђење борбених дејстава од стране ВОЈ представља интегрисани систем ПВО.

Систем онемогућава непријатеља у намери да оствари одлучујуће тачке, а самим тим

ни жељено крајње стање.

У случају усложавања безбедоносне ситуације и појаве опасности од избијања

оружаних сукоба повећава се ниво могућности јединица ПВО, превођењем одређеног

броја јединица ПВО у повишене степене приправности у циљу контроле и заштите

ВаП-а и обезбеђења повољних услова за извођење мобилизације и оперативног развоја

осталих снага система одбране.

II ДОСТИГНУТИ НИВО РАЗВОЈА РАКЕТНИХ ЈЕДИНИЦА ЗА

ПРОТИВВАЗДУХОПЛОВНА ДЕЈСТВА

Технолошка застарелост35 сензорских система, система оружја, као и система за

командовање, довела је до деградације система ПВО, која се манифестује кроз

недовољне просторне, ватрене и временске могућности, као и слабе могућности

заштите од електронских дејстава. На тај начин усложено је функционисање система

ПВО и доведена је у питање способност извршавања основних задатака РВиПВО у

мисији одбране Републике Србије од војних изазова, ризика и претњи безбедности.

Достигнути ниво развоја система ПВО огледа се кроз опремљеност, борбене

могућности компоненти система, могућност успешног командовања снагама система

ПВО и кроз искоришћеност информационог простора. Ракетне јединице за ПВД су

организоване у ракетну бригаду за ПВД (2 рд ПВД ''НЕВА'' и 3 срд ПВД РС ПВД ''КУБ-

М''), два ард ПВД у саставу авијацијских база и четири ард ПВД у саставу бригада

Копнене Војске.

1. Опремљеност ракетних јединица за противваздухопловна дејства

Ракетне јединице за ПВД опремљене су следећим системима наоружања: РС

ПВД „С-2М“, „ШИЛО“, „С-1М“, „С-10М“, противавионским артиљеријским системом

40 мм Л/70 „БОФОРС“, РС ПВД „КУБ-М“ и „НЕВА“.

35 Последње опремање јединица ПВО извршено је са: ваздухопловима 1988. године, ракетним системима

ПВО 1985. године и радарима за ВОЈИН 1986. године.

34

Самоходни ракетни систем (РС) ПВД ''КУБ-М'' припада II технолошкој

генерацији, произведен је 1966. године у бившем СССР–у, а код нас је у оперативној

употреби од 1976. године. Слабости система су што је једноканалан по циљу, није

ефикасан у условима употребе крстарећих ракета, циљева мале одразне површине и

осетљив је на електронско ометање и дејство противрадарских ракета.

Ракетни систем ПВД ''НЕВА'' припада II технолошкој генерацији, уведен у

наоружање 1961. године у бившем СССР–у, а код нас је у оперативној употреби од

1980. године. Основне слабости система су мобилност, отпорност на електронско

ометање и на дејство противрадарских ракета. Једноканалан је по циљу и неефикасан у

условима употребе крстарећих ракета и циљева мале одразне површине.

Ресурси кључних средстава у РС ПВД су истекли, а ресурси ракета продужавају

на врло кратке временске периоде након верификационих испитивања.

Од времена увођења у оперативну употребу РС ПВД ''НЕВА'' и РС ПВД ''КУБ-

М'' (почетак осамдесетих година), осим набавке мањег броја лаких преносних ракетних

система ПВД ''ШИЛО'', није вршено опремање РЈ за ПВД модерним средствима.

Модернизација постојећих система последњих година вршена је на РС ПВД ''НЕВА''

уградњом термовизијске камере, ласерског даљиномера, логаритамског пријемника,

уређаја за спрегу са ласерским даљиномером, а проширена је развојем АППВС-М3.

Модернизацијом је обезбеђена делимична пасивизација система (смањено време

зрачења), побољшана могућност праћења циљева у условима ЕО, као и аутоматизовани

пријем података о ситуацији у ваздушном простору.

Ракетне јединице за ПВД у КоВ су опремљене са ракетним системима малог

домета ''С-1М'', ''С-2М'', ''ШИЛО'', ''С-10М'' и артиљеријски систем ПВД 40 мм Л/70

''Бофорс''.

2. Борбене могућности ракетних јединица за противваздухопловна

дејства

Борбене могућности представљају скуп показатеља који карактеришу борбене

особине и техничке могућности система оружја при извршавању наменских задатака.36

Показатељи борбених могућности су специфичне карактеристике одређеног система

36 Софранић С.: Тактика артиљеријско ракетних јединица ПВО, ВИНЦ, Београд, страна 88.

35

оружја, које изражавају величину очекиваног резултата борбених дејстава, односно

време и простор у чијим границама се тај резултат може постићи.

У срд (рд) за ПВД, оне су условљене: просторним, временским и ватреним

могућностима.37 У складу са начелом ограничења, детерминисане су борбеним

могућностима срд за ПВД и рб за ПВД малог домета и просторним и временским

могућностима снага, које се образују од командне батерије.

2.1. Просторне могућности РЈ за ПВД

Просторне могућности РЈ за ПВД су одређене зонама: осматрања, лансирања,

гађања и уништења. Пресудне су за израчунавање математичког очекивања

неутралисаних циљева у функцији простора, који представља кључни параметар оцене

ватрених могућности дивизиона.38

Подразумевају ограничени простор у коме ватрене јединице могу да створе

непрекидну зону уништења за одбијање налета непријатељске авијације одређене

густине. Ове могућности зависе од: карактеристика система оружја којом су наоружане

јединице, ограничења зоне дејства због конфигурације земљишта, висине и брзине лета

нападних средстава из ВаП-а и броја ватрених јединица и борбеног распореда.39

Зона осматрања РЈ за ПВД је условљена техничким карактеристикама

осматрачких радара и њиховим борбеним распоредом. Ракетне јединице за ПВД су

опремљене осматрачким радарима П-12, П-18 и 1РЛ128Д, док су АРЈ за ПВД малог

домета опремљене радарима типа "Жирафа" и П-15. Тактичко техничке карактеристике

37 Класификација борбених могућности извршена је на основу критеријума испољавања параметара у

јединицама међународног - ''SI'' система физичких величина. Просторне могућности изражавају се

јединицом дужине метар (километар) и јединицом површине (изведена из величине даљина) км2. Ватрене

способности се испољавају кроз математичко очекивање, које представља варијаблу сума вероватноћа

неутралисања циљева појединачним ватреним системима (изражава се општим бројем). Временске

могућности су изражене јединицом времена: секундама (маневар покретом и ватром – временске

категорије изражене кроз време поседања положаја, мобилност средстава, циклус гађања, време преноса

ватре, време трајања претходне и непосредне припреме гађања, време обезбеђења ПАР за ненаоружане

лансере у систему оружја). 38 Петровић, И.: Избор оптималне варијанте борбеног распореда самоходног ракетног дивизиона


Београд, 2009. стр. 39 39 Исто, стр. 42

36

радарских средстава у РЈ за ПВД обезбеђују откривање циљева у ваздушном простору

на максималним даљинама до 300 км (у зависности од висине циља), осетљиви су на

електронска ометања, као и на дејство противрадарских ракета. Остали радари из

састава АРЈ за ПВД су далеко мањих просторних могућности.

Зона уништења одређена је техничким карактеристикама система, тако да даља

граница зоне уништења за РС ПВД ''НЕВА'' и ''КУБ-М '' износи 24 км (коса даљина), а

максимална висина је 17 км. У условима интензивног електронског ометања ове

границе се умањују за око 30%. Зоне уништења осталих система наоружања приказане

су у табели број 1.

Табела 1: Зона уништења РЈ за ПВД

Упоређујући максималне границе зона уништења средстава којима су

опремљене РЈ за ПВД са способностима убојних средстава за дејство из ВаП-а

приказаних у табели број 2, евидентно је да је знатна предност на страни савремених

ваздухопловних убојних средстава из ваздушног простора. Упоређујући приказане

могућности, долазимо до закључка да савремени ваздухоплови могу испољити дејство

по објектима не улазећи у зону дејства РЈ за ПВД које врше ПВО тог објекта.

Противрадарске ракете Даљина лансирања (km) Брзина лета (М)

AS-37 "MARTEL" 80 2,2

"ARMAT" 30-120 2

"ALARM" 70 3

"HARM" 100 3,5

"Х-31Р" 100 3,5

"Х-35" 130 2

Табела 2 Карактеристике неких савремених противрадарских ракета

РЈ за ПВД

ГРАНИЦЕ ЗОНА УНИШТЕЊА

Ближа граница

ЗУ(км)

Даља граница

ЗУ (км)

Доња граница

ЗУ (м)

Горња граница

ЗУ (км)

РС ПВД ''НЕВА'' 3,5 25 20 18

РС ПВД ''КУБ-М'' 4 24 30 14

РС ПВД ''С-10'' 0,8 5 20 3

РС ПВД ''С-1'' 0,5 4,2 30 3,5

РС ПВД ''С-2М'' 0,5 4,2 50 2,3

РС ПВД ''ШИЛО'' 0,4 5,2 10 3,5

37

Остали показатељи просторних могућности су у директној вези са даљом

границом зоне уништења, тако да ће се величина линија издавања задатака и

непрекидна зона дејства пропорционално повећавати повећањем зоне уништења.

Узимајући у обзир целокупну територију Републике Србије, њена покривеност

зоном уништења РС ПВД на висинама преко 4 км је око 5%, а на висинама до 4 км је,

уз употребу свих расположивих преносних система око 6%, а што је приказано на

слици број 3.40 Међутим треба узети у обзир да је ефикасност лаких преносних РС ПВД

далеко мања, посебно имајући у виду ограничење у могућности правовременог

откривања циљева и времену реакције система.

Просторне могућности артиљеријско-ракетних дивизиона у авијацијским базама

не обезбеђују кружну одбрану аеродрома, већ одбрану у односу на највероватнији

правац долета непријатељске авијације. Могућности АРЈ за ПВД у КоВ су ограничене и

40 Група аутора, Студија ''Концепт развоја система противваздухопловне одбране Војске Србије'',

ВиПВО, Београд, 2009., стр. 24

Слика 3: Покривеност територије

Републике Србије зоном уништења са РС за ПВД

38

обезбеђују делимичну непосредну ПВО најважнијих елемената оперативног распореда

јединица. Просторне могућности РС за ПВД огледају се кроз откривање и ватрено

дејство по циљевима у ваздушном простору. Преживљавање система наоружања у

супротстављању савременим средствима за дејство из ВаП-а и успешна заштита

објеката ПВО захтевају од РЈ за ПВД способност дејства подсистема наоружања у

циљу одбијања непријатељског налета пре линије лансирања убојних средстава из

ваздушног простора. Правовременост реакција подсистема наоружања обезбеђује се

просторним могућности откривања (радарским или оптоелектронским средствима)

летилица у условима електронског ометања.

Карактеристике савремених вишенаменских борбених авиона и других убојних

средстава захтевају откривање средстава за дејство из ВаП-а мале ефективне радарске

одразне површине (0,2 м2) и ниског интензитета инфрацрвеног (ИЦ) зрачења у

јединици површине.

Зона осматрања РЈ за ПВД је условљена техничким карактеристикама

осматрачких радара и њиховим борбеним распоредом. Осматрачка средства морају

обезбедити правовремену и поуздану слику ситуације у ВаП-у која ће системима

оружја обезбедити предуслове за правовремено ватрено дејство.

2.2. Ватрене могућности РЈ за ПВД

Ватрене могућности зависе од тактичко – техничких особина система, степена

обучености послуга и карактеристика циља.41 Представљају квантитативну вредност

неутралисаних циљева у ВаП-у у односу на њихов број и расположивост ПАР. Исказују

се кроз математичко очекивање броја уништених циљева, вероватноћом уништења

циља једном ракетом и густином налета непријатељске авијације коју је могуће одбити.

Основни параметар који карактерише наведене показатеље је вероватноћа уништења -

неутралисања циља.42Наведени показатељи зависе од броја једновремено гађаних

циљева (каналност по циљу), вероватноће уништења појединачног циља и укупног

броја циљева у ваздушном простору.



Београд, 2009. стр. 42 42 Исто, стр. 40

39

Математичко очекивање броја уништених циљева (Мо) је основни показатељ

ватрених могућности РЈ за противваздухопловна дејства. Математичко очекивање броја

уништених циљева РЈ за ПВД је тешко прорачунати, а посебно имајући у виду да је

јако тешко моделовати све елементе који утичу на математичко очекивање.

Могућности уништења циљева у ВаП-у са РЈ за ПВД су пропорционалне броју

дејстава и вероватноћи извршења једног дејства. Основни недостатак ватрених

могућности РС за ПВД који се налазе у наоружању Војске Србије је једноканалност по

циљу (основна ватрена јединица може истовремено гађати само један циљ). Узимајући

у обзир број ватрених јединица и карактеристике система, снагама рбр за ПВД у једном

налету могуће је истовремено извршити дејство по 15 ваздухоплова (у најповољнијим

условима). Док осетљивост расположивих система наоружања на електронска ометања

знатно умањује вероватноћу уништења циља.

Узимајући у обзир смањене коефицијенте експлоатационе сигурности РС ПВД,

због утицаја електронског ометања, као и карактеристике савремених ваздухоплова,

вредности за вероватноћу уништења циљева у ВаП-у дате у Теоријама и правилима

гађања (експериментално прорачунате за тактичко – техничке податке летелица

произведених шездесетих година прошлога века) су знатно мање. Умањена вредност за

вероватноћу уништења узрокује и малу вредност математичког очекивања броја

уништених циљева.

Вредност математичког очекивања умањена је и чињеницом да су сви постојећи

системи РС ПВД једноканални по циљу и у условима савремене употребе, са великим

густинама налета непријатељске авијације, испољавају малу ефективност.

Ватрене могућности РЈ за ПВД су ограничене узимајући у обзир смањене

коефицијенте експлоатационе сигурности РС за ПВД, утицај електронског ометања, као

и карактеристике савремених ваздухоплова.

2.3. Временске могућности РЈ за ПВД

Временске могућности се испољавају кроз квантитет времена и изражавају се у

временској јединици међународног система мерних јединица (у секундама). Одређене

су временским интервалом неопходним за прелазак система оружја у готовост за

дејство и циклусом дејства. Како се сасређена ваздухопловна дејства одликују

минималним временским периодима материјализације уз несагледиве учинке по

непријатељски објекат одбране, време реакције система ПВО је критичан догађај за

40

вођење АРЈ за ПВД и циљ је свести га на минимум, што се обезбеђује великим

временским могућностима.43

Табела 3: Маневар покретом РЈ за ПВД

Маневар покретом обухвата време за које се РЈ за ПВД премести са једног на

другу ватрени положај. Са аспекта маневра покретом, основни захтев којим се

обезбеђује жилавост средстава РЈ за ПВД, подразумева обезбеђење минималног

времена за прелазак из маршевског у борбени положај и припрему за рад. Примена

савремених технологија у функцији извођења борбених дејстава у и из ВаП-а (сателити,

беспилотне летилице) захтева од јединица за ПВД честу и брзу промену ватрених

положаја. Мобилни и брзо покретни ракетни системи су далеко отпорнији од

''стационарних'' и ''полустационарних'' на дејства из ВаП-а због способности брзог

поседања, напуштања и промене ватрених положаја. Временске могућности РС ПВД у

наоружању Војске Србије приказане су у табели број 3.

Табела 4: Циклус гађања за РС ПВД ''КУБ-М'' и ''НЕВА''

Ограничене временске могућности има РС ПВД ''НЕВА'' и због тога је овај

систем врло осетљив на дејства непријатеља.

Маневар ватром се изводи преношењем ватре са једног на други циљ.

Карактерише се временом које је потребно за пренос ватре са једног циља на наредни

што је важно приликом одбијања масовних напада непријатеља. Временски интервал

између циљева мора бити већи или једнак времену циклуса гађања да бисмо их могли

43 Исто, стр. 40

Начин припреме података

Тип ракетног система и број ракета

''КУБ-М'' ''НЕВА''

1 2 (ЕО) 1 2 (ЕО)

Припрема података за гађање по подацима ОАСт (s) 60 65 60 65

Припрема података за гађање по планшети (s) 80 - 90 85 - 95 80 – 90 85 - 95

РЈ за ПВД Време поседања положаја Време напуштања положаја

РС ПВД ''НЕВА'' 2 часа и 20 минута 1 час и 40 минута

РС ПВД ''КУБ-М'' 7,5 минута 5 минута

41

гађати. Трајање маневра ватром (циклуса гађања приказано у Табели 4) зависи од

начина командовања (са аутоматским усмеравањем или не), степена увежбаности

послуге, реализоване даљине уништавања циља, броја ракета одређених за гађање и

интервала између лансирања.

Временске могућности се огледају и кроз могућност обезбеђења ракетама.

Успешно извршење борбених задатака РЈ за ПВД зависи и од благовременог дотура

муниције и ракета на ватрени положај. Постојећим капацитетима могуће је обезбедити

снабдевање јединица муницијом и ракетама у истим временским интервалима као и код

савремених система оружја за ПВД. Од РЈ за ПВД се захтева да у оквиру својих

система оружја поседују што већи број ракета како би се обезбедили континуирани

циклуси гађања без допуњавања система оружја.

3. Расположивост ракетних јединица за противваздухопловна

дејства

Снаге у систему ПВО опремљене су средствима II и III генерације. Средства II

генерације (радарска и ракетна средства "источне" производње и авиони типа МиГ-21)

су у својим техничко-тактичким карактеристикама инфериорни у односу на савремене

системе наоружања. Средства III генерације имају приближне карактеристике као и

савремени системи наоружања (радари серије "ТПС" и "С" и авиони типа МиГ-29).

Ракетни системи су ограничени даљином дејства, и имају и 3-5 пута мањи домет

од савремених убојних средства за напад из ВаП-а (ваздухоплови могу да дејствују по

систему ПВО без уласка у његову зону дејства). Ракетни системи за ПВД су

једноканални по циљу (основна ватрена јединица истовремено може да дејствује само

по једном циљу), за разлику од нових система наоружања где је тенденција да свако

средство у ватреној јединици има могућност дејства. Мале одразне површине

крстарећих ракета и беспилотних летилица онемогућавају или отежавају дејство РЈ за

противваздухопловна дејства. Постојећи број РЈ за ПВД са ограниченим просторним и

ватреним могућностима није довољан за заштиту важних објеката на територији и

јединица Војске. Узимајући у обзир величину и облик територије Републике Србије,

опремањем модерним РС за ПВД знатно би се допринело повећању територије која би

била заштићена од дејстава из ваздушног простора.

Део радарских средстава у јединицама ВОЈ и РЈ за ПВД су слабих маневарских

могућности, што захтева велико време за премештање. Ово је свакако ограничавајући

42

фактор знајући за тенденцију развоја мобилних и брзопокретних система који могу

брзо мењати позицију и прилагођавати се борбеној ситуацији.

Брза промена ситуације у ВаП-у захтева правовремено реаговање које је доста

усложњено уколико се ослањамо само на сопствене изворе информација. Ово намеће

потребу сарадње, односно размене података о ситуацији у ваздушном простору са

суседима или земљама у региону. Да би се обезбедила размена информација неопходна

је компатибилност система ПВО, али и процедура које се примењују у систему

противваздухопловне одбране. Достизањем степена интероперабилности кроз

непрекидну размену података са системима ПВО у региону, примену процедура и

извођењем заједничке обуке повећава се способност свих елемената система


Модернизација система отклања само део надостатака, али суштински не

повећава ефикасност средстава у систему противваздухопловне одбране. Имајући у

виду однос између онога што се улаже у модернизацију и излаза, неминовно нас доводи

до закључка де је потребан опрез при модернизацији и да се треба оријентисати пре

свега на набавку нових система.

Основно одржавање и део техничког одржавања је у надлежности непосредног

корисника, док је део у надлежности ремонтних завода. Проблеми у одржавању су:

недостатак резервних делова, уништен и неуређен радионички простор, застарела

мерна опрема, алати итд. Основни проблем ремонта и занављања ресурса представља

недостатак ремонтних капацитета, односно ремонт није усвојен за део средстава у

постојећим заводима што утиче на проблематично продужавање ресурса.

Модернизацијом је обезбеђена делимична пасивизација система (смањено време

зрачења), аутоматизација пријема података о ситуацији у ВаП-у и побољшана је

могућност праћења циљева у условима електронског ометања.

III КРИТЕРИЈУМИ ЗА РАЗВОЈ РАКЕТНИХ ЈЕДИНИЦА ЗА

ПРОТИВВАЗДУХОПЛОВНА ДЕЈСТВА

Чиниоци (фактори) који утичу на димензионисање система ПВО су бројни и

разноврсни, међусобно условљени и зависни и са различитим степеном утицаја у

43

појединим условима.44 Као најзначајнији фактори који битно одређују димензионисање

и структуру система ПВО могу се разматрати:

геополитички положај државе,

физичко-географске карактеристике државне територије и непосредног

окружења,

стратегијско-доктринарни приступ и опредељења у одбрани земље и

употреби Војске,

економске способности и потенцијали државе.

Слика 4: Шематски приказ дефинисања критеријума

за моделовање и развој система ПВО

На почетку процеса димензионисања и структурирања система ПВО, морају се

јасно дефинисати критеријуми (слика број 4)45 по којима се врши моделовање и развој

система ПВО, њихов садржај, као и граничне (могуће) и оптималне (прихватљиве)

вредности усвојених критеријума. Усвојени критеријуми проистичу из објективне

44 Жупац Г., Модел одређивања и евалуације критеријума за избор ракетног система ПВО средњег

домета, докторски рад, ВА, Београд,2013., стр 35 45 Група аутора, Студија ''Концепт развоја система противваздухопловне одбране Војске Србије'',

ВиПВО, Београд, 2009., стр. 39

44

анализе постојећег стања система ПВО, процене степена угрожавања безбедности

земље из ВаП-а, услова у којима ће функционисати систем ПВО, процене важности и

осетљивости објеката на територији од угрожавања из ВаП-а као и реалне процене

сопствених способности (материјалних, кадровских и др.).

Улога наведених критеријума је двојака: регулативна - у фази креирања и

изградње (развоја) система ПВО при чему исти имају карактер захтева и корективна - у

фази оцене ефикасности успостављеног система ПВО. За димензионисање система

ПВО може се применити више критеријума, а за потребе израде студије и моделовања

будућег система ПВО Војске Србије разматраћемо следеће критеријуме:

критеријум виталних објеката ПВО,

критеријум борбених могућности,

критеријум односа снага.46

Наведени критеријуми (захтеви), поред објективне анализе ризика и претњи које

из ВаП-а угрожавају безбедност Републике Србије, као и анализе и услова у којима ће

функционисати систем ПВО у наредном периоду, представљају полазну основу за

развој и моделовање система противваздухопловне одбране.

Полазећи од анализе стања расположивих ресурса и тактичко-техничких

карактеристика средстава и система у РЈ за ПВД јасно је да би набавка нових ракетних

система средњег домета и њихово увођење у оперативну употребу подигло ниво

оперативних способности и омогућило ефикасно и ефективно извршење наменских

задатака.

Основни (општи) захтеви за ракетне системе средњег домета за ПВД су:

Ракетни системи средњег домета за ПВД треба да одговоре потребама

употребе у: температурном опсегу од -25º до +55º С, влажности до 95%, даневним и

ноћним условима, рада при излагању свим врстама метеоролошких падавина и

могућности да буду на удару атмосферских електричних пражњења;

Могућност непрекидне употребе (време непрекидног рада) од 12 до 24 часа;

Обезбеђење централизованог и децентрализованог командовања;

Командно место у оквиру ракетних система средњег домета за ПВД треба да

обезбеди: способност интеграције са осталим компонентама система ПВО (ВОЈ),

компатибилност са командно информационим системима (КИС), аутоматизовани начин

управљања ватром са алгоритмима за процену опасности, једноставност система


45

командовања и контроле (С2) и рад у приближно реалном времену, могућности

идентификације циљева ''свој-туђ'', могућност организовања садејства, могућност

аутоматског снимања активности и могућност симулација и тренажа;

Интеграција ракетних система средњег домета за ПВД са Центром за

контролу суверенитета ВаП-а и увезивање у јединствен систем противваздухопловне

одбране. Подаци о циљевима (трагови), којима располажу ракетни системи средњег

домета за ПВД, треба да буду доступни за све елементе у систему противваздухопловне

одбране;

Ракетни дивизион за ПВД треба да поседује од четири до шест ватрених

јединица модуларног типа;

Успешно откривање и дејство по свим нападним средствима из ВаП-а

(авиони, хеликоптери, беспилотне летилице, крстареће ракете, противрадарске ракете,

ваздухоплови ''stealth'' технологије);

Вишеканалност по циљу и ракети;

Способни за дејства у условима електронског дејстава (ометачи, мамци) са

вероватноћом уништења циља не мањом од 0,7 са једном ракетом;

Поседовање маневарских могућности које обезбеђују брзо поседање и

напуштање ватреног положаја;

Опслуживање ракетних система за ПВД (дотур ракета, одржавање,

снабдевање р/д, оправка) у току операција мора бити по принципу замене модула;

Напајање средстава електричном енергијом вршити из основних (сопствени

извор) и резервних извора напајања (агрегат, градска електрична мрежа);

Капацитети резервоара за гориво треба да омогуће аутономност јединице у

борбеном раду и маршевању (радијус кретања до 500 km, аутономни рад до 10 часова).

За све типове горива, мазива и течности за хлађење мора постојати домаћи

комплемент за замену;

Индивидуални и групни комплет (РАП) треба да буду једноставни за

употребу и не захтевају специјалне услове за рад, тј. да могу да се користе у пољским

условима;

Основне количине р/д које се налазе у јединици треба да задовоље оправке

система у I и II степену одржавања;

Могућност рада ракетних система средњег домета за ПВД у фреквентним

опсезима који су важећим Планом намене радио-фреквентног опсега додељени на

коришћење посебним делатностима - Војсци.

46

Посебни захтеви за ракетне системе средњег домета за ПВД су:

1. Борбене могућности ракетних система средњег домета за ПВД треба да

обезбеде:

гађање више циљева истовремено – вишеканалност по циљу (једном

ватреном јединицом најмање четири циља),

могућност гађања једног циља са више ракета - вишеканалност по ракети (од

две до три ракете),

дејство по циљевима малих ефективних рефлексних површина (минимум 0,2

m²) и великих брзина (брзине циља веће од 600 m/s);

најмања ефективна рефлексна површина циља који је могуће открити

осматрачко-аквизицијским средствима 0,2 m²;

могућност истовременог праћења осматрачко-аквизицијским средствима

најмање 20 циљева;

могућност раздвајања циљева осматрачко-аквизицијским средствима по

даљини мања од 200 m, по азимуту мања од 1°;

најмања ефективна рефлексна површина циља који је могуће пратити

нишанским средствима треба да износи 0,2 m²;

могућност истовременог праћења нишанским средствима најмање 20 циљева,

могућност раздвајања циљева нишанским средствима по даљини мања од 100

m, а по азимуту мања од 0,5°.

2. Ватрене могућности РС за ПВД треба да обезбеде велику ефикасност дејства

(вероватноћа уништења циља, математичко очекивање броја уништених циљева) у

условима примене електронског напада;

радарска осматрачка средства морају обезбедити могућност давања најмање

шест података о циљу (даљину, азимут, висина, брзина, код формације, припадност

циља);

уређаји и системи треба да имају уграђен систем самотестирања, који ће

обезбедити лаку контролу рада и исправност система и евентуалну дефектацију отказа

битних склопова (целина);

номиналне вредности и дозвољена одступања од номиналних вредности свих

електричних и механичких делова, модула и склопова уређаја морају да буду одабрани

тако да при замени нема потребе за додатним подешавањем физичких и/или

електричних величина (уколико у посебним захтевима за уређај није другачије

дефинисано).

47

1. Критеријум виталних објеката противваздухопловне одбране

Избор и процена објеката значајних за ПВО, као и њихова класификација по

важности и осетљивости на дејство из ВаП-а један су од основних критеријума при

димензионисању система противваздухопловне одбране. Примарни циљ ПВО су пре

свега они објекти који непосредно утичу на војне способности, али и невојни као што

су комуникацијски центри, извори енергије, производни објекти и инфраструктура,

који имају посредан утицај на одбрану.

Основни критеријуми при дефинисању виталних објеката су значај објекта за

систем одбране земље - оперативне способности оружаних снага и степен негативних

последица које могу настати његовим уништењем. Полазећи од наведених критеријума,

узимајући у обзир искуства из савремених локалних ратова и доктрине употребе

савремених ваздухопловних снага, могу се издвојити следећи витални објекти које је

потребно одбранити од извиђања и дејства из ваздушног простора:

стратегијски објекат Београд (главни административни, индустријски и

културни центар Р. Србије);

већи административни, индустријски и културни центри (шири рејони Новог

Сада, Ниша, Крагујевца);

енергетски капацитети (рафинерије нафте Панчево и Нови Сад, нафтоводи и

гасоводи, складишта гаса и складишта горива, термоелектране, елементи

електропривреде Србије и др.);

елементи саобраћајне инфраструктуре од утицаја на одбрану земље

(тежишно путни и железнички мостови на Дунаву, Сави, Тиси, Морави и Ибру);

инфраструктурни објекти значајни за систем одбране као што су:

1. аеродроми базирања авијације (Батајница, Лађевци, Ниш) и аеродроми

маневра (Сурчин, Ковин),

2. објекти наменске индустрије (Ужице, Лучани, Чачак, Ваљево, Крагујевац,

Барич и др.),

3. радарски положаји ВОЈ,

4. ватрени положаји ракетних јединица за противваздухопловна дејства,

5. елементи телекомуникационог система (центри везе, СЧВ, Центри ЕИ и

др.).

48

најважнији елементи оперативног распореда сопствених снага (командна

места стратегијског и оперативног нивоа, оклопне и механизоване јединице,

артиљеријске групе).

На основу анализе распореда и груписања наведених објеката, могу се издвојити

три рејона који због значаја за земљу захтевају заштиту од извиђања и дејства из

ваздушног простора:

- северни рејон: Зрењанин - Нови Сад - Ваљево - Пожаревац (шири рејон

Београда)

- централни рејон: Крагујевац - Чачак - Ниш и

- јужни рејон: Косовско-метохијска висораван.47

Наведени рејони и објекти у њима су основа за пројектовање система ПВО.

Поред наведених рејона основу за пројектовање система ПВО представљају

захтевани степен заштите снага Војске од извиђања и дејства из ВаП-а у току извођења

операција. Заштитом од дејства из ваздуха на самом почетку оружаног сукоба, постижу

се стратегијски ефекти, избегавају губици и пружају повољни услови сопственим

снагама за извођење операција.

Организација и извођење ПВО објекта врши се у складу са конкретним

борбеним условима, проценама угрожености и тренутног значаја датог објекта,

изражавањем тежишта противваздухопловне одбране. У том смислу, критеријум

виталних објеката се креће у границама од способности одбране појединачних објеката

(минимално), преко способности одбране рејона виталних објеката (оптимално) до

способности одбране целе територије - зоне ПВО (максимално).

Узимајући у обзир површину, значај и број виталних објеката ПВО и потребну

ефективност вођења ПВД род АРЈ за ПВД треба да обезбеди минимално:

- заштиту стратегијског објекта Београд, заједно са рејоном Новог Сада и

енергетским капацитетима размештеним у рејону Београд - Панчево – Нови Сад

непрекидном зоном гађања на висини до 20 км и ефективношћу гађања предвиђеним

критеријумом односа снага,

- заштиту правца Крагујевац – Ниш заједно са објектима наменске индустрије и

елементима саобраћајне инфраструктуре на том правцу непрекидном зоном гађања на

висини до 20 км и ефективношћу гађања предвиђеним критеријумом односа снага,

47 Исто, стр.7

49

- заштиту осталих виталних објеката (објекти базирања авијације, елементи

оперативних распореда снага КоВ, радарски положаји ВОЈ, ватрени положаји РЈ за

ПВД) непрекидном зоном гађања на висини до 3 км.

За одбрану стратегијског објекта Београд и правца Крагујевац – Ниш потребно

је обезбедити радарску слику која омогућује правовремену доделу циљева за гађање

снагама за ПВД за ефективну радарску површину од 0,2 м2.

Узимајући у обзир претходно наведене чиниоце, РЈ за ПВД треба да обезбеде

оптимално:

- заштиту северног рејона заједно са прилазним марш-рутама долета

непрекидном зоном гађања на висини до 30 км и ефективношћу гађања предвиђеним

критеријумом односа снага,

- заштиту централног рејона непрекидном зоном гађања на висини до 20 км и

ефективношћу гађања предвиђеним критеријумом односа снага,

- заштиту јужног рејона непрекидном зоном гађања на висини до 20 км и

ефективношћу гађања предвиђеним критеријумом односа снага,

- заштиту осталих виталних објеката непрекидном зоном гађања на висини до

10 км.

2. Критеријум борбених могућности

Борбене могућности система ПВО у целини представљају суму борбених

могућности елемената (подсистема) који сачињавају систем противваздухопловне

одбране. У процесу димензионисања и моделовања система ПВО, потребно је

дефинисати оптималне, као и минималне вредности борбених могућности сваког

појединачног подсистема што ће у целини дати борбене могућности које мора да

поседује будући систем противваздухопловне одбране. Kритеријум борбених

могућности дефинише захтеве које су то минималне и оптималне вредности борбених

могућности елемената система ПВО прихватљиве и очекиване да би систем ПВО имао

потребни ниво ефикасности у одбрани виталних објеката од дејства из ваздушног

простора.

Нове генерације ваздухоплова побољшаних летних карактеристика,

балистичких, крстарећих ракета и беспилотних летилица представљају значајну

претњу, подижући захтеве за могућностима борбених система противваздухопловне

одбране.

50

Развој средстава за дејство у и из ВаП-а поставља пред РЈ за ПВД високе захтеве

да би се обезбедила ефикасна заштита територије, објеката и сопствених снага.

Разноликост претњи изискује комбинацију више оружја и система различитих

просторних и ватрених могућности који морају бити потпуно интегрисани у систем

ПВО ради максималног ефекта. Интеграција осигурава минимални ризик сопственим

снагама уз максималну ефикасност дејства по непријатељским нападним средствима.

Брзина и темпо извођења савремених операција поставља пред РЈ за ПВД

захтеве за: кратким временом реакције и припреме за дејство, аутоматизованом

селекцијом одређивања приоритета у гађању циљева, као и високу мобилност система.

1. Захтеви у погледу просторних могућности

Правовремена реакција система наоружања захтева обезбеђење правовремене

информације о циљевима у ваздушном простору.

Преживљавање система наоружања у супростављању савременим средствима за

дејство из ВаП-а захтевају од РЈ за ПВД могућност откривања радарским или

оптоелектронским средствима летилица пре линије лансирања убојних средстава из ВаП-

а у условима електронског ометања, уз максималну употребу пасивних система детекције

и минималну употребу активних сензора.

Употреба балистичких пројектила, крстарећих пројектила, беспилотних летилица и

могућа употреба ултралаких ваздухоплова, захтева могућности РЈ за ПВД за откривање

средстава за дејство из ВаП-а мале ефективне радарске одразне површине, као и ниског

инфрацрвеног одраза.

Зона осматрања осматрачко-аквизицијским средствима треба да буде у следећим

границама:

по даљини не мања од 120 km,

по азимуту од 00 до 3600,

по висини од 20 m до 20 km.

Зона осматрања нишанским средствима треба да буде у следећим границама:

по даљини не мања од 80 km,

по азимуту од 00 до 3600,

по месном углу од -10° до +80°,

по висини од 20 m до 20 km.

Зона осматрања пасивним сензорима нишанских средстава (термовизијска

камера, ''CCD'' камера, итд) при оптичкој видљивости већој од 15 km, не мања од 40 km.

Могућност гађања циљева на висинама од 20 m до 16 km.

51

Компактне зоне уништења, уз међусобну заштиту ватрених система, могуће је

обезбедити интеграцијом система малог, средњег и великог домета, која обезбеђује

ефикасно уништавање циљева као што су БЛ, КР и савремена средства за напад из ВаП-

а, уз адекватну командно-информациону подршку у одлучивању при расподели

циљева.

Зоне уништења ракетних система средњег домета за ПВД морају да обезбеде

ватрено дејство по ваздухопловима непријатеља пре њиховог долета до линије

откачињања убојних средстава. Даљина до даље границе зоне уништења не може бити

мања од 45 km, а даљина до ближе границе зоне уништења не може бити већа од 3 km.

2. Захтеви у погледу ватрених могућности

За успешну борбу против савремених нападних средстава из ВаП-а

математичко очекивање броја уништених циљева (авиона) – борбена ефикасност при

одбијању напада из ВаП-а треба да буде преко 0,8. Масовна употреба ваздухопловних

снага у почетном делу сукоба, у циљу остваривања одређеног степена превласти у

ваздушном простору, захтева вишеканалност по циљу и ракети.

За успешну борбу против савремених нападних средстава из ВаП-а вероватноћа

уништењa циља у свим условима (електронски напад, маневар, мала ефективна

рефлексна површина....) за ракетне системе средњег домета за ПВД, једном ракетом не

може бити мања од 0,8 , а серијом ракета од 0,9.

Повећање ватрених могућности РЈ за ПВД се остварује једновременим гађањем

више циљева и већом дубином зоне уништења, која омогућује поступност гађања

циљева у ваздушном простору.

3. Захтеви у погледу временских могућности

Један од основних захтева за ракетне системе средњег домета за ПВД је захтев за

маневарским могућностима које обезбеђују минимална времена за прелазак из

маршевског у борбени положај и обратно, као и минимално време припреме за рад.

Временске могућности РС за ПВД треба да омогуће:

време реакције (време од откривања циља до лансирања) не веће од 20 s,

превођење средстава из борбеног у маршевски положај и напуштање

положаја не веће од 20 минута,

превођење средстава из маршевског у борбени положај не веће од 25 минута,

време поседања положаја не веће од 20 минута и

превођење јединице из приправности број 3. у приправност за лансирање не

веће од 5 минута (ако су средства у готовости за укључење и послуга крај технике).

52

Поред маневра покретом неопходно је смањити време маневра ватром у циљу

обезбеђења ефикасног дејства система наоружања у борби против масовних налета

непријатељске авијације.

3. Критеријум односа снага

Прорачун односа снага у односу на потенцијалног непријатеља омогућава

сучељавање основних елемената људског и материјално-техничког фактора у

одређеним борбеним, просторним и временским условима, ради оптималног

димензионисања система противваздухопловне одбране. С обзиром да се ради о

супротстављеним снагама (снаге система ПВО и непријатељске снаге за напад из ВаП-

а) које су, по својој намени и тактичко-техничким карактеристикама средстава,

неупоредиве на нивоу простог квантитативног поређења, као и да је њихово

сучељавање и очекивани исход условљен великим бројем фактора, чији утицај није

могуће увек прецизно одредити и квантификовати (квалитет система командовања,

борбени морал људства – посада, променљиви метеоролошки услови и др.) прорачун

односа снага је врло сложен.

У условима ратних дејстава, систем ПВО Војске Србије мора да буде тако

димензионисан да обезбеђује следеће распоне критеријума односа снага:

- повољан однос снага и одржавање превласти у ваздушном простору

Републике Србије у случају сукоба са неком појединачном земљом. Очекивани ефекти

дејства система ПВО морају бити већи од 10% од укупног броја ангажованих летелица

непријатеља за напад из ваздушног простора.

- равноправан однос снага и одвраћање од агресије у случају оружаног сукоба

са коалицијом 2-3 земље (без подршке неке од светских велесила), које су појединачно,

по војном (ваздухопловном) потенцијалу приближно једнаке војним потенцијалима

Републике Србије. Очекивани ефекти дејства система ПВО морају бити у границама 5-

10% од укупног броја ангажованих летелица за напад из ваздушног простора.48

Ниво прихватљивих очекиваних губитака је различит за различите земље и

различите услове (конкретне задатке и циљеве који се желе остварити). Тежња је да се

очекивани губици сведу на најмању могућу меру, али их није могуће свести на нулу јер


53

увек постоји могућност да ће део губитака настати не само као последица дејства

система ПВО већ и као последица техничке неисправности ваздухоплова.

Узимајући у обзир геостратегијски-положај и физичко-географске

карактеристике државне територије и ближег окружења, без обзира на уложена

средства у развој система ПВО, није могуће створити систем ПВО који ће моћи

равноправно и у дужем периоду да се супротстави агресији већег војног савеза или

агресији коалиције земаља која је подржана од стране неке светске велесиле. Највећи

домети система ПВО у том случају су што дуже одвраћање од предузимања агресије и

наношење губитака непријатељу који ће у одређеним условима бити за њега

неприхватљив што може да доведе до прекида агресије.

Критеријумом односа снага утврђује се квалитативно и квантитативна размера

снага супротстављених страна. Сложеност просторних, временских и борбених услова

и утицај бројних чинилаца, који различито делују у високо конфликтним ситуацијама,

утиче на немогућност прецизног одређења односа компонената ваздухопловних и

противваздухопловних снага. На основу расположивих података о техничким

карактеристикама, борбеним, просторним и временским условима као и тактици

употребе одређених снага, одређују се максимални учинци које је могуће очекивати

њиховом употребом.

IV УТИЦАЈ ОПРЕМАЊА РАКЕТНИХ ЈЕДИНИЦА ЗА

ПРОТИВВАЗДУХОПЛОВНА ДЕЈСТВА НА РЕАЛИЗАЦИЈУ

ЗАДАТАКА ЗАШТИТЕ ВАЗДУШНОГ ПРОСТОРА

Употреба система наоружања у многоме зависи од могућности и намера

непријатеља и природе опасности. Комбинацијом дејстава борбене авијације у ловачкој

намени и РЈ за ПВД постижу се максимални ефекти у заштити ВаП-а, виталних

објеката и сопствених снага. Када је време реаговања кратко и способности пресретања

ограничене, најефикаснију одбрану је могуће обезбедити ракетним системима за ПВД

који су у високом степену приправности.

Ракетне јединице за ПВД треба да обезбеде вишеслојну ватру по снагама у ВаП-

у, међусобну заштиту ватрених јединица, могућност брзог маневра и издвајања

основних ватрених јединица са задатком заштите снага КоВ на правцима употребе у

току извођења операција.

54

Ракетне јединице за ПВД треба да што је могуће ближе реалном времену

поседују информације о позицијама непријатељских летилица на удаљеностима које

омогућавају активирање и успешно дејство ватрених система. С обзиром на потребу

обезбеђења приказивања ситуације у ваздушном простору у реалном времену сви

процеси у домену прикупљања, обраде и дистрибуције података осматрања, почев од

сензора до ватрених јединица РЈ за ПВД, морају да буду аутоматизовани.

Имајући у виду домет савремених убојних средстава лансираних са

ваздухоплова намеће се потреба да будући ракетни системи средњег домета ПВД зоном

уништења покривају зоне откачињања убојних средстава. Употреба нападних средстава

малих одразних површина условљава поседовање система наоружања способних за

противдејство.

Могућност лета на малим висинама и праћења конфигурације терена од стране

средстава за напад из ВаП-а захтева минималне висине откривања и дејства РЈ за

противваздухопловна дејства.

У циљу постизања максималних ефеката дејстава по циљевима у ВаП-у, ракетни

системи средњег домета за ПВД морају поседовати карактеристику вишеканалности по

циљу и ракети. Тенденција савремених система за ПВД је да свако "ватрено" средство

има могућност гађања засебног циља са што већим бројем ракета. Временске

могућности су један од основних услова извршења задатака и ''преживљавања'' РЈ за

ПВД на бојишту. Задаци заштите групација војске намећу захтев ка високим

маневарским могућностима ових јединица (висока мобилност - проходност и брзина

поседања положаја). Ракетне јединице за ПВД морају имати ракетне системе

различитог фреквентног спектра која су у исто време фреквентно агилна, односно

способна за брз прелазак на нове фреквенције у случају електронског ометања.

Увоз нових ракетних система средњег домета за ПВД је варијанта опремања која

обезбеђује задовољење постављених тактичко-техничких захтева. Произвођачи

савремених ракетних система средњег домета за ПВД могу задовољити потребне

захтеве за опремањем са системима за противваздухопловна дејства.На основу анализе

доступних података, следећи произвођачи ракетних система за ПВД могу да задовоље

наведене услове:

- ''Бук-М2Е'' - Руска Федерација,

- ''MBDA'' (''ASTER 30 – SAMP/T'', ''VL MICA''), Француска, Велика Британија,

Немачка, Италија.

55

1. Модели опремања ракетних јединица одређеним типовима

ракетних система средњег домета за противваздухопловна дејства

Анализирајући расположиве ресурсе и тактичко-техничке карактеристике

средстава ратне технике у РЈ за ПВД рационална је модернизација у домену

дигитализације сензорских елемената (осматрачких радара), пасивизације рада система

применом термовизијских камера и стварања повољних услова за командовање и

управљање РЈ за ПВД развојем командно информационог система и формирањем

одговарајућег система веза.

Опремањем система ПВО савременим ракетним системима средњег домета

постигли би се следећи ефекти:

- откривање и праћење свих циљева у ВаП-у (STEALTH технологије, БЛ и КР);

- значајно повећање просторних и ватрених могућности (откривање циљева на

даљинама преко 70 кm од државне границе, једновремено гађање на даљинама не

мањим од 100 кm и висинама до 30 кm);

- аутоматизација система командовања и формирање јединственог КИС

система противваздухопловне одбране;

- компактност и вишеслојност ватре и међусобна заштита јединица;

- висока мобилност и еластичност;

- могућност извођења дејстава у условима електронског ометања;

- интероперабилност са системима у окружењу и способност учешћа у

мултинационалним операцијама.49

Достизање потребног нивоа оперативних способности РЈ за ПВД за ефикасну

заштиту ВаП-а Републике Србије и снага Војске Србије могуће је достићи само

набавком нових ракетних система за ПВД средњег домета. До набавке нових система

потребно је извршити делимичну модернизацију постојећих система за

противваздухопловна дејства.

Приликом набавке РС за ПВД у разматрање треба узети искључиво нове

системе, које уз правилну експлоатацију и редовне ремонте остају у оперативној

употреби за период од 15 до 20 година. Изабрани системи за ПВД морају у будућности

задовољити и критеријуме дугорочне експлоатације и оперативне употребљивости, што


56

ће се обезбедити њиховом модернизацијом и применом савремених технолошких

достигнућа у области РС за противваздухопловна дејства.

Полазећи од анализе постојећег стања и дефинисаних критеријума развоја рода

намеће се следећа потреба за опремањем РЈ за ПВД:

у минималној варијанти обезбеђења борбених могућности и заштите

виталних објеката:

1. РС ПВД средњег домета до 100 km, наоружана су два дивизиона у рбр за

ПВД,

2. РС ''КУБ-М'', наоружан један дивизион у рбр за ПВД и РС ''НЕВА'',

наоружан један или два дивизиона у рбр за ПВД (домета до 24 km),

3. Модернизованим РС домета до 5 km наоружани су ард ПВД у авијацијским

базама и бригадама КоВ.

Дивизиони наоружани РС домета до 100 km и горње границе дејства до 20 km,

омогућују заштиту стратегијског објекта Београд, рејона Новог Сада и енергетских

капацитета у рејону Београд – Панчево – Нови Сад (један дивизион) и правца

Крагујевац – Ниш укључујући саобраћајну инфраструктуру и објекте наменске

индустрије на том правцу (други дивизион). Наведени витални објекти нису обезбеђени

од ваздухопловних дејстава непријатеља на даљој зони откачињања убојних средстава.

у оптималној варијанти обезбеђења борбених могућности и заштите виталних

објеката:

1. 1 дивизион РС ПВД домета преко 100 км,

2. 2 дивизиона РС ПВД домета до 100 км,

3. 3 ракетна дивизиона ПВД домета до 20 км.50

Опремање РЈ за ПВД треба реализовати по реду приоритета задовољењем прво

минималне, а затим и оптималне варијанте обезбеђења борбених могућности и заштите

виталних објеката. Сви системи оружја за ПВД морају располагати адекватним

аутономним радарским и пасивним сензорима са могућношћу откривања у простору

минималних ефективних радарских површина (0,2 m2) и ИЦ одраза (по површини и

температури) и морају задовољити услов максималне вишеканалности по циљу

(једновременог гађања максималног броја циљева).

50 Студија ''Концепт развоја система ПВО Војске Србије'', Београд, 2009., стр.61

57

Крајње жељено стање РЈ за ПВД описано је помоћу примењених модела.

Моделима је представљен пресек стања и перспектива развоја рода са аспеката

утврђених детерминанти функционисања снага рода.

Сви савремени системи поседују могућност увезивања у јединствени систем

ПВО кроз размену података о ситуацији у ВаП-у са Центром за контролу суверенитета


У овом раду биће размотрена 2 модела у минималној варијанти обезбеђења

борбених могућности и заштите виталних објеката и то: РС ПВД домета до 100 km

(наоружана су два дивизиона у рбр за ПВД) и РС ''КУБ-М'' (наоружан један дивизион у

рбр за ПВД) и РС ''НЕВА'' (наоружан са два дивизиона у рбр за ПВД).

1.1. Модел број 1

Модел 1 предвиђа могуће опремање са РС ''БУК-М2''. БУК-М2Е је ракетни

систем ПВО средњег домета руске производње. Овај систем је вишеканалан,

високомобилан и многофункционалан и намењен је за уништавање авиона тактичке

авијације, крилатих ракета, хеликоптера, тактичких балистичких ракета и других

циљева у ваздуху у целом дијапазону висина у свим временским и климатским

условима, као и у условима електронског противдејства непријатеља. У случају

потребе, систем се може користити и за уништавање циљева на земљи.

Табела 5: Модел 1

Избор минималне варијанте (табела бр. 5) задржавања у оперативној употреби 2

дивизиона РС ''НЕВА'' и 1 дивизион РС ПВД ''КУБ - M''.

Мирнодопски распоред нових дивизиона ''БУК-М'' је на локацијама у рејонима

града Ниша и Новог Сада51 (варијанте размештаја су дате у прилогу бр. 1) и


РЈ за ПВД Број дивизиона

РС ПВД ''БУК-М2'' 2

РС ПВД ''НЕВА'' 2

РС ПВД ''КУБ - M'' 1

58

детерминисан је наменским задацима ових јединица. Овај распоред такође са

становишта инфраструктуре омогућава поступност увођења нових система у

оперативну употребу без нарушавања борбених могућности ракетне бригаде.

1.2. Модел број 2

Модел 2 предвиђа могуће опремање са РС ''SAMPT/T-ASTER-30''. ASTER 30 –

SAMPT/T (Sol-Air Moyenne Portée Terrestre – земља-ваздух средњи домет/земаљски) је

систем средњег домета француско – италијанске производње. Намењен је за

уништавање циљаве велике брзине и високих маневарских могућности као што су

тактичке балистичке ракете, крстареће ракете, борбени авиони, беспилотне летилице

итд. Систем је развила фирма Eurosam у власништву MBDA Missile Systems and Thales.

Са борбеним радом батерије руководе два оператора у командном возилу и они

представљају минимум послуге на систему. Командно-информациони систем

прорачунава податке и даје приоритете за доделу циљева. Циљеви који су приоритетни

за гађање се додељују на лансере.

Систем вођења – комбиновани, у првом делу радио-командно и у завршном делу

активно самонавођење.

Табела 6: Модел 2

Избор минималне варијанте (табела бр. 6) задржавања у оперативној употреби 2

дивизиона РС ''НЕВА'' и 1 дивизион РС ПВД ''КУБ - M''.

Мирнодопски распоред нових дивизиона ''SAMPT/T-ASTER-30'' је на

локацијама у рејонима града Ниша и Новог Сада52 (варијанте размештаја су дате у


РЈ за ПВД Број дивизиона

РС ''SAMPT/T-ASTER-30'' 2

РС ПВД ''НЕВА'' 2

РС ПВД ''КУБ - M'' 1

59

прилогу бр. 2) и детерминисан је наменским задацима ових јединица. Овај распоред

такође са становишта инфраструктуре омогућава поступност увођења нових система у

оперативну употребу без нарушавања борбених могућности ракетне бригаде.

2. Утицај модела опремања број 1 на реализацију задатака заштите

ваздушног простора

Ниво борбених могућности је повећан у рбр за ПВД и огледа се кроз просторне,

ватрене и временске.

1. Просторне могућности

Даља граница зоне осматрања аутономним сензором РС ''БУК-М2'' износи 150 км.

Параметри зоне уништења за РС ''БУК-М2'' су:

даљина до даље границе зоне уништења је 45 км,

даљина до ближе границе зоне уништења је 3 км,

висина горње границе зоне уништења је 22000 м,

висина доње границе зоне уништења је 15 м.

Слика 5: Зоне уништења РС ПВД – модел 153

Димензије параметара зоне уништења задовољавају потребе за РС ПВД средњег

домета према утврђеном критеријуму за борбене могућности и заштиту стратегијског

објекта Београд и правца Крагујевац – Ниш минималним борбеним могућностима.

Даљина предаје података:

- између КМ и ватрене јединице – 10 км,


60

- између радара и КМ дивизиона – 5 км.

Површина компактне зоне гађања за 33 % прекривености појединачних зона

гађања основних ватрених јединица износи око 30700 км2 за висине до 14 км (преко

35% територије Србије), а за висине преко 14 км умањена је за зону гађања коју

формира рд ПВД ''КУБ''.54

Просторне могућности осматрачких радара у РЈ за ПВД су повећане, обзиром да

је у оперативној употреби дигитална радарска станица (у систему оружја РС ''БУК-М2'')

и модернизована станица П-40.

2. Ватрене могућности

Вероватноћа уништења појединачног циља за РС ''БУК-М2'' износи од 0,7 до 0,9

и зависи од варијанте употребе и врсте убојних средстава из ВаП-а и услова вођења

ПВД (услови употребе противрадарских ракета и електронских дејстава). Обзиром да је

једновремено могуће гађати 24 циља по једном противавионском ракетом, математичко

очекивање броја уништених циљева за РС ''БУК-М2'' се рачуна по формули:

Мо= mP1

(m - број лансираних ПАР – гађаних циљева, P1 – вероватноћа уништења циља

једном ПАР) и износи 17 (максималним напрезањем ватрених јединица једновременим

гађањем 24 циљева у ВаП-у). На основу ТТ карактеристика РС је 24–оро каналан по

циљу што значи да може гађати 24 циља једновремено, чиме је ефективност гађања

значајно повећана.

3. Временске могућности

Маневар покретом остаје непромењен у односу на претходно стање, обзиром да

је време поседања и напуштања положаја ракетног система ''БУК-М2'' 5 минута.

Значајније је побољшано време маневра КМ дивизиона обзиром да ја оно за РС ''БУК''

испод 5 минута.

Маневар ватром се карактерише временом које је потребно за пренос ватре са

једног циља на следећи што утиче на одбијање масовних напада непријатеља. Време

реакције и преноса ватре на следећи циљ износи код РС ''БУК-М2'' од 10 до 12 секунди

и знатно је мање од времена реакције у односу на РС ''КУБ-М'' и ''НЕВА''. Максимална

брзина гађаних циљева је 1200м/с.

54 Зона гађања за РС ''БУК'' добијена је уз претпоставку максималног параметра циља од 35 км. Дванаест

независних лансирних уређаја уз 33% преклапања појединачних зона гађања формира јединствену зону

гађања површине приближно 30700 км2

61

Побољшане су временске могућности РЈ за ПВД, обзиром да је у оперативној

употреби већи број јединица са високим маневарским могућностима.

Командовање и управљање борбеним радом и дејствима РЈ за ПВД се врши

аутоматизовано. Извршно командовање и управљање ватром у ракетним дивизионима

реализује се помоћу командно – информационих система. У оквиру дивизиона ''БУК-

М2'' је формирано аутоматизовано командно место намењено за управљање ватром са

свим потчињеним јединицама што свакако смањује време циклуса гађања.

Увођењем два дивизиона ''БУК-М2'' подигнута је способност преживљавања РЈ

за противваздухопловна дејства. Радарска средства користе савремене методе детекције

и обраде сигнала, КИС омогућава брзу размену информација између елемената система

ПВО, повећана је отпорност на ометање и укупна маневарска могућност.

3. Утицај модела опремања број 2 на реализацију задатака заштите

ваздушног простора

Достигнути ниво борбених могућности у рбр за ПВД и огледа се кроз просторне,

ватрене и временске.

1. Просторне могућности

Даља граница зоне осматрања аутономним сензором РС ''SAMPT/T-ASTER-30''

износи 100 км, док би на КМ дивизиона била задржана радарска станица 1РЛ128 даље

границе осматрања 300 км.

Батерије система ''SAMPT/T-ASTER-30'' опремљене су са ''ARABEL'' радаром и

командно информационим системом способним да једновремено прати до 100 циљева

и аутоматски их предаје у командно информационом систем.

Параметри зоне уништења за ''SAMPT/T-ASTER-30'' су:

даљина до даље границе зоне уништења је 100 км,

даљина до ближе границе зоне уништења је 3 км,

висина горње границе зоне уништења је 20 km,

висина доње границе зоне уништења је 50 м.

Димензије параметара зоне уништења задовољавају потребе за РС ПВД средњег

домета према утврђеном критеријуму за борбене могућности и заштиту стратегијског

објекта Београд и правца Крагујевац – Ниш минималним борбеним могућностима.

Даљина предаје података:

- између радара и лансирног оруђа – 10 км,

62

- између радара и КМ батерија – 5 км.

Површина компактне зоне гађања за рд ПВД ''SAMPT/T-ASTER-30'', уз 33 %

прекривености аутономних основних ватрених јединица РС ''КУБ-М'' и РС ''НЕВА'' по

дивизионима, износи око 38000 км2 за висине до 14 км (преко 40 % територије Србије),

а за висине преко 14 км умањена је за зону гађања коју формира рд ПВД ''КУБ-М''.55

Слика 6: Зоне уништења РС ПВД – модел 256

Просторне могућности осматрачких радара у РЈ за ПВД остају непромењене,

обзиром да је радарска станица 1РЛ 128 уведена у организацијско формацијску

структуру рд ПВД ''SAMPT/T-ASTER-30''.

2. Ватрене могућности

На основу расположивих података, вероватноћа уништења појединачног циља

износи од 0,7 до 0,9 и зависи од варијанте употребе и врсте убојних средстава из ВаП-а

и услова вођења ПВД (услови употребе противрадарских ракета и електронских

дејстава). Обзиром да је једновремено могуће гађати 10 циљева јединачно или серијом

противавионских ракета, математичко очекивање броја уништених циљева за РС

''SAMPT/T-ASTER-30'' јединачним гађањем износи 7. У случају гађања циљева серијом

од три ПАР, математичко очекивање броја уништених циљева износи 9. На основу ТТ

карактеристика могуће је једновременим гађањем одбијати напад ударне групе састава

до 10 ваздухоплова једновременим гађањем циљева, без преноса ватре.

55 Зона гађања за РС ''SAMPT/T-ASTER-30'' добијена је уз претпоставку максималног параметра циља од

85 км. Два дивизиона (батерија) формира јединствену зону гађања површине приближно 31000 км2. 56 Група аутора, Студија ''Развој рода АРЈ за ПВД'', Београд, 2009., стр. 30

63

3. Временске могућности

Маневар покретом остаје непромењен у односу на претходно стање, обзиром да

је време поседања и напуштања положаја РС ''SAMPT/T-ASTER-30'' у складу са

временима претходно расположивих РС за противваздухопловна дејства.

У овој варијанти, највећи напредак је постигнут у сфери брзине реакције и

преноса ватре на следећи циљ. Код ''SAMPT/T-ASTER-30'' време реакције је од 4 до 6

секунди, а средња брзина лета ПАР је око 1400 м/с, док је темпо гађања 8 ракета за 10

секунди.

Додатно скраћење преноса ватре се постиже преласком са инерцијалног на

активно самонавођење ПАР на циљ у завршном делу путање.

Командовање и управљање борбеним радом и дејствима РЈ за ПВД се врши

аутоматизовано. Извршно командовање и управљање ватром у ракетним дивизионима

реализује се помоћу командно – информационог система. У оквиру батерија

''SAMPT/T-ASTER-30'' је успистављен КИС намењен за управљање ватром са свим

ватреним јединицама – лансирним оруђима. Командно место дивизиона је опремљен

одговарајућим КИС увезаним у јединствени систем противваздухопловне одбране што

смањује време гађања једног циља и пренос ватре на други циљ односно време циклуса

гађања.

Увођењем два дивизиона ''SAMPT/T-ASTER-30'' подигнута је способност

преживљавања РЈ за противваздухопловна дејства. Радарска средства користе

савремене методе детекције и обраде сигнала, КИС омогућава брзу размену

информација између елемената система ПВО, повећана је отпорност на ометање и

укупна маневарска могућност.

V АНАЛИЗА РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЊА

1. Планирање и реализација истраживања

Истраживање је проистекло из израђеног пројекта истраживања, након чијег

усвајања се приступило прикупљању података применом пројектованих научних

метода. За добијање релевантних података, који се односе на вредности индикатора,

потребно је створити експерименталне услове, чија би цена коштања далеко премашила

реалне финансијске могућности Војске Србије. Немогућност стварања реалне

експерименталне ситуације условила је примену методе испитивања, а прикупљање

података извршено је техником анкетирања.

64

Полазећи од циља и задатака истраживачког подухвата и постављених хипотеза,

истраживање је извршено испитивањем намерног узорка старешина из Команде рбр за

ПВД и дивизиона у њеном саставу. Тежиште испитивања је дато на старешинама које

су радили на ракетним системима за ПВД и који имају искуства стечена учешћем у

борбеним дејствима.

Да би у потпуности задовољили захтеве теорије узорка анкетирањем су

обухваћени официри чије су функционалне дужности од командира одељења до

начелника органа у команди рбр за ПВД. Овакав приступ реализацији истраживања и

начину прикупљања података определило је неколико разлога. Пре свега анкетиране

старешине су добри познаваоци ове проблематике јер најмлађи од њих имају

вишегодишње искуство у раду са РС за противваздухопловна дејства. Део анкетираних

старешина био је на усавршавању у иностранству за поједине ракетне системе, док је

део старешина обучаван управо за ракетни систем ''Бук-М'' где су могли стећи увид и у

страна гледишта на овај проблем.

При избору узорка за ово истраживање основни циљ је био да се њиме дође до

релативно поузданих података о томе какав став о утицају опремања ракетних јединица

за ПВД савременим ракетним системима средњег домета на реализацију задатака

заштите ВаП-а имају старешине јединица тактичког нивоа које реализују ове задатке

са постојећим ракетним системима које Војска Србије поседује. Узорак испитивања је

пажљиво одабран и репрезантативан.57 При формирању узорка било је неопходно да се

задовоље критеријуми величине објективности, поузданости и економичности.58

Анализирајући структуру РВиПВО и рбр за ПВД којој је један од задатака заштита

ВаП-а , уочава се да не обавља целокупан састав ПВД већ се део популације налази у

подршци овог задатка. У истраживању обрађиван је део рбр за ПВД који је непосредно

укључен у заштиту ваздушног простора.

Овим истраживањем укупно је испитано 106 старешина (Графички приказ 1) рбр

за ПВД, што чини 8,48% укупног састава. За истраживање је узет случајан узорак,

дакле ради се о стратификованом узорку.

57 Петз, Б.: Основе статистичке методе, Издавачки завод Југословенске академије знаности и уметности,

Загреб,1970., стр 198. 58 Мужић, Б.: Методологија педагошких истраживања, Завод уџбенике и наставна седства, Сарајево,

1973., стр. 542.

65

1716%

3230%

1312%

4442%

Структура анкетираних старешина према дужности

Начелник

Референт

Командир батерије

Остало (командир вода/одењења и сл)

Графички приказ 1. Структура анкетираних старешина према дужности

Овим обухватом 59 испитаника обезбеђена је задовољавајућа репрезентативност

узорка, а такође и довољан број испитаника за примену статистичких поступака.

Изабрани узорак се може сматрати великим јер премашује горњу граничну вредност

малог узорка за које се сматрају узорци испод 30 испитаника. Граница малог узорка

није фиксно одређена и зависи од прецизности коју желимо постићи, али није већа од

50 испитаника што наводи Петз Борис у свом делу „Основе статистичке методе“ који

истиче да је горња граница малог узорка 50 испитаника. Узевши још у обзир и

величину популације процентуално гледано теорија каже да су мали узорци сви до 5%

испитаника.

Функционална дужност старешина и искуство које се огледа кроз време

проведено у служби такође су определили избор узорка истраживања. Структура

анкетираних старешина према чину дата је на графичком приказу 2, где се види да

највећи проценат заузимају официри који су највећи познаваоци РС за ПВД на

тактичком нивоу.

Одсуство могућности стварања реалне експерименталне ситуације условило је

примену методе испитивања, а прикупљање података, извршено је техником

анкетирања. Испитаници, који су испитивани, припадају суженом обухвату. Укупно је

анкетирано 106 официра који се налазе на дужностима у рбр за ПВД и Команди ратног

59 Berenson, M., Levine, D., and Rimdskopf, D.: Applied statistics - First course, London, Prentice Hall, 1988.,

стр 259.

66

ваздухопловства и противваздухопловне одбране. Сва лица су упућена у опремање

савременим ракетним системима средњег домета – намерни узорак.

55%

3129%

3331%

2625%

1110%

Структура анкетираних старешина према чину

потпуковник

мајор

капетан

поручник

потпоручник

Графички приказ 2. Структура анкетираних старешина према чину

Након утврђене величине репрезентативног узорка и анкетирања извршена је

квантитативна анализа прикупљених података. У поступку сређивања и анализе

резултата, прикупљених анкетирањем, примењене су одговарајуће статистичке методе.

Анкета је затвореног типа и омогућава статистичку обраду. За свако питање је

израчунат модус. Анализирана су сва питања из анкетног упитника, уз примену

неопходних графичких приказа ради боље прегледности и једноставнијег закључивања

у презентацији статистички добијених резултата.

2. Презентација резултата истраживања

На основу извршеног истраживања дошло се до резултата који су анализирани и

интерпретирани у овој целини мастер рада. За добијање релевантних података, који се

односе на вредности ових показатеља, потребно је створити експерименталне услове,

чија би цена коштања далеко премашила реалне финансијске могућности Војске

Србије. Немогућност стварања реалне експерименталне ситуације условила је примену

методе испитивања, а прикупљање података извршено је техником анкетирања. Након

прикупљања извршена је обрада података Хi – квадрат тестом. Циљ анализе је био

долазак до што потпунијих и објективнијих података и провера хипотеза. Сходно томе

анализиран је утицај опремања ракетних јединица за ПВД савременим ракетним

67

системима средњег домета на реализацију задатака заштите ваздушног простора.

Резултати истраживања су презентовани и анализирани у складу са постављеним

хипотезама.

Показатељи утицаја опремања ракетних јединица за ПВД савременим ракетним

системима средњег домета на реализацију задатака заштите ваздушног простора, чије

вредности нису преузете из доступне литературе, већ су добијене након извршене

анализе података прикупљених анкетирањем су:

1. Утицај просторних могућности савремених ракетних система средњег

домета за ПВД на реализацију задатака заштите ВаП-а Републике Србије,

2. Утицај ватрених могућности савремених ракетних система средњег домета за

ПВД на реализацију задатака заштите ВаП-а Републике Србије,

3. Утицај временских могућности савремених ракетних система средњег

домета за ПВД на реализацију задатака заштите ВаП-а Републике Србије.

У поступку сређивања и анализе резултата, прикупљених анкетирањем,

примењене су одговарајуће статистичке методе. Квалитативно и квантитативно су

анализирана сва питања из анкетног упитника, уз примену неопходних графичких

приказа ради боље прегледности и једноставнијег закључивања у презентацији

статистички добијених резултата.

Квалитативна анализа је реализована Хi – квадрат тестом помоћу кога су

утврђена одступања од резонантне (очекујуће) фреквенције (која је узета за вредност

грубе апроксимације висине повезаности између две варијабле за вредност

најфреквентнијег одговора за граничну вредност високе повезаности, која износи 70%,

на остале одговоре, вредност повезаности је на нивоу по 10%). Помоћу Хi – квадрат

статистичког теста извршено је одређивање вероватности повезаности очекиваних и

добијених одоговора, што је примељено ради доказивања постављених хипотеза на

нивоу најнижег ступња научног сазнања.

2.1. Утицај просторних могућности савремених ракетних система средњег

домета за ПВД на реализацију задатака заштите ВаП-а Републике Србије

Утицај просторних могућности на реализацију задатака заштите ВаП-а истражен

је кроз 4 анкетна питања.

68

а) На прво питање анкетног упитника: Какав утицај има зона осматрања

савремених ракетних система средњег домета за ПВД на реализацију задатака заштите

ВаП-а Републике Србије?

Понуђени су следећи одговори:

а) мали б) средњи в) велики г) незнам.

Након реализације анкетирања добијени су следећи резултати.

Какав утицај има зона осматрања савремених ракетних система средњег

домета за ПВД на реализацију задатака заштите ВаП-а Републике Србије?

Добијени одговори

а) б) в) г)

N % N % N % N %

9 8 7 7 82 77 8 8

N – број одговора испитаника.

% - проценат одговора испитаника у односу на целокупни узорак.

Табела 7: Одговори испитаника за 1. питање

Резултати истраживања могу се приказати и графички.

9 7

82

8

0102030405060708090

мали средњи велики незнам

Какав утицај има зона осматрања савремених ракетних система средњег домета за ПВД на реализацију задатака заштите ВаП

Републике Србије

мали

средњи

велики

незнам

Графички приказ 3. Одговори испитаника за 1. питање

На основу резултата истраживања може се закључити да је утицај зоне

осматрања савремених ракетних система средњег домета за ПВД на реализацију

задатака заштите ВаП-а велики и огледа се кроз чињеницу да је 77% испитаника дало

одговор велики, 7% средњи, 8% мали, а 8% није знало одговор. Укупно 106 одговора

(73 испитаника износи прва укупна вредност мања од 70% укупног броја испитаника, а

кoja омогућава да остали испитаници буду на нивоу од 10%, по 11 испитаника)

69

Употребна вредност прикупљених података испитана је Хi – квадрат тестом. За

оцену степена повезаности дистрибуције података формирани су разреди чија

квалитативна обележја омогућују примену Хi – квадрат теста.

Израз по коме је израчуната вредност Хi – квадрата је следећи:60

tti fffX /)( 20

2

где је:

- iX - вредност Хi квадрата,

- 0f - опажена фреквенција,

- tf - очекивана фреквенција.

Имајући у виду да су подаци прикупљени на основу датих одговора испитаника

нису квантитативни, формирана су четири разреда.

Интервали разреда су следећи:

- први разред обухвата вредност мали,

- други разред обухвата вредност средњи,

- трећи разред обухвата вредност велики,

- четврти разред обухвата вредност не знам.

0f tf 0f - tf ( 0f - tf )2 ( 0f - tf )2 / tf

9 11 -2 4 0.36

7 11 -4 16 1.45

82 73 9 81 1.11

8 11 -3 9 0.82

tti fffX /)( 20 = 3.74

Табела 8: Вредност Хi - квадрата за 1. питање

На основу броја разреда степен слободе износи 3 (број разреда -1).

Добијена вредност износи три. Тестирање значајности разлика у добијеним

одговорима извршено је на граници од 5%. Имајући у виду да гранична вредност уз три

степена слободе за 5% износи 7.81 и да је добијена вредност Хi - квадрата за прво

питање ( iX = 3.74) мања од граничне вредности, што указује да су одоговори

60 Пец Б.: Основе статистике за нематематичаре, Загреб, 1985., страна 235.

70

прихватљиви у доказивању хипотеза, односно, на основу наведеног се закључује да су

одступања у фреквенцијама између очекиваних и добијених одговора од 95% случајна.

На основу одговора може се закључити да зона осматрања савремених ракетних

система средњег домета за ПВД има велики утицај на реализацију задатака заштите

ВаП-а Републике Србије што је и доказано Хi квадрат тестом. Савремени ракетни

системи средњег домета имају радарска средства која омогућавају откривање циљева

на већим даљинама и већих одразних површина, а самим тим утичу и на извршење

постављених задатака.

б) На 2. питање анкетног упитника: Какав утицај има зона лансирања






Какав утицај има зона лансирања савремених ракетних система средњег



а) б) в) г)

N % N % N % N %

10 9 10 9 79 75 7 7





71

10 10

79

7

0102030405060708090


Какав утицај има зона лансирања савремених ракетних система средњег домета за ПВД на реализацију задатака заштите ВаП


мали

средњи

велики

незнам


На основу резултата истраживања може се закључити да је утицај зоне

лансирања савремених ракетних система средњег домета за ПВД на реализацију

задатака заштите ВаП-а велики и огледа се кроз чињеницу да је 75% испитаника дало

одговор велики, 9% средњи, 9% мали, а 7% није знало одговор. Укупно 106 одговора

(73 испитаника износи прва укупна вредност мања од 70% укупног броја испитаника, а

кoja омогућава да остали испитаници буду на нивоу од 10%, по 11 испитаника).







0f tf 0f - tf ( 0f - tf )2 ( 0f - tf )2 / tf

10 11 -1 1 0.09

10 11 -1 1 0.09

79 73 6 36 0.49

7 11 -4 16 1.45

tti fffX /)( 20 = 2.12

72







Добијена вредност износи два. Тестирање значајности разлика у добијеним


степена слободе за 5% износи 7.81 и да је добијена вредност Хi - квадрата за друго

питање ( iX =2.12) мања од граничне вредности, што указује да су одоговори



На основу одговора може се закључити да зона лансирања савремених ракетних


ВаП-а Републике Србије што је и доказано Хi квадрат тестом. Повећањем зоне

лансирања приликом гађања циљева у ВаП-у стварају се могућности за поновним

гађањем циљева уколико не дође до уништења циља првом ракетом.

в) На 3. питање анкетног упитника: Какав утицај има зона гађања савремених

ракетних система средњег домета за ПВД на реализацију задатака заштите ВаП-а

Републике Србије?


а) мали б) средњи в) велики г) незнам. Након реализације анкетирања добијени су следећи резултати.

Какав утицај има зона гађања савремених ракетних система средњег



а) б) в) г)

N % N % N % N %

6 6 16 14 78 74 6 6





73

616

78

6

0102030405060708090


Какав утицај има зона гађања савремених ракетних система средњег домета за ПВД на реализацију задатака заштите ВаП


мали

средњи

велики

незнам


На основу резултата истраживања може се закључити да је утицај зона гађања


ВаП-а велики и огледа се кроз чињеницу да је 74% испитаника дало одговор велики,

14% средњи, 6% мали, а 6% није знало одговор. Укупно 106 одговора (73 испитаника

износи прва укупна вредност мања од 70% укупног броја испитаника, а кoja омогућава

да остали испитаници буду на нивоу од 10%, по 11 испитаника).






0f tf 0f - tf ( 0f - tf )2 ( 0f - tf )2 / tf

6 11 -5 36 2.27

16 11 5 36 2.27

78 73 5 25 0.34

6 11 -5 25 2.27

tti fffX /)( 20 = 7.15





74




Добијена вредност износи седам. Тестирање значајности разлика у добијеним


степена слободе за 5% износи 7.81 и да је добијена вредност Хi - квадрата за треће




На основу одговора може се закључити да зона гађања савремених ракетних


ВаП-а Републике Србије што је и доказано Хi квадрат тестом. Повећањем зоне гађања

умногоме је повећана површина на којој је могуће гађање циља са задатом

вероватноћом, а самим тим се задаци заштите ВаП-а реализују на већој површини.

г) На 4. питање анкетног упитника: Какав утицај има зона уништења




а) мали б) средњи в) велики г) незнам. Након реализације анкетирања добијени су следећи резултати.

Какав утицај има зона уништења савремених ракетних система средњег



а) б) в) г)

N % N % N % N %

12 11 13 12 77 73 4 4





75

12 13

77

4

0102030405060708090


Какав утицај има зона уништења савремених ракетних система средњег домета за ПВД на реализацију задатака заштите ВаП


мали

средњи

велики

незнам


На основу резултата истраживања може се закључити да је утицај зона гађања


ВаП-а велики и огледа се кроз чињеницу да је 73% испитаника дало одговор велики,

12% средњи, 11% мали, а 4% није знало одговор. Укупно 106 одговора (73 испитаника

износи прва укупна вредност мања од 70% укупног броја испитаника, а кoja омогућава

да остали испитаници буду на нивоу од 10%, по 11 испитаника).






0f tf 0f - tf ( 0f - tf )2 ( 0f - tf )2 / tf

12 11 1 1 0.09

13 11 2 4 0.36

77 73 4 16 0.21

4 11 -7 49 4.45

tti fffX /)( 20 = 5.11




76





Добијена вредност износи пет. Тестирање значајности разлика у добијеним


степена слободе за 5% износи 7.81 и да је добијена вредност Хi - квадрата за четврто




На основу одговора може се закључити да зона уништења савремених ракетних


ВаП-а Републике Србије што је и доказано Хi квадрат тестом. Савремене ракете

средњег домета за ПВД са бољим летним карактеристикама и већим дометом

повећавају зону уништења која има вероватноћу уништења циља не мању од задане.

На основу резултата истраживања доказана је прва разрађујућа хипотезa

која је проверена кроз 4 анкетна питања. Доказано је Хi квадрат тестом да просторне

могућности савремених ракетних система средњег домета за ПВД имају велики утицај

на реализацију задатака заштите ВаП-а Републике Србије. Савремени ракетни системи

средњег домета за ПВД који у свом саставу имају радаре са могућношћу откривања

циљева малих одразних површина на великим даљинама, великом могућношћу

раздвајања циља и ракетама које могу уништавати циљеве на великим даљинама

дефинишу зоне које на непосредан начин утичу на задатке заштите ваздушног

простора.

2.2. Утицај ватрених могућности савремених ракетних система средњег


Утицај ватрених могућности на реализацију задатака заштите ВаП-а истражен је

кроз 3 анкетна питања.

а) На 5. питање анкетног упитника: Какав утицај има математичко очекивање

броја уништених циљева савремених ракетних система средњег домета за ПВД на

реализацију задатака заштите ВаП-а Републике Србије?



77


Какав утицај има математичко очекивање броја уништених циљева

савремених ракетних система средњег домета за ПВД на реализацију задатака

заштите ВаП-а Републике Србије?


а) б) в) г)

N % N % N % N %

6 6 85 80 8 7 7 7





6

85

8 7

0102030405060708090


Какав утицај има математичко очекивање броја уништених циљева савремених ракетних система средњег домета за ПВД

на реализацију задатака заштите ВаП Републике Србије

мали

средњи

велики

незнам


На основу резултата истраживања може се закључити да је утицај математичког

очекивања броја уништених циљева из састава налета савремених ракетних система

средњег домета за ПВД на реализацију задатака заштите ВаП-а средњи и огледа се кроз

чињеницу да је 80% испитаника дало одговор средњи, 8% велики, 6% мали, а 7% није

знало одговор. Укупно 106 одговора (73 испитаника износи прва укупна вредност мања

од 70% укупног броја испитаника, а кoja омогућава да остали испитаници буду на

нивоу од 10%, по 11 испитаника).

78













Добијена вредност износи шест. Тестирање значајности разлика у добијеним


степена слободе за 5% износи 7.81 и да је добијена вредност Хi - квадрата за пето




Приликом реализације задатака заштите ВаП-а не очекује са напад из ваздуха

масовним налетима непријатеља већ би то били појединачни случајеви. С друге стране

савремени ракетни системи су у могућности да се супротставе масовним налетима

непријатеља због могућности гађања више циљева истовремено. На основу одговора

може се закључити да математичко очекивање броја уништених циљева из састава

налета савремених ракетних система средњег домета за ПВД има средњи утицај на

реализацију задатака заштите ВаП-а Републике Србије што је и доказано Хi квадрат

тестом.

0f tf 0f - tf ( 0f - tf )2 ( 0f - tf )2 / tf

6 11 -5 25 2.27

85 73 12 144 1.97

8 11 -3 9 0.81

7 11 -4 16 1.45

tti fffX /)( 20 = 6.50

79

б) На 6. питање анкетног упитника: Какав утицај има вероватноћа уништења

појединачних циљева савремених ракетних система средњег домета за ПВД на

реализацију задатака заштите ВаП-а Републике Србије?




Какав утицај има вероватноћа уништења појединачних циљева савремених

ракетних система средњег домета за ПВД на реализацију задатака заштите ВаП-а



а) б) в) г)

N % N % N % N %

11 10 74 70 13 12 8 7





11

74

138

0

10

20

30

40

50

60

70

80


Какав утицај има вероватноћа уништења појединачних циљева савремених ракетних система средњег домета за ПВД на

реализацију задатака заштите ВаП Републике Србије

мали

средњи

велики

незнам


На основу резултата истраживања може се закључити да је утицај вероватноће

уништења појединачних циљева савремених ракетних система средњег домета за ПВД

на реализацију задатака заштите ВаП-а средњи и огледа се кроз чињеницу да је 70%

испитаника дало одговор средњи, 12% велики, 10% мали, а 7% није знало одговор.

80

Укупно 106 одговора (73 испитаника износи прва укупна вредност мања од 70%

укупног броја испитаника, а кoja омогућава да остали испитаници буду на нивоу од

10%, по 11 испитаника).











0f tf 0f - tf ( 0f - tf )2 ( 0f - tf )2 / tf

11 11 0 0 0

74 73 1 1 0.01

13 11 2 4 0.36

8 11 -3 9 0.81

tti fffX /)( 20 = 1.18



Добијена вредност износи један. Тестирање значајности разлика у добијеним


степена слободе за 5% износи 7.81 и да је добијена вредност Хi - квадрата за шесто




Приликом гађања циљева у ваздушном простору једино циљ који лети

праволинијски, који не врши против ракетни маневар, који не лети у условима

електронског ометања се гађа са једном ракетом док се у свим осталим случајевима

81

гађа са 2 ракете. С друге стране постоји разлика у вероватноћи уништења појединачних

циљева друге технолошке генерације и савремених ракетних система.

Вероватноћа уништења појединачних циљева за рекетне системе који се налазе у

наоружању ракетних јединица је висока уколико гађамо циљеве са 2 ракете, тако да

увођење савремених ракетних система средњег домета за ПВД чија је вероватноћа

уништења појединачних циљева већа има средњи утицај на реализацију задатака

заштите ВаП-а Републике Србије што је и доказано Хi квадрат тестом

в) На 7. питање анкетног упитника: Какав утицај има густина налета

непријатеља на савремени ракетни систем средњег домета за ПВД при реализацији

задатака заштите ВаП-а Републике Србије?




Какав утицај има густина налета непријатеља на савремени ракетни систем

средњег домета за ПВД при реализацији задатака заштите ВаП-а Републике

Србије?


а) б) в) г)

N % N % N % N %

7 7 84 79 8 7 7 7





82

7

84

8 7

0102030405060708090


Какав утицај има густина налета непријатеља на савремени ракетни систем средњег домета за ПВД при реализацији

задатака заштите ВаП Републике Србије

мали

средњи

велики

незнам


На основу резултата истраживања може се закључити да је утицај густине

налета непријатеља коју могу да одбију савремени ракетни системи средњег домета за

ПВД на реализацију задатака заштите ВаП-а средњи и огледа се кроз чињеницу да је

79% испитаника дало одговор средњи, 7% велики, 7% мали, а 7% није знало одговор.









0f tf 0f - tf ( 0f - tf )2 ( 0f - tf )2 / tf

7 11 -4 16 1.45

84 73 11 121 1.68

8 11 -3 9 0.81

7 11 -4 16 1.45

tti fffX /)( 20 = 5.39




83





Добијена вредност износи пет. Тестирање значајности разлика у добијеним


степена слободе за 5% износи 7.81 и да је добијена вредност Хi - квадрата за седмо




Реализације задатака заштите ВаП-а је стални задатак у миру који реализују

ракетне јединица у садејству са јединицама ВОЈИН и борбеном авијацијом у ловачкој

намени. Ваздушни саобраћај се одвија по плановима лета и редовним пријавама, док је

нарушавање ВаП-а веома ретка појава чији су виновници појединачни ваздухоплови

који из различитих разлога нарушавају суверенитет ваздушног простора. Због веће зоне

уништења и могућности да гађају више циљева истовремено савремени ракетни

системи средњег домета за ПВД имају способност да се супротставе већој густини

налета.

На основу одговора може се закључити да густина налета непријатеља коју могу

да одбију савремени ракетни системи средњег домета за ПВД има средњи утицај на

реализацију задатака заштите ВаП-а Републике Србије што је и доказано Хi квадрат

тестом.

На основу резултата истраживања доказана је друга разрађујућа хипотеза

која је проверена кроз 3 анкетна питања. Доказано је Хi квадрат тестом да ватрене

могућности савремених ракетних система средњег домета за ПВД имају средњи утицај


Савремени ракетни системи средњег домета за ПВД имају свакако боље ватрене

могућности од ракетних јединица које се налазе у наоружању што се може потврдити

упоредним приказом тактичко-техничких карактеристика. Међутим, када говоримо о

примени ових савремених система у реализацији задатака заштите ВаП-а није могуће

максимално искоришћење свим њиховим капацитета првенствено због карактеристика

самих задатака заштите и услова у којима се они реализују.

84

2.3. Утицај временских могућности савремених ракетних система средњег


Утицај временских могућности на реализацију задатака заштите ВаП-а истражен

је кроз 4 анкетна питања.

а) На 8. питање анкетног упитника: Какав утицај има маневар покретом






Какав утицај има маневар покретом савремених ракетних система средњег



а) б) в) г)

N % N % N % N %

71 67 17 16 10 9 8 8





71

1710

8

0

10

20

30

40

50

60

70

80


Какав утицај има маневар покретом савремених ракетних система средњег домета за ПВД на реализацију задатака

заштите ВаП Републике Србије

мали

средњи

велики

незнам


85

На основу резултата истраживања може се закључити да је утицај маневра

покретом савремених ракетних система средњег домета за ПВД на реализацију задатака

заштите ВаП-а мали и огледа се кроз чињеницу да је 67% испитаника дало одговор

мали, 16% средњи, 9% велики, а 8% није знало одговор. Укупно 106 одговора (73

испитаника износи прва укупна вредност мања од 70% укупног броја испитаника, а кoja

омогућава да остали испитаници буду на нивоу од 10%, по 11 испитаника).











0f tf 0f - tf ( 0f - tf )2 ( 0f - tf )2 / tf

71 73 -2 4 0.05

17 11 6 36 3.27

10 11 -1 1 0.09

8 11 -3 9 0.81

tti fffX /)( 20 = 4.22



Добијена вредност износи четири. Тестирање значајности разлика у добијеним


степена слободе за 5% износи 7.81 и да је добијена вредност Хi - квадрата за осмо




86

Ракетне јединице које реализују задатке заштите ВаП-а налазе се у једном од

три степена приправности на већ одређеним положајима. Њихов положај је тачно

прецизиран и није предвиђена промена положаја. С друге стране време потребно за

промену положаја је много дуже од потребног времена за прелет циља преко

територије Републике Србије и приликом реализације задатака заштите ВаП-а не

разматра се напуштање ватрених положаја и маневар покретом.

На основу одговора може се закључити да маневар покретом савремених

ракетних система средњег домета за ПВД има мали утицај на реализацију задатака

заштите ВаП-а Републике Србије што је и доказано Хi квадрат тестом.

б) На 9. питање анкетног упитника: Какав утицај има маневар ватром






Какав утицај има маневар ватром савремених ракетних система средњег



а) б) в) г)

N % N % N % N %

12 11 14 13 75 71 5 5





87

12 14

75

5

0

10

20

30

40

50

60

70

80


Какав утицај има маневар ватром савремених ракетних система средњег домета за ПВД на реализацију задатака заштите ВаП


мали

средњи

велики

незнам


На основу резултата истраживања може се закључити да је утицај маневар

ватром савремених ракетних система средњег домета за ПВД на реализацију задатака

заштите ВаП-а велики и огледа се кроз чињеницу да је 71% испитаника дало одговор

велики, 13% средњи, 11% мали, а 5% није знало одговор. Укупно 106 одговора (73








0f tf 0f - tf ( 0f - tf )2 ( 0f - tf )2 / tf

12 11 1 1 0.09

14 11 3 9 0.81

75 73 2 4 0.05

5 11 -6 36 3.27

tti fffX /)( 20 = 4.22





88




Добијена вредност износи четири. Тестирање значајности разлика у добијеним


степена слободе за 5% износи 7.81 и да је добијена вредност Хi - квадрата за девето




Ракетни системи који се налазе у наоружању и који обављају задатке заштите

ВаП-а су једноканални по циљу што значи да могу гађати само један циљ. Други циљ је

могуће гађати тек након оцене резултата гађања првог циља, док савремени ракетни

системи имају могућност да се супротставе масовним налетима непријатеља због

могућности гађања више циљева истовремено.

На основу одговора може се закључити да маневар ватром савремених ракетних


ВаП-а Републике Србије што је и доказано Хi квадрат тестом.

в) На 10. питање анкетног упитника: Какав утицај има циклус гађања






Какав утицај има циклус гађања савремених ракетних система средњег



а) б) в) г)

N % N % N % N %

7 7 80 75 14 13 5 5




89


7

80

14

5

0102030405060708090


Какав утицај има циклус гађања савремених ракетних система средњег домета за ПВД на реализацију задатака заштите ВаП


мали

средњи

велики

незнам


На основу резултата истраживања може се закључити да је утицај циклуса

гађања савремених ракетних система средњег домета за ПВД на реализацију задатака

заштите ВаП-а средњи и огледа се кроз чињеницу да је 75% испитаника дало одговор

средњи, 13% велики, 7% мали, а 5% није знало одговор. Укупно 106 одговора (73








0f tf 0f - tf ( 0f - tf )2 ( 0f - tf )2 / tf

7 11 -4 16 1.45

80 73 7 49 0.67

14 11 3 9 0.81

5 11 -6 36 3.27

tti fffX /)( 20 = 6.20




90







степена слободе за 5% износи 7.81 и да је добијена вредност Хi - квадрата за десето

питање ( iX =6.20) мања од граничне вредности, што указује да су одговори



Код савремених ракетних система незнатно се смањује време циклуса гађања у

односу на ракетне системе друге генерације. Како постоји могућност гађања више

циљева истовремено време циклуса гађања једног циља није од пресудног значаја.

На основу одговора може се закључити да циклус гађања савремених ракетних

система средњег домета за ПВД има средњи утицај на реализацију задатака заштите

ВаП-а Републике Србије што је и доказано Хi - квадрат тестом.

г) На 11. питање анкетног упитника: Какав утицај има могућност обезбеђења

ракетама савремених ракетних система средњег домета за ПВД на реализацију задатака

заштите ВаП-а Републике Србије?




Какав утицај има могућност обезбеђења ракетама савремених ракетних

система средњег домета за ПВД на реализацију задатака заштите ВаП-а



а) б) в) г)

N % N % N % N %

86 80 6 6 6 6 9 8




91


85

6 6 9

0102030405060708090


Какав утицај има могућност обезбеђења ракетама савремених ракетних система средњег домета за ПВД на реализацију

задатака заштите ВаП Републике Србије

мали

средњи

велики

незнам


На основу резултата истраживања може се закључити да је утицај могућности

обезбеђења ракетама савремених ракетних система средњег домета за ПВД на

реализацију задатака заштите ВаП-а мали и огледа се кроз чињеницу да је 80%

испитаника дало одговор мали, 6% велики, 6% средњи, а 8% није знало одговор.









0f tf 0f - tf ( 0f - tf )2 ( 0f - tf )2 / tf

85 73 12 144 1.97

6 11 -5 25 2.27

6 11 -5 25 2.27

9 11 -2 4 0.36

tti fffX /)( 20 = 6.87



92








степена слободе за 5% износи 7.81 и да је добијена вредност Хi - квадрата за једанесто




Приликом реализације задатака заштите ВаП-а јединице су попуњене одређеним

бројем ракета на ватреном положају који је довољан и нема потребе за дупуном

ракетама, тако да утицај обезбеђења ракетама занемарљив.

На основу одговора може се закључити да могућност обезбеђења ракетама

савремених ракетних система средњег домета за ПВД има мали утицај на реализацију

задатака заштите ВаП-а Републике Србије што је и доказано Хi квадрат тестом.

Савремени ракетни системи средњег домета за ПВД имају свакако боље

временске могућности у односу на системе који се тренутно налазе у наоружању

међутим у условима у којима се реализују задаци заштите ВаП-а поједине предности не

могу доћи до изражаја. Маневар покретом и могућност обезбеђења противавионским

ракетама мало утичу на задатке који су предвиђени за реализацију ових задатака, док је

маневар ватром веома битан и од великог значаја.

На основу резултата истраживања доказана је трећа разрађујућа хипотеза

која је проверена кроз 4 анкетна питања. Доказано је Хi квадрат тестом да временске

могућности савремених ракетних система средњег домета за ПВД имају мали, средњи

и велики утицај на реализацију задатака заштите ВаП-а Републике Србије.

Из појединачних закључака методом индукције, изведени су закључци посебног

нивоа, који одговарају разрађујућим хипотезама, a који су саопштени следећим

ставовима:

1. Просторне могућности савремених ракетних системима средњег домета за

ПВД имају велики утицај на реализацију задатака заштите ВаП-а Републике Србије.

93

2. Ватрене могућности савремених ракетних системима средњег домета за ПВД

имају средњи утицај на реализацију задатака заштите ВаП-а Републике Србије.

3. Временске могућности савремених ракетних системима средњег домета за

ПВД имају различит утицај на реализацију задатака заштите ВаП-а Републике Србије.

Тај утицај се исказује као: мали, средњи и велики.

Процена утицаја опремања ракетних јединица за ПВД ракетним системима

средњег домета на реализацију задатака заштите ВаП-а Републике Србије извршена је

на основу позитивне верификације разрађујућих хипотеза.

Методом индукције из разрађујућих, формира се следећи закључак који

одговара заснивајућој хипотези:

На основу претходно изнетог закључује се да: Опремање ракетних јединица

за ПВД савременим ракетним системима средњег домета има различит утицај на

реализацију задатака заштите ВаП-а Републике Србије. Тај утицај се исказује

преко просторних, ватрених и временских могућности и може бити мали, средњи

и велики. Претходно наведеним ставом завршен је поступак позитивне

верификације заснивајуће хипотезе.

ЗАКЉУЧАК

Ракетне јединице за ПВД поред борбене авијације у ловачкој намени

представљају основну снагу за извођење ПВО важнијих објеката, већих групација

Војске Србије, као и за остваривање одређеног степена превласти у ваздушном

простору. Задатке извршавају самостално или у садејству са осталим снагама за

противваздухопловну одбрану.

Заштита суверенитета ВаП-а Републике Србије је један од основних задатака

РВиПВО у миру. Део ракетних јединица за ПВД налазе се у непрекидном дежурству, у

систему ПВО, у задатом степену готовости за извођење противваздухопловних

дејстава. У циљу ефикасне употребе ракетних система за ПВД на евентуалне претње у

и из ВаП-а неопходно је да поседују способност реакције у што краћем времену

(најчешће до 15 минута).

Ракетни системи за ПВД средњег домета употребљаваће се за заштиту

суверенитета ВаП-а Републике Србије и јединица Војске Србије. Осматрачка средства

из састава РС за ПВД увезана помоћу командно-информационог система са Центром за

94

контролу суверенитета ВаП-а Републике Србије користила би се као допуна осматрања

осматрачким елемeнтима ВОЈИН.

Мирнодопским распоредом ракетних система за ПВД која поседују

респектабилне борбене могућности, уз непрекидно садејство са осталим снагама у

систему ПВО (ВОЈИН и борбена авијација у ловачкој намени) обезбедила би се

непрекидна и сигурна заштита суверенитета ВаП-а Републике Србије.

Ракетни системи за ПВД средњег домета би се у рату употребљавали као

основни системи оружја током операција противваздухопловне одбране. Основни

задатак РЈ за ПВД великог и средњег домета у рату је ПВО објеката оперативног и

стратегијског значаја, најважнијих елемената оперативног распореда снага Војске

Србије, као и остваривање одређеног степена превласти у ваздушном простору.

Интензитет дејстава из ВаП-а, различита палета убојних средстава, као и

способност електронских дејстава ваздухопловних снага, намећу пред РС за ПВД

потребу непрекидне примене различитих тактичких и техничких поступака за

супротстављање ваздухопловним и електронским дејствима. У циљу што дужег

"преживљавања" ракетни системи за ПВД ће уз минимално "зрачење" (емитовање

електро-магнетне енергије) изводити борбена дејства. Истовремено, обзиром на

потребу обезбеђења приказивања ситуације у ВаП-у у приближно реалном времену у

систему ПВО, подаци од осматрачких елементи из РС за ПВД биће аутоматизовано

достављани у интегрисани командно – информациони систем.

Дејство по непријатељу са минималним ризиком по сопствене снаге је идеал

којем теже све армије света. Трендови у технолошком развоју наоружања показују да је

оружје за дејство са дистанце реалност. Могућност да ваздухоплов - платформа за

лансирање остане на безбедној позицији док лансира убојна средства, која ће да лете

дубоко у територију непријатеља и која ће уништити или неутралисати објекат дејства,

биће кључ извршења задатака ваздухопловних снага у будућности. Садашњи трендови

у развоју наоружања (повећање домета оружја за дејство са дистанце, повећање

прецизности крстарећих ракета, употреба наоружаних беспилотних летилица), следећи

корак биће побољшање маневарских могућности борбене беспилотне летилице,

способне за извођење екстремних маневара.

У раду је извршена анализа организације и функционисања система ПВО са

пројекцијом жељеног стања након његове реорганизације и увођења нових средстава и

система у употребу. Трансформација система ПВО Војске Србије је неопходна како би

се реализовале додељене мисије Војске Србије и извршили постављени задаци. Тиме би

95

се превазишли постојећи проблеми и применила савремена начела употребе снага


На основу резултата истраживања изведени су следећи закљуци:

1. Просторне могућности савремених ракетних системима средњег домета за

ПВД имају велики утицај на реализацију задатака заштите ВаП-а Републике Србије. Тај

утицај се исказује зонама осматрања, лансирања, гађања и уништења. Овим ставом

позитивно се верификује постављена прва разрађујућа хипотеза.

2. Ватрене могућности савремених ракетних системима средњег домета за ПВД

имају средњи утицај на реализацију задатака заштите ВаП-а Републике Србије. Тај

утицај се исказује математичким очекивањем броја уништених циљева, вероватноћом

уништења појединачних циљева и густином налета непријатеља. Овим ставом

позитивно се верификује постављена друга разрађујућа хипотеза.

3. Временске могућности савремених ракетних системима средњег домета за

ПВД имају различит утицај на реализацију задатака заштите ВаП-а Републике Србије.

Тај утицај је мали, средњи и велики и исказује се маневром покретом, маневром

ватром, циклусом гађања и могућношћу обезбеђења ракетама. Овим ставом позитивно

се верификује постављена трећа разрађујућа хипотеза.

Поступком поређења функционисања јединица након опремања ракетних

јединица за ПВД савременим ракетним системима средњег домета и реализације

задатака заштите ВаП-а Републике Србије, на основу резултата истраживања,

верификују се постављене разрађујуће хипотезе.

На основу потврђених разрађујућих хипотеза, индуктивним путем се потврђује

заснивајућа хипотеза која гласи: Опремање ракетних јединица за ПВД савременим

ракетним системима средњег домета има различит утицај на реализацију задатака

заштите ВаП-а Републике Србије. Тај утицај се исказује преко просторних,

ватрених и временских могућности и може бити мали, средњи и велики.

Претходно наведеним ставом завршен је поступак позитивне верификације

постављене заснивајуће хипотеза.

У целини гледано, истраживањем се, поред потврђивања постављених хипотеза,

доказала и потреба за организационим реструктурирањем система ПВО Војске Србије

ради достизања нивоа способности у складу са безбедоносним и другим друштвеним

потребама државе.

Достизањем жељеног стања по питању реорганизације и модернизације рода РЈ

за ПВД истовремено би се решила два веома битна проблема, а то су остваривање

96

значајног нивоа безбедности државе од невојних и асиметричних претњи и "хватање

прикључка" са савременим светским токовима уз елиминисање вишедеценијског

технолошког заостајања. Питање набавке појединих оружаних система последње

генерације је питање регионалног престижа и угледа земље, док искуства већине

држава у ангажовању страних ваздухопловних капацитета за контролу националног

ВаП-а потврђује став да треба занављати и развијати сопствени систем


Променама у организацији и начину функционисања би се превазишли

постојећи проблеми и применила савремена начела употребе рода. Модели опремања

новим ракетним системима средњег домета за ПВД и увезивање са јединственим

командно информационим системом омогућио би стабилно функционисање РЈ за ПВД

и створило основу за сукцесивну замену осталих средстава.

На основу анализе предложених модела може се закључити да предности

набавке ракетног система средњег домета за ПВД ''БУК-М2'' огледају се у лакшој

дообуци људства за експлоатацију и одржавање, док би набавка РС ПВД ''SAMPT/T-

ASTER-30'' омогућила увезивање РЈ за ПВД као извршног елемента система ПВО у

јединствене колективне регионалне системе одбране од евентуалних угрожавања из

ваздушног простора. Набавка два нова дивизиона допринела би и значајној

рационализацији у РЈ за противваздухопловна дејства.

Непрекидна спремност система ПВО да брзо реагује на претње из ВаП-а, снажан

је фактор одвраћања од сваке врсте оружаног угрожавања државе. Савремена

вишенаменска авијација наоружана авионима респективних борбених могућности у

улози борбене авијације у ловачкој намени и ракетне јединице ПВД опремљене

системима за дејство на средњим и великим даљинама, подржане системом ВОЈ, као и

командовање са потпуно оспособљеним посадама за борбену примену, исказују

одлучност државе да брани своје виталне националне интересе и унапреди властити

спољно-политички положај у региону.

97

ЛИТЕРАТУРА

1. Berenson, M., Levine, D., and Rimdskopf, D.: Applied statistics - First course, London,

Prentice Hall, 1988.

2. Борбено правило самоходни ракетни пук ПВД “КУБ-М”, ВИЗ, Београд, 1981.

3. Војни лексикон, ВИЗ, Београд, 1981.

4. Вукичевић Д.: Артиљеријско-ракетна дејства ПВО у операцијама, ВА, Београд,

2005.

5. Вукичевић Д.: Артиљеријско – ракетне јединице ПВО – стање и перспективе

развоја, Нови гласник, Београд, 2003.

6. Гордић М.: Модални експеримент у истраживању потенцијалног система одбране

државе, докторска дисертација, ФПН, Београд, 2008.

7. Гордић М.: Модални експеримент у истраживању потенцијалног система

безбедности државе, Одбрана, Београд, 2011.

8. Гордић М., Петровић И.: Ракетни системи за противваздухопловна дејства у

одбрани малих држава, Медија Центар „Одбрана“, Београд, 2014.

9. Гордић М., Петровић И. и Цветковић К.: Улога ракетних јединицца за

противваздухопловна дејства у контроли и заштити ваздушног простора, МЦ Одбрана,

Београд, 2014.

10. Група аутора, Методологија ратне вештине, ЦВШ ВЈ ГШ, Београд, 1996.

11. Група аутора, Стратегијски преглед одбране, Београд, 2009.

12. Група аутора, Студија Концепт развоја система противваздухопловне одбране

Војске Србије, ВиПВО, Београд, 2009.

13. Група аутора, Студија Развој рода АРЈ за ПВД, Београд, 2009.

14. Група аутора, Теорија и правила гађања за самоходни ракетни пук ПВО “КУБ-М”,

ВИЗ, Београд, 1977.

15. Група аутора, Теорија и правила гађања за средњи самоходни ракетни систем ПВО

“НЕВА”, Београд, ВИЗ, 1977.

16. Доктрина Ваздухопловства и противваздухопловне одбране, Београд, 2012.

17. Доктрина Војске Србије, Медија Центар - Одбрана, Београд, 2010.

18. Доктрина операција Војске Србије, ГШ ВС, Београд, 2012.

19. Дугорочни план развоја система одбране Републике Србије, Београд, 2011.

20. Жупац Г., Модел одређивања и евалуације критеријума за избор ракетног система

ПВО средњег домета, докторски рад, ВА, Београд, 2013.

98

21. Затезало Ђ.: Тенденција у технолошком развоју средстава за противаздухопловна

дејства малих земаља, ВА, Београд, 2012.

22. Закон о ваздушном саобраћају (Службени гласник РС бр.73/2010 од 12.10.2010.г.),


23. Миленковић, Д.: Борбене могућности ракетне бригаде за противваздухопловна

дејства, МО РС, Београд, 2012.

24. Милошевић Н.: Организовање и реализовање истраживања у ратној вештини, ЦВШ

ВЈ, Београд, 1994.

25. Милошевић, Н.: Пројектовање истраживања у ратној вештини, ВИЗ, Београд, 1989.

26. Митић С.: Тактика ракетних јединица ПВО, скрипта, Београд, 1981.

27. Мужић Б.: Методологија педагошких истраживања, Завод уџбенике и наставна

седства, Сарајево, 1973.

28. Опремање Војске Србије ракетним системима противваздухопловне одбране –

претходна анализа, Команда ВиПВО ВС, Земун 2011.

29. Петз Б.: Основе статистичке методе, Издавачки завод Југословенске академије

знаности и уметности, Загреб,1970.

30. Петровић И.: Избор оптималне варијанте борбеног распореда самоходног ракетног

дивизиона противваздухопловне одбране у условима сасређених ваздухопловних

дејстава, магистарски рад, ВА, Београд, 2009.

31. Петровић И.: Концептуални модел система противваздухопловне одбране Војске

Србије, докторска теза, Београд, 2013.

32. Правило средњи самоходни ракетни пук противваздушне одбране, ССНО, Београд,

1983.

33. Привремено правило ракетни дивизион ПВД (СА-75М, С-75М и С-125М), Команда

РВ и ПВО, Земун, 1978.

34. Сакан М.: Израда писаних саопштења у генералштабној школи Војске Југославије,

Сектор за ШОНИД, Београд, 2000.

35. Сакан М.: Методологија војних наука, ВИЗ, Београд, 2006.

36. Софранић С.: Оператика јединица ПВО, НИУ Војска, Београд, 1995.

37. Софранић С.: Противваздушна одбрана, ВИЗ, Београд, 1998.

38. Софранић С.: Тактика артиљеријско ракетних јединица ПВО, ВИНЦ, Београд, 1990.

39. Стојковић Д.: Организационо реструктурирање Војске, ВИЗ, Београд, 2008.

40. Стратегија националне безбедности Републике Србије, Београд, 2009.

41. Стратегија одбране Републике Србије, Београд, 2009.

99

42. Упутство за оперативно планирање и рад команди у Војсци Србије, ГШ ВС,


43. Теорија и правила гађања за самоходни ракетни пук ПВО “КУБ-М”, ВИЗ, Београд,

1977.

44. Тодоровић Александар и други, Тактика Ратног Ваздухопловства и

Противваздушне одбране и Ратне Морнарице, ССНО, Београд, 1980.

45. Интернет сајтови:

http://www.swri.edu/

http://www.thalesraytheon.com/

http://www.iskra.zp.ua.com/

http://www.army-tehnology.com/

http://www.milparade.ru/

ПРИЛОЗИ

Прилог број 1: Модел 1,

Прилог број 2: Модел 2.

100

Прилог бр. 1

101

Прилог бр. 2

УТИЦАЈ ОПРЕМАЊА РАКЕТНИХ ЈЕДИНИЦА ЗА...

Documents

Transcript of УТИЦАЈ ОПРЕМАЊА РАКЕТНИХ ЈЕДИНИЦА ЗА...