СВЕ О СРЕДЊОЈ АМЕРИЦИ

положај:

• Повољан.

• W полулопта.

• Пресеца је N повратник.

• Између два океана.

• Kарипско море, MEX залив.

21 држава (8+13)

Средња Америка се дели на:

1. Централну (континентална). На W Калифорнијски залив и по, на Е по Јукатан и Мексички и Хондураски залив. Залив свиња и Гвантанамо на Куби. Два мореуза.

2. Карипску или W Индију (острвска). Острва Велики Антили (Куба (мах), Хиспанола, Јамајка, Порторико) континентална, Мали Антили – вулканска и Бахами - корална.

Јукатан:

• Низија, полуострво и мореуз

• „не разумем твој језик“

• На језику Маја:

Јукал Петен

(„Врат острво“)

• Припада Мексику,

Гватемали и Белизеу

Хондураски залив:

• „дубока вода“

• Корални гребен 550км

Два залива на Куби

Залив свиња

• Неуспела инвазија САД у циљу свргавања Ф. Кастра са власти 1961. године.

Залив Гвантанамо

• САД војна база и затвор за исламске екстремисте. Званично затворен 2009.али има 40 војника.

рељеф:

• На N Мексичка висораван са које се уздижу W, Е и S Сијера Мадре и вулканиПопокатепетл (5452мнв) и Оризаба (5700мнв). Низија на Јукатану.

рељеф острва:

• На Малим Антилима, најпознатији вулкан је Мон Пеле на Мартинику (ерупција 1902.)

• У приобаљу су низије

Бахами:

клима:

• Хладна калифорнијска струја спречава утицај Тихог океана, па је на северу Мексичке висоравни сува, а на S регије тропска кишна. У Акапулку је 27°С целе године. На Е обали је 2х више падавина због топле голфске струје – око 3000мм/г и урагани (тропски циклони) су честа појава. Планинска клима.

заступљена је висинска зоналност:

• Тера Невада > 4000мнв „снежна земља“ изнад снежне границе.

• Тера Хелада >3000мнв „хладна земља“. Пашњаци.

• Тера Фрија >1800мнв „свежа земља“ 13-18°С. Max густина нас. Умерене културе.

• Тера Темплада >900мнв „умерена земља“. Зона кафе, плантаже. 18-24°.

• Тера Калијенте <900мнв „врућа земља“, > 24°. Прашума.

земљиште,биљни и животињски свет:

• Тера Калијенте је прашумска вегетација (махагони, кедар), на Мексичкој висоравни пустиње - најпознатија Сонора, где расту агава, јука и кактуси – сагуаро (до 15м). На Е су мочваре. Јагуар живи на целој територији.

• НП Тикал – max археолошка локација и урбани центар Маја. У Хондураском заливу корални гребен дуг 550км (2.).

реке:

• Рио Гранде (2000км граница) и богата речна мрежа на S. Jезера Никарагва и Манагва која су слатководна, настала издизањем вулкана Консепсион, има 400 острва живе слатководне ајкуле. Панамски канал и вештачко јез. Гатун, изграђен је 1914. На Куби је Кото max река.

становништво:

• Од 200 мил. становника, ¾ живи у копненом делу, на Тера Фрији. Маје, Астеци и Толтеци су староседелачка, индијанска племена, монголоидна раса. Астеци су наследили Толтеке који су живели у централном Мексику. Главни град им је био Тула (овде се налазе статуе ратника као на Друштвеним острвима). Њихов утицај и на Маје види се у изградњи храмова у Чичен Ици. Трговали су тиркизом и птичјим перјем. Календар. Храмови. Народ Аравак на острвима. Кариби су на Мале Антиле дошли из S Ам.

• Робови (да раде јер су индијанце истребљивали) су стизали прво на Јамајку и Кубу. Европљани су дошли са конкистадором Кортезом који је био записничар на Колумбовим путовањима. Освојио је царство Инка са 50 војника, 100 морнара, 16 коња и неколико топова. Креоли су потомци шпанаца, рођени у Мексику. Већином мелези и то местици. Шпански језик је званичан свуда, сем у Белизеу и на неким острвима, где су енглески и француски.

• Они су католици и имају традиционална веровања.• Индијанци верују да је човек настао од кукурузног

брашна. • Сида.

насеља:

• Највећи град је Мексико Сити са 8,5 мил. становника настао је на рушевинама престонице Астека - Тенохтитлану. Овај град је био на језеру, које је исушено ширењем Мексико ситија. Монтереј, Гвадалахара, Пуебла сви у Мексику, као и лука Вера Круз на Јукатану коју је основао Кортез. Главни градови држава.

привреда:

• Мексико је најразвијенија држава, док су остале углавном сиромашне. ПП је плантажна и у рукама велепоседника из USA. Тера темпладу другачије зову зона кафе. На Тера фрији гаје: дуван („Хавана“), пиринач, памук, шећерну трску (од које се на Куби прави познати рум), кукуруз и парадајз (овде им је постојбина)... Тропско воће (банане Панама 1.) и шуме које су неплански крчене. Плодови мора. Руде: нафта и гас у Мексичком заливу, а Куба је мењала шећер за гас из RUS, па га извозила. Боксит (Мексико је 1. по производњи Ag), Ni, Cu, Au (Костарика)... Монтереј је познати индустријскиград у Мексику.

Терцијарна привредна делатност

• Саобраћај, посебно авионски и поморски, у Панами су због ниских пореза регистровани многи светски бродови. Неоколонијализам. Слободна трговина CAN-USA-MEX. Банкарство је посебно развијено на Кајманским острвима. Туризам (авантура, роњење) у приобаљу: Акапулко, 16км плаже, Бахами, Доминиканска реп. (4,6 мил. туриста) и некротуризам (Петен – гробница мајанске краљице, накит од жада).