5

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ

ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ

Департман за воћарство, виноградарство,

хортикултуру и пејзажну архитектуру

Смиљана Гигић Дипл. инж. ПА

ПЕЈЗАЖНО УРЕЂЕЊЕ КАМЕНИЧКЕ АДЕ У СКЛАДУ СА

ПЛАНОМ ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ

Мастер рад

Нови Сад, 2015

6

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ

ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ

Департман за воћарство, виноградарство,

хортикултуру и пејзажну архитектуру

Кандидат Ментор

Смиљана Гигић Проф. др. Јелена Нинић-Тодоровић

Дип. инж. ПА

ПЕЈЗАЖНО УРЕЂЕЊЕ КАМЕНИЧКЕ АДЕ У СКЛАДУ СА

ПЛАНОМ ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ

Мaстер рад

Нови Сад, 2015.

7

РЕЗИМЕ

На основу садашњег стања великог броја урбаних зелених површина у Новом

Саду, за већину се може рећи да су недовољно одржаване. Ту се сврстава и

Каменичка ада, која је предмет изучавања мастер рада.

Каменичка ада према ГУП- у до 2021. категорисана је у зелене просторе парк

- шума. Аутохтону вегетацију чине шумске заједнице врба и топола и подигнуте

културе еуроамеричких топола у функцији мелиорације терена. Подраст такође чине

биљке које гравитирају еколошким условима средине, а услед нередовног

одржавања делови површина Каменичке аде нису доступни. Да би се очувале

природне и амбијенталне вредности Каменичке аде и Дунава, треба сачувати

аутохтону дендрофлору, обавити мере неге стабала методама дендрохирургије,

обавити санитарну сечу и прореду. Обзиром на простор од 180 ха површине,

Каменичка ада има велики потенцијал за рекреацију грађана Новог Сада и развој

туризма. За такву намену, на простору Каменичке аде треба унети нове садржаје који

ће привући различите старосне структуре људи да би била посећена, што указује и

план детаљне регулације.

Да би се очувале природне вредности Каменичке аде, у складу са законским

регулативама, урађен је идејни пројекат пејзажног уређења. Акценат је на активној

рекреацији уз предлог подизања спортских терена, развоју риболова као спорта и

наутичког туризма. Издвојене су целине за миран одмор и релаксацију. Планирањем

и подизањем објеката пејзажне архитектуре, као и уношењем новим генотипова

дендрофлоре на датом простору у циљу постизања биодиверзитета, Каменичка ада

би временом постала категорија зелене површине парк шуме односно излетишта.

Каменичка ада као потенцијална и еколошки значајна зелена површина у

Новом Саду није довољно посећена а њене рекреативне, психолошке, друштвене и

културне функције нису искоришћење. Ревитализацијом простора, била би повезана

у сложен урбани систем зеленила.

8

Abstract

On the basis of the current situation of majority of urban green areas in Novi Sad, it

can be said that most of them are not maintained properly. ''Kamenicka ada'', the topic of

the master’s thesis, is one of those areas.

According to General Urban Plan of Novi Sad to 2021''Kamenicka ada'' is

categorized as a park-forest green area. Native vegetation consists of forest communities of

willow and poplar and raised culture of Euro-American poplar, whose function is to

ameliorate the soil. Undergrowth also consists of the plants characteristic for ecological

conditions of the environment. However, due to the lack of maintenance, parts of

''Kamenicka ada'' are not accessible. In order to preserve national and environmental values

of ''Kamenicka ada'' and the river Danube the following should be done: preserve native

dendroflora, evaluate care of trees using dendrosurgery methods, perform sanitary logging

and thinning out the trees. Since the area covers 180hectares ''Kamenicka ada'' has great

potential for recreation of people in Novi Sad and development of tourism. As defined in

the plan of detailed regulation, the area of ''Kamenicka ada'' should be enriched with new

facilities, so that it would become attractive for visitors of various age groups.

In accordance with legal regulations a landscape design project has been made , so

as to preserve natural resources of ''Kamenicka ada''. Emphasis is placed on active

recreation ( it was proposed to build sports fields), development of fishing in terms of sport

and nautical tourism. Areas for rest and relaxation are also allotted. Planning and

construction of the landscape architecture facilities, as well as introducing of new

genotypes of trees and shrubs in the area to achieve biodiversity, ''Kamenicka ada'' would

eventually become a park-forest green area i.e. a resort.

''Kamenicka ada'', as a potential and environmentally beneficial green area, is not

visited enough. Therefore the advantages of its recreational, psychological, social and

cultural functions are not fully taken. Revitalization of the area would integrate

''Kamenicka ada'' into complex system of urban greenery.

9

Садржај

1. Увод ………………………………………………………………………….…..5

2. Циљ израде задатка………………………………………………………….…..6

3. Метод рада……………………………………………………………………….7

4. Природне карактеристике……………………………………………………....8

4.1. Одлике реке Дунав………………..…………………………………..…8

4.2. Геоморфолошке одлике………………………………………………....8

4.3. Хидролошке карактеристике……………………………………………8

4.4. Климатске прилике………………………………………………………9

4.5. Тип станишта………………………………………………………….....9

5. Извод из важећег плана………………………………………………………...10

5.1. Извод из Генералног Плана Града Новог Сада до 2021. Године..….10

5.2. Извод из Регулационог Плана Каменичке аде……………………..…10

6. Анализа постојећег стања……………………………………………………....12

7. Однос зеленила Каменичке аде према другим градским функцијама………15

8. Аспекти коришћења зелене површине………………………………………..17

9. Анкетирање испитаника о коришћењу Каменичке аде………………………18

9.1. Резултати анкете………………………………………………………..19

10. Идејино решење уређења простора Каменичке аде……………………….....25

10.1. Опис границе…………………………………………………………….25

10.2. Концепт уређења Каменичке аде………………………………………25

11. Резултати истраживања са дискусијом………………………………………..30

12. Закључак…………………………………………………………………………31

13. Литература ………………………………………………………………………32

14. Прилози……………………………………………………………………….….33

10

1. Увод

Каменичка ада по својој величини спада у највећа острва на току Дунава кроз

територију Новосадске општине, а по положају улази у саставни део грађевинског

рејона Града Новог Сада. Каменичка ада својом величином од 180 hа обухвата 1,60%

укупне површине грађевинског подручја града. Истовремено квантум шумског зеленила

од 100 hа учествује са 21% у укупном расположивом заштитом шумском зеленилу

грађевинског подручја Новога Сада.

Каменичка ада налази се у јужном делу градског подручја, на левој обали Дунава

наспрам насеља Сремска Каменица. Северни део Аде оивичен је главним одбрамбеним

насипом Града од високих вода Дунава и он раздваја стамбену од рекреативне-

приобалне зоне Града. Од становања непосредно уз Аду налази се зона индивидуалног

становања Јужни Телеп и стамбена зона колективног становања Лиман са око 40 000

становника. Источно и западно од Аде налазе се јасно дефинисане и већим делом

реализоване рекреативно туристичке површине града. Викенд насеље Кaмењар са око

триста викенд кућица налази се у граници грађевинског реона узводно од Каменичке аде

и реализовано је крајем седамдесетих година. Цело насеље је у небрањеном подручју и

угрожено је од високих вода Дунава.

Последњих година на простору Каменичке аде постоји бесправно изградђени

објекти у делу уз постојећи прилазни пут који се налази између Каменичке аде и

викенд насеља Камењар. На неким деловима простора поред пута и кућа изграђених

од чврстог материјала, налазе се објекти од лаких грађевинских материјала и камп

кућице, као и велики број ограђених парцела. Источно од Аде је Рибарско острво, а

јужну границу чини обала реке Дунав, у дужини од 2600 m.

11

Сл: 1. Каменичка ада (извор-GOOGLE)

2. Циљ

Циљ мастер рада је пејзажно уређење Каменичке аде у складу са постојећим

законским регулативама, превасходно са Планом детаљне регулације, који

произилази из Генералног плана Новог Сада усвојеног за период до 2021. године.

Амбијенталне вредности подручја треба да се оачувају и унапреде у функцији

коришћења Каменичке аде за потребе становника Новог Сада.

Идејним решењем дат је предлог, односно могућност унапређења функције

задатог подручја.

12

3. Метод рада

Рад се састоји из више фаза а обухвата:

-Литературно истраживање и прикупљање података о функцијама зелене

површине Каменичка ада;

- Прикупљање геодетске подлоге за израду идејног решења (ЈП „Урбанизам“,

Завод за урбанизам, Град Нови Сад);

- Прикупљање информација на терену бележењем података постојећег

стања о простору, сакупљање биометријских података, анкетрирање

грађана, фотографисање;

- Израда постојећег стања и идејног решења пејзажног уређења Каменичке

аде у програму AutoCad 2013, писање текста у програму Microsoft Word 2007,

и прављење презентације у програму Microsoft PowerPoint 2007.

13

4. Природне карактеристике

4.1. Одлике реке Дунав

Основне карактеристике реке и приобаља, на делу Дунава у грађевинском реjону

Новог Сада (од Камењара до Субића), изражене су великом кривином коју Дунав чини

на овом делу реке, али са релативно повољним габаритима за пловидбу, изузимајући део

пролаза деонице од бившег железничког до Жежељевог моста, где мостови отежавају

пловидбу.

Нови Сад се налази на реци Дунав између 1247 km и 1262 km на левој обали и

између 1250 km и 1261 km на десној обали пловног пута, рачунатог од ушћа у Црно

море. Река је пловна у целом току на територији града, а рукавци дуж ње у обухвату

анализе су: Дунавац у Новом Саду и Телепски хагл (Шодрош). У кориту Дунава постоји

неколико острва и непосредној близини су: Мачков спруд, а при малом водостају

појављују се острва у реци у близини Штранда, Рибарског острва и Камењара, али

немају значајно коришћење.

Од Камењара па све до Субић Дунавца обале реке су регулисане одбрамбеним

насипима, кејовима и другим објектима а у функцији су основних захтева града и

његовог ужег гравитационог подручја. Иако су одбрамбени насипи као вештачки

објекти утицали на понашања Дунава током године, вођено је рачуна да се они изграде

даље од његовог основног тока, како би се могло обезбедити разливање у пролећном и

летњем периоду, али је стихијска изградња Камењара, значајно пореметила планиране

жеље корисника приобаља реке.

14

4.2. Геоморфолошке одлике

Алувијална раван Дунава на сектору Новог Сада је асиметрична. Створена је

померањем корита реке према југу и подсецањем лесних платоа и масива Фрушке горе.

Од викенд насеља Камењар, матица реке напушта леву а између Лединаца и

Сремске Каменице прелази на десну обалу. Од тог места престаје акумулација дунавског

наноса и почиње ерозивни рад до Петроварадинске стране од које матица реке прелази

на леву обалу уз коју води до Сремских Карловаца.

4.3. Хидролошке карактеристике

У алувијалној равни режим водостаја фреатске издани у директној је

зависности од режима Дунава. Високе подземне воде које се јављају у ритовима

показују знатне амплитуде, за разлику од дубоких подземних вода које показују већу

стабилност. На нижим деловима алувијалне равни подземне воде избијају на

површину и плаве је. Одређени делови ових површина већим делом године су под

водом. Удаљавањем од обале реке слаби утицај водостаја, промене су спорије а

стабилност је већа. Просечна дубина подземних вода на алувијалној тераси износи

311 cm.

4.4. Климатске прилике

Географско-физичко подручје Новог Сада налази се у веома повољним

климатско-еколшким условима умерено континенталне климе.

Средња годишња температура (11,8°C) и релативна влажност ваздуха (71%)

карактеришу термичко-хигричке услове у домену осећаја угодности, али се ови

услови граниче са осећајем влажности и хладноће.

4.5. Тип станишта

У алувијалној равни, коју Дунав редовно плави, поплавне и подземне воде

стварају специфичне еколошке услове за опстанак различитог биљног и

животињског света. Делове алувијалне равни Дунава, терен око канала и бара на

лесној тераси покрива мочварна и ливадска вегетација са карактеристчним

фитоценозама које обухватају вегетацију вода и јако влажних станишта, вегетацију

обала, рукаваца и бара и вегетацију ливада.

15

Потез приобаља, нарочито у небрањеном делу, карактерише се низијским шумама

меких лишћара. Аутохтона шума је овде мало, док су у највећој мери заступљене

привредне шуме топола.

На подручју Каменичке аде налази се око 7.169 стабала претежно засађених топола.

5. Извод из важећеих планова

5.1. Извод из Генералног Плана Града Новог Сада до 2021. године

„Уређење слободних површина по типу парк-шуме на најнижем појасу уз

Дунав врши се у складу са условима за уређење простора намењених за одмор и

спортске активности. Простор Рибарског острва, полуострва у Дунавцу, има

истакнуту рекреативну, заштитну и амбијенталну улогу у односу на градску

територију.“

Промену начина коришћења и газдовања постојећим шумским комплексима

треба усмерити у правцу стварања рекреативних садржаја, усаглашених са

аутохтоним, подунавским пејзажом, посебно на подручјима шума-паркова на

Каменичкој и Петроварадинској ади.

5.2. Извод из Регулационог Плана Каменичке аде

„За шумско-парковске површине, oсновним концептом озелењавања,

обезбедити што природнији амбијент, што се постиже употребом претежно

аутохтоне вегетације. Уједно таквим начином подизања зеленила, осим рационалног

улагања, обезбеђују се једноставнији видови даљег одржавања, што је битан

чинилац за шире подручје. Избор вегетације која ће се користити у основи треба да

одговара датим фитоценолошким асоцијацијама, пре свега Populeto- salicetum Soo.,

16

које прате подручја уз Дунав. На најнижим просторима налазе се водене биљке,

трска и домаће врбе, које трпе и дуже поплаве. Најраширеније је подручје топола, на

котама које се повремено и краће плаве. Осим црне (Populus nigra L.), беле (Populus

alba L.) и трепетљике (Populus tremula L.), подигнути су засади евро-америчких

топола које овде добро успевају. На највишим гредама аутохтоно се појављује храст

лужњак (Quercus robur L.) и амерички јасен (Fraxinus Pennsilvanica L.) као врло

прилагодљива врста. Уз постепено просторно смањење плантажних тополика,

наведена вегетација и даље треба да чини основу озелењавања, што се условљава и

изменама у нивелацији терена. Концепт уређења Каменичке аде као целине базира се

на пејзажном уређењу. У глобалу, издвајају се шумске целине високог дрвећа са

ливадским, партерним деловима. У складу са линијама обала Дунава и Шодроша,

ове агломерације које ће имати издужене облике прате и потезе постојећих греда и

канала. Постизањем заобљене и заталасане ивице шумског масива једна је од битних

карактеристика пејзажног начина озелењавања. Према структури вегатације

процентуална заступљеност високог дрвећа је највећа (65-85%). Шибље и средње

високо дрвеће је заступљено, али у малом проценту. На тај начин се обезбеђује

сагледавање простора у делокругу човечијег вида и омогућује струјање ваздуха.

Средње висока вегетација појављује се на границама појединих функционалних

целина и ради маскирања непожељних објеката, што се додатно постиже

коришћењем пузавица и лијана. Претварање чисто шумских целина у парк је

сукцесиван поступак који је праћен програмом намене у оквиру планиране

територије. За већину рекреативних активности категорија шума-парк представља

адекватно природно и амбијентално уређење. У биолошком смислу овај поступак је

врло деликатан и мора се усмеравати програмима верификованих шумско-уређајних

основа, које се базирају на педолошким, хидролошким, фитоценолошким

условљеностима и планираним наменама, нивелетама терена, инфраструктури и др.“

17

6. Анализа постојећег стања

Каменичка ада се налази у јужном делу града Новог Сада, уз леву, новосадску

обалу Дунава. Са северне стране је од копна одељена некадашњим рукавцем Дунава

(Шодрош), који се и даље пуни дунавском водом подземним путем. Са јужне стране,

ада је оријентисана ка главном току Дунава. Са западне стране, граничи се са

насељем Камењар са којим дели насип - једини суви прелаз, односно колско-

пешачку комуникацију. Са источне стране, ада је од Рибарског острва одељена

природним воденим каналом којим се Шодрош излива у Дунав. Приближна

површина Каменичке аде је 175 ha.

Каменичка ада је дунавско острво потпуно покривено шумом. Ада се користи

као простор за рекреацију (шетња, џогинг, вожња бициклом).

Због само једне саобраћајне везе (насип који дели са насељем Камењар), ада је слабо

повезана са осталим деловима града. Обала је неуређена, међутим један део

Дунавске обале користи се као дивља плажа. Цео простор је некад био у режиму

заштите изворишта које није у функцији и нема перспективу. Уз дунавску обалу

постоји асфалтни пут са некадашњим црпним станицама. На ади се налази и један

салаш. Појас уз саобраћајницу је испарцелисан и делимично заузет викендицама.

Шумом управља и газдује Јавно предузеће „Војводина шуме“. Зелени фонд је

запуштен, а чине га ретки примерци дрвећа (јасен и бела топола), односно у највећој

мери евроамеричка топола. Са северне стране се налази некадашњи рукавац Дунав -

18

Шодрош. Шодрош се пуни дунавском водом подземно, а вода из њега истиче

каналом који Каменичку аду дели од Рибарског острва.

Каменичка ада је лоше повезана саобраћајним везама са осталим деловима у Граду,

такође је делимично опремљена инфраструктуром, а кота терена је испод нивоа коте

одбране од поплава.

Сл. 2. Шипражје (извор Смиљана Гигић) Сл.3. Шипражје

Сл.4. Чамци на води (извор Смиљана Гигић) Сл.5. Објекти на ади

19

Сл.6. Комунална опремљеност (извор Смиљана Гигић) Сл.7. Поглед са моста

Слободе

Сл.8. Куће и паркинг (извор Смиљана Гигић) Сл.9. Стамбени сплавови

20

Биометријски подаци

Биометријски подаци су рађени на узорку најзаступљеније врсте Populus

eroamericana (Dode) Guinier - евроамеричка топола на Каменичкој ади. Анализирана

су стабла просечних вредности за узорке култивара евроамеричких топола. Дрвеће је

у доста лошем стању и већину стабала треба уклонити, док мањи број треба

задржати а мерама неге омогућити што дужу виталност. Просечна висина стабала је

око 25 m; просечна висина до прхих грана је око 6 m; Просечан прсни пречник

стабала је око 70 cm; просечна ширина крошње је око 15 m. Просечна оцена за

трулеж дебла или сувих грана је 3; оцена механичких оштећења је 3; Оцена

виталности је негативно оцењена (-); док је оцена декоративности 3.

21

7. Зеленило Каменичке аде у односу на функције Града

Третирање урбаних зелених површина целисходно је због стања и

перспективе у којима се налазе многе од њих, не само у нашој средини, него и у

свету, посебно у великим градовима. То је и један од главних разлога што се стално

изнова морају разматрати све значајне особине и својства зелених површина градова,

што се њихове функције морају континуирано истраживати и проналазити методи за

њихово унапређивање. Најзад, одрживости зелених површина треба прилазити и на

социолошком и педагошком нивоу, јер само тада принцип одрживости може бити

основ неспорног дефинисања њихових функција, за садашње и будуће генерације,

чија је егзистенција далеко неизвеснија.

Један од важних фактора утицаја зелених површина на градску средину је

величина. Каменичка ада својом величином заузима значајно место у урбаној

средини, јер представља једну од већих зелених површина на подручју Града Новог

Сада. Величина зелене површине директно утиче на квалитет животне средине у

граду. Каменичка ада је обилује дендрофлором, која није у поступку одржавања.

Уређењем ове зелене површине допринело би се како естетској функцији тако и

санитерној и социолошкој функцији.

Локација Каменичке аде се налази на важном водном путу од међународног значаја,

а самим тим представља и велики туристички потенцијал.

Дрвеће и жбуње, али и друге биљке заједно са неживим архитектонским

елементима па и независно од њих могу да буду изварендно ефикасно

искоришћење у затварању, ограничавању, повезивању, проширивању,

смањивању и артикулацији спољашњег простора у насељу. Исто тако, дрвеће

се успешно користи за уравнотежавање простора око појединих

архитектонских издања. Све ово чини дрвеће и жбуње привлачним допунским

градивима и естетским материјалом којим се архитекти, урбанисти па и

грађевинари успешно користе.

У архитектонско урбанистичку групу функција спаде и формирање

посебних заштитних зелених зона које обезбедјују изолованост појединаца или

група људи на одређеним површинама. Жива ограда тако успешно сакрива

унутрашњост дворишта од погледа а густи масиви дрвећа и жбуња могу да

одвоје и потпуно сакрију неадекватно уређене објекте од посматрача.

Зелене површине су места опуштања, одмора, рекреације, смиривања, сусрета

и интимности. Поред могућности које у том смислу пружају све или готово сви

зелени простори, посебне погодности стоје на располагању посетиоцима

22

специјалних, наменски подигнутих и одржаваних површина: спортски центри и

излетишта. Рекреативне функције зелених површина тешко је сасвим одвојити од

осталих значајних али не и искључивих функција зеленила, посебно ако се има у

виду еколошки значај биљака у пејзажу.

Зеленило има посебну еколошку функцију у граду јер ублажава климатске

екстреме, поспешује проветравање насеља, штити од буке, претеране инсолације и

ветрова; пречишћава ваздух и апсорбује прашину и штетне гасове; регулише

влажност ваздуха и температурни режим насеља. Главне функције градског зеленила

су: еколошке, санитарне, хигијенске, рекреативне, структурно–планерске,

декоративно–естетске.

Ефективност система озелењавања града зависи од узајамног односа са

његовим окружењем а посебно са слободним приградским шумским просторима и

зеленилу у њему. Градско зеленило побољшава микроклиму градске територије,

ствара повољне услове за одмор на отвореном, штити земљиште, зграде и тротоаре

од прегревања. Разрађени су основни принципи избора и узгоја зелених површина,

отпорних на разне индустријске емисије, које поседују способност апсорпције гасова

и прашине. Зелени засади не побољшавају само микроклиму, већ мењају топлотни

режим, влаже и обогаћују ваздух кисеоником, убијају патогене микроорганизме и

имају повољно психогено дејство на становништво градова.

На подручју Каменичке аде налазе се нелегално изграђени објекти, приземне

спратности. Главни проблем је недовољно решена инфраструктура као и могућност

плављења због недостатка система за одбрану од поплава. Могућност решења је

појачавање насипа као систем одбране од поплава, што би уз мање инвестиције

санирало подручје. Атрактиван положај Каменичке аде и близина локације у односу

на Град, омогућава посетиоцима одлазак у природу, као и изолованост од

саобраћајне буке и других фактора градске средине.

23

Сл. 10: Приказ Каменичке аде у односу на Град Нови Сад (извор GOOGLE)

8. Аспекти коришћења зелене површине

Нови Сад, у свом урбаном делу не располаже већим зеленим површинама, које

би омогућиле корисницима одлазак у природу у функцији краћег одмора и

опуштања, које је свакодневно потребно човеку за правилан развој организма.

Значајна зелена површина веће англомерације је Фрушка гора, која може да

задовољи функционалне потребе становника. Међутим, Фрушка гора нема адекватно

обезбеђен превоз до саме локације, па корисницима из тих разлога није довољно

приступачна за коришћење.

Каменичка ада спада у категорију јавних простора, а по својој примамљивој

локацији и величини има велики потенцијал како за развој туризма, тако и за

основне друштвене потребе (Тишма и сар., 2009).

24

9. Анкета

Анкетирано је укупно 50 испитаника, од којих су 29 представника мушкког, а

21 женског пола. Испитаници су различитих старосних група и занимања, живе или

раде у Новом Саду. Анкета садржи 8 кратких и јасних питања, на која су испитаници

давали одговоре. Свако питање је посебно обрађено на основу чега су добијени

одговарајући параметри.

9.1. Структура и локација испитаника

Графикон 1: Пол испитаника

Графикон 2: Занимање испитаника

25

Графикон 3: Локација становања испитаника

9.2. Резултати анкете

На прво питање (Графикон 4) које се односило на слободно време,

испитаници су у највећој мери одговорили да своје слободно време проводе дружећи

се са пријатељима или родбином.

Графикон 4: Како проводите Ваше слободно време?

26

Друго питање (Графикон 5) које се односило на недељно време проведено у

природи, испитаници су рекли да у просеку проводе три дана у природи. Разлог

зашто испитаници не проводе више времена у природи су превелике приватне

обавезе или финансијске немогућности.

Графикон 5: Недељно време проведено у природи

Треће питање (Графикон 6) да ли посећујете Каменичку аду, испитаници су

највећем проценту одговорили да посећују Каменичку аду. Разлог зашто посећују

Каменичку аду је одлазак у природу због вегетације која изолује подручје од велике

буке у Граду.

Графикон 6: Да ли посећујете Каменичку аду?

27

Четврто питање (Графикон 7) у ком периоду посећујете Каменичку аду,

испитаници су највише одговорили да посећују у пролеће и лето. Испитаници који

су одговорили да током целе године посећују Каменичку аду је из разлога што ту

делимично живе односно имају викендицу или радне обавезе на овом простору.

Графикон 7: У ком периоду године посећујете Каменичку аду?

Пето питање (Графикон 8) се односило на коришћење овог простора а

питање је гласило, да ли избегавате неке делове Каменичке аде? Испитаници су

највећем проценту одговорили да не избегавају одређене делове, међутим мањи број

испитаника је рекло да избегава запуштене делове на којима се налази знатна

количина смећа.

Графикон 8: Да ли избегавате неке делове Каменичке аде?

28

Шесто питање (Графикон 9) Како би дефинисали зелену површину на

Каменичкој ади, испитаници су највећој мери одговорили да би је дефинисали као

шуму, због процента заступљености зеленила, док би одређен број испитаника ову

површину дефинисали ка парк-шуму, из разлога што се ту налазе и угоститељски

објекти, а незнатно мањи број испитаника би ову површину дефинисало као

неуређен парковски простор.

Графикон 9: Како би дефинисали зелену површину Каменичке аде?

0

5

10

15

20

25

30

парк-шума парк-шума шума

Дефинисаое зелене ппвршине на Каменичкпј ади

Дефинисаое зелене ппвршине на Каменичкпј ади

Седмо питање (Графикон 10) Како оцењујете потенцијал Каменичке аде,

испитаници су ову зелену површину сагледали као осредњи потенцијал на подручју

Града Новог Сада. Разлог за осредњим потенцијалом произилази из тога што се не

улаже у зелене површине, као и не одржава, па самим тим и испитаници сматрају да

би требало предузети велика улагања у простор Каменичке аде.

29

Графикон 10: Како оцењујете потенцијал Каменичке аде?

0

5

10

15

20

25

30

вепма велики

велики псредои мали вепма мали

Пптенцијал Каменичке аде

Пптенцијал Каменичке аде

Осмо питање (Графикон 11) које би сте садржаје волели да видите на

Каменичкој ади, испитаници су највише одговорили да би простор на Каменичкој

ади волели да садржи угоститељство и туризам. У незнатно мањој мери испитаници

су одговорили да би од садржаја волели да виде спорт и рекреацију као и едукативно

забавне програме.

Графикон 11: Које садржаје би сте волели да видите на Каменичкој ади?

Корисници простора Каменичке аде, у мањој или већој мери, нису задовољни

постојећим стањем и изгледом. На простору Каменичке аде има доста површина које

су запуштене и које би уз редовно одржавање могле да измене изглед и уреде овај

простор. Корисници не виде велики потенцијал, међутим квалитетним планирањем и

30

пројектовањем сматрају да би се дошло до најбољег могућег решења, како би овај

простор оживео. Решење за простор Каменичке аде испитаници виде као претежно

туристички потенцијал, уз могућност рекреације и едукације.

Анализирањем анкете, дошло се до једноставног идејног решења, у коме ће

бити предложени спортски и рекреативни терени, као и уређена парковска

површина.

10. Идејно решење

10.1. Опис границе

Подручје обухваћено регулационим планом налази се у КО Нови Сад II и КО

Ветерник унутар следеће границе:

За почетну тачку описа границе утврђена је тачка на осовини круне насипа и

на линији која раздваја КО Нови Сад II и КО Ветерник. Идући ка истоку на подручју

КО Нови Сад II граница се поклапа са осовином круне насипа парцеле број 7847/3,

7847/7 и 7847/6 до пресека са међом парцела број 7847/6 и 7847/1, затим се ломи ка

југу по источној међи парцела број 7847/6, 7384/3, 7385/3 и 7852/3, па се ломи ка

западу по јужној међи парцела број 7852/3, 7852/5 и 7852/2 до осовине канала

парцела број 7390/1 и 7390/2. Даље се граница ломи ка југоистоку по осовини тог

канала до улива у Дунав парцела број 7856/4. Идући у правцу запада граница се

поклапа са левом обалом Дунава парцеле број 7856/4 и 7856/5. Затим прелази на

подручје КО Ветерник и иде левом обалом Дунава број парцеле 4268 до међе

парцела број 2990/3 и 2990/2, 2988/2 и 2988/3, 4284/2 и 4284/3 и у том правцу долази

до осовине насипа број парцеле 4280, затим се ломи ка истоку по осовини насипа

парцела број 4280 до тачке на граници КО Ветерник и КО Нови Сад II која је

утврђена као почетна тачка. Кота терена је 79.00 н.в.

Простор обухваћен анализом има изузетно велики проценат земљишта у власништву

Републике Србије а корисници су ЈП"Војводина шуме", ВДП "Шајкашка", ЈКП

"Градско зеленило", Воде Војводине, Пловпут Београд и Министарство одбране.

31

10.2. Концепт пејзажног уређења Каменичке аде

Основне функције парка су санитерно-хигијенске природе, али уз обиље

рекреативних могућности за посетиоце. Биолошке карактеристике парка огледају се

пре свега у квалитету и класи старости стабала која се у парку налазе. За идејни

пројекат предвиђен је садни материјал дрвенастих представника, са нагласком на

аутохтоном и мањим уделом алохтоних представника. Веома мале површине,

смештене уз појединачне објекте или на посебним деловима, биле би украшене

цветним или перенским биљкама. На одређеним местима остављени су пропланци,

на којима посетиоци могу да се баве активном или пасивном рекреацијом.

Значајан и положај Каменичке аде има велики потенцијал за туризам, спорт и

рекреацију, с обзиром да належе на другу по величини реку која има међународни

карактер. Прва фаза радова би била крчење и равнање терена. На северној страни

Каменичке аде планирају се плажа, заштитно зеленило. На западној страни

планирани саджаји су заштитног зеленила. У правцу запад-исток планирана је

веслачка стаза. На јужној страни предвиђени су шумски масиви, рекреативни центр,

градска марина, заштитно зеленило, плажа и пристаниште за бродове. На источној

страни се река Дунав улива и на том потезу су планирана пристаништа за чамце и

мање бродове. Идејним пројектом пејзажног уређења Каменичке аде усмерен је да

сукцесивно постане парк. Вредна стабла тополе би се задржала а остатак слободног

простора би се допунио декоративним врстама нижег дрвећа и жбуња, како је

приказано у графичком прилогу бр 2. Стил уређења зелених површина је слободан и

прати линије Дунава. Дрвеће је груписамо у виду масива високих садница, засадима

комбинованих садница дрвећа нижег и вишег хабитуса и у комбинацији са шибљем.

Највећи проценат озелењености предвиђен је у зони намене парка за потребе

пасивне рекреације. Поред постојећих садница топола, планирана је садња, попуна и

замена садницама:

Високо листопадно дрвеће - Бела сребрнаста липа (Tilia tomentosa Moench.),

Ситнолисна касна липа (Tilia cordata Miller.), Тулипановац (Liriodendron tulipifera

L.), Дивљи кестен (Aesculus hippocastanum L.);

Средње и ниско декоративно дрвеће - Граб (Carpinus betulus L.), Јудино дрво

(Cercis siliquastrum L.), Црвенолисни јавор (Acer pseudoplatanus L. "Atropurpureum"),

Албиција (Albizzia julibrissin Durazz."Rosea"), Кисели руј (Rhus typhina L.);

Високо и средње високо шибље - Форзиција (Forsythia × intermedia), Суручица

(Spiraea japonica L.), Јапанска дуња (Cydonia japonica L.), Керија (Kerria japonica L.),

Тумбергова жутика (Berberis thunbergii L. "Atropurpurea"), Сиријска ружа (Hibiscus

syriacus L. "Blue bird").

32

За потребе обнове и заснивања травњака сетвом, предвиђена је травна смеша која се

користи за парковске површине:

- Црвени вијук (Festuka rubra L.) 30%

- Бела росуља (Agrostis alba L.) 20%

- Ливадарка (Poa pratensis L.) 30%

- Енглески љуљ (Lolium perene L.) 20%

Концепт пејзажног уређења Каменичке аде, према значајној локацији и функцији

у односу на зоне Града, а у скаду са Генералним планом и Планом детаљне

регулације, оријентисан је првенствено за спорт, рекреацију, развој туризма и делом

едукацију. За израду идејног решења коришћени су и ставови грађана Новог Сада,

односно испитаника анкете, која је спроведена да би се имао увид у коришћење

Каменичке аде у систему зелених простора Града.

Пејзажни концепт Каменичке аде планира следеће садржаје:

10.2.1. Градска марина – Локација марине условљава се положајем постојећег

канала Шодрош који раздваја Каменичку аду и Рибарско острво и представља

водену везу. С обзиром на превасходну намену марине - туризам, неопходно

је планирати и значајнији туристичко-информациони центар за овај део

приобаља Дунава.

10.2.2. Парк - у јужном делу обухвата плана, који је потребно озеленити

аутохтоним врстама дрвећа и мањим уделом алохтоним врста, предложени су

садржаји који би простор дефинисали као парк мањих размера. Флористички

састав и динамику раста треба редовно контролисати и мерама неге

доприносити да се не нарушава просторни и визуелни ефекат подручја.

Простор треба да садржи биљаке различите спратности (дрвеће, жбуње и

цвеће). Такође треба да буде опремљен урбаним мобилијаром (канте, клупе и

расвета) од природног материјала.

33

Сл. 11. Пикник (извор Google)

10.3.3. Плажа – На три локације планира се плажа. Издваја се простор на пешчани

партер са већим нагибом према обали веслачке стазе и травни партер са високом

вегетацијом - партер полузасене.

10.3.4. Тениски центар – Тениски центар као један неизоставан садржај на

Каменичкој ади, планира се у средишњем простору аде уз комерцијално купалиште

у делу аде намењеном за спорт и рекреацију (пасивну и активну рекреацију).

Недостатак оваквих специфичних спортско-рекреативно - комерцијалних простора је

у граду евидентан (немогућност реализације због потребног рушења постојећих

објеката) што је један од разлога да се на простору аде, а у складу са основном

наменом простора, планира овакав садржај.

10.3.5. Поља лаванде – У јужном делу Каменичке аде планирано је огледно поље

лаванди у едукативне и лековите схвхе. Стазе су планиране криз поља у

геометријском стилу. Поред поља је планирани урбани мобилијар ( канте и клупе ),

као и расвета.

10.3.6. Рекреативним терени – Потреба да се Каменичка ада користи преко целе

године и да се за очекивани број посетилаца обезбеде сви максимални услови које

овакав репрезентативан простор треба да има (с посебним акцентом на разноликост

смештајних капацитета) у средишном простору аде.

10.3.7. Веслачка стаза – Траса веслачке стазе утврђена је Генералним

урбанистичким планом Новог Сада до 2021. године. У широј зони града не постоје

34

слични услови за изградњу неопходног воденог полигона који би омогућио развој

врхунских спортова који се одржавају на води.

10.3.8. Пристаниште за бродове – У југоисточном делу Каменичке аде планира се

пристаниште за бродове и мање чамце.

Урбани мобилијар (канте и клупе) би био од природног материјала. Планира

се поставка канти и клупа на целом подручју Камнеичке аде.

Главне стазе би биле од бетона ширине 4 m, док би споредне стазе биле

укомпоноване од природног материјала (камена), ширине 2 m.

Сл. 12. Дрвене канте (Извор: GOOGLE) Сл. 13. Дрвене клупе

Поред наведених садржаја предлаже се и уређење паркин простора и самим

тим бољу повезаност коришћења Каменичке аде. На свако четврто парконг место

треба оставити простор за дрво.

35

11. Резултати истраживања са дискусијом

Проучавањем писане документације о уређењу Каменичке аде, законским

регулативама и истраживањем на терену, сагледани су потенцијали и идеје о решењу

пејзажног уређења Каменичке аде. До садашње анализе су усмеравале решење за

уређење које се заснивало на економској основи, односно предлагана је изградња

објеката у туристичке, едукативне и спортско - рекреативне сврхе.

Урбанистичким развојем и великим приливом становника на подручје Новог

Сада, пољопривредно је преименовано у градско грађевинско земљиште а на већим

или мањим зеленим просторима подигнити су објекти са различитим садржајима.

Развој Града и повећавање становништва, узроковало је пад норматива зелених

површина по становнику у односу на преткодни вишедеценијски период. Последице

су повећање загађења ваздуха, воде, земљишта, нарушавању еколошких чинилаца

битних за живот и здравље људи у непосредној околини, смањење биодиверзитета

биљног и животињског света.

36

Коришћењем стручне литературе и увидом у постојећу документацију,

предложено је идејно решење које се базира на очувању и унапређењу Каменичке

аде као зеленог простора, који би имао значајну функцију у систему зелених

површина подручја Града Новог Сада.

Позиција и величина Каменичке аде пружа велике могућности како у одбрани

од поплава, тако и у туристичком и рекреативном сврхе. Начин уређења Каменичке

аде омогућује унапређење биодиверзитета подручја, како флоре тако и фауне.

Туристички потенцијал Каменичке аде је велики, међутим дозвољена

изграђеност објеката је минимална. На овај начин би се задовољили економски

потенцијали а самим тим и очували еколошки ресурси, који имају значајну улогу у

Граду Новом Саду.

12. Закључак

Каменичка ада има велики потенцијал као зелена површина у оквиру подручја

Града Новог Сада. Поред културно историјског и туристичког комплекса Тврђаве,

Каменичка ада даје веома велики допринос за туризам. Концепт уређења Каменичке

аде базира на што природнијем стилу, како би се ова зелена површина спојила са

осталим зеленим просторима Града Новог Сада, као и шумским масивима Фрушке

горе.

Према изводу из Генералног Плана Града Новог Сада до 2021. године,

концепт уређења Каменичке аде се базира на принципу уређења парк-шума, односно

спортско-рекреативног као и туристичког уређења

Концепт уређења Каменичке аде као целине, према регулационом плану,

базира се на пејзажном уређењу. У глобалу, издвајају се шумске целине високог

дрвећа са ливадским, партерним деловима. У складу са линијама обала Дунава и

Шодроша, ће имати издужене облике које прате и потезе постојећих греда и канала.

37

Постизањем заобљене и заталасане ивице шумског масива једна је од битних

карактеристика пејзажног начина озелењавања.

У складу са важећим плановима, увидом у постојеће стања Каменичке аде као

и социолошких потреба корисника Новог Сада, предложено је пејзажно решење

уређења које би задовољило потребе корисника а истовремено било у складу са

економским потенцијалима Града.

13. Литература

Анастасијевић Н. (2007): Подизање и неговање зелених површина, Универзитет

у Београду, Шумарски факултет;

Вујковић Љ., Нећак М., Вујичић Д. (2003): Техника пејзажног пројектовања,

Универзитет у Београду, Шумарски факултет;

Вукићевић Е. (1996): Декоративна дендрологија, Универзитет у Београду,

Шумарски факултет;

Генерални план Града Новог Сада до 2021.;

Нинић Јелена, 1981.: Функционалност зелених површина Новог Сада,

магистарски рад, Шумарски факултет, Београд.;

Правилник о садржини, начину и поступку израде планских докумената:

СЛ. гласник РС бр. 31/10, 69/10, 16/11;

38

Анализа Каменичке аде (Завод за урбанизам Нови Сад);

Завод за Урбанизам Нови Сад (1994): Еколошки атлас Новог Сада;

Закон о планирању и изградњи: Сл. Гласник РС бр. 72/09, 81/09-испрака,

64/10-УС, 24/11;

Интернет- Град Нови Сад;

Анастасијевић Небојша, Вратуша Весна, (2011): Одрживост зелених

површина насеља, Одсек за пејзажну архитектуру и хортикултуру, Шумарски

факултет, Универзитет у Београду, анастас1@еунет.y

14. Прилози

Графички прилог 1: Постојеће стање

Графички прилог 2: План намене и озелењавања Каменичке аде

Графички прилог 3: Пресеци

Графички прилог 4: Детаљ –Зоолошки врт