ЕКОНОМИКА 9

ОБ АКТУАЛЬНЫХ ПРОБЛЕМАХ РОССИЙСКОЙ ЭКОНОМИКИ

Одна из центральных проблем современной российской экономики – уско­рениеееразвития.Этазадачавсебольшестановитсяважнейшимимперативомдлянашейстраны.Иделонетольковтом,чтоиз­заглубокогоидлительногокризиса,наступившего после крушения социалистической общественно­экономическойсистемыиразвалаСоветскогоСоюза,Россиябылаотброшенанапарудесятилетийназад(несмотрянавозобновившийсяс2000г.ростобъемроссийскогоВВПвсеещеотстаетна20%отуровня1989года,апромышленноепроизводствосоставляетлишь2/3этогоуровня).Ваналогичномположенииоказалисьвсепостсоциалистическиестраны,номногиеизнихужепревзошлипредреформенныепоказатели(Польшав1996г.,Словенияв1998г.,Венгрия,СловакияиЧехияв2000г.,Эстонияв2003г.),анекоторыедругиенаходятсявэтомотношениитакжевпередиРоссии.Тотфакт,чтотрансформационный экономический спад в этих странахбылне столь глубоким,являетсядлянасмалоутешительным.Главныйжедоводвпользубезотлагательногоускорения состоит в том, что в России не используются объективно имеющиесяресурсыразвития,активизироватькоторыечастонедаетэлементарноеотсутствиеполитическойволи.

ВыдвинутаяпрезидентомВ.В.Путиным задачаудвоенияВВПвближайшеедесятилетиеимеетвосновноммобилизационноезначение,таккаконанезиждетсянаточныхрасчетах,аскорееноситинтуитивныйхарактер.Ноэтазадачаявляетсянасущной для страны и вопреки многим скептикам практически выполнимой.Во­первых, среднегодовые темпы развития в 7% не могут считаться слишкомвысокимисучетомвесьманизкойстартовойбазыпослесокращенияеевдваразав предыдущее десятилетие. Во­вторых, начавшийся экономический рост послерезкогоспадаидлительногозастоясампосебевнушаетоптимизмиуверенностьвтом,чторазвитие,возобновившеесяпосутиделастихийнопослемногократногопадениявалютногокурсарубля,можетещебольшеускоритьсявслучаепринятияправительством целенаправленных мер. В­третьих, вопреки мнению некоторыхроссийских министров и аналитиков есть реальные предпосылки не только длявыполнения, но и перевыполнения поставленной задачи, если только преодолетьпривычку правительственных чиновников жить комфортно, пуская неотложныеделанасамотек.

ПРЕГЛЕДНИЧЛАНЦИДрЮрийКНЯЗЕВИнститута экономики РАН

10 ЕКОНОМИКА

Реальныерезервыускоренногоразвитиянашейэкономикилежатвнейсамой.Необходимолишьмобилизоватьдремлющиевобществетворческиесилы.Нодляэтого должны быть изменены подходы к макроэкономическому регулированиюи выстроены правильные приоритеты в отраслевом и региональном развитиистраны.

Расширение платежеспособного спроса – условие экономического роста

На первое место следует поставить задачу резкого увеличения конечно­го потребления населения, которое может стать локомотивом быстрого эконо­мического подъема при условии повышения нынешнего недопустимо низкогоплатежеспособногоспроса.Ясно,чтодляувеличенияпотреблениянеобходимрез­кийростденежныхдоходовнаселенияиизменениеихнынешнейструктуры,чтообеспечивается прежде всего существенным повышением заработков основноймассыработников,пенсий,стипендийидругихсоциальныхвыплат.Происходившеедосихпорувеличениедоходовнаемныхрабочихчастныхпредприятийифирмвместеснезначительнымповышениемзарплатыбюджетниковипенсийявнонедостаточнодля существенного расширения потребительского спроса, которое само по себенеизбежноприведеткдальнейшемуростуотечественногопроизводства.

ВРоссиисложилосьненормальноесоотношениемеждуваловойприбыльюифондомоплатытруда.Если,например,вСШАв1989­1999гг.доляваловойприбыливВВПсоставаляла34,9%,азаработнойплаты–57,2%,тоунас,соответственно,– 40% и 43%. Доля в ВВП личного потребления едва достигает в России 50%при 66,8% в США, тогда как удельный вес государственных расходов примерноодинаков(16%унаси18,9%вСША).1ЭтиданныеподтверждаютнеобходимостьрезкогоповышенияоплатытрудаитекущегопотреблениявРоссиикакважнейшегоинструментаускоренияэкономическогороста.

Вгодырыночныхреформвнашейстранесложиласьпосуществудвухэтажнаяэкономика с точки зрения удовлетворения ею потребностей людей. Ее верхняячасть обслуживает исключительно состоятельных граждан, составляющих около10%совокупногонаселения.Длянихспомощьюиностранногокапиталасозданацелаясетьроскошныхмагазиновидорогихбутиков,всевозможныхсупермаркетов,косметических салонов, спортивных и развлекательных центров, туристическихагентств,казиноиночныхклубов.Всеониначиненыисключительноимпортнымпервоклассным оборудованием. Продаются в них также в основном импортныебытовые и продовольственные товары, а услуги оказываются с использованиемлишьдорогойзарубежнойкосметикиипрочихвспомогательныхсредств.Лечатсясостоятельные люди в платных медицинских центрах, а их дети учатся также вчастныхколледжахиинтернатах.

Нижняячастьэкономикипочтинепересекаетсясееверхнимэтажом.Осно­вная масса населения со скромными доходами отоваривается в палатках и напродовольственных рынках, а в супермаркеты и эксклюзивные торговые центрыизредказаходиткаквмузейполюбоватьсянароскошныеприлавки,ломящиесяот

1Тамже,стр25­26.

ЕКОНОМИКА 11

диковинныхтоваровскосмическимиценами.Людисреднегодостаткаималоимущиепотребляют в основном отечественную продукцию, которая ниже качеством ипотомудешевле.

Состоятельныегражданенезаинтересованывразвитииотечественногопрои­зводства.Ониимеютфинансовыевозможностиоплачиватьимпортнуюпродукциюипервоклассныеуслугипосамымвысокимценам,ноих,казалосьбы,безграничныйплатежеспособныйспроснасамомделеограниченихфизиологическимиибыто­выми потребностями, за пределами которых расходы канализируются на прио­бретение предметов роскоши и недвижимости, а также на гипертрофированныетраты на заграничные путешествия, азартные игры и в конечном счете на вывозкапитала за границу.Понятно, что совокупный спрос таких людей ориентированпочти исключительно на импортные продукты и услуги и оплату тех, кто им ихпредоставляет.Рассчитыватьнато,чтодальнейшееувеличениеихдоходовкак­тоскажетсянаростеотечественногопроизводства,неприходится.

Иноеделоподавляющаячастьостальногонаселения,котораяисейчассуществуетвосновномзасчетотечественногопромышленногоисельскохозяйственногопроиз­водства,авслучаеповышенияихдоходовспроснатакуюпродукциюещебольшеувеличится. Следовательно, резервы дальнейшего экономического роста таятсяв повышении покупательной способности именно основной массы российскогонаселения.Но каким путемможно это сделать?Очевидно, что только путем пе­рераспределения общего богатства страны в пользу тех слоев, которые уже дли­тельное время находятся в непозволительно трудном материальном положении,балансируянагранивыживанияипребываявбедностиинищете.Приэтомречьидет отнюдь не о коммунистическом лозунге „отнять и поделить“, а о разумнойполитике государства по ограничению очевидных неблагоприятных тенденций впотребленииистимулированиюхозяйственногороста.

Болееравномерноераспределениедоходовнетолькорешалобыважнейшуюсоциальную задачу уменьшения чрезмерного экономического неравенства, ко­торое в России выражается вшестнадцатикратной разнице доходовмежду поля­рными децильными группами населения (10% самых богатых и 10% самыхбедных) и намного превышает соответствующие показатели в других странах,но и содействовало бы ускорению темпов роста ВВП. Последнее утверждениеобосновываетсяследующимидоводами.

1) Население с высоким уровнем доходов склонно у нас к повышенномупотреблению дорогостоящей продукции и эксклюзивных услуг, к покупке прес­тижногожилья,строительствукоттеджейиприобретениюдругойнедвижимостикаквРоссии,такизаграницей,чтопрактическинеоказываетвлияниянарасширениерынковсбытаотечественныхпредприятийипотомунестимулируетэкономическийрост.Увеличениежедоходовмалообеспеченныхгражданрасширилобыспроснапродукциюлегкой,пищевойидругихтрадиционныхотраслейпромышленностиисельскогохозяйстваинаизделияиуслугималогоисреднегобизнеса.

2)Состоятельныеграждане,какэтонистранно,несклонныиксбережениюденег в банках. Свои избыточные средства они расходуют на развлечения ипроигрываютвказиноилиразнымиспособамивывозятзаграницу,гдевкладываютих в недвижимость и иностранные банки. Реинвестирование их доходов впроизводственную сферу ограничивается в основном покупкой акций нефтяных,

12 ЕКОНОМИКА

металлургических и других сырьевых компаний. Малообеспеченные граждане,включаяпенсионеров,напротив,ежегодноувеличиваютсвоиденежныедепозитывбанках,участвуютемсамымвкредитованииотечественныхпредприятий.

3) Богатые граждане получают свой доход в основном от владения иперепродажи недвижимости и другой собственности и от непроизводительногоиспользованиясвоегочастногокапитала,чтоимеетнезначительныйпотребительскийи производственный эффект. Продолжающееся увеличение их доходов слабоспособствует экономическому росту. Малообеспеченные люди, напротив, имеютисключительно трудовые доходы, рост которых мог бы стимулировать болеепроизводительныйикачественныйтруд.Однакодоходыосновнойчастинаселенияповышаются незначительно, компенсируя в основном рост цен и лишь немногорасширяяихплатежеспособныйпотребительскийспрос.

4) Нынешний уровень потребления наемных работников не обеспечиваетнормальное воспроизводство рабочей силы и элементарное выживание членових семей. Объективным свидетельством этого является ставшее печальной зако­номерностьюежегодноесокращениенаселенияРоссиипримернонаодинмиллиончеловек.Поэтомуповышениеуровняжизнинаименееобеспеченногобольшинствароссийскогонаселенияпослужитпредпосылкойнетолькоускоренияэкономическогороста,ноинормализациибиологическоговоспроизводствачеловеческойпопуляцииивыходунашейстраныиздемографическойямы.

5) Ощутимого повышения доходов низкооплачиваемых слоев населениятребуетиэлементарноевыживаниетакихважнейшихсферобщественнойжизни,какздравоохранение,образованиеинаука.Непозволительнонизкийуровеньоплатытрудаосновноймассызанятыхвэтихсферахработниковнепростоснижаетколичествоикачествопредоставляемыхимидляотдельныхгражданивсегообществауслуг,ноиприводиткоттокулучшихопытныхкадров,уходящихвбизнес,инежеланиюполучившейсоответствующееобразованиемолодежиработатьпоспециальности.Уженаступилкритическиймомент,когдадальнейшееоткладываниерешенияэтойпроблемыприводитнанашихглазахкразвалувсейсистемыбесплатногошкольногообразования,государственнойстраховоймедициныиакадемическойнаукипростопотому,чтонищенскаязаработнаяплатазанятыхтамспециалистов,выполняющаяроль своеобразного пособия по безработице, приемлема только для работающихпенсионеров, с естественным выбыванием которых просто некому будет лечить,учитьизаниматьсянаукой.Следовательно,резкое(вразы)повышениеоплатытрудав указанных сферах необходимо не только ради повышения платежеспособногоспроса этихкатегорий трудящихся, ноидля спасения самих этихобщественныхслужб,которыенеобходимыдлянормальногофункционированиявсейэкономики,остронуждающейсявсовременноммедицинскомобслуживанииработниковичленовихсемейдляобеспеченияихздоровьяидолголетия,вподготовкеобразованныхивысококвалифицированныхкадровивнаучно­инновационныхразработках.

Онеобходимостивинтересах экономическогоростарасширенияплатежес­пособностипотребителейзасчетповышениядоходовнизкооплачиваемыхгражданначали говорить сразу же после того, как стали иссякать стимулы оживленияхозяйственнойдеятельности,полученныеврезультатерезкогоснижениявалютногокурса рубля, соответствующего уменьшения импорта иностранных товаров ипереориентации основной массы потребителей на более дешевую продукциюотечественного производства. Необходимо было искать новые стимулы роста вусловияхначавшегосяоздоровленияроссийскогорубляиповышенияеговалютного

ЕКОНОМИКА 13

курса. При невозможности быстрого увеличения экспорта из­за отсутствияконкурентоспособнойнавнешнихрынкахпродукцииотечественныхпредприятий(заисключением,естественно,нефти,газа,металлаинекоторогодругогосырья),нетиноговыхода,кромеувеличенияпотребительскогоспроса.Ноувеличениеэтоприближайшемрассмотренииможетпринестипользутолькоприусловииобгоняющегороста доходов менее обеспеченных граждан, так как сохранение низкого уровнядоходовуосновнойчастинаселенияпричрезмернойконцентрацииихунебольшойгруппы богатых граждан понижает совокупный потребительский спрос. „Пока встране не будет восстановлена нормальная платежеспособность основной частинаселения, до тех пор в России не будет экономически достаточного источникароста“,–читаеммывстатьеИ.В.Снимщиковой„Потребительскийспроснаселениякакфакторэкономическогороста“.2

Некоторые критики идеи удвоения ВВП высказывают опасения, как бы еереализациянепривелакуглублениюэкономическогонеравенствавнашейстране.Этодействительномоглобыпроизойти,еслибыдостатокбогатыхлюдейувеличивался,а доходыбедныхосталисьнеизменными.Поэтомуважно, чтобыодновременно сростомнациональногодоходавцелом,чтосоздаетисходнуюматериальнуюосновудля повышения благосостояния среднестатистического жителя, обеспечивалосьтакоеегораспределение,прикоторомдоходымалообеспеченныхжителейрослибыбыстрее по сравнению с состоятельными гражданами. Речь идет, такимобразом,об изменении пропорций распределения национального богатства между слояминаселения,находящимисянаразныхполюсахблагосостояния,что,какбылопоказановыше, приведет к расширениюмассового, а не элитарного спроса на продукциюотечественногопроизводстваитемсамымобеспечитускорениетемповегоразвития.Это будет означать реализацию на практике концепции социально­регулируемойрыночной экономики, означающей такое регулирование рыночных процессов всферахпроизводства,распределенияипотребления,котороесодействуетнепростопоступательномуразвитиюэкономики,ноиповышениюжизненногоуровнявсегонародаиодновременнодостижениюбольшейсоциальнойсправедливостиблагодарясокращению масштабов бедности и сглаживанию неравенства в распределениидоходов.

Перераспределение доходов путем совершенствования налогообложения

Теоретическибесспорныйпостулаторасширениимассовогопотребительскогоспросакакглавнойпредпосылкиускоренияэкономическогоростатребует,однако,адекватногоответанарядвозникающихвэтойсвязивопросов.Ипервыйизнихсостоитв том, какимпутемможнорезкоибыстроизменитьужесложившиесявнашей стране пропорции распределения доходов между полярными группаминаселения. Ответ на него очевиден: необходимо волевым способом увеличитьдоходыоднихзасчетограниченияисточниковобогащениядругих.Другогоспособапростонесуществует.

Такое простое решение было невозможным в то время, когда активношелпроцесс приватизации собственности и первоначального накопления капитала,а государство было озабочено решением противоречивой задачи – содействовать

2ВестникнаучнойинформацииИМЭПИРАН,2003,№1,стр.135.

14 ЕКОНОМИКА

становлениючастногобизнесаиодновременнодобитьсянормальнойсобираемостиналогов для финансирования неотложных общегосударственных и минимальныхсоциальныхнужд.Сейчасситуациякореннымобразомизменилась.Ужесложилисьи эффективно функционируют крупные акционерные компании, а предприятиямалогоисреднегобизнесавполнеоправилисьотвалютно­финансовогокризиса1998годаинаучилисьуходитьотналогообложенияспомощьютеневыхбухгалтерскихсхем (путем сокрытия своей прибыли, манипулирования кассовыми аппаратами,выдачизаработнойплатывконвертахбезотчисленияположенныхналоговит.п.).Всепоказателитекущегопотреблениясостоятельныхграждан говорято том,чтов их руках сегодня сконцентрированы огромные средства, позволяющие им нетолько полностью удовлетворять свои текущие жизненные потребности, но итратитьденьгинаскупкупредметовроскошиинедвижимостивосновномвпоискахболеенадежногосохранениянакопленийвместоихинвестированиявбанковскиедепозиты, ценные бумаги или в бизнес.Эти люди должны, наконец, понять, чтонакопленноевсемобществомбогатствобыловходеприватизациипереданоимвчастнуюсобственностьдляегосохраненияиприумножения,анедляегопроеданияиразворовывания.

Сдругойстороны,важнейшиедлявсегообществасферыздравоохранения,образованияинаукиужемногиегодынедофинансируются,причемнесоблюдаютсянетолькомеждународныенормыихфинансирования(долиэтихсфервраспределенииВВП), но и установленные российскими законами более низкие нормативы.Проводящиесяпериодическииндексациипенсийизарплатбюджетниковвточномсоответствиисобщимитемпамиинфляциикомпенсируютлишьчастьувеличенияих расходов, так как рост цен и тарифов на потебляемые ими товары и услугипримернонатретьпревышаетсредниепоказатели.Вместотого,чтобыполностьюкомпенсировать низкооплачиваемым слоям населения реальоное повышение ихрасходовнажизнь,правительствоэкономитнабеднякахифактическииспользуетинфляцию для еще большего снижения их доходов, уменьшая тем самым ихпокупатльнуюспособность.Государствонедолжномиритьсястакимположениемделиобязаноисправитьситуацию.

Досихпорнашеправительствоозабоченотольконеобходимостьюсниженияналогового бремени предпринимателей, которые усиленно лоббируют своиинтересы.Невзираянаочевидноеухудшениефинансированияпенсионногофондаи фондов медицинского и социального страхования, только за последнее времяпроизошлосущественноеснижениеединогосоциальногоналогас35,6%до26%отфондазаработнойплаты,налоганадобавленнуюстоимостьс28%до18%,налоганаприбыльс35%до24%иподоходногоналогадоединойставкив13%отличныхдоходов гражданвместопрежнейпрогрессивнойшкалы, котораяприменяется вовсех без исключения странахмира и изымает до 35­60% доходов состоятельныхлюдей. Иначе как безобразием это нельзя назвать с учетом незавидной судьбыобщественных служб и низкооплачиваемых бюджетников. Но бессовестнымбизнесменам из РСПП, представителям других корпоративных сообществ и ихпокровителямизправительстваэтогокажетсямало.Вначале2005годароссийскоеправительство чуть было не согласилось по предложению премьер­министраМ.Фрадкова на дальнейшее снижение налога на добавленную стоимость еще напятьпроцентныхпунктов.Принятиеэтогорешения,славабогу, отложенонадвагода к разочарованию всего бизнес­сообщества, но оно, а сожалению, рано илипозднобудетобязательнореализовано.

ЕКОНОМИКА 15

Насамомжеделеприоритетнойявляетсязадачанедальнейшегосокращенияналогов,аповышенияихсобираемости.Вседействующиеныненалоговыеставки,будьонивысокимиилинизкими,страдаютоднимглавнымнедостатком–онивомногомвиртуальны.Ихлишьобъявили,довелидосведенияналогоплательщиков,нонеобеспечилиусловиядляфактическогособиранияналоговпоэтимставкам.Налогоплательщики используют изощренные схемы ухода от налогов, которыеналоговыеорганыневсостоянииразрушить.

Всемизвестно,чтобольшинствомалыхисреднихпредприятийособенновобширныхсферахторговлииобслуживанияграждануплачиваетполинииединогосоциальногоналога в 27­30 раз (в зависмимости от действующего курса рубля кдоллару)меньшеположенного.Всеобщейявляетсяпрактика,когдапобухгалтерскимдокументамразмерызаработнойплатыврублях(аследовательно,исовокупногофонда оплаты труда, являющегося налогооблагаемой базой) почти в точностисоответствуют по номиналу суммам, выплачиваемым наемным работникам втемную(вконвертах)вдолларахилисоответствующемрублевомэквиваленте(приофициальнойзарплате,например,в1000рублейработникнасамомделеполучаетоколооднойтысячидолларов).

Недавнеезначительноеснижениеставкиэтогоналоганепривелоинемоглопривестиникоблегчениюналоговогобремени,никболееполнойегособираемости,какбыэтотфактниопровергалиофициальныеорганы.Снижениеналоговыхплатежейпроизошло лишь на незначительную сумму, соответствующую уменьшившемусяналогообложению„белой“ заработнойплаты.Теневойуходотналога сохранилсявполномобъеме,таккакпредпринимателикакнеплатилиэтотналограньше,такипродолжаютэтогонеделатьсейчас,скольбынизкойнибылаегоставка.Дажетебизнесмены,которыебыизальтруистскихилизаконопослушныхсоображенийсогласилисьвиндивидуальномпорядкенавыводвсейиличастифондазаработнойплатыизтени,реальнонесмоглибыэтогосделатьпотойпростойпричине,чтоприотказе всех другихпредпринимателейпоследовать их примерупервые оказалисьбы неконкурентоспособными на рынке и столкнулись бы с проблемой ухода ихнаемныхработниковтуда,гдеимзаплатятбольше,пустьдажевконвертах.

Поэтомурешитьпроблемусобираемостиединогосоциальногоналогамож­но в наших условиях не путем уменьшения налоговых ставок, которое для не­добросовестных предпринимателей отнюдь не означает снижения их реальногоналогового бремени, а с помощью введения других способов налогообложения,например, через налог на вмененный доход или продажу лицензий на занятиетемилиинымбизнесом.Во всяком случае, необходимацелаяпрограмма выводабизнесаиз тени, вразработкеивыполнениикоторойдолжныприниматьучастиепредставителибизнес­сообщества,вкоторыхгосударствупораувидетьнетолькозлостныхнарушителейналоговогозаконодательства,ноисоциальныхпартнеров.

Решениеэтойнепростойзадачиможноискатьивперераспределенииизъятийпо разным налогам.Например, вместо предполагаемого снижения ставки налогана добавленную стоимость с 18 до 13%, от уплаты которого почти невозможноуклониться, целесообразно на соответствующую сумму уменьшить поступленияотединогосоциальногоналога,снизивегоставкуиуменьшивтемсамымеслинереальноеналоговоебремя,тововсякомслучаееготеневуюсоставляющую.

16 ЕКОНОМИКА

Необходимонаходитьспособыболееполнойсобираемостииналоганапри­быль.Хотя на него приходится самая большая доля поступлений вфедеральныйбюджет (23,5%против20%полинииналоганадобавленнуюстоимостьи19,5%от единого социального налога3), собираемость его все еще очень низка, так какбольшиство предприятий не только занижает официальный размер прибыли, ночастодекларируетееотсутствиеилижеубытки,втовремякакимипроизводятсярасходы на приобретение оргтехники, транспортных средств, покупку земли инедвижимости,которыепочему­тоневключаютсявприбыль.Возможно,стоилобыотдельнооблагатьналогомтакоеинвестированиеиликорректироватьдекларируемуювеличинуприбылинаразмерэтихтрат.

Особого разговора требуетналогна доходыфизическихлиц.Пожалуй, этоединственныйналог, сокращения ставки которого не требует бизнес­сообщество,выступающее за снижение не только налога на добавленную стоимость, о чемговорилось выше, но и налога на прибыль с нынешних 24% до 20% и единогосоциальногоналогас26%до15%.4Вопрекиофициальнымзаявлениям,введениеплоскойшкалыэтогоналоганепривелокуменьшениюскрываемойчастиличныхдоходовнивпервый,нивпоследующиегоды.Поистечениипервогогодадействияединой ставки налога было торжественно объявлено, что поступления от негоувеличились на 50% и потому ее введение якобы полностью себя оправдало.На самомжеделеноминальныйрост заработнойплаты за этотжепериод такжепревысил 50%. А это значит, что бюджетные поступления от этого налогаувеличилисьпропорциональноростузаработнойплаты,аотнюдьнезасчетвыводаизтенидополнительныхсуммличныхдоходов,ибонашимтолстосумамивголовуне пришло декларировать большие суммы для налогообложения. Следует такжеучитывать, что ставка подоходного налога, сниженная для получателей высокихдоходов,былаувеличенана1%длявсехостальных,чтоавтоматическиповысилоихвыплатыпоэтомуналогупочтина10%.Отсюдаследует,чтотемпростапоступленийот этого налога по новой ставке на самом деле на 20% отставал от повышениясовокупного фонда заработной платы и что примерно на столько же снизилисьплатеживысокооплачиваемыхгруппнаселения.Такаяжекартинанаблюдаласьивпоследующиегодывплотьдонастоящеговремени.

Совершенноочевидно,чтонашейстраненеподсилусохранениечрезмернонизкойплоскойшкалыналоганадоходыфизическихлиц.Богатыевсюдувмирепомогаютбедныминесутльвинуюдолюрасходовпосодержаниюобщественныхслужб.Непонятно,почемуиначедолжнобытьунас,гдеэкономическоенеравенстводостигло своего апогея. Чем, кроме как недомыслием или сознательным издева­тельствомнадздравымсмыслом,можнообъяснить,почему,например,спортсмены,певцы и артисты, получающие огромные гонорары в том числе и за границей,освобожденыототчисленийвпенсионныйидругиесоциальныефонды,которыепо закону обязаны делать работодатели из брутто­заработной платы? Возврат кпрогрессивномуподоходномуналогубудетнетолькоактомобеспечениясоциальнойсправедливости, но и способом ограничения аморальных, вызывающе высокихинепроизводительныхтратбогатеевнаприобретение заграничных замков, яхтифутбольныхклубов.

3Газета„Бизнес“,28марта2005г.,стр.5.4Тамже.

ЕКОНОМИКА 17

В последнее время жаркие споры вызывает проблема расходования ста­билизационногофонда, в котором уже накоплено свыше 1,5 триллиона рублей ион продолжает расти необычайно быстрыми темпами. Нежелание правительстватратитьденьгиизэтогофондаизопасенияростаинфляцииненаходитподдержкисрединаселения,котороевсечащетребуетлиборазделитьнакопленныесредствамежду всемижителями, либо потратить их за границей во избежание роста ценвнутри страны.К сожалению, порядокформирования и расходования стабфондавесьма непрозрачен, и поэтому представление об этомможно получить лишь изразрозненных сообщений средств информации. Располагаемых нами сведениясвидетельствуют о том, что накопленные средства в своей основной массе непредставляют собой реального богатства, а являются фиктивными суммами,только числящимися на счетах без реальной возможности их потратить. Такойвыводпозволяетсделатьпростейшийанализтого,какформируетсявнашейстранестабилизационныйфонд.

Известно, что повысившиеся из­за роста мировых цен на энергоносителипоступления в Россию валютных средств вынужден скупать Центробанк, чтобыне допустить слишком быстрого удорожания рубля, которое невыгодно нашимэкспортерам. Для скупки иностранной валюты, за счет которой пополняются зо­лотовалютные резервы страны, превысившие уже 200 миллиардов долларов,банк выпускает дополнительную денежную массу, которую тут же необходимо„стерилизовать“, то есть изъять из обращения напечатанные деньги, чтобы онине повлияли на ускорение инфляции. Основным инструментом изъятия лишнихрублевых денег является прогрессивное (в зависимости от роста мировых цен)налогообложение экспортеров нефти и газа, которые значительную часть своейприбылиотдаютгосударству.Правительствонеможетпотратитьэтисредствабезрискавызватьповышениевнутренниихценипоэтомунаправляетихвспециальносозданныйстабилизационныйфонд.

Реальноможноиспользоватьлишьзолотовалютныйзапасстраныитучастьстабфонда,которыйсостоитизиностраннойвалюты.Средстважезамороженныхрублевыхсчетов,которыепосообщениюпечатисоставляютдветретиэтогофонда5,немогутбытьиспользованынидлявнутреннегопотребления,нидляпокупкиценныхбумагзаграницей.Ихтакженельзяобменятьнавалютувнашихобменникахилинамежбанковскомвалютномрынке,таккаквэтомслучаепроизойдетизменениекурсарублявсторонуегорезкогоповышения.Побольшомусчету,расходованиерублевойчастистабфондаозначалобывыпусквобращениеничемнеобеспеченнойденежноймассыибылобысродниновойэмиссииЦентробанка.Отсюдаследует,чтонашеправительствонесможетизрасходоватьрублевуючастьстабфонданетолькосейчас,ноивбудущем,когдаэтирасходы,какиобычнаяденежнаяэмиссия,будутприводитьтолькокростуинфляции.Стабилизационныйфондникакнельзясчитатьфондомбудущихпоколений,таккаконитоженесмогутимвоспользоваться.

Скупая иностранную валюту за эмиссионные рубли, Центробанк получаетреальное богатство и складывает его в золотовалютные резервы, а выпущенныебезовсякогоматериальногообеспечениядензнакионобязанразнымиспособамиизымать из обращения. Помещение их в стабфонд ничем не отличается от ихуничтоженияпослетого,каконисыгралисвоювременнуюрольдляизъятиячастивалюты у экспортеров. Если бы экспортеры уплачивали налоги не в рублях, а в

5Стабфонд„беременен“дефолтом//„Аргументыифакты“,№13,2005,стр.6.

18 ЕКОНОМИКА

долларах, топоследние сразужепоступалибыв государственныйбюджетиливвалютный резерв и необходимости в рублевом стабилизационном фонде простобынебыло.Ненужнобылобыиметьогоромныйбюджетныйпрофицит, таккакполучаемуюиностраннуювалютугосударствомоглобыцеликомиспользоватьдлязакупкинужныхдлястранытоваровзаграницей,которыенетольконеприводилибыкростуинфляцииа,наоборот,попавнавнутреннийрынок,содействовалибыснижению соответствующих цен. Нынешняя же практика выпуска в обращениедополнительных рублей и их немедленной „стирилизации“ в стабилизационномфонденеприноситникакойпользы,порождаялишьненужныеспорыуполитикови беспочвенные ожидания у населения. Как это ни прискорбно констатировать,государствоможетраспоряжатьсялишьреальными,анефиктивнымиценностями,и поэтому рассчитывать на виртуальный фонд будущих поколений нам неприходится.

Оптимизация отраслевой структуры экономикиДля ускорения экономического роста необходимо изменить межотраслевые

пропорции таким образом, чтобы все большее значение приобретали высоко­технологичные производства. Финансовые средства из чрезмерно прибыльныхсырьевых отраслей должны канализироваться в отрасли перерабатывающей про­мышленности,сельскоехозяйство,строительство,втранспортнуюиэнергетическуюинфраструктуру.

Необходимо прежде всего существенно повысить платежи за пользованиеприродными ресурсами и акцизы, которые составляют, соответственно,15,5 %и 6,5% всех поступлений в федеральный бюджет. Степень изъятия природнойренты зависит исключительно от политической воли государства. Россия должнаруководствоватьсясуществующимивмирепропорциямиразделаприроднойрентымеждучастнымикомпаниямиигосударством,надолюкоторогоприходитсяот35%до70­90%рентнойсоставляющей.ВВеликобритании,например,долягосударствавраспределенииприроднойрентыувеличиваетсяот30%поновымместорождениямдо 65% по старым месторождениям, разработанным в свое время с участиемправительственныхсредств.6

Помимообязательногоизъятияосновноймассыприбыли,получаемойпрои­зводителямииторговцамиэнергоносителейзасчетихрастущихценнамировомрынке, возвращению в бюджет должны подлежать и доходы от реализации ихвнутристраныпоценам,которыесталиужепревышатьрасценкивСШАидругихстранах.Нелогично,когдавводятсявысокиеэкспортныепошлинынанефтьигаз,а внутри страны устанавливаются гораздо более низкие акцизы. Но посколькудальнейшее повышение этих акцизов привело бы лишь к новому безудержномуростуцен,государствунеобходимолимитироватьростценнаэнергоносители,каконопоступаетсэлектроэнергиейикоммунальнымиуслугами.Высвободившиесяв результате этого средства у массовых потребителей пойдут на приобретениеимидругихтоваровисоответственнобудутсодействоватьростуихпроизводства.Точнотакженужнопоступатьисценаминалекарства,суменьшениемрасходовнакоторыесемейныебюджетыбудутпереориентированынаприобретениедругихтоваров. Стоит подумать и о возможности ограничения экспорта нефти и газа

6ВестникнаучнойинформацииИМЭПИРАН,2003,№1,стр.146,148­149.

ЕКОНОМИКА 19

путем установления соответствующих квот, что, во­первых, улучшит снабжениеимивнутреннегорынкаи затормозитростцен, а во­вторых,избавит государствоот постоянной головной боли, связанной со скупкой нефтедолларов за счетдополнительнойденежнойэмиссии,приводящейкростуинфляции.

Делонедолжноограничитьсяизъятиемдополнительныхсредствиздоходовкорпораций, средних и малых бизнесменов и частных лиц. Важно также так ихраспределятьииспользовать,чтобыонидействительноспособствовалиувеличениюпотребительского спроса широких слоев населения. Поэтому не следует жалетьденегнаповышениезарплатбюджетниковипенсий,ибовэтомслучаенетолькоповышается спроснапродукциюиуслугиотечественныхпроизводителейиопе­раторов сферы обслуживания, но и сразу же увеличиваются поступления отподоходногоналогаидругихместныхотчисленийисборов.

Не оправданы опасения, что рост личных и семейных доходов якобыприведет к ускорениюинфляциии поэтому будет бесполезен.Даже в случае не­которого роста цен на товары массового повседневного спроса произойдет темнеменеепереориентацияпокупательскихпредпочтений, а следовательнои буду­щих инвестиций, которые устремятся именно в этот сегмент рынка из уже пе­ренасыщенного товарами и услугами сектора экономики, занимающегосяобслуживаниемлишьсостоятельныхграждан.Крометого,временнойлагмеждупо­вышениемпокупательнойспособностинаселенияиотвечащимнадополнительныйспрос ростом производства потребительских товаров не настолько велик, чтобыэтотплатежеспособныйспросдолгоевремяоставалсянеудовлетворенным.Оченьскоронарынкепоявитсябольшеотечественныхпродуктовиуслуг,чтообязательноприведеткснижениюповысившихсяранеецен.

Одновременнодолжныповышатьсяизаработкинаемныхработниковвпро­мышленности, строительстве, на транспорте, а также личные доходы в сельскомхозяйстве.Предпринимателиразвивающихсяпредприятийобязаныпонимать,чторабочиеикрестьянепринималиучастиесвоимтрудомвсозданиидополнительныхприбылейипоэтомузаслуживаютувеличениязарплатыпропорциональноповыше­ниюприбыльностисоответствующихпроизводств.

Внутренний спрос делится, как известно, на потребительский и инвес­тиционный.Вложение средств в расширение старого и открытие нового бизнесатакжеспособствуетускорениюэкономическогороста.Инвестированиепроисходиткак из внутренних, так и из внешних источников, но первые пока в Россиипреобладают. Поэтому важно, чтобы все большая часть прибыли предприятийреинвестировалась, то есть вкладывалась в развитие производства. Оживлениепотребительского спроса стимулирует предпринимателей на капиталовложениякакизсобственных,такизаемныхсредств.Всвоюочередьинвестиционныйспроссодействует расширению производства машин и оборудования внутри страныи ввозу их из­за границы. Так замыкается круг, который образуют следующиевзаимосвязанные звенья одной цепочки: увеличение платежеспособного спросанаселения – оживление производства потребительских товаров – выделение всебольшихсредствнаинвестиции–расширениеспросанаинвестиционныетовары– увеличение производства машин, оборудования и сырья – еще больший роствыпуска потребительских товаров – дальнейшее расширение платежеспособногоспроса за счет роста заработной платы трудящихся и налоговых отчислений вгосударственныйбюджет.

20 ЕКОНОМИКА

Немаловажное значение для ускорения экономического роста имеет работакоммерческихбанков,которыевсевбольшихобъемахвыдаютпотребительскиеиипотечные кредиты, повышающие спроснаселенияна товарыдлительногополь­зованияижилье.Ксожалению,нашибанкипоканепроявляютбольшогоинтересак кредитованию производственных предприятий, особенно средних и малых, кфинансовой поддержке начинающих бизнесменов и инновационных проектовв малом бизнесе. А такие кредиты весьма выгодны, так как они очень быстроокупаютсяиприносятнеплохуюприбыль.Обэтомсвидетельствуетизарубежныйопыт.

Например, крупнейший вГерманииНациональныйбанк развития в 2000 г.кредитовал1700малыхфирмглавнымобразомнацелиинновационногоразвития.Всегозапериод1989­2000гг.быловыделенотакихкредитовнасуммуоколо10,2млрд.марок,ав2001г.объемсоответствующейкредитнойлиниисоставилболее2млрд.марок.Восновномвыдаютсядолгосрочныеинвестиционныекредитынавесьсрок амортизациипроекта (неменее 10 лет).Условия кредитования различаютсяв зависимости от особенностей клиентов. Национальный банк развития тесносотрудничает с коммерческими банками, которые на местах собирают заявки накредиты и являются посредниками в их реализации.7 Нужда в подобном банкедавноощущаетсяивРоссии.Всепопыткисозданиябанкаразвитияпоканикчемуне привели. Думается, что в качестве такого банка мог бы выступать Сбербанк,имеющийсвоифилиалыповсейстране.Привлекаемыеимотнаселениясредствапод сравнительно невысокие проценты должны не только приносить огромныебарышиегоакционерам,ноииспользоватьсякакисточникнедорогихдолгосрочныхкредитоввосновномдлясреднихималыхпредпрятий.

Дляобеспеченияускоренногоэкономическогоростанеобходимосозданиеидругихмакроэкономическихусловий.Речьидетобустранениидиспаритетаценвсельскомхозяйствеиперерабатывающейпромышленности,осовершенствованииналогообложениявнаправленииприданияемульготногодляинвестированияха­рактера,остимулированииимпортозамещениянетолькопопотребительским,нои по инвестиционным товарам, о привлечении прямых иностранных инвестицийглавнымобразомвперерабатывающиеотраслипромышленностии в наукоемкиепроизводствасперспективойрасширенияэкспортапроизводимойимипродукции.

Тормозом для более быстрого и качественного экономического роста ста­ла фактическая монополизация нашего народного хозяйства, где вольготно чув­ствуютсебятолькосырьевыеолигархи.Монополизациямешаетсвободномупере­ливу капитала и выравниванию нормы прибыли, которая при среднем уровнепо промышленности в 24,7% составляла в 2000 г. в нефтедобывающей отрасли66,7%, в цветной металлургии – 51,6%, в газовой промышленности – 30%, вчерной металлургии – 25,6%, в то время как в химической и нефтехимическойпромышленности–17%,вмашиностроении–14,1%,вэлектроэнергетике–13,5%,впищевойпромышленности–10,1%,влегкой–7,2%.8Капиталвусловияхмонополизмаиолигополиинеможетсвободноперетекатьввысокодоходныеотрасли,откудаемунетсмысланаправлятьсявотраслисболеенизкойнормойприбыли.Поэтомуонстремится уйти за границу, где вкладывается в ценные бумаги и недвижимость.Положениеможноисправитьтолькоспомощьюгосударства,котороеобязаноизымать

7Тамже,стр.65­66.8„Проблемытеорииипрактикиуправления“,2004,№6,стр.25.

ЕКОНОМИКА 21

большуючастьприроднойренты,снижаятемсамымнеоправданновысокуюнормуприбылив добывающихотрасляхи ориентируя олигарховна вложение капиталавобрабатывающуюпромышленность, сельскоехозяйствоисферуобслуживания.Изъятие природной ренты в пользу государства не только будет способствоватьпополнению государственного бюджета и более справедливому и экономическиоправданномураспределениюблагмеждуразнымислояминаселения,ноиприведетк выравниванию условий межотраслевой конкуренции и переливу капитала изсырьевогосектораэкономикивобрабатыващиеинаукоемкиеобласти.Намнужновсеголишьправильнопользоватьсянашимиприроднымибогатствамивместотого,чтобысетоватьнато,чтообилиенефтиигазабудтобымешаетразвиватьдругиеотраслихозяйстваинаукоемкиепроизводства.Однодругомунискольконемешает,еслитолькоправильнораспоряжатьсяматериальнымиифинансовымивыгодами,получаемымистранойотдобычиполезныхископаемыхиихпродажиназарубежныхрынкахповысокиммировымценам.

Ключевым институтом, от которого в решающей степени зависят темпыи качество экономического развития, является предприятие. Поэтому созданиеусловийдляегонормальнойработыдолжностатьприоритетнойзадачейгосударства.Нарядусулучшениемконкурентнойсредыдляповседневнойработыпредприятийнеобходимозаботитьсяиобустановлениимеждунимипроизводственныхсвязейи координации их усилий в рамках различных бизнес­систем. Конкуренция иприбыльностьнедолжныпротивопоставлятьсясотрудничествуикооперациимеждухозяйственными субъектами. Экономический рост в России носит в настоящеевремя неравномерный, очаговый и несистемный характер. Он, к сожалению, несопровождаетсяорганизационно­технологическимиинновациямиинеспособствуетсоциальному прогрессу общества. А ведь экономический рост измеряется нетолько темпами увеличенияВВП, но и позитивнымиизменениями в отраслевой,территориальной, воспроизводственной и инновационной структуре народногохозяйства.

Экономический рост и межрегиональная интеграцияДляРоссии с ее обширной территориейиразнообразиемместныхусловий

весьма существенными являются региональные аспекты экономического роста.Важен не только рост совокупного ВВП, но и соответствующее улучшение по­ложения в каждом регионе, вносящем свой вклад в достижение общего успеха.Политическаяиэкономическаясамостоятельностьрегионовнепосредственновыте­кает из самой сути российского федерализма. Статья 8 Конституции РоссийскойФедерации закрепляет единство экономического пространства, гарантирует сво­бодноеперемещениетоваров,услуг,рабочейсилыифинансовыхсредствповсейтерритории страны, обеспечивает всюду свободу экономической деятельности инеограниченную конкуренцию между хозяйственными субъектами. Российскийфедерализм означает не только широкую автономию субъектов федерации, нои сохранение целостности страны и единства ее экономики в условиях истори­чески сложившегося разнообразия природных, национальных, культурных и хоз­яйственных и иных особенностей регионов. К сожалению, провозглашенныепринципыиреальнаяпрактика–разныевещивусловияхнашейстраны.Поэтомуускорение экономического роста предполагает разработку целостной программысовершенствованияфедеральныхотношенийвовсехихаспектах(государственно­

22 ЕКОНОМИКА

правовом,национальном,политическом,оборонном,правоохранительном,социаль­но­экономическом).Этапрограммадолжнаучитыватьисторическийопытстраны,исходитьизсовременныхреалий,стремитьсякоптимальномубалансуинтересовфедеральногоцентраирегионов.

Ускоренногоэкономическогоростаневозможнодобитьсябезэкономическойинтеграциивсехроссийскихрегионовв единуюхозяйственнуюсистему.ПричемРоссии нужна такая интеграция, которая была бы не ниже, а скорее всего дажегораздо выше уровня, существующего в Европейском Союзе. Во всяком случаечленамиЕСбылиипокаостаютсясамостоятельныенезависимыегосударства,статускоторыхсущественноотличаетсяотположениясубъектовРоссийскойФедерации.Для экономического подъема страны необходимо запустить такие механизмырегиональноговзаимодействия,которыереальносоздалибыединоеэкономическоепространство,общийрыноксосвободнымпередвижениемнанемтоваров,услуг,капиталаирабочейсилы,всеобщуюконкурентнуюсредудляпредприятийвсехформсобственностинезависимоотихместонахожденияирегиональнойпринадлежности.Только в этом случае можно изменить сложившееся ранее и малоэффективное сточкизрениярыночныхкритериевразмещениепроизводительныхсил,добившись,чтобыпроизводстваразныхотраслейисфердеятельностисвободноразвивалисьпреимущественно там, где для них имеются объективно более благоприятныеусловия,обеспечивающиеихнаивысшуюрентабельностьсучетомгеографических,природных,климатических,транспортных,демографических,национальных,эко­номических,социальныхидругихособенностей.

Недавниеисследованияпотребительскогорынкапо11укрупненнымрегио­нам России показывают, что их местные рынки очень слабо интегрированы вобщероссийскийрынок.Так,Волго­Вятскийрегионтесносвязанвсегос4другимирегионами,ВосточносибирскийиДальневосточный–каждыйс6регионами,неплоховыглядитвэтомотношениииУральскийрегион.НасубрынкепродовольственныхтоваровлишьСеверокавказскийрегионинтегрировансостальными10регионами.НасубрынкепромышленныхтоваровединственнымполностьюинтегрированнымрегиономявляетсяЦентрально­Черноземный.В тоже времяВосточносибирскийсориентирован лишь на один регион, Центральный и Западносибирский – на 2,СеверныйиДальневосточный–на3,СеверокавказскийиПоволжский–каждыйна5другихрегионов.Приэтомнекоторыерегионывбольшеймерезаинтересованывсвязяхнессоседними,асвесьмаотдаленнымиотнихтерриториями.Например,наобоихсубрынкахДальневосточныйрегионникакнесвязанспримыкающимкнемуВосточносибирскимрегионом,асСевернымимеетнеплохиехозяйственныесвязи.Приведенныеданныеговорятодовольнослабойинтегрированностиобще­российского рынка. Степень интегрированности субрынка продовольственныхтоваровоцениваетсяв70%,асубрынкапромышленныхтоваров–около45%.9

Можносказать,чтоглавнымфакторомдезинтеграциироссийскихрегионовявляется не их удаленность друг от друга, хотя и это играет опредленную роль.Отсутствие или слабость межрегиональных связей являются, как правило, след­ствиемвоздвигнутыхмеждусоседнимииболееудаленнымитерриториямиадми­нистративных барьеров, к которым относятся запреты на ввоз и вывоз опре­деленныхтоваровизоднихрегионоввдругие,повторнаясертификацияпродукции,

9НинаЛагина.Межрегиональная экономическаяинтеграциякакобъектсистемногоуправления.­Проблемытеорииипрактикиуправления,2004,№5,стр.66­67.

ЕКОНОМИКА 23

поступающейизчужихрегионов,дискриминационноеинспектированиеторговыхорганизаций, реализующих не местные товары, локальное регулирование цен,деятельностькриминальныхгрупп,коррупцияместныхоргановвластиит.п.НельзясбрасыватьсосчетовитрадиционнуюдляРоссиипреимущественнуюориентациюпровинциинасотрудничествосцентром,гдеконцентрируютсяосновныефинансовыесредства, высокотехнологичныепроизводства, внешнеторговыеипосредническиеорганизации, инфраструктурные сети и где имеется емкий платежеспособныйспрос.

ЭкономическоепространствоРоссиивесьманеоднороднопоклиматическихусловиям, ресурсному потенциалу (по богатству полезными ископемыми, плот­ностинаселения,наличиюквалифицированнойрабочейсилы,обеспеченностифи­нансовыми ресурсами), уровню экономического развития и производительноститруда,уровнюжизнииоплатытруда,развитоститранспортной,энергетическойиинойинфраструктуры,обеспеченностисоциальнойинфраструктурой.Впроцессепроведениярыночныхреформмежрегиональнаядифференциацияещебольшеуси­лилась.Аналитикисвязываютэто,во­первых,свнезапнымвключениеммеханизмарыночнойконкуренции,разнойадаптациейрегионовкрынкуиз­засущественныхразличий в их объективной конкурентоспособности и особенностей менталитетанаселенияивласти,во­вторых,созначительнымослаблениемрегулирующейролигосударства, снижением централизованных инвестиций в региональное развитие,отменойбольшинстварегиональныхэкономическихисоциальныхкомпенсаторов,и в третьих, сфактическиминеравенствомразличных субъектовРоссийскойФе­дерации в их отношениях с центром. В результате различия между субъектамифедерации по валовому региональному продукту и реальному доходу на душунаселениядостигло20­кратнойвеличины.10

Столь высокая региональная дифференциация, сосуществование в однойстране депрессивных и бедных регионов с развитыми и богатыми ведет к обо­стрению межрегиональных противоречий, усилению центробежных тенденций идальнейшему ослаблению экономического взаимодействия между территориями.Преодолениедезинтеграционныхпроцессовнапрямуюсвязаносвозобновлениемиускорениемэкономическогороставстране.Неслучайно,чтос1999г.наблюдаетсяопережающийростмежрегиональноготоварообменапосравнениюсростомВВП.Сдругойстороны,ускорениеэкономическогоростаневозможнобезинтенсификациирегиональногосотрудничестваиустранениясуществующихбарьероввинтересахрыночнойконкуренцииирациональнойспециализациикаждогорегиона.Вновыхусловия невозможнои даже вредно восстанавливать все прежние экономическиесвязи.Межрегиональнаяинтеграциядолжнапроходитьвсоответствиискритериямирыночнойэффективностиприучетегеостратегическихинтересовстраныиобщихзадачгосударственнойсоциально­экономическойполитики.

Для стимулирования межрегиональной интеграции в России необходимопринятьряддавноназревшихмер:

–законодательнозакрепитьраспределениемеждурегионамиифедеральнымцентром налоговых поступлений для создания самостоятельной базы на местахрадипроведениярегиональнойэкономическойисоциальнойполитики;

– повысить роль собственных источников увеличения бюджетных доходовсубъектовфедерацииимуниципалитетов;

10Тамже,стр.68.

24 ЕКОНОМИКА

–разработатьобъективнообоснованнуюметодикувыравниваниябюджетнойобеспеченностирегионовнастабильнойоснове,гарантирующуюимбесперебойноепоступлениесредств(трансфертов)извышестоящихбюджетов;

–окончательноперейтинаказначейскоеисполнениерегиональныхиместныхбюджетовнаосновеединыхфедеральныхстандартов;

– усовершенствовать систему оказания помощи субъектам федерации полинии компенсационных фондов, фондов регионального развития и финансовойподдержкирегионов, расширенияместного самофинансированиярасходовна со­циальныенужды,укреплениярегиональныхфинансоввцелом;

– направлять инвестиционные ресурсы из центра главным образом дляобеспечения функций федерации и выполнения задач общегосударственной эко­номическойисоциальнойполитики,тоестьнаразвитиепроизводственной,тран­спортной,энергетическойинфраструктурыфедеральногозначения;

– оказывать помощь из федерального бюджета конкретным хозяйственнымсубъектам с соблюдением принципов равной доступности к средствам, распре­деляемым на конкурсной основе, целевого назначения фианнсовой помощи исоблюдениясроковеепредоставленияииспользования,прозрачностипривынесениирешенийопредоставлениипомощиистрогогоконтролязаееиспользованием;

– при разработке и реализации регионами программ социально­экономи­ческого развития учитывать возможность включения в них хозяйственных и со­циальныхобъектовфедеральногозначенияприусловииихкомбинированногофи­нансирования;

–поставитьвнезаконалюбыетерриториальныебарьерынапутисвободногопередвижениятоваров,услуг,капиталовирабочейсилы;

– оздоровить конкурентную среду в регионах и создавать на местах бла­гоприятный инвестиционный и предпринимательский климат не только для ино­странного,ноидляроссийскогобизнесавнезависимостиотеготерриториальногопроисхождения.

Необходимо отметить, что международная и внутренняя интеграция тесносвязанымеждусобой.Приэтомвнешняяинтеграцияврыночныхусловияхявляетсяпродолжениемвнутренней,котораявсвоюочередьиспытываетблаготворноевоз­действие извне. Приниципиальный недостаток международных интеграционныхпроектов,вкоторыхвнастоящеевремяучаствуетРоссия(СоюзБеларусииРоссии,ЕврАзЭС,Единоеэкономическоепространство,атакжеСНГ),состоитвтом,чтомы пытаемся интегрировать весьма разнородные страны, как бы абстрагируясьот особенностей их хозяйственных систем, политического устройства и дажемеждународнойориентации(какэтоимеетместовслучаесУкраинойинекоторымидругимипостсоциалистическимистранами).Союзы,основанныеналичныхсим­патиях руководителей страни чистополитических соображениях, немогут бытьдолговечными, еслиподниминетпрочной экономическойосновыв виде общихпринципов хозяйствования и совпадающих материальных интересов. Кроме то­го, Россия намного превосходит своих партнеров по размерам территории иэкономическоймощи,чтоотпугиваетстраны,опасающиесязасвоюнезависимостьистремящиесявойтиворбитунаиболееуспешныхстран.

Россиястанетпритягательнойдлядругихгосударствтольковтомслучае,еслиона продемонстрирует преимущества своего внутреннего развития. Чтобы бытьжеланнымцентромпритяжения,онадолжнаначатьсинтеграцииэкономикивнутри

ЕКОНОМИКА 25

себя,отработатьмеханизмыплодотворногомежрегиональногосотрудничества,ко­торыебылибыинтересныивыгодныдлясоседнихстран,которыедлярешениясвоихсобственныхпроблемзахотелибыинтегрироватьсясРоссиейнаапробированныхеюпринципахиусловиях.Поэтомуглавныенашиусилиянужносконцентрироватьнадостиженииуспеховвовнутреннемразвитииинатакихформахсотрудничествасдругимистранами,которыебудутнеразбазариватьнашиибезтогоограниченныематериальныересурсы (через заниженныеценына энергоносители, которые, какоказалось на примере Грузии, Украины и Молдовы, нисколько не цементируютдружбу), а умножать их в процессе взаимовыгодной торговли, производственнойкооперации, инвестиционного и иного сотрудничества без претензий на болееглубокуюинтеграцию,длякоторойпокаещененаступиловремя.

Взаключениехотелосьбыподчеркнуть,чтодляускоренияэкономическогоразвития наше правительство, законодательные органы и судебная система дол­жны приложить немалые усилия, чтобы создать в стране современные условияэффективного хозяйствования, при которых стимулировались бы любые точкироста на всей территории нашей страны. А для этого нужна не просто свободапредпринимательстваи абстрактныелиберально­демократическиеценности, апоменьшеймеретакиежеправовые,политическиеиорганизационныепредпосылкидляоптимальногоразвитияиподлиннойинтеграции,какиеЕвропейскийСоюзсоздалдлясебяинавязываетсилойстранам,желающимкнемуприсоединиться.Именноктакимобразцамсоциально­регулируемойрыночнойэкономикиицивилизованнойдемократии,далекимотнеобузданнойстихииибезбрежнойанархии,необходимостремитьсянашейстране,еслионадействительнохочетускоритьсвоеразвитиеизанятьдостойноеместовмире.

26 ЕКОНОМИКА

UNDERSTANDING RISK ATTITUDE – A CRITICAL SUCCESS FACTOR FOR THE EFFECTIVENESS OF RISK MANAGEMENT

AbstractRiskmanagementisrecognisedasanessentialcontributortobusinessandproject success, since it focusesonaddressinguncertainties inaproactivemannerinordertominimisethreats,maximiseopportunities,andoptimiseachievementofobjectives.Thereiswideconvergenceandinternationalcon­sensusonthenecessaryelementsforariskmanagementprocess,andthisissupportedbyagrowingrangeofcapabletoolsandtechniques,anacceptedbody of knowledge, an academic and research base, andwide experienceofpracticalimplementationacrossmanyindustries.Butthemostsignificantcritical success factor foreffective riskmanagement is theonemostoftenlacking:anappropriateandmatureriskculture.Researchindicatesthattheattitudeofindividualsandorganisationshasasignificantinfluenceonwheth­erriskmanagementdeliverswhatitpromises.Itisinherentinthenatureofriskmanagementforittobeexposedtosourcesofexplicitandimplicitbias,sinceallelementsoftheriskprocessareper­formedbyindividualsandgroupsofpeoplewhoseriskattitudesaffecteveryaspectofriskmanagement.Riskattitudesexistatindividualandgrouplev­els,andthesecanbeassessedanddescribedwithsomedegreeofaccuracy.Sourcesofbiascanalsobediagnosed,exposingtheirinfluenceontheriskprocess.Itisimportanttounderstandriskattitudesandtheimpacttheycanhaveontheriskmanagementprocessiftheirpresenceandinfluencearenotrecogn­isedormanaged.Thepaperintendtopresentthemaincharacteristicsoftheriskattitude,therelationbetweenriskattitudeandeffectivenessofriskman­agementandwhatarethebesttoolsforunderstandingriskattitude.

Key words: Risk management, risk attitude, decision-making, sources of bias, utility

ПРЕГЛЕДНИЧЛАНЦИPhD.NadiaCarmenAcademy of Economic Studies Bucharest

ЕКОНОМИКА 27

1. THE EFFECTIVENESS OF RISK MANAGEMENTDecisionalprocesssupposeasumofactivitiesthatanindividualorgroupcarryon,

confrontedwithasituationwhichgenerateseveralactionways,theobjectivebeingchoos­ingawaythatcorrespondswiththeindividualor/andgroupvalue.

Decisionsunderriskarealwaysaboutchoicesamongalternatives,eachofwhichischaracterizedbyavarietyofrelevantattributes,includingthosethatdescribeassoci­atedrisk(Fischhoff,Watson,andHope1990).Thereisanextensiveliteratureonriskinmarketing,economics,psychology,decisionsciences,management, riskand insurance,publicpolicy,andfinance.Eachliteratureusesadifferentapproachandfocusesondiffer­entaspectsofrisk:riskascharacteristicofasituation;riskpreferencesorpropensitiesofindividuals;howriskis,orshouldbe,evaluatedinhumandecisionprocesses;andconse­quencesofriskinactualchoices.

Riskanalysisindecisionalprocesscanbeapproachfromtwopointsofviewdeter­minedbyconstitutivekeyelementsofdecisionalsituation,especiallythe decision maker(hasthecompetencetodecideandaspecificbehaviour)anddecisional environment(withacomplexevolution,independentbydecision­makerwishes).Managersfaceriskwhenadecisionoractionproducessocialandeconomicconsequencesthatcannotbeestimatedwithcertainty.

Riskcanbeconceptualizedasanobjectivecharacteristicofagivensituation,buttheassessmentofriskinvolvesanindividualbringinghisorherowncharacteristicstothesituationandappraisalofrisk.

Thequalityofthedecision­makingunderriskdependsbytheprecisiononinterpre­tationofinformationalelements,thelevelonusingthemoderncalculatingmethodsandbythelevelofpreparationofthosewhousethedatesforfinaldecision,likepartoftheriskmanagementprocess.

Riskmanagementisoftenconsideredageneralfunctionoforganisationalmanage­menthavingtheobjectivetoidentify,analyseandcontrolcausesandeffectsofuncertaintyand risks in a company1.Traditional riskmanagement focused on loss prevention andrecovery.Thenewriskmanagementfocusesonthepositivesideofbusinessdecisions2.Themodernriskmanagerseekstounderstandthecontingentliabilitiesandthepossiblere­wardsofstrategicdecisionsandtosharetheseinsightswiththeseniormanagementteam.Riskandopportunityarevaluesonacontinuumofvariation,andtheoptimumdecision

1Williams,Arthur,Risk Management and Insurance,McGraw­Hill,7thed.,NewYork,1995,pp.27­29.

2Before1997,allofficialpublishedriskmanagementstandardsusedanexclusivelynegativedefinitionofrisk,with the termbeingsynonymouswithdanger,hazard, lossandsoon.In thesedefinitions,riskwasseenas‘anuncertaintythatcouldhaveanegative/harmful/adverse/unwelcome/badeffectononeormoreobjectives’, that is, riskequals threat.From1997onwards, standardspublicationsstartedtoappearwhichpresentedeitheraneutralriskdefinitionof‘anuncertaintythatcouldaffectoneormoreobjectives’(wherethetypeofimpactisundefined),orabroaddefinitionincludingbothdownsideandupsideimpact:‘anuncertaintythatcouldhaveapositiveornegativeeffectononeormoreobjectives’.Thesegiveadefinitionofriskincludingbothnegativethreatsaswellaspositiveopportunities.Since2000theclearmajorityofnewlypublishedorupdatedofficialstandards relating to riskmanagement have explicitly treated risk as including both threats andopportunities.

28 ЕКОНОМИКА

ensuresthatriskiscommensuratewiththeexpectedreward.Thegoalofriskmanagementistosupportcompanydevelopmentinordertoachieveitsobjectivesinthemosteffectiveway.

Itisnecessarytoexplainthenotionofriskmanagement„effectiveness”inordertoclarifythedifferencesbetweenefficiencyandeffectiveness. Thisisrelatedtotheefficiencyterm,buthasagreaterrangeofmeanings.

Efficiency describestheapplicationofresourcestoinputsinordertogenerateout­putswithminimalwaste.Effectiveness ontheotherhandisnotjustabouttheratioofinputtooutput,butinsteadrelatestotheextenttowhichameasurableresultisobtained.Athirdrelatedmeasurecanalsobedefined,namelyefficacy,describingthepowertoachievethedesiredresult,measuredagainstdefinedobjectives.Therelationshipbetweenefficiency,effectivenessandefficacyisshowninFigure1,whichcomparesoutcomesagainstobjec­tives.InFigure1.a,anefficientresultisobtained,butwithoutfullymeetingtherequiredobjectives.EffectivenessisillustratedinFigure1.b,whereapplicationofresourcesshowsadefiniteresult,buttheresultdoesnotmatchtherequirement.FinallyFigure1.cshowsefficacy,wheretheoutcomelargelyfulfilsthedesiredobjectives.Itisclearthatriskman­agementsuccessshouldbedeterminedintermsofeffectiveness(andefficacy)ratherthanmereefficiency,sincetheverypurposeofriskmanagementistomaximizeachievementofobjectives.

Figure 1.Efficiency,effectivenessandefficacy(fromHillson,2005)

Legend: A, B, C, D - key objectives Required outcome Actual outcome

a)Efficiency b)Effectiveness

c)EfficacyThe risk literature (McNameeD., 1994) discusses a number ofCritical Success

Factors(CSFs)whichhavethepotentialtoinfluenceriskmanagementeffectiveness.Criti­calSuccessFactors(CSFs)forsuccessfuldevelopmentandimplementationofacompre­hensive riskmanagement program include: gaining executive support, integrating riskmanagement intodecision­makingprocess,demonstratingvalue to theorganizationbycreatingefficiencies inproceduresandcontrols,creatingacommonrisk language.Thebackgroundandexperienceoftheriskmanager,seniormanagement’sexpectationsaboutriskandthecorporatecultureandattitudestowardaccountabilityinfluencealsothesuc­cessofriskmanagement.

ЕКОНОМИКА 29

Mostexpertsagree that themost significantCSF influencingeffective riskman­agement implementation is theonemostoften lacking:anappropriateandmature riskculture.Researchandexperiencebothindicatethattheattitudeofindividualsandorgani­zationstowardsriskhasasignificantinfluenceonwhetherriskmanagementdeliverswhatitpromises.Riskmanagementisundertakenbypeople,actingindividuallyandinvariousgroups.Eachgroupexercisesagreaterorlesserdegreeofinfluenceoverothers,withvary­inglevelsofoverlap,creatingcomplexhierarchicalsetsofmembershipandinfluence,assummarizedinFigure2.

Figure2.Hierarchies of membership and influence

WORLD

Nation

Organisation

Local community

Work group Family INDIVIDUAL

Thehumanelementintroducesanadditionallayerofcomplexityintotheriskpro­cess,withamultitudeofinfluencesbothexplicitandcovert.Theseactassourcesofbias,creatingpreferred risk attitudeswhichaffecteveryaspectofriskmanagement.

2. Main features of risk attitudeDictionariesoffertwodifferingdefinitionsforattitude.Thefirstrelatestotheinner

workingofthehumanmind,where‘attitude’is‘state of mind, mental view or disposition with regard to a fact or state’.Thesecondmeaninggivesthesenseofattitudeasdescrib­ing“direction of lean”.Thiscanbeseenasametaphorfortheinternalapproachadoptedbyanindividualorgrouptowardsagivensituation,andanumberofusefulinsightsariseascorollariesofthisview.

Itisinterestingtonotethatbothdefinitionsinsistthatattitudecanonlyexistinrela­tiontoadatum point.Inthisrespect‘attitude’issimilarto‘risk’,whichisdefinedintermsofobjectives.

Theterm‘attitude’asappliedtointernalhumanmentalprocessesandpositioningisusedheretorefertochosen responses tosituations.Someattitudesmaybedeeplyrooted,representing core values for the individual or group, but they nevertheless represent achoice.Otherattitudesmaybemoremalleable.

Attitudesdifferfrompersonalcharacteristicsinthattheyaresituationalresponsesratherthannaturalpreferencesortraits,andchosenattitudesmaythereforedifferdepend­

30 ЕКОНОМИКА

ing on a range of different influences.Obviously, if these influences can be identifiedandunderstood,thepossibilityofchangingthemisintroduced,allowingindividualsandgroupstomanagetheirattitudesproactively–whichisthebasisofemotionalliteracy.

Thefactthatattitudescanbemodifiedisessentialforunderstanding and manag-ing risk attitudes. If attitudeswere fixed inherent attributes of individuals, inborn andunchangeable,thenwhileitmightbepossibletounderstand themitwouldneverbepos­sibletomanage them.Thebestthatcouldbeachievedwithfixedattitudeswouldbetoreactorrespondtotheirpresence.Thefactthatsomepeopleactasiftheirattitudeswereindeedfixeddoesnotchange thereality thatattitudesarechosen,even if thechoice ismadeatadeeplevelofconsciousnessnotevidenttotheindividual.Thefirstobjectiveofunderstanding attitudesingeneral,andriskattitudesinparticular,isnecessaryinordertoachievethesecondobjectiveofbeingabletomanage themproactivelyandintelligently.

Apersonisgenerallyconsideredtoberiskaverse,riskneutral,orarisktaker.Thesamepersonmayassumeanyoneofthesepropensitiesindifferentsituations.Pratt(1964),Arrow(1965),Ross(1981)consideredthatindividual’s decision factors opposed to as-sume the risk.Whenwehavetwoalternatives,firstgoestoacertainresult,theotherone,morerisky,butgoestothesameresultitwouldbepreferredthefirstalternative.

Alotofstudiesregardingthissubject(Kahneman,Tversky,1979)showthatwhenpeopleseeaproblembetweentwopossiblelost,theychoseriskyways,practicallygam­blingforoneortheotherone.Butwhentheysumthealternativeslikeoptionsbetweenwinningandlosingtheygoforsafetyways.

Theriskaversepersontendstoperceivetheproblemintermsofpotentialgains.Thispersonrequiresalargepotentialgainrelativetoasuregainbeforetheriskwillbetaken.Apersonwhoisriskneutralisindifferentbetweenasuregainoragamblethatwilllikelyreturnthesamegain.Therisktakertendstoviewtheoptionsintermsofasurelossversusapotentialloss.Therisktakerwillprefertherisktoacceptanceofasureloss.Re­searchduringthepasttwentyyearshascontinuedtocorroboratethesepostulates(Tversky&Kahneman1979;MacCrimmon&Wehrung1989).

Tounderstandmanager’sattituderegardingriskitiseasiesttoimposeenumerationofsomediscoveredpatternstomostofthem(Lawer,1973):

•Forthevastmajorityof themanagers’riskisnotaprobabilisticconcept.Mostofthemanagersconsidertheamplitudeofthepossibleunsatisfyingresultsasanelementmoreimportantthanprobability.TheyevaluatetheriskassumedmoretowardskeyvaluesandnottowardsthehelpofferedbythetheoryofprobabilitiesorIT.

•Mostofthemanagersarenotwillingtoreducetheriskatasinglequantitativeele­ment,althoughtheyarelookingforsomeprecisioninestimatingitonnumericbasis.

•Thosewhodecideover stimulate complexes chanceof associations thatmighttakeplace.Theyconsiderthatthescenariotheybuildmakesenseevenifitisunlikelytoeachlinkadded.

•Themanagersdonotknowtore­examinetheprobabilityandvalueaswellastheyhavemoreinformation.Thisissocalled“anchoreffect”,whichshowsthatinitialestima­tionsserveasanchor.

Managers’positionassumingriskistheresultoftheirexperienceandthedifferentinfluencetosomemotivationalfactorsassociatedtorisk.Managersconsiderthemselves

ЕКОНОМИКА 31

personsthatassumerisks,butonlyafteractionandchangedangeroussituationssotheycanbesureofsuccess.AstudyregardingriskassumingofmanagersfromUSAcompaniesgoestothenextconclusions32:

–Managersperceptthemselvesassumingmorerisksthattheyarereallytaking;–Managersareagainsttakingtheriskywaywhenisabouttheirmoneyunlikewhen

isaboutthecompany’smoney;–Practicallythereareno“risktakingpersons”;thosewhoaretakingmajorriskin

asubjectcanbereservedintheotherone.–Thosethathavebeeninthesamecompanyfromalongperiodoftimeareagainst

takingrisk.Themanagersfromsmallcompaniesassumemorerisks.–Successfulmanagersarethosethathavebeenassuminglotsofrisks.Inacompanyitisveryimportantthepresenceofgroupsindecisionalprocess;this

changealottherelationbetweendecision­makerattitudeandlevelofriskassumed.Theriskattitudepresentssomedifferencesinthesituationofgroup­decision.Itis

generallyknownthatrisklevelassumedbythegroupisnotequalwiththeriskaverageacceptedbyindividualsmembers;therearechangesfavourableforriskorconservative.InordertoexplainthistheoryFigure3showschangesmadeintheattituderegardingriskbetweentwodecisiongroups.

Akeyfactorin­groupdecisionsistheopinionofthemembersbeforediscussingtheproblem.Asitisshowninfigure3,membersofXgrouparemoreconservativebeforetheinteractionbutafterdiscussionstheygotowardsconservators.MembersofYgrouparewillingtoriskfromthebeginning,andtheirchangingisinfavourofrisk.Thisleadstotheconclusionthatgroupdiscussionsfocusoroverreacttheinitialpositionofthegroup.Groupdiscussionsleadtoideasthatweren’ttakenintoconsiderationbefore.Aslongasthediscussionoffers“more“and“better”reasonsfortheinitialaspect,thisaspectwillbeoverreactedintheend.Ontheotherway,groupmemberstrytointroducethemselvesasidenticalwiththeothermembersand“evenbetter”.

Figure 3.Changinginfavourofriskorconservativefortwodecisiongroup

Members’ position before discussions: X X X X Y YY YY The most conservative alternative Medium The most risky alternative

risk Position of group members after discussions: X X X X Y Y YY The most conservative alternative

Medium The most risky alternative risk

Position of group members after discussions:

2MacCrimmonK.R.,WehrungD.A.,Taking Risks: The Management of Uncertainty,NewYork:TheFreePress,1986

32 ЕКОНОМИКА

Forthemanagersstandingonsuperiorlevelsitisveryimportanttopayattentiontothegroupinteractionstowardsfocusinginitiallevelsofrisk.Ifthefocusingresultsfromarationalchangeofinformation,itispossibletoimprovethedecision,butifitistheresultofapersonaldecisioncanleadtopoorqualitydecisions.

Theartofassumingmanagerialdecisionsisbuiltoncombiningsimultaneousas­pectsas:ownpersonalityhastoserveonlyfordevelopmentpoliticsofthefirmandnotforsatisfyingownego,trustontheimportanceofestimationsandtheirinclusioninthemanagerialdiscussion,avoidingthemanagerialstrategywhichcoversonlythefinalresultandnottherisksinvolved,andassumingtherisksandtheirselectionregardingtheeffectsthattheycanproduce.

3. utility and the attitude towards riskIntheprocessofchoosingtherightdecision,adecisiveaspectisrepresentedby

theexperienceandtheintuitionofdecision­makersshowedthroughtheirindividualpref­erences.Theutilitynotionreferstothisindividualpreference.

Theutilityisasubjectivemeasureunitanditisdefinedasthedegreeofsatisfac­tionobtainedbythepersonthattakesadecisionandchoosesaprecisealternative,accord­ingtothepersonalandorganizationalobjectives.4.Theutilityofanactioninducescertainbehaviourof thedecision­maker,guidinghimtowards„good”decisionsunder risk. Itsdimensionissubjectiveandassociatedwitheveryalternative,willdetermine,byitsmaxi­malvalue,whichisthepreferreddecisionalalternative.

One of the first scientists preoccupied by the general idea of utilitywasDanielBernoulli.Heanalysedtheexpectedvalueprinciple,toweringthebehaviourintheuncer­taintyconditions,accordingtowhichthedecision­makerprefersthevariantthatoffersthemaximumofmediumgain.Heshowedinafamousbook5thattherationaldecision­makertrytomaximizetheirexpectedutility,ratherthanexpectedvalue.Inhisbook,heofferedmanyexplanationsinordertosupportitstheory,themostfamousonebeingtheso­calledPetersburgParadox.

J.vonNeumannandO.Morgenstern(1947)were thefirsts toconsiderutilityasameasureofpreferences,realisingthefirstaxiomsystem.Therearemanysituationsinwhichpeopledon’tbehaveaccordingtotheseaxioms.Nevertheless,thesupportersoftheprescriptivemodels(MitraG.,1988)considerthat,evenoccasionallyisnecessarytofor­getsomeoftheaxioms,thistheoryoffersavaluableclassofmodelsindecisionanalysistheory.Thefiveaxiomsareusefulindefiningtheutilityfunctions,whichcharacterizethedecision­makerattitudetowardsrisk.Inordertobuildautilityfunctionisnecessarythatthemanager(towhichthefunctionisapplied)tobeassistedbyananalystthatusesmeth­odsbasedonlotteryandmethodsthatusesexponentialfunctions.Theresultisacurveinwhichthetwocoordinatesarerepresentedbythemonetaryvaluesandbytheutilitiesas­sociatedbythemanager.Thelinearformoftheutilityfunctionshowstheneutralattitudetowardstherisk.Iftheutilityfunctionhaslinearshape,thanthisreachesitsmaximalvaluebymaximizingtheexpectedvalueofmoney(calculateasoutcomeoftheconsequencesof

4GoodpastureJohnC.,Quantitative Methods in Project Management,J.RossPublishing,BocaRaton,Florida,2003

5BernoulliDaniel,1738,SpecimenTheoriaeNovaedeMensuraSortis(ExpositionofaNewTheoryontheMeasurementofRisk),translatedfromLatinbyLouiseSommerinEconometrica,vol.22,1954,pp.23­36

ЕКОНОМИКА 33

thedecisionalalternativeandtheirassociatedprobabilities)Thistypeofattitudeappearsonlyinthecaseofthedecisionalproblemswithalowerdegreeofrisk,inwhichthevari­ablelimitsarenotgreat.

Forthehighrisksituations,decision­makerschangedrasticallytheirbehaviour,andtheutilityfunctionshaveconvexorconcaveform.Theconvexutilitycurveshowsthatasmuchasadecision­makercangain,asmuchtheimportanceofthegainrises(theutilityisbecominggreaterandgreater),whichdefinesariskyattitude.Themostfrequentattitudetowardsrisk–theaverse–isrepresentedbyaconcaveutilitycurve.Thisshowsthattheriseoftheutilityresultofrisingrevenueislowerthanthereductionoftheutilityduetoloweringtherevenue.Differentsaid,theregretsufferedbylosinganamountofmoneyisgreaterthanthesatisfactionofgainingthesameamountofmoney.Themostfrequentcasemetistheonethatrepresentsthealternationoftheriskybehaviourwiththeadverseone,therecognisedexamplebeingthecasinoplayerwiththehouseantthecarassured.

Theanalysismadewiththeutilityfunctionsprovedvaluableintherightfundamentofthedecisionsonlyintherationaldecisionmodels.Theclassicalmodelofrationalityspecifiesthewayinwhichthedecision­makersshouldtakedecisionsinriskconditions,but theresearchproved theexistenceofmanydeviationsfromthismodel.ThesewerestudiedbyKahnemanandTverskywhich formulated in1979 theProspect Theory, analternativetoutilitytheory.Prospect theory assertsthatpeoplemakepredictablyirrationaldecisions.Rationalchoicesshouldsatisfysomeelementaryrequirementsofconsistencyandcoherence(Tversky&Kahneman1981).Thewaythatachoiceofdecisionsispre­sentedcaninfluenceapersontochoosethelessrationaldecisionfromasetofoptions.Thepresentationoftheproblemisknownasframing.Prospecttheorydemonstratesthattheprospectofa losswillcauseaperson toassumea riskmore thanacommensuratepotentialgain.

Psychologicalfactorsweighagainsttheriskmanagerfrommakinglogicaldecisionswhendecidingonwhethertoacceptbusinessrisks.Thesuccessfulmanagermustbewill­ingtoviewaproblemfrommanyperspectivestoavoidbiasesinducedbyavailabilityofpriorinformationandtheneedforappearanceofmakingcorrectdecisions.

Managersmustbewillingtoacceptcalculatedrisksinordertoprogresswithintheorganization.Atoolthatisusedtoknowwhichriskstoacceptisgatheringsufficientinfor­mationsothattheriskscanbeproperlyevaluated.

Theresultsofthestudiesrealisedbythescientistsfromtheentireworldcontributedtothesuccessofmanydeals.Themanagersshouldapproachaproblemfrommanyanglesinordertoavoidtheinterferences.Thedecisionmethodsandtechniquesinriskconditionshavebecameusualinthebusinessworldandareutilisedonagreatscaleandtheircon­tributionisrecognised.Although,somebusinessfails,thesurpriseskeeprising,andthefutureremainsunpredictable.Thismaybeduetothefactthatriskmanagementcontinuestobeimplementedwithoutgivingproperattentiontothesuccessfactors,itsimplementa­tion isefficient without effectiveness.The specific techniquesand instrumentsareusedwithminimumeffort,butwithouttryingtoreallyreachinitialobjectivesorobtainingthepromisedbenefits.Thebroadconclusion is thatnothing iswrongwith theconceptsortheory,andthetools,techniquesortrainingcannotbearthewholeblameforlackofriskmanagementeffectiveness.Insteadtheproblemliesinhowriskmanagementisactuallyimplemented.

34 ЕКОНОМИКА

REFERENCES

1. Arrow,K.J.,Thetheoryofriskaversion,Lecture2inAspects of the Theory of Risk-Bearing,YrjoJahnssonLectures.YrjoJahnssoninSaatio,Helsinki,Finland,1965,

2. Arrow,K.,etal.(Editors),Barriers to Conflict Resolution,NewYork:W.W.Norton&CompanyInc.,1995

3. Bernstein,P.L.,Against the Gods:The Remarkable Story of Risk,NewYork:JohnWiley&SonsInc,1996

4. Cialdini,R.B.,Influence, NewYork:WilliamMorrowandCompanyInc.,19935. Fischhoff,B.,WatsonS.R.,HopeC.,DefiningRisk, inReadings in Risk.Eds.T.

S.GlickmanandM.Gough.Washington,DC:ResourcesfortheFuture,pp.30­41.1990

6. GoodpastureJ.C.,Quantitative Methods in Project Management,J.RossPublishing,BocaRaton,Florida,2003

7. HillsonD.,Murray­WebsterR.,Understanding and Managing Risk Attitude,Gower,Aldershot,UK.2005

8. Kahneman,D., Tversky,A., Prospect theory:An analysis of decision under risk,Econometrica, 47,pp.263­291,1979

9. Kahneman, D., TverskyA., The Psychology of Preferences. Scientific American (January),pp.160–166,1982

10. LammH.,Myers D.G., Group­induced polarization of attitudes and behavior, înBerkowitzL.(Ed.),Advances in experimental social psychology,vol.11,NewYork:AcademicPress,1978

11. LawerE.E.,Motivation in work organizations,Monterey,CA:Brooks/Cole,197312. MacCrimmon, K. R.,Wehrung D.A., Taking Risks, NewYork: The Free Press,

198613. McKeanK.,Decisions,Discover (June),pp.22–31,198514. McNameeD.,ANewApproachtoBusinessRisk,Business Control Magazine,June/

July199415. MitraG.,1988,Modelsfordecision–making:anoverviewofproblems,toolsand

majorissues,înMathematical Models for Decision Support,NATOASISeries,vol.F.48SpringerVerlag,Berlin,pp.17­53

16. Pratt,J.W.,Riskaversion in thesmalland in the large.Econometrica no. 32,pp.122–136,1964

17. Tversky,A.,KahnemanD.,1981,TheFramingofDecisionsandthePsychologyofChoice,Science 211 (January30),pp.453–458.

18. WakshullM.N.,The Causes of Risk Taking By Project Managers,ProceedingsoftheProjectManagementInstituteAnnualSeminars&Symposium,November1–10,2001,Nashville,Tenn.,USA

19. Williams,Arthur,Risk Management and Insurance,McGraw­Hill,7thedition,NewYork,1995,pp.27­29

20. www.wikipedia.org/wiki/Attitude_(psychology)

ЕКОНОМИКА 35

РАЗУМЕВАЊЕ СТАВА РИЗИKA KAO ПРЕСУДНOГ ФАКТОРA УСПЕХА

У ЕФИКАСНОМ УПРАВЉАЊУ

СажетакУправљање ризиком суштински доприноси пословном и пројектномуспехупоштосеактивнофокусирананесигурностидабисеминимизовалепретње,максимизовалемогућностииоптимизовалоиспуњењекрајењегциља.Попитањунеопходнихелеменатаупроцесууправљањаризикомпостојивеликоприближавањеимеђународнасагласност,штопотврђујерастућиопсегдоступнихалаткиитехника,стеченоискуство,академскаиистраживачкаосновакаоивеликоискуствоупрактичнојпримениумногим индустријама. Али најзначајнији фактор успеха у ефикасномуправљању ризиком најчешће је онај који недостаје : одговарајућа иразвијена култура управљања ризиком. Истраживања указују да ставиндивидуаиорганизацијаимазначајанудеоууспешностиуправљањаризиком.Својственоуправљањуризикомједајеизложенексплицитнимиимпли­цитнимутицајима,собзиромдасвеелементепроцесауправљањари­зикомизводеиндивидуеилигрупечијиставовиутичунасвакиаспектуправљањаризиком.Ризичниставовипостојекаконаиндивидуалномтакоинагрупномнивоуимогусеоценитииописатисамалимстепеномтачности.Можесеутврдитиипореклоутицајачимесеоткривањиховаулоганапроцесуправљањаризиком.Важнојесхватитиризичнеставовеиутицајкојимогуиматинапроцесеуправљањаризиком,акоњиховоприсуствоиутицајнисупрепознати.Радприказујеглавнекарактеристикеуправљањаризиком,везуизмеђуризичногставаиефикасностиуправљањаризикомкаоиприказнајбољихалатазаразумевањеризичногстава.

Кључне речи: управљање ризиком, ризичан став, доношење одлука, извори утицаја, добит

36 ЕКОНОМИКА

STRATEGIC INTENT

SimmaryStrategic intent is oneof the three essential elements of strategy formula­tionprocess.Strategicintentinteractswithstrategicassessmentandstrategicchoiceinthethinkingprocessfromwhichstrategiesemerge.Strategicintentis particularly concernedwith thepurposeof the enterprise andhence theendsofstrategies.Strategicintentmaybeseenastheapexofpyramideofpurpose.Strategicintentdescribeswhattheenterprisemeanstobecomeinthefuture.Strategicintentwilloutlinetheuniquevisionoftheenterpriseinthefutureandsetgoalstobeachieved.Thestrategyformulationprocess,leaders,stake­holders,andcontexallinfluencestrategicintent.Strategic intent depends on differening aspirations of stakeholder groups,particularlythemostpowreful.Strategicintentmayalsobeinfluencedbythehistoryoftheenterpriseanditsownershipstructure.Thestrategyformulationprocessmustconcernitselfwiththefundamentalpurposesforwitchtheenterpriseexists.Thepurposesnearlyalwaysincludetheneedforsurvivalandtomakeaprofit.Mostbusinessalsoaimforgrowthandtoprovidetheirshareholderswithvalue.Greatenterprisesneedagreaterstrategicintentthanjustmakingmoney.

1.1. The concept of strategic intentStrategic intent is the first of the three logical elements of the strategy process.

Strategyisconcernedwithbothendsandmeans.Strategicintentisconcernedwiththeendsandpurposesoftheenterpriseandcombinesavisionofthefuturewiththeintenttomakethatvisionareality.

Avisionisapictureinthemind.Sightisthemostvividofthesensesandthewordvisionsuggestsanimageofthefuturethatisboththree­dimensionalandincolour.Thevisionmustgobeyonddefiningthefutureproductsorserviceswhichtheenterprisewilloffertocenceivingalsohowtheenterprisewilloperateasanentity,whatitsvalueswillbe,andwhatitwillbeliketoworkin.Tosaythattheenterprisewilldoubleinsizeinagivenperiodfailstomeetourcriteriaforavisionstatement.Inourviewavisionstatement

ПРЕГЛЕДНИЧЛАНЦИDrBranislavĐorđevićFakultet za industrijski menadžment – Kruševac

ЕКОНОМИКА 37

providesavisualimagewhichisexistingandemotionalyenergizing.Visoinisanecessarypartofstrategicintentbutavisiononitsownmaybeimaginaryorlackinginsubdtsnce.Strategicintentmustthereforecombinevisionwiththewillandthemeanstomakethevisionbecomereality.

Nearlyallwritersonstrategyhaveagreedthatclarifyingandextendingthefunda­mentalpurposeoftheenterpriseisanecessarypartofstrategy.Andrewa(1971)sawthecreationofclearpurposeandobjectivesascentraltostrategyandaclearresponsibilityofseniormanagement.Morerecently,HamelandPrahalad(1989)and1994)(whofirstusedthephrasestrategicintent)seeitastheheartofstrategyandasprovidingananimationdreamforthefuture.Theyseeitasprovidingasenseofdirection,discovery,anddestinyforeverypersoninthecompany.Clearlyitisaprimeresponsibilityoftopmanagementtogeneratesuchstrategicintentandtoensurethatitiscompelling.HamelandPrahaladtake the view that strategic intent should stretch the the aspirations and should not beconstrainedbyexistingresources.Ratherstrategicintentsholuldfocusthesearchforthenecessaryresourcesandsodrivetheenterprisebeyondtheconstraintsofitspresentre­sources.

StrategicintentmaybeseenastheapexofapyramidofpurposeasshowninFigure1.1.Thefigureshowssomeofthewordstypicallyused.Suchapyramidoftermstendstobeformedwhenpurposeandstrategicintentarediscussed.Becausedifferentgroupsofpeoplewillinterpretthetermsdifferentlyandbecausesomeofthetermswilltendtooverlapintheirmeanings,thereissomevalueindefiningsuchtermstoimprovecomm­unication.

Strategic Intent Vision Mission

Priorities Goals Objectives Crcision Criteria Strategies Strategic Initiatives

1.2. Strategic intent in practiceFigure 1. 2. illustratesthemainfactorslikelytoinfluencestrategicintentinprac­

tice.Thestrategyformulationprocessshouldresultinthestrategicintentbecomingclea­rer,moredeveloped,andmorewidelyunderstood.Thisoccurinpracticebyaprocesssofcontinuingdiscussioninformedbytheresultsofstrategicassessmentandstrategicoptio­ns.Therearenomagicmethodstoachievequickresults.

Thestrategicintenthastobeacceptabletothevariousindividualsorgroupswhoarestakeholdersinenterprise.Theshareholdersarenormallythedominantstakeholdredgroup in a publicly owned business but they are not the only stakeholdreds to have adegreeofinfluenceonthestrategicintent.Thestrategicintentwillowesomethingtothehistoryandcultureof theenterprise.Formanyenterprises, successwilllgraduallyslipawayunlessthestrategicintentstretchestheenterprisetostrivebeyonditspresentaspi­rationsandpractices.Oneofthekeyresponsibilitiesofleadersistocausethisstretching

38 ЕКОНОМИКА

ofintenttooccur.Finally,thestrategicintentmaybeinpartbasedonaninspiredguessofwhatthefuturewillbelike–acombinationofevolvingtrendsanddeliberateefforttoaffectthefuture.

Figure 1. 2.alsoillustratesthefactthatstrategicintentislikelytoincludebothgoalsandvision.Goalsaretangibleandquantifiable.Whentimesarehard,thegoalwillbesurvival.Oncesurvivalseemsassured,thegoalforbusinessenterprisesislikelytobetoincreasereveneue,profits,orboth.Therelativeimportanceofthesegoalswillvaryacco­rdingtothecontex.Inmostpubliclyquotedcompanies,thedominantgoalsistoincreaseshareholdervalue.Goalsarenecessarybutnotsufficientforastrategicintent.Goalsontheirowndonotinspirepeople.Thestrategicintentmustalsooutlinesomethinguniqueandinspirational.Greatenterprisesseeemalwaystohaveaspirationbeyondproductingaprofit,somethingthatmakesthemunique.

Thestrategic intentshould inspireeveryonewhoworks for theenterpriseandperhapsalsohaveaneffectoncustomersandsuppliers.Itfollowsthattheremaybeben­efits if the strategic intent canbe expressed in amemorable formor as a slogan.Thisformofstrategicintentmayactasarallyingcry.Ontheotherhandsloganscanintimedegenerateintomeaninglessness.TheBritishAirwaysslogan“TheWorld’sFavouriteAir­line”maybeanexampleofboththevalueandlimitationsofslogans.BritishAirways,ifchallenged,wouldhevebeeenhardpressedtoprovethisclaim.Duringtheearly1990sBritishAirwayswascertainlysuccessfulatimprovingitscustomerserviceandimage.Bythemiddle1990sBritishAirwayswasreceivinghighratingsinopinionsurveyssuggest­ingthatitwasatleastoneoftheworld’sfavouriteairlines.Thesloganmayhavebeeninstrumental in achieving thispositionand in insiring staff to improve their service tocustomers.Certainlyboththesloganandtheattempttobepassangerfriendlywereveryvisibleforatime.

Figure 1. 3.Influencesonstrategicintent Shareholdrer groups

Inspired guesses Contex

of the future History and culture Ownership structure Corporate values

Strategic Intent Goals Vision Survival Profit Unique for this Growth enterprise Shareholder value

Leadership

The strategy Formulation Process Strategic Assessment Strategic Choice

ЕКОНОМИКА 39

Laterinthe1990s,however,thesloganseemstohavepasseditssell­bydate.BritishAirwaysseemedtobecomemoreconcernedwithpaintingthetailfinsofitsaircraft.Theconnectionbetweencolourfultailfinsandpassangerfavourisobscure.BririshAireays’customerservicenolongerstoodoutfromamongitscompetitors.Thebusinessresultsofthecompanydeclined.Thesloganhadlostitsvalueasastatementofstrategicintent.

Aneffectivestrageic intentcanusuallybeexpressedinrelativelyfewwords–asloganmaybemoreeffectivethanalongdocument.AMission Statementmayusedasameansofpublicizingthestrategicintentofanenterprise.Goodmissionstatementsarepithyandcredible.Whengenuinestrategicintentexist,everyoneisawareofit;themiss­ionstatementisthereforeonlyarecordofwhatisalreadyknownandunderstood.Fewmissionstatementsachievethis.Toomanymissionstatementsconsistofmotherhoodst­atementsorarethesubjectofmildscepticismorevenmirthamongstaff.LucyKellaway(1999)hassuggestedthattheonlywayforacompanytostandoutisbynothavingmiss­ionstatementatallastheyallseemtobethesame.

1. 3. The role of leadership in forming strategic intentThestrategicintentmayreflecttheviewsofasingleinspirationalleader.Suchlea­

derstendtobehiglyvisibleandtosurroundthemselveswithpeoplewhoagreewiththeirvisionofthefuture.Asaresultthestrategicintentbecomescloselyrelatedtotheleaderbutalsowidelysharedandunderstood.ThereareobviousexampleofthisinJackWelchandBillGateswhoareoftenpersonallyassociatedwiththestrategicintentsofGE(USGeneralElectric)andMiscrosoftrespectively.

Unfortunately,strongleaderssometimesfailtorecognizethattheirpersonalobject­ivesmaynotbeavaluewhentheorganizationhasreachedawatershedinitsdevelopment.Atsuchtimestheyneedtomoveonandallowanewleadertotakecontrolofthehelmbutthisrarelyhappens.Forexample,Geneenathinsightthathebuiltaconglomeratethatonlyhecouldmanage.Ittookhissuccessorsmanyflounderingmovestorighttheshiponceheleftandtosteerittocalmerbutequallylucrativewaters.

The case examples illustrate the importanceof leadership indeterming strategicintent.IntheICLcaseexample,itwasRobbWilmot’sleadershipthatcausedICLtoadoptanewandclearlystatedstrategicintentthatdrovethecompanyforward.Conversely,theproblemsofMarks&SpencermighthavebeenaddressedsoonerifSirRichardGreenburyhadbeenlesstotallydominantatatimewhenstrategicchangebecamenecessary.

Itwouldseemthatleadershiphasacriticalroleinformingstrategicintentandthatitmaybeaforceforweaknessaswellasforstrenght.

1.4. Stakeholders and their ability to influence strategic intentStakeholdrersareanygroupwithaninterestintheactivitiesandresultsoftheenter­

prise.Themostobviousstakeholdergroupsareshareholders,managers,employees,andcustomers.Suppliers,bankers, thegovernment,societyat largemayalsobesignificantstakeholders.Shareholdredaregenerallythedominantstakeholdergroup.

Differentgroupsofstakeholderstendtodifferintheirvaluesandhencewilltendtohavedifferentviewaboutwhatthestrategicintentoftheenterpriseshouldbe.

40 ЕКОНОМИКА

Somestakeholdergroupsaremorepowerfulthanothersandsomearemoreinclinedtoexercisetheirpowerthenothers.ItmaybeusefultoclassifystakeholdergroupsonthisbasisasshowninFiugure1.3.

Analysisofstakeholderpowercannotbeprecisebutitisusuallyusefultoidentifythemainstakeholdergroupsandtotoconsiderhowtheirvaluesandexpectationfortheenterprisemaydiffer.Somegroupsofstakeholdermaybelesscoherent thanexpected.Forinstance,amongemployees,thatlongservingmayhavedifferentviewsfromrecentrecruits.Theanalysishasthereforetoconsidertheseasseparatestakeholdergroups.Theroleofmanagementistoachieveastrategicintentthatsatisfiesmostofthestakeholdersoratleastensuresthatnopowerfulstakeholdersarelefttoounhappy.Unexpectedstake­holdergroupsmaysuddenlyformandhavegreaterpowerthanexpected.

Agroupofstakeholderwhorarelygetamentionarethemiddlemanagersofcom­panies.Whiledirectorstendtomakethedecisionsthatoftentakeorganizationsintonewdirections,manyof strategicdecisions thatmakeevolutionarychangepossibledependonthegoodwillofmiddlemanagerstocarrythemthrough.Inattemptingtopursuetheirpersonalambitionsthesemanagerscanderailordivertacompanyfromitschosenstra­tegicdirection.Becausethishappensbystealthitisoftennotdetectedorcorrected.Forexample,twomanagersinchangeofdifferentbusinessunitswhoarecompetingforrec­ognitionwillsetouttosellthevirtuesoftheirrespectiveorganizationsandseeksupportand patronage for their business unit strategies. If, however, resources are scarce, thislobbyingcantakeasinisterturn.Theindividualwiththecashcowmaydivertresourcestoitattheexpenseoftheindividualwiththeemergentstar,thusstarvingthefuturebusinessforshort­termgains.

TheNolan,Nortoncaseexamplegivessomeinsightintostakeholderpowerinpractice.Theowners,principals,andstaffofNolan,Nortonallhaddifferentperspectivesandinterestsaboutthefutureofthefirm.ThesuccessofthemergerwithKPMGdependedon,amongotherthings,balancingthesedifferentperspectives.

Figure 1.3.Modelforanalysingstakeholderpower

High Avoid annoying Consult and involve

Extent of Power

Low Least important Inform

Low HighIntheBMWcasetheinterestsandattitudesoftheQuandtfamilydominatedthede­

cisionstaken,suggestingthatadominantshareholdercansignificantlyaffectthedirectionandfutureofanorganization.

1.5. Impact of contex on strategic intentContexisalsoafactorindeterminingstrategicintent.Someofthemostcommon

waysinwhichcontexmattersareasfollows.

ЕКОНОМИКА 41

a) Organizational history and cultureEveryorganizationhasitsownculture.Thiscultureaffectwhatgetsdone,whythi­

ngsaredone,andhowtheyaredone.Culturesformovertimeasresultofhistoricaleventsandinfluenceofpaticularindividualswholeavetheirmark.Academicsandpracticionershavebothstudiedcorporateculture.Cultureisoffundamentalimportanceindefiningandofteninlimitingstrategicintent.

Therecenthistoryoftheenterpriseisrelevanttounderstandingbothitscultureanditsstrategicintent.Thepatternofrecentperformanceisusuallyimportant.Forinstance,acompanywhichhasbeensuccessfulforalongperiodbutisnowunderthreatreactsdif­ferentlyfromonewhichisbeginningtoexperiencesuccessafteralongperiodofstruggle.Recenttraumaticeventsmayhaveleftspecificscarsinthecultureandbecrucialindefin­ingtheattitudesofkeyindividuals.

Medrgerscausetwodifferentculturestocometogether.Thetwoseparateculturesoftenremaindiscernibleformanyyearsafterthemerger.Intake­overstheacquiringcom­pany’sculturewilltendtodominateandmayeventuallyeradicatetheacquiredcompany’sculture.Evenwhenthetwomergerpartnersaresupposedlyequal,inpracticeonecultureusuallyseemstodominate.

Insomeorganizationsthestrategicintenthasbecomesomuchapartoftraditionthattheydonotneedsloganstotransmitthem.Forinstance,DaimlerBenzhasalong­standingtraditionofexcellenceinengineering.ItisclearapartofofthestrategicintentofDaimlerBenztomaintainthisexcellencewhateveritsbusinessgoalsataparticulartime.

Justasculturecaninfluencestrategicintent,soachangeinstrategicintentislike­lytorequireachangeinculture.ThereisclearlyabalanceonpracticebetweentheviewoftheCulturalSchoolandtheparspectiveviewofstrategies.TheCulturalSchoolwouldholdthatstrategicintentislittlemorethantheexpressionofcultureoftheenterpriseandthatitisculturewhichdeterminesitsfuture.Theperspectiveschoolswouldexpectacha­ngeinculturetobearequirementofaradicallynewstrategicintentandsorequiredel­iberateactiontocauseachangeinculture.

b) Ownership and power structureTheownershipoflargerbusinessisusuallydividedbetweenamixtureofindi­vi­

dual and institutional shareholders.With this form of ownership the drive of strategicintentislikelytobetowardsincreasingshareholdervalue.Themajorinstitutionalshare­holderscannoteaselydisposeoftheirholdingswithoutloweringtheshareprice.Thismayleadthemtoplacespecificdemandsonthemanagementortoseektoreplacemanageres.Individualshareholdersmayvaryintherelativevaluetheyplaceondividendsasagainstincreaseinshareprice.Managershavetounderstandthemixofownershipandthespecificforcesatwork.

Othercommonownershipstructuresincludefamilyfirms,enterpreneurialenterpr­ises,mutuals,andco­operatives.Foreachofthesecases,theownersmayhavedistinctivepurposesthatwillinfluencethestrategicintentoftheenterprise.Familyfirmsareoftenconcerned tomaintain continuityof controlwithin the family.Theymaybeunwillingtoraisecapitalforattractiveinvestmentssincethiswolulddilutefamilyshareholdings.Familyfirmsmaynotconcentrateonmaximizingprofitssinceanadequateflowofprofits

42 ЕКОНОМИКА

tomeettheirownneedsmaybeperfectlyacceptableandlessrisk.Handoverofauthorityfromonegenerationtoanothercanbeaparticularydelicateissueandmaycauseadis­tortioninstrategicintentandstrategyingeneraloverseveralyears.

Inthefounder(orfounders)ofthefirmisstillanactivepaticipantinitsmanagem­ent,thereislikelytobecloseconnectionbetweenthestrategicintentofthefirmandthepersonalobjectivesoftheentrepreneurforhisorherownlifeaimsandstyle.Thismayre­sultindecisionsthatappearirritionalfromthepointofviewofthebusinessasanentity.

Customers,policyholders,ormembersownmutuals,co­operatrives,andassociat­ions.Theownersmaythereforebealargegroupofpeoplewithnonaturalwayofform­ingaconsensusorofapplyingclearpressureonmanagers.Themanagersmaybefreetoactinbroadaccordancewiththeprincipliesonwhichtheinstitutionwasfounded.Thissometimesresultsingreatclarityandsimplicityofintent;atothertimesitseemstoleadtostagnationorsleepiness.

Whilepowermayintheoryemanatefromownership,thisisnotnecessarilythecaseinpractice.Itisusefultostadytherealpowerstructureofthecontex.

1.6. Contrasting views on the nature of strategic intentInsharpcontrasttothisstrategicintentisattheveryheartofstrategy,otherwriters

havesupportedtheviewsofSimon(1964).AndCyetandMarch(1963)andhavedeniedthatitispossiblefororganizationstohaveeitherpurposeorintent.Theirviewisthatonlyindividualscanhaveintentsandpurposes.Theyseeorganizationsasconsistingofanu­mberofindividualswhonegotiatewitheachotherandformtemporaryalliancesthroughcontractswithotherindividuals.Theoutcomesofthesebehaviouralprocessesdeterminethedirectionthattheenterprisetakes.Thisviewoftheworldhasaringoftruthtoanyonewhohasobservedtheworkingsofacompanyboardatclosequarters;individualagendasareoftenasimportantasmaysharedintent;committeesmakedecisionswhichowemoretocompromisethantoprinciple.

Athirdviewisthattheintentofanorganizationisdeeplyembeddedinitsculture.Underthisview,managershaveverylittlescopetomaketheintentanydifferentfromtheembeddedpurpose.Realchangeinintentcanonlyoccurafterachangeincultureandthisnecessarilytaketime.Thereisevidencetosupportthispointofviewfromobservinghowharditisforanyorganizationtomakedramaticchangesinitswayofdoingthings.Forex­ample,IBMwasoutstandinglysuccessfulasaproviderofmainframecomputersandthisculturehasbecomedeeplyembedded.IBMhas,therefore,founditmuchmoredifficulttosucceedinaworldwhereitissellingpersonalcomputersandsservices.Boththesebusi­nessinvolvesellingdifferentproductstodifferentcustomersthroughdifferentchannels.

Thesedivergentviewsonthenatureandpossibilityofstrategicintentmaybemo­reor lessusefuldependingonthecontex,soit isnecessaryto judgehowrelevantandvalideachpointofviewmightbe inanyspecifccontex.MostmanagerswillprobablyfindthemselvesmoreinsympathywiththeAndrews­Hamel­Prahaladperspectivesasastartingpoint.Theywillbewiser,however,iftheyarealsoawarethatthismodelmaynotbethewholetruth.

ЕКОНОМИКА 43

REFERENCES:

1. Andrews,K.R. (1971)The Concept of Corporate Strategy ,(Homewood, Ill.; Ir­win).

2. Bate,P.(1994)Strategies for Cultural Change(Oxford:ButterworthHeine­mann).3. Cyert,R.andMarch,L.(1963)A Behavioural Theory of the Firm(NewYorkPren­

ticeHall).4. Deal,T.andKennedy,A.(1962)Corporate Cultures(NewYork:McGraw­Hilland

Penguin,1988).5. Economist(1998)BehaindBranson,21­27Feb.:(81­3).6. Hamel,G.andPrahalad,C.K.(1989)Strategic Intent,HarvardBusinessReviev,67/3,

May/June.7. HamelG.andPrahald,C.K(1994)Competing for for the Future(Boston:Harvard

BusinessSchoolPress),63­76.8. Hofstede,G.(1991)Culture and Organizations: Software of the Mind(Maidenhead:

MvGraw­Hill).9. Kellaway,L.(1999)Full of Sound and Theory, but Signifuing Nothing,Financial

Times,10May.10. Simon,H. (1964)On the Subject of the Organizational Goal,AmericanScience

Quartely,9June;1­22.11. Trompenaars,F.(1993)Riding the Waves of Culture(London;NicholasBrealey).

Kratak sadržajStrateškanamerajejednaodtriglavnihelemenataprocesastrateškeformulacije.

Strateška namera je interaktivna sa strateškim sadržajem i strateškim izborom uposmatranomprocesu.Strateškanameraseposebnokoncentrišenaciljevepreduzeća ikonačanizborstrategije.Strateškanameramožesevidetikaodeopiramideprocesa.

Strateškanameraopisuještapreduzecenameravadapostaneubudućnosti.Strateškanameraceotkritipojedinačnevizijepreduzećaubudućnostiisetciljevakojićeseostvariti.Strateškiformulisanproces,lideri,steikholdreiikonteks–sviutičunastrateškunameru.

Strateškanamerazavisiodrazličitihapsorpcijagrupasteikholdra,posebnonajvećih.Strateškanameramožetakođebitiuticajnaodstraneistorijepreduzećainjegovevlasničkestrukture.

Strateški formulisan proces mora se koncentrisati na bitne stvari na kojimapreduzećeegzistira.Ciljeviskorouvekuključujupotrebuzapreživljavanjemistvranjemprofita.Najvećibiznisipomažurastiobezbeđenjesvojihsteikholderavrednostima.Velikapreduzećatrebajuvelikestrategijskenamerevišenegodapravenovac.

44 ЕКОНОМИКА

СТРУКТУРИРАЊЕ МАСТЕР БУЏЕТА У НЕПРОФИТНИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА

СажетакБиланс стања, биланс успјеха и биланс токова готовине, као основнидијелови извјештајног сета предузећа, банака и непрофитнихорганизација посједују велики информациони капацитет. Сваки одовихфинансијскихизвјештајајеагрегатзасебе.Билансстањакаофи­нансијско­структурни, односно имовински, Биланс успјеха као агре­гаттоковарентабилитетаиБилансновчанихтоковакаоагрегаттоковаликвидности.Интегралнoобухватањеиисказивањефинансијскеструк­туре, токова рентабилитета и токова ликвидности представљају не­замјењиво средство не само информисања него и планирања послов­но­финансијскихактивностиизвјештајнихентитета.Уовомконтекступројектованибилансуспјеха,планиранибилансстањаипројектованитокновчанихсредставапредстављајукрунупроцесапословно­финансијскогпланирањаифиналнитестусаглашеностиплананепрофитнеентитета.Уовомсмислуонисуипредстављени,скупасаметодологијомњиховеизрадезаНПО. Кључне ријечи: непрофитне организације, буџетирање, мастер буџет

УводБуџетирањејепроцесукомеприпремљениплановидобијајусвојобавезујући

изразуформипројектованихфинансијскихизвјештаја.Непосреданпроизводпро­цесабуџетирањајебуџет,односнодокументкојиимаодговарајућуформу,структуруисадржај.Мастер(главни)буџеткаофиналнипроизводпроцесаоперативногпла­нирања састоји се одмеђусобноповезаних, комбинованихи усаглашенихпарци­јалнихпланова.Главнибуџетсумирапланиранеактивностиукупногбудућегпос­ловања организације, квантифицира очекивања менаџмента у погледу будућегрезултата, новчаних токова и финансијске позиције. Елементи мастер буџета ва­рирају у зависности од величине и врсте организација. Садржај мастер буџета унепрофитној организацији која остварује дио прихода од сопствене дјелатностисадржаваобиприпремуидоношење:1)план(буџета)резултата,представљенуформи

ПРЕГЛЕДНИЧЛАНЦИДрТеодорМ.ПетровићЕкономски факултет – Брчко

ЕКОНОМИКА 45

пројектованог биланса успјеха; 2) план (буџета)финансијске структуре, уформипројектованогбилансастања;3)план(буџета)новчанихтокова,уформиизвјештајаоновчанимтоковимаи4)планкапиталнихулагања.Резултатиоперативнихбуџетасумирајусеуоквирупројектованогбилансауспјеха.Развијањепројектованогби­ланса успјеха претпоставља претходно рјешавање двије дилеме: избор системаобрачунаиизборвременскогпериода.Финансијскибуџетисумирајусеуоквирудвапројектованафинансијска извјештаја: биланса новчаних токова и биланса стања.Плантоковаготовинеимакарактерцјеловитогпројектованогизвјештајакојисадржисваочекиванапримањаииздавањановцатокомбуџетскогпериода.Набилансстањаутичусвиосталибуџетиизбогтогаонапредстављанајсадржајнијипрегледучинкапословањанастањеактивеипасивеорганизације.Планкапиталнихулагањасумирабуџетезаинвестиционепројектеиповезанјесапројектованимбуџетомновчанихтоковаибилансомстања.Притисакјавностизасвевећомодговорношћуменаџераунепрофитном секторуповећавањиховинтерес за знања, управљачке техникеиинструментекојићеимпомоћиупроцесудоношењаодлукаиконтролиостварењаизвршења. Један од основних инструмената који обезбјеђује да се планиранеактивностиреализујујестебуџет.Обликовањемастербуџетаињеговихсаставнихдијеловаприказанојенапримјерунепрофитнеорганизације.

1. Буџет као инструмент планско-контролног процеса у НПО

Планирање и контрола су основне функције менаџмента и ослањају се набуџет као основни инструмент њихове реализације. Ово се односи, прије свега,напословнопланирањеидиосистемаконтролекојисезасниванапоказатељимао финансијској структури. Под пословним планирањем и контролом уобичајеносе подразумијевају организација, технике и поступци помоћу којих се израђују,разматрају и одобравају планови; утврђује одговорност за реализацију планова;предвиђа еластичност планова усљед прилагођавања промијењеним условима;анализирајуодступањаодпланованаосновуконтролерезултатаипредузимајуко­рективнеакцијекаоодговорнаодступањаодпланова.1Заразумијевањесуштинеинамјенепословногпланазначајнајевременскадимензија:краткорочно(оперативно)идугорочно(стратегијско)планирање.Пословниплановдјепосматрамокаопроиз­водоперативногпословногпланирањакојиjесасавнидиоширегпланско­контролногпроцеса(Сл.1).

Претходнасликаприказујетриосновнефункцијебуџетауоквиругодишњегпроцесапланирањаиконтроле:конкретизацијуелеменатастратегијскогпланирањауформигодишњегбуџета;контролаостваренихрезултатаиодговорнаодступањаодплана.2Стратегијскиплановидугорочносуоријентисаниуњимасепостављајудугорочни циљеви и бирају начини за њихово остварење. Оперативни плановитребадабудууфункцијиоперационализацијестратегијскихплановаипредстављајувезуизмеђудугорочнихциљевапостављениходстранетопменаџментаитекућихактивностикојеобезбјеђујуњиховуреализацију.3

1Belak,V.:Менаџерско рачуноводство,Računovodstvo,revizijaifinancije,Zagreb,1995.,str.178.

2Belak,V.:Менаџерскорачуноводство,Računovodstvo,revizijaifinancije,Zagreb,1995.,str.178.

3Малинић,Д.:Рачуноводствене пројекције перформанси предузећа: централно мјесто

46 ЕКОНОМИКА

Слика 1.Планско­контролнипроцесуНПО

Постављање циљева

Развијање стратегија

Стратегијски финансијски план

(буџет)

Оперативно планирање

Парцијални буџети подручја одговорности

Мастер буџет

Мјерење остварења

Извјештавање о остварењима

Контрола остварења

Процес стратегијског

планирања

Процес оперативног планирања

Процес мјерења и контроле

Извор:Малинић,Д.:Рачуноводствене пројекције перформанси предузећа: централно мјесто бизнис плана,Зборникрадова;Финансијско­рачуноводственапрофесијауреформипорескогсистема,СавезрачуновођаиревизораРепубликеСрпске,БањаЛука,2005.,стр.143.

Буџетирање представља процес гдје припремљени планови добијају својобавезујућиформално­квантитатиниизразуформипројектованихрачуноводствених

бизнис плана,Зборникрадова,СРРРС,БањаЛука,2005.,стр.144.

ЕКОНОМИКА 47

извјештаја. Ради се о процесу детаљног пројектовања очекиваних остварења уизабраномбуџетскомпериодукрозразвијањесеријефинансијскихпроцјенабудућихвриједности на нивоу цјелокупне организације. Непосредан производ процесабуџетирања јестебуџет,планскидокументуоквирукогасвициљеви,политикеистратегиједобијајусвојформално­квантитативниизраз,којимсеобичнодефинишунадлежностииодговорностивођењапослаукраткомроку.Каозначајнопланско­контролносредствобуџетиобичноимајуследећекарактеристике:формализованису и подесно структурирани у монетарним и немонетарним јединицама мере;заснивајусенаунапреддефинисанимбуџетскимцјелинама;односесенаодређенивременскипериод;исходиштеимјеурасположивимпотенцијалима,алипримарногледају на будућност и приказују у проформи рачуноводствених извјештаја, докразвијањебуџетаподразумијеваодређенупроцедуруипрецизанкалендародвијањабуџетскихактивности.4

2. Рачуноводствени аспекти мастер буџетаУпроцесустварањаформализованихинафинансијскиммерилимазаснованих

плановаменаџмент се нужно ослања на рачуноводствени информациони систем,као јединипотпуниинформациони систем о организацији.Финансијскемере, неспорећи важност и потребу истицања нефинансијских остварења непрофитнихорганизација, нису једино важне, али су најчешће доминантне и чињеница је даће увијек постојати као веома важан елемент у подручју процјене остварења.Рачуноводственаинфраструктура,методолошкаиизвјештајнаподлогачинипроцесфинансијскогпланирањамогућим.5

2.1. Припрема мастер буџетаМастер (главни, сводни, општи) буџет обично се састоји од већег броја

међусобно повезаних парцијалних буџета који заједно сумирају планиранеактивностибудућегпословања.Елементимастербуџетаварирајуузависностиодвеличине и врсте непрофитне организације (НПО). Садржај мастер буџета НПОкојеостварујуидиовластитихприходаобичнообухвата:планирањеиприпремупословног плана (плана пословног резултата); планирање и припрему планановчанихтокова;планирањеиприпремупланакапиталнихулагањаипланирањеиприпремупланафинансијскеструктуре(биланса).6НајбољиначиндасеобјаснимастербуџетНПОјестедасеобјаснепројектованифинансијскиизвјештајикојигачине,међусобневезеиодносиизмеђуњихпредстављенинанареднојслици(Сл.2).Непостојисамоједан„прави“начиндасепланира.НајбољипроцеспланирањајеонајкојијеспецифичнодизајнираникојиодговарапотребамаконкретнеНПО.Шематскиприказ наСл. 2 је неутралан, не осноси се на конкретнуНПО, али јемогућзамногесаодређенимваријацијама.

4ДетаљнијеСтевановић,Н.,Малинић,Д.,Милићевић,В.:Управљачко рачуноводство,Економскифакултет,Београд,2006.,стр.474.

5Исто,стр.469.6Стевановић,Н.:Системи обрачуна трошкова,Економскифакултет,Београд,2003.,

стр.459.

48 ЕКОНОМИКА

Слика 2.ПроцесразвијањамастербуџетауНПО

План продаје

План производње

План трошкова производње

План трошкова продатих услуга

Трошкови рада

План трошкова продаје

План трошкова управе

План трошкова истраживања и

развоја

Дугорочне прогнозе

План набавке

Трошкови материјала

Општи трошкови производње

Мастер буџет Пројектовани биланс успјеха Пројекције новчаних токова Пројектовани биланса стања

План капиталних

улагања

Извор:ПрилагођенопремаМалинић,Д.:Рачуноводствене пројекције перформанси предузећа: централно мјесто бизнис плана,Зборникрадова,СРРРС,БањаЛука,2005.,стр.148,иСтевановић,Н.,Малинић,Д.,Милићевић,В.:Управљачко рачуноводство,Економскифакултет,Београд,2006.,476.

1.1. План продаје и прихода од продајеУ процесу буџетирања план продаје обично се означава као исходиште за

припремудругихпарцијалнихплановаипредстављанајважнијипојединачнипланупроцесуприпремепословногплана.Имајућиувидуместоизначајпланапродајеупроцесубуџетирања,каопримарнициљевиуовомподручјунамећусесмањењенеизвјесностиобудућимприходима,инкорпорирањепроцјенаменаџментаупланскипроцес,обезбеђењенеопходнихинформацијазаразвијањедругихфункционалнихплановаистварањеосновезаконтролупродајнихостварења.7Поступакпланирањаприхода од продаје производа или услуга реализује се у три фазе. Прва фаза јепредвиђање продаје за будући период са непромењеним садашњим условима. Удругојседоносеодлукесциљемделовањанаобимивриједностреализованихуслугаипроцјењујуефекти.8Утрећојфази,пријеконачногприхватања,планпродајеморадабудетестирандругимплановима.

7 Стевановић, Н., Малинић, Д.: Управљачко рачуноводство, Економски факултет,Београд,2005.,стр.469.

8Анализомпреломнетачке.

ЕКОНОМИКА 49

Проблем постављања реалног плана продаје огледа се у томе што се дотачнихпројекцијадолазивеоматешко.Заовесврхекористесеразличитетехнике:пројекцијапродајезасновананапроцјенименаџмента,пројекцијепродајезаснованенапросуђивањузапослених,пројекцијезаснованенапримјенистатистичкихтехникаисл.Дабипројекцијепланапродајебилереалненеопходнојереспектоватибројнефакторе:захтјевесадашњихипотенцијалнихклијенатаупогледуквалитетауслуга,очекиванеакцијеконкурената,политикуцијена,планиранаулагањаупромотивнеактивностиитд.Упрофитниментитетимаодговорностзаприпремубуџетапродаје,каоизањегов,садржајлоциранајеуоквирумаркетингсектора,међутимкодНПОмаркетингсекторобичнонијезаступљениодговорностзаовајпланприпадатопменаџменту.

Оперативнигодишњипланпродајеуслугаподразумевадетаљнопланирањецјелокупног асортимана пружања услуга, и то не само на годишњем нивоу негои краћим интервалима. Од носилаца буџетског планирања очекују се пројекцијеасортимана пружања услуга како по количини тако и по вредности. У циљуилустрацијецјелокупногпроцесабуџетирањакојиукључујеразвијањепарцијалнихфункционалнихплановаињиховообједињавањеуоквирумастербуџета,полазимоод НПО која у свом асортиману има само две врсте услуга.9 Парцијалне буџетеприпремићемо на кварталном и годишњем нивоу, док ће мастер буџет битиприпремљенсамонагодишњемнивоу.ПолазећиодранијеназначенихпретпоставкипланреализацијеуслугаНПОизсектораобразовањамогаобибитипредстављенкакоследи:

Табела 1.Планпродајеиприходаодпродаје

ЕлементиУслугеА УслугеБ УкупноБрој Вриједност Број Вриједност Број Вриједност

1.Продајнецијене 499 3.2902.Iквартал 41 20.459 ­ ­ 41 20.4593.IIквартал 18 8.982 17 55.930 35 64.9124.IIIквартал 16 7.984 ­ ­ 16 7.9845.IVквартал 1.195 596.305 13 42.770 1.208 639.0756.Укупно 1.270 633.730 30 98.700 1.300 732.430

9УслугеНПОразврстанесуудвијегупе:А­редовнииванредничетворогодишњистудиј(РС)иБ­послиједипломскистудиј(ПС).Цијенеуслугапланирајусенаосновуутврђенихцијенаодстранеуниверзитетазачетворогодишњистудиј,доксуцијенезапослиједипломскистудиј самостално планиране. Планом је предвиђено да се ушколској 2005/2006. години,поред920,упишеи350студенатанапрвугодинуи30студенатанапослиједипломскистудиј.Планираниприходизаосновнистудијагрегиранисуувећегрупе:1)приходиодуписазачетворогодишњистудијостварујусеучетвртомкварталу(100студенатанатеретбуџетаплаћаупис60КМ,самофинансирајућистуденти660КМ,ванреднистуденти630КМистудентипослиједипломскогстудија3.290КМ.Пријаваиспитавршисеусвакомкварталупозавршенојнастави из једносеместралних предмета, а планом се предвиђено да ће 80% од укупногброја уписаних студената пријавити све испите у првом испитном року, да је пролазностнаиспитима50%одбројапријављених,ацијенапријавеиспита5КМзачетворогодишњи,док је за последипломски студиј 50КМ.Планирано је да у току једне године дипломиранајмање21студентидајеуплатазапријавудипломскограда100КМ.Приходикојисумањезначајниизостављенисуизплана:накнадезаувјерења,исписсастудија,издавањедиплома.Назначенибројизвршенихуслугапопојединимкварталимајеуслованпоштотребаиматиувидупродајнецијенеиукупноостварениприход.

50 ЕКОНОМИКА

Узависностиодпланско­контролнихпотребауконкретномслучајуструктурапланапродајеможебитиконципирананаразличитеначине.Похоризонталиплансеможерашчланитипомјесецимаилиподругиминтересантнимвременскиминтер­валима.ВременскиинтервалисупосебноинтересантнизаНПОкојомилуструјемонашаизлагања,кадасеплансастављазапериод1.октобартекућедо30.септембарнареднегодине.Увременскоминтервауоктобар­децембартекућегодинеостварујесепреко80%укупнихгодишњихвластитихприхода,доксеупериодуI­IXнареднегодинеостварујемањеод20%планиранихвластитихприхода,штозахтијевапажљивопланирањетоковаготовине.Удијелукојисеодносинацијене,планпродајеморауважаватипрописанецијенеимогућностплаћањешколаринеувишерата.

1.2. План трошкова продајеПлан пружања услуга који садржи информације о асортиману, количини,

вриједностиивременскојреализацијиутијесној јевезисапланираномпродајом.Логичан редослијед, након састављања плана продаје, налаже развијање планатрошковапродајеуслугаињеговоусклађивањесапланомпродаје.Припремаовогпланазапотребемастербуџетаподразумијеваспецифицирањеобимаиасортиманатрошковапродајеуслуга,каоодговорназахтјевекојисусадржаниупланупродаје.Докјеупрофитниментитетаполитиказалихавеомаосјетљивпроблемитангирасвефункције,значајноутиченадобитнаостварења,коднајвећегбројаНПОзалихенисузначајнеинисуобичнонисуниприказане.

Планирањетрошковапродајеуслугаукључујепланирањетрошковадиректногматеријала,трошковадиректноградаиопштетрошковепродајеуслуга,узрјешавањеспецифичнихпроблемањиховогпланирања.Захтјевиконтроленалажуаналитичкопланирање трошкова по врстама услуга и изабраним временским интервалима,каоиприпремупосебногбуџетатрошковапродатихуслуга.Неопходнојеправитиразлику између директних и индиректних трошкова услуга. Директни трошковипредстављајутрошковекојисенепосреднозарачунавајупојединимуслугама(учин­цима) НПО, док се индиректни (општи) трошкови могу зарачунати појединимуслугамапомоћупажљивоодабранихусловнихбаза.

Планирањетрошковадиректногматеријалаимазациљдасеутврдепотребниутрошци(количине)итрошковидиректногматеријалауциљуизрадепланапословногрезултата и плана набавке материјала. Припрема плана трошкова директног ма­теријалаукључујепознавањетрикључнаинформационаинпута:планираниобимпружањауслугаубуџетскомпериоду,планиранупотрошњуматеријалапојединициуслуге и очекиваненабавнецијенематеријала.10Док је у профитним ентитетиманајосјетљивијипроблемутврђивањепотребногматеријалазапроизводњујединицепроизвода, уНПОстандардизација сеобичновршиискуственимстандардиманаосновупретходнихпериода.Поредстандардизованихутрошака,утврђивањетрош­кова захтијева познавање и цјеновне компоненте трошкова материјала, односнонабавних цијена. Полазећи од плана трошкова пружања услуга, од претпоставкеда засвакуврстууслугеучествујесамо једанматеријал,да је засвакиматеријалутврђенастандарднапотрошњавриједносноизражена,дасенезахтијевапланирањенегативниходступања,унашемслучајуплантрошковадиректногматеријаламогаобидасадржиформалниизразкаоштоприказујетабела2.

10 Стевановић, Н., Малинић, Д.: Управљачко рачуноводство, Економски факултет,Београд,2005,стр.479.

ЕКОНОМИКА 51

Плантрошковадиректногматеријалаисказанзаобрачунскипериодуукупномизносудиректноутиченасадржајсватриизвјештаја11којачинемастербуџет,алинемазначајкаоупрофитниментитетима.УслучајунашеНПОтрошковидиректногматеријала учествују са 2,61% у планираним приходима од извршених услуга уцијелом буџетском периоду, односно 26.300 КМ распоређеним по кварталима.Планирањетрошковазарадапретпостављаразматрањеразличитихчинилаца:посто­јећибројзапосленихусталномрадномодносу,бројзапослениудопунскомрадномодносу,број запосленихпоуговоруораду,динамиказапошљавањаприправника,улагање у образовање запослених, обављање специфичних послова од странепојединихзапосленихисл.Овитрошковиморајусепланиратинаразличитимни­воима: нанивоууправљачког врха, нанивоу запосленихунаставномпроцесу саразличитимзвањима,запосленеуадминистрацији,запосленеуобављањупомоћнихпословаисл.Пажњуусмјеравамонадиректнетрошковебрутозарадазапосленихкоднепосредногпружањауслуга,доксуосталитрошковирадаиндиректногкарактераипредстављајусаставнидиопланаопштихтрошкова.12

Табела 2.Плантрошковадиректногматеријала

Елементи Мат.појед.

Наб.цијена

Трошакпојед.

Квартали СвегазагодинуI II III IV

IУслугаАПланиранеуслуге 41 18 16 1.195 12701.МатеријалX 2 10 20 820 360 320 23.900 25.400IIУслугаБПланиранеуслуге 17 ­ 13 301.МатеријалY 2 15 30 ­ 510 ­ 390 900IIIУкупнитрошковимат. 820 870 320 24.290 26.300IVТрошковиповрстама 820 870 320 24.290 26.3001.ТрошковиматеријалаX 820 360 320 23.900 25.4002.ТрошковиматеријалаY ­ 510 ­ 390 900

Ако имамо у виду потребе контроле, онда план трошкова директног радатребаприпремитиповрстамауслугакакобибиламогућаконтролатрошковапла­та, контрола трошкова сваке услуге, по ужим центрима одговорности у оквирупружања одређених услуга и краћим временскиминтервалима, како би биламо­гућа контрола по подручјима одговорности и њихових менаџера. У профитниморганизацијама и НПО које остварују властите приходе, у оперативном смислу,

11Билансстања,билансуспјехаибилансновчанихтокова.12 Директне зараде у бруто износу утврђене су на основу просјечне цијене рада

из претходног периода. За 32 наставника и 10 сарадника, пошло се од претпоставке да унаставном процесу учествују са 60 часова наставе и 36 часова на испитима, да је брутомјесечнаплатанаставника1.171,42КМасарадника700,00КМ(уовајизносукљученесуииндиректне(режијске)зараденаосновуукупногбројараднихсатиутокугодине,засвенаставнике(редовни,ванреднипрофесоридоцент)исараднике(вишиасистент,асистент)утврђенајепросјечназарадабезобзираназвање.

52 ЕКОНОМИКА

обрачун трошкова зарада израде захтијева три кључна информациона инпута:планираниобимреализацијеубуџетскомпериоду, стандардновријемеизрадепојединиципроизвода13ипланирануцијенупочасу.14

Запрепознавањепропорционалноститрошковаињиховоукључивањеуин­терниобрачунскисистем,тј.системпланирањаиконтролутрошковаипословногрезултатаододлучујућегзначајајеначинизражавањаактивностиуодносунакојусеиспољавапропорционалносттрошкова,тј.изборврстаијединицањиховемјерекојестојеусразмјерномодносусваријабилнимтрошковима.15Стандардизовањезарадаизраде укључује стандардизовање количине директног рада по једници услугеимјестима трошкова.Док је стандардизовање помјестима трошкова изводљиво,стандардизовањезарадаизрадепојединициуслугеуНПОизобластиобразовањанијеуобичајено.Поштосеобрачунзарадавршипримјеномуговоренецијенерадапо часу илимјесецу за вријеме радника проведено на раду независно од учинкакојионзатовријемеоствари,овитрошковинепоказујуваријабилностпремаобимуактивности.Намјестунесталихваријабилнихолатаизрадеступаприближноистислојдодатних„фиксних“трошковаплатарежије.

Носилац резултата, дакле, прихода и на одговарајући начин конципиранихтрошковајестеуслугаилипроизвод.Билодасупродајнецијенеуслуга,тј.њиховијединичниприходиодређенина тржишту, билода се доњих треба доћина базитрошкова, остаје проблем утврђивања трошкова по носиоцима, а то је основнизадатаккалкулације.Уколикојеупитањупотпунаалокацијатрошковананосиоце,директнитрошковирадамогусеалоциратинауслуге,каоконачнеучинке.Развијањеплана трошкова зарада обрачунатих по стварним трошковима претпоставља по­везивањепланиранихуслуга,потребногвременаипланиранихцијена запотребекварталногразвијањапарцијалнихпланова,штојеквантитативноисказаноутабели3.Састановиштаносилацатрошковаовакоутврђенплантрошковадиректноградапослужићекаокључзаалокацијуопштихтрошковауслугананосиоце.

Табела 3.Плантрошковадиректнограда

ЕлементиКвартали

СвегазагодинуI II III IV

УслугаАПотребновријеме 1.100 1.466 550 916 4.032Цијенапочасу 73,33 73,33 73,33 73,33 73,33Укупнитрошкови 80.640 107.520 40.320 67.200 295.680УслугаБПотребновријеме ­ 80 10 50 140Цијенапочасу ­ 150 150 150 150Укупнитрошкови ­ 12.000 1.500 7.500 21.000Укупнитрошковирада 80.640 119.520 41.820 74.700 316.680

Планопштихтрошковасадржитрошковекојисувезанизафункцијупружањауслуга,алисеонинемогудиректновезатизапојединеуслуге.Радисеоразличитим

13 Вријеме по јединици услуге је 45 или 60минута, а трошкови нису варијабилнипремаобимуактивности.

14 Стевановић, Н., Малинић, Д.: Управљачко рачуноводство, Економски факултет,Београд,2005.,стр.482.

15Исто,стр.73.

ЕКОНОМИКА 53

трошковима како у погледу врста тако и у погледуњиховог понашања у односуна обим активности. У односу на обим, општи трошкови производње понашајусе варијабилно, фиксно или мјешовито.Најједноставнији начин планирања овихтрошковајењиховозаснивањенаисторијскимтрошковимаимогуихпримјењиватиНПОкојеимајуустаљенобимактивностиирелативностабиланизносовихтрошкова.ПланопштихтрошковазапотребеизрадепословногпланаупрофитниментитетимаиНПОса властитимприходимаинаосновуњиховогпретежног карактераможеиматисљедећиформалниизраз:

Табела 4:Планопштихтрошкова16

ЕлементиКвартали Свегаза

годинуI II III IVIОпштиваријабилнитрошкови 61.916 38.456 97.226 105.846 303.4441.Индиректниматеријал 1.400 1.120 400 2.920 5.8402.Индиректнирад16 52.816 25.936 93.136 66.256 238.1443.Енергија 2.080 960 880 3.040 6.9604.Одржавање 500 200 250 350 1.3005.Путнитрошкови 5.120 10.240 2.560 33.280 51.200IIОпштификснитрошкови 4.050 4.050 4.050 4.050 16.2001.Осигурање 1.550 1.550 1.550 1.550 6.2002.Осталификснитрошкови 2.500 2.500 2.500 2.500 10.000IIIУкупниопштитр.услуга(I+II) 65.966 42.506 101.276 109.896 319.644

УслучајуНПО,примјенакњиговодствено­техничкеметоде запотребе ало­кације трошкова на носиоце и стандардизовања по јединици услуга, наведеневрсте трошкова потребно је рекласификовати на варијабилни и фиксни дио. Каопропорционалнетрошковетребастандардизоватитрошковеиндиректоногматери­јалаитрошковеенергије,поштосењиховнајвећидиоодносинапроизводнамјестатрошкова,докосталинаведенипримарнитрошковиимајуфиксникарактер.Дакле,планираниукупниопштификснитрошковипројектованинагодишњемнивоуизно­се306.844КМ,докпојединициучинказауслугуАизносе233,50КМазауслугуБ343,23КМ.17

16Трошковииндиректноградазанаставникеутврђенисукаоразликаизмеђуукупнихчасова(160x12=1.920часова)идиректнихчасоварада(96)водећирачунадасуукупнебрутозарада449.824КМ.Наистиначинутврђенисуиндиректнитрошковизарадазасараднике,каоразликаизмеђуукупнихбрутозарада(84.000КМ)идиректнихзарада(52.800КМ).Распоредтрошковаиндиректнихзарадапокварталимаизвршенјесразмјернобројуостваренихсатииниректнограда.

17Укупнификснитрошкови306.844КМ:4.172директнихчасовауслуга=73,548418КМ/час. Услуга А = 4.032 часова x 73,548418 КМ = 296.547,221476 : 1.270 (студената) =233,501749КМ.УслугаБ=140часоваx73,548418КМ=10.296,778520КМ:30(студената)= 343,225951. Индиректни рад обрачунат је као разлика између директних часова рада иукупног годишњег фонда часова рада наставника и сарадника. Просјечна мјесечна брутозарада наставника износи 1.171,42 КМ, а сарадника 700 КМ. Путни трошкови заснованисунаисторијскимтрошковима, електричнаенергијаобрачунатапопросјечнојцијени0,80КМ/КWхнаоснову8.700КWhутрошенихупретходномпериоду,осигурањезапосленихистудентепропорционалнојераспоређенопокварталимакаоиосталификснитрошкови.

54 ЕКОНОМИКА

1.3. План набавке материјалаПланомнабавкеспецифициајусеколичинематеријалакојетребанабавити,

врстематеријала,вриједностивријемекада јенабавкенеопходнореализовати.Упрофитниментитетимапостојањедиректневезеизмеђупланапроизводњеипот­рошњедиректногматеријалаиколичинакојетребанабавитинедозовољавастав­љањезнакаједнакостиусљеддефинисањаполитикезалихакојатребадаапсорбујеразлике.УНПОпостојимогућностсинхронизацијенабавкепотребногматеријаласапотребамапружањауслугаикоришћењаконцептаjust­in­time(JITсистем).18Имајућиувидупројектованепотребезаматеријаломсадржанеупланутрошковадиректногматеријала,очекиваненабавнецијенеипотребезаиндиректнимматеријаломкојипратипроцесреализацијеуслуга,припремљенпланнабавкеимасљедећиизраз:

Табела 5:Планнабавке(директногииндиректног)материјала

ЕлементиКвартали

СвегазагодинуI II III IV

Материјал„X“ 820 360 320 23.900 25.400Материјал„Y“ ­ 510 ­ 390 900Индиректниматеријал„З“ 1.400 1.120 400 2.920 5.840Вриједностукупненабавке 2.220 1.990 720 27.210 32.140

Дабисезадовољилизахтјевифлексибилностипотребнојеодвојенопланиративаријабилнеификснетрошковенабавке.Планирањеваријабилнихтрошковаупро­јектовању пословног резултата полази од претходно планираних набавки и стан­дарднихтрошкованабавкепојединициматеријалачијипроизводпоказујеукупнопланираниизносваријабилнихтрошкованабавкезанаступајућипериод.Поштосеистовременонабављасадиректнимматеријаломуплансмоуврстилиипланиранеколичинеиндиректногматеријалакојисекористиууправииадминистрацији.

1.4. План трошкова продатих услугаПројекција остварења НПО у датом буџетском периоду подразумијева

супротстављање пројектованих прихода од продаје услуга трошковима продатихуслуга и трошковима периода. Пошто су приходи од продаје одређени планомпродаје услуга, а трошкови периода функционалним плановима производних инепроизводнихподручјаодговорности,потребнојеутврдитиизнострошковауслугакојесеубуџетскомпериодуодносенареализованеуслуге.Овитрошковисадржанисуупланутрошковадиректногматеријалаиплануопштихтрошковапроизводње.У нашем случају, када нема почетних и крајњих залиха, односно када је обим„произведених“ услуга једнак обиму продатих, постоји једнакост између планатрошкова„произведених“услугаипланатрошковапродатихуслуга.Упрофитниментитетима оваква ситуација је прије изузеак него правило, али је уобичајена умногимНПО.

У опредељењу за начин обрачуна трошкова по јединици избор може битиизмеђуразличитихваријантиапсорпционихинепотпунихтрошкова.Опредељујућисезаобрачунпостандарднимваријабилнимтрошковимауприпремимастербуџетаињеговихпредностиуодносунадругесистемеобрачуна,примијенићемообрачунски

18Horngren,C.,Foster,G.,Datar,S.:Osnove troškovnog računovodstva, upravljački aspekt,URRFBiH,Sarajevo,2002.,str.841­869.

ЕКОНОМИКА 55

системкојипретпостављаобрачунваријабилнепрозводнецијенекоштања.Поштосуопштиваријабилнитрошковипроизводње19планираниуизносуод12.800КМ,присастављањукалкулацијенеопходноихјеалоциратинапојединеуслуге,каоштопоказујенареднипреглед.

Табела 6:АлокацијаопштихваријабилнихтрошковапремадиректнимчасовимарадаЈединицеуслуга

Директничасовирада Учешће Укупни

ОВТОВТпојединици

1.270 4.032 0,9664 12.369,92 9,7430 140 0,0336 430,08 14,34­ 4.172 1,0000 12.800,00 ­

Након распоређивања општих варијабилних трошкова по врстама услугасачињавасекалкулацијатрошковапојединициреализованихуслуга.

Табела 7:Калкулацијастандардневаријабилнепроизводнецијенекоштања

ЕлементиУслугеРС­1.270 УслугеПС­30Укупнитрошкови

Трошакпојединици

Укупнитрошкови

Трошакпојединици

1.Трошковидиректногматеријала 25.400,00 20,00 900,00 30,002.ОВТуслуга 12.369,92 9,74 430,08 14,343.Производнацијенакоштања 37.769,92 29,74 1.330,08 44,34

Плантрошковапродатихуслугазавршавасљедећимформалнимизразом:

Табела 8:ПлантрошковапродајеЕлементи Планиранапродаја Цијенакоштања Вриједност1.УслугаА 1.270 29,74 37.769,922.УслугаБ 30 44,34 1.330,083.Трошковипродатихпроизвода

1.300 39.100,00

1.5. План трошкова маркетингаТрошкови маректинга, заједно са општим трошковима управљања и адми­

нистрације,припадајугрупинепроизводнихтрошкова.Рачуноводствоодговорностиупроцесупланирања,мјерењаиконтролеоветрошковетретиракаодискреционецентрерасхода.Унепрофитнојарениуспјешнамаркетингстратегијаорганизацијамаомогућавајудапостигнусвојемисије,циљевеидафокусирањемнапотребесвојихчланова обезбиједи дугорочну финансијску стабилност. Са маркетиншке тачкегледиштапостојечетирикритичнаелементаозначенакао4Пилимаркетингмикс.

Организације у непрофитном сектору мање су склоне развоју и тестирањунових производа, програма и услуга или ажурирању и модернизацији старих.У организацијама које остварују профит много новца троши се на промоцију.Непрофитни сектор располаже мањим износом средстава која се морају рацио­налнијетрошитиивишекористибесплатнеуслугемедија.ТијесниодносизмеђуцијенеистварневриједностинијенигдјеочигледнијикаоуконкурентскомсвијетуНПО.Често је тешко одредити стварну вриједност различитих активностиНПО,

19Трошковииндиректногматеријалапланирануизносу5.840КМ, а енергије 6.960КМ.

56 ЕКОНОМИКА

факултета, болница. Потрошач који покушава да направи разлику између двијеорганизацијенаистомпољуможепонекад закључитидаоначија јецијенавећа,заправо, нудибољипроизводилиуслугу.Коначни елемент умаркетингмиксу јемјесто,локацијанакојојјепроизводилиуслугадоступанпотрошачу.МногеНПОсхватиле суда, акопотрошачи, клијентииличлановинемогу,илинеће, дадођуусједиштаорганизације,организацијамора„однијети“производеиуслугењима.Развијање одговарајућег система дистрибуције производа или услуга постаје свеважнијеунепрофитномсвијету,каоштослучајиупрофитнимкомпанијама.20

Полазећиодпретпоставкедасерадиодискрециономцентрурасходаине­посредном везивању трошкова за двије врсте услуга, у оквиру једног подручјаодговорности, план трошкова маркетинга изгледа каошто приказује наредна та­бела:

Табела 9.Плантрошковамаркетинга

ЕлементиКвартали Свегаза

годинуI II III IV1.Трошковирекламе ­ 500 500 ­ 1.0002.Осталификснитрошкови ­ 200 1.000 ­ 1.200Укупно ­ 700 1.500 ­ 2.200

Пажљивим сагледавањем трошкова маркетинга може се уочити да се уњиховој структури појављују фиксни трошкови, дискрециони фиксни трошкови,варијабилнитрошковиимјешовититрошкови.Имајућиувидудапланираниизнострошковамаркетингачинисамо0,22%планиранихприходаодпродајеуслугаНПОу садашњемконкурентскомокружењумаркетиншкимактивностиманеопходно јепосветитизначајновишепажњекадапојединењиховеактивностипостајусвевишепрофитне.

1.6. План трошкова општег управљања и администрацијеТрошкови управе и администрације сматрају се најчешће фиксним трош­

ковима,полазећиодпретпоставкедајеучешћеваријабилнихтрошкованезнатно.Запланирањеовихтрошкова,каостартнаоснова,најчешћесеузиманиворасходаизранијегпериодакоригованзапланиранеактивностикоједоводедоњиховогповећањаилисмањења.Полазећиодпретпоставкедасетрошковиопштегуправљањаиадми­нистрацијепланирајуповрстама,првонагодишњемнивоу,аондараспоређујууједнакимизносимапокварталима,плановихтрошковамогаобидаимасљедећиизраз:

Табела 10.Плантрошковаопштегуправљањаиадминистрације

ЕлементиКвартали Свега

загодинуI II III IV1.Канцеларијскиматеријал 1.700 1.700 1.700 1.700 6.8002.Платеадминистративногособља 17.450 17.450 17.450 17.450 69.8003.Трошковислужбенихпутовања 250 250 250 250 1.0004.Трошковирепрезентације 650 650 650 650 2.600

20Wolf,T.:UpravljanjeneprofitnimorganizacijamauXXIvijeku,Simon&SchusterInc.,NewYork,1999.,p.169.

ЕКОНОМИКА 57

5.Трошковиосигурања 900 900 900 900 3.6006.Трошковикомуникационихуслуга

250 250 250 250 1.000

7.Укупнитрошкови 21.200 21.200 21.200 21.200 84.800Сама природа трошкова управе и администрације искључује могућност

стандардизацијеуистомобимуисаистимстепеномпрециностикаонаподручјупроизводњеилипродаје.Заодређенеактивностиовефункцијемогућејеутврдитиучинкеистандарднетрошковештознатноолакшавапоступакњиховогпланирањаиконтроле.Поправилу,тосурутинскипословикојисеучесталопонављајуиимајумањеиливишетехничкикарактер.21

1.7. План капиталних улагањаПлан капиталних улагања (капитални буџет) представља дугорочни буџет

којисадржипланиранеинвестицијеињиховвременскираспоредупериодудужемод годину дана. Инвестиционе одлуке припадају групи најважнијих одлука коједоноси менаџмент НПО. Карактеристични примјери таквих одлука у НПО јесунабавканове опреме, улагањеуинфраструктуру, улагањауизградњу, адаптацијуили реконструкцију грађевинских објектата и сл. Пошто су одлуке о улагању уфиксна средства једном донесене и динамизиране, њихова реализација треба дабудеукљученаутекућефинансијскеплановедабисеблаговременообезбиједилапотребнановчанасредства,штоилуструјесљедећитабеларниприказ:22

Табела 11.Плантрошковакапиталнихулагања

ЕлементиКвартали Свегаза

годинуI II III IVГрађевинскиобјекти ­ ­ ­ 30.000 30.000Свега: ­ ­ ­ 30.000 30.000

Из плана се види да НПО предвиђа адаптацију грађевинских објеката учетвртомкварталутекуће годинекоја требадабудефинансиранаиизсопственихизвора. Оперативни пословни план у том смислу мора да прихвати планираникварталнииздатакидатестираизводљивосттаквеактивности,аштотребаданађесвојемјестоиуплануновчанихтоковазадатугодину.

1.8. План новчаних токоваПланновчанихтоковаобухватапланиранапримањаииздавањаготовинеза

наступајућипланскипериод.Свипословнидогађајикојисусадржаниупретходнимплановиманадиректанилииндиректанначинодређујувриједностикојећебитисадржане у пројектованом билансу стања, билансу успјеха и билансу новчанихтокова.Тозначидајепланновчанихтоковаускоповезансаосталимпарцијалнимплановима, са планомпродаје и сњимповезаним планомнаплате потраживања,планом трошкова, планом набавке и из њега изведеног плана плаћања обавезадобављачимаипланомкапиталнихулагања.

21Красуља,Д.,Иванишевић,М.:Пословне финансије,Економскифакултет,Београд,2004.,стр.143.

22Исто,стр.144.

58 ЕКОНОМИКА

Упрофитниментитетиманајвећиприливготовинеочекујесеодприходаодпродајепроизводаиуслуга.УвећиниНПОприливготовинеочекујесеизбуџетави­шихилинижихпотрошачкихјединица,докнекеНПОостварујуивластитеприходе.Поштосеприходиодизвршенихуслугаостварујууготовини,примањаготовинекоинцидирају садинамикомприхода.УзприходеодпродајеиприходеизбуџетауНПОмогупостојатиидругипотенцијалниизвориготовине,приливипоосновудонација,продајесталнихсредстава,грантови,приходапоосновукаматаисл.

Уприпремањупланановчанихтоковамогућасудваприступа.Први,методадиректног утврђивања готовинских токова и намјера детаљног праћења кретањаготовине која настаје као посљедица примања и издавања која су предвиђена упарцијалнимплановима, апогодна је заупотребуупроцесукраткорочногопера­тивног планирања (буџетирања).23Други приступ развоја плана готовине ­ инди­ректна метода или финансијско­рачуноводствени приступ, користи се за потребедугорочног пословног планирања. Имајући у виду саму структуру извјештаја оновчанимтоковимапоиндиректнојметоди,чиниседаонанијепримјереназаНПОпошто почиње од нето добитка, који није крајњи циљ пословањаНПО и зато јеопредјељење за састављање плана токова готовине који се заснива на директнојметоди.Уоперативномсадржају,непосредномсастављањупланатоковаготовинепретходи припремање парцијалних буџета прилива и одлива који произилазе изпланапродајеиплананабавке,доксуодливиусловљенитрошковимарада,општимтрошковимапружањауслуга,трошковиманепроизводнихфункцијаипланиранимкапиталнимулагањима,којисемогудиректнопреузетиупланновчанихтокова.Подпретпоставкомдасесвиприходиодпродајенаплаћујууготовиниидасеприходиизбуџетавишепотрошачкејединицедозначавајуунаредноммјесецузапротеклимјесец,приливисемогуприказатикакослиједи:

Табела 12.ПланочекиваногприливаготовинеодпродајеиприходаизбуџетаРС

ЕлементиКвартали Свегаза

годинуI II III IV1.ПриливиизбуџетаРепубликеСрпске 50.000 75.000 75.000 75.000 275.0002.Приливиодпродајеупрвомкварталу 20.459 20.4593.Приливиодпродајеудругомкварталу 64.912 64.9124.Приливиодпродајеутрећемкварталу 7.984 7.9845.Приливиодпродајеучетвртомкварталу 639.075 639.0756.Укупниприливи 70.459 139.912 82.984 714.075 1.007.430

Полазећи од претпоставке да се обавезе према добављачима за материјалплаћајуунаредномзапретходникварталисвепренесенеобавезеизмирујудокрајагодинеизпретходнегодине,очекиваниодливготовинепоосновутрошковадиректногииндиректногматеријаламожемоисказатисљедећимтабеларнимприказом:

Табела 13.Планочекиваногодливаготовинепоосновунабавкематеријала

ЕлементиКвартали Свегаза

годинуI II III IV1.Одливизанабавкуматеријалаизпретходнегодине24

2.323 2.323

23 Стевановић, Н., Малинић, Д.: Управљачко рачуноводство, Економски факултет,Београд,2005.,стр.504.

ЕКОНОМИКА 59

2.Одливизанабавкуупрвомкварталу ­3.Одливизанабавкуудругомкварталу 2.220 2.2204.Одливизанабавкуутрећемкварталу 1.990 1.9905.Одливизанабавкуучетвртомкварталу 27.930 27.9306.Укупниодливи 2.323 2.220 1.990 27.930 34.463

Припремљени план новчаних токова, у који су инкорпорирани парцијалнипланови одлива готовине по основу бруто трошкова зарада, општих трошковапроизводње,трошковамаркетинга,трошковауправеиадминистрацијеитрошковакапиталнихулагања,представљенјеунаредномтабеларномпрегледу.24

Табела 14.Планновчанихтокова

ЕлементиКвартали Свегаза

годинуI II III IVIНовчаниприливи1.Готовинанапочетку25 406.416 332.771 295.357 199.745 406.4162.Приливипоосновупродаје 20.459 64.912 7.984 639.075 732.4303.ПриливиизбуџетаРепубликеСрпске 50.000 75.000 75.000 75.000 275.0004.Планираниприливи(1до3) 476.875 472.683 378.341 913.820 1.413.846IIНовчаниодливи1.Набавкадиректногматеријала 2.323 2.220 1.990 27.930 34.4632.Брутоплатеинакнадезапосленим26 141.781 158.906 155.906 209.208 665.8013.Општитрошковипроизводње ­ 11.750 15.450 48.460 75.6604.Општитрошковимаркетинга ­ 700 1.500 ­ 2.2005.Трошковиуправеиадминистрације ­ 3.750 3.750 7.500 15.0006.Капиталнаулагања ­ ­ ­ 30.000 30.0007.Планираниодливиготовине(1до6) 144.104 177.326 178.596 323.098 823.1248.Готовинанакрају(I4­II7) 332.771 295.357 199.745 590.722 590.722

2526Наосновупримањаииздавањаготовинемогућејекрајемсвакогпериода,односнокварталаилимјесецапроцијенитисалдоготовине.Уколикоутокунекихпериодапримањанисудовољнадапокријуукупнаиздавања,требасачинитипланфинансирања, односно позајмљивања средстава. План финансирања својствен јепрофитнималинеиНПО.Међутим,уколикосепојавинедостатакготовине,НПОнису склоне финансирању из кредитних средстава већ се прије опредјељују запролонгирањуроковаисплатазарада,посебноувријемегодишњиходмора.27

24 Из биланса стања на дан 31.12.200x. преузет је износ одлива за набављениматеријал.

25Износготовиненапочеткугодинепреузетјеизбилансастањанадан31.12.2004.26Укупнитрошковибрутозарадазапосленихуизносуод665.801КМраспоређенису

покварталима.Запрвикварталбрутозарадезапосленихизносе150.906КМ,доксуобавезепремазапосленимизпретходнегодинеизносиле41.177КМ.Поштосезарадезапретходнимјесецисплаћују до крајанаредногмјесеца, пренесениизносиз 2004. годинеи 2/3 брутозарадаупрвомкварталунареднегодинеизносе141.781КМ.Пренесениизнос50.302КМизпрвогкварталаи2/3износаиздругогкварталачине158.906КМисплаћенеудругомкварталу.Брутозарадезатрећеиквартализрачунатесунаистиначинкаоизадругиквартал.Зачетвртиквартализвршенајеисплата1/3зарадаизтрећегкварталаиукупанизносзачетвртиквартал31.12.2005.

27Штосеобичнопојављујеутрећемкварталутекућегодине.

60 ЕКОНОМИКА

1.9. Планирани биланс успјехаУ оквиру пројектованог биланса успјеха обједињују се бројни парцијални

буџетиприходаитрошкованасталикаорезултатпланиранихактивностиуокви­руорганизацијеињенихподручјаодговорности.Тестирањеприхватљивостипро­јектованих активности организације у изабраном буџетском периоду, започето уплану токова готовине, наставља се у пројектованом билансу успјеха28 који имакарактер прелиминарног плана све док не издржи тестирање прихватљивостианализомпреломнетачке.Развијањепројектованогбилансауспјехатражирјешавањедвије дилеме. Прва се односи на избор обрачунског система, а друга на изборвременскогпериода.ЗарјешавањепрведилемеопредијелилисмосезапримјенуСОпостандарднимваријабилнимтрошковимазбогњеговихпредностиупланирањуиисказивањурезултата.Ипак,остајепроблемупоредивостипројектованогбилансауспјеха са званичним билансом успјеха. Планирани биланс успјеха може се са­чињаватианалитичкипокварталимаилимјесецима,штојеусловљеноуправљачко­информационим захтјевима.Уколико се занивана директнојметоди, план токоваготовинеможепоучесталостидапратибилансуспјеха,међутим,уколикосезасниванаиндиректнојморасесачекатисастављањепројектованогбилансастања.Полазећиодинформацијакојесадржепретходнипарцијалниплановииплантоковаготовине,каокрунапроцесапланирањапојављујесепројектованибилансуспјеха:

Табела 15.ПројектованибилансуспјехапоСОпостандарднимваријабилнимтрошковимаРб Елементи Износ1. Приходиодизвршенихуслуга 732.4302. Приходиизбуџета 275.0003. Свегаприходи(1+2) 1.007.4304. Трошковиреализованихуслуга 39.1005. Контрибуционирезултат(3­4) 968.3306. Фикснитрошкови(60+61+62) 710.52460. Фикснитрошковипроизводње 623.52461. Фикснитрошковимаркетинга 2.20062. Фикснитрошковиуправеиадминистрације 84.8007. Неторезултат–вишакприходанадрасходима(5­6) 257.806

Планско­контролне недостатаке основног облика маргиналног обрачунау НПО могао би да отклони рачун постепеног покрића фиксних трошкова и дапремостигепизмеђуСОпостандарднимваријабилнимтрошковимаиСОпопунимстандарднимтрошковима,њиховимприближавањемикомбиновањем.Идејаједасеизконтрибуционогрезултатауслугеневршипокрићеукупнихфикснихтрошковакао блока трошкова, већ постепено исказивање контрибуционог резултата попокрићуодређенихфикснихтрошкова.Радисе,пријесвега,одиректнимфикснимтрошковимакалкулационихјединицазакојесежелиобрачунконтрибуционогрезул­татапопокрићусвихдиректнихтрошкова.Овдје,пријесвега,мислимонапокрићедиректнихфикснихтрошковабрутозарадакојеизносе557.788КМили78,50%од

28 Стевановић, Н., Малинић, Д.: Управљачко рачуноводство, Економски факултет,Београд,2005.,стр.507.

ЕКОНОМИКА 61

укупнихфикснихтрошкова.Уосновиовограчунастојиједноставнаидејадауслугаодбацује контрибуциони резултат за покриће општих фиксних трошкова тек попокрићусвојихдиректнихфикснихтрошкова.29

1.10. Планирани биланс стањаУ рачуноводственом смислу припремање биланса стања разликује се од

припреме плана токова готовине и плана резултата. Планирани биланс стањаспецифичан јеутоликоштозаисходиштеимабилансстањасапочеткабуџетскогпериода,којиупроцесуњеговеприпремебивакоригованзаочекиванепромјенекојећенаступитикаопосљедицапланиранихактивностиНПО.Промјененаимовинипрвенствено суусловљене садржајемплана капиталнихулагања, планомнаплатепотраживањаипланомготовине.Промјененаобавезамапосљедицасупланиранихактивностиисплатаобавеза.Висинакапиталакаоразликаизмеђупланиранеимо­винеипланиранихобавезапулсираподутицајемпланиранихдобитнихостварењаубилансууспјехаипланиранеупотребевишкаприходанадрасходима.Полазећиодбилансастањасапочеткапериода,планиранихостварењаприказанихупретходнимплановимаиопредјељењазасастављањемастербуџетанагодишњемнивоу,пла­ниранибилансстањаприказанјеунаредномпрегледу:

Табела 16.Планиранибилансстања

ПОЗИЦИЈА Оств.200x.

План200x. ПОЗИЦИЈА Оств.

200x.План200x.

IАКТИВА IIПАСИВАА.Готовина,крат.потраживањаиразгр.изалихемат.иробе

431.159 590.722 А.Краткорочнеобавезеиразграни. 251.431 240.295

1.Новчанасредства 406.417 590.722 1.Краткорочнетекућеобавезе 2.323 ­

2.Краткорочнаразграничења 24.742 ­ 2.Обавезепрема

радницима 41.177­

29Преломнатачкапредстављазначајнупојавуипогоданинструментаријкојиомогућавабрзо, лако и релативно пуздано планирање и контролу пословног резултата.Међутим, заактивно управљање елементима пословног резултата значајније је све оно што се догађадопреломнетачке,апосебнопослијење.УНПОкојомилуструјемоизлагањаПТвизноси739.205,16 КМ. Стопа контрибуционог добитка 96,12% примијењена на износ приходаодбацује 710.524 КМ колико износе фиксни трошкови организације за планску годину.Рачунајућисапросјечниммјесечнимприходомод83.952,50КМпотребнојеоко9мјесецидаседостигнеПТштоговориовисокојмаржисигурностиод26,62%.Стопаваријабилнихтрошковаодсвега3,88%,говориозначајуфикснихтрошковауНПО.Неопходнојеистаћидасеагрегираниприходубилансууспјехасастојииздвијекомпонентеидасопствениприходичине72,7%,штојесамонештонижеодПТ.Другидиоприхода­дознакеизбуџетавишегнивоа уколико би потпуно изостале аНПО за 390 студената који сефинансирају из овихприходанаплатилакаоприхододуписнине(234.000КМзаколикосуослобођени)ПТбисенезнатноповећала(740.482КМ)докбивишакприходанадрасходиманезнатноопаоуодносуна планирани. Дакле, посматрана НПО могла би у потпуности да послује као профитниентитетидаостваризначајнудобит(225.948КМ)уконкурентскимусловима.

62 ЕКОНОМИКА

Б.Сталнасредства 1.367.320 1.397.3203.Финансијскииобрачунскиодносисадругимповезанимјединицама

30.834­

1.Сталнасредства 1.367.320 1.397.320 4.Краткорочнаразграничења 177.097 209.461

2.ИВсталнихсредстава 646.712 647.162 Б.Дугорочнеобавезеи

разграничења ­ ­

3.Неотписанавр.сталнихсредстава 720.608 750.158 В.Изворисредстава 900.336 1.100.585

1.Извористалнихсредстава 720.608 750.158

2.Изворисредставарезерви 122.621 342.621

3.Нераспоређенивишакприх.ирасхода 57.107 7.806

УКУПНААКТИВА(А+Б) 1.151.767 1.340.880 УКУПНАПАСИВА

(А+Б+В) 1.151.767 1.340.880

Узпланиранибилансстањапотребнасуидодатнаобјашњења.Готовинанакрајубуџетскогпериодаизпланаготовинскихтоковапреузимасеубилансстањана позицији новчана средства.Набавна вриједност сталних средстава на почеткупериодаувећанајезавриједностизвршенихкапиталнихулагањаод30.000КМ,докјеисправкавриједностиувећаназаобрачунатиизносамортизацијепримјеномстопе1,5%заграђевинскеобјектеиштодајесадашњувриједностсталнихсредставанакрају периода од 750.158КМ.Краткорочне текуће обавезе према добављачимаиобавезепремарадницимаизмиренесудокрајатекућегодине,такоданисуисказанеобавезепоовомоснову.Остваренивишакприходанадрасходима,исказанубилансууспјеха,можесевидјетинапозицијисредставарезервииакобисемогаонаћиинадругојпозицији.

ЗакључакБуџети су формализовани и подесно структурирани планови изражени у

монетарним јединицамамјере.Свиекономскисубјекти:предузећа, владинеаген­ције,универзитети,факултети,цркве,појединици,укљученисууодређениобликпланирања.Међутим, границедокојих сеплановиуобличујууписанидокумент­план значајноразликују.Главниплансеикоднас свечешћеназивамастербу­џетомуоквирукогасепутемфинансијскихпројекцијаперформансинепрофитнеорганизације,тестирајуидеје,полазнепретпоставке,достиживостциљеваимогућеалтернативнестратегијскеопције.Мастербуџет (главниплан)чинепројектованифинансијски извјештаји за предстојећи плански период: 1) Пројектовани билансуспјеха,2)Пројектованибилансстања,3)Пројектованиизвјештајоновчанимто­ковимакојисумеђусобнотијесноповезани.Парцијалниплановипружајуподлогузаизрадумастербуџета,стимштоглавнипланимаулогунадређеногпланаилитестаприхватљивостипарцијалнихпланова.Менаџментнепрофитнеорганизацијеимаобавезудаучинизначајненапореидатрагазаактивностимакакобиуфазамареализације и контроле остварења одржао на пројектованом нивоу. У садашњемокружењунепрофитнихорганизацијакадатрадиционалненепрофитнеактивностипостају све вишепрофитне,финансијскимпројекцијамапостављају сециљевии

ЕКОНОМИКА 63

стандардикојиимајуулогукритеријумаупооштравањуодговорностименаџераупроцесууправљањаповјеренимресурсимаипобољшањудобробитизакорисникеуслуга.

ЛИТЕРАТУРА

1. Belak,V.:Менаџерско рачуноводство,Računovodstvo,revizijaifinancije,Zagreb,1995.

2. Horngren,C.,Foster,G.,Datar,S.:Osnove troškovnog računovodstva, upravljački aspekt,UdruženjeračunovođairevizoraFBiH,Sarajevo,2002.

3. Красуља,Д.,Иванишевић,М.:Пословне финансије,Економскифакултет,Бе­оград,2004.

4. Малинић,Д.:Рачуноводствене пројекције перформанси предузећа: централно мјесто бизнис плана,Зборникрадова:Финансијско­рачуноводственапрофесијауреформипорескогсистема,СавезрачуновођаиревизораРС,БањаВрућица,Теслић,22­24.септембар2005.

5. Стевановић,Н.,Малинић,Д.:Управљачко рачуноводство,Економскифакултет,Београд,2005.

6. Стевановић,Н.:Системи обрачуна трошкова,Економскифакултет,Београд,2003.

7. Стевановић,Н.:Планска улога финансијских извештаја,Зборникрадовабр.2,Економскифакултет,Брчко,2004.

8. Wolf,T.:Upravljanje neprofitnim organizacijamau XXI vijeku,Simon&SchusterInc.,NewYork,1999.

SummaryBalancesheet,profitandlossaccount,andcashflowstatement,asthefun­damentalpartsofthesetofreportssubmittedbycompanies,banksandnon­profitorganizations,containavastinformationcapacity.Eachofthesefinan­cialreportsisanaggregateinitself.Balancesheetasafinancialorstructural,i.e.proprietary,profitand lossaccount isanaggregateconcerningflowofearningpower,andcashflowisrelatedtotherunofliquidity.Thisintegralencompassingandpresentingoffinancial structure,flowofearningpowerandliquidityflowisanunavoidablemeansofinformingaswellasofplan­ningofbusinessandfinancialactivitiesofreportingentities.Inthiscontext,theprojectedprofitandlossstatement,balancesheetandcashflowstatementrepresent the crownof theprocess of business andfinancial planning andthefinaltestofconformityofanon­profitentityplan.Theseareaccordinglydelineated,togetherwiththemethodologyoftheirprocessinginnon­profitorganizations.

Key words: non-profit organizations, budgeting, master budget

64 ЕКОНОМИКА

ПОРЕСКА КРИВИЧНА ДЕЛА У СРБИЈИ

Чланак Александра Б. Ђурића „ПОРЕСКА КРИВИЧНА ДЕЛА УСРБИЈИ“ посвећен је истраживању пореске утаје и других порескихинкриминација којe су извршенe на територијиСрбије током 2005. и2006. године. Од 100% извршених пореских кривичних дела у токуједне године у Србији се само 3% истих открије од стране полицијеиодсудапроцесуираипресуди.Таковеликагодишњастопапорескогкриминалитета поткопава националну економију, девалвира правниисоцијалнипоредакдржавеСрбије, теизазиванеповерењеграђанаудржавнеинституцијеидржавнеоргане.Честосупорескакривичнаделаповезанасадругиминкриминацијапротивпривредеиинкриминацијамакорупције.Појављујусекаоформеорганизованогкриминалитета,мо­тивисанакористољубљемиизвршенаумишљајномкривицом. Кључне речи: пореска утаја, пореске инкриминације, умишљај, намера, кривица, користољубље, организовани криминалитет, корупција.

УводПитањеоткривањаипроцесуирањаПореске утајеидругих пореских кривичних

дела из групе инкриминација против привреде је више практичне природе, затоштосеуСрбијиод100%извршенихпорескихкривичнихделаутокуједнегодинеоткрије,процесуираипресудисамо3%истих.Таковеликагодишњастопапореског(тј.привредног)криминалитетапоткопаванационалнуеконoмују,девалвираправ­ни и социјални поредак наше змеље, те изазива неповерење грађана у државнеинституцијеидржавнеоргане(законодавну,извршнуисудскувласт).

Упраксипорескакривичнаделасуповезанасадругиминкриминацијапротивпривреде из XXII главе КЗС (Фалсификовање новца,Фалсификовање хартија одвредности,Фалсификовањеизлоупотребаплатнихкартица,Фалсификовањезнаковаза вредност, Кријумчарење, Прање новца, Неовлашћена употреба туђе фирме,Несавестанрадупривредномпословању,Проузроковањестечаја,Проузроковањелажногстечаја,Оштећењеповериоца,Злоупотребаовлашћењаупривреди,Одавањепословне тајне,Онемогућавање вршењаконтроле,Недозвољенапроизводња,Не­дозвољена трговина, Обмањивање купца) који се често појављују као форме

ПРЕГЛЕДНИЧЛАНЦИДрАлександарБ.Ђурић,Привредна академија – Нови Сад

ЕКОНОМИКА 65

организованогкриминалитетаилисуутеснојвезисаинриминацијамакорупције.Наведена кривична дела су мотивисана искључиво само једним криминалниммотивом–користољубљем.

Законска регулативаКривичнимзаконикомСрбије(„Сл.гласникРС»,бр.88/2005и107/2005),чла­

ном229.ставом1.прописанајесадржинаПореске утаје–Ко у намери да потпуно или делимично избегне плаћање пореза, доприноса или других прописаних дажбина, даје лажне податке о законито стеченим приходима, о предметима или другим чињеницама које су од утицаја на утврђивање оваквих обавеза или ко у истој наме-ри, у случају обавезне пријаве, не пријави законито стечени приход, односно пред-мете или друге чињенице које су од утицаја на утврђивање оваквих обавеза или ко у истој намери на други начин прикрива податке који се односе на утврђивање наве-дених обавеза, а износ обавезе чије се плаћање избегава прелази стопедесет хиљада динара, казниће се затвором до три године и новчаном казном.СтавомдругимитрећимпрописанесуквалификованеформепорескеПореске утаје–Ако износ оба-везе из става 1. овог члана чије се плаћање избегава прелази милионпетсто хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од једне до пет година и новчаном казном(став2),Ако износ обавезе из става 1. овог члана чије се плаћање избегава прелази седаммилионапетсто хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година и новчаном казном(став3).

Будућидасенаплатомпорезеусвакојправнојдржавиобезбеђујеподмирењењенихјавнихрасхода,тј.обзбеђењезадовољењаопштихпотребаграђанаиоства­ривањеосновнихдржавнихфункција,јасноједајеПореска утајаједнооднајтежихкривичнихделаипротивпривредеипротивнационалнеекономије.

Пореска утајаиматриалтернативнопостављењерадњеизвршења.Прварад­њаизвршењаједавањелажнихподатакаозаконитостеченимприходима,опред­метимаилидругимчињеницамаодзначајазаутврђивањеобавезеплаћањапореза,доприносаилидажбина.Другарaдњајенепријављивањезаконитостеченихприхо­да,односнопредметаилидругихчињеницакојесуодутицајазаутврђивањеобавезеплаћањапореза,доприносаилидажбина.Напослетку,радњаизвршењајеиприкри­вањенанекидругиначинподатакакојисеодносенаутврђивањенаведенихобавеза.НаведенеформерадњеизвршењаПореске утајесеодносесамоназаконитостеченеприходе.Давањелажнихподатака,непријављивањеилиприкривањеподатакакојисеодносенаутврђивањенаведенихобавеза,најчешћесевршиупорескојпријавиалиинадругиначинупорескомпоступку(например,давањемлажнеизјавепреднадлежнимпорескимдржавниморганом).Закономопорескомпоступкуипорескојадминистрацији(«Сл.гласникРС»,бр.80/02,84/02,23/03,70/03,55/04и61/2005)предвиђенаједужностпорескогобвезникададâтачнеиистинитеподаткеосвојимприходимаиуопштеочињеницамакојесурелевантнезаутврђивањевисинепореза.

СубјективнустрануПореске утајечинипостојањеумишљајаинамереизбе­гавањаплаћањапореза,доприносаилидругихдажбина.Кривичноделојеизвршеносамимпредузимањемрадњеизвршења,штозначиданијепотребнодајеизвршилацзаистаизбегаообавезуплаћањапореза,доприносаилидругихдажбина.

ОбјективниелементизвршењаПореске утајејеизбегавањепорескеобавезекојапрелазистопедесетхиљададинара.Уколикопорескиобвезникнебиплатиопорез

66 ЕКОНОМИКА

уизносуод149.999.динараондабитобиопрекршај.Али,остајеотворенопитање–Штабивакадапорескиобвезниквишедесетинаилистотинаилихиљадапутанеплатипорезуизносуод149.999.динара?Далиуовомслучајупостојикривичноделоилипрекршај?Нашзаконодавацинашасудскапраксанемајутачанодговорнаовопитање.МождасепривременорешењеовогпроблемаможенаћиуследећимречимаписцакоментараКривичногзаконикаСрбије–За постојање кривичног дела пореска утаја неопходно је да је остварен објективни услов инкриминације. Износ обавезе која се избегава мора да прелази стопедесет хиљада динара. Уколико се ради о више врста обавеза, односно износа, чије плаћање се истом приликом хтело избећи неком од прописаних радњи извршења, а оне произлазе из истог основа (нпр. порез и допринос ПИО), за утврђивање да ли је остварен објективни услов инкрими-нације не узимају се износи појединачних обавеза посебно, већ се они сабирају (ВСС Кж. И 32/78).1

Намећесепитање–ДалипостојиПореска утајакадасерадиовишеврстаобавеза,односноизноса,чијеплаћањесеистомприликомхтелоизбећинекомодпрописанихрадњиизвршења,аонепроизлазеизразличитогоснова?Решењеовогпроблемамогаoбисепотражитикрозсудскупраксу,понашеммишљењу. Такође,сматрамодапорескиобвезниксамоједанпутможеучинитипрекршајнеплаћањапо­резауизносуод149.999.динара.Свакопонављањеоваквеврстепрекршајаговориоумишајноминамерномпонашањупорескогобвезникакојеједоброиспланираноиосмишљеноимотивисанокористољубљем,тебиуоваквимслучајевимапрекршајмораодапрерастеукривичноделоПореске утајебеззначајадалитепорескеоба­везепроизлазеизистогилиразличитогоснова.

Примера ради, после куповине ДИН „ФАBРИКЕ ДУВАНА“ АД НИШкомпанијаPhilipMorrisјепреузелазаконскуобавезуспровођењасоцијалногпрограма.Предузеће «PhilipMorris» је у току 2004. и 2005. године бившим запосленима уДИН,послеприватизације,исплатилоотпремниненаосновуактао споразумномпрекидурадногодносаизчл179.ст.1.тач.9.Законаораду(«Сл.гласникРС»,бр.24/05и61/05)ичл.81.ст.3.Законаораду«Сл.гласникРС»,бр.70/01и73/01).Пре­мамишљењуМинистарстварада,запошљавањаисоцијалнеполитикеРСбр.011­00­00818/2005­02од22.09.2005.годинеовапримањаимајукарактерзарадепоспо­разумномпрестанкурадногодносаускладусачл.177.Законаораду(«Сл.гласникРС»,бр.24/05и61/05),иподлежуопорезивањупопорескојстопиод10%ускладусаЗакономопорезунадоходакграђана(«Сл.гласникРС»,бр.24/01,80/02и135/04)тзв.Годишни порез на доходак грађана.Такође,овапримањасеуносеуобразацМ­4какобисеурачуналаурадниипензијскистажзапосленомприликомобрачунавањапензије.КомпанијаPhilipMorrisјеиздалапотврдезапосленимакојисуприхватилиовајпрограмиутимпотврдамајенаведенеотпреминеозначилакаозараде,теистезапосленеупутиладасеобратеПорескојуправиСрбије–филијалиАНишрадиизвршењапорескеобавезеплаћањапорезанадоходакграђана.Преко2000запосленихкојисудобилиотпремнинуплатилисупорез.ПриликомпопуњавањаобразацаМ­4компанијаPhilipMorrisнијеуовимобрасцимауписалаизносеотпремнинаурубрици„Ф. ОТПРЕМНИНА“ чиме је избегла плаћање тзв. пореза по одбитку (порези идоприноси) по пореској стопи од 20%, а исплаћена отпремнина у форми зарадебившимзапосленимаДИН­анијеобрачунатаиурачунатаурадниипензијскистаж.ЦентарзавеликепорескеобвезникеприЦетралиПорескеуправеСрбијекојиимазаконскунадлежностпорескеконтроленадтзв.великимпорескимобвезницима,где

1СтојановићЗ.,Коментаркривичногзаконика,Београд,2006,стр.549.

ЕКОНОМИКА 67

спадаикомпанијаPhilipMorris,ниједоданасреаговаоназахтевелокалнепорескеадминистрацијеуНишу(РегионалногцентраНиш)дасеучињенипропустисправи.ИзизложеногјаснопроизлазидајекомпанијаPhilipMorrisизвршилакривичноделоПореске утаје.Током2005.и2006.годинебившизапослениДИН­асусевишепута,ускладусачл.15­28.Законаослободномприступуинформацијамаодјавногзначаја„Сл.гласникРС»,бр.120/2004),обраћалиМинистарствуфинансија,Министарствузарад,запошљавањеисоцијалнуполитикуиВладиСрбије,сазахтевомзапомоћ.ДоданасиједаноднаведенихорганаегзекутивенијепредузеозаконскуисоцијалнуодговорностзбогомогућавањаизвршењаПореске утајекомпанијиPhilipMorris.2

ИзвршилацПореске утаје може бити свако физичко лице које има статуспорескогобвезника,алиилицакојасузаконскизаступнициодређенихфизичкихлица(например,старалацпословнонеспособногштићеника)илиправнихлица(чл.15.ЗПППА).

Ипак,нашсезаконодавацнијемогаоослободитистарихнавика–прописивањекривичнихделаспореднимкривичнимзаконодавством.Тако,Закономопорескомпоступку и пореској администрацији («Сл. гласник РС», бр. 80/02, 84/02, 23/03,70/03,55/04и61/2005;удаљњемтекстуЗПППА)прописанасу,још,петпорескихкривичнихдела.

Неуплаћивање пореза по одбиткуизчлана173.става1.постојикадаодговорно лице у правном лицу – пореском плацу, као и предузетник – порески платац, у намери да не плати порез, не уплати на прописани уплатни рачун јавних прихода износ који је обрачунат на име пореза по одбитку.Прописанаказнајезатвордотригодинеиновчанаказна.Другимставомјепрописанпрвиквалификованиобликовогпорескогкривичног дела који постоји када неплаћени порез прелази 1.000.000. динара изапрећен је казном затвора одшест месеци до пет година и новчаном казном, адругиквалификованиобликтрећимставомкојипостојикаданеплаћени през прелази 3.000.000. динара изапрећенјеказномзатвораодједнедодесетгодинаиновчаномказном.Четвртимставомјепредвиђеноизрицањемерабезбедностизабране вршења самосталне делатности, позива, делатности или дужности од једне до пет година извршиоцу овог кривичног дела.

Неосновано исказивање износа за повраћај пореза и порески кредитизчлана173астава1.ЗПППАпостојикаданеко у намери да оствари право на неоснован повраћај пореза и порески кредит, поднесе пореску пријаву неистинитог садржаја, у којој искаже износ за повраћај већи од 100.000 динара. Прописана казна језатвородшестмесецидопетгодинаиновчанаказна.Другимставомјепредвиђенквалификованиобликовогкривичногделиктакојипостојикада је исказани износ за повраћај и порески кредит већи од 3.000.000 динараизапрећенјеказномзатвораодједнедодесетгодинаиновчаномказном.Трећимставомјепрописаноизрицањемере безбедности забране вршења самосталне делатности, позива, делатности или дужности од једне до пет година извршиоцу овог кривичног дела.

2НаведенечињеницеоизвршенојПорескојутајиод странекомпанијеPhilipMorrisауторможепоткрепитиписанимдокументима,ито:М4образац;ОдговорМинистарствазарад,запошљавањеисоцијалнуполитикуод14.04.2006.;ОдговорПУСод03.04.2006.;СписакзаисплатуотпремнинаДИН„ФАБРИКЕДУВАНА“АДНИШ;ПотврдаоисплаћеномбрутоприходуДИН­аза2004;Пријаваподатака–образацМ4;ОдговорповереникаВладеРСиз2007.године.

68 ЕКОНОМИКА

Угрожавање наплате пореза и пореске контролеизчлана175.става1.ЗПППАдефинисанјенаследећиначин–Ко у намери да угрози наплату пореза који није доспео за наплату или који није утврђен, али је покренут поступак утврђивања или контроле, односно пореза који је утврђен њему или другом лицу, по установљавању привремене мере за обезбеђење наплате пореза у складу са законом, односно у поступку принудне наплате или пореске контроле отуђи, сакрије, оштети, уништи или учини неупотребљивом ствар на којој је установљена привремена мера за обезбеђење наплате, односно ствар која је предмет принудне наплате пореза или пореске контроле, казниће се затвором до једне године и новчаном казном.Казномзатвораизстава1.овогчланаказниће се и ко даје лажне податке о чињеницама које су од значаја за спровођење принудне наплате пореза, односно пореске контроле.

Недозвољен промет акцизних производа из члана 176. става 1. ЗПППАпостоји када извршилац ставља у промет, односно продаје производе који нису посебно обележени прописаним контролним акцизним маркицама, у складу са законом.Прописанаказнајезатовородшестмесецидопетгодина.Другимставомјепрописаноизрицањеказнезатвораодшестмесецидотригодинепредузетнику, односно одговорном лицу у правном лицу које се бави производњом или увозом производа који, у складу са законом, морају бити посебно обележени контролним акцизним маркицама, када исти нису предузели мере да ови производи пре стављања у промет буду обележени контролним акцизним маркицама.Ставом3­4прописанојеизрицањемерабезбедностизабране вршења позива, делатности или дужности од једне године до пет година извршиоцима (предузетнику или одговорном лицу у правном лицу) кривичног деликта из става 1-2. овог члана.Ставомпетимје предвиђено одузимање производа који нису посебно обележени прописаним контролним акцизним маркицама и имовинске користи остварене овим кривичним делом.

Недозвољено складиштење робеизчлана176астава1.ЗПППАпостојикада се роба на коју се плаћа порез складишти у просторијама које нису регистроване за ту намену или се дозволи да се складишти роба а просторија није за то регистрована.Запрећенаказнајезатвородтримесецадотригодинеиновчанаказна.Казном из става 1. овог члана казниће се и ко у регистрованој просторији за складиштење робе ускладишти робу на коју се плаћа порез за коју не постоји прописана документација о пореклу робе и плаћеном порезу(став2).Ставомтрећимјепрописаноизрицањемера безбедности забране вршења позива, делатности или дужности у трајању од једне до пет година изрвшиоцима (предузетнику или одговорном лицу у правном лицу) овог кривичног дела.Четвртимставомјепредвиђеноодузимање робе која је била складиштена.

Заједничка карактеристика наведених кривичних дела из ЗПППА јепостојањеумишљајнекривицеинамерекодизвршиоца.Истовременоумишљајнакривицаинамерајеисубјективниелементбићаовихинкриминација,докјемотивкористољубље.

Веомачесто,упракси,серадњаизвршењаПореске утајепојављујеустицајуса радњама изврешња неких других, сродних, кривичних дела (Кријумчарење,Злоупотреба службеног положаја,Обмањивање купца,Фалсификовање службене исправеидруга)изгрупеинкриминацијапротивПривреде.

Примера ради, стицај измеђуПореске утаје, с једне стране, и Злоупотребеслужбеногположаја (чл.359.КЗС)иОбмањивањекупаца(чл.244.КЗС),сдругесране – Инспектори Пореске полиције, су у сарадњи са припадницима МУП­а,

ЕКОНОМИКА 69

открилииодузелиизмагацинапредузећаОД«Стари»изселаУгљаревоопштинаТрстеник,1.689литаравињакасаознаком''Рубин''сафалсификованимконтролнимакцизниммаркицама.На основу утврђеног чињеничног стања, против директораи власника овог предузећа Петра Петровића поднета је кривична пријава збогоснованесумњедајеизвршиопорескакривичнаделаизбегавањеплаћањапорезаизчлана172.инедозвољенпрометакцизнихмаркицаизчлана176.Законаопорескомпоступкуипорескојадминистрацији,каоизакривичнаделаобмањивањекупацаизчлана146.и злоупотребеслужбеногположајаизчлана242.Кривичног законарепубликеСрбије.3

СтицајизмеђуПореске утајеиФалсификовања службене исправе (чл.357.КЗС) –Пореска полиција је поднелаОпштинском јавном тужилаштву уПараћи­нукривичнупријавупротивДушанаБулатовићаизЗемуна,оснивачаидиректорад.о.о.«ДBИнтерБулат»изПараћина,збогоснованесумњедајеизвршиокривичнаделаутајепорезаифалсификовањаслужбенихисправа.Булатовићје,унамеридаизбегнеплаћањепорезанадодатувредност,упериоду01.03–31.05.2006.годинеупотребио вишефиктивнихфактура предузећа «МarketforceCommerce» д.о.о. изБеоградаонаводнојнабавциробеукупневредности156.250.600динара,исаис­казанимПДВ­омуизносуод28.777.923динара.Пријављени јенеоснованоиско­ристиоправонапретходноплаћениПДВисказануфиктивнимфактурама,иистиизбегаода уплатиунаведеномизносу.Такође,Булатовић је унамеридаизбегнеплаћањепорезанадоходакграђана,сачиниовишефиктивнихпризнаницанаимеоткупа пољопривредних производа одфизичких лица изЦрнеГоре, и на основутихпризнаницаподигаоготовновацсатекућихрачунасвогпредузећауизносуод103.804.800динара.Подигнутиновацпријављенијезадржаозасопственепотребе,аданијеобрачунаоиуплатиопорезнадоходакграђанауизносуод19.772.339ди­нара.Овимнелегалнимрадњама,БулатовићјеоштетиобуџетРепубликеСрбијезаизносод48.550.262динара.4

СтицајПореске утајеиКријумчарења(чл.230.КЗС)–Укоординиранојак­тивностиПорескеуправе,Министарстваунутрашњихпослова,УправецаринаиТр­жишнеинспекцијеРепубликеСрбијеупраћењутоковаувезенихколичинадериватанафтекојиседобијајуодфракцијанафтекојиимајураспондестилациједо380C,икојинаводнослужезапроизводњубојаилакова,порескиинспекторифилијалеШидифилијалеПиротдонелисурешењеоодузимањуодпредузећа«Пирамидапетрол»изШида,дизелгориваД­2уколичиниод461.026литара (16цистерни),укупневредности14.259.534динара.Наиме,поизвршеномузорковањуодносноис­питивањуквалитета,утврђеноједасенерадиодекларисанимдериватиманафтекојислужезапроизводњубојаилакова,већдајеупитањудизелгоривоД­2којеслужикрајњојпотрошњи.Такође,одпредузећа«Класикколор»изШидаизвршено

3НаведенечињеницеоизвршенојПорескојутајиод странекомпанијеPhilipMorrisауторможепоткрепитиписанимдокументима,ито:М4образац;ОдговорМинистарствазарад,запошљавањеисоцијалнуполитикуод14.04.2006.;ОдговорПУСод03.04.2006.;СписакзаисплатуотпремнинаДИН„ФАБРИКЕДУВАНА“АДНИШ;ПотврдаоисплаћеномбрутоприходуДИН­аза2004;Пријаваподатака–образацМ4;ОдговорповереникаВладеРСиз2007.године.

4www.mfin.sr.gov.yu–МФРСПорескауправаОдељењезакомуникацију–Саопштењезајавностод14.маја2006.године.Напоменааутораовогчланка–УнаведеномсаопштењукривичнаделаЗлоупотребаслужбеногположајаиОбмањивањекупцасуправноквалификованипотадаважећемКривичнимзаконурепубликеСрбије.

70 ЕКОНОМИКА

јеодузимањедериватанафтеподназивомгасноуље,уколичини99.290килограма(четирицистерне),увредностиод3.516.730динара,радинаплатеделаакцизекоју«Класикколор»дугујеуизносуод254.426.297,08динара.Наосновугоренаведеног,ПорескауправаиМинистарствоунутрашњихпословаобезбедићетранспортовањеодузетихколичинанафтнихдериватакојесускладиштенеуиндустријибојаила­кова«Суко»изСукова,општинаПирот,доРафинеријенафтеуНовомСаду,гдећеодузетеколичиненафтнихдериватабитиускладиштене.Конвојсаодузетимдерива­тиманафтеод21цистерне,пошаојеизСуковапремаНовомСадуданас,11.децемб­ра2006.године,ујутарњимчасовима.Министарствоунутрашњихпословаподнећекривичнепријавепротивсвихлицаодговорнихзапоменутокршењезакона.5

Такође,учесталисуслучајевисаучесништва у извршењу Пореске утаје, јерсекрозсаучествовањеоваинкриминацијапојављујекаопојавниобликорганизо­ваногкриминалитета–ПорескаполицијајеподнелаОпштинскомјавномтужила­штвууВаљевукривичнупријавупротивДраганаМаринковића,власникаиодговор­ноглицапредузећа«Drancy»д.о.оизЛазаревца,АлександраЂуричића,власникаПољопривредноггаздинства«АлександарЂуричић»изЛазаревцаиЖивомираМа­тићаизМионице,власникаиодговорноглицапредузећа«Nudcy»изистогградаипредузећа«27.октобар»изКотешицекодВаљевазбогпостојањаоснованесумњедасуусаизвршилаштвупочиниликривичноделопорескеутаје.Маринковићјеупериодујул2005–фебруар2006.године,сатекућеграчунасвогпредузећаподигаоготовновацуизносуод129.725.893,53динараиискористио га за својепотребе,причемунијеобрачунаоиуплатиопорезнаосталеприходеуизносуод24.709.694динара.Подизањеовогизносаготовогновца,МаринковићјеупословнимкњигамаправдаолажнимоткупнимлистовимаипризнаницамаооткупувоћаиповрћаодПољопривредноггаздинства«АлександарЂуричић»,саисказаноминаводноплаће­номПДВнадокнадомуизносуод6.097.091динара.ТунадокнадуМаринковићјене­основаноискористиокаопретходнипорез,итакоизбегаоплаћањепорезанадодатувредностуистомизносу.ЛажнадокументацијаооткупувоћаиповрћасачињенајеусаизвршилаштвусаАлександромЂуричићем,који јеовериооткупнелистовеипризнаницесвојимпотписомиштамбиљомпољопривредноггаздинства,знајућидатепроизводенијепроизвеонасвомгаздинствунитиихјеоткупиоипродаопреду­зећу«Drancy».Такође,пријављениМатићјеупериодујануар2005–фебруар2006.године,доставиоМаринковићуфактуресалажномсадржиномопродајидобараиуслугаувредностиод220.318.712,32динара,саисказанимПДВ­омод32.705.467динара.ИсказаниПДВМаринковићјенеоснованокористиокаопретходнипорез,итакоизбегаоплаћањепорезанадодатувредностуистомизносу.Описанимнелегал­нимрадњама,МаринковићисаизвршиоцисуоштетилибуџетРепубликеСрбијеза63.512.252,42динара.6

Проблеми откривања и процесуирањаПитањеоткривањаипроцесуирањапорескихкривичнихдела,каоидругих

привредних инкриминација, тесно је повезано са организационом и кадровскомструктуром извршне власти (ресорних министарстава – владе) у једној држави.

5www.mfin.sr.gov.yu–МФРСПорескауправаОдељењезакомуникацију–Саопштењезајавностод22.септембра2006.године.

6www.mfin.sr.gov.yu–МФРСПорескауправаОдељењезакомуникацију–Саопштењезајавностод11.децембра2006.године.

ЕКОНОМИКА 71

Од степена организованости, нивоа тимског рада и ефикасности извршне власти(егзекутиве)уједнојдржавизависииквалитетспровођењаважећихзакона.Такође,људикојичинеизвршнувластједнедржавеморајуисамипоштоватииизвршаватизаконе. Српска извршна власт је више теоријски, а много мање практично орга­низована на спровођењу важећег законодавства и спречавању кршења важећегзаконодавства.То се одражаваи на садржинуи ефикасност откривањаи судскогпроцесуирањаи пресуђивања за извршенапореска кривична дела. Зато,Пореска утаја и друга пореска кривична дела у 97% случајева остају у зони тзв.тамне бројке криминалитета.

За откривање пореских кривичних дела (у која осим Пореске утаје, спадају и она прописана у чл. 173, 173а, 175, 176 и 176а Закона о пореском поступку и пореској администрацији) надлежна је Пореска полиција која има иста овлашћења у преткривичном поступку као и орган унутрашњих послова.7 Ипак,практична процедура откривања и процесуирања пореских кривичних дела јеотежана постојећим законским решењима о стварној и месној надлежности државних органа којима је ово посао (тернска контрола Пореске управе иПореска полиција МФРС, Одељење привредног криминала МУПРС, Државнотужилаштвои судствоМПРС).Примера ради, кадаинспектор теренске контролелокалне пореске администрације током вршења непосредне контроле конкретногпорескогобвезникаоткриједајеутајенпорезуизносуод150.000.иливишединара,позаконутогатренуткаморасвепапиреоизвршенојконтролинадтимпорескимобвезником доставити регионалном одељењу локалне пореске полиције. Затимзапослени у Регионалном одељењу локалне пореске полиције из списа предметаценедалиуконкретномслучајупостојеелементибићаПореске утаје,теуколикоутврде да наведена инкриминација постоји те исте списе предмета достављајуОдељењупривредног криминала локалнеполиције.Потом,ОдељењепривредногкриминалалокалнеполицијеусарадњисаРегионалнимодељењемлокалнепорескеполиције,достављанаувидсписепредметалокалномдржавномтужиоцукојинаосновуприкупљенихчињеницадаједефинитивнуоценуотомедалипостојиилинеуконкретномслучајуописанапорескаинкриминација.УпраксисечестодешавадаПорескауправа,ПорескаполицијаиОдељењепривредногкриминалаприкупеподробне доказе да у конкретном случају постоји нека од прописаних порескихинкримнација,алидалокалнидржавнитужилацзбогнепознавањапорескихпрописаудоговорусалокалнимсудијомодбиједапроцесуираистопорескокривичноделоправдајућисечињеницомкаконемаподробнихдоказа–чињеницаиндицијадајеизвршенконкретнапорескаинкриминација.Уоваквимслучајевима,већинадржавнихорганауСрбијипоступапопринципу ”мукомојапређинадругога“, теПорескауправа,ПорескаполицијаиОдељењепривредногкриминалаистичудаимадовољнодоказа за процесуирање конкретног пореског кривичног дела, док тужилаштво исудтврдеданемаподробнихчињеницаиндицијадајеизвршенаконкретнапорескаинкриминација који се ставља на терет пореском обвезнику. Управној државиоваквипропустиорганаизвршневластинисудозвољени,нити судопустиви, јердиректнонарушавајупринциплегалитетаипринципправнесигурсностиграђана.Примера ради, уНемачкој илиФранцуској откривање и процесуирање порескихинкриминацијадопочеткасудскогпоступкавршеискључивоинспекториПореске

7СтојановићЗ.,Коментаркривичногзаконика,Београд,2006,стр.549.

72 ЕКОНОМИКА

управе. Мислимо да би Србија морала да поједностави законску процедуруоткривањаипроцесуирањапорескихинкриминација,угледајућисепримерарадинаНемачку.

Други проблем код откривања и процесуирања пореских кривичних делајенедовољна професионална обученост и пракса држаних тужилаца и судија кривичараунашимсудовима.Од2.286кривичнихпријавакојејеПорескауправаподнела тужилаштву током2005. године, 104 су одбачене каонеосноване, 287 јесудскипроцесуирано,асвегаседамкривичнихпријавајерезултиралозатворскимказнамаутрајањуоддвадошестмесеци.Током2006.годинеПорескаполицијајеподнелаукупно738кривичнихпријавазаутајупореза,укупногизноса8,5милијардидинара,штоједвоструковећиутајенипорезупоређењусаистимпериодом2005.године.Посматранопоструктуриутајивачапореза,158кривичнихпријаваподнетојепротиввласникааистовременодиректорафирми,488противдиректора,у114случајевакривичнепријавесуподнетепротивовлашћенихлица,затимпротив53предузетникаи39осталихфизичкихлицакојасузапосленаилиповезанасаовимлицима. Прва озбиљна, безусловна судска пресуда за утају пореза, у трајању од4,5годинезатворадонетајетоком2006.године.КоментаришућинаведнеподаткеоПорескојутајинекадашњидиректорПорескеуправеСрбијеВ.Илићистичеда држава не би требало да се понаша као алкохоличар који не признаје да има проблем.Од300фирмикојеседневнооснујууСрбији1/3чинетзв.фантомске фирмекојесеформирајууправокаосредствозаизвршењепорескихкривичнихдела.8

Трећипроблемкодоткривањаипроцесуирањапорескихкривичнихдела јевисока стопа организованог криминалитета и корупцијеуцелокупномдруштвуСрбије, теиудржавниморганимаСрбије.Насветскојранглистикорумпиранихдржава (ранглиста јеначињенапометодуоднајмањедонајвишекорупције), одукупно 163 држава,Србија се налазина 90месту.9Ако је за утеху 73 државе сувишекорумпиранеодСрбије.АнализирајућисаовогстановиштаузрокеизвршенеПореске утајеодстранекомпанијеPhilipMorrisнамећенамсекаоправнопитање–Да ли држава Србија има заиста суверенитет у државноправном смислу над свим субјектима који се налазе на њеној територији и на целокупној матичној територији? Да ли корупција или организовани криминалитет у Србији нару-шавају принцип легалитета, суверенитет српске државе, принцип једнакости грађана пред судом, принцип правне сигурности грађана и друге виталне при-нципе економско-правног поретка? Зашто је из посебног дела КЗС избачена група кривичних дела корупције? Како и колико организовани криминалитет и корупција утичу на националну економију Србије?

Уместо закључкаСузбијање Пореске утаје и других пореских кривичних дела је суштинско

питањедржавнекриминалнеполитике.Низоморганизованихидоброиспланиранихпревентивних мера, на пример кроз систем образовања и јавног информисања,могућејеутицатинакреирањесоцијалнесвестиифилософијеоштетностипорескихкривичнихделакаоформепривредногиорганизованогкриминалитета.

8 www.mfin.sr.gov.yu – МФРС Пореска управа Одељење за комуникацију– Саопштење за јавност од 26. јула 2006. године под насловомУТАЈЕ ПОРЕЗА ДРУШТВЕНО ЗЛО.

9ПодатакјепреузетсаТВ­5,Јутарњипрограм,28.02.2007.године

ЕКОНОМИКА 73

НајављенаУнакрсна процена имовинекојајезапочелаодавгуста2006.године,охрабрује.Каоосновица заопорезивањеуовомслучају,послужићеразликанетоприраста имовине у посматраној години, тј. стање имовине 01. јануара и стањеимовине31.децембратегодине.Разликајеприрастимовинекојујеобвезникдужандаоправдакрозлегалнеприходе.Оваконтролаћесе,такође,односитиинаонекојису01.јануара2003.годинепријавилидаимајуимовинувећуод20милионадинара,каоинаонекојисуималиимовинувећуод20милионадинараанисујепријавили.ПроценаПорескеуправеједабројграђанакојинисупријавилиимовинупреко20милионадинараизносиизмеђу10.000и20.000.10

Унакрсна процена имовине је само један од могућих и квалитетнихпревентивних државних мера против пореских кривичних дела, тј. привреднихинкриминација као форме организованог криминалитета и корупције. Да ли ћеовумеруПореска управа и други државни органиСрбије, тј. егзекутиваСрбије,спровестиупотпуностиинацелојдржавнојтериторијипопринципуједнакостииидентичностизасвеграђане,остаједавидимо.Усвакомслучају,сматрамо,датребапредузимати истовремено више превентивних и репресивних мера за сузбијањепривредногиорганизованогкриминалитетанацелокупнојтериторијиСрбијеипопринципуједнакостиикривичноправнеидентичностизасвеграђане.Уодносунаоткривањеипроцесуирањепорескихидругихкривичнихделакојимасепоткопаваекономскииправнипоредакнашедржаве,алииуодносунапотенцијалнеизвршиоценесмејупостојатиикаквеправнезапрекеинемогућности.Иједанграђанинињеговиличниинтересиилиинтересисоцијалнегрупекојојонприпада,немогубитиизнадважећег законодавства и општих државних интереса Србије без обзира на којојдржавнојилиполитичкојфункцијисеналазидотичнаперсона.

ЛИТЕРАТУРА:

1. Законопорескомпоступкуипорескојадминистрацији,«Сл.гласникРС»,бр.80/02,84/02,23/03,70/03,55/04,61/2005.

2. Законопорезунадоходакграђана,«Сл.гласникРС»,бр.24/01,80/02,135/04.3. Законораду,«Сл.гласникРС»,бр.24/05,61/05,70/01,73/01.4. Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја, «Сл. гласник

РС»,бр.120/2004.5. МишљењеМинистарстварада,запошљавањаисоцијалнеполитикеРСбр.011­

00­00818/2005­02од22.09.2005.године.6. КривичнизаконикСрбије,«Сл.гласникРС»,бр.88/2005,107/2005.7. СтојановићЗ.,Кривичноправо–Општидео,Bеоград,2006.8. Коментаркривичногзаконика,Bеоград,2006.9. Стојановић З., Перић О., Коментар Кривичног закона Републике Србије и

КривичнизаконРепубликеЦрнеГоресобјашњењима,Bеоград,1996.10. Кривично право, Посебни део, XI измењено и допуњено издање, Bеоград,

2006.10www.mfin.sr.gov.yu–МФРСПорескауправаОдељењезакомуникацију–Саопштење

зајавностод26.јула2006.годинеподнасловомOДАВГУСТА–УНАКРСНАПРОЦЕНАИМОВИНЕ.

74 ЕКОНОМИКА

11. ТВ­5,Јутарњипрограм,28.02.2007.године12. http://www.parlament.sr.gov.yu/content/lat/akta/akta_detalji.asp?Id=360&t=Z/

Законокривичномпоступку13.www.mfin.sr.gov.yu –МФРСПореска управа Одељење за комуникацију –

Саопштењазајавностиз2004,2005,2006.и2007.

TAX FELONIES IN SERBIA

SummaryTheArticleofAleksandarB.Đurić„TEXFELONIESINSERBIA“isdedi­catedtotheresearchoftaxevasionandothertaxincriminationscarriedoutontheterritoryofSerbiaduringyears2005and2006.3%outof100%taxfeloniesinSerbiaduringoneyearisdiscoveredbythepoliceandprocessedand convicted by the court. Such high annual tax felony rate underminesnational economy,devaluates legal and socialorderofRepublicofSerbiathus provokingmistrust of citizens in state institutions and governmentalagencies.Taxfeloniesareveryoftenlinkedtootherincriminationsagainsteconomyandcorruptionincriminations.Theyoccurintheformoforganizedcrime,motivatedbygreedandcarriedoutwithpremeditatedguilt.

Key words: tax evasion, tax incriminations, premeditation, intention, guilt, greed, organized crime, corruption.

ЕКОНОМИКА 75

МЕРЕ АГРАРНЕ ПОЛИТИКЕ ЗА УНАПРЕЂЕНЈЕ СЕОСКИХ ЗАЈЕДНИЦА

НА МАРГИНАЛНИМ И ОСТАЛИМ ПОДРУЧЈИМА СРБИЈЕ1

РезимеПочев од 2004. године, Министарство пољопривреде, шумарства иводопривредеРепубликеСрбије,јепокренулонизмеракојесеодносена развој и унапређење села и промовисање актривности на селу.Међутим,оноштокарактеришедржавнуподршкуу2006.годинијестедаизносподстицајнихсредставазависиодтериторијеподручјанакојусеодносеинвестиционипројекти.БесповратнасредстваседодељујуувећемпроцентузаонаподручјаОпштинаначијојтериторијипостојеприродне и законске препреке за развој интензивне пољопривреднепроизводњенавеликимповршинама,негозаобластикојетонису.С обзиром да је развој сеоских заједница интегрални део свеукупногекономскогнапреткауземљамаЕвропскеУније,чијомчланицомвидимоускоријојбудућностииСрбију,онсенамећекаоважанчинилацразвојаинашеземље.Уовомраду,приказујусемереподршкеинвестицијамаумаргиналнимидругимподручијимаСрбије,акојеимајузациљреализацијупројекатакаошто су: – унапређењепроизводњеипласмана; – обноваи јачањесеоскеинфраструктуре;–развојипромоцијаруралнихобласти,–заш­титаживотнесрединеисеоскихпредела;–развојипромоцијаорганскепроизводње. Поред тога, указује се на то ко има право да тражибесповратнасредства,како се конкуришезањиховодобијањеикојајетопотребна документацијаприконкурисању. Кључне речи: сеоске заједнице, маргинална подручја, инвестирање, подстицајна средства, регистрована пољопривредна газдинства1Радпредстављадеоистраживањанапројекту„Мултифункционалнапољопривреда

и рурални развој у функцији укључивања Србије у Европску унију„, који финансираМинистарствонаукеизаштитеживотнесрединеРепубликеСрбије.

ПРЕГЛЕДНИЧЛАНЦИДрЈонелСубићМрНаташаЦецићИнститут за економику пољопривреде – Београд

76 ЕКОНОМИКА

УводПољопривреда, као једна од веома битних компоненти економског развоја

Србије,јеукраткомпериодутранзицијепретрпеламногонегативнихутицајајерјепериодизолацијеупротеклихпетнаестакгодинакроздруштвенеиекономскекризеиодсустводугорочнестратегије,стопираоњентехничкиитехнолошкиразвој.

Собзиромдаприходиодизвозапољопривреднихпроизводамогудаобезбедемодернизацијукакопољопривредетакоидругихгранаипривреднихактивности,предпољопривредомСрбијеседанасналаземногиизазовикаоштосу:проналажењеновихтржишта,повећањеконкурентностикрозотварањетржиштазапроизводеиздругихземаља,прилагођавањеправилимаистандардимаЕвропскеУније,освајањеновихтехнологија,имногидругиизазовикојићеизменитињенуструктуру.Заоства­ривањепроцесапреструктуирањапољопривреденеопходнајеподршкадржаве.

Уциљуподстицањастабилногиконтинуираногразвојапољопривреднепро­изводње и стимулисања активности које обезбеђују продуктивнији и несметанживот на селу, пројектован је обимпотребнихподстицајних средстава у областипољопривредеза2006.годинуодстранеМинистарствапољопривреде,шумарстваиводопривреде,којисуусмеренинаполитикуприлагођавањаЕвропскојУнији,наобезбеђењеонихуслугакојетржиштепоправилуспороилиуопштенепружа,инаинтервенцијекојепомажудасепобољшафункционисањетржиштаПприоритетсумаргиналнаподручјаСрбијеиодносесена:–унапређењепроизводњеипласмана;–развојипромоцијуруралнихобласти;заштитуживотнесрединеисеоскихпредела;и–развојипромоцијуорганскепроизводње.

Подстицајна средства се додељују у износу од 30–60% укупне вредностипројекта као бесповратна, под условом да су корисници обезбедили учешће исопственихсредставазареализацијупројекта.Износподстицајнихсредставазависиодтериторијеподручјанакојусеодносепројекти(маргиналнаиосталаподручја).

1. Мере за унапређење производње и пласманаУодносунавећинуевропскихземаља,сточарствоуРепублициСрбији јеу

знатном заостајању које се манифестује малим бројем условних грла по хектарупољопривреднеповршине,нискомпродуктивношћуисл.

Уциљуунапређењагенетскогпотенцијаластоке,повећањапродуктивностии производње у смислу веће и квалитетније производње меса, млека, јаја, вуне,др., потребно је вршити набавку расне приплодне стоке из увоза. На тај начинунапређењем сточарске производње створили би се тржишни вишкови који бисе пласирали на инострано тржиште и задовољиле потребе домаћег тржишта заквалитетнимиздравственобезбеднимпроизводимаанималнепроизводње.

Са друге стране механизованост наше производње је на изузетно нискомнивоуастароснаструктурајевеоманеповољна.Какобисеовипроблемиублажилисубвенционисаћесекуповинаопремезапољопривреду,пољопривреднемеханизације(трактори, мотокултиватори, сејалице, вадилице, прскалице, атомизери, пресекосачице…),опремезаунапређењепродаје(хладњаче,сушаре,винарије,пакерице…)иобјекатаукојимасеобављапољопривреднапроизводњаилиприпремазапродају(стаје,складишта,силоси…).

ЕКОНОМИКА 77

Висинаподстицајнихсредставаизносиод50­60%замаргиналнаподручјаиод30­40%засваосталаподручја(Таб.1.)

Табela 1.Приказподстицајнихсредставазаунапређењепроизводњеипласмана

Правонаконкурсимају

Висинабесповратнихсредстава

Маргиналнаподручја

Свеосталеобласти

1) Унапређењерасногсаставастокепутемнабавкераснеприплоднестокеизувоза

Физичколице до50% до40%

2)Набавкамашина(трактори,мотокултиватори,берачи,пресекосачицеиосталеприкључнемашине)иопремезаратарску,хортикултурнуисточарскупроизводњу

Физичколице до50% до30%

3) Поправка,доградњаилиадаптацијаобјекатазасмештајиузгојстоке

Физичколице до50% до30%

4)

Набавкаопремеиизградњаобјекатазаскладиштењепољопривреднихпроизводаиунапређењепласмана(хладњаче,сушаре,складишнипростори,пакерице,калибратори,вакумиркеидруго)

Физичколицеиземљ.задруга

до60% до40%

Извор:ПољопривредниинформаторМинистартсвапољопривреде,шумарстваиводопривредеРепубликеСрбије;www.minpolj.sr.gov.yu

2. Мере за обнову и јачање сеоске инфраструктуреПодстицајнасредствазаобновуи јачањесеоскеинфраструктурекористесе

за:–Појачавањеелектромреже;–Изградњу,поправкуиуређењеатарскихпутева;–Изградњуидоградњуводоводнемреже;–Изградњуидоградњуканализационемреже;–Поправкуиадаптацијусеоскихдомова;–Изградњуиопремањецентаразаразвојселаиресурнихцентаразаразвој

села;иресурнихцентара,бизнисикубатораисл.Износподстицајнихсредставаутврђујесеодпроцењеневредностипројектаи

замаргиналнаподручјаизноси60%,азаосталаподручја50%.Правонакоришћењеподстицајнихсредставазаобновуијачањесеоскеинфра­

струцтуреимајујединицелокалнесамоуправе,аправонакоришћењеподстицајнихсредстава за изградњу и опремање центара за развој села и ресурсних центараза развој села, бизнис инкубатора и слично, имају поред локалних самоуправа иудружењаграђанаиземљорадничкезадруге.

78 ЕКОНОМИКА

3. Мере за развој и промоцију руралних области, заштите животне средине и сеоских предела

Подстицајна средства за развој и промоцију руралних области, заштитеживотнесрединеисеоскихпределаодносесенаследећеобласти:

1.Диверзификација активности на пољопривредним газдинствима или у њиховом окружењу ради обезбеђеивања алтернативних прихода,штоподразумевадоградњуиадаптацијуобјекатазабављењеруралнимидругимоблициматуризмаидоградњуиадаптацијуобјекатаинабавкуопремезабављењетрадиционалнимзанатима.

Износподстицајнихсредстава је замаргиналнаподручја50%,засваоста­ла подручја 40 %, а право на њихово коришћење имају физичка лица, локалнасамоуправа,удружењеграђанаиземљорадничказадруга.

Понудаздравехранеостварићемногобољерезултатеуколикосепредставиудруженосатуристичкомпонудомсела,штоподразумеваконзумирањездравехранетоком боравка на селу. Идеја за овај вид туризма потиче из удаљености градскепопулацијеодприродеапоказалоседајеједандеоурбаногстановништваспремандаодморпроведенаселуделећисасвојимдомаћинимасвепословеокогаздинстваипрерадехране.

Израда квалитетног програма боравка на селу не сме бити препуштеналокалнојсналажљивости,онаморабитипредметанализеуколикосеочекујуразвојиефектиодовогвидатуризма.Прављењетуристичкихпонудазаслужујеподршкукакофискалнутакоиупласманујербионимоглидаобогатетуристичкупонудуидопринесудасеефикаснопредставеитржишновалоризујуантропогениидругиресурси.Истоважиизатрадиционалнезанате.Наовајначинбимогладасеобезбедидопунсказапосленостнаселу.

2. Развој и промоција локалних производа и сеоских вредности, штопод­разумевапромовисањеизаштитулокалнихпроизводаиочувањесеоскезаједницеипромовисањеекономских,културних,социолошких,обичајнихидругихособеностикрајаисела.

Износ подстицајних средстава је за маргинална подручја 60 % и за сваосталаподручја50%.Правонањиховокоришћењеимајуфизичкалица,локалнасамоуправа,удружењеграђанаиземљорадничказадруга.

Веомабитнакарактеристикасавременогтуристичкогтржиштаједасууни­катни производи високо цењени и у том смислу се као саставни део туристичкепонудесвечешћепромовишелокално,регионалноинационално,атимејачаулогасеоскихдомаћинстава.Перспективеукојимасеоскадомаћинствамогудатипунидопринос са тог аспекта су упознавање са традицијом и обичајима, производњалокалнихспецијалитета,упознавањесафолклоромииграма,упознавањесастаримзанатимаиалатима,народнарадиностидр.

3. Подизање капацитета за рад на развоју села и подршка организовању сеоског становништва ради заједничке активности, који обухвата едукацијусеоскогстановништвазастратешкопланирањеиспровођењепројекатауруралномразвоју;успостављањеудружењаизадруга;обновусалашаидругихтиповатради­ционалногсеоскогдомаћинства;успостављањедемонстрационихфарми,прераднихитуристичкихкапацитетанамењенихедукацијипољопривредникаисаветодаваца.

ЕКОНОМИКА 79

Износподстицајнихсредставазамаргиналнаподручјаје50%азасваосталаподручјаод30­40%.

4. Заштита животне средине и сеоских предела обухвата:уређењесеос­ких ђубришта; изградњу јама гробница; подизање ветрозаштитних појасева; по­шумљавање и затрављивање подручја која су угрожена ерозијом; изградњу пот­порних зидова насипа и других видова заштите од негативних ефеката ерозије;санирањесеоскихдепонија;успостављањепроизводњеглистењака(набавкалегала,изградњаобјекатаинабавкаопреме);подршкуинтегралнимпројектимазапоновноуспостављањепашнихпроизводнихсистемаувисокопланинскимобластима(анга­жовањепастира,набавкаелектричнихпастира,набавкаиобукачуварскихираснихпаса,набавкатеренскихтранспортнихсредстава–малитракторинискогклиренсаитеренскавозиласаприколицом,укључујућиитоварнеиживотињезатранспортиприпадајућуопрему,покретнамузбаопремаиагрегати,изградњалетњихсклоништаисл.);кошењевисокопланинскихприроднихливадазаприпремусена.

Уциљузаштитеживотнеоколиненеопходнојеутицатинаразвојеколошкесвести код учесника у процесу пољопривредне производње и строгој применизаконаистандардаизобластиекологије.

Висинапостицајнихсредставаизноси50%замаргиналнаподручјаи50%засваосталаподручја,аправонакоришћењеимајузаинтересованалицачијисепројектиизводенамаргиналномподручју.

4. Мере за развој и промоцију органске производњеСистеморганскепољопривредепромовишееколошки,социјалноиекономски

здравупроизводњухране.Органскапољопривредасмањујеослањањенавештачкеинпуте,билохемијскеилиорганске,уштовећојмери,ауместотогадопуштадамоћнизакониприродеповећајуипољопривредниприносиотпорностнаболести.Привлачност органске производње у комерцијалном смислу се огледа у премијиза цену, а предност у чињеници да она оправдава па чак и успешно валоризујепроизводњу на мањим производним површинама које у Србији доминирају уфармерскојструктури.

Органска производња одговара маргиналним подручјима јер омогућава иусклађивањедруштвеногинтересаза заштитуприроднихдобараиекономскепо­требесеоскогстановништвакојинаовимтериторијамаживеиобезбеђујусопствениопстанак.

ИзтихразлогаугрупуподстицајнихсредставаМинистарствапољопривреде,шумарстваи водопривреде спадајуиподстицајна средства заразвојипромоцијуорганскепроизводње(Таб.2)икористесеза:

Развој и промоцију органских производа;иПодизање капацитета за рад на развоју органске производње;Правонакоришћењеподстицајнихсредставаза развој и промоцију орган-

ске производње имају физичка лица, локална самоуправа, удружење грађана иземљорадничказадруга,аизностихсредставазамаргиналнаподручјаизноси50%,заосталаподручјатакође50%,иутврђујесеодпроцењеневредностипројекта.

Подстицајнасредстваза подизање капацитета за рад на развоју органске производње седају крозедукацијусеоскогстановништвауобластиорганскепрои­

80 ЕКОНОМИКА

зводње. Износ тих средстава је 50 % за маргинална подручја, и 30­40% за сваостала подручја. Едукација је од изузетне важности јер треба да произвођачимапружиинформацијеновимтехнологијамаикакоихпримењивати,опотенцијалнимтржиштима, економичности производње, о ценама пољопривредних производа исл.

Табela 2.Приказподстицајнихсредставазаразвојипромоцијуорганскепољопривреде

Правонаконкурсимају:

Висинабесповратнихсредстава

Маргиналнаподручја

Свеосталеобласти

1.Развојипромоцијаорганскихпроизвода

1) Промовисањеизаштитаорганскихпроизвода

Физичколице,локалнасамоуправа,удружењеграђанаиземљ.задруга

до50% до50%

2.Подизањекапацитетазараднаразвојуорганскепроизводње

1)Подршкарадунаедукацијисеоскогстановништвазапланирањеиспровођењепројекатауобластиорганскепроизводње

Локалнасамоуправа,удружењеграђанаиземљ.задруга

до50% до40%

2)

Успостављањеиподршкауспостављењудемонстрационихорганскихфарми,прераднихитуристичнихкапацитетанамењенихедукацијипољопривредникаисаветодавацауобластиорганскепроизводње

Физичколице,локалнасамоуправа,удружењеграђанаиземљ.задруга

до50% до30%

3)

Подршкарегионалнојсарадњиимобилностинапреднихорганскихфармераињиховихудружења(посетенапредниморганскимфармерима,изложбамаисајмовимаорганскепроизводњеудругимкрајевимаземљеиуиностранству)

Локалнасамоуправа,удружењеграђанаиземљ.задруга

до50% до40%

Извор:ПољопривредниинформаторМинистартсвапољопривреде,шумарстваиводопривредеРепубликеСрбије;www.минпољ.ср.гов.yу

Безобзиранаврступодстицајнихсредстава,правонаконкурсимају:Пољопривредници, односно физичка лица, и то ако су носиоци пољо­

привредноггаздинства,имајувишеодједнегодинепољопривредногстажаиусвојс­твусуосигураникапољопривредника,млађиод40година,односноод55годиназатериторијумаргиналнихподручја,иакомогудаобезбедесопственидеосредставанеопходнихзареализацијупланиранихинвестицијакојенаводеузахтеву;

Земљорадничке задруге акојегазинствоуписаноуРегистарпољопривреднихгаздинстава,акомогудаобезбедесопственидеосредставанеопходнихзареализацијупланиранихинвестицијакојенаводеузахтеву,иакоприликомдоношењаодлукасепридржавајузадружнихправила;

ЕКОНОМИКА 81

Удружења грађанаакомогудаобезбедесоспственидеосреставанеопходнихза реализацију планираних инвестиција које наводе у захтеву и ако приликомдоношењаодлукасепридржавајуправиластатуте;

Јединице локалне самоуправе акомогудаобезбедесоспственидеосреставанеопходнихзареализацијупланиранихинвестицијакојенаводеузахтеву.

Висина подстицајних средстава износи максимално 2.000.000 динара зафизичкалицаи5.000.000 динара за земљорадничке задруге,удружењаграђанаијединицелокалнесамоуправе.

Пољопривредниккојииспуњавапрописанеуслове,попуњаваобрасцеоко­ришћењуподстицајнихсредставазаунапређењеселаинаконпопуњавањаобрас­ца попуњена документа шаље у Министарство пољопривреде, шумарства и во­допривреде. У Министарству се предмет обрађује, ако комисија одобри захтевпотписујесеУговорообезбеђивањусредставаинатајначинседефинишуобавезеиправакорисникасредстава.

5. Кратак опис конкурсне документацијеЗасвенаведенеподстицајнемереконкурснадокументацијаобухватаследеће:–Попуњенконкурсниобразацсаобавезнимпотписомподносиоца;– Потврду о регистрацији пољопривредног газдинства (за физичка лица и

земљорадничкезадруге);–Пројекат израђен од стране стручног лица са спецификацијама и ценама

коштања;–Потврду Републичкогфонда за пензијско и инвалидско осигурање пољо­

привредника о својству осигураника и уплаћеном стажу осигурања (за физичкалица);

– Доказ о регистрацији у надлежномМинистарству и статус (за удружењаграђана);

–Доказосопственомучешћусредстава.

ЗакључакУтранзиционимдржавамакаквајеинашаземља,питањеопстанкаселајесве

актуелнијатема.ЗатојеједаноднајбитнијихзадатакаМинистарствапољопривреде,шумарства и водопривреде да створи повољније услове за запошљавање у раз­новрсним активностима везаним за сеоска подручја и тиме заустави миграцијумладихизселауградове.Утусврхуактивностизапочете2004.годиненастављенесуиу2006.годиникрозинвестирањеуразноврсневидовепољопривреднепроизводњеиактивностикоједоприносеунапређењусела.

Подстицајнемереимајузациљизрадуодрживогиефикасногпољопривредногсектора који може да се такмичи на светском тржишту доприносећи порастунационалногдохотка,штоподразумеваобезбеђењехранекојазадовољавапотребепроизвођачаупогледуквалитетаибезбедностиузистовременоочувањеживотнесредине,иукрајњем,припремањепољопривредеСрбијезаинтеграцијууЕвропскуУнију.

82 ЕКОНОМИКА

MEASURES OF AGRICULTURAL pOLITICS FOR IMpROVEMENT OF RURAL

COMMUNITIES IN MARGINAL AND OTHER AREAS OF SERBIA

Abstract Since2004.,MinistryofAgriculture,ForestryandWaterpowerengineeringofRepublicofSerbiahasbeen set inmotion rowofmeasures for villagedevelopment and improvement and forpromotingactivities in rural areas.Still,characteristicofgovernmentsupportfor2006.isthatamountoffinan­cial incentivesdependsof regionwhich investmentprojectsarerelated to.Returnlessmeansofpaymentareimpartedinhigherpercenttomunicipalitiesonwhichterritoryexistedsomenaturalandlawobstructionfordevelopingintensiveagriculturalproductiononlargeareas.Inregardto,thatdevelopmentofruralcommunitiesisintegralpartofwholeeconomicprogress inEUcountries, and thatwe seeSerbia asmemberof EUinnearfuture,itissuggestedasvitalfactorofourcountrydevelopmenttoo.In this paperwork, somemeasures of support to investments inmarginalandotherareasofSerbiaareshown.Theiraimisrealizationofprojects,likeas:productionandsaleimprovement;renewalandstrenghteningofvillageinfrastructure;developmentandpromotionofruralareas,environmentandcountrysideprotection;developmentandpromotionoforganicproduction.Besides,itispointingtopersonswhohaverighttoaskforreturnlessmeans,howtocompeteforthemandwhatistherequireddocumentationfortheirwining. Key words: rural communities, marginal areas, invest, financial incentives, registered agriculutural estates (farm land)

ЛИТЕРАТУРА

1. МаријаМ.Николић,Вуковић,П.(2005):Сеоскаженскапопулацијакаоослонацмултифункционалног развоја руралних подручја.Међународни научни скуп:Мултифункционална пољопривреда и рурални развој. Тематски зборник.Београд,стр.440­446.

2. Проф. др Крстан Малешевић: „О комплементарности мултифункционалне пољопривреде и руралног развоја”. Тематски зборник: „Мултифункционалнапољопривреда и рурални развој”. Институт за економику пољопривреде,Београд,2005.год.стр.23­36.

3. Дејан Јанковић: „Перспективе руралног развоја Србије”. Тематски зборник:„Мултифункционалнапољопривредаируралниразвој”.Институтзаекономикупољопривреде,Београд,2005.год.стр.393­403.

ЕКОНОМИКА 83

4. Програмрасподелеикоришћењасредставасубвенцијеуобластипољопривреде,шумарстваиводопривредеза2006.годину.РепубликаСрбија,Министартсвопољопривреде,шумарстваиводопривреде,Београд,јануар2006.год.

5. „СлужбенигласникРС”,бр.106/05,108/05­исправка.6. „Подстицајнасредствазаунапређењесела”.Пољопривредниинформатор2006.

год.стр.12­20.7. Информатор о регистрацији и кредитирању пољопривредних газдинстава.

www.minpolj.sr.gov.yu

84 ЕКОНОМИКА

НОВЕ ФОРМЕ СТРУКТУРАЛНИХ НЕЈЕДНАКОСТИ У СВЕТУ, РЕГИОНАЛНА

СУБГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ЗАВИСНА МОДЕРНИЗАЦИЈА БАЛКАНА1

РезимеПолазећиодпарадигмесветско­системскеанализеитеоријезависностиауторанализираструктуралненеједнакостиусавременомсвету.Уцент­руанализеналазисеистраживањеновихформизависностиоличенихуинформатичкомјазуизмеђуразвијенихинеразвијенихдруштаваитен­денције стварањамонопола о области нових технологија имедијума.Уовомконтекстуанализирасеулогасимболичкемоћиисимболичкерепресије(П.Бурдије)упроизводњиновихструктуралнихнеједнакос­ти,урепродукцијииекспанзијикултурезависностиикултурногимпе­ријализма. Кључне речи: глобализација, структуралне неједнакости, нове технологије, информатички јаз, савремени Балкан

1. Информатичка парадигма о дигиталној револуцији, мрежном друштву и глобалном добу

Парадигмаонаучно­технолошкојреволуцијинијесамоноватехнолошкаиразвојна,већицивилизацијскапарадигма.Снагетзв.„трећегталаса“премрежилесу свет; скратиле простор и време; радикално промениле структуру и динамикусавременогсветскогдруштва.

Информатичкадигиталнареволуцијаутицалајенаформирањеноветехнолошкеинфраструктуре,садржанеодвисокопродуктивнихновихтехнологија,довелаједоновеподелеиинтеграцијерада,доглобалногумрежавањасветскогдруштва.

1Овај рад је део ширег ауторовог истраживања везаног за пројекатКултура мира, идентитети и међуетнички односи у Србији и на Балкану у процесу евроинтеграција(149014),којефинансираМинистарствозанаукуизаштитуживотнесрединеРепубликеСрбије.

ПРЕГЛЕДНИЧЛАНЦИДрЉубишаМитровићФилозофски факултет – Ниш

ЕКОНОМИКА 85

Табела 1:ДесеткључнихразвојнихмегатрендовадругеполовинеискрајаXXвека.10мегатрендовакојиописујуосновнекарактеристикецивилизацијскогразвојаудругојполовиниовогстолећа

10мегатрендованакрајуXXвека

одиндустријскогкаинформатичкомдруштвуодкласичнекависокојтехнологијиоднационалнихкасветској(глобалној)привредиодкраткорочнихкадугорочнимциљевимаодцентрализацијекадецентрализацијиодинституцијакасамопомоћиодпредставничкекапартиципативнојдемократијиодхијерархијскекамрежној(network)организацијиодСеверакаЈугуодили­иликавишекратнимопцијама

економскипросперитетјепланетарнифеноменуметностзамењујеспорткаонајважнијисадржајслободногвременаразвијасетржишнисоцијализамглобализацијастилаживота,узјачањекултурногнационализмаприватизацијадржавеблагостањарегионПацификапостајеекономскицентарсветапорастулогеженаубизнисуиполитицинаступа»векбиологије«којизамењује»векфизике«успонновихвредностикаоштосуетичност,одговорност,иницијативностикреативносттријумфиндивидуалностииперсоналности

Извор:Naisbitt,J.«Megatrends:TenNewDirectionsTransformingOurLives»,NewZork,1982;Naisbitt,J.,Aburdene,P.,«Megatrends2000»NewZork,1990.(premaknjiziS.Pokrajca«Tranzicijaitehnologija»,Beograd,2000,str.158)

Данас живимо у условима „глобалне транзиције“ (И. Волерстрим) када,какопишеАлвинТофлер,5%светскогстановништваживиуусловимапостиндус­тријске цивилизације, информатичког друштва будућности; 25% у садашњости– индустријском начину производње, а 70% у условима периферног предкапита­листичкогтрадиционалногдруштва,тј.упрошлости.

0

10

20

30

40

50

60

70

Africa

Asia

Easter

en Euro

pe an

d CIS

Latin

America

WENAO

GDPPopulation

Графикон 1:Неједнакостинеуједначенразвој.Светскапопулацијаиприход:неједнакарасподелаИзвор:CalculatedfromMilanovicandYatzhaki(2001),navedenopremastudijiDianePerrons:Globalization and Social Change – People and places in a divided world,Routledge,Taylor&FrancisGroup,LondonandNewYork,2004,str.36.Napomena:WENAO=WesternEurope,NorthAmericaandOceania

Информациона парадигмадруштвеногразвоја(М.Кастелс)битнојеутицалана промену начина производње, али и социјалну структуру и динамику светскогдруштва. Високе технологије, оличене у електроници, кибернетици, генетскоминжењерингу,новимматеријалима,својимимпликацијманасавремениначинпро­

86 ЕКОНОМИКА

изводње и савремено друштво, из основа су промениле онтологију друштвеногбићаалииутицаленасвестсавременогчовека.Мегатрендовикојисунасталинановимтехнологијама,којеједетаљноописаоЏонНизбетусвимсвојимстудијама„Мегатрендови“и „Мегатрендови2000“ говоренамне самоо садашњостивећиоперспективиразвојачовечанства.Интернационализацијаиглобализацијапроиз­водних снага довела је до феномена „успона умреженог друштва“ (М. Кастелс).Глобализација, каопроцес,израз је развојановихпроизводних снаганаучно­тех­нолошкереволуције.Онаједанасоличенауновимактеримауликутранснационалнихкорпорација,којесупремрежилесавременисвет,идовеледостварањафеноменаглобалнеекономије.

Табела 2.Највећесветскеекономијеитранснационалнекорпорацијеусвету.Ранг Земља/ТНК ГНП/продаја(умилрд.$)1 САД 7.9232 Јапан 4.0903 Немачка 2.1234 Француска 1.4665 ВеликаБританија 1.2646 Италија 1.1667 Кина 9298 Бразил 7589 Канада 61510 Шпанија 55315 РепубликаКореја 37016 Русија 33821 Аустрија 21724 ГенералМоторс 16126 Даимлер–Цхрyслер 15528 Пољска 15129 Форд 14433 Финска 12434 Грчка 12337 Митсубисхи 10742 Еxон 10143 ГенералЕлецтриц 10051 ИБМ 8258 Волксwаген 7665 Сиеменс 6672 ПхилипМоррис 5879 ЧешкаРепублика 5283 Нестле 4991 Мађарска 4693 Унилевер 45100 Украјина 43

Извор:SlobodanPokrajac«Tranzicijaitehnologija»,Grafolik,Beograd,200,str.66.Prema:www.fortune.com

ЕКОНОМИКА 87

Глобализацијајеизразнаучно­технолошкогпрогресаусавремености.Утомсмислу глобализација као процес и тенденција представља наддетерминационицивилизацијскиоквирразвојаусавременомдруштву.Но,онасе,збогзадржавањадетерминизамакласнеподелерадаиантагонистичкогсистемарасподеледруштвенемоћи, различито реперкутује у глобалном светском системуна релацији: светскицентар, светска полупериферија, светска периферија.У том смислу истраживачиговорео„јанусовом лицу“глобализације,еманципаторскомипоробљивачком.Наиме,високетехнологијеитековиненаучно­техничкогпрогресаипроцесаглобализације,различито су дистрибуиране и различито се користе од различитих друштвенихкласаинарода.Увезистим,социјалнианалитичариговореоасиметричном моделуглобализације–којииманеоимперијалнолицеиасоцијативном моделу којиимахумано, социјал­демократсколице.Идокасиметричнимодел глобализације, којиједанасдоминантанусветуикојипредстављасинтезунео­либералнестратегијеразвојаиглобализмакаопројектановихнеједнакостиусвету,аманифестујесеувидунеоколонијализмаутехнологији,економији,политициикултури,изражавајућиинтересипотребуснагакрупногкапиталазадоминацијомихегемоноијом,дотлеје социал­демократски асоцијативни модел још увек неразвијен и повезан је саснагама модерног рада и еманципаторским новим друштвеним покретима којитежеправеднијемпреуређењусветанаплатформисолидарностииеманципације.Асиметричнимодел у глобалном светском селу може се грубо приказати у фор­мулида „плус“на једној страни (на странибогатих)изазива „минус“ (на странисиромашних), док асоцијативни, социјал­демократскимоделпочиванапринципуразвоји слобода свакогделаи свакогпојединца сууслов слободеиумножавањабогатствасвих.

Но, и поред овакве, за сада још увек антагонистичке структуре у системурасподеледруштвенемоћи,требаистаћиданапрагуновогмиленијумачовечанствоживи у „глобалном информационом добу“ (М. Абров), које карактерише висо­ка умреженост и међу­зависност од технологије, економије, политике до инфор­мацијског система;једном речи у условима „умреженог друштва“ (М.Кастели) и„глобализираногсвета“(Д.Хилд).

2. Високе технологије и нови облици структуралних неједнакости у свету

Експанзија високих технологија, на фону научно­технолошке револуције,настала јеодседамдесетихгодинаXXвека.Истраживачисуутврдилидапостојебитне разлике између старих – класичних и нових технологија. Док су старетехнологијеекстензивне–везанезатешкииндустријализамисвојимпоследицаманарушавалееколошкуравнотежу,дотлесуноверадно­интензивне,транспродуктивнеиеколошкинешкодљиве,тј.ускладусастратегијомодрживогразвојаирефлексивнемодернизације(У.Бек).

Табела 3:Бројкомпјутера(персоналнихрачунара)настостановникау1996.годиниЗемља Број компјутераСАД 48Швајцарска 43Норвешка 38Данска 35

88 ЕКОНОМИКА

Шведска 34Холандија 29ВеликаБританија 25Немачка 24Финска 24Аустрија 20Белгија 19Француска 18Шпанија 11Италија 11Ирска 10Португалија 8Грчка 5

Извор:АФП,Политика,од08.09.1996.

Бројкорисникаумилионима(употребаИнтернета) Светскирегиони

0

20

40

60

80

100

120

140

160

180

200

1

AfricaMiddle EastLatin AmericaAsia/PacificEuropeCanada and SAD

Графикон 2:Новаекономијаигеографија

Употребаинтернета:светскирегиониИзвор:DatafromNUA(2002),navedenopremastudijiDianePerrons:Globalization and Social Change – People and places in a divided world,Routledge,Taylor&FrancisGroup,LondonandNewYork,2004,str.186.

Социјални истраживачи савремености показују да се поред класичнихоблика јављају и нови облици регионалних и структуралних социјалних нејед­накости. У вези с тим Мануел Кастелс у својој студији Информацијско доба: Еко номија, друштво и култура показује како је у нашој савремености глобалнаекономија дубоко асиметрична, али не у једноставном обрасцу односа: центар,полупериферијаипериферијаиликласичногодносаизмеђу севераи југа, већ се

ЕКОНОМИКА 89

ради о постојању неколико „центара“ и неколико „периферија“.2 Указујући даје данас «изванредно велик јаз између наше технолошке преразвијености и на­ше друштвене подразвијености», овај аутор, користећи се бројним социјалниминдикаторима илуструје асиметричну повезностмеђу различитим регијама светакојајезасновананаразличитомтехнолошкомкапацитетупојединихрегија,икојауусловимаглобализацијеучвршћујеновемоделедоминације3.Увезистимонговорио различитој концентрацији нових технологија, научних открића, технолошкихиновација,финансијскемоћи,људског ресурса и др.Тако су 1990. године земљескупинеГ7држале90,5%производњевисокетехнологијеусвету,те80,4%глобалнерачунарскемоћи,92%финансијскогкапитала,готово98%свихоткрићаусвету.Уукупним светским трошковима за истраживање и развој 1990. Северна Америкаималајеудеоод42,8%аЛатинскаАмерикаиАфриказаједносуималемањеод1%.

Када се ради о земљама светског центра, реч је готово о постиндутријскојцивилизацијиутимземљма,сависокимживотнимстандардом,промењеномсоци­јалномструктуромиквалитетомначинаживота.Насупроттомејенеразвијенисвет(земљеуразвоју),укојимаживиоко80%становништва,сасвега12%индустријскепроизводње,17­18%извоза,16­20%друштвеногпроизвода,сависокимспољнимдугом,којиделујепопутзатегнутеомче(јерзанетоотплатудуговаовихземљаодла­зиготово30%њиховогдруштвеногпроизвода,унајвећембројуземаљаицелокупнанационалнаштедња).Неадекватнимодносимаглобалнеразменеовеземљегодишњегубевишесредставанегоштојеукупнагодишњајавнапомоћтимземљма.Данаспреко500транснационалнихкомпанија(одкојихјењвећибројпоуделуакцијаизСАДилиподњиховомконтролом)контролише70%међународнетрговинеинајвећидеосветкогбогатства,а358милијардера,протагоностакрупногкапиталаимавећебогатствонего45%светскогстановништваили2,6милијардељуди.

Табела 4:Дубинасоцијалнеполаризацијесвета.Светскапопулација СветскобогатствоНајбогатији20% 82,7%Други20% 11,7%Трећи20% 2,3%Четврти20% 1,9%Најсиромашнији20% 1,4%Извор:D.Held&A.McGrew,Globalisation/Anti-Globalisation,PolityPress,Cambridge,2002,str.82.

Гротескна слика неједнакости у свету може се илустровати и следећимподацима:20%становништвапланетерасполажесавишеод80%светскогдохотка;послератне диспропорције у развоју на релаији „Север – Југ“ износиле су 1:3 аданас су 1:100; најнеразвијеније земље света касне у развоју скоро 350 година уодносу на најразвијеније. Примера ради данас у Швајцарској просечан доходакпо становнику годишњеизноси36.300$,уШведској32.600$,у Јапану29.000$,уНемачкој27.000$,уСАД24.750$,докјеуИндији360$,Нигерији278$,Етиопији100$,Мозамбику80$...Свету21.векулазисавишеодмилијардуљудикојиживеубедиибореседапреживесамањеод370$годишње.ЗаветОУН,поводомновогмиленијума, да се сиромаштво у светупреполовидо 2015. године, неостварив је

2M.Kastels:Uspon umreženog društva,„Goldenmarketing“,Zagreb2000,str.141.3М.Кастелс:Крајмиленијума,1998,стр.359.

90 ЕКОНОМИКА

аконајразвијеније земљесвета (Г­8),ММФиСветскабанка заразвојнеотпишусведуговеземљамауразвојуиуколикосенепокренесавремениМаршаловпланзабржиразвојнеразвијенихделовасавременогсвета.

Табела 5:Дигитални­информатичкијазусветуПостиндустријскадруштва Трећисвет

Бројтелефонскихлинија 74,4% 1,5%Кориснициинтернета 93% 0,2%Удеоупатентима 95% 0,0%

Извор:М.Печујлић,Глобализација – два лика света,Гутенберговагалаксија,Београд,1993,стр.115.

Асиметрични модел глобализације у друштвеној пракси савременог светапроизвео је нове облике структуралнихнеједнакостии довео је до нових обликазависности у развоју између земаља различитог нивоа економске и технолошкеразвијености, до нових противречности између друштвених класа у глобалномсветском систему, између нових и старих актера. Ова нова врста структуралнихнеједнакости пре свега манифестује се у различитој регионалној партиципацијидруштвенихкласаинарода,укоришћењуновихтехнологија.Онасеманифестујеиунарасломинформатичкомтј.дигиталномјазу,измеђуземаљасветскогцентра,полупериферије и периферије, односно између севера и југа. Старим класичнимоблицимаексплоатацијеизависностиудруштвеномразвојупридружилисусеиовинови,којисеогледајуутехнолошком,економскомикултурномнеоколонијализму.

Табела.6:Улагањаутелекомуникацијеиинформационетехнологије–поглавистановникаЗемља ИзносШвајцарска 3.242САД 2.822Шведска 2.548Норвешка 2.304Данска 2.256Јапан 2.231ВеликаБританија 2.221Холандија 2.147Финска 1.853Аустрија 1.771Немачка 1.665Француска 1.640Ирска 1.625Италија 1.222Шпанија 992

Извор:БИТКОМ,ЕИТО–АПФ,20.02.2002.

Овеновеструктуралненеједнакостиипротивречностиуглобалномсветскомсистемупосталесупредметнесамосоцијалниханалитичаравећидругихактераусавремености.УвезисатимтребаподсетитиданаСоцијалном форуму о развојуУједињенихнација(2004.године)уРезолуцијиистакнутајепотребаопревазилажењудигиталног јазаусвету.ОрганизацијаУједињенихнацијасезалажедасеуциљу

ЕКОНОМИКА 91

ширењаинформатичкеписменостиунаредних10до15годинаорганизованорадинаподстицањудифузијеиширењаинтернетауземљамауразвојурадипревладавањатехнолошкихдиспропорцијаутехнолошкомразвојусвета.УтомсмислуистакнутајепотребаформирањаспецијалногфондаприОУНкојибиподстицаотехнолошкиразвој,иновацијуиширењеновихтехнологијауземљаматрећегсвета.Међутим,имајућиувидудосадашњупраксуразвијенихземаљаокобржегразвојанеразвијених,њиховоамбивалентнопонашање,достасубледиизгледиупроценамадаћесеовајгеп – разлика у догледној будућности превладати, без обзира на оптимистичкеинтенцијеизРезолуцијеОУН.

3. Нове технологије, глобализација и транснационални идентитетиУсавременостиснажанјеутицајпроцесаглобализације,несамонатехнолошки

иекономскиразвој,већинаполитичкеикултурнепромене.Живимоувременупрелазаизпрвеудругумодерностилипостмодерност.Уовој«другојмодерност»(У.Бек),углобалнојери,ничијиживотвишенијевезанзаодређеноместо,већсеживиузнакудинамичнепросторнеисоцијалнемобилности.Новетехнологијесуобјавилесмртгеографији.Насталојевремекадасеорганскиидентитети,везанизагеоисторију,геополитикуигеокултурутрансформишу,времекададолазидоексплозијеномад­ских, покретних, трансграничних, транскултурних идентитета. Глобализација јеозначилапуткаплуралним,отвореними«постулиранимидентитетима»(З.Бауман).«Транзиција из прве у другу модерност, каже У. Бек у свом раду «Живети свој живот у свету који се убрзо мења»такођејетранзицијаизпросторнемоногамијеупросторнуполигамију»4.Уовомконтекстунастајеитрансформацијаидентитетаи«глобализацијабиографија»(У.Бек).Заразликуодтрадиционалногдруштва,паифазеиндустријскогкапитализма,кадасуљудибили«венчани»зазавичајиодређенорадно место, глобализација подразумева просторну полигамију, када људи живеодједном на различитим местима. Глобализирани свет утиче и на глобализацијунашегпогледанасвет,наформирањеоногаштосеназивапланетарномишљење,али и на феномен плуралног идентитета и «мултилокалне транснационалности»(У.Бек).Речју,информатичкареволуцијадовелаједоумреженогсветскогдруштвау коме се и персонални и колективни идентитети формирају на новим таласимаартикулацијеигдемалопростораостајезатрадиционалне, затворене,монолитнеорганскеидентитете.Стогасесвевишеговорионастајућеммодерномидентитетупојединацаидруштвенихгрупакаоплуралномтранскултурномитранснационалномпостулираномидентитету,којиниједоминантноодређенпрошлошћуитрадицијом,панидоминацијомсавременихкултурнихобразаца,већизазовимаиотвореношћупремаочекивањимаибудућности,јерчовек није само оно што јесте већ и оно што може бити. Говорећи у филозофском смислу, његов значај није само у његовојукорењеностиупрошлостивећиубудућности.Наравно,требаподвућидајеовајодносизмеђу традиције,модерностиипостмодерностимногокомплекснијиидаоннеозначаварадикалнираскидсапрошлошћувећдапретпостављаикултурниконтинуитет, а људи и друштвене групе у развијању свог идентитета у истовремеприпадајуродутј.човечанствуалиипородици,завичају,етносу,регионуисамимасеби.Глобализацијанетребадаихотуђиодсвојихкорена,онатребадаих

4У.Бек:Живетисвојживотусветукојисеубрзаномења,Зборник:Наивици–живетисаглобалнимкапитализмом,приредиоЕ.Гиденс,издањеПлато,Београд,2003,стр.221.

92 ЕКОНОМИКА

култивишеиеманципујеинаједанмодеранначинсамоповежесасветоминаучиновојкултуриреспектаразлика,етничкојтолерантностиикултуримираисуживотанаовојпланети.

4. Глобални медији, расподела симболичке моћи и симболичко угњетавање у свету

Усавременомглобалномдобумасмедијипредстављајумегаиндустријусвес­ти.Новетехнологијесудовеледоуспонаглобалнихмедијаусвету.Одосамдесетихгодина двадестог века дошло је до транснационалне концентрације капитала уобластимедија,донастанкаиширењамедијскихимперија.Формиранисубројнимедијскимагнатиуобластиинформисањаусвету.Глобалниммедијскимсистемомданасдоминиратридесетакиличетрдесетаквеликихтранснационалнихкорпорација.НајвећибројњихсусаседиштемуСАД.Онинадзируглобалномедијскотржиште.

Главнииграчиуглобалноммедијскомпросторуусветскомсистемусу:NewsCorporation,TimeWarner,Disney,Viacom,Bertelsmann5.Овимедијскимагнати супротагонисти стварања медијских империја које данас владају информатичкимпросторомсвета.Неолибералниразвојиглобализацијаусавременостидовелисуидодраматичногреструктурирањамедијскихиндустријауземљаматрећегсветаиузонамасветскеполупериферијеипериферије.Неједнакостиутехнолошкомиекономскомразвојукаодасерепродукујуувидуновихструктуралнихнеједнакостиинеравноправностиуинформативномпореткусавременогсвета.

Глобални медијиусавременостидовелисудорепродуковањаструктуралнихнеједнакостиинасиљауобластирасподелесимболичкемоћииутицајаусвету.Наделујеширењекултурезависности(идеја,образаца,утицајанајавномњењеитд.)штодоводидообликакултурногнеоимперијализма.Усавременостиимамообновуколонијалниходноса,јерсепрекомоделазависнемодернизацијеуобластикултуре,апресвегапрекодоминантногутицајаглобалнихмедија,утиче,несамонабизниси политику, већ и на образовањеи социјализацијумладих, тј. остварује оноштоназивамокултуразависности.Прекомодернихталасаакултурацијеидоминанацијеглобалнихмедијаостварујесеутицајнаетничкеикултурнеидентитетемалихнарода.Културазависностидаљеутиченаполитичкусубкултуруиполитикулумпенразвоја,тј.производњунеразвијеностиуземљаматрећегсвета,односноузонамасветскепериферијеиполупериферије.

Усавремености,нафонуглобализације,извршенајеконцентрацијаицентра­лизацијакапиталаумедијскојиндустрији.Једанмалиброј–тзв.глобалнихмедија,попут «планетарних гладијатора» (А. Тофлер) премрежио је планету земљу идоминантно утиче на медијску слику света, тј. остварује «културну хегемонију»(А.Грамши)усветскимразмерама.Експанзијамоћитранснационалнихкомпанијау глобалној економији праћена је настајањем медијских империја. Највећуконцентрацијукапиталаумедијскојобластиостварилисуамеричкимагнати,алииевропски.Тако,нпр.намачкиВАЦ–једанасвласникпреко150листовауЕвропи.УзадњојдеценијиширисенаИстокиЈугоистокЕвропе,приватизацијомбившихдржавних медија (у Србији «Политика», у Црној Гори «Вијести»), а у току је иприватизацијанајутицајније,најтиражнијеновинеуСрбији«Вечерњихновости»,

5 Е. С. Херман, Р. В. Мекчесни: Глобални медији – нови мисионари глобалногкапитализма,Клио,Београд,2004,стр.105.

ЕКОНОМИКА 93

иза које стојиВАЦи БодоХомбах.Интересантно је даширењуЕвропске уније,наИсток претходи «Партнерство замир» улазак у «НАТО» структуре иширењемонополанадмедијимауцентралнојиисточнојЕвропи.

Наравно,датуништанијеслучајно.ЕкономскаиполитичкамегаинтеграцијаЕвропе,померикрупногкапитала,финансијскеолигархијеиевропскебирократије,морабитидопуњенаимедијскомдоминацијом,дабихегемонијабилакомплетна,апсолутна.Медијскадоминацијауземљамауразвојуитранзицијиимадалекосежнепоследицепоразвојиеманципацијуилипокоравањеовихземаљаигеопростора.У вези са тим Едуардо Галеано пише: «Средства комуникације монополизовалоје неколико оних који могу допрети до свакога. Никада мањи број људи ниједржао у изолацијимноштво других.Све више и више оних који имају право дачујуивиде, алиисвемањеимањеонихкојиимајупривилегијудаинформишу,изражавајумишљењаидагастварају.Диктатураједнејединеречииједнејединеслике,разарамноговишеоддиктатуреједнепартије:намећеживотукојемјеузорниграђанинпослушнипотрошачипасивнипосматрач,изграђеннапроизводнојтрацисеверноамеричкогмоделакомерцијалнетелевизије».6

Новигосподари–светскемоћи–нежелеоставитиништаслучају.Њимајенесамодаексплоатишуновересурсевећидадоминирајуљудскимдушама,затоимјесталодомедијскехегемоније, јерпутемњеутичунакултурнуиполитичкусоцијализацију и симболичко угњетавање на овим просторима. Културни коло­нијализампродуктјетехнолошкогиекономског,алимучестоипретходи.

5. Специфичности регионалне субглобализације Балкана у светлу нових технологија

Глобализацијакаомегатренди социјалнипроцесизазов је зачитав свет.Уусловима глобализације савременог света регионализација је форма испољавањаинтегралнихпроцесанамезонивоусветскогсистемаиоовомфеноменусеможеговоритикаооформирегионалнесубглобализације.

Глобализација се јавља као нова форма концентрације и централизацијекапитала и развоја светске поделе рада у условима информатичке револуције,дигиталне економије и настанка умреженог друштва. Продуктиван одговор наовај изазов нових производних снага и њихову глобалну интернационализацијупретпоставља укључивање у евроинтеграцијске процесе, чиме поједине земље исубрегионимењајусвојположајиулогуусветскојподелирада.

Табела 7:Основниподациовеличини,становништвуиекономскојразвијеностибалканскихземаља.

Земља Површина у 000 км2 Број становника у милионима

ГДП пер цапитау УСА $

Албанија 28.750 3,4 1.122БоснаиХерцеговина 51.202 3,7 1.140Бугарска 110.212 8,2 5.218Хрватска 56.538 4,5 4.430Грчка 131.900 10,7 8.125

6 Цитирано према книзи Е. С. Херман и Р. В. Мекчесни: Глобални медији – новимисионариглобалногкапитализма,Клио,Београд,2004.

94 ЕКОНОМИКА

Македонија 25.713 2,8 1.801Румунија 238.391 22,7 3.692Словенија 20.256 2,0 10.958Турска 774.815 63,0 6.326Југославија 102.173 10,6 1.669Укупно 1.540.650 130,8 -Изворподатака:Investment Guide for South-East Europe,BulgariaEconomicForum,Sofia,2000.

Евроинтеграција Балкана, као макро регионална, економска и политичкаинтеграција,представљаисторијскуформусубглобализацијеовог геопростора.Усавременостисвебалканскеземље,мањеиливише,тежеевроинтеграцији.ЗасадасуГрчкаиСловенијаунутарЕвропскеуније,доксеосталебалканскеземљеналазеупроцесупридруживањаиасоцијације.

Табела 8:ДинамикауласказемаљаЈугоисточнеЕвропеуЕУ–предвиђање.ССП Чланство у ЕУ Увођење евра

Бугарска 2007. 2009.Румунија 2007. 2012.Хрватска 2004. 2008­2009. 2010­2012.Македонија 2004. 2013. 2015.Албанија 2007. после2013. после2015.БиХ 2007. после2013. после2015.Србија 2007. после2013. после2015.ЦрнаГора 2007. после2013. од2002.Косово 2007. после2013. од2002.Примедба:ССПспоразумостабилизацијиипридруживању.Извор:Европскифорум,ОбјављенокаододатакнедељникаВреме,број725од25.11.2004,стр.4.

Између глобализације и транзиције постоји дијалектички међуоднос у са­времености.НематранзицијеБалканабезњеговеглобализације.ЕвроинтеграцијаБалкана јевидњеговесубглобализације.Савраменабалканскадруштваналазесеупроцесутранзиције,којијенеизвестанипротивречанпроцес.Садашњестањеувећинибалканскиземаљаузнакујепериферизацијепривредеидруштва,стварањазависних друштава периферног капитализма у овом региону. То је пак резултатнеолибералне стратегије друштвеног развоја и зависне модернизације, односнодоминантног модела «асиметричне глобализације» (Е. Тод) у савремености.На жалост, досадашњи биланс транзиције на Балкану показао је да се пројекатмодернизацијереализоваокаоконтрамодернизација,којасеманифестовалапрекодеиндустријализације,разарањепривредеидруштва,масовнунезапосленост,кри­минализацијудруштвиниходносаикултурнуаномију.

Табела 9:Дубинарецесионекризеупостсоцијалистичкимдруштвима(1989­1999.).Пољска 122 Словенија 108Мађарска 99 Хрватска 77Чешка 95 Македонија 57Румунија 73 Србија 50

ЕКОНОМИКА 95

Бугарска 65Русија 51Изворзадругеземље:W.G.Kolodko,2001,9,zaSrbijuSGJ1999(odnosisena1997.godinu).PremasudijiS.BolčićaPostsocijalistička transformacija i društvene nejednakosti u Srbiji u komparativnoj perspektivi(zbornik„Srbijakrajemmilenijuma:razaranjedruštva,promeneisvakodnevniživot”,InstitutzasociološkaistraživanjaFilozofskogfakultetauBeogradu,Beograd,2002,str.36.

Глобалнопосматрано,наБалканујевеомаспорпроцесунутаррегионалногповезивањабалканскихземаља,авећинапројектањеговеинтеграцијекандидованису од стране спољних актера, односно из глобалног окружења. Отуда и у овомгеопростору на делу је тенденција његове реколонијализације и протекторације,односноинструментализацијеодстранетзв.глобалнихактерауновим–геостра­тешкимиграманакрајуXXинапочеткуXXИвека.

Улазак у Европску унију за балканске земље велика је шанса да променесвојположају европскоми глобалномсветскомсистему.Овај евроинтеграцијскиизазовпредстављанесамоекономскунужностдасеодговоринаразвојнепотребемодернеподелерада,већиполитичкихприоритетаупројектимабалканскихноводемократскихелита.ПретпопставкаодкојесеполазиједаћеинтеграцијаБалканауевропскуподелурадапобољшатиразвојнешансењиховимпривредамаидруштвима.Евроинтеграцијаовоггеопростора,омогућујекрозконкуренцију,модернизацијуиразвој,јачањењиховихпривреднихипословнихкапацитета,алииосвајањеновихполитичкихпозицијазапартнерскиодносумеђународнимодносима.Балканћеутимпроцесимаизаћиизсадашњегстањеизолацијеидезинтеграције.Појачаћесепроцесиунутрашњеиспољнеинтегреацијемеђубалканскихземљама,измеђуњихиЕвропе,односносвета.

Табела 10:ИстраживањеЕУоконкурентностипредузећанаБалкануАлбанија БиХ Хрватска Македонија СЦГ

Поједанкомпјутерпозапосленом 2% 31% 17% 15% 25%Свиглавнизапослениговоребаремједанстранијезик

54% 21% 27% 43% 19%

Предузећакојаимајумеђународнопризнатесертификатеостандардимаквалитета

19% 32% 34% 53% 22%

Предузећакојанудеобукузапосленима

11% 47% 24% 56% 35%

Извор:(«НИН»,06.01.2004,стр.56)ОбимноистраживањеоконкурентностипредузећазападногБалкана,којејеобјавиобриселски«Еуроцхамрес»,узподршкуЕУ,првипутдајеупореднусликуоспособљеностифирмиовогделасветазатржишнуутакмицу.Анкетајеобјављенапомоћудетаљнихупитниказа2.166предузећа.

У овом евроинтеграцијскомконтекступривредног, друштвеноги културногразвојабалканскогрегиона,тј.регионалнесубглобализацијеБалкана,онћепостатидео отвореног света. На делу ће се осетити онај феномен «краја географије» икроз освајања тековина информатичке револуције, реализоваће се умрежавањеБалкана у «глобално светско село» (М.Маклуан).У овимпроцесима друштвениактеринаБалкануизградићеиаутономнустратегијурегионалногразвоја,укојојћесе, заразликуодсадашњегатомизираногипартикуларногприступа,утврдитиприроритетизаједничкимпројектимаразвојабалканскихземаља.

96 ЕКОНОМИКА

Балкан,збогсвоггеографскогположајаеколошкичистихресурса,збогсво­је геокултуре и геополитике, представља изазован простор у савременом свету.Регионална субглобализација Балкана треба да буде акцелератор његовог даљегразвојаинапретка.Наравно,подусловомдасеизбегнупогубнезамкезависнемо­дрнизације и реколонијализације капиталних ресурса од стране актера светскогцентра.

6. Неолиберална стратегија развоја и концепт зависне модернизације као инструменти крупног капитала у произвођењу

зависних друштва светске периферије – односно „развоја” неразвијености на Балкану

Живимо у времену агресивног успона неолибералне идеологије и сумрака и осеке социјадемократског модела развоја у свету.Протагонистикрупногкапиталаусвојојекспанзији, гусарењу, продубилису структуралненеједнакости,противречности,конфликте и насиље у савремености. Дошло је до нарастања регионалних и со­цијално­класних поларизација односно социјалних противуречности, конфликатаизмеђу класа, али и заоштравања међународних односа, сукоба, тј. појаве новихратова.

Неолиберална филозофија развоја не изазива само социјалне неједнакостиу националним размерама, већ се она рефлектује и као неоимперијални социјал­дарвинизамумеђународнимодносима.Отудаиповампирењенеоколонијализмауразличитимформама(економској,политичкојикултурној)изаоштравањетензијеиконфликатауглобалнимодносима.

Тероризамједруго,ружнолице,структуралнихпротивречностиусавремено­сти. Регионалне и социјалне противречности и структурално насиље, производетероризамсиромашних.Бројнифундаментализми(религијски,етнички,идеолошки,расни...)најчешћезаосновуимајуискљученостпојединихгрупа,народапаирегионаиздостојанственогпартиципирањауразвојуисистемурасподеледруштвенемоћисавремнногсвета.Тексеутомконтекстунеједнакостиимаргинализације,верскеидругеразлике,редукционистичкизаоштравајудоотворенихпротивречностиисукобаусавремености.ОњимауједнојидеологизиранојверзијиС.Хантигтонпишекаоомогућемсукобукултураицивилизација,безпродубљенесоциолошкеаргументације,одвајајући те конфликте од реалног онтолошког контекста савремености у комеоне настају. Тиме се најављује једна апокалипса, којом се фактички обезвређујеи поништава пројекат мултикултуралности и пориче будућност човечанства каоравноправне заједнице грађана и народа који припадају различитим културама ицивилизацијама. Задатак је социјалних аналитичара, да неоправдавајући ниједанзлочинбезобзирауимеког«фанатизма»јеначињендаистражереалнусоцијалнуматрицуњеговесложенедетерминацијеиулогеусавременомсвету.Наравно,уовомконтекстуонисеморајузабавитииистраживањемстарихиновихформидржавногтероризма,моћнихибогатихусавремености,окомесенајчешћећути.

Живимо у времену геостратешких трансконтиненталних прегруписавањаактера и стварања нових покретних империја. Нада да ће се после 1989. годинеформирати мултиполарни свет, са полицентричним демократским односима, на­жалост, изневерена је. Спој неолибералне филозофије развоја са асиметричниммоделом глобализације изродио се у глобализам, као пројект новихнеједнакостиихегемонијеусавременомсвету.Уовомконтекстугусарењекрупногкапиталаса

ЕКОНОМИКА 97

кредом – експлоатација без граница, допуњено је агресивном неоимперијалномулогомСАД,којеподпароломизвозаљудскихправаислободаиглобалнедемократије,делећисветскедржавенафункционалнеинеприлагођене,тј.отпадничкедржаве,делујући ван контроле ОУН успостављају милом и силом своју доминацију усвету,представљајућисебекаојединогглобалногиграча,архитектуичуварановогсветскогпоретка.

Савременисвет,збогдоминацијенеолибералнефилозофијеразвојасвевишеклизи ка социјалном «цунамију» односно економској и социјалној катастрофи.НараслепротивречностиизмеђуСевераи Југа, богатихи сиромашних,допуњујусе новим облицима неједнакости, технолошког заостајања и новим облицимазависностииропства.Светочинибудућностсветапротивречноминеизвесномбезобзиранависокнапредакновихтехнологија,тј.научно­технолошкипрогресинадеипројектехуманистичкихиеманциопаторскихпокрета.

7. Уместо закључка: значај нових технологија за превладавање технолошког јаза у свету, за развој модерног грађанског друштва и

јачања актера посткапиталистичке алтернативеНове технологије, својим транспродуктивним моћима обзнаниле су «смрт

георграфији»,скратилепросторивреме,премрежилеиглобализовалесвет,алиипромениленашепогледенасвет.Високетехнологијеотварајукапијебудућности.Омогућујускокиз«царстванужности»у«царствослободе»(К.Маркс);искоракизтоталитарнихрежимауотвореноплуралнодруштво,икретањечовечанстваказа­једнициравнопарвнихграђанаинарода,друштвосоцијалноравноправнихшанси.

Без обзира на то што се тековине научно­технолошког прогреса још увекинструментализују за потребе одабране мањине и функцији крупног капитала, ибезобзирана агресивнуекспанзијуноведесницеу свету, уистовремерађају сеи настају демократски анитиауторитарни еманципаторски нови друштвени по­крети,којисенемиресасадашњимсистемомрасподеледруштвенемоћиипро­јектима хегемоније у свету. Новим друштвеним покретима из 60­их придружујусе најновији алтерглобалистички покрети, који у први план истичу захтев – дасвет није на продају, да јемогућ другојачији – праведнији слободнији свет, подусловомдасепроменисадашњадоминантнафилозофијаразвојаизауставипоходснага неоимперијализма у свету.У овом контексту нових класних и друштвенихборбиусавремености,новиактериистичупосебанзначајиулогуинформатичкихтехнологијазаразвојдемократије,ширењееманципаторскекултуреикултуремираусвету,насупротсадашњимоблицимаманипулацијеихегемоније.Новидруштвенипокретиафирмишуправонаразлику,културниидентитеталииистинскусоцијалнуравноправностбезкојенеманиполитичкеравноправностиниопштељудскееман­ципације.

У овом контексту друштвених промена и улоге нових друштвених покретакаоактера,неопходнојесагледатииулогу социологијекаопозиваинауке.Уместосадашњењенефункционалистичкеоријентације,уфункцијиинтеграцијеиапологиједоминантногсистемарасподеледруштвенемоћи,неопходнојереафирмисатињенукритичкуиеманципаторскуфункцијууистраживањуглобализацијеитранзицијесавременог света, у разумевању социјалне, политичке и културне динамике, урационалномосвешћавањуактеразадемократскупартиципацијуупроцесимаре­формеиизменесавременогсвета. Јер,будућностсветанијеодређенасамонауч­

98 ЕКОНОМИКА

но­технолошкимпрогресомвећиморалномиполитичкомулогомактераудруш­твеним променама. Социологија, у том кошмарним свету, у процесима његовеглобалнеилокалнетранзиције, какоистичеИ.Волерстин,нетребадабудесамопуки регристратор појава, већ треба да служи истини и доброти, тј. правди, дасвојим истраживањима помогне рационалном сазнању и еманципацији човека ичовечанства.

NEW FORMS OF STRUCTURAL INEQUALITIES IN THE WORLD, REGIONAL

SUBGLOBALIZATION AND DEpENDENT MODERNIZATION OF THE BALKANS

AbstractInthepaper, theauthordiscusses,startingfromtheparadigmoftheworldsystemanalysisandthetheoryofdependence,thesourcesofstructuralin­equalitiesinthemodernworld.Aspecialemphasisislaidupontheexplora­tionofnewformsofdependenceembodiedinaninformationgapbetweenthedevelopedandtheunderdevelopedcountriesandinthemonopoliesovernewtechnologiesandmassmedia.Inthiscontexttheroleofsymbolicpowerandsymbolicrepession (P.Bourdieu)intheproductionofstructuralviolence,inthereproductionandexpansionofthecultureofdependenceandculturalimperialismisanalyzed. Key words: Globalization, structural inequalities, new technologies, infor-mation gap, contemporary Balkans, dependent modernization

ЕКОНОМИКА 99

ПРАВЦИ РАЗВОЈА ЦАРИНСКЕ СЛУЖБЕ СРБИЈЕ

– ПУТ КА ЕВРОПСКИМ ИНТЕГРАЦИЈАМА

Речцарина,уистовремеимавишезначења.Онаозначавацаринукаоорган,службу,администрацијуалииврстудажбине.

У модерном смислу речи царином се сматра дажбина, која се наплаћујеуглавномнаувознуробуувидуодређеногновчаногизноса,поутврђенимцаринскимстопамауцаринскојтарифи,најчешћеодстранеадминистрацијеземљеувознице,са циљем заштите домаће производње, из фискалних, политичких, социјалних идругихразлога.

Правилоједакледасецаринанаплаћујенаробу,којасеуодређеноцаринскоподручјенекедржавеувози,стимштопостојеизузецикадасецаринанаплаћујеиприизвозуодрђенихроба,пресвегадабисеспречиоилисмањиоизвозодређенихробаизсоцијалнихразлога.

Усуштинипримарнаулогацаринејезаштитадомаћепроизводње,асекундарнаулогафискалниефекат,којионаиспољаваприпуњењудржавнекасе,односнобуџетаодређенедржаве.Овајодносјеуранијимпериодимабиообрнут.

После више терористичких напада посебно у току 2001. и 2002. године, уоквируСветске царинске организације (даље:СЦО) покренута је иницијатива зајачањебезбедоноснефункцијецарине.Утомсмислујејуна2004.године,уоквируСЦО, оформљена Стратешка група, која је разрадила иницијативу и предложиламерезајачањебезбедоноснеулогецарине.Коначно,крозгодинудана,јуна2005.јеWCOусвојилаОквир стандарда за безбедност и олакшице у глобалној трговини (ОС). Тај документ прати и Писмо о намери, који обавезује све потписнице наприменудатихстандарда.Дојануарамесецапрошлегодинеје125државачланицаСЦОпотврдилоспремностдаприхватиипримењујеОквирнестандарде,а90ихјеипотписалоПисмоонамери.Одтих90потписница37државајеизЕвропе,којауСЦОимаукупно49чланица.

Тиме, поред заштитне и фискалне улоге, безбедоносна улога у царинскимсистемимаимасвезначајнијуулогу.

ЦаринскисистемСрбијесезасниванаправнимпрописима,којисурегулисаникао:

ПРЕГЛЕДНИЧЛАНЦИДрДрагославЈеринићПривредна комора Србије

100 ЕКОНОМИКА

Међународниправнипрописи,Националнозаконодавство,иПодзаконскиакти.Међународнипрописиимајујачедејствооднационалногзаконодавства,под

условом да су у нашој земљи прихваћени одн. ратификовани. Поред конвенцијакојеједржаваСрбијаприхватилаиспроводи,акојесудонетеподокриљемСЦО(укупно 12 конвенција) веома значајну улогу имају конвенције које су донетепод покровитељством Уједињених нација. Управа царина Србије у сарадњи саМеђународнимудружењемдрумскихпревозника,ЕвропскомкомисијомУједињенихнацијаиПривредномкоморомСрбије(даље:ПКС)ангажованајенапраћењубројнихконвенција,одкојихнарочитзначајимају:

ЦаринскаконвенцијаомеђународномпревозуробенаосновукарнетаТИР–ТИРКонвенција,

Царинска конвенција о АТА карнетима за привремени увоз робе – АТАКонвенција,и

Царинскаконвенцијаоконтејнерима.АктивирањемТИРсистемапрешестгодина,којијезаступљенсвудаусвету,

увеликојмерисупоједностављенецаринскепроцедуре,убрзанпротокробапрекограничнихпрелазаизначајносмањенитрошковипревоза.Веомаважанјејошједанелеменат, а то је да је нашим привредницима, посебно друмским превозницимазначајноолакшанприступиностранимтржиштима.

Број издатих карнета из године у годину расте, што показује и статистикаиздатихкарнетаупоследњихпетгодина,приказанауследећојтабели:1

Година 2002 2003 2004 2005 2006БројиздатихТИРкарнета 1516 2048 4346 6287 8237

Од1.новембра2004.године,последесетгодинапаузе,наиницијативуПКС,нацаринскојтериторијиСрбијепоновојеактивиранаАТАконвенција.

Међународни докуменатАТА карнет представља једноставну исправу, којаодређенојгрупироба,којесепривременоувозеилиизвозе,омогућаваспровођењецаринских процедура на веома поједностављен начин, без већег задржавања награничнимпрелазимаибилокаквихтрошкова.Комплетнацаринскапроцедурасеобављанаграничнимцаринскимпрелазима.

Број издатихАТА карнета у Србији, такође из године у годину расте,штопоказујетабела:2

2004 2005 200622карнета 402карнета 726карнета320талона 7.016талона 13.514талона

Привредна комора Србије и Управа царина Србије су 3. септембра 2004.потписале Уговор о гарантовању за плаћање царине, пореза и других увозних дажбина за контејнере који се привремено увозе на основу царинске конвенције о контејнерима.Тајуговорјепотписанускладусамеђународномконвенцијомо

1ПодатакизПКС2ПодатакизПКС

ЕКОНОМИКА 101

контејнерима.Допотписивањанаведеногуговора,царинскипоступаксеодвијаопопринципуизрадеиподношењадокуменатазапривремениувозодн.извозробе.Тојеималозапоследицузадржавањеконтејнераивозиланакојимасепревозеконтејнери,завремедоксепоступакнеоконча,штојестваралододатнеинепотребнетрошкове,којимсусеоптерећиваликорисници,аукрајњојлинијипотрошачи.

У2005.годинијеиздато3.321,ау2006.години8.223контролникаконтејнера,што представља пораст 2006. у односу на 2005. годину од 150%. У овој, 2007.годиниочекујесерастиздатихконтејнерскихконтролниказапреко20%уодносунапретходну2006.годину.

УправацаринајеуправакојасеналазиусаставуМинистарствафинансијаиобавља послове државне управе и друге послове из свог делокруга.Овлашћења,права, обавезе и одговорности Управе царина односно царинских службеника,утврђенасупре свегаЗакономоминистарствима,Царинскимзаконом, а затимидругимзаконима,уредбамаиподзаконскимактима.

У спровођењу прописа царинска служба из националног законодавства,примењује низ законских прописа из области царинског, спољнотрговинског,порескогидевизногпословања.адвазаконаимајукључнуулогу:

Царинскизакон,који јеступионаснагуипримењујесеод1. јануара2004.године3,којимјецаринскаслужбадобилазнатношираовлашћењаодонихкојајеималараније.

Законоцаринскојтарифи–ступионаснагуипримењујесеод29.новембра2005.године.4

ОбаовазаконасууприличнојмериусаглашенасапрописимаЕвропскеунијеиСветскетрговинскеорганизације.

Одподзаконскихаката,важнуулогуимају:Уредба о царински дозвољеном поступању са царинском робом, пуштању

царинскеробеинаплатицаринскогдуга,којајеступиланаснагуипримењујесекаоиважећицаринскизаконод1.јануара2004.године.У2004.,2005.и2006.годинису извршене одређене измене и допуне ради усаглашавања са новим законом оспољнотрговинскомпословању5,и

Правилникооблику,садржини,начинуподношењаипопуњавањадекларацијеи другихобрзаца уцаринскомпоступку, који је ступиона снагу 1. јануара2004.године6.

Поред ова два, царина у свом пословању примењује још низ другихподзаконских аката, али сматрам да наведени акти имају најчешћу и најважнијупримену.

Управа царина Србије је последњих година учинила значајне кораке каорганизацији службе, поједностављењу царинских процедура и изграђивањупартнерскиходносасапривредомземље.

3„Службенигласник“РС,бр.73/034„Службенигласник“РС,бр.101/055„Службенигласник“РС,бр.127/03,20/04,24/04,63/04,104/04,44/05,71/05,106/05,

5/066„Службенигласник“РС,бр.129/03,53/04,137/04,11/05,22/05,65/05,117/05

102 ЕКОНОМИКА

Извршена је функционална анализа царинске службе, коју је сачинио CA­FAO. (CAFAO је канцеларијаформиранаодЕвропскеуније сациљемдапомажецаринскимадминистрацијамаземаљауразвоју).Таанализајеобиман,прецизноиметодолошкикоректноурађенизвештај,којипоредсталогсадржии121конкретнупрепоруку. Тај извештај уз функционалну анализу учињену од стране Управецаринатребадабудеполазнаосновазадефинитиванпредлогновеорганизацијеисистематизацијецаринскеслужбе.

У циљу упрошћавања царинских процедура, значајно место заузимаелектронско подношење царинске документације, чиме су створене великепредности,одкојихсунајзначајније:

–отклањањеускоггрлауспровођењуцаринскогпоступка,–директануносподатакаизцаринскедокументацијеуинформационисистем

царинске службе (ИСЦС), чиме се ослобађа део царинских службеника, који суподаткеуносилиручно,

–стварајусеусловизасавременоспровођењецаринскогпоступканаосновупоједностављенедекларације,

–стварајусепредусловизаелектронскуразменуподатакасадругимцаринскимадминистрацијама,

– стварају се технички предуслови за реализацију „једног електронскогпрозора“ (single electronic window), који треба да још више убрза спровођењецаринскогпоступка,посебнонаграничнимпрелазима,

–увођењедигиталногпотписаисертификатасестварајутехничкипредусловизарадбезподношењадокументацијеуписанојформи,

–припремазаелектронскоподношењецаринскедокументацијекоришћењеминтернета.

Пунаприменаелектронскогподношењацаринскедокументацијејепочелајула2005.године,абројподносилацатаквогначинарадаперманентнорасте.ЗначајандоприносоваквомсавременомначинурададалајеПКС,сугеришућиипомажућидасеовајпројекатразвијаиусавршава.

Управацарина је сачинилапројекат, којиносиназивАнализаиуправљањеризицима. Анализа ризика у царинској служби подразумева систематски иконтинуиранпоступакидентификације,прикупљања,обрадеианализерелевантнихчињеница и података значајних у спровођењу царинских процедура. Анализатребададопринеседасецаринскимпоступцимаприменипринципселективностицаринских прегледа и контрола. Од посебног значаја за управљање ризицима суинформацијеиподацикојисурезултатконтинуираногприкупљања,обраде,анализеидистрибуцијетихподатака.Пословеанализеиуправљањаризицимауцаринскојслужбиобављајуискусни,стручнооспособљениизатошколованикадрови.

Управацаринајеизрадилаиувелаиниздругихпројекатакаоштосу:формирањегрупеТАРИС,концепт„Семафора“,електронскакњиговодственаевиденцијајавнихцаринскихскладишта,системцрвеног/зеленогпролаза,итд.

Овде ћу укратко нешто рећи о тзв. систему црвеног/зеленог пролаза. Тајсистемјеодавноуведенумногимевропскимземљама.УСрбијисмогапрвоувелина граничном прелазуАеродромНикола Тесла, да би се касније проширио и напролазпутничкихмоторнихвозиланаграничномпрелазуГрадина.Тајсистемћебитиубудућностипримењенинадругимграничнимпрелазима.Системимазациљ

ЕКОНОМИКА 103

даубрзацаринскепроцедуре,такоштообавештавапутникеилипутникеувозилимадауслучајуданепоседујуробукојујепотребнопријавитицаринскиморганима,одаберу зелени појас и наставе пут без задржавања.Они путници, који поседујуцаринскуробутребадаодаберуцрвенипојасицаринипријаверобукојууносеилиувозе.

ЗадацикојисуцаринскиморганимапостављенивећпоменутимОквирним стандардимаWCO,сесастојеоддвастуба:

1.Стубповезивања(умрежавања)царинскихадминистрација,2.СтубпартнерстваЦарина–Пословназаједница(којукоднаспредставља

ПКС).Стуб повезивања јесте једна од главних смерница Оквирних стандарда.

То доприноси несметаном и безбедном међународном промету роба. Задатакцаринскихадминистрацијајетачнаиблаговременамеђусобнаразменаинформација,значајних за управљање ризиком. Размена информација ће допринети да цариналакшеоткривапошиљкевисокогризикаида ефикаснијераспореди својељудскересурсе. Повезивањем царинских администрација различитих земаља ствара семогућностдасеранијеспроводеконтролеутрговинскомланцу,каонапример,кадаадминистрацијаземљеувозазахтеваодадминистрацијеизвозадаизвршипрегледробеуњенукорист.

Да би се размењивале информације између царинских администрацијапотребнојетоомогућитинационалнимзаконодавством.

Другистубповезивањатј.повезивањецаринеипословнезаједницедоприносистварању услова за безбеднумеђународну трговину а истовремено и олакшавајуи унапређују међународни промет роба. То повезивање треба да допринесепоједностављењу царинских процедура. Главни циљ овог стуба је стварањемеђународногсистема,којићеприхватитицаринскеадминистрацијеземаља,којесу усвојиле оквирне стандарде, да идентификују партнере пословне заједнице,којићеобезбедитивисокстепенгаранцијазасигурноступогледуњиховеулогеуланцумеђународнетрговине.Таквипартнеритребададобију статусовлашћеногекономскогоператера(AuthorizidEconomicOperators).Оквирнистандардиналажудацаринскаадминистрацијаостварипартнерствосапословномзаједницомуциљуњиховогукључивањаубезбедностисигурностмеђународногтрговинскогланца.Оквиритакођепостављајукритеријумекојепословнипартнеритребадаиспунедабидобилиовлашћенистатус.Тикритеријумиобухватајупитања,каоштосуоценапретњи, план безбедностиприлагођен претњи, план комуникација, процедуралнемере за спречавање уласка незаконите робе и робе без документације, физичкубезбедностобјекатакојисекористезаутовар,истоварилискладиштење,безбедностробеипревознихсредстава,заштитаинформационогсистемаитд.

Управа царина је поднела Писмо о намерама за приступање Оквирнимстандардима о сигурности и олакшању међународне трговине, који је креиралаСЦО.

УправацаринаСрбијејеуимеВладе,закључиланизбилатералнихспоразумаосарадњииузајамнојпомоћиуцаринскимпитањима.Овиспоразумипредстављајуправнуосновузаразменуинформацијаизмеђуцаринскихадминистрација.Њимаје дефинисан начин достављања и коришћења тих информација и докумената,

104 ЕКОНОМИКА

евентуална употреба у судским и другим поступцима, учешће експерата исведокаутаквимпоступцимаизаштитаподатакакојисемогунаћиуразмењениминформацијама.

Доданасјепотписано19царинскихспоразума(Македонија,Русија,Бугарска,Румунија, Чешка, Мађарска, Словачка, Босна и Херцеговина, Турска, Италија,Француска,Аустрија,Грчка,Кина,Немачка,Пољска,САД,Иран,Хрватска)атрисупарафирана(Словенија,Украјина,Албанија).

Управа царина Србије је са ПКС, као репрезентом пословне заједницеуспоставилапартнерскеодносеисталнеинепосреднеконтактенасвимнивоима.Тасарадњасе,измеђуосталог,одвијаикроззаједничкинаступиучешћеурадуумеђународнимфорумимакаоштосуМеђународноудружењедрумскихпревозника(ИРУ),ИницијативизасарадњуујугоисточнојЕвропи(СЕЦИ)идр.

Сагласно Оквирним стандардима за безбедност и олакшице у глобалнојтрговини СЦО, Управа царина и ПКС тимским радом припремају да испуне испроведудатезадатке.УтомсмислусуПредседникПКСиДиректорУправецарина4. октобра 2006. године закључилиСпоразумоформирањуЕкспертске комисије,којучинепотрипредставникаобестране.ОсновнизадатактеЕкспертскекомисијеје да дефинише опште и појединачне критеријуме и стандарде у погледу условаи гаранција које треба да испуне предузећа заинтересована за добијање статусаовлашћенихекономскихоператера.Такомисијаимаобавезудаконтинуиранопратии анализира стање у погледунивоа ефикасности рада царинске службеи другихоргана чије активности непосредно утичу на ефикасно спровођење царинскихпроцедура, као и да сходно уоченим појавама предлажу одговарајуће мере иактивностизаотклањањеуоченихнедостатакаалиидапредлажупревентивнемередадонедостатаканедође.

Експертскакомисијарадинаприпремикритеријумаистандардазадобијањестатуса овлашћеног економског оператера. Такође је разматрањем низа питањапредложиламере,којесуприхваћенеиупраксисеспроводе,запоједностављењеиубрзањецаринскихпроцедура.Тоједопринелоубрзањумеђународногпрометаробаизнатносмањилотрошкове,којитерететаквуробу.

НароднаСкупштинаРепубликаСрбијајеусвојилаРезолуцијуопридруживањуЕвропскојунији.Напутукаостваривањуциљаизтерезолуцијепредстојевеликизадаци,аизмеђуосталихизадацинахармонизацијицелокупногцаринскогсистемаСрбијесастандадимаЕвропскеУније.Утомсмислунашацаринскаадминистрацијајепредузелаипредузимаактивностикаоштосу:

–упућивањесталногсаветникауМисијуприЕвропскојунијиуБриселу,чијијезадатакдапратиактивностиСветскецаринскеорганизацијеидругихинституцијаи о томе извештава Управу царина, успоставља контакте са представницимадругихцаринскихадминистрација,којаимазациљпоспешивањеиунапређивањебилатералнеимултиратералнесарадње,

–успостављенисуконтактииостваренасарадњасаГенералнимдиректоратомЕвропскеунијезацаринеипорезе,

– активно учешће у оквиру СЦО, на Комитету за хармонизовани систем,Комитету за вредност,Комитету за порекло робе,Комитету за применупрописа,Управљачком комитету за спровођење Кјото конвенције, Сталном техничкомкомитету,

ЕКОНОМИКА 105

–доприноспреговоримаотрговинскимолакшицамауСветскојтрговинскојорганизацији, састанцима Радне групе за заштиту права интелектуалне својине,Конференцијицаринеиуниверзитета,редовнимсастанцимацаринскихаташеа,идр.,

–учествовањеслужбеникаОдељењазаобавештајнепословеУправецаринаувишемеђународнихоперацијакаоштосу:SHADOW,ROOTS,ROADSHOWIII,BLACKPEARL,идр.,

–реализованаиницијативаусарадњисаWCOиодржанаРегионалнарадионицанатемубудућеприменеОквирних стандарда, итд.

Све ове и многе друге активности Управе царина Србије у значајној меридоприносестратешкоминационалномциљуземљедаубрзанообезбеђујеуслове,изсвојенадлежности,којејепотребноиспунитизаприкључењеЕвропскојУнији.

ПуткапридруживањуиприкључењузаједницинародаЕвропе–Европскојунији,којијезацрталадржаваСрбија,немаалтернативу.

106 ЕКОНОМИКА

FINANSIJSKI MENADŽMENT Finansijsko planiranje

Vrednovanje u privatnim ujednačenim uslovima

UvodKaoštodobroupravljanjeposlovanjempodrazumevadobruorganizacijuposlovan­

ja,takoiupravljanjefinansijamapodrazumevafinansijskuorganizaciju.Osnovnizadaciorganizacijefinansijskefunkcijepreduzećasudaobezbedištoracionalnijevodjenjefinan­sijskepolitikepreduzeća,efikasnoizvršavanjefinansijskihplanova,finansijskuanalizuikontroluipotrebnefinansijskeinformacije.

Izbor modela organizacije finansijske funkcije preduzeća zavisi od veličine isloženostipreduzeća,pričemujeveličinapreduzećaudirektnojsrazmerisaobimomza­datakafinansijskefunkcije.

Većinaproblemaufinansijskommenadžmentuvrtiseokosledećatripitanja:– kojifaktoriodređujucenu(companystock)?– kakomenadžerimogunapraviti izborkojićepovećativrednostnjihovihkom­

panija?– kakomenadžerimogugarantovatidanjihovefirmenećeostatibeznovcatokom

izvršenjaplanova?Zauspešnoposlovanjeufinansijskimustanovamauključujućibanke,osiguravajuća

društva, zajedničke fondove i investiciona preduzeća, treba imati znanje o tehnikamavrednovanjafaktorakojiizazivajurastiliopadanjekamatnihstopa,regulativuufinansijs­kimustanovama,irazličiteoblikefinansijskihinstrumenata.

Stručnjaciizoblastifinansijačestoradezabrokerskekućeiliuoblastiprodaje.Dru­giradezabanke,zajedničkefondoveiosiguravajućadruštvakaosavetnicizasamostalneinvesticije ipenzionefondove,zafinansijskikonsaltingfirmeilikaofinansijskiplanerikojipomažupojedincimaunjihovimfinansijskimciljevima.Finansijskimenadžmentjenajvažnijaodovetrioblasti,važanjeubankama,finansijskiminstitucijama,industrijs­kimdelatnostimaiudržavnimdelatnostimakaoštosuškole,bolniceisaobraćaj.Finan­sijskimenadžeriimajuodgovornostuodređivanjuterminazakredite,uslovepodkojimasarađujusakupcima,količinamanovcazainvesticijeidr.

ПРЕГЛЕДНИЧЛАНЦИDrNevenkaNićinSnežanaLoborNatašaVidićViša škola za poslovne sekretare i menadžment – Sremski Karlovci

ЕКОНОМИКА 107

OrganizacijabiznisaPostojetriglavnaoblikaorganizacijebiznisa:1.samostalni2.partnerstvo3.korporacijaOko 80%poslova su samostalni, a oko 20% je ravnomerno raspoređeno part­

nerstvoikorporacija.Oko80%poslovasupremadolarskojvrednostivođeneodstranekorporacija,13%sampostalno,aoko7%odstranepartnerstva.

Samostalnibiznisjebizniskojinijeudružen,osnovanjeodstranepojedinca.Ućiubizniskaopojedinacjelakoaliinajmanjibiznisimorajubitiodobreniodstranedržave.Imatrivažneprednosti:

– lakoirelativnojeftinoseosniva– postojipardržavnihregulativa– ovajposaojeizuzetodplaćanjataksinaprihodkojiplaćajukorporacije.Postojeitrivažnaograničenja:– teškosedobijajuvelikesumekapitala– ima neograničenumogućnost da napravi velike poslovvne dugove kojimogu

rezultiratigubicima– životovebiznisorganizacijezavisiiograničenjeodstranepojedincakojigaje

osnovaoPartnerstvopostojikada2ilivišeosobaudruženovodebiznisnekorporativno.Part­

nerstvamogufunkcionisatipodrazličitimformamadogovora,odneformalnih,govorneprirode,doformalnihugovorasasekretaromdržaveukojojsepartnerstvoformira.

Prednosti:malitroškoviilakoćaformiranjaNedostacisusličnionimakodsamostalnihfirmi:neograničenamogućnostkreiranja

velikihdugova,kojimogurezultiratilošimfinansijskimstanjem;ograničenopostojanjeorganizacije;poteškoćeprilikomprenosavlasništvaipoteškoćeprilikompodizanjavećihkoličinanovca.Režimtaksijesličankaokodsamostalnogpreduzeća(prednost),auza­konuoodnosimapartneraregulisanojedapartnerimogupravitiposlovnedugove.

VelikekompanijekaoštosuHewlettPackard iMicrosoftsupočelekarijerukaoindividualciiliupartnerstvu,alisunjihoviosnivačishvatilidajepotrebnodaihpretvoreukorporacije.

Korporacijesupravna,legitimnainstitucijaosnovanaodstranedržaveiodvojenajeodsvojihosnivačaimenadžera.Taodvojenostdajekorporacijamatriglavneprednosti:

– neograničenživot,kojimoženastavitiiukolikoprvobitniosnivačiimenadžeriodustanu,

– lakaprenosivostvlasničkihinteresa,lakšenegokodsamostalnihipartnerstva– ograničenaslobodazastvaranjedugova,gubicisuograničeniveličinomuloženih

fondova.Akouložite10.000USA$upartnerstvoaondabankrotiratedo1.000.000USA$,

ukolikopartnernapravitajduganemadaplatisvojdug,vimoratedagaplatite.Ukorporaciji,akosteuložili10.000USA$,samotolikomožeteidaizgubite.

108 ЕКОНОМИКА

Nedostacikorporacije:– dvostrukiporeskisistem.Zaradesuoporezovanenanivoukorporacijeiporezi

nadividende– veoma kompleksno i vremenski dugotrajno formiranje korporacije zbog

složenostiidržavnihovlašćenjaidozvola.Vrednostbilokogposlabićeverovatnouvećanaakojeupitanjukorporacijaiztri

razloga:1.Ograničenaslobodasmanjujerizikeinvestitora,štonižirizikfirme,većajevred­

nost2.Vrednostfirmezavisiodšansizarast,kojezaviseodsposobnostifirmedaprivuče

kapital3.Vrednostposlazavisiodlikvidnostitj. lakoćeprodajeipretvaranjetogposlau

cash,tržišnuvrednost.Postojinekolikohibridnihorganizacijakojestičupopularnost,tosuspecijalizovani

tipovipartnerstavasaspecijalizovanitipovipartnerstavasaspecifičnimkarakteristikama.Ograničenopartnerstvoosnivasekadahoćemodaograničimoslobodupartnerima

anekisugeneralnipartneri.Partnerikojiimajuograničenuslobodu,odgovarajusamozakoličinunovcakojusu

investirali,dokgeneralnipartnerimoguimatineograničenuslobodu.Partnerstvosaograničenomodgovornošću,svipartneriuživajuograničenuslobodu

uposlovnimodlukama,sličnodeoničarimaukorporacijama.Postoji i nekoliko oblika korporacija, profesionalne korporacije ili profesionalne

asocijacije,(lekari,advokatiiračunovodstvo).Glavnifinansijskislužbenik(CFO)čestoimatitulupotpredsednikzafinansijeipo­

laže računpredsedniku.Potpredsednikzafinansijenadzire radblagajnika ikontrolora.Uvećinifirmiblagajnik imadirektnuodgovornost zaupravljanjegotovinomfirme, zaplaniranjestrukturekapitala i tržišnogosiguranja,aktivnostiuvezipovećanjakapitala.Blagajniknadgledaikreditmenadžera,menadžerainovacijama,menadžerainvesticijairizikmenadžera.Kontrolorjeodgovoranzaaktivnostiračunovodstvaiporeskihposlova.

Vrednovanje u privatnim ujednačenim okolnostimaVrednovanjeprivatnihkompanija.posebnoonihuranimfazamanjihovogživotnog

ciklusa,jetežakičestojednostranproces.Zatakvekompanijesetipičnopredviđaperiodnegativnognovcanogtokasaveomaneizvesnim–alimukomstečenim–budućimdo­bitima.Ovajprofilobrtanovcajeveomaosetljivnaučinjenepretpostavkeprocene.

Uovomradućeseraspravljatiorazličitimvaluacionimtehnikama,kojesemogukoristitiuokolnostimprivatnogakcijskogkapitala.Namerajedaseobezbedipraktičanalatzaprocenuafokusćebitinaesencijalnimosnovnimmehanizmimasvakogmetodainadiskusijionjihovimprednostimainedostacima.

Uovomradusegovoriokomparativnimmetodama,metodamanetosadašnjevred­nosti,podešenojsadašnjojvrednosti,preduzetnickomkapitaluiizbornimmetodamapro­cene.Takođerazmatramoupotrebu»MonteKarlo«simulacijeuzsoftverskipaket»Cris­talBall«,dabipoboljšaliovavrednovanja.Narednih5sekcijasuposvećenepojednomvaluacionommetodu.

ЕКОНОМИКА 109

Finansije u organizacionoj strukturi firme

Bord direktora

Predsedavajući CEO

Predsednik COO

Podpredsednik zadužen za trgovinu

Podpredsednik zadužen za finansije

Podpredsednik zadužen za proizvodnju

1. Upravlja novcem i obezbeđenjem trži - šta. 2. Planira strukturu kapitala firme. 3. Zpravlja penzionim fondom firme. 4. Upravlja rizikom Blagajnik Kontrolor

Kreditni menadžer

Menadžer inovacija

Direktor budžeta

Računovo -dstvo

troškova

Finansi -jsko raču -novodstvo

Odelenje za poreske

poslove

1.KomparativnemetodeUpotrebakomparacijačestoobezbeđujebrzilaknačindaseobezbedi»ballpark«

valuacijazafirmu.Kada tražimokomparacije,miposmatramodrugefirmekoje izlažuslične»vrednosnekarakteristike«kompanijizakojusmomizainteresovani.Uovevred­nosnekarakteristikespadajurizik,nivorasta,strukturakapitala,kaoiveličinaitajmingprotoka novca..Često su ove vrednosne karakteristike upravljane od strane drugih os­novnih atributa kompanije, koja može biti inkorporirana u više drugih. Na primer,očekivaniprotocinovcazanovuorganizacijuzaočuvanjezdravljamogubitipreciznopredviđenibrojemčlanstva.

Kakogod,tusumnogipotencijalniproblemisakorišćenjemkomparacijazaprivat­nekompanije.Prvo,čestojeteškodoznatikakvesuvaluacijedodeljenedrugimfirmamauprivatnomvlasništvu.Možebitikonsekventnonemogućeporeditinašufirmusakom­panijamakojesuveomaslične.Drugo,zbogtogaštosuračuniidrugeradneinformacijeprivatnihfirmičestonedostupni,ključniodnosinisuizračunljivi,ilidrugivažniuticajinavaluacijumogu biti propušteni.Konačno, valuacije dodeljene komparabilnim firmamamogubitipogrešnovođene.Periodično,celeklasefirmesuprocenjenenacenekojesečineneopravdanesastanovištaprotokanovca.Jasansudbitrebalodakonsekventnovodikorišćenjekomparacija.Morajusepotražitipotencijalnemerezavrednosti,kojesemogusenzibilnoprimenitiodjednekompanijedodruge.Najavnimtržištima,čestiodnosisu:

a)cenadeonicapodeljenasazaradompodeonici,b)tržišnavrednostfirminihnekretninapodeljenasaukupnimprihodom,ic)tržišnavrednostfirminihnekretninapodeljenasadeoničarskimnekretninamana

balansnojlisti(odnos»odtržištadoknjige«–market to book ratio).

110 ЕКОНОМИКА

Oviodnosinas,ipak,moguodvestinapogrešnustranu.Razmotrimoodnoscena–zarade.Zarade(profitnakonodbijanjaporeza)reflektujustrukturukapitalaukompaniji,poštozaradedolazeposletroškovakamataitaksi.Zdravrazumbiprematometrebalodanamkažedakadaporedimodvekompanijesasličnimkarakteristikamaizuzevonihsasupstancijalnorazličitimstrukturamakapitala,bilobiprikladnijekoristitinekimnoženikbazirannazaradamaprekamataiporeza(EBIT–Earnings Before Interest and Taxes).Korišćenjemovihkomparabli,mikompenzujemorazlikeustrukturikapitaladvaentiteta.TojezatoštoEBITignorišerazličitenivoekamatnihtroškovanapravljenihodstranedvekompanije.(Naravno,korišćenjeEBIT­aignorišeštitovekamatnihtaksipovezanesaovimstrukturamakapitala,kojemiželimodauzmemokaofaktorukomparacijama.)

Komparable bazirane na računima, kao one pomenute gore, su, jasno je,manjepogodneuokvirimaprivatnogakcijskogkapitalagdesukompaniječestoneprofitabilneidoživljavajurapidanrast.Morajusezatopotražitidrugeosetljivijemerevrednovanja.Naprimer,uInternetbiznisudobarindikatorvrednostimožebitibrojpretplatnikakojetakompanijaopslužuje.Validnaaproksimacijavrednostinekebiotehnološkefirmemožebitibrojzaštićenihpatenata.Ukompanijizaistraživanjenalazištazlatatipičnameravrednostijebrojpronađenihuncizlata,kaorezultatimainicijalnihbušenja.Postojisamonekolikoprimeranefinansijskih,industrijski–specifičnihmerakojemogubitiiskorišćenezapro­cenuvrednostifirme.

Zanimljivo,nedavnastudijapredlažedaindustrijski–specifičnimultiplikatoriimajusnažnuobjašnjavajućumoćzaponuđeneceneIPO­a.Nasuprottome,zamultiplebaziranenaračunu,kaoštosuodnoscena–zaradai»odtržištadoknjige«odnos,utvrđenojedaimajumaluprediktivnusposobnost.Razlogtomeještomeđumladimfirmamakojimasejavnotrgujeuistojindustriji,multiplibaziraninaračunimaveomavariraju.

Drugastvarvezanazakorišćenjejavnihtržišnihkomparablizavrednovanjeprivat­nihkompanijajemarketabilnostnekretnina.Zatoštosuudeliprivatnihfirmitipičnomanjemarketabilniodonihufirmamakojimasejavnotrguje,bilobiodgovarajućeprimenitipo­pustzbognelikvidnosti.Veličinaodgovarajućegpopustaćezavisitioodređenihokolnosti.Kakogod,Survejspredlažedapopustizbognedostatkamarketabilnostikorišćeniupraksipadnuunutarvrlouskogopsega,čestoizmeđu25%i30%.

2. Metod neto sadašnje vrednostiMetodneto sadašnjevrednosti (NPV–Net Present Value) je jedanodnajčešćih

metodavrednovanjaprotokanovca.(Drugiuključujumetodujednačenogprotokanovcaimetodkapitalnogprotokanovca.Podešenimetodtrenutnevrednostidiskutovanunared­nojsekcijijevarijacijametodakapitalnogprotokanovca.)

OvasekcijakratkoseosvrćenaosnoveNPVmetoda.NPVmetoduključujepogodnosti taksenihštitovaodtakseno–deduktabilnihin­

teresnihplaćanjaunivoupopusta(naprimertežinskaprosečnacenakapitala,WACC).Dabiseizbegloduplouključenjeovihtaksenihštitova,kamatnaplaćanjanesmejubitiizvedenaizprotokanovca.Jednakost(1)pokazujekakoračunatiprotoknovca(podtekstoznačavavremenskeperiode):

CFt=EBITt*(1­τ)+DEPRt–CAPEXt­∆NWCt+drugo, (1)gdesu:CF=protoknovca

ЕКОНОМИКА 111

EBIT=zaradeprekamataitaksiτ=korporativninivotakseDEPR=depresijacijaCAPEX=ekspenditurakapitala∆NWC=povećanjemrežnogradnogkapitaladrugo=povećanjauplaćanjutaksi,platamaitd.Dalje,krajnjavrednostbitrebalobitiizračunata.Ovaprocenajeveomavažnajer

najvećideovrednostikompanija,posebnoonihuranojfazirazvoja,možebitiukrajnjojvrednosti.Čestimetodzaprocenukrajnjevrednostipreduzećajeperpetualnimetod.

Jednakost2)dajeformuluza izračunavanjekrajnjevrednosti (TV)uvremenuT,koristeći perpetualni metod, predpostavljajući nivo rasta u funkciji perpetualnosti g idiskontne stope r.Protoci novca i diskontne stopekorišćeniuNPVmetodu su tipičnonominalnevrednosti(nisupodešenezainflaciju).Akopredviđanjaindicirajudaćeprotoknovcabititkonstantanuinflaciono–podesivimdolarima,trebalobikoristitikrajnjinivorastajednaknivouinflacije:

TVt=(CFt*(1+g))/(r­g) (2)Drugečestemetode izračunavanjakrajnjevrednostikorišćeneupraksiuključuju

odnosecena–zarada i»od tržištadoknjige«multiplikatorevrednosti.,alioveprečicenisuohrabljujuće!

Netosadašnjavrednostfirmeseondaizračunavakaoštojeprikazanoujednakosti(3):

NPV=(CF1/(1+r))+(CF2/(1+r)2)+(CF3/(1+r)

3)+....+((CFt+TVt)/(1+r)t)(3)

Diskontnastopaseizračunavakorišćenjemjednakosti(4):r=(D/V)*rd*(1­τ)+(E/V)*re(4)gdesu:rd=diskontnastopazadugre=diskontnastopazanekretnineτ=korporativninivotakseD=tržišnavrednostdugaE=tržišnavrednostnekretninaV=D+EAkofirmaneposedujeciljanustrukturukapitala,krajnjavrednostbitrebaladase

koristizaodnoseD/ViE/V.CenanekretninareseračunakoristećipoznatiCapital Asset Pricing Model, prika­

zanujednakosti(5):re=rf=β*(rm­rf)(5)gdesu:re=diskontnastopazanekretninerf=diskontnastoparizikaβ=beta,ilistepenkorelacijesatržištemrm=tržišninivopovraćajanaosnovnemenicerm­rf=premijatržišnogrizika

112 ЕКОНОМИКА

Kadaseodređujeodgovarajućinivoslobodnogrizika(rf),trebapokušatiizjednačitizrelostinvesticionogprojektasanivoomslobodnogrizika.Tipičnokoristimodesetogodišnjinivo.Procenepremijetržišnogrizikamoguširokovarirati:zadobrobitkursa,možebitiusvojeno7.5%.

Zaprivatnekompanije, ili sporednedeloveod javnihkompanija,betemogubitiprocenjene posmatranjem javnih firmi koje se porede. Beta za javne kompanijemožebitipronađenaubetaknjiziilinaBlombergovojmašini.Akofirmaneposedujeciljanukapitalnustrukturu,neophodnojepopustitiilipovećativrednostbeta.Ovojepostignutokoristećijednakost(6):

βu=βt*(E/V)=βt*(E/(E+D))(6)gdesu:βu=popuštenabetaβt=povećanabetaE=tržišnavrednost______D=tržišnavrednostdugaPostavlja se pitanje slučaja kada nema kompanija za poređenje. Ovo se obično

dešavaupreduzetničkomokruženju.Zdravrazumjenajboljivodičuovimsituacijama.Razmisliteocikličnojprirodiodređenefirmeidalijeriziksistematskiilimožebitidiver­zifikovan.Akosupodacioračunimadostupni,druginačinjeizračunavanje»betazara­da«,kojeimajuizvesnukorelacijusa»betamanekretnina«.Betazaradeseizračunavajupoređenjemnetoprihodaprivatnihkompanijaiberzanskogindeksa,kaoštojeS&P500.Koristećitehnikeregresijanajmanjihkvadrata,krivakojasenajboljeuklapa(beta)možebitiizračunata.

PrednostiinedostacimetodenetotrenutnevrednostiProcenjivanjevrednostifirmipopuštanjemrelevantnihprotokanovcaješirokocen­

jeno kao tehnički napredno.Vrednosti bi trebalo bitimanje subjekti nego komparablepremaodstupanjima,kojasemogupojavitiujavnimi,mnogočešće,privatnimtržištima.

Sobziromda jedatomnogopretpostavki iprocena tokomvaluacionogprocesa,nerealnojedoćidojedne,ili»tačke«,vrednostizafirmu.Različiteprotokenovcabitreba­loprocenitikroz»najbolje«,»najverovatnije«ili»najgorislučaj«pretpostavke.Njihbiza­timtrebalosnizitikoristećiopsegvrednostizaWACCikrajnjinivorasta(g)dabisedobiopovoljnijiopsegvrednosti.Akomožetedodelitiverovatnoćezasvakiscenario,težinskaaritmetičkasredinaćeodreditiočekivanevrednostizasvakufirmu.

Čakisaovimkoracima,NPVmetodjošuvekimanekenedostatke.Prvo,trebajunambetedabiizračunalinivosniženja.Validnakomparabilnakompanijabitrebalaimatisličnefinansijskeperformanse,prospekterastaioperativnekarakteristikepremakompani­jikojaseocenjuje.Javnakompanijasaovimkarakteristikamamoždanepostoji.Slično,ciljana struktura kapitala se često procenjuje korišćenjem komparabli. Korišćenjemkomparativnihkompanijazaprocenu,ciljanastrukturakapitalaimaistenedostatkekaoi nalaženje komparabilnih beta.Treće, tipični profil protoka novca kompanije u nasta­janjuvelike inicijalneekspenditurepraćendaljimpritocima,vodido togada jevećina(ilisva)vrednostiuključenaukrajnjuvrednost.Krajnjevrednostisuveomaosetljivenapretpostavkekakoopopustimatakoiokrajnjemnivourasta.Konačno,nedavnafinansi­jskaistraživanjasuotvorilapitanjadalijebetaodgovarajućemerilorizikafirme.Brojna

ЕКОНОМИКА 113

istraživanjapredlažudaveličinafirmeiliodnos»odknjigedotržišta«vrednostinekret­ninamogubitivišeadekvatniji.Malonjihjeprobalodaimplementiraovesugestije,baremupraktičnovrednosnomkontekstu.

DruginedostatakNVPmetodejevaluacijakompanijasapromenljivimkapitalnimstrukturamailiefektivnimnivoimaporeza.Promenjivestrukturekapitalasučestopov­ezanesavrlomoćnim transakcijama,kaošto suotkupi.Promenljiviodnosiefektivnogporezamogunastatiusledpotrošnjeporeznihkreditakakvisumrežnioperativnigubici,iliistekrokaporeskiholakšica,ponekaddodeljenimpoletnimfirmama.PodNVPmetodom,strukturakapitalaiefektivninivoporezasuinkorporiraniunivopopusta(WACC)ipred­postavljenokonstantni.Izovograzlogametodpodešenetrenutnevrednostijepreporučljivuovimslučajevima.

»Monte Karlo« simulacijaKadaproračunavamovrednostikoristećitabele, dolazimodojedne,ili»tačke«,pro­

cene vrednosti.Čak i kada preduzimamo analize osetljivostimi jednostavnomenjamovarijablejednupojednuiodređujemopromenuuvrednovanju.MonteKarlosimulacijajepoboljšanjeuodnosunaprosteanalizeosetljivostizatoštoobuhvatasvemogućekom­binacijeulaznihpromenljivih.Korisnikdefinišedistribucijuverovatnoćazasvakuulaznupromenljivu,aprogramgenerišedistribucijuverovatnoća,opisujućimogućeishode.

Jedantakavpaket,kojićeovdebitiopisanje»CrystalBall«.Prvikorakjepode­sitiosnovnutabelu.Miondadefinišemopretpostavkeipredviđamovarijable:mićemoodrediti efekatpromenaućelijamapretpostavkinavrednost, sadržanuupredviđajućojćeliji.Ćelije pretpostavki sadrževarijable kao što sunivopopusta, krajnji nivo rasta iprotoknovca.Ćelijepretpostavkimorajusadržatinumeričkevrednosti,aneformuleilitekst.Distribucijeverovatnoćasekoristedadefinišunačinnakojivrednostiućelijamapretpostavkivariraju.»CrystalBall« imanizdistribucijaverovatnoćeza izbordabi seopisaloponašanjesvakepromenljive.Korisnikmoradaizabereodgovarajućudistribuciju,iproceniključneparametre(srednjavrednostistandardnadevijacija).

Pretpostavke mogu biti definisane označavanjem jedne po jedne varijablei korišćenjem komande Cell Define Assumption. Slično, predvođanje se definišeoznačavanjemćelijesakalkulacijomvrednostiikorisćenjemkomandeCell Define Fore-cast.SimulacijasezatimgenerišekorišćenjemkomandeRun Run.Dabisekreiraora­port,koristisekomandaRun Create Report.PregledraportazaNVPvaluacijuizvršenuuDodatku 2 je prikazan uVežbi 2.On pokazuje distribuciju verovatnoće za vrednostpodružnica,Hi­Tech.Uraportusemoževidetidasupretpostavkedefinisanekaonormalneraspodelesasrednjimvrednostimajednakimvrednostimainicijalnosadržanimućelijamaistandardnimdevijacimapodešenimna+10%srednjevrednosti.

Dostupnostijednostavnostsimulacionihpaketačiniihkorisnimalatom.Simulacijaomogućavaznatnotemeljnijeanalizemogućihishodanegoštotoomogućavastandardnaanalizaosetljivosti.Dodatnapogodnostještosimulacionipaketidozvoljavajukorisnikuda razmotri imeđusobneveze izmeðu različitih ulaznihvarijabli: kao što priručnik zakorišćenjeopisuje, lako jedefinisatikorelacije izmeđurazličitihpromenljivih.Morasezapamtitidaustvarnostioblicidistribucijaimeđusobnevezeizmeđuvarijablisuveomateškizaotkrivanje.

114 ЕКОНОМИКА

3. podešena metoda sadašnjih vrednostiPodešenametodasadašnjihvrednosti(APV)jevarijacijaNPVmetode.APVima

prednostuodnosunaNPVmetoduuslučajevimagdejefirminastrukturakapitalapromen­ljiva ili imamrežneoperativnegubitke (NOL), kojimogubiti iskorišćeni da promeneoporeziviprihod(PrimerdemonstracijeAPVmetodemožebitinađenuDodatku3.)

NPVmetodpretpostavljadastrukturakapitalafirmeostajekonstantnanaprethodnospecificiranomciljanomnivou.Ovojeneodgovarajućeusituacijamakaoštosumasovniotkupi,gdejeinicijalnastrukturakapitalavrlomoćna,alijenivodugaredukovanusledisplata.Uovomslučaju,»ciljana«strukturakapitalasemenjatokomvremena.NačindaseilustrujeovopitanjejerazmatranjejedneLBOfirmesakrajnjomciljanomstrukturomkapitalajednakomnula:naprimer,nakonizvesnogperioda,onatvrdidajeotplatilasvedugove.PodNPVmetodom,nivopopusta(WACC)bibioizračunatkorišćenjempravilnestrukturekapitala.Ovimse ignorišečinjenicada jefirmabilapotpomognuta.AVPpre­vazilaziovajnedostatak razmatrajućiprotokenovcagenerisaneod stranedobarakom­panije,ignorišućinjegovustrukturukapitala.Uštedeodkamatnihisplataizvedenihizpor­ezaseondaračunajuodvojeno.

NPVtakođepodrazumevadaefektivninivoporezafirme, inkorporiranuWACCostajekonstantan.Ovonijeodgovarajućekadaseefektivninivotaksemenjatokomvre­mena.Naprimer,tojetipičnozanovekompanijekojeimajuNOLsprenegoštopostanuprifitabilne.Pododređenimokolnostima,oviNOL­smogubitiprenetizasvrheoporezi­vanjaiumreženiprotivoporezivogprihoda.APVuzimauobzirefekatpromenefirminogporeskogstatusa,vrednujućiNOLsodvojeno.

KodAPVjeprocesvrednovanjapodeljenutrikoraka.Prvo,protocinovcasevred­nujuignorišućistrukturukapitala.ProtocinovcafirmiseodbijajunaistinačinkaokodNVPmetoda.izuzevkadasekoristidrugačijadiskontnastopa.Miusuštinipredpostav­ljamo da se kompanije finansiraju pravilno. To implicira da se diskontna stopa trebaizračunavatikorišćenjempopuštenimbeta,prenegobetomkorišćenomzaizračunavanjeWACCkorišćenimuNPVanalizi.DiskontnastopajeizračunatakorišćenjemCapital As-set Pricingmodela,pokazanogjednakostima(5)i(6).

Zatimseprocenjujuporeskebeneficijepovezanesastrukturomkapitala.Mrežnasadašnja vrednost poreskih ušteda od kamatnih isplata iz poreskih olakšica ima vred­nost za kompaniju imora biti kvantifikovana.Kamatne isplate će semenjati u skladusapovećanjem i smanjenjemnivoaduga.Pokonvenciji, diskontna stopakoja se čestokoristizaizračunavanjemrežnesadašnjevrednostiporeskiholakšicajenivoporezaprepovraćajaduga.Toćeiznositinižeodrealnecene.Konceptualnogledano,ovojeosetljivo.Zahtevidužnikasuvećiodobičnihdeoničaraizatoimajusigurnijiprotoknovca.

Konačno, NOL­ovi dostupni kompaniji takođe imaju vrednost koja se morakvantifikovati.NOL­ovimogubitipomereniuodnosunaneoporezovaniprihodičestoomogućavajukoristanizvornovcazakompanijeusvominicijalnimprofitabilnimgodi­nama rada.Naprimer, akokompanija ima10miliona$NOL­ova, anjennivoporezaprevazilazi40%,kompanijaćeimati4miliona$odporeskihušteda(Primetitedaovoignoriše vremensku vrednost novca.NPVNOL­ova će samo iznositi 4miliona $ akofirmaimaoporeziviprihodod10miliona$usvojojprvojgodinirada.AkoseNOL­ovikoristevišeodjednegodine,tadaćesniženjesmanjitinjihovuvrednostnasumumanjuod4miliona$).

DiskontnastopakorišćenazavrednovanjeNOL­ovaječestonivodugapreopore­zivanja.AkoverujetedajerealizacijaporeskiholakšicaodNOL­ovasigurna(tj.firma

ЕКОНОМИКА 115

će definitivno generisati dovoljno profita da bi ihmogla koristiti), onda koristite nivodiskontnih stopa osloboðen rizika.Akopostoji rizik dafirmaneće generisati dovoljnoprofitadaiskoristiNOL­ove,tadaimasmislasmanjivatiihnivoomkorporativnogdugapreoporezivanja.

4. Metoda udruženog kapitalaOvajmetod jealatzavrednovanje,čestokorišćenuprivatnoj industriji.Kaošto

je razmatrano,privatne investicijesučestokarakterisanenegativnimprotokomnovca izaradama,ivisokonesigurnimalipotencijalnoključnimbudućimnagradama.Ovajmetoduzimauobzirzaovajprofilprotokanovcavrednujućikompaniju,tipičnokoristećimul­tiplikatoreunekomvremenuubudućnostikadajeplaniranoostvarenjepozitivnihprotokanovcai/ilizarada.Ova»krajnjavrednost«jeumanjenausadašnjostikorišćenjemvisokihdiskontnihstopa,običnoizmeđu40i75%.

Udruženikapitalistakoristiovusniženukrajnjuvrednost i iveličinupredloženihinvesticijadaizračunanjegovuželjenuvlasničkukamatuukompaniji.Naprimer,akojetakrajnjadiskontnavrednost10miliona$,aodvažnikapitalistaplaniradanapraviinves­ticijuod5miliona$,onćeželeti50%udelaukompanijiuzamenuzasvojuinvesticiju.Timesepretpostavljadanećebitinikakvograzvodnjavanjainteresakapitalisteubudućimrundamafinansiranja.Ovo jenerealnapretpostavka,datapoduslovomdanajuspešnijekompanijeprodajusvojeakcijejavnoprekoIPO­a.

Osnovnamehanikaovogmetoda jedemonstriranakrozsledeća4koraka(Prim­er koji demonstrira ovu metodu može biti nađen u Dodatku 4. ) Metod počinje pro­cenomkompanijinevrednostiunekojbudućojgodiniod interesa, tipičnoubrzonakonšto udruženi kapitalista predviđa javno preuzimanje firme.Krajnja vrednost se običnoizračunavakoristećimultiplikatore:naprimer,odnoscena–zaradamožebitimultipliciranprojektovanimmrežnimprihodomuizlaznojgodini.Krajnjavrednostmoženaravno,bitiizračunatakoristećidrugetehnike,uključujućiimetodediskontovanihprotokanovca.

Diskontovanakrajnjavrednostkompanijejeodređena,štoneiznenađuje,diskon­tovanjemkrajnjevrednostiizračunateuprvomkoraku.Umestokorišćenjatradicionalnecenekapitalakaodiskontnestope,smelikapitalistitipičnokoristeciljaniodnospovraćaja.Ciljaniiznospovraćajajeproizvodzakojiudruženikapitalistaosećadajeneophodandabiseopravdaorizikinaporzaodređenuinvesticiju.Formulazaračunanjediskontnekra­jnjevrednostiprikazanajejednakošću(7):

Discounted Terminal Value=Terminal Value/(1+Target)years(7)Treće,udruženikapitalistaprocenjujezahtevanikrajnjiprocenatvlasništva.Količina

predloženeinvesticijesedelidiskontnomkrajnjomvrednošću,dabiseodredilovlasništvoneophodnosmelomkapitalistidazaradiželjenipovraćaj(pretpostavljajućidanepostojidaljiodlivnjegoveinvesticije):

Zahtevanifinalniprocenatvlasništva=Investicija/Diskontnakrajnjavrednost(8)Konačno, on procenjuje buduće odlive i izračunava potrebni trenutni procenat

vlasništva.Jednakost(8)bitrebalodajetačanodgovorakonebilodaljih»rundi«finan­siranja,kojimabisesmanjionjegovukompaniji.Kaoštosmovideliukursu,kompaniječestoprimajuvišestrukerundefinansiranja,praćeneIPO­om.Dakle,ovapretpostavkajeobičnonerealistična.Dabikompenzovaoefekteodlivakrozbudućerundefinansiranja,onmoraproračunatiodnoszadržavanja.Odnoszadržavanjakvantifikujeočekivaneefekteodliva budućih rundi finansiranja vlasništva udruženog kapitaliste. Razmotrimo firmu

116 ЕКОНОМИКА

kojanameravadapreduzmejošjednurundufinansiranja,ukojojćeakcijekojereprezen­tujudodatnih25%firminihposedabitiprodato,azatimprodatiakcijekojereprezentuju30%firmeuvremenuIPO­a.Akoudruženikapitalistaposedujedanas10%,posleovihfinansiranjanjegovudeoćebiti10%/(1+.25)/(1+.3)=6.15%.Njenodnoszadržavanjaje6.15%/10%=61.5%.

Potrebnitrenutniprocenatvlasništvaneophodandabiudruženikapitalistashvationjegovciljaninivopovraćajaseračunakoristećijednakost(9):

Zahtevanitrenutniprocenatvlasništva=Zahtevanikrajnjiprocenatvlasništva/Od­noszadržavanja(9)

PrednostiislabostimetodekapitalnogrizikaVelikekritikeovemetodeležiukorišćenjuvrlovelikihdiskontnihstopa, tipično

između40%i75%.Smelikapitalistiopravdavajukorišćenjeovihvisokihciljnihpovraćajanavelikombrojuterena.Prvo,oniseraspravljajudasevelikediskontnestopekoristezakompenzacijulikvidnostiprivatnihfirmi.Kaoštojediskutovanousekciji1,nekretnineprivatnihkompanijasuobičnomanjemarketabilneodjavnihakcijaiinvestitorizahteava­juvećipovraćajuzamenuzaovajnedostatakmarketabilnosti.Drugo,udruženikapitalistivide svoje usluge kao korisne i posmatraju visoku diskontnu stopu kao kompenzacijuza njihove napore.Na primer, oni obezbeđuju strategijske savete, kredibilitet i pristupspecijalizovanim posrednicima, kao što su advokati i investicioni bankari. Konačno,udruženikapitalistiverujudaprojekcijeprezentovaneodstranepreduzimačatežedabuduoptimističke.Onipriznajudavisokediskontnestopekompenzujuoveinflatorneprojekci­je.

Finansijskiekonomistipredlažuda,iakosupitanjapokrenutaodstraneudruženihkapitalistamoždavalidna,tapitanjanebitrebalobitiopravdanjevisokihdiskontnihstopa.Oni predlažu da svako opravdanje bi trebalo da se vrednuje posebno, koristeći objek­tivnijetehnike.Prvo,onipolemišudapopustzanedostatakmarketabilnostiimasmisla,alidajepredviđenapremijadalekoveća:postojebrojnidugoročniinvestitori,uključujućizaostavštine, fondacije i individue.Drugo, finansijski ekonomisti tvrde da usluge kojeobezbeđujukapitalistibitrebalodabuduvrednovaneodređivanjemštabitrebalodabudeplaćeno da bi omogućila odgovarajuća profesionalna usluga na bazi ugovora.Kada jepoštenatržišnacenapruženihuslugaodređena,akcijejdnakeovojvrednostibimoglebitidatekapitalisti.Konačno,ekonomistiseslažudadiskontnestopenebitrebalopodizatikakobisekompenzovalesaoptimističkimprojekcijamapreduzimača.Onipolemišuokotgadalibiodlukatrebaladaseprimenizaodređivanjeočekivanihvrednostirazličitihsce­narijaiverovatnoćesakojomćeseonidesiti.Ovoćerezultiratinepristrasnimprocenamaprotokanovcaufirmi.

Korišćenjevisokihdiskontnihstopapretpostavljaelementprosuđivanjaupristupukapitalistaprivrednovanjukompanije.Boljiprocesjeproučavanjeprojekcijaiizvršenjestvarnihprovera.Ovouključujepostavljanjebrojnihpitanja.Kakvesubileperformansekompanijakojeseupoređuju?Kolikiudeotržištakompanijatrebadaimadabiostvarilaprojekcije?Kolikoćetotrajati?Kojisuključnirizici?Dalisuplanovikontingencijenamestu?Kojisuključnifaktoriuspeha?Ovajtipanalizedalekovišegovoriodprostoguzi­manjapreduzetničkihpro–formiinjihovogdiskontovanjanavrlovisokinivo.

ЕКОНОМИКА 117

5. Analize opcijaUnekimslučajevimajeodgovarajućeipoželjnokoristiti tehnikeopcionogocen­

jivanja za vrednovanje investicionihmogućnosti.Metodi sa sniženimprotokomnovcakaoštosuNPViAPVmogubitinedovoljniusituacijigdejenekimenadžeriliinvestitor»fleksibilan«.Fleksibilnostmožeimativišeformi,uključujućiisposobnostdasepovećailismanjinivoproizvodnje,odložitirazvojilinapustitiprojekat.Sveovepromeneutičunavrednostkompanijenanačinkojinijepreciznomerenkorišćenjemtehnikasniženihprotokanovca. Jedna formafleksibilnostikoja jeodposebnog interesakapitalistima jemogućnostpravljenja»follow­on«investicija.

Privatne nekretninama opremljene kompanije su često karakterisane višestrukimrundamafinansiranja.Kapitalistikoristeovajvišenivoskipristupinvestiranjadamotivišupreduzetnike da »zarade« buduće runde finansiranja i, takođe, da ograniče izloženostfondanekojodređenojportfoliokompaniji.Čestojeprvopravoodbijanjazakasnijinivofinansiranjazapisanouinvesticionomugovoru.

Pravo da se napravi follow – on investicija imamnogo istih karakteristika kaopozivnaopcijanakompanijskeakcije.Obeuključujupravo,alineiobavezu,akvizicijedobaraplaćanjemsumenovcanailipreodređenogdatuma.Kaoštoćemovideti,ovaflek­sibilnostnijeuzetauobzirkodtehnikasniženihprotokanovca.Sadrugestrane,teorijaocenjivanjaopcijauzimauobzirmenadžerovusposobnostda»sačekaiondaodlučidalidainvestira«uprojekatnekogkasnijegdatuma.

DabiilustrovalinedostatakkorišćenjametodaNPVprotokapriocenjivanjuopcija,razmotrimo sledeći pojednostavljen primer. Jedan projekat, koji zahteva investiciju od150$, danas je jednakoverovatnoda ćegenerisati prihode sledećegodine, koji iznose–sniženonadanašnjedolare–ukupno200$,160$ili120$.Kaoposledicu,projekatćeimatimrežnutrenutnuvrednostod50$,10$ili–30$,Očekivanipovraćajje10$(=(1/3)*(50$+10$­30$)).

Sada razmotrimo investitorakoji imasposobnostdaodloži svoje investiranjedoperioda1.Odlaganjeminvesticijedotrenutkadokonnenabavidaljeinformacije,inves­titormodifikuje očekivani profil povraćaja od (50$,10$,­30$) na (50$, 10$,0$).Opcijaodlaganjainvesticijejevredna10$,kaorazlikaizmeđunoveočekivanevrednostiNPVod20$(=(1/3)*(50+10+0))iranijeočekivanevrednostiod10$.

Ova sekcija predstavlja nam razvojnu oblast finansiranja. Pretpostavljeno je dačitaociposedujuosnovnaznanjateorijeopcionogocenjivanja,zbogpotrebezaskraćenjemteksta.

Vrednovanje firmi kao opcija»Blek – Skolov«model vrednuje Evropske opcije koristeći 5 promenljivih kao

ulaze.Zaopcijuakcija,utepromenljivespadajuradnacena(X),cenaakcije(S),vremedoisteka(t),standardnadevijacija(ilinestalnost)povraćajanaakcijama(σ)inivoslo­bodnogrizika(rf).Korišćenjemovihpromenljivih,možemoocenitipravokupovinedelaakcija u nekoj tački u budućnosti.Možemooceniti kompanijinu odlukuda investira uprojekatkoristećisličanokvir.Ekvivalentisuprikazaniutabeli1.

118 ЕКОНОМИКА

Tabela 1.Promenljiva Finansijskaopcija Firminaopcija

X Radnacena Sadašnjavrednosttroškovapotrebnadasepokreneprojekat

S Cenaakcija Sadašnjavrednostočekivanogprotokanovcagenerisanaprojektom

t Vremedoisteka Dužinavremenskogintervaladokadaseodlukaoinvestiranjumožeodlagati

σ Standardnadevijacijapovraćajanaakcijama Rizičnostosnovnihdobara

rf Vremenskavrednostnovca NivoslobodnogrizikapovraćajaKadase jednomproceneulaznepromenljive,vrednostopcijasemože izračunati

koristeći»Blek–Skolov«kompjuterskimodelilitabeluzavrednovanjecallopcija.

Redukovanje kompleksnih problema pomoću analize opcijaRedukovanje odluka iz realnog sveta namatematički rešive problememože biti

težakzadatak.Čestojezahvalnopokušatipojednostavitiovetipoveproblema.Naprimer,pravonapuštanjarazvojazlatnogrudnikajesličnoputopciji.Finansijskizajamdajezaj­modavcupravodaotkažezajamplaćajućitaksu(putopciju),kaoipravodakupidobronakrajuzajma(callopcija).Ovajčlanakćerazmatratisamorešenjazacallopcijukoristeći»Blek–Skolovu«formuluzaEvropskeopcije(kojemogubitiizvođenesamonakrajuperioda).

Tabela1opisujepetulaza,neophodnihzavrednovanjeinvesticionihopcijafirme.Aproksimacija4varijable(X,S,t,rf)jepriličnointuitivnaiilustrovanajeprimeromudodatku5.Procesestimacijepetepromenljive,standardnedevijacijeσ,zaslužujesledećudiskusiju.Jedanodnačinaprocenestandardnedevijacijepoglednanestalnostcenaakcijazabiznisesadobrimauporedivimsaprojektomilikompanijomurazmatranju.Onisu,naprimer,dostupninaBlumbergovojmašini.Važno je istaćidaćenestalnostiprocenjenekorišćenjemovogmetodazahtevatipodešavanjakojaćeuzetiuobzirsnagukompanijekojaseporedi.Zapamtitedasnagapojačavarizik,paćekomparabilnekompanije,kojesusnažnijeodposmatranogprojektaimativećirizik.Kaovodičnammožeposlužitipodatakdanestalnosti reda20%do30%nisuneuobičajenovisokezapojedinačnekompanije, imnogomalihtehnologijaimanestalnostiizmeđu40%i50%.

prednosti i nedostaci korišćenja opcionog ocenjivanja za vrednovanje investicionih mogućnosti

Teorijaopcionogocenjivanjajekorisnausituacijamakadapostoji»fleksibilnost«premačekanju,saznavanjuvišeinformacijaoprospektimapredloženeinvesticije,azatimiodlučivanjudalićeseinvestirati.Kaoštojeraspravljeno,prilikekojeuključujufleksibil­nostćedoslednobitipodcenjeneakosekoristetehnikesmanjenogprotokanovca.

Postojenajmanje tribrigevezanezakorišćenjemetodologijeocenjivanjaopcija.Prvo,nijedovoljnopoznatamnogimposlovnimljudima,posebnouprivatnojzajednici.Kaokodmnogih»novihtehnologija«,možebititeškoubeditipartnereidrugustranudajenjenaupotrebavalidna.Druginedostatakjeteškoćaredukovanjamogućnostiizstvarnogsvetanaprosteproblemekojimogubitivrednovani.Dokmodelimoguuključitislučajevegdefirmaplaćadividendeiligdeopcijamožebitiurađenaranije,kalkulacijemogubiti

ЕКОНОМИКА 119

kompleksnije.Neodgovarajućaupotrebaocenjivanjaopcijamožepovećativrednostido­bijene drugimmetodama, pa time lažno opravdati projekte koji bi inače bili odbijeni.Konačno, zaneke situacijenijeodgovarajućaBlek–Skolova formula.Naprimer, eg­zaktnoocenjivanjeserijecallopcijakojesuugnježdene(tj.gdesejednanemožeuraditiprenegoštojedrugazavršena)jetežakproblem.Uovimslučajevima,najboljebibilokoristitisimulacionetehnike.

Prednostiislabostiraznihmetodazavrednovanjeuprivatnimujednačenimokol­nostima

Metod Prednosti SlabostiKomparativni –brzzakorišćenje

–lakzarazumevanje–čestokorišćenuindustriji–Bazirannatržištu

–Komparacijeprivatnihkompanijamožebititeškopronaćiioceniti–akosekoristejavneporedbekompanija,potrebnopodesitirezulatvrednovanjadabiseuzelauobzirnelikvidnost

Netosadašnjavrednost

–Teoretskizvučna –Protokenovcajeteškoproceniti–Komparacijeprivatnihfirmi(betaistrukturakapitala)semoguteškonaćiivrednovati–WACCpretpostavljakonstantanefektivninivoporeza–Tipičniprofilprotokanovca,sastavljenodotokapraćenihudaljenim,nesigurnimdotocima,jeveomaosetljivnapretpostavkeopopustimaikrajnjemnivourasta

Podešenatrenutnavrednost

–Teoretskisnažna–Pogodna(ijednostavna)usituacijamagdesestrukturakapitalamenja(primer:vrlomoćnetransakcije­otkupi)–Pogodnausituacijamagdesemenjaefektivninivoporeza(npr.kadapostojeNOL)

–KomplikovanijazaizračunavanjeodNPV–IstinedostacikaoNPVosimštojeprevaziđenpadkodWACCpretpostavke(npr.konstantnastrukturakapitalainivoporeza)

Udruženogkapitala

–Jednostavnazarazumevanje–Brzaupotreba–Čestaupotreba

–Oslanjasenakrajnjevrednostiizvedeneizdrugihmetoda–previšesimplifikacija

Opcijedobara –Teoretskisnažna–PrevazilazinedostatkeNPViAPVtehnikausituacijamakadasumenadžerifleksibilni

–Metodologijaniječestokorišćenauindustrijiimožebitineshvaćena–Situacijeizrealnogsvetamoguseteškoredukovatinarešiveopcioneprobleme–Ograničenja»Blek­Skolov«modela

Zaključak Svako preduzeće treba da razmišlja o budućem razvoju, ukoliko ta razmišljanja

nisustrukturisanajošuprvojfaziirazrađenadoposlednjegdetalja.Ovejošnejasneidejesekarakterišukaovizije.Naosnovuvizijasekasnijedobijajutačnepredstave–ciljevipreduzećakojeosnivačipreduzećaželedaostvare.

Vizijesekonkretizujutakoštosepretvarajuuciljevepreduzećaiupisanojformiunoseuposlovniplan.Poslovniplanobuhvatasveoblastipreduzeća:proizvod,marketing,

120 ЕКОНОМИКА

prodajurobe,osoblje,finansijeitd.Onpomažedaseblagovremenoprepoznajuodnosiiproblemi.Ukolikonemapažljivourađenogposlovnogplana,postojiopasnostdaseodlukedonosenaosnovutrenutnesituacije,anesobziromnadugoročnopostavljeneciljeve.

Planiranjejenaučnadisciplinakojasebaviproučavanjemorganizacije,metodaiprincipaplaniranjaupreduzećuuciljunjihovogstalnograzvijanjaiusavršavanja.

Samimčinomplaniranjapredviđajuserezultatiposlovanjairadakojetrebapostići,potrebeulaganjazaostvarenjetihrezultata,relacijeiodnosiizmeđuplaniranihrezultataiulaganja.

Principkojimse trebarukovoditiprilikomplaniranjamogaobidaglasi:ostvari­timaksimalanrezultatuzminimalnaulaganjauposlovanju i radusvakogekonomskogučesnikasistema–preduzeća.

Radiefikasnogposlovanjauprocesuplaniranjaprimenjujusesledećemetode:anal­izaprošlosti,ocenasadašnjostiipredviđanjebudućnosti.Odlučivanjeociljevimazasnivasenaostvarenjimauprošlosti,aproveraplaniranihciljevaizvodisenaosnovusaznanjaonjihovomostvarenju–realizaciji.

Planiranjepredstavljaiproceskreiranjapromenajerseispoljavakaosistematskorazmišljanjeobudućimdogađajimauposlovanjupreduzećatejevezanozaneprekidnostvaranjeipoboljšanjevizijarazvojapreduzeća.Zatoonomoradabudefleksibilanproceskojijestalnopodvrgnutproveramaipreispitivanjima,novimobradamaikorekcijamauhodu.

Deoplanapreduzećasačinjavaifinansijskiplan,čijijeciljdasveelementeplanapreduzećaizraziunovčanim(vrednosnim)pokazateljima.

Finansijskoplaniranjejevišeodvršenjadužnosti...Finansijsko planiranje dugoročne ciljeve koji su formulisani u poslovnomplanu

pretvaraubrojkeiprognoziraprihode,rashodeidobit.Takođesebavibudućimimovins­kimstanjemilikvidnošću.Dalje,finansijskoplaniranjeobavezujeposlovnorukovodstvodaseaktivnobavibudućnošćufirme.

Finansijskoplaniranjenudisledećeprednosti:– Samosaprethodnourađenimfinansijskimplaniranjemmogukontinuiranodase

poredeplaniranizadacisaposlovnomrealnošću(poređenjerealno–planirano).– Problemisenavremeprepoznajuimoguodmahdasepreduzmuprotiv­mere.– Za vreme planskog perioda pruža se mogućnost da se aktuelna situacija u

preduzećudobroproveriusmislu„samokontrole“.

LITERATURA

1. BratislavB.Prokopović,NevenkaBojat,KarolinaProkopović:Poslovnoplaniranje,Cekombooks,NoviSad2006.

2. ProfDraganĐuričin:Strategijskimenadžment,Ekonomskifakultet,20033. Stewart,B.:TheQuestforValue,HarperBusiness,NevYork1991.4. Krallinger,J.:Mergers&AcquisitionsManagingTransactions,McGrawHill,Nev

York1997.5. Asquith,P.andMullin,D.:Equityissuesandofferingdillution,JournalofFinancial

Economics,No.151986.

ЕКОНОМИКА 121

6. Rappaport,A.:CreatingShareholderValue,TheFreePress,NewYork1988.7. sajt:www.msp.org.yu8.Brealey,R.,andS.Myers:„PrinciplesofCorporateFinance“,NewYork,McGraw­Hill,

1991.9. Copeland,T.,T.Koller,andJ.Murrin:„Valuation:MeasuringandManagingtheValue

ofCompanies“,NewYork,JohnWiley&Sons,1991.10. European Venture Capital Association: „The EVCA Performance Measurement

Guidelines“,Zaventum,Belgium,EVCAVentureCapitalSpecialPaper,1994.11. Fama,E.,andK.French:„TheCross­SectionofExpectedStockReturns„,Journal

ofFinance,47(1992),427­46512. Fenster,S.,andS.Gilson:„TheAdjustedPresentValueMethodforCapitalAssets“,

Note9­294­047,HarvardBusinessSchool,1994. Higgins,R.:„AnalysisforFinancialManagement,NewYork,Irwin,1992. Kaplan,S., andR.Ruback:„TheValuationofCashFlowForecasts:AnEmpirical

Analysis„,JournalofFinance,51(1995),1059­1093.15. Kim,M.,andJ.Ritter:„ValuingIPOs“,Unpublishedworkingpaper,SloanSchoolof

Management,MassachusettsInstituteofTechnology,1996.16. Luehrman,T.:„CapitalProjectsasRealOptions:AnIntroduction“,Note9­295­074,

HarvardBusinessSchool,1995.17. Pratt,S.:„ValuingaBusiness:TheAnalysisandAppraisalofCloselyHeldCompa­

nies,Homewood,Illinois,DowJones­Irwin,1996.18. Ruback,R.: „An Introduction toCapitalCashFlowMethods“,NoteN9­295­155,

HarvardBusinessSchool,1995.19. Siegel,D.,J.Smith,andJ.Paddock:„ValuingOffshoreOilPropertieswithOption

PricingModels“,QuarterlyJournalofEconomics,103(1988),473­508

122 ЕКОНОМИКА

МАЛИ БИЗНИС И ПРЕДУЗЕТНИШТВО АМЕРИКЕ,

С ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА ПОЉОПРИВРЕДУ

УводПодмалимбизнисомипредузетништвомилиsmallbusinessandenerpreneurship

уАмерицисеподразумевајумалапредузећа(до500запослених)изсвихпривреднихделатностиималекорпорацијесаимовиномдо100милионадолара.Затим,занатскерадње, мали ресторани, малемануфактуре (пиљарнице и дрогерије), као и разнебакалнице и самосталне радње за сервисирање и поправку техничких средстава.Упогледусубјеката,малибизнисипредузетништвоАмерикечинетрикатегоријесубјеката,ито:индивидуалнивласници(proprietor­ships),власниципартнери(part­nerships)ивласницималихкорпорација,каоилицакојаонизапошљавају.

Имамишљења1,покојимајепостојећикритеријумод500запослених,којисепримењујеприликомдефинисањамалихисредњихпредузећакаокомпонентималогбизнисаипредузетништва–преширок,пабигатребалосузитина250,односно100запосленихрадника.

Уовој земљи јемеђутим, у веомаширокојпримениинституционалникри­теријумдефинисањамалогбизнисаипредузетништва,односнодиференцирањемалеодвеликепривредепутемрегистрацијепредузећамалогбизнисаипредузетништвакодTheUnitedStatesSmallAdministration(SBA).Тојеагенцијафедералне(Савезне)владеАмерикекоја јеоснована1953.годинерадипомоћи,заштитеиунапређењаsmall business­аАмерике. Свако предузеће регистровано код ове агенције сматрасепредузећеммалогбизнисаипредузетништва,јерсеприликомрегистрацијеоваагенција руководи одређеним критеријумима (број запослених, доларска вред­ност реализације, врста делатности којом се бави, ближа дефиниција природепосла унутар делатности и сл.) које свако предузеће мора да задовољи да би се

1Тако,например,W.ArnoldHosmer(AsianProductivityOrganization,ProductivityThroughConsultancyinSmallIndustrialEnterprices,Tokyo,1974.,стр.1­2.предлажекритеријумод100запосленихрадниказадефинисањемалихисредњихпредузећа,аСБАпримењујекритеријумод250запослених,приликомрегистрацијепредузећамалогбизнисаипредузетништва.

ПРЕГЛЕДНИЧЛАНЦИДрРатомирЖ.Милановић,Институт за економику пољопривреде – БеоградМрБорисКузманОпштина Беочин

ЕКОНОМИКА 123

регистровалокаопредузећемалогбизнисаипредузетништва2.Задатаковеагенцијеје,поредосталог,датачноутврдикојасепредузећамогусматратималимбизнисомипредузетништвом.

Да би ово постигла користи се великимбројем критеријума радишто пот­пуније идентификације субјеката малог бизниса и предузетништва и њиховогразграничавањаодвеликепривреде.Збогтогасеидефиницијамалихисредњихпредузећа, посматрано по привредним делатностима, веома разликује. Тако,на пример, у трговини намало, предузеће се дефинише каомало ако промет непрелазиизносод7,5милионадолара,салимитомкојисеразликујеузависностиодспецифичностипослова.Ууслужномсектору,предузећесесматрамалимкадасуостварениприходимањиод8милионадолара,узависностиодврстепословнеуслуге.Утрговининавелико,предузећесесматрамалимакопрометнијепрешаоизнос од 22 милиона долара, са дефиницијом која опет варира у зависности одпослова велепродаје. У сектору индустрије, предузеће се квалификује као малоакојебројзапосленихмањиод250,понегдедо1.500запослених,узависностиодпривреднеделатностикојомсебави.

Резултати истраживања и дискусијаС обзиром на дату дефиницију, преко 95% од свих приватних пословних

предузећа Америке могла би се сматрати као мала.3 Она учествују са 51% уукупној друштвеној запослености и са преко 43% у стварању друштвеног брутопроизвода. Већина small business­а су индивидуални власници (proprietorships),каонајједноставнијиинајфлексибилнијиоблик,правноиадминистративно.Тако,например,у1960.годинибилојеуАмерици11.172.000субјекатамалогбизнисаи предузетништва, од чега су 9.090.000 или 81,4% били индивидуални власници(proprietorships).Затим,941.000или8,4%билојевласникапатнера(partnerships)и1.141.000или10,2%малихкорпорација(табела1.).

У целом посматраном периоду 1960­1989. године, број субјеката малогбизнисаипредузетништвајесталнорастаодабиу1989.годинидостигаобројкуод19.500.000лицаилиза74,5%вишенего1960.године.Причемујеиндивидуалнихвласникабило13.500.000или69,2%уодносунаукупанбројсубјекатамалогбизниса.Затим,власникапартнерајебило1.800.000или9,2%и4.200.000или21,6%малихкорпорација.Исто тако, подаци указују на стални раст броја малих корпорација,апсолутноирелативно,док јебројиндивидуалнихвласникаивласникапартнера(ортака)апсолутнорастаоалисерелативносмањивалоњиховоучешћеуструктурисубјекатаsmallbusiness­aandentrepreneurshipaАмерике.

2AddisonW.Parris:TheSmallBusinessAdministration,Washington,1968.стр.31­35.3RonaldF.Dickey:SmallBusiness,EncyclopediaofEconomic,DouglasGreenwald(Editor

andChief),McGrow­HillCompany,NewYork,1982.str.862­863.

124 ЕКОНОМИКА

Табела 1.БројсубјекатамалогбизнисаипредузетништваАмерике1960­1989.године.

ГОДИНЕ

УКУПНОСАДИндивидуалнивласници1)(Proprietorships)

Власниципартнери(Partnerships)

Корпорације(Corporations)

Бројсубјекатамалогбизниса

Базнииндекс1960=100

Бројсубјеката

Базнииндекс1960=100

Бројсубјеката

Базнииндекс1960=100

Бројсубјеката

Базнииндекс1960=100

1 2 3 4 5 6 7 8 91960.1965.1970.1975.1976.1977.1978.1979.1980.1989.2)

11.17211.41612.00113.97914.53614.74115.62916.18716.79319.500

100,0102,2107,4125,1130,1131,9140,0144,9150,3174,5

9.0909.0789.40010.88211.35811.34612.01812.33012.70213.500

100,099,8103,4119,7124,9124,8132,2135,6139,7148,5

9419149361.0731.0961.1531.2341.3001.3801.800

100,097,199,5114,0116,5122,5131,1138,2146,7191,3

1.1411.4241.6652.0242.0822.2422.3772.5572.7114.200

100,0124,8146,0177,4182,5196,5208,3224,1237,6368,1

1.Укључениифармерикаосубјектиsmallbusiness­аandentrepreneurship.2.Америчкапривреда,ИнформативнаагенцијаСАД,Београд,1992.стр.73

Извор:NationalDataBooknadGuidetoSource,StatisticalAbstractoftheUnitedStates,1984.,104thEdition,USDepartmentofCommerce,BureauoftheCensus,Washington,1983.стр.532.

Упогледу ангажовања субјекатамалогбизнисаипредузетништваАмерикепопривреднимделатностима,највишеихјеу1989.годинибилоудоменууслуга28,4% (табела 2.). Затим, пољопривреди,шумарству и рибаству (20,7%), као и утрговининамало(16,4%).Најмањеихје,међутим,билоудоменурударства(1,7%),индустрији,транспортуијавнимуслугама.

Појединачно посматрано по категоријама, могло би се закључити да суинтересиангажовањабилиразличити.Тако,например,малихкорпорацијајебилонајвишеудоменууслуга(24,8%)итрговининамало(19,0%),анајмањеурударству(0,9%) и пољопривреди (3,0%).Индивидуални власници су, поред услуга, ималинајвећусклоностзаангажовањеупољопривреди(25,8%)итрговининамало(16,3%),анајмањуудоменурударства(0,9%)ииндустрије(2,3%).Доксувласниципартнерибилинајвише ангажовани у доменуфинансија, осигурањаи некретнина (46,2%),а најмање заинтересовани за ангажовање у домену транспорта, здравствених иосталихјавнихуслуга.

Табела 2.Распоредсубјекатаsmallbusiness­aandentrepreneurship­аАмерикепопривреднимделатностимау1989.г.

Привреднеделатности

УкупноИндивидуалнивласници(proprietorships)

Власниципартнери(partnerships)

Корпорације(Corporations)

Бројсубјекатамалогбизниса

Учешћеу%

Бројсубјеката

Учешћеу%

Бројсубје­ката

Учешћеу%

Бројкорпорација

Учешћеу%

1 2 3 4 5 6 7 8 9УКУПНО 16.793 100,0 12.702 100,0 1.380 100,0 2.711 100,0

ЕКОНОМИКА 125

Пољопривреда,шумарствоирибарство

Рударство

Индустрија

Грађевинарство

Транспортијавнеуслуге1

Трговинанавелико

Трговинанамало

Финансије,осигурањеинепокретности2

Услуге

Осталеделатности3

3.486

181

569

1.412

570

778

2.749

2.179

4.777

92

20,7

1,7

3,4

8,4

3,4

4,6

16,4

12,9

28,4

0,1

3.279

120

296

1.073

439

461

2.066

1.049

3.843

76

25,8

0,9

2,3

8,4

3,5

3,6

16,3

8,3

30,3

0,6

126

35

30

67

20

32

168

637

263

2

9,1

2,5

2,2

4,9

1,4

2,3

12,2

46,2

19,1

0,1

81

26

243

272

111

285

515

493

671

14

3,0

0,9

9,0

10,3

4,1

10,5

19,0

18,2

24,8

0,2

1.Укљученеиздравственеуслуге.2.Обухваћенисубјектиудоменунекретнина.3.Обухваћенисубјектималепривредеуделатностимакојенисугорепобројане.

УоквирумонополскогсекторапривредеАмерике,малаисредњапредузећаналазесвојеместозаопстанакинесметанразвојиуделатностимаукојима,збогсвојихспецифичности, имају компаративне предности у односу на велике корпорације.То су, пре свега, делатности рационализаторства, научно – истраживачког рада ипроналазаштва.Затим,производњипрецизнихпроизводаимоднеконфекције.Овеврстеекономскихактивностинисудовољноефикаснезавеликапредузећа,јерсуимпроизводиоптерећенирастућимтрошковимапојединиципроизвода,случајсахула­хопчарапамаилиDavyCrockettкапама4.Тосу,углавном,производикојизависеодћудиизахтевапотрошача,односномодних„лудости“истилаодевања.

ДржавнисекторупривредиАмерикепредставља,устваридржавнуиндустрију,ито5:производњудобараиуслугакојуорганизујесамадржава(поштанскаслужба,образовање,социјалноосигурањеидругиоблицидруштвенихуслуга)ипроизводњукојуорганизујуиндустријепоосновууговорасадржавом(производњанаоружањаивојнеопреме,производњакапиталнеопремекаоиизградњааутопутева).

4ДејвиКрокетјебиопознатиамеричкипустолов.РођенјеуЛајмстону,државаТенеси,1786. године.Крокетов заштитни знакбила јекрзненакапасрепомодвеверице,па су сесналажљивипојединцидосетилидалансирајуоваквукапукаоновитетимодникрик.Вишеоовомевидети:AddisonW.Parris;SBA,Washington,1968.,стр.48.,иПолитика,20.08.1986.године,стр.5.

5JamesOConnor,АнализадржавногкапитализмауСАД(превод),Нашетеме,бр.4­6/85.стр.304.стр.309.

126 ЕКОНОМИКА

Збоговаквесвојеструктуреикарактеристика,конкурентскисекторјеуцелинипрепуштенразвојумалогбизнисаипредузетништва,посебноњиховихуслужнихделатности.

ЗначајсекторауслугесастановиштазапошљавањајесталнорастаоуАмерици.Тако,например,у1920.годинионјезапошљавао1/3радноактивногстановништва,а већ 1950. године 47% радно активног становништва. У 1983. години је од100.834.000укупнозапосленихлица,преко53милионаили52,6%билозапосленоууслужнимделатностима(вандржавногсектора).Одтога,9,5%запосленихјебилоуобластитранспортнихуслуга,10,1%утрговининавелико,10,4%уфинансијамаиосигурању,30,8%утрговининамалои39,2%уосталимуслужнимделатностима.ДокјепочеткомовогвекаједанодсвакатрирадникабиозапосленупољопривредиАмерикеу1985.годинисесамо3%одукупногбројарадникабавилопољопривредом,односноодтризапосленарадникадвасубилазапосленаууслужнимделатностима.ПодациуказујунавеомаинтензивнапреструктуирањарадноактивногстановништваАмерикепомерањемизпољопривредекаиндустријскимиуслужнимзанимањимаинаглирастсекторауслугаупогледузапошљавања.

Посебанзначајзазапосленостизапошљавање6имаsmallbusinessandEntrepre­neurshipАмерикесасвојимконкурентскимгранамаиделатностима.Тусезапошљаваоко 75%укупно запосленихуАмерициод чега око 70% запошљавају самомалапредузећа (до250запослених).Истотако,одукупногбројазапосленихудоменумалогбизнисаипредузетништваоко1/3запосленихјеууслужнимделатностима.Причемујевећинаовихуслугаувезисаразвојемиприменомновеинформационетехнологијеиимајувеликиудеоузапошљавањуновераднеснаге.Тосу,пресвега,следећеуслуге:услугеинформисања,комуникацијаиуправљањаинформацијама;обрада података; књиговодствене услуге; разне правне услуге и савети; услугеогласаиконтакатасајавношћу;изнајмљивањеразнеопремекаоиуслугезабавеиразонодеподсредствомкабловскетелевизије,видеокасета,иинтернета.

У1992.годиниуАмерицијебило6.318.000предузећа,одчегаје6.303.000предузећаили99,7%биломалих(до499запослених).Онасузапошљавала74.257.000лицаили80,0%одукупногбројазапосленихупредузећима.Великихпредузећа(са500ивишерадника)билојесамо15или0,3%.Онасузапошљавала18.544.000лицаили20,0%запосленихупредузећима.

У погледу делатности, највише је малих предузећа било у домену услуга(36,5%), трговини на мало (24,7%), грађевинарству (9,3%), трговини на велико(7,8%), финансијама и осигурању (9,4%), индустрији (6,1%), транспорту (4,1%),пољопривреди(1,5%)ирударству(0,6%).

Исто тако, највише је било запослених у домену услуга (33,0%). Затим,трговининамало (21,2%),индустрији (19,6%),финансијамаиосигурању (7,4%),трговинина велико (6,7/%), транспорту (5,9%), грађевинарству (4,8%), рударству(0,7%)ипољопривреди(0,7%).

6УАмерици се послови запослених деле на послове плавог оковратника (радницикоји раде у производњи и техничком одржавању) и послови белог оковратника (пословикоје обавља средња класа радника­белаца, укључујући ижене које раде на секретарским,архиварскимидругимсличнимпословима).

ЕКОНОМИКА 127

Поред малих предузећа, значајан допринос за запосленост и запошљавањеу Америци имају и следећи капацитети малог бизниса и предузетништва: малиресторани, занатске радње, мале мануфактуре (пиљарнице и дрогерије) и разнебакалницеирадњезасервисирањеипоправкутехничкихсредстава.

Поредзначајазазапошљавање,малаисредњапредузећауСАД­усувеомазначајназаразвојтехничкогпрогреса,односноиновација.

Тако, на пример, у периоду 1953­1973. године од 310 главних иновација уАмерици147иновацијаили48%јебилооствареноумалимисредњимпредузећимасамањеодхиљадузапосленихрадника.Упериоду1980­85.годинетојебилочак56%.Малапредузећапроизводе24путавишеиновацијапоинвестираномдоларузаистраживањеиразвоји2,5путавишепозапосленом,неговеликапредузећа.

Из историје развоја техничког прогреса је познато да је низ иновација(проналазак ротационог мотора, процеса фотокопирања и многих технолошкихпоступака)потеклоодмалихпредузећаипојединаца, а не од великихпредузећа(корпорација).Исто тако, великапредузећа су веома опрезнапри увођењуновихпроизводаипроналазака,јерсебојематеријалнихризикаипоремећајапроизводнеструктурекојетаприменаможедаизазове.Малапредузећаудоменутехнологијечестоводединамичнипредузимачи,којисуспремнијидапреузмуризик,реагујућибрзодабиискористилиновеповољнемогућности.

Поред овог, мала предузећа су флексибилнија на промене тржишта итехнологије,штоимдајекомпаративнупредностуодносунавеликапредузећа.

У погледу локација, у Америци је највише малих и средњих предузећа,посебноиздоменапроизводњечипова,уСиликонскојдолини.Тојепросторужегподручјаамеричкезападнеобале,познатоподназивомНоваЕнглескаиобухватаседам савезних држава, површине мало веће од Енглеске и Велса, заједно. Онасе баве производњом микроелектронских компоненти. Она су у власништву,најчешћевеомаобразованихлица,чакидокторанаукасаИнститутазатехнологијууМасачусетсу. Исто тако, запошљавају високо стручни кадар и специјалисте заелектронику(инжењере,паидокторенаука),погодинамачакмлађеод35година.Оваквамалапредузећаимајувеомазначајандоприносунаучно­истраживачкомрадууовојземљи.Такође,највишесудопринелаизласкуамеричкепривредеизрецесије80­тихгодина.Истотако,веомасууспешнаупословањуштодоприносиобластиукојојсулоцирани.Цениседатаобласт,захваљујућињима,стварадруштвенибрутопроизводједнакономуИндијиилиМексику7.

КадајеречомаломбизнисуипредузетништвупољопривредеиселаАмерике,тосу,какосмовећнавели–малаисредњапољопривреднапредузећа,малаисредњапредузећапрехрамбенеиндустријеињиховипогонинаселу,каоималекорпорације.Затим,индивидуалнивласници(proprietorships)ивласниципартнери(partnerships)са својим предузетничким програмима и пројектима у домену пољопривреде,шумарстваирибарства.Потом,трговинскепродавнице,малиресторани,занатскерадње,радњезаизрадупредметадомаћерадиности,дућани,пиљарницеиагенцијесеоскогиловногтуризма.УАмерицисеумалибизнисипредузетништвоукључујуипољопривреднеисточарскефарме,каоииндивидуалнивласници(проприеторсхипс),штоунашојземљијошувекнијеслучај.Морамоовдетакође,даподсетимонајошнекеразликеизмеђунашеиамеричкепољопривреде.Америчкапољопривредаспадауредвисокомеханизованепољопривредесвета,заразликуоднаше,гдесејошувек

7Нашетеме,бр.11/1989.стр.2860.

128 ЕКОНОМИКА

унекимкрајевимамогувидетисељацисаволовскимдрвенимколиманатоваренихсеном. Затим, уАмерици је проблемвишакпољопривредногпроизвода, посебнопшенице,којуфармерисасвојихфарминудетржишту,икојијепоследицавишкакапацитета,високепродуктивностиимеханизованепољопривреде.СтогауАмерици,по неким8 сазнањима, Влада често има проблема у разради економске политике,па сепоред тржишнихмера за ограничавањепроизводње , често користеимереконтролевеличинепољопривреднихповршинаикоришћењакапиталнихсредстава.Речјезаправо,омерамакојимасестимулишесмањивањеобрадивихповршинаивршињихово„избацивањеизпољопривреднепроизводњеукористалтернетивнихнамена употребе“.Оне имају посебан значај у производњи пшенице, кукуруза иосталихжитарица, у којима јеАмерика најзначајнији светски произвођач и нетоизвозник.

Историјски гледано, пољопривреда је увек играла једну од најзначајнијихулогаупривредиАмерике, апричекојимасусевеличалеврлинефармера–њи­ховапредузетничкапредузимљивост,напоранрадисамодовољност–дугосузау­зималесредишноместоуамеричкојкултурииживотууопште.Ипак,иамеричкапољопривредакаоисведругеусвету–зависиод:временскихприлика,ценапо­љопривредних производа, државне политике и плодности тла које се обрађује.Најплоднијеобрадивеповршиненасветуналазесенаамеричкомсредњемзападу.Самомањидеозапада јепустиња.Осталиделовисутакође,подложниумеренимпадавинама, богатирекамаиподземнимводамапогодним занаводњавањеусева.Успехфармеразависииодулагањакапитала,висококвалификованераднеснагеиизабранихсортисемена.Истотако,механизованасетваижетва–смањујутрош­кове радне снаге и време по јединици производње.Фармери поседују чак, трак­торесклиматизованимкабинама ,саскупимибрзиммашинамазаорање,заора­вањеижетву.Механизацијатакозамењујенајамнураднуснагу,пајемањеод3%запосленихупољопривреди.Број запосленихнапољопривреднимфармамаАме­рике1930.године,премарасположивимподацима9,износиоје12,5милионалица,а 1990. године само 2,9 милиона лица, док се укупан број становника Америкеприближно удвостручио. Исто тако, 1940.године у Америци је било 6 милионафармипросечне величине 67 хектара, док је 1990. годинењихов број смањенна2,1милионафармипросечнеповршинеод185хектара.Стогаимамишљењада јемала породична пољопривредна фарма у Америци тешко одржива ,јер све вишеоваквихфармипрелазиувласништвокорпорација,малихпородичнихпредузећа,алии великихконгломената.Уновије време, скоро1/7укупногпољопривредногземљишта–поседујукорпорације,одкојих2/3представљајупородичнапредузећа.Онекорпорацијекојетонису,заинтересованесусамозаостварењевисокогпрофитаприменом агротехничких мера, чак и на штету екологије средине човека, али инарушавање традицијефарми, која се уАмерицивеомацени, каои способностиамеричкихфармерадаоствареогромнеприносепохектару.

Америчкапољопривреда је токомXIX векаимала значајну улогу у развојуиндустрије, али је и ова, посебно развој транспорта – био од великог значаја зафармередамогусвојепроизводедаизвозенаудаљенатржишта.

8 Др ЗоранЊегован:Макроекономски аспекти технолошког развоја пољопривреде,Београд,1992.стр.73.Одистогауторавидетии:ПољопривредусредњовековнеСрбије,ЕИ,Београд,1997.

9Америчкапривреда,о.ц.,стр.159.

ЕКОНОМИКА 129

За успех и у пољопривреди, од значаја је поштовање познатог америчкогидеала–„свакоможедауспе,аковреднорадииакогаколико­толикопратисрећаутоме“.

Докнијебилотранспорта,око1/5свихпољопривреднихпроизводасекварилапренегоштојестизаладопотрошача.Брзимлокомотивамаижелезничкимвагонима,сарасхладнимуређајима,овојерешено.

Овде желимо да подсетимо на 1933. годину и председника Франклина Д.Рузвелта,када једонет закононакнадизасмањењепољопривреднепроизводње,односноограничавањепољопривреднепроизводњенафармаманаосновуспоразумасафармерима,којимасеплаћалодаземљунеобрађују.Танакнадасефинансиралаизпореза10којесуплаћалипрозвођачихране.Циљтемере јебиоповећањеценапољопривреднихпроизводанаосновуограниченепонуде.

Исто тако, 1938. године Конгрес је донео читав пакет закона из доменасубвенцијапољопривредиАмерике,посебнозажитарице,пириначипамук.Замногедругепроизводефедералнавладаниједаваласубвенције.Субвенцијесусесастојалеутомедадржавапреузимаобавезудаодфармеракупујепољопривредневишкове,наосновууговораилизајмовабезрегреса,када јењиховапонудасувишевеликадабимоглидасепродајупоодређеномпроцентупаритетнецене.Такоједржавау то време плаћала фармерима одређену цену за складиштење пољопривреднихпроизвода.Уколикоихнепродају, зајамупотпуностимогуда отплате тимештоћесвојепроизводедауступедржави.Овојестваралопроблемеокоускладиштењапољопривреднихпроизвода,пасунековремекоришћеничакиратнибродовиванупотребезаскладиштењежитарица,каоискладиштењеподведримнебом.

Почетком 80­тих година донет је и познат владин програм плаћања у на­тури. На основу њега, фармерима се за смањење производње плаћало у натурипољопривреднимпроизводимаувласништвудржаве.Такосуобрадивеповршинесмањене скоро за 25%. Циљ овог програма је било смањење постојећих залихажитарица,пиринчаипамука,стабилизацијатржишнихценаисмањењетрошковаскладиштењакојеједржаваплаћала.

Поредовог,америчкимфармерима јесвојевременодаванаиновчанапомоћувидунакнада,разликеизмеђутржишнеценекојупостижузасвојепроизводеипланиранецене.Дабиовоостварили,фармерисуморалидадеосвојеземљеоставенеобрађеним.Дајошсамоподсетимоинапрограм–Храназамир,којисеодносионаизвозхранеибиљакаизАмерикеуЕвропу,Јапанидругеземљесветачимесежелеопостаћипривреднирасттихземаља.ВршенајеиподелавишковахранесиромашнимграђанимаАмерике,посебнодеципошколама,којимасудељенибесплатниоброци,најчешћеодмлечнихпроизвода– сира, бутераимлекаупраху.Реч је одециизпородицасанискимприходима,акојасупохађалаодређенешколе.Онасудобијалабонове за храну, која су могла да уновче у одговарајућим продавницама. Веомаширокораспрострањеномишљење,штои здравразумналаже–да земљеизвозехранусамоондаизбогтогаштосуимдомаћепотребезадовољене.Иакотоизгледалогичним,нијетачно.Многесуземљетакоорганизованедазадовољавајупотребедругих,пренегоштозадовољепотребесопственогстановништва.Стогаиубогатимземљама,попутАмерике,имагладних,којимајепотребнапомоћухрани.

10ArthurAndersen:КакоторадеАмериканци­порезуслужбиподстицањапривреде,(превод),Просвета,Београд,1989.

130 ЕКОНОМИКА

Детаљнијаразматрањаовепроблематикебинасудаљилаодтеменашеграда,одузелапросторивреме,паихостављамозанекудругуприликуиможданекиновирад.

ОвдеистичемодамалибизнисипредузетништвоАмерикеимајувеомазна­чајноместоиулогуудруштвено­економскомразвојутеземље.Стогасу,историјскипосматрано,увекималапосебантретманодстранеВладеАмерике.Такосумногипредседници ове земље (почев одФранклина Делано Рузвелта, па преко ХаријаТрумана,Кенедија,ЛиндонаЏонсона,сведоКартера,КлинтонаиБушамлађег)исенаторибиливеомазаинтересованизаопстанакиуспехsmallbusiness­а,посебномалихисредњихпредузећа.

Истотако,својевременовладапредседникаРеганајеслободнопредузетништво,односноsmallbusiness,билапрогласила«економскомфилозофијом80­тихгодина».ЧаксуипредседничкеизборнекампањеуАмерицибилеузнакумалогбизнисаипредузетништва.Истотако,његовиривалисуусвојимпредизборнимпрограмимаобећавалипосебнепогодностизаразвојмалогбизнисаипредузетништваАмерике.Заправо,од1955.годинепанаовамо,уАмерицисеразвијаланекаврстафилозофије,покојојсвештојемало–лепоје,могућеиимасвојубудућност»11.Захваљујућиовоме,знатнојеповећанинтелектуалниинтересзамалимбизнисомипредузетништвом.

Интенција свега овога је, да сељудима препусти слободна иницијатива дарадеонакокакосматрајудаћебитинајбољедабипословноуспели.ЗахваљујућиовомемногимладиАмерикесесвевишеодлучујузаотварањесопственесамосталнерадње,јеримтовишеодговаранегозапослењеувеликимкорпорацијама.Стогасумалибизнисипредузетништвопоновомодерниуовој земљи,посебноудоменукомпјутерскетехникеитехнологије,којасезадњихгодинанаглоразвија.Имамеђутим,многофактора12одкојихзависиуспехуsmallbusiness­уипредузетништву.

Да би се смалл бусинесс­у помогло у Америци је организован читав низинституција,бироаислужби,аштампасеиогромналитературазапотребемалогбизнисаипредузетништва.Покарактеруовеинституцијесунајчешћеорганизованекао:владинеинституције(агенције)законсултативнипосао;јавно­правнеагенцијеилиинституције,ииндивидуалнесаветодавнегрупеилифирмезаобављањеконсул­тативнихпословамалепривреде.

ЏозефР.Манкусонаводиследећеинституције,агенцијеислужбекојесуврлоактивнеуАмерициувезисапружањемнизапомоћипредузећимамалогбизнисаипредузетништва13,ито:TheUnitedStatesSmallBusinessAdministration(SBA);TheNationalAssociationofSmallBusinessInvestmenCompanies(NASBIC);ManufacturersAgentsNationalAssociation(MANA);TheNationalFederationofIndependentBusiness(NFIB);TheSmallBusinessAssociationofNewEngland(SBANE),каоимногедруге.

11Вишеоовомевидети:GeorgeMcRobie:Smallispossible,HarrperandRow,Publishers,NewYork,1981.

12 Најчешће се истичу три врсте фактора, односно проблема с којима се суочавајумали бизнис и предузетништво Америке и то: проблеми стварних трошкова (real costs),институционалнипроблеми(баријере)ипотребнафинансијскасредства.

Ипак се многи пословни неуспеси у малом бизнису и предузетништву приписујунедостаткуруководећеспособностиипредузимљивостивласника,каоинедостаткупотребногкапитала.

13JosephR.Mancuso:Howtostart,financeandmanageYourownSmallBusiness,Prentice­Hall,Inc.,EnglewoodCliffs,NewYersey,1978.str.201­210.

ЕКОНОМИКА 131

Поредових,постојипосебнавладинаКомисијауоквируБелекућезапословемалогбизниса(WhiteHouseCommiteeonSmallBusiness),чијијетадатакдапратиразвојиуспехsmallbusiness­ауовојземљи.

Такође, неке велике фирме и компаније уАмерици имају посебне и веомаразгранатеслужбезапомоћsmallbusiness­у.

Та помоћ се састоји од најзначајнијих облика: почев од пружања разнихинформација и стручних савета, па све до слања разних писаних материјала,приручникаиупутставазаинтересованимсубјектимаsmallbusiness­а.

Поредових,једаноднајзначајнијихвидовапомоћиsmallbusiness­ууАмерицијесте давање одговарајућих субвенција и пореских олакшица као и одобравањеодговарајућихкредитаподповољнимусловима.

ПорескисистемАмерикепредвиђачитавнизпорескихолакшицасубјектимамалог бизниса, и то за: отплату зајма за кућу, трошкове здравствене заштите,школовање деце, трошкове инвалидско­пензијског осигурања, разне прилоге удобротворнесврхе,олакшицезаразнеинвестицијеумалупривредуислично.

Одобравање зајмова за кредитирање small business­у врше многе агенције,установе, институције и банке широм Америке. Међутим, најзначајнији изворфинансирањамалогбизнисазајмовиодсавезне(федералне)владеАмерике.

Тако,например,упериоду1970­1982.годинеСавезнавладаАмерике јеод260.500одобренихзајмоваукупнојпривреди,55.600зајмоваили21,3%одобренојеsmallbusiness­у.Вредноснопосматрано,од25.657милионадолараукупноодобренихзајмова,износод3.284милионадолараили12,8%одобренјеsmallbusiness­у.

Поред владиних зајмова, значајно место и улогу у финансирању small bu­siness­a има Small BusinessAdministration (SBA). Затим, приватне банке и другефинансијскеинституцијеиорганизације14.

ЗакључакНа основу извршених истраживања и анализе расположивих података, пре

свих–статистичких,каоирелевантнихчињеница,каонекинајважнијизакључцимоглибисенавестиследећи:

Америкасесматраданасводећомземљомусвету(лидер),пресвега,економ­ски, алиипомногочемудругом.Исто тако, верује се да сумалибизнисипре­дузетништворођениуовојземљи,развијалисеидостиглисвојнајпотпунијиразвој.Ипак,реч„предузетник“(ентерпренеур)првијеупотребиоRichardCantillon1725.годинеу:Essai sur laCommerce (општарасправаоприродитрговине),објављено1755.године.Нијемеђутим,спорнодајепредузетништво,пресвега,каослободнопредузетништво–доживелосвојпуниразвојивеомабогатеобликесадржаја.

У погледу садржаја, привредом Америке, посебно малим бизнисом и пре­дузетништвом–доминирајумалаисредњапредузећа(до500запослених)изсвихпривреднихделатности.Онасу1992.годинеучествоваласа99,7%уукупномбројупредузећаиса80,0%убројузапослених.Упогледуделатности,највишејемалих

14Опширнијеидетаљнијеоовомевидети:AddisonW.Parris, о.ц. ,стр.57­67. Затим,DonaldM.Dible:Businesssstartupbasics,California,1978.стр.67­81.,иКенетхЈ.Алберт:HowtoPicktheRightSmallBusinessOpportunity,mcGraw­HillBookCompany,NewYork,1977.стр.209­211.

132 ЕКОНОМИКА

предузећаудоменууслуга(36,5%).Затим,трговининамало(24,7%),грађевинарству(9,3%), трговини на велико (7,8%), финансијама и осигурању (9,4%), индустрији(6,1%),транспорту(4,1%),пољопривреди(1,5%)ирударству(0,6%).

КадајеречомаломбизнисуипредузетништвупољопривредеиселаАмерике,његов садржај чине мала и средња пољопривредна предузећа, мала и средњапредузећапрехрамбенеиндустријеињиховипогонинаселу,каоималекорпорације.Затим, индивидуални власници (proprietorships), са својим предузетничким про­грамима и пројектима из домена пољопривреде, шумарства и рибарства. Потом,трговинскепродавнице,малиресторани,занатскерадње,радњезаизрадупредметадомаће радиности, сеоски дућани, пиљарнице и агенције сеоског и ловног ту­ризма. Пољопривредне и сточарске фарме се такође, укључују у мали бизнис ипредузетништвоАмерике.

Искуства високо развијених земаља су увек била изазов мање развијених,алисе,нажалост,многаодњихнемогукориститиусвомизворномоблику.Некамеђутим,моглабисеприлагодитинашимусловимаикаотаквакориститиунашојземљи.Притоме,ваљауважаватиинтенцепознатогамеричкогидеала–свакоможедауспеупослуаковреднорадииакогаколико­толикопратисрећаутоме.Овојепосебнослучајсамалимбизнисомипредузетништвомпољопривредеиселајерјеризик успеха увећан због временскихприлика, цена пољопривреднихпроизвода,плодностиобрадивихповршинаиаграрнеполитикеземље.

SMALL BUSINESS AND ENTREpRENEURSHIp IN AMERICA WITH SpECIAL REFERENCE TO

AGRICULTURE

SummaryInthebeginningofthispaper,asanIntroduction,adefinitionandcontentofthesmallbusinessandentrepreneurinAmericahasbeengiven.Then,authorconsidersthefollowingformsofsmallbusinessanentrepreneur­shipinAmerica,especiallyintheagriculture;smallandmediumenterprises,theirproprietorships,partnerships,employmentandeconomicactivities;theauthorfocusesonsomemajorfactorindevelopmentofsmallbusinessandentrepreneurshipinthevillage.Thereare:smallfarms,smallagriculturalandindustrial enterprises and their plants andvillages.Finally, the author dis­cussessomeAmericanexperiencesinthedevelopmentofsmallbusinessandentrepreneurshipwhichmaycontributetothedevelopmentofsmallbusinessandentrepreneurshipintheagricultureofSerbiaandMontenegro. Key words: Small Business and Entrepreneurship.

ЕКОНОМИКА 133

УПРАВЉАЊЕ ПРОИЗВОДОМ

РезимеПроцесуправљањапроизводомотпочињењеговимпланирањем,аједанод највећих изазова маркетинг планирања јесте развој идеја за новепроизвода.Какоразвојновогпроизводапредстављаизазовзапредузеће,оносапунострепњеприступапостављеномциљу.Првафаза јетрагањезаидејом,азатимсевршиселекцијаидеја.Онеидејекојесусепоказалекаонајбољетребаразвијатиуконцепцијипро­извода.Свакаконцепцијазахтевапозиционирањенатржиштудабисесхватилањенапредност(мане).Увођењепроизводанатржиштевршисеузпомоћмаркетингстратегије.Увођењеновогпроизводазапредузећепредстављасредство заостваривањењеговихциљева.Новипроизводсенатржиштутестира,иакозадовољавапостављенекритеријумевр­шисекомерцијализацијановогпроизвода,иприхватањеодстранепо­трошача. Кључне речи: управљање производом, планирање производа, идеја, анализа изводљивости, маркетинг-тест.

SummaryTheprocessofproductmanagementstartswithitsplanningandoneofthegreatestchallengesofmarketingplanningisdevelopingideasfornewprod­ucts.Asthenewproductdevelopmentisachallengeforanenterprise,itisverymuchfocusedonthesetaim.Thefirststageissearchingforanideaandafter that theselectionofideasisdone.Those ideaswhichwereconsidered tobe thebestonesshouldbedevelopedinproductsconception.Inordertounderstandadvantagesanddis­advantagesofeachconception,itmusthavetheclearmarketposition.Anewproductgetstothemarketbymarketingstrategy.Introducinganewproduct

ПРЕГЛЕДНИЧЛАНЦИДрИванМихаиловићДрМиленаМарјановићМрTaтјанаЂекићВиша економска школа – Лесковац

134 ЕКОНОМИКА

isthemeansforachievingitsaims.Thenewproductistestedinthemarketandifitfitsinwiththesetcriteria,itscommercializingstartsandtheproductisacceptedbyitsconsumers. Key words: product management, planning ideas and the product, feasibilty analysis, marketing test.

Увод

1. Шта је производ?Напитање„штајепроизвод“нијеједноставнодатипрецизанодговор.Посебно

то није једноставно учинити са маркетиншког становишта. А то се становиштезасниваначињеницидаљуди„некупујупроизводе,оникупујуочекиванекористи“.Дакле,потрошачисвојепотребенезадовољавајукуповиномпроизвода,цећњиховомкоришћењем.Изтогразлога,зауправљањепроизводомјезначајнокакосхваатамопроизвод,тј.какогадефинишемо.

Да би дефинисање производа имало маркетиншку суштину неопходно јереспектоватинајмањедвауслова1:

–дапроизводпосматрамосастановништвазахтевапотрошача,анесаста­новништапроизвођача,и

–даобухватимоосновнедимензијепроизводаЗахтеви потрошача се морају поштовати због тога што они очекују да

се куповином задовољи њихов мотив који је предходио одлуци о куповини. Запотрошачапроизводјекомплексанскупкорисностичијувредноснускалуутврђујупрема оценењеној способности производа даму помогне да решидати проблем,илидазадовољисвојепотребе.„Људинекупујупроизводе,оникупујуочекиванепроизводе“.Тимепотрошач „јасно стављадо знања“дањеганеинтересује самочистагенеричкасуштинапроизвода,већнештомноговишеодтога.Радисезаправоотомедасепотрошачопредељује:„одкогаћекупацкупити,коликоћеплатити,идалићебитилојантомпроизводу,односнопродавцу“.Топоказуједапроизводкао комплексан појам не чини само његова генеричка суштина. Због тога, приутврђивањумарктишкесуштинепроизводаирационалногуправљањањиме,требаузетиуобзиридругекомпонентекојепроизводудајувишеопредељења.Имајућиувидугенеричкуиосталекомпоненте,опроизводусеможеговоритикаоо2:

– генеричком производу тј. изразу фундаменталних али рудиментиранихстварниходређенапроизвода

–очекиваномпроизводу,тј.оноштокупацминималноочекујеодпроизвода,аакотонијеобезбеђенонијевероватнодаћедоћидопродаје(куповине)генеричкогпроизвода

–увећаномпроизводу,којипредстављанаграђениочекиванипроизвод,причемутунадградњучинекарактеристикеиусловикојекупацранијенијезнао

1Т.Левит,Интерпетацијапродајекрозпроизводнусегментацију.Маркетигг,Лондон,1994.

2Т.Левит,оп.цит.дело,премаЉ.Цветковићу.Стратегијаупављања,Просвета,Ниш1994.страна37.

ЕКОНОМИКА 135

–потенцијалномпроизводу,чијусуштинучинисвеоноштојошможеучинитинапроизводудабисекупацпривукаодакупиконкретнуверзијупроизвода.

КаополазануосновузадефинисањепроизводаКотлер3.Котлеруводипојамдимензијепроизвода.Притомеонразликује:

–суштинупроизвода–материјализованипроизводи–обогаћенипроизвод.Суштинапроизводаседеривираузпитања„штастварнокупацкупује“,онаје

устварисуштинакористиилиуслугекојупотрошачдобијаод;дређеногпроизвода.Материјализовани производ представља, с друге стране, трансформисану

суштинупроизводапредстављенупрекосвојихобележја,ито:–квалитет–карактеристике–имемарке–паковање–облик(дизајн)итд.Обогаћенипроизвод,коначно,представљанастојањепроизвођача(понуђача),

дасвојупонудуучинипримамљивомиприхватљивом.Тимесеподстичеверовањеи нада потрошача (купца) да ће куповином „обогаћеног“ производа потпунијезадовољитисвојеинтересепреко:

–испорукеикредита–инсталација–гаранције–сервисирањеитд.Котлер4 је наведених пет карактеристика производа приказао графички на

следећиначин:

Слика1.

3ПХКотлер,Управљањемаркетингом1Информатор,1988.4КотлерПХ.,оп.цит.дело,страна476.

136 ЕКОНОМИКА

Пореднаведенихсхватања,постојијошниздругихкојадефинишупроизводкао„свеоноштопонудититржиштудабиизазвалопажњу,набавку,употребуилипотрошњу, ишто би могло задовољити неку жељу или потребу. То подразумевафизичке предмете, услуге, особе, дистрибуцију и идеје“, односно производ као„скупфизичких,функционалних, естецкихи симболичкихсвојстваипогодностикоје се нуде и на бази којих се он одлучује да размени свој доходак за одређенуваријантупроизвода.5

Састановишамаркатишкиорјетисаногпроизвођачанајефикаснијеинајефи­каснијеантиципираноразмишљањејемаркетингпланирање.Оно,

–стимулишеразмишљањеобудућности,–водибољукоординацијунапорапредузећа,–дајеосновузадефинисањекритеријумазаконтролупословања,–утиченапроналажењенајефикаснијегправцаразвоја,–ствараусловезаадекватнијесупростављањеизненадномразвојудогађаја.Планирањепроизводапредстављаконтинуиранипроцескојиобухватацело­

купанживотнивекпроизводаОнообухватапланскеактивностикојеимајузадатакдаодредекојећепроизводепредузећапроизводитиипродавати, каоиподаткеувезисаусклађивањемобележјатихпроизводасапотребамаизахтевиматражњенатржишту.

Планирањепроизводаимаинтегративникарактериулогукоординаторасвихресурсапредузећа,сциљемдасепронађуотималниодговоринасвапитања,почевод стратешких циљева предузећа, преко иницијалних размишљања о производу,материјализацијиодабранихидејаупроизвод,изласкапроизводанатржиште,жи­вотапроизводанатржишту,падоњеговоповлачењесатржишта.

Планирањепроизводаимаогроманзначајзаразвојуполитикупредузећа,онопредстављаинструментразвојаипословнестратегијепредузећаЗахтевипланирањазадиру у битна подручја стратегије предузећа: креирање, производња, промоцијапроизводаитд.

Једанодвиталнихзадатакапланирањапроизводајеминимизирањераскоракаизмеђуиновацијеикомерцијалнихпроизвода.

Овако схваћена суштина планирањапроизвода значи да сењиме отпочињеуправљањепроизводом.Изњегапроизилазисадржајсвихосталихфазаиаспекатауправљањапроизводом.

2. Нови производ: процес развоја новог производаЈедан од највећих изазова маркетинг планирања јесте развој идеја за нове

производеињиховоуспешнолансирање.Нановпроизводсеможегледатисадвааспекта:сааспектапредузећаисааспектатржишта.Предузећеморанаћизаменуза своје производе који су ушли у фазу опадања. Купцижеле нове производе, аконкуренти ће предузети све да снабдеју купце тим производимаСви ће тежитиоптимуму. Предузеће и конкуренција ће настојати да нађуНајповољнији биланс

5Групааутора,Управљањемаркетингом,СА,Београд1982.

ЕКОНОМИКА 137

између својства производа и осталих инструменатамаркетингмикса, посебно саценомкојомкупциуказујунаприхватљивостпроизвода.6Потрошачићепрефериратипроизводнаосновумаксимизацијесвојекорисности.

Штаје,дакле,новипроизвод?Котлер7сматрадасеподновимпроизводоммогусврстати:потпунопроизвод,

побољшање или модификовање постојећег производа, и нова марка коју фирмаразвијанапоримавластитихпетенцијала.УследећојслициКотлерпрезентирашестновихпроизводакојејеразвилафирмаВооz,А1еnаndНаmilton:

Слика2.

Развој новог производа представља прави изазов за предузеће. Због тогапредузеће прилази овом проблему са пуно стрепње и неизвесности у односу напостављенициљ.Зашто?

Затоштопостојебројниризицидаулагањанећедонетижељенеефекте.Извориризиканалазесеусвимсегментимаодружења.Уњимасекријузаматеријализовањеиоплођивањеидеја.Бројноститежинафактораризикакојисеналазеутржишном,технолошком, финансијском, институционалном и другим сегментима изискујупобољшање организационих припрема за управаљање процесом развоја новогпроизвода и управљање сваком фазом процеса с најбољим расположивимтехникама.

Предузећестогаморадаодредипосебнекритеријезаприхватањеидеје,какоби се избегла производност, често уобичајена у пословној пракси предузећа гдеглавнименаџеркаже:„одбацито“,безозбиљнеанализеикритеријазаприхватање

6М.Милисављевић,Маркетинг.СА,Београд1994;страна187.7КотлерПХ,Управљањемаркетингом1Информатор1988;страна319.

138 ЕКОНОМИКА

или одбацивање идеја Фирма Вооz, Аllen and Наmilton је, како истиче Котлер,установашест главних стратешких улога које захтева за нове производе(постоципоказујуодређениудеосвакеулогекојууграјуновипроизводи):

–задржатипозицијуиноваторапроиацодакаопроизвод–иноваатор(46%)–одбранитипозицијуучешћанатржишту(44%)–успоставитиупориштенабудућемновомтржишту(37%)–запосеститржишнисегмент(33%)–искориштаватитехнологијунановиначин(27%)–капитализоватиснагудистрибуције(24%)СдругестранефирмаGouldCorporationјеупоставиласледећекритеријеза

усвајањеновихпроизводаусмеренихнаискоришћавањетехнологијенановначин:(1) производ се може увести унутар пет година (2) производ има потенцијалнотржиште од најмање 50 милиона долара и стопу раста од 15%, (3) производ ћедонети30добитиодпродајеи40%одулагањаи(4)производћепостићитехничкоитржишновођство.

Дабипроцесразвојановогпроизводабиоуспешанпотребноје:–припремитинеопходнаефикаснасредстваодрбанеод„противнапада“кон­

куренције (изучитиосновне стратегијенаступсиделовањана тржиштукључнихконкурената; истражити основна обележја циљева и развојен политике „лидере“;истражитибројконкуренатаињиховеосновнекарактеристикересурса).

– определити се за технолошке процесе који би у другом року допринелипродуктивнојиекономичнојпроизводњипредузећауодносунаконкуренцију,

– антиципирати утицај интитуционалних фактора на развој и век новогпроизвода,

– извршитипроцену економске ефикасностиинвестиционог програма радисмањенаризиказаочекиванефинансијскеефекте,

–сталнимадаптирањемпроменамаиантиципирањембудућностиформиратиставовепремапроменамаињиховимомутицајунаразвојпроизводаифинансијскеефекте.

–извршитиSWOTанализу(снагу,слабости,могућностииопасноти)дабисеупоредилевластитесагеипредностиуодносунаконкуренцију.

3. Фазе развоја новог производа

3.1. Генерисање идејеФазаразвојапроизводапочињетрагањемзаидејама.Трагањезаидејаманеби

требалодабудеслучајноиливременскинеограничено.Предузећетребадаодредикоје производе и тржиште ставити у фокус, затим треба одредити циљеве новогпроизвода:високприливновца,доминацијатржишногучешћаилинекидругициљ.Предузеће,такође,требадаодредиколикотребапосветитинапораразвојупотпуноновогпроизвода,модификацијупостојећихпроизводаиимитацијипроизводакон­курентима.

ЕКОНОМИКА 139

Трагањезаидејомсличнојетрагањузапијаћомводом,тражимојенањеномизвору. Извори идеја могу бити разноврсни, то могу бити: купци, научници,конкуренти,продајноособљепредузећаитопменџмент.

Маркетингконцепцијаполазиодтогадасужељеипотребекупацалогичнополазиштеодтогакогапотичетрагањезановимпроизводима,будућидајевиликиброј идеја за новимпроизводимапотекао од купаца.Предузећамогу установитипотребе ижеље купаца директним усклађивањемпотрошача, пројектованим тес­товима, интервјуима за фокусним групама итд. Многи ловци на идеје настојенаћи најбоље идеје тражећи од купаца да опишу своје проблеме са постојећимпроизводима. Нека, посебно велика предузећа ослањају се, у трагању за новимидејама,насвојенаучнике,докдругапредузећадолазедоновеидејепроучавањемпроиавода својим конкуренција Предузећа се често у проналажењу нових идејаопредељујузаделагаацијуодговорноститехнолошкихиновацијанатопменаџмент.Коначно, извори идеја могу бити проналазачи, власници патената, лабараторије,агенције,инсајдериифирмезаистраживањемартетинга.

Циљприкупљањаидејаједаседођедоштовећегбројадобрихидеја.Затосечестопрепоручујудвестратегије:8

–стратегија„јуришанаидеје“путемкомпеетентнихекипа,и–стратегијасистематскогприкупљањаидејапутемконтинуираногпроучавања

литературе,часописаиулабалаторијама.Стварнодобреидејерезултатсуинспирације,трудаипоступаакаПојединцима

игрупаманарасполагањусубројникреатшнипоступцизакреирањебољихидеја,тосу:9

–попискарактеристика–форсиранасродност–структурнадимензијапроблема(морфолошкаанализа)–анализапроблема–браинстормингитд.Оприкупљањуидејаможесеговоритисастановништвациљакојисежели

постићи.Прикупљањеидејемогудадопринесурешавањунасталихпроблемаилистварањуновихпотреба.

3.2. Селекционисање идејаСврхагенерисањаидејајекреирањевеликогбројаидејаСврхаследећихфаза

јесмањењебројаидеја.Селекционисирањејепрвафазазапречишћавањеидеја.Тојефазарадаукојојсеправикорациуразвојуновогпроизвода.Затосеможепоставитипитање„какоиндетификоватиидеју“и„какоизбећигрешку“.Агрешкесумогућеи тешкоих је избећи.Може се десити да изаберемо добруидеју илиможемодапропустимо„крозфилтер“лошуидеју.Проблемпостајеозбиљанакообапропустаучинимовишепута,мадаисамоједнаидејаможебитипресудназабудућностпре­дузећа. „Грешка прихватања“ се јавља када предузеће доставља слабој идеји да

8Никоненко,Д.Обликовањепроизвода,Загреб,196.9ПХ.,Котлер,оп.цит.дело,страна326.

140 ЕКОНОМИКА

се развија и комерцијализује. На тој основи се могу развити три врсте неуспехапроизвода: потпуни неуспех губи новац његова продаја не покрива варијабилнетрошкове;делимичнинеуспехпроизводагубиновац,алињеговапродајапокривасвеваријабилнетрошковеинекефикснетрошковеирелативнинеуспехпроизводапрофиткојијемањиодпросечнедобитипредузећа.Сврхаселекционисањајеутомедасештојемогућеранијемогућимоткривањемодбацујуслабеидеје.Принципједатрошковиразвојапроизводаусвакојследећојфазирасту.Кадапроизводидостигнусвојекаснијефазе,управочестоседешавадајетакомногоуложеноуразвојпро­извода да би га требало лансирати како би се надокнадило барем део уложнихсредстава

Због тога је неопходно да селекцију идеја вршимо уз доследно уважавањекритеријума:

–дужинавременапотребногдаидејапретворенаупроизвод–висинатрошковапотребнихзапретварањеидејеупроизвод–располагањепотребнимресуримазареализацијуидеје–карактермогућихпоследицауследразвојановогпроизвода–могућносттехничкеитехнолошкетранформацијеидејеуновипроизводу

сагласностисациљевимаистратегијомпредузећа.Применомкритеријумазаселекцијуидејапроналазесепрвиодговорниувези

са:–новимпроизводом–циљнимтржиштемиконкуренцијом–величиномтржишта–ценомпроизвода–временомитрошковимаразвоја–трошковимапроизводњеи–стопомдобити.Заселекцијуидејакористисеиндексновихпроизвода,којиседобијаприменом

следећихфактора:10

–лакоћапродајеновогпроизвода–трајностпроизводанатржишту–производнаспособностпредузећа–потенцијалрастапроизводанатржишту.Оценедобијенеприменоминдексановихпроизводамогудасеискажукао:

врлослабо,слабо,просечноиврлодобро.Поред оцене идеје постоје и поступци за оцену способности предузећа да

идеју успешно доводе до реализације. Тај поступак Котлер11, користи као методпондерисаногиндексазарангирањепреосталихидеја,когајеприказаонаследећојтабели:

10М.Милисављевић,Маркетинг.СА,Београд,1994.страна223.11ПХ.,Котлер,оп.цит.дедо,страна329.

ЕКОНОМИКА 141

Табела 1.Начинрангирањаидејезановипроизводејезановипроизвод

Захтевизауспехпроизвода

Релативнаважност(А)

Нивоспособностипредузећа(В)

Рангирање(А+В)

0.00.10.20.30.40.50.60.70.80.90.100.50.60.70.80.91.00Специфичностпредузећаинаклоност 0.20 0120Маркетинг 0.20 0180Истраживањеиразвој 0.20 0140Особље 0.15 0090Финансије 0.10 0090Производња 0.05 0040Локацијаипредност 0.05 0015Набавка 0.05 0045Укупно 1.00 0.720

У правој колони су наведени потребни чиниоци за успешно лансирањепроизводанатржишту.Уследећојколони,менаџжментпредузећаозначававредносттихчинилацадаискажењиховурелативнувредност(нпр.предузећесматрадаћеспособностмаркетингабитиврловажна0,20итд).Следећизадатак јерангирањеспособностипредузећауодносупремасвакомфакторунаскали0,0до1,0.Накрајусе множи важност фактора успеха са степеном способности предузећа да би седобиоукупнорангирањепредузећазауспешнолансирањеодређеногпроизводанатржишту.

3.3. Развој и тестирање концепцпјеИдеје које су се одржле треба развијати у концепцији производа.Важно је

уочитиразликуизмеђуидејезапроизвод(одређенаидејазамогућипроизводзакогапредузеће само сматра да га може понудити тржишту), концепције (елаборираневерзијеидејенаначинприхватљивзапотрошача)иимиџапроизводакаопосебнепредставекојупотрошачстичеонеком(постојећемилипотенцијалном)производу.

Развојконцепцијепроизводапроизилазиизидејезапроизвод.Изњеможедапроизиђевишеконцепцијапроизвода(две,три,четири)од„једнеидејеизникласутриизданка“,„четириизданка“итд.Првопитањекојесеможепоставитикодразвојаконценпцијепроизводајесте:коћеуп­отребљаватитајпроизвод(деца,младићи,бебеитд)?Другопитањебибило:којућеглавнупредностпружититајпроизвод(укусхранљивоститд.)?Трећепитањебисеодносилонаглавнеприликеилишансезатајпроизвод(доручак,ужина;поштосерадиопрехрамбеномпроизводу).Постављењемтихпитањапредузећеможеобликовативишеконцепцијапроизвода.12

Свакаконцепцијазахтевапозиционирањенатржиштудабисесхватилањенаправапредност(илимана).Позиционирањесвакеконцепцијепроизводавршисесастановништаупоредивостикарактаристикаидимензија(нпр.брзинеприпремањаицена).Натајначинседобијапрегледпозицијакојенатржиштуимајупроизводипредузећаиконкурентскипроизводи.Наравно,присвемутометребаводитирачунаопросторнојдимензијидистрибуцијеуодносунаконкуренцију.

12Групааутора,Организацијатржиштапредузећа,Рад,Београд1981.

142 ЕКОНОМИКА

Индетификацијапроизводаморабитиштопрецизнијаипоузданија.С тогајенужносвакуконцепцијуновогпроизводапозициониратиуодносунапостојећемарке у тој катагорији производа.До тога долазимопреко тестирања концепцијепроизвода.

Тестирање концепције представља поступак проверавања ставова, захтева,мишљењациљнихпотрошачаоконкретнојконцепцијипроизвода.Тосерадипомоћутестакојисадржипитања,накојациљнипотрошачитребадаодговоре.Текстморадабудепрецизан,јасаниконкретан.

Крајнисмисаотестирањаконцецијепроизводаједасенавремеизбегнузамкеипроблемикојимогунастатипоизласкупроизводанатржиште.

Методологијаконцепцијеразвојаитестирањепримењујесенасвакипроизвод.Одпотрошачасетражидадаодговорнапитањезаскакуконцепцију.Например:хоћетеликупититајпроизвод?Узједанододговорасвакако,вероватно,вероватноне, свакаконе.Листапитања за тестирањеконцепције је различита за различитепроизводе.Међутим,питањатребапоставититакодаизњихпроизиђеодговор:

–ојавностиконцепције–предностиманедостацимапроизводауодносунаконкуренцију–мерљивостиконцепције–преференцијипроизводауодносунаконкуренцију–могућностисубституцијепроизвода–задовољењупотреба–могућностипобољшањаитд.

3.4. Развој прелиминарне маркегинг стратегијеУводњењепроизводанатржиштувршисенаосновудефинисанемаркетинг

стратегије.Ова се страатегија остварује као племинарна и као племинарна и каоконачнаПлеминарнамаркетинг стратегија увођења новог производа на тржиштедефинишесенепосреднопреанализеизводљивостиновогпроизводаисастојисеиттридела:13

– у првом делу треба анализирати величину циљног тржишта, структурутржишта, понашање циљног тржишта, планирано протиционирање тржишта,планиранупродајупроизвода,тржниудеоипрофитнециљеве,

–удругомделунеопходно јеупрвојгодини,дефинидсатипланирануценупроизвода,стратегијудистрибуцијеимаркетинг­буџет,

–утрећемделутребадугорочнодефинисатимаркетишкециљеве,планпродајеимаркетингмиксконцепт.

На тај начин се ствара визијабудућностиновогпроизводакојапредстављапредлогузадаљњенастављањесааналитичкимимаркетишкимпроценом.

13Групааутора,оп.цит.дело,страна334­335.

ЕКОНОМИКА 143

3.5. Анализа изводљивости новог производаУвођењеновогпроизводапредстављазапредузећесредствозаостваривање

његовихциљеваТициљевисудефинисаникао(1)задовољењепотребеепотрошачаи(2)остваривањештонижихтрошковаиштовећегпрофита.Дабисеизвршилапроцена овихциљеванеопходно је урадитипословну анализу, тј, анализу оправ­даностииприхватљивостиувођењановогпроизвода.

Анализатребанајпредадаодговорнамогућностипродајеновогпроизвода.Суштина процене продаје је да се утврди да ће се она својим величином битидивољнадапокријетрошковеипредузећудонесепланиранипрофит.Збогтогасупотребниподациобројупотенцијалнихкупацабудућегпроизводаиоинтезитетуњеговеупотребе.Заодговорнаовадвапитањапотребнојезнати:

–могућностпредвиђањатржиштапроизвода–детерминантеврличинетржишта–понашањепонудеитражње–тржишнаочекивања–карактеристикесегменататржишта–потенцијалнотржиштеињеговекарактеристике–колебањетржишта–могућностипласманановогпроизводанастранатржиштаУвезисапроценомпродајеКотлер14,указујенапотребупроценепродајепо

први пут.ПремаКотлеру та процена би се односила на квантификацију набавкеновог производа од стране купаца, процену субституције продаје, тј. утвђивањемогућностипрвесубституцијепроизводаипроценупонављањапродаје,тј.проценулојалностикупацановомпроизводу.

Уоквируанализеизводљивостиновогпроизводатребанадасведефинистатиодносепремаконкуренцији.Стимувезитребадатиодговорнаследећапитања:

–каквућеконкуренцијупроизводзатећинатржишту?–какоћеконкуренцијареаговатинапроизвод?–каквајерепутацијаконкурентскихпроизводаимарки?–хоћетелисепојавитиновиконкурентисапроизводомикада?–учемуможемобитииспредконкуренције?Коначно, значајан аспект пословне анализе увођења новог производа су

трошковиидобит.Циљједаучињенисановимпроизводомбудуштомањиидањиховаструктурабудештоповољнија.

Кључнитрошковинакојетребаобратитипажњусу:–трошковипродаје–трошковиразвоја–трошковимаркетингаи–општитрошкови.Анализа изводљивости производа показује сложеност добијања поуздане

и прицизне представе о оправданости увођења новог производа. С тим у везиХамилтонсматрадаанализутребаподупретидодатнимкритеријумима,ито:

14ПХ.Котлер.оп.цит.дело.страна339

144 ЕКОНОМИКА

–годишњемрастомтржишта–потенцијалномрентабилношћу–вероватношћупојавеконкуренције–дужиномживотногциклуса–осетљивошћунакоњуктурнеосцилације.Заанализуизводљивостиновогпроизводамогусеприменитиидругибројни

модели,каонпр.„моделпрагапокрића“,„саsh­flowmodel„РеssMirerovmodel”итд.Суштинаовихмодела је у томеда се видиу каквом се односуналазе очекиванатражња,продајнаценапоједниначнихпроизвода,укупнитрошкови,амортизацијаидругипоказатељиуспешносатипословања.

3.5. Активности на непосредном развоју производаАктивности на развоју новог производа представљају фазу трошкова који

почињу да се нагло увећавају. То је фаза у којој се битно одређује успешностиинвенстицијауновипроизвод.Збогтогајенеопходно:

–избратиоптималнибројпрототиповапроизводаи–дефинисатикритеријумекојетребадазадовољисвакипрототип.Избороптималногбројапрототиповаусловљенјерезултатимаанализеизкоје

се видешансе за успех одређеног производа.При избору оптималног прототипатребаседржатиследећихкритерија:

–прототиптребадабудеприроданидасадржиатрибудеописанеуконцепцијипроизвода

–лрототиптребадабудепоуздануусловимапродаје–прототиптребапроизводитиуоквирутрошковапроизводњепредвиђених

буџетом.Увезисапрототипомтребаипитањевременскогтрајањаразвојапрототипа

новогпроизвода,затимместоновогразвојапрототипаипитањакосвеможебитиукљученуизрадупрототипа

Након израде прототипа потребно је извршити тест функционисања(којитребадапокажеукојојмерипроизводможедазадовољипројектовануфункцију)итестпотрошача(којисеиспитајупре­ференцијепотрошача,методама„једностраногрангирања“или„упоређивањапарова“или„јединичнеоцене“).

3.6. Тестирање новог производа на тржиштуНаконштојеменџментпредузећазадовољанфункционалномизодљивошћу

производа,производјеспремандадобијенекоимемаркеидамаркетиншкибудена тржиште. Наиме, сасвим је вероватно да техничко и исправљање атрибутапроизвода,каоииспињавањеефектапојединихсвојствановогпроизводауодносунаукусепотрошача,могууфазиразвојапроизводадабудуусклађени зањеговоконачно техничко/технолошко и комерцијално уобличавање. Да би ризик успехасвеонаминимумтребапрепочеткатестирањатржиштадефинисатисврхетржишта,решитиорганизационепроблемеиизвршитиизборметодазатестирањетржишта.

ЕКОНОМИКА 145

Сврхатестирањатребадабудеодговорнапитања:какосеновекарактеристикепроизводапоказујуприупотребиодстранепотрошача;идентификацијеподручјанезадовољства потрошача; супериорност производа који се могу користити одстранепропаганде;интезитетапотребапотрошачаинивоинтересовања.

Штосетичеорганизационихпроблема,онисеодносенапланираноспровођењетеста,брзимспровођењемтеста,обимтестирања,репрезентативносттржногузрока,времетестирањаузрокаиорганизацијуприкупљања,обрадеикоришћењаподатакаотестирањутржишта.

Сампроблемопредељењазаодређенуметодутестирањатржиштазависиодврстепроизвода.

Котлер15, питање избора метода тржишта адаптира потрошним добрима ионима за индустриске производе. Ако се тестирају тржишта потрошних добара,могусеприменитиследећеметоде:16

–истраживањеталасапродајекојимсенастављаранијезапочетотестирањепотрошача у домаћинству, нуђење бесплатне пробе производа и врши поновоувођење

– техничке симулације трговине или „ лабараториски тест тржишта“ којимсе у неком објекту позива одређени број потрошача на презентацију примљенихтелевифискихспотова

–контролисанимаркетингтесткојимсеомогућујеиноваторуизбородређеногбројапродајнихобјеката,којибиузодређенунакнадубринулионовомпроизводу

– тест тржишта којим се обезбеђује да се нови производ нађе у амбијентукакавбибиоприпотпуномлансирањунатржиште.

Акојеречоиндустријскимпроизводима,постојиразличитапраксаутестирањуновихпроизвода.Новаиндустријска добра обично сеподвргавају свеобухватномтестирањупроизводаулабалаторијамадабисепроценилеперформансе,валидност,дизајни трошковипословања.Наоснову задовољавајућихрезултатапроизводсеуврђујеукаталогипродајенатржишту.

Међутим,већинапредузећасеокрећетестирањутржиштаНајчешћаметодатест употребе производа, слична је тесту у домаћинству за потрошне производе.Маркетинг­тест полази од тога да купци индустијских производа неће купитипроизводбезобезбеђењесервисаиделова.

Уобичајеназаједничкаметодапродајеиндустријскихпроизводајестепродајанаизложбамаисалонима.

4.7. Комерцијализација новог производаКомерцијализација новог производа представља избор стратегије његове

продаје.НабазистратегиједоносесеконкретнетактичнеодлукеопродајиновогпроизводаОвесеодлукеодносенапитања:када?где?коме?како?

Суштина питања када да се изабере право време зависи од више фактора:врстепроизвода,степенановитетаислично(нпр.пресезоне,послесезоне,кадасепродајузалихеитд.).

15КотлерПХ.,оп.сит.дело,странa346­349.16Исто,страна346­349.

146 ЕКОНОМИКА

Одговор на питање где одређује географска усмереност новог производа(локално,регионално,националноиинтерцационалнотржиште).

Питањекомепредстављатрагањеипроналажењенајбољегрупепотенцијалнихкупаца.

Најзад,питањекакоупућујепредузећедасачинииразрадипланактивностиимеракоје требадареализујуу вези саувођењемновогпроизводана тржиште.Маркетинг­плантребадабудеконципирантакодаомогућиизвршавањеследећихзадатака;17

–стварањепримарнетражње–стварањеновихпотрошачкихнавика–савладавањеотпорапремапромернамаи–придобијањепотрошача.Аконовипроизводпредстављасамопобољшањенекогпостојећегпроизвода

маркетингпланомтребапостићистварањеселективнетражње.

3.8. Прихватање новог производа од потрошачаПроцес прихватања производа од стране потрошача може бити краћи или

дужи,алионмора,премаКотлеру18,алионморапроћиследећефазе:–фазусвесности(купацпостајесвестанпостојањапроизвода)– фазу интеросовања (прикупљање информација о атрибутима производа,

цениислично)–фазуоцене(ткз.„менталнепромене“)–фазупробе(експериментисања)–фазаприхватања(купацсенеколебадаликупујепроизвод),даклеречјео

комерцијалномприхватањупроизвода.Индивидуалне разлике потрошача доводе, међутим до тога да сви купци

не показују подједнаку спремност да продају нови производ. Због тога се честосврставајууследећекатегорије:19

– категорију иноватора (купци слони авантури и спремности да разликујупромену)

– категорију самих усвајача који представљају вишак у прихватању новихпроизвода

–категоријараневећине(прихватањеидејепросечнихособа)–категоријекасневећине(скептичникупцикојипостојаноикаснијеприхватају

новпроизвод)– категорија крајних конзервативаца који су одани традицији и одређену

иновацијуприхватајутеккадаонадобиједимензијетрадиције.17Келлџ,ЕМенцментмаркетинг,Р.Ирњинстрана287­289.18 ПХ., Котлер, оп. нит. дело, стр 354.М.Милисављевић, оп. цит. дело страна 354

преузето.19Еверет,Р.Дифузијаиновација,Њујорк,1962.страна171.

ЕКОНОМИКА 147

Овакоописанакатегоризацијаможесеприказатиграфички:20

Коначно треба рећи да на мањи или већи интезитет прихватања новогпроизводаодстранепотрошачаутичуикарактеристикепроизвода:21

–релатинапредност–комплексност–усаглашеност–могућностпробе–дељивост–комуникативност–адаптибилност–трошкови–реализацијаи–ризик.Прихватањеновогпроизводаодстранепотрошачајеусловљеноинизомдругих

фактора (нпр.добреинформације,оглашавање,сугестивност).Успехпроизвођачановогпроизвода,међутим,највишећезависитиоддваглавнафактора,ито(1)одкарактеристикепроизводаи(2)карактеристикапотрошача.

ЗакључакГлавнициљевипредузећасу:рентабилност,светскинивоквалитетаиобезбеђење трајне конкурентске предности. Иновацију посматрамокао кључ за нове производе и тржиште, повећање продуктивности иквалитетпроизводње.Уостварењусвојихциљевапредузећејеупућенона окружење. Оно са собом носи многе супротстављене трендове искривенеопасности.Свакадобропостављенаиусаглашенастратегијаможе те конфликте да превазиђе. Релативни аспекти стратегије су,20Е.МРоџер,истострана161.21М.Милисављевић,оп.цит.дело,страна262­263.

148 ЕКОНОМИКА

уједно и аспекти процеса производње. Фактори система производњеимајупресуданзначајзастратегијупредузећакаоцелинеиповезивањестратегијепроизводаистратегијепроизводње.

ЛИТЕРАТУРА:

1. Ј.Зеленовић,Маркетинг, информација, управљање,УниверзитетуПриштини,1996.

2. М.Милисављевић,Маркетинг,СА,Београд,1994.3. ПХ.,Котлер,Управљање маркетингом,Информатор,Загреб,1988.4. РоманО.,Иновација производа,ИнформаторЗагреб,1984.5. Групаатора,Организација тржишта предузећа,Рад,Београд,1971.6. Еверет,Р.,Дифузија иновација,Њујорк,1962.7. Николенко,Д.Обликовање производа,Информатор,Загреб,1960.

ЕКОНОМИКА 149

БРИГА О ПОЉОПРИВРЕДНОМ ЗЕМЉИШТУ У СРБИЈИ – ОСВРТ НА НОВИ ЗАКОН О ПОЉОПРИВРЕДНОМ ЗЕМЉИШТУ

СажетакПољопривредно земљиште је основни, незаменљиви и необновљивифактор пољопривредне производње. Као такво има пресудан значајзаопстанакиразвојодређенезаједнице.Збогтога,свакадржававодипосебнубригуозаштити,унапређењу,уређењуишторационалнијемкоришћењупољопривредногземљишта,водећирачунаотекућимпот­ребама,алиипотребамабудућихгенерација.РепубликаСрбија,такођепредузима одговарајуће мере у том правцу. Половином 2006. годинедонела је нов Закон о пољопривредном земљишту, као најзначајнијипропис,којимсенацеловитначинуређујупитањаодзначајазазаштиту,уређењеикоришћењепољопривредногземљишта.Посебнаодликаовогзаконајешторегулишеначинкоришћењаземљиштаудржавнојсвојини,омогућавањемњеговогиздавањау закуппутем јавногнадметањафи­зичкимиправнимлицима,којасуспремнадагакористеузодговарајућунадокнаду.Средстваизнадокнадесеусмеравајууреализацијугодишњихпрограмазаштите,уређењаикоришћењапољопривредног земљишта.На тај начин се развија тржиште закупа пољопривредног земљишта,изједначавају корисници земљишта у државној својини (сви плаћајузакуп), стварајуусловизаразвојкомерцијалнихпољопривреднихгаз­динстава,каоносилацапољопривреднепроизводње,повећавасеобимсредставазазаштитуиуређењепољопривредногземљишта,иистовре­менодоприносируралномразвојуРепубликеСрбије.ЦиљовоградаједаукаженаосновнарешењауновомЗаконуопољопривредномземљиштуРепубликеСрбијеинанекепроблемеупочеткуњеговепримене. Кључне речи: Пољопривредно земљиште, Закон о пољопривредном земљишту, пољопривредне основе, закуп земљишта у државној својини.

СТРУЧНИЧЛАНЦИМрБранкоКатићМрЗоранСимоновићИнститут за економику пољопривреде – Београд

150 ЕКОНОМИКА

УводНезаменљиваулогапољопривредногземљиштаупољопривреднојпроизводњи

изначајовепроизводњезасвакудруштвенузаједницу,налажусвакојорганизованојзаједници да предузима одговарајуће мере, ради његовог очувања и рацоналногкоришћења.Оно јенајзначајнијифакторпољопривреднепроизводње,представљазначајанфакторуоквирусвојинскиходносаиуопштеодносаудруштву,честојеизвор конфликата међу разним заинтересованим лицима или групама: почев одпородичних, комшијских, локалних, регионалних, па све до међународних, алии између његове употребе у пољопривредне, односно непољопривредне сврхе.Злоупотребепољопривредногземљишта,каоограниченогресурсасуразноликеивеомачесте,јерсеононанедозвољенначинкористиунепољопривредненамене.Довољно је подсетити само на бројна твз. дивља насеља, која су последњихдеценијаподигнутауСрбији,управонапољопривредномземљишту,пасхватитиненадокнадивгубитаковогприродногдобра.Наравно,развојиопштидруштвениинтерес захтевају да се ово земљиште користи и у непољопривредне сврхе, наодређеновреме(утокуексплоатацијеминералнихидругихсировина,например),односнонеодређеновреме,кадасеградетрајниинфраструктурниобјекти,ислично.Такви случајеви се уређују одговарајућим дугорочним документима, као што супросторнииурбанистичкипланови,пољопривреднеоснове,идругидокументи,наразнимнивоимаорганизационеструктуредруштва,узњиховообавезномеђусобноусклађивање. Отуда је и законито да се површине пољопривредног земљиштапостепеносмањују1.Утоликоразлогвише,дасеотомресурсуводипосебнабрига.

РепубликаСрбијајеујулу2006.годинедонелановЗаконопољопривредномземљишту („Службени гласник РС“, бр. 62/2006), којим је замењен ранији такавзакон.Тојенајзначајнијизаконскипрописуземљи,којинацеловитначинрегулишебитнапитањазарационаланодноспремапољопривредномземљишту,одређујућиизузетке када се пољопривредно земљиште може користити у непољопривреднесврхеиусловеподкојимајетомогуће.Његоваприменаћенацеловитијиипотпунијиначинувестиредуовуизузетноосетљивуизначајнупроблематику.

Вредностовогзаконајеиучињеници,дадетаљнијерегулишеначинкориш­ћења пољопривредног земљишта у државној својини, омогућавајући да се зањеговокоришћењеостварујуизвесниприходи,којисеусмеравајууправоузаштиту,унапређење и рационално коришћење пољопривредног земљишта. То земљиштесадамогудакористеипољопривреднипроизвођачи–физичкалица,штодосаданијебиослучај2.Тимесеизједначавајупољопривреднипроизвођачиукоришћењуовог земљишта, јер имају приступ том добру под истим условима и сви плаћајузакупнину–понајвишојценипостигнутојнајавномнадметању.

1 На примерПросторним планом Републике Србије предвиђено је да се у периодуњеговог остваривања, ­ до 2010. године смање пољопривредне површине земљишта и тоса5.728,2хиљадехектара(у1993.)на5.375хиљадахектарау2010,илизаоко350хиљадахектара(ЗаконопросторномплануРепубликеСрбије,“СлужбениГласникРС”бр.13/1996).

2Позаконуопретварањудруштвенесвојиненапољопривредномземљиштуудругеоблике својине („Службени гласник РС“, бр 42/92 и 54/96), пољопривредно земљиште удржавној својини и даље су користила правна лица (предузећа, пољопривредне задруге идругаправналица),којасуималаправокоришћењаирасполагањатимземљиштемдоњеговогступањанаснагу(чл.2.,став1.).

ЕКОНОМИКА 151

Наравно,овимзакономсерешавасамодео,истинабитних,питањавезанихза пољопривредно земљиште, док се нека од њих решавају другим законскимпрописима,попутонихонаслеђивању,конфискацији,концесијама,приватизацијиидругим.То,међутим,нијепредметовогарада.

У Почетку примене Закона, нарочито у погледу издавања у закуп по­љопривредногземљиштаудржавнојсвојини,појавилесусеодређенепотешкоће,окојимаћебитиречииуовомраду.Такође,напојединеодредбеЗаконамогућејеставити извесне примедбе, посебно у погледу рокова за доношење подзаконскихаката,односнопрописазачијеједоношењезадуженминистарнадлежанзапословепољопривреде, као и рокова за доношење пољопривредних основа, као битнихпланскихдокуменатауправозапроблематикукојурегулишеЗакон.Отомећетакођебитиречинанареднимстраницамаовограда.

Напомињемодауовомрадуреч„Закон“значиЗаконопољопривредномзем­љишту,реч„Министарство“значиминистарствонадлежнозапословепољопривреде,ареч„Министар“подразумеваминистранадлежногзапословепољопривреде.

1. Основнo o Закону о пољопривредном земљиштуРешењаизовогзаконаимајузначајнуулогууразрешавањубитнихпитања

везаних за пољопривредно земљиште, као основнипроизводнифактор примарнепољопривреднепроизводње.Онуређујепланирање,заштиту,уређењеикоришћењепољопривредног земљишта у Републици Србији, као и надзор над његовимспровођењем и друга питања релевантна за заштиту, уређење и коришћење по­љопривредног земљишта.ПоЗакону,пољопривредно земљиште„јесте земљиштекојесекористизапољопривреднупроизводњу“.Туспадајуњиве,баште,воћњаци,виногради, ливаде, пашњаци, рибњаци, трстици и мочваре. Ово земљиште се сматра добром од опшптег интереса3.

Закономсеосниваипосебаноргануправе(налазисеусаставуМинистарстванадлежногзапословепољопривреде),подназивомУправазапољопривреднозем­љиште,чијесунадлежностипосебнодефинисане.Овауправа:управљапољопри­вредним земљиштем у државној својини; врши инспекцијске и стручне пословеу вези са пољопривредним земљиштем; успоставља и води информациони сис­темопољопривредномземљишту;додељујесредствазаизвођењерадоваипратиостваривање годишњег програма заштите, уређења и коришћења пољоприв­редног земљишта; остварује међународну сарадњу у овој области; прати изра­ду Пољопривредне основе Републике и њено остваривање; води регистар по­љопривреднихосновајединицалокалнихсамоуправа.

Власник над пољопривредним земљиштем у Србији не може бити страно лице (ни физичко ни правно). Премачл.84.УставаРС„страналицаизједначенасунатржиштусадомаћим“,пасепостављапитањедалијеовакваодредбаЗаконаускладусаУставом.СааспектаподстицајастранихулагањауСрбију,којадоприносеунапређењу привреде, динамизирању привредне активности и расту друштвеногпроизвода,атимеирастузапосленостиистандардастановништва,такваУставнаодредбајеодзначаја.Уистомсмерујеиодредбапокојојјеслободнокоришћењеи

3Премачл.87.УставаРепубликеСрбије„...добразакоје је закономодређенодасуодопштегинтереса...удржавнојсуимовини“,аучл.88.стоји„коришћењеирасполагањепољопривреднимземљиштем...уприватнојсвојини,јеслободно“.

152 ЕКОНОМИКА

располагањеземљиштем(пољопривредним,шумскимиградскимграђевинским)уприватнојсвојинислободно.Тозначидабиистраналицамогладакупујуземљиштеуприватнојсвојинииданањемузаснивајуделатностзакојусеопределе.Мишљењасмода,узаконскојрегулативи,приусаглашавањуодговарајућихзаконасаУставомтреба добро одмерити да ли је овакво решење, посебно без извесног временскогзазора и најбоље за Србију. Потребно је пажљиво извагати могуће користи иевентуалнештетнепоследице.

ВреднапажњеуЗаконујестеиодредбапокојојсепољопривредноземљиште,којејеодрђенокаограђевинскоземљиште,користизапољопривреднупроизводњу,сведоксенепочнеприводитипланиранојнамени.Применарешењаизовогзаконаодносисеинапољопривредноземљиштекојесеналазинаподручјуподпосебномзаштитом,осимуслучајудаједругачијерешењеутврђенопосебнимзаконом.

Закондужнупажњупоклањаиинформациономсистемуопољопривредномземљишту, што подразумева планирање и програмирање развоја информационогсистема,организацијуикоординацијураданаразвојуифункционисањупојединихподсистемаузприменујединственихстандардауовојобласти.

НадзорнадприменомЗаконаобављаМинистарство,докинспекцијскинад­зорМинистарствовршипрекорепубличкогпољопривредногинспектора,којиобав­ља послове контроле спровођења законских одредби и одредби из подзаконскихпрописа,наређује,односнозабрањујеизвршавањеодређенихактивности,исл..

Да би се Закон успешно спроводио потребно је и да Министар донесевећибројподзаконскихпрописа.Можесе ставитипримедбада јерок зањиховодоношењеоддвегодине,рачунајућиодданаступањанаснагуЗакона,веомадуг,штонеидеуприлогефикаснојприменерешењаизЗакона.Истотако,задоношењепољопривредних основа рок је такође изузетно дуг (Пољопривредна основа Ре­публикеурокуодтригодинеодданаступањанаснагуЗакона,апољопривреднеосновеаутономнепокрајинеијединицалокалнихсамоуправаурокуодпетгодинаоддоношењаПољопривреднеосновеРепублике).Некерадњеодзначајазауређењепољопривредногземљиштасенемогуобављатипрењиховогдоношења(напримерпоступак комасације пре доношења пољопривредне основе локалне самоуправе),што није добро. Није исто да ли се послови заштите, уређења и коришћењапољопривредног земљишта остварују годишњим плановима уз постојање пољо­привреднихосновакаодугорочнихпланскихдокумената,илибезњих.

Моглебисеставитиијошнекезамерке,односнонепрецизности,каонапримеродредба да се пољопривредно земљиште у државној својини не може отуђивати(чл.72),наспрамодредбеизстава2члана94.покомеправномлицукојејеималоправокоришћењатогземљишта,топравопрестаје„даномистекарокаодређеногувговоромодавањунакоришћењетогземшиљта,даномдоношењаодлукеодавањуузакуптогземљишта,односноданомотуђења тогземљишта“.ТребаочекиватидаћеупредстојећемпериодуусаглашавањапостојећихзаконасаУставом,међукојимаиЗакона,овеидругенепрецизностибитиотклоњене.

2. Пољопривредне основе - битан плански документЗнатандеоЗаконаодносисенапољопривредне основезаштите,уређењаи

коришћењапољопривредногземљишта.Основепредстављајудугорочнијиплански

ЕКОНОМИКА 153

документ,којиседоносизаодређениниво,сциљемдасепољопривредноземљиштеочуваизаштити,уређујеишторационалнијекористи,уважавајућисверелевантнеусловеипретпоставке:економске,еколошке,социјалне,културнеидруге.

Основе се доносе за територију Републике –Пољопривредна основа Репу­блике, за територију аутономне покрајине – пољопривредна основа аутономнепокрајинеизатериторијуопштине,градаиградаБеограда–пољопривреднаосновалокалнесамоуправе.Пољопривреднеосноведоносесеускладусапросторнимиурбанистичкимплановима.Ови документимеђусобноморају да буду усклађени,каоштоипољопривреднеосновеаутономнепокрајинеилокалнесамоуправеморајудабудуусаглашенесаПољопривредномосновомРепублике.

ПољопривреднуосновуРепубликедоносиВладаРепублике,апољопривреднуоснову аутономне покрајине Извршно веће, док пољопривредну основу локалнесамоуправе доноси скупштина јединице локалне самоуправе. На пољопривреднеоснове нижег нивоа, пре њиховог доношења потребно је обезбедити мишљењеМинистарства. Основе се објављују у службеним гласилима нивоа за које седоносе.

Прописан је и основни садржај пољопривредних основа: Тако, Пољо­привреднаосноваРепубликесадрже:1)циљеве, задаткеиосновнепоставкезаш­тите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта, 2) природну основуразвоја пољопривреде у републици; 3) површинеи структуруначина коришћењапољопривредногземљиштауРепублици;4)стањеипроблемезаштите,уређењаикоришћењапољопривредногземљишта;5)оценупогодностииограничењазаразвојпољопривреднепроизводњепојединицамалокалнесамоуправе;6)планскарешењазаштите,уређењаикоришћењапољопривредногземљишта;7)упутстваоначинуипоступкузаизрадупољпривреднеосновејединицелокалнесамоуправе,и8)начинприменеиспровођењапољопривреднеоснове–односесепресвеганасмерницезаприменупољопривреднеосновеупољопривреднимосноваманижегнивоа.

СадржајпољопривреднеосновеаутономнепокрајинеидентичанјесадржајуПољопривреднеосновеРепублике,стимштосе,нормално,односинанивопокрајине.Пољопривреднаосновалокалнесамоуправесадржи:1)циљеве,задаткеиосновнепоставке заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта; 2) податкеи информације за израду пољопривредне основе; 3) заштиту пољопривредногземљишта;4)коришћењепољопривредногземљишта;5)уређењепољопривредногземљишта;6)планактивности,проценуинвестиционихулагањаиочекиванеефекте.Требанагласитидапољопривреднуосновулокалнесамоуправемогудадонесудвеили више јединица локалне самоуправе за своју територију, која мора да буде уистоветномтекстудонетаодстранескупштинесвакеодтихлокалнихсамоуправа.Тосеудатимоколностимаможепоказативеомарационалниматимеикориснимрешењем.

Прописанајеипроцедураизрадеидоношењапољопривреднеоснове.Најпреседоноси одлукаоњенојизради.Одлукудоносиистиорганкоји јеовлашћенизадоношењеоснове,стимштојепредоношењаодлукеоизрадипољопривреднеоснове аутономне покрајине, односно локалне самоуправе, потребно обезбедитимишљење Министарства. Доношењу одлуке о изради пољопривредне основе,претходи доношење програма за израду пољопривредне основе, који је саставнидеоодлукеоизрадиоснове.Програм,поредосталог, садржи:податкеоподручјузакојеседоносипољопривреднаоснова,финансијскимсредствимазањенуизра­ду, динамици пристизања средстава, роковима израде, као и другим подацима,

154 ЕКОНОМИКА

елементимаиинформацијамаодзначајазаизрадудотичнепољопривреднеоснове.Пољопривреднуосновуизрађујеправнолицекојезатоиспуњавапрописанеуслове,с тим што је Министарство носилац израде Пољопривредне основе Републике,док носиоца израде основе на нижем нивоу одређује орган надлежан за њенодоношење.

Пре него што предлог пољопривредне основе буде достављен надлежноморгану ради доношења, он подлеже стручној контроли и излаже се на јавни увид. Стручнаконтролаподразумевапроверуусклађеностипољопривреднеосновеса одлуком о њеној изради, затим са одговарајућим законима, другим планскимдокументима,стандардима,исл. Овуконтролу врши посебно образована коми-сија. О извршеној контроли саставља се записник, који се доставља носиоцуизрадеоснове.Носилацизрадеосновејеуобавезидаурокуод30данапоступиподатимпримедбама.Наконизвршенестручнеконтроле,основасеизлажена јавниувид,путемоглашавањаудневномилилокалномлисту,итонарокод30дана.Заизлагање је задужен носилац израде основе.О јавном увиду основе саставља сеизвештај,сапримедбамаиставовимапотимпримедбама.Извештајчинисаставнидеообразложењапољопривреднеоснове.

Пољопривредна основа се спроводи годишњим програмом заштите, уређе-ња и коришћења пољопривредног земљишта.ГодишњипрограмзаспровођењеПољопривредне основе Републике доноси Влада на предлог Министарства4, апрограме за остваривање пољопривредне основе аутономне покрајине и локалнесамоуправенадлежниорган,алиузпретходнусагласностМинистарства.Такође,пренегоштоседонесепрограмнанивоулокалнесамоуправе,потребнојеобезбедитимишљење комисије коју образује председник општине, односно градоначелники која у свом саставу мора имати најмање половину чланова од физичких лица– пољопривредника уписаних у Регистар пољопривредних газдинстава. Про-грам на нивоу локалне самоуправе, мора да садржи и значајније податке о по љопривредном земљишту у државној својини, каошто су о: укупнимповр­шинама, корисницима тог земљишта, површинама које нису дате на коришћење,планиранимповршинамаземљиштаудржавнојсвојиничијесеиздавањеузакуппланира,стањузаштите,уређењаикоришћењатогземљиштаисл.Напомињемодасуовиподацирелевантнизаиздавањеовогземљиштаузакуп,очемућевишебитиречиуделуовоградаподтачком5.

3. Заштита пољопривредног земљиштаЗаконјеизричитдасепољопривредноземљиштекористизапољопривредну

производњу.ОвоземљиштесеудругесврхеможекориститисамоуЗакономстрогоодређенимслучајевима.

4УредбомоутврђивањуПрограмаизвођењарадованазаштити,коришћењуиуређењупољопривредногземљиштаза2006.годину(„Сл..гласникРС“,бр.25/06),донетјепрогамускладусаранијимЗакономопољопривредномземљишту,којимсупредвиђенеактивностиу 10 тачака, међу којима су: уређење земљишта путем комасације, изградња система заодводњавање,претварањенеобрадивогуобрадивоземљиште,побољшањеквалитетаобра­дивог земљишта, контрола плодности обрадивог пољопривредног земљишта, и сл., као ипредрачунска вредност појединачних и укупних радова и извори средстава, са већинскимучешћемсредставаРепубличкогбуџета.

ЕКОНОМИКА 155

Напољопривредноземљиштезабрањенојеиспуштатиилиодлагатиотпаднеиштетнематерије, каои у канале за одводњавањеи наводњавање.Попосебномпрограмусевршииспитивањепољопривредногземљиштаиводезанаводњавање.Испитивањевршизатоовлашћеноправнолице.Заслучајдасеопаснеиштетнематеријеутврдеунедозвољенимколичинамазабрањујесепроизводњанатаквомземљишту,односноупотребанеисправневодезанаводњавање.

Радизаштитепољопривредногземљиштаодерозијепрописанесупротиве­розивнемерекојесукорисниципољопривредногземљиштадужнидапредузимају.Трошковепротиверозивнихмера,поправилу,сноселицачијесеземљиштештити.Контролуспровођењапротиверозивнихмераобављанадлежниорганлокалнеса­моуправе.Земљиштечијијенагибвећиод25%неможесекориститикаоораничнаповршина.

Налаже се и контрола плодности пољопривредног земљишта као и вођењеевиденције о количинама употребљеног минералног ђубрива и пестицида. Оваконтроласеобављапопотреби,анајмањеједномупетгодина.Испитивањеплод­ностипољопривредногземљиштавршиправнолицекојезатоиспуњавапрописанеуслове5.

Забрањено је коришћење обрадивог пољопривредног земљишта прве до пете катастарске класе у непољопривредне сврхе.Законодређујеслучавјевекадајетоипакдозвољено(подизањешума,ливада,пашњаканаземљиштучетвртеипетекласе–узсагласностМинистарства,иудругимслучајевимакадапостојиопштиинтерес.

Када се мења намена обрадивог пољопривредног земљишта плаћа се нак нада.Накнадазависидалисенаменамењанаодређеноилинеодређеновреме.Запроменунаменезаодређеновремеплаћасегодишњанакнадаувисиниод10%тржишне вредности дотичног земљишта, а на неодређено време у једнократномизосуод50%тржишневредностиобрадивог пољопривредногземљишта.Горњилимит накнаде у овом случају је 1.500 евра по хектару, осим ако је обрадивопољопривредноземљиштепрвеилидругекатастарскекласе.Средстваизовенакнадеделесеуразмери60%Републичкомбуџетуи40%буџетулокалнесамоуправеначијојсетериторијиземљиштеналази.Средствасустрогонаменскаикористесезареализацијугодишњихпрограмазаштите,уређењаикоришћењапољопривредногземљиштакоједоносенадлежниорганијединицелокалнесамоуправе.

Прописани су и изузеци када се не плаћа накнада за промену наменепољопривредногземљишта,међукојимасуи:изградњаиреконструкцијапородичнестамебенезградепољопривредногдомаћинства,изградњаекономскихобјекатакојислуже примарној пољопривредној производњи, локације за гробља или њиховопроширење, изградња објеката за одбрану од поплава, подизање расадника запроизводњурепродукционогматеријала(воће,лоза,шумскеврсте),пошумљавањеобрадивогпољопривредног земљишташестедоосмекатастарскекласе,и сл.Назахтевзаинтересованоглица,условеослобађањаплаћањанакнадерешењемутврђујеопштинскаилиградскауправа.

5 Испитивање плодности пољопривредног земљишта се подстиче и буџетскимсредствимаРепубликеСрбије,очемуодлучујеВлададоношењемпосебнеуредбе,нпр.Уредбао коришћењу средстава за систематску контролу плодности обрадивог пољопривредногземљишта(„Сл.гласникРС“,бр.15/06).

156 ЕКОНОМИКА

Законпрописујеизабранууситњавањаобрадивогпољопривредногземљишта,напарцелемањеодполахектара,аакојеземљиштеуређенокомасацијомнеможесеуситњаватинапарцелеисподједногхектара.

Обавеза је јединице локалне самоуправе да прописује мере за заштиту одпољопривреднихштета,каоимерезазаштитупољопривредногземљиштаодмраза,града,пожараидругихелементрарнихнепогода.

4. Уређење пољопривредног земљиштаМеђу најважније мере уређења пољопривредног земљишта Закон одређује

комасацију, добровољно груписање земљишта и мелиорације. Власници икорисниципољопривредногземљиштасууобавезидадозволеприступстручнимлицимакојивршерадовевезанезауређењепољопривредногземљишта.

Комасација обухватасвеонемерекојесепримењујузарадукрупњавањаипобољшавањаприроднихиеколошкихуслованаземљишту.Комасацијасеспроводикада се: земљиште због уситњености не може рационално користити; изграђујуситеми одводњавања и наводњавања; приступа изградњи пољских путева; вршиизгадњаинфраструктурнихобјекатаиспроводедругирадовиодопштегинтереса;изводепротиверозионемере.

Имајући у виду изузетну осетљивост овог захтвата, Закон детаљно уређујепоступаккомасације:одређивањетериторијекојасеуређујекомасацијом–ускладусапољопривредномосновомјединицелокалнесамоуправе.Територијузакомасацијуодређујескупштиналокалнесамоуправе;доношењепрограмакомасације,којитакођедоносискупштиналокалнесамоуправе;начелакомасације–доносесенаосновупрограмакомасације;предметкомасације–чинегасваземљиштаукомасациономподручју, што чини комасациону масу, о којој комисија за комасацију састављазаписник;доношењеодлукеопровођењукомасацијеодстранескупштинејединицелокалне самоуправе, када сеистовременообразујеикомисија за комасацију, којаспроводичитавпоступаккомасације.

Комисијаобразујеподкомисијузапроценуземљишта,дугогодишњихзасадаиобјеката, каоидруга стручна тела заодређенепословеупоступкукомасације.Дозвољена јеимогућностобразовањаодбора за комасацију когаформирају уче­сници комасације, који заступа њихове интересе у овом процесу. Земљиште заизградњуобјекатапотребнихнасељуобезбеђујуучесницикомасације„сразмерноунетој површиниу комасационумасу, односно унетој вредности земљишта, и тобез накнаде“. Из комасационе масе сваки власник (корисник) земљишта добијаземљиштеодговарајућевредности,иакојемогућеистекатастарскекласеиположаја,којејеималоињиховоземљиштепрекомасације.Правилоједаземљиштепослекомасацијебудеправилнијегобликаинамањембројупарцела,негоштојеунетоукомасационумасу.Забрањенјеупоступкукомасацијеповратакупређашњестање,каоиобновапоступка.

РешењеорасподеликомасационемаседоносиКомисијазакомасацију.ПротиврешењасеможеизјавитижалбаМинистарству.

Добровољно груписање земљишта такође је једна од мера за уређењепољопривредногземљишта.Одлукуопокретањуовогпоступкадоносискуппштина

ЕКОНОМИКА 157

јединице локалне самоуправе, на предлог најмање 10 власника земљишта, иликада утврди да за то постоје оправдани разлози. И ова мера се предузима радирационалнијегкоришћењапољопривредногземљишта.

У оквиру уређивања пољопривредног земљишта мелиорацијама приме­њујусемерерадипоправљањаособинапољопривредногземљиштаирадистварањаиодржавањаводно­ваздушногрежимаземљишта.Уовемереспадају:изградња и одржавање система за одводњавање и наводњавање.Системи заодводњавањесе граде по правилу у поступку комасације, а ако се врше мимо тог поступка,онда сепримењујупрописаникритеријуми заизборповршинапоприоритетима.Системизанаводњавањеградесе,поправилу,наквалитетнијемпољопривредномземљишту (прве и друге класе),што се утврђује пољопривредном основом једи­нице локалне самоуправе; рекултивација пољопривредног земљишта које је коришћено за експлоатацију сировина и других материјала –мерасеспроводинаосновупосебногпројектарекултивације,когаизрађујеовлашћеноправнолице.Умеремелиорацијеспадајуи:мелиоризација ливада и пашњака;претварање необрадивих пољопривредних земљишта у обрадива и побољшање обрадивог пољопривредног земљишта (подразумева предузимање мера ради побољшањафизичких,хемијскихибиолошкихособиназемљишта).Свеовемересепроводенаосновупосебнихпројеката,којеизрађујуовлашћенаправналица.

5. Коришћење пољопривредног земљиштаОбавеза је власника или корисника да обрадиво пољопривредно земљиште

редовно обрађује, да том приликомпоступа као добар домаћин и по правилимакодексадобрепољопривреднепраксе(кодекстребадапропишеМинистарурокуоддвегодинеодступањанаснагуЗакона),идагакористиускладусапољопривредномосновомјединицелокалнесамоуправе(требадабудудонетеурокуодосамгодинаодступањанаснагуЗакона).Заобрадивопољопривредноземљиште,којеупрет­ходном вегетативном периоду није обрађено, Министарство добија могућностдага,напериододтригодине,издаузакуплицукојећегаобрађивати,стимдасе власнику земљишта плаћа закупнина.Начини поступак спровођења овемерепрописујеМинистар.

Посебнимодредбамасерегулишекоришћењепољопривредног земљишта у државној својиникојимрасполажеиуправљадржавапрекоМинистарства.ОвоземљиштеседаномступањанаснагуЗаконапреносинауправљањеМинистарству,све док се не донесе одлука оњеговомиздавању у закуп. Земљиште у државнојсвојини се користи према годишњем програму заштите уређења и коришћењапољопривредног земљишта који доноси орган јединице локалне самоуправе.По­љопривредно земљиште у државној својини се може дати на коришћење и безплаћањанакнаде,алисамоуЗакономодређененамене,тј.образовнимисоцијалнимустановама до одређене површине, о чему одлучује надлежни орган јединицелокалнесамоуправе,алиузсагласностМинистарства.

Уколико је годишњимпрограмом заштите, унапређењаикоришћењапољо­привредногземљиштапредвиђено,пољопривредноземљиштеудржавнојсвојинисеможе дати у закуп,на рок од једне до 20 година.ИздавањедржавногземљиштаузакупкојејепријављеноРепубличкојдирекцијизаимовинупоЗаконуопријављивању

158 ЕКОНОМИКА

иевидентирањуодузетеимовине,ограниченојенарокдотригодине6.Закупцимогудабудуиправнаифизичкалица.Напомињеседадосадафизичкалицанисумоглабити регуларни закупци земљишта у државној својини. Забрањено је издавање уподзакупземљиштаузетогузакуп.

Овоземљиштесеиздајеузакупјавнимоглашавањем,очемуодлукудоносинадлежниорганјединицелокалнесамоуправеначијојсетериторијиналазиземљиштеудржавнојсвојини,алиузсагласностМинистарства.Одређеноједапочетнаценазазакупнеможедабуденижаод70%тржишнеценезакупанадотичномподручју.

Под условом да прихвати највишу понуђену цену, право првенства призакупуима:1)власниксистемазанаводњавањеиодводњавањекојијеуупотреби,вишегодишњег засада млађег од 15 година, рибњака и других пољопривреднихобјекатанапољопривредномземљиштукоје седајеу закуп;2) власник,односнозакупац земљиштакоје се граничи сапољопривредним земљшитшемудржавнојсвојиникојеседајеузакуп;3)пољопривредниккоји јеуписануРегистарпољо­привреднихгаздинстава,и4)власник,односнозакупацземљшитакојејенајближепољопривредномземљиштуудржавнојсвојиникојеседајеузакуп.

Наистиначинсеиздајеузакупипољопривредниобјекатудржавнојсвојини,с тимдаправопрвенстваима власник (корисник)пољопривредног земљиштанакомесеобјекатналази,подусловомдаприхватинајвишупонуђенуцену.

Након доношења одлуке о давању у закуп земљишта у државној својини,закупац са Министарством закључује уговор о закупу који садржи све битнеелементе: о земљишту, времену трајања закупа, висини закупнине, правима иобавезама закупца, разлоге за отказ, односно престанак уговора.Подразумева седазакупацовогземљиштаимаправонасредствакојимасеизБуџетастимулишепољопривреднапроизводња.

Закупцуниједозвољенодабезсагласностизакуподавцаизводиинвестиционерадовенапољопривредномземљишту,изнадонихкојисеподразумевајууобичајенимначиномкоришћењаземљишта,нитидапромениначинкоришћењатогземљишта.Такође,закупцујезабрањенодаобављаактивностикојимасеповређујупрописиозаштитиживотнесредине,штоиначеважизаобављањебилокојеврстеактивностиубилокојојделатности.

СредствакојапотичуодзакупнинеземљиштаипољопривреднихобјекатаудржавнојсвојинипредстављајуприходБуџетаРепубликеСрбијеувисиниод60%иприходбуџетајединицелокалнесамоуправеувисиниод40%.Средствасе,штојеизузетнозначајно,користезаостваривањегодишњихпрограмазаштите,уређењаикоришћењапољопривредногземљишта,коједоносијединицалокалнесамоуправе.Јединице локалне самоуправе су у обавези да Министарству подносе годишњеизвештајеокоришћењуовихсредставазареализацијупрограма.Акосеземљиштеудржавнојсвојининалазинатериторијиаутономнепокрајине,ондасе30%средставаодзакупнинеусмеравауприходбуџетаРепублике,30%упокрајинскибуџет,докпреосталих40%идаљеостајејединицилокалнесамоуправе.

6 Треба имати у виду да је пријављивање имовине по овом закону само услов дадо евентуалног повраћаја и дође, а право на повраћај ће се регулисати будућим закономо реституцији. Када се то догоди, наступиће нове промене у власничкој структури делапољопривредногземљишта,каоипроменеуповршинамапарцела,штоћесеодразитиинасамупољопривреднупроизводњу.

ЕКОНОМИКА 159

Онемогућено је отуђивање земљишта у државној својини7.Међутим,доз­вољенајезаменаовогземљиштазапољопривредноземљиштеусвојинифизичкихилиправнихлица,услучајудасеприступиукрупњавањуземљишта,узусловдатаземљиштаимајуистутржишнувредност.

6. Почетна искустваKaoиумногослучајевадосадаиуразличитимприликама,такоисапочетком

применерешењаизовогзакона,посебноуделуиздавањаузакуппољопривредногземљишта у државној својини, били смо неспремни, недовољно организовани инеефикасни. То се у овом случају односи на јединице локалне самоуправе.ИакоЗаконнијеутврдиорокукомепрописанапроцедураиздавањаузакуповогземљиштатребадасеоконча,одстранеМинистарства јебилапрепорукадасетообавидокраја јесени 2006. године.Највећи терет је пао на јединице локалне самоуправе.Онесубилеуобавезида,урелативнократкомроку,образујукомисијезаизрадугодишњег програма заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта,дасетајпрограмуради,дасеобразујекомисијазадавањемишљењанапрограм,да се читава процедура спроведе – јавно оглашавање, спровођење надметања,одлучивање,аузтоидобијањесагласностинапрограмодМинистарства.Уовомпослу су многе локалне самоуправе касниле, и поред датих упутстава од странеМинистарства и одржаних припремних састанака у самомМинистарству. Јесењасетвасеприближавала,такодасудосадашњикорисницидржавногземљиштабилиунедоумици,далидазаснивајупроизводњу,илидачекајуисходовепроцедуре.Успут,онису,одстранеопштинскихвласти,апоналогуМинистарства,билиобавештени,данеприступајудаљојобради,доксејавнонадметањенеобави.ТакојеиМинистаризјавио„наопштинамаједасвимкорисницимадржавногземшиштапошаљуписмадаганезасејавајудозавршеткатендеразањеговоизадавњеузакуп“(Агробизнис,додатакулистуПолитикаод12.09.2006.године).Поставилоселогичнопитање,да ли је рационалније засејатиповршине,макар оне каснијеине биле додељенедосадашњемкорисникуузакуп,иличекатидокбудудодељене,адасезонасетвепромакнеипроизводњаизостане.Мишљењасмодајебољасолуцијадасуранијикорисници обрадили земљиште, па ако га не добију у закуп у поступку јавногнадметања,каоприхватитљиворешењемоглобидабудедадосадашњикорисникзадржиземљиштедоскидањалетине,наравноузплаћањенајвишепостигнутеценезакупа,апотомгауступиправомзакупцу.Свакако,могућасуидругарешења.

Токомјесени2006.изМинистарствасустизалеинформациједајевеомамалолокалнихсамоуправанајавилоодржавањелицитацијезаиздавањепољопривредногземљишта у државној својини у закуп. Стање се разликовало од једне до другејединицелокалнесамоуправе,каоштосунеспорнеиразликеуповршинаматаквогземљишта,њиховомквалитету,уредностиевидентирања,пасведополитичког(не)сагласјаоко свега тога,имајућиу видуда је у великомбројуопштинана властикоалицијавишестранака,којесеполитичкимеђусобноразликују.Чаксупомињанеисрединеукојимајошувекнијезавршенораздвајањеизмеђудржавнеидруштвенесвојине на земљишту, мада је то требало да се оконча до краја 1997. године (по

7Изстава3.чл.92.Законапроистичедајеовоземљиштемогућеотуђити,јерјеобавезаправноглицакоје јекористилотоземљиштедодоношењаЗаконадаурокуод15данаодданапрестанкаправакоришћења„пољопривредноземљиштеудржавнојсвојинипренесеудржавинуМинистарству,односнозакупцуиликупцу“.

160 ЕКОНОМИКА

Закону о претварању друштвене својине на пољопривредном земљишту у другеобликесвојине–„СлужбенигласникРС“,бр.49/1992ибр.54/1996.).Овдетребадодати и то да је и тада било регулисано да тим земљиштем управља државапреконадлежногминистарствазапољопривреду,идајекорисниктребалозатодаплаћанакнадуувисиникојуутврђујеВладаРС.НакнадајепредстављалаприходРепубличкогбуџета,али,премарасположивиминформацијама,предузећакојанисуприватизована, а користила су државно земљиште никада нису такву надокнадуплаћала.Збогтаквогстањанатерену,докрајановембрасагласностМинистарстваје добило само седам општина (Врбас, Кикинда, Бач, Србобран, Нови Бечеј,АлибунариСремскаМитровица),аоко70јединицалокалнесамоуправеједотадаобразовалокомисијезаизрадугодишњегпрограмазаштите,уређењаикоришћењапољопривредног земљишта.Унаведенихседамопштинаукупно јепонуђенооко50 хиљада хектара државног земљишта у закуп, од приближно око 300 хиљадахектараколикосепроцењуједаћебитипонуђеноузакуп.УопштиниВрбасбилоје45надметањасапросечномповршиномодоко100ха,ауоппштиниКикинда871надметањесапросечномповршиномодоко19хапонадметању8.Првиуговорисупотписанипочеткомдецембра2006.године.

Упраксисепојавилаидилемаокоизборазакупца,ипоредчињеницедасуусамомЗаконудатијасникритеријумиоправупрвенства.Наиме,циљједаштовише,посебнокомерцијалнихпољопривреднихгаздинставаможедобитиузакуппарцелекоје су (тамо где је за то било услова) груписане у површине 50 до 100 хектара(такојепредвиђеноиСтратегијомразвојапољопривредеСрбије),алисепоказалодасукомпанијеунадметањунадмоћнијенадтимгаздинствима.Отудајеиуследилапрепорукадасеогласомојавномнадметањуограничиповршинакојуможеузакупдобитиједанпроизвођач,напримерна100хектара.Такобивишепољопривреднихпроизвођачабилоуприлицидаовоземљиштедобијенакоришћењепутемзакупа9.Ово је можда и разумно, али је вероватно спорно, јер такво ограничење нијепредвиђеноуЗакону.

Неспорноједаунаредномпериодуовајпроцестребаокончати,атамогдесуучињенегрешке,требаихисправити.Најбитније једасеукупнопољопривредноземљиштерационалнокористи,адасусвисубјектиутомпогледуизједначени,ипрепуштенитржишнојутакмици,узјошувекизвеснудржавнупомоћ,алитакођеподједнакимусловима.

Закључна разматрања1.Збогзначајакојепољопривредноземљиштекаонајзначајнијиинезаменљиви

фактор пољопривредне производње има, држава је у обавези да предузима свепотребнемередагазаштити,очува,унапредиидасеонорационалнокористи.ТочинииРепубликаСрбија.

2.УСрбијиједонетновиЗаконопољопривредномземљиштукојимјезамењенпретходни.Онсадржицеловитијарешењаупогледупланирања,заштите,уређењаикоришћењапољопривредногземљишта.Тимесеповећавабригаопољопривредномземљишту,уважавајућииопштидруштвениинтсвес.

8 Извор: Гласник, бр. 8 из децембра 2006 – ЧасописМинистарства пољопривреде,водопривредеишумарства.

9ПремаГласникуизпретходнефусноте.

ЕКОНОМИКА 161

3.Законпотпунијеуређујекоришћењепољопривредногземљиштаудржавнојсвојини,омогућавајућиифизичкимлицимадагаузимајуузакупинакоришћење,под једнаким условима, уз надокнаду која се усмерава у реализацију програмазаштитеуређењаикоришћењапољопривредногземљишта.

4.Упочеткупримене Закона, посебно у доменуиздавањапољопривредногземљиштаудржавнојсвојиниузакуп,билојеизвеснихпотешкоћа,атимеикашњењазаочекиваним(уЗаконунеодређеним)роковима.Тајпроцесћесепривестикрајуунаредномпериоду,накончегаћесемоћисагледаватииефектиоваквогрешења.

5.Може се ставити замерка због релативно дугог рока за доношење под­законскихпрописа,којисубитнизаприменуЗакона,каоинаодређендугрокзадоношењепољопривреднихоснованапредвиђенимнивоима.УтоликоћерезултатиприменепојединихрешењаизЗаконауследитисазадршком.

6.Како након доношењаУстава Републике Србије следи усклађивање пос­тојећихзаконасаУставом,тимеиовогЗакона,требаочекиватидасеотклонеинекенепрецизности,односнонедостаци,накојејеуовомрадууказано.

ЛИТЕРАТУРА

1. ДрДрагоЦвијановић, мр БранкоКатић,ПредрагВуковић дипл. ецц., „Land privatization in the Republic of Serbia”,часопис:Земљиштеибиљка­Београд,No.1,2006.године.

2. МрБранкоКатић:Аграр и држава,Економикабр.1­2,Ниш,2006;3. ДрЛазоМихајловић:Земљишна политика и њене имплементације на развој

пољопривреде, Институционалне реформе и транзиција агропривреде у Републици Србији 1,Економскифакултет,Београд,2002.;

4. Др Лазо Михајловић: Реформе земљишне политике у савременим светским условима, Институционалне реформе и транзиција агропривреде у Републици Србији 2,Економскифакултет,Београд,2003.;

5. Закон о пољопривредном земљишту,(„СлужбенигласникРС“,бр.62/2006).;7. Закон о наслеђивању,(„СлужбенигласникРС“,бр.46/95.);8. Закон о планирању и изградњи,(„СлужбенигласникРС“,бр.47/03и34/06);9. Закон о пријављивању и евидентирању одузете имовине,(„Службенигласник

РС“,бр.45/05);10. ДрЈонелСубић,МрБранкоКатић,ПредрагВуковић:Земљиште – најзначајнији

природни ресурс у пољопривреди,Економикабр.5­6,Ниш,2005.;11. Стратегија развоја пољопривреде Србије, (“Службени гласник РС”), бр.

78/2005.;13. Устав Републике Србије,(“СлужбенигласникРС”,бр.98/06).

AbstractAgriculturallandisbasic,irreplaceableandirrestorablefactorofagriculturalproduction.Assuch,itiscrucialforsurvivalanddevelopmentofacertaincommunity.Because of that, every country takes good care of protection,promotion,takingcareofandmorerationaluseofagriculturalland,taking

162 ЕКОНОМИКА

careofcurrentneeds,aswellas theneedsof futuregenerations.RepublicofSerbiaalsotakesapropriatestepsinthatdirection.In2006.itbroughttheLawofagricultural landas themostsignificantact, inwhichall theques­tionsconcerningprotection, takingcareofanduseofagricultural landareaddressedinwhole.Thespecialmarkofthislawisthatitcontrolsthewayofusinglandinthepropertyofthestatebyleasingitatpublicauctionstoindividualsandcompanieswhoarewillingtousethematagreedcompensa­tion.Thecompensationistransferedtoimplementationofannualprogramofprotection,takingcareofanduseofagriculturalland.Thatway,marketofrentofagriculturallandisdeveloping,thestate`slandownersareequal(theyallpaytherent),createconditionsfordevelopmentofcommercialagricul­turalfarms,asbearersofagriculturalproduction,theinvestmentofprotectionandtakingcareofagriculturalland,anditcontributesruraldevelopmentofRepublicofSerbia.ThegoalofthistextistopointthebasicdecreesinthenewLawofagriculturallandofRepublicofSerbiaandsomeproblemsatthebeginningofitsapplication. Key words: Agricultural land, Law of agricultural land, agricultural basics, leasing land in the property of the state.

ЕКОНОМИКА 163

ТРЖИШТЕ МЕНАЏМЕНТ КОНСАЛТИНГА У ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ1

АпстрактУтржинимекономијамаЕвропскеУнијепостојипотребазаправовре­меним,адекватнимиинтегрисанимпословниминформацијама.Управојетапотребаусловиларазвојконсалтингакаоспецифичнеактивностипомагања менаџерима предузећа да реше проблеме у пословању закоје немају довољно стручности, знања и менаџерских способности.Консултанти су објективни и непристрасни, те лакше идентификујупроблем, затим генеришу идеје на основу којих предлажу конкретнеакције. Последњих година консалтинг се у Европи развијао путемструктурних промена у консалтинг сектору који је имао капацитетда допринесе пословним перформансама, иновацијама и вредностиклијената. Кључне речи: тржиште менаџмент консалтинга, консултанти, консултантска услуга, клијенти сервисна линија.

THE MANAGEMENT CONSULTING MARKET OF EUROpEAN UNION

AbstractInmarketeconomiesofEuropeanUnionthereisaneedfortimely,adequateandintegratecorporateinformation.Itwasthatneedthatenabledthedevel­1 Рад представља део резултата истраживања на пројекту 149007 „Мултифункционална

пољопривредаируралниразвојуфункцијиукључењаРепубликеСрбијеуЕвропскуунији“финансираногодстранеМНЗЖС.

СТРУЧНИЧЛАНЦИМрБранкоМихаиловићИнститут за економику пољопривреде – Београд

164 ЕКОНОМИКА

opmentofconsultancy,aformofaspecificactivityforhelpingmanagersincompaniies solve thebusiness­relatedproblemsonwhich theudon t haveenoughknowledgeormanagerialabilities.Consultantsareobjectiveandim­partial,thereforetheyidentifyproblemsmoreeasilyand,than,theygenerateideasbasedonwhich,concreteactioinissuggested.ConsultinginEuropehasdevelopedinthepastyear,throughpracticalstructuralchanges,intoacon­solidatedsectorwhihhasthecapacitytocontributebusinessperformances,inovationsandvaluetoclients. Key words: menagement consulting market, consultants, consultancy ser-vice, clients, service line.

УводКонсалтингсеможедефинисатикаостручнапомоћруководиоцимапредузећа

уанализирањуирешавањупрактичнихпроблема.Омогућавапреношењесистемауспешног руковођења из једног предузећа у друго или из једне организације удругу2. Сектор консултантских услуга се у развијеним земљама Западне Европеразвијаодеценијамауназад.Уовимземљамаактивнесуконсултантскеорганизацијекојесемеђусобноразликујупомоделуфинансирања,организованостиипроцесуконсалтинга.

Различитимоделиконсалтингаувексупосредноинепосреднодетерминисанидруштвенимконтекстомукомеинституцијеконсалтингатребададелују.Тржиштеменаџментконсалтинга јеврлоатипичнотржиштесавеликимбројеммалихигра­чаиизразитомалимбројемвеликихконсултантскихкомпанија.Заразликуодоста­лих тржишта која су у доброј мери дефинисана, консултантско тржиште је под­ложно континуираним променама.Менаџмент консалтинг конвергира ка осталимпословнимуслугамависокогстепенадодатевредности,којасепостижекрозино­вативнеконсалтингпројектеипомоћкомпанијамауунапређивањуконкурентности.

МногеземљеЗападнеЕвропеуказујунакоунтинуиранутражњузаконсалтингпројектимаизобластиразионализацијетрошковаиоптимизацијепословнихпроцеса.Истовремено,постојитрендразвојамаркетингорјентације.Последично,потребадасе постане конкурентан, тј. побољша преговарачка снага на тржишту, постала јеглавнииницијатортражњезаконсултантскимуслугамаусвимземљамаИсточнеиЗападнеЕвропе.Компаније,једноставно,желедасеодупрурастућојконкуренцијикомпанијаизЕУ,каоионихкоједолазеиздругихземаља.Генерално,постојитрендпораста тражње за консалтинг пројектима који обезбеђују резултате у краткомроку.Тражњаклијенатапостајесофистициранијасапрецизнијимочекивањимапопитањурезултата.Такође,успостављасејаснијаидиректнијавезаизмеђурезултатаиконсултантскиххонорара.

Консултантскаактивностподразумеварадсаљудима,тепосебнупажњутребапосветити проблему етике консалтинга. Постоје упутства и критичне области укојиматребабитиопрезанприлкомконсалтингакаонапример3:

2Живановић,Н.„Структурирањепожељнеконсалтингпомоћипредузећимаукризи„,Пословнаполитика,јун1994,стр.37

3Јанићијевић,Н.1992.»Улогаконсултанатауорганизационимпроменамаиразвоју«,Зборникрадова:Привредни системи ефикасностпословањапредузећау условима својинске трансформације,УниверзитетуНишу,стр.42

ЕКОНОМИКА 165

Изборинтервенције.Критичнозауспехконсалтингајеизборрешења.Многиконсултанти имају своје „омиљено“ решење које стално предлажу независно одстварнепотребеклијенташтосенеможесматратизаетичкопонашње.

Коришћење информација. Консултант током консалтинга долази до обиљаинформацијакоје акосу,намерноилиненамерно,презентираневанорганизацијемогудовестидовеликихповредаклијента.

Зависностклијента.Токомконсалтингаможедоћидопретеранезависностиклијентаодконсалтинга.

Слободнавољаучесника.Принципконсалтингабитребаодабудедасвикојиучествујууорганизационимпроменаматребадабудусвеснитога.Консултантморадаобезбедиданикоуорганизацијиклијентанебудеузаблудиокоциљеваидометаконсалтинга.Упротивном,консалтингсепретварауголуманипулацију.

УциљуунапеђењаконсалтингакаопрофесијеумногимземљамаЕвропскеУнијеоснованасустручнаудружењакојазаступајуконсултантскеинтересеиуређујупословањепојединихконсултанатаиконсултантскихорганизација.Оваудружењапомажуконсалтингукаомладојструцидапридобијеповерењеруководећихкругова,каоиугледудруштву.Удружењадоприносеразвојуконсалтингакроздефинисањепрофесионалногпонашањаускладусапринципометикеконсалтинга,развијањеимодернизовање општих теоријских знања, дефинисање квалификационихмерилазапријемновихчлановау струку,организовањеразменеискустваипрепорукаопобољшањуконсалтинга.

1. Тржишна кретањаТржиштеконсултантскихуслугауЕУпортретишуузлазнитрендови.Величина

тржиштаменаџментконсалтингауЕвропијетоком2004.годинепораслаза3.7%саукупнимприходомод48.5милијардиевра.ОсимУједињеногКраљевства(УК),којевећпредстављанајвећеконсултантскотржиштеиземљеИсточнеЕвропезаузимајузначајноместопоконсалтингпотребама.УШпанијииАустријисеевидентирајувисокестоперастаконсултантскогтржишта,доксунекавеликатршта (Немачка,Француска)ималаумеренијираст.Секторменаџментконсалтингазапошљаваоко315,000професионалацаинастављатрадицију водећегпослодавцадипломацаизЕвропе.

Оперативнименаџментјепостаонајвећасервисналинијавредностиод13.2милијардиевра(27.3%),ИТ­консалтингиИТ­интергративнисистемивреде25.8милијардиевра (25.8%),управљање/аутсоурсингуслугевреде9.2милијардиевра(19.0%).Главниклијентисујошувекнепрофитнеорганизацијеивладинсекторсаучећемод16.8%,банкеса11.5%,секторенергетикеса9.9%.ТржиштеменаџментконсалтингауЕвропијенаставилоузлазнитрендизпретходнихгодина. Просечнастопарастау2004годинијеизносила3.7%штојенезнатновишастопапремаонојиз2003године(3.5%).Међутим,сликапојединачнихевропскихтржиштаменаџментконсалтингаје,премапретходнимгодинама,сасвимдивергентна.

Најјасније промене у тренду могу се уочити код земаља Северне Европе.Током2003годинеостварилесунегативнестоперастаод11.5%,доксусеу2004годиниреализоваленискепозитивнестопе.Сдругестране,тржиштеменаџменткон­салтингауземљамаЈужнеЕвропејеконтинуираноопадало.УПортугалији(­13.5%),Грчкој(­6.0%),Италији(­3.0%).Двоцифренрастмогућејеочекиватисамоуземљама

166 ЕКОНОМИКА

Источне Европе. Међутим, европско тржиште менаџмент консалтинга је раслобрже од европског бруто домаћег производа (ГДП). Учешће консалтинга меренодоприносомсектораменаџментконсалтингаукреирањуГДП,пораслојеса0.42%на0.44%.Ипак,мањејеодучешћауСАДкојеизноси0.55%.УКиНемачкасуидаљеводећатржиштасаприходомод14.2милијардеи13.2милијардееврареспективно,ипроцењујеседакреирајублизу60%укупногтржиштаменаџментконсалтингауЕвропи.Францусказаузиматрећеместоса5.9милијардеевра(12.2%),следиШпанијаса2.8милијардеевра(5.8%)иНорвешкаса2.0милијардеевра(4.1%).Последњихгодинауоченисутрендовиконцентрацијетржиштаменаџментконсалтинга.Наиме,током2004године20водећихфирмименаџментконсалтингаостварилесупросечнустопурастаод3,8%,чиме судостигле тржишноучешћеод56.1% (56.0%у2003.години).Консултантскеорганизацијесредњевеличинераслесупостопиод4.2%,тејењиховотржишноучешћепораслоса28.6%(2003.год.)на28.8%(2004.год.).

2. Анализа сервисних линија консалтинга Тешкојенаправитијаснуразликуизмеђупојединихконсултантскихуслуга,

пре свега због интензивних интеграција националних удружења консултаната.Генерално,можесеизвршитидиференцирањенаследећесервиснелиније4:Опера­тивниМенаџмент(ОМ),Информационатехнологија(ИТ),Консалтинг/ИТ­импле­ментација,КоропративнеСтратегије(ЦС),ЉудскиРесурси(ХР),УслугеМенаџментаиАутсорсинга(ОС).

Консултантскеуслугеоперативногменаџментасуфокусираненаоперативнеаспектеорганизације.Онеобичнообухватајунесамопроизводнименаџмент,већинабавкуидистрибуцију.Саукупномвредношћупрометаод13.2милијардезбацилесу ИТ – консултантске услуге са места највеће консултантске сервисне линије.Кључна тржишта су Грчка,Швајцарска,Француска, Немачка и Источна Европа.ПремаФЕАЦО5проценама,унаступајућимгодинамаочекујесенадпросечанрастовесервиснелинијеконсалтинга.

ИТконсултантскеуслугесеодносенаскладиштење,организовањеикориш­ћење пословних информација. У 2004 години овај тржишни сегмент је изгубиолидерскупозицијузбогзначајнередукцијевредностиприходаод6.1%.

Ипак,величинаукупногприходасврставаихнадругоместоса25.8%,испредконсултантскихуслугакорпоративнестратегије.ИТконсалтинг јетрадиционалнодоброзаступљенуШпанији,Француској,УКиНемачкој.

Консултантскеуслугекорпоративнестратегијециљајудугорочно,стратешкоздрављекомпаније.Од2001.године,кадајепопрометујошувексврставаннадругоместопослеИТконсалтинга,овајтржишнисегментјепочеопостепенодагубиназначају.Наиме,у2004.годиниовасервисналинијаса17.1%приходанаукупномтржиштуменаџментконсалтингазаузимачетвртоместо.Традиционално једоброразвијенауСеверномРегиону,ИсточнојЕвропи,ШвајцарскојиПортугалији.

Консалтингуобластиљудскихресурса(ХР)имазациљдаунапредикадровеорганизације.Главнеобластиовесервиснелинијеконсалтингасу:истраживањеиселекција,тренингиразвој,мерењеперформансиименаџмент.Сапорастомод7.8%ХРконсалтингјеостварионајвећустопурастакодтзв.класичнихконсултантских

4SurveyoftheEuropeanManagementConsultancyMarket,TheEuropeanFederationofMenagementConsultanciesAssociations­FEACO,2004,str.8.

5ЕвропскаФедерацијаУдружењаМенаџементКонсултаната

ЕКОНОМИКА 167

услуга: ОМ, ИТ, ЦС, и ХР консалтинга. Међутим, са укупним приходом од 5.2милијардедолараидаљесеналазиизаОМ,ИТ,ЦСконсалтинга.Унаступајућимгодинамаочекујесенадпросечанрастовесервиснелиније.

Замногевеликефирмеменаџментконсалтингауслугеаутсоурсинга(ОС)супосталевеомазначајне.Стопарастаод 11.4%јенајвишастопаукомпарацијисасвимосталимсервиснимлинијама.УслугеаутсоурсингасутрадиционалнодоброразвијенеуУједињеномКраљевствуиШпанији.

Табела 1.сервиснелинијеконсалтингауЕвропи,2001­20046

Сервисналинија*

Подкатегоријасервиснелинијеконсалтинга 2001 2002 2003 2004

ОМ

Реинжењерингпословнихпроцеса 6.2% 4.9% 4.5% 4.7%Менаџментпромене 4.2% 3.2% 3.2% 3.1%Менаџментодносасакупцима/добављачима н.п. 3.5% 3.5% 3.6%

ПројектниМенаџмент 7.5% 9.5% 9.6% 8.6%Заокрет/редукцијатрошкова н.п. 3.5% 3.5% 3.6%Менаџментнабавке 3.5% 0.7% 0.6% 0.7%Остало 2.7% 2.9% 2.1% 2.9%

ИТ

ИТконсалтинг 18.0% 15.0% 14.8% 12.7%ИТсистеманализе,дизајна,развојаиинтеграције 13.7% 13.0% 12.9.% 12.9%

Остало 1.5% 0.5% 0.3% 0.3%

ЦС

Стратегијскопланирање/организациониразвој 11.3% 8.1% 7.7% 7.1%

Мерџерииаквизиције 2.5% 1.8% 1.7% 1.8%Истраживањетржиштаиконкурентности 1.0% 0.8% 0.9% 1.1%Продаја/маркетинг/корпоративнакомуникација 1.6% 1.1% 1.8% 1.6%

Финансијскосаветовање 8.3% 7.1% 4.7% 5.3%Остало 1.1% 1.0% 0.6% 0.5%

ХР

ХРстратегија/ХРмаркетинг н.п.** 1.0% 0.7% 0.8%Извршнитренинг н.п. 1.0% 0.9% 0.8%Регрутовање/истраживањеиселекција 2.2% 2.3% 3.0% 3.4%Награде,компензацијеипензионисање 0.3% 0.6% 0.2% 0.2%Мерењеперформансиименаџмент н.п. 1.6% 1.6% 1.6%Тренингиразвој 0.7% 2.7% 2.6% 2.7%Стратегијеразвојаталената н.п. 0.5% 0.2% 0.3%Остало 1.0% 1.0% 0.9% 0.9%

ОС 12.4% 12.7% 17.4% 19.0%Укупно 100.0% 100.0% 100.0% 100.0%*ОМ–ОперативниМенаџмент;ИТ–ИнформационаТехнологија;ЦС–КорпоративнаСтратегија;ХР–ЉудскиРесурси;ОС–УслугеАутсорсинга.**н.п.нисупознатиподаци.

6Surveyof theEuropeanManagementConsultancyMarket,TheEuropeanFederationofMenagementConsultanciesAssociations–FEACO,2004,str.9.

168 ЕКОНОМИКА

Каорезултатбољеинформисаностиклијенатаивеликогбројаконсултанатау пословном подручју клијената, купци консултантских услуга су постали софи­стициранијиизахтевнији.Клијентиочекујутемељнопознавањењиховогсектора,односнотржишта.Онипреферирајумањепројектесајаснодефинисанимикван­тификованимрезултатима,којисудиректноповезанисаконсултантскимтрошковима.Клијенти, такође, захтевају партиципацију консултанта у смислу саветовањатоком фазе имплентације пројекта. Надпросечна тражња за консатингом потичеиз приватног сектора (2.1 милијарде евра), непрофитног и владиног сектора (8.1милијардеевра),каоисекторабанкарства(5.6милијардеевра).Међутим,значајнаредукција тражње за консалтингом може се запазити у сектору великопродаје ималопродаје(­9%)исекторуосигурања(­8%).

УједињеноКраљевствоиНемачкасуидаљеводећаконсултантскатржиштауЕвропивредностиоко14.2милијардеевраи13.3милијардеевра.Францускајошувекзаузиматрећеместоса5.9милијардеевра.Међутим,ниу2004годиненијеуоченауниформнасликаводећихконсултантскихтржиштауЕвропи.Бројземаљасанегативномстопомјеопаоупоређењуса2003.годином.Наиме,евидентиранесусамотриземљесазначајномредукцијомприходанаконсултантскомтржишту(Португалија­13.6%,Грчка–6.0%,Италија–3.0%).Значајнирезултатисупоновореализовани у земљама Источне Европе где се просечна стопа раста кретала уинтервалу од 12%до 14%.Према броју консултаната лидерскупозицију заузимаНемачка са око 65,000 консултаната, следи Уједињено Краљевство са 52,000,Шпанија са 40,000 иФранцуска са 30,000 консултаната.Учешће консултантскихприходаубрутодомаћемпроизводу (ГДП)одређенеземљеможедапослужикаопоказатељ развоја консалтинг сектора. На самом врху је Уједињено Краљевствосаучешћемод0.84%,следиНемачка0.60%иЧешкаса0.47%.Оветриземљесуизнадевропскогпросекаод0.44%.Последњихгодинајесмањенапрофитабилносткомпанијаусекторуменаџментконсалтинга,пресвегазбогповећанеконкуренцијеипотребедасеклијентимаиспоручиекстрадодатавредност.РазвојклијенатаимаојеозбиљанутицајназарадеконсултантскихкомпанијаширомЕвропе.Наиме,оневарирајуузависностиодземље/региона,специјализације,величинеконсултантскекомпаније, као и консултантског искуства.ХР консалтинг је на свим тржиштимаостварио вишу зараду према ЦС и ОМ консалтингу. ИТ консалтинг генеришенајнижедневнезараде.

3. Анализа консалтинга у појединим земљама ЕУ у периоду 2004-2005

Бугарска. У2004.годинибиласууочљиватридоминантнатренда:очекивањескорогуласкауЕУ,економскиразвојисазревањетржиштаменаџментконсалтинга.Приближавање Бугарске ЕУ наметнуло је нова правила у друштву и пословању.Таквепроменесуодличанпредусловзаразвојконсалтингсектора.УнапоримадасеприпремезаЕУ,компанијепокушавајудаунапредењиховуконкурентносткрозусвајањеновихпроизвода,технологијаиуслуга.

ЗахтевиЕУморајудасе„преведу“наразумљивјезикзакомпанијекојимајефактичкипотребансаветувезиприхватањановихправила.Постојирастућатражњаза асистенцијомуимплементацијистандардакаоштосуИСО9001,ИСО14001,ОХСАС8001.Такође,растетражњазаХРконсалтингом.Самопоуздањекомпанија

ЕКОНОМИКА 169

у Бугарској се побољшава заједно са њиховом партиципацијом у програмима ипројектимаЕУ.Притоме,подстичесетражњазаспецифичнимтипомконсалтингасистенције у разумевањуи управљањаинвестицијама.Инвестициони активизаминицирарастиразвојкојизахтевазнањеиекспертизу,тејеснажангенератортражњезаконсултантскимуслугамаистокаои:

Стабилнимакроекономскиусловиинижепорескестопе.Повољнијибанкарскиусловикредитирањамалогисредњегбизниса.Порастстранихинвестицијаизавршетакприватизације.Тржишно реструктурирање, тј. премештање компанија на атрактивније

тзржишне сегменте. Компаније које имају учвршћену тржишну позицију имајупотребузаконсалтингомуобластиоперативногменаџмента,организовањасистеманабавке, индустријског дизајна, процене основних средстава, опреме и реалнеимовине,средњерочногпланирања.

Порастконкуренцијемеђукомпанијама,најчешћеуобластителекомуникација,трговинеиуслуга.

Растућеинтересовањестранихинвеститора.Саветовањестранихивеститоранајчешћемењапрофилконсултантскихкомпанија.

Пословање страних компанија, као и значајни трендови специјализације уподручјупроизводње, трговинеиинвестиција.Њиховаконсалтингпотреба јављасе највише у сфери стратегијског менаџмента и људских ресурса (селекција итренинг).

У 2005 године је настављен економски раст и развој.Међутим, тражња застратешкимконсалтингомјеидаљенанискомнивоу.КодИТ,ХРиОСконсалтингауочавају се позитивне тенденције. Консултантско тржиште карактерише јачањеконкуренцијеипорасттражње.Истовремено,клијентисубољеинформисани,тесуизахтевнији.Последично,консултантскеуслугепостајудиверсификованије.

Табела 2.КарактеристикетржиштаменаџментконсалтингауЕУ–2004.година7

ЗемљаВеличинатржишта(мил.е)

Стопараста

МенаџментКонсалтингКомпаније

МенаџментКонсалтунти

КључнеСервиснеЛиније

КључниСектори

Бугарска 56 7.0% 200 2,800ЦС(31.0%)ОМ(30.0%)ХР(24.0%)

Приватнисектор

Чешка 400 4.0% 300 8,100ИТ(35.0%)ОС(25.0%)ХР(20.0%)

Банкарство,ЕУ

Француска 5,900 4.4% 5,500 30,000ОМ(44.0%)ИТ(21.0%)ЦС(15.0%)

Саобраћај,Банкарство,Осигурање

Немачка 13,250 1.0% 14,400 67,500ОМ(32.8%)ИТ(26.4%)ЦС(22.6%)

Банкарство,НепрофитнеорганизацијеиДржава,Хемијскаиндустрија

7SurveyoftheEuropeanManagementConsultancyMarket,TheEuropeanFederationofMenagementConsultanciesAssociations­FEACO,2004.

170 ЕКОНОМИКА

Грчка 192 ­6.0% 150 1,700ОМ(42.6%)ЦС(27.5%)ИТ(17.5%)

НепрофитнеорганизацијеиДржава,ЕУ

Мађарска 226 5.0% 450 3,500ЦС(38.0%)ОМ(37.0%)ХР(21.0)

Енергетика,НепрофитнеорганизацијеиДржава

Норвешка 518 3.0% 600 4,500ЦС(47.0%)ОМ(28.0%)ХР(15.0%)

Велепродајаималопрод.,Непрофитнеорг.иДржава,Приватнибизнис

Португалија 1,020 ­13.6% 2,000 11,000ЦС(30.0%)ИТ(22.0%)ОМ(21.0%)

Велепродајаималопродаја

Румунија 107 35.0% 550 2,200ОМ(45.0%)ЦС(30.0%)ХР(15.0%)

Велепродајаималопродаја,ЕУ

Словениа 90 10.0% 800 1,350ЦС(45.0%)ОМ(30.0%)ХР(14.0%)

Енергетика,Велепродајаималопродаја

Шпанија 2,800 7.0% 350 40,000ИТ(40.0%)ОС(33.0%)ОМ(20.0%)

Саобраћајивезе,Банкарство,Непрофитнеорг.иДржава

УК 14,225 7.2% 6,000 52,000ОТ(38.0%)ИТ(26.4%)ОМ(15.4%)

Енергетика,Саобраћај,Непрофитнеорг.иДржава

Чешка. Почетком2004.годинеефективнатражњазаконсалтингомјебилананискомнивоу.Наиме,иакојеконцепција„урадисам“губиланазначају,доминиралајекуповинајефтинихконсултантскихуслугаодмањихконсултантскихкомпанија.Током2005годинеидаљејепостојаласкривенапотребазаконсултантскимуслугама,штојепоследицаразличитихприоритетаменаџераивласника.Речју,иједниидругисупоказивалималуспремностзаинвестирањеуконсалтинг.Међутим,улазакуЕУјеумалимисредњимпредузећимапробудиопотребудабудуконкурентна.Власниципредузећа захтевају од менаџмента да унапређују пословне перформансе,што јенеизводљиво без екстерних савета. Улазак страних партнера у чешке компанијепроузроковаојепроменуприступапремаконсултантскимуслугама.Такође,постојисхватањедатаквипартнериомогућавајутрансферзнањаивештинаукомпанијекојесупредметулагања.Присвемутоме,тражњазастратегијскимиорганизационимменаџментомјенанискомнивоу.Садругестране,тражњазаХРиОСконсалтингомрасте,причемујенајвећипорасттражњезаИТконсалтингом.

Француска. Током 2004 године постојао је приметан раст тражње за кон­салтингом,сазначајнимпритискомнецене.Главнипокретачиразвојаконсалтингасубилинезавршенипројектиизпретходногпериодачијисезавршетаквишенијемогаопролонгирати,новипрописи(СОXиБаслеИИ),каоиповећаноинтересовањезаОСконсалтинг.У2005годинипостојалајезначајнатражњазастратегијскимиИТконсалтингом,итопресвегауобластипројектногменаџмента.Кодорганизационог

ЕКОНОМИКА 171

консалтингабилисутраженипројектисабрзимповраћајеминвестиције.Унаредномпериодуочекујесевисокатражњазафинансијскимуслугамаименаџментомљудскихресурса.Онанајвишепотичеизсектораенергетике,банкарстваиосигурања,каоиизнепрофитногијавногсектора.Нискатражњазаконсалтингомуочавасеусекторусаобраћајаиуслуга.

Немачка. НатржиштуменаџментконсалтингауНемачкој,наконпаргодинастагнације,реализованјепостепенрасттоком2004.године.Стопарастаизносилаје1.0%,авеличинатржишта13,250мил.евра.Просечанрасттржиштаупериоду1994­2004. година износио је 5.8%.Консултантски развој се прати преко учешћаконсултантских прихода у бруто домаћем производу (ГДП). У 2004. годиниучешће је износило 0.57% (0.58% у 2003. години). То значи да развој тржиштаменаџментконсалтингапоследњихгодинанедржикораксаопштимекономскимразвојем. У 2005. години водећи иницијатор тражње за консалтингом била јеинтернационализација, што је резултат отварања нових тржишта и дислокацијепроизводних капацитета. Поједине менаџмент технике, као што је управљањеживотним циклусом производа, имале су значајан утицај на укупан производнипроцесоддизајнадоразвојапроизвода.Консалтингпомоћууправљањунабавкоми односима са купцима постала је веома тражена, са значајним учешћем ИТконсалтингаурешавањупословнихпроблема.Међутим,компликованојеизвржитипрецизнусепарацијуИТконсалтингаизпројекатаменаџментконсалтинга,поштопредстављајуњиховсаставнидео.

Грчка. ПостојивисокатражњазаконсултантскимуслугамаизземаљакојесусепридружилеЕУ,нарочитоизобластиинституционалногразвоја,децентрализацијелокалних власти, пројектног менаџмента, тренинга, заштите окружења. Потребазаупознавањемпојединихпословнихпроцесаинициравећуконсултантскуукљу­ченост. Тржишна дерегулација је, такође, допринела развоју сектора менаџментконсалтинга. Држава и компаније у државном власништву су значајни клијентиконсултантских организација у Грчкој. Однос клијент­консултант карактеришеповећанатражњазаискуснимконсултантима,каоипотребазаспецијализованимконсултантскимуслугама.Односисаклијентимасеграденабазиповерења,знања,кредибилитета,разумевањаикреативности.Притоме,клијентизахтевајујаснувезуизмеђуконсултантскиххонорараипословнихперформанси.Консултантифактичкипостајудеоорганизацијеклијентанаодређенпериод.Наиме,клијентисууглавномфокусиранинакраткорочнеконсалтингпројекте.Истовремено,присутан јетрендјачањаулогеконсултанататокомимплементацијепредложенихмера.Њиховзначајогледасеуподршциимплементацијипројекта,контролииевентуалнимкорективниммерамакојепобољшавајуспровођењеконсалтингинтервенција.УГрчкој је јавнисектор и даље веома значајан клијент, следи сектор банкарства, енергетике итранспорта.

Мађарска. Набитнији трендови током 2004. године били су солидан еко­номскиразвој,чланствоуЕУисазревањетржиштаменаџментконсалтинга. Зна­чајнаунапређењасупостигнутаупроцедурамајавнихнабавки,којесуповезанесатранспарентношћу,брзиномивишегодишњимпрограмимајавнепотрошње.ТендериЕУ су повећали тражњу за консалтингом. Истовремено, на тржишту Мађарскесусепојавилиновииграчикојисупојачаликонкуренцију.Последично,дошло једо заокрета у корпоративним стратегијима. Регионална експанзија захтевала јекомплекснеанализеконкурентности,каоимогућностиостварењаекономијеобима,величинеиширине.Наиме, клијенти су посталипрофесионалнији са прецизним

172 ЕКОНОМИКА

очекивањимапопитањурезултата.Такође,пораслојеинтересовањезаинтегрисанимконсултантскимуслугама,будућида јепословнепроблеметешкоокарактерисатисамо као финансијске, организационе, тржишне и сл. Последично, односи саклијентимапосталисудугорочниипартнерски.Током2005.годинетражњазасвимсервиснимлинијамаконсалтингабилајеунапону.Кодсредњихпредузећа,уобластиоперативногменаџментапојавиласетражњазаЕРПсофтверима,аконцептиБПР(реинжењеринг пословних процеса) и ЦРМ (менаџмент односа са купцима) кодмрежне индустрије и јавног сектора. Код ИТ консалтинга је порасла тражња запословнимпланирањем,безбедоноснимиинтегративнимсистемима.УпорастујеитражњазаХРконсалтингом.Значајнатражњајеевидентиранаусвимсекторима,причемусеиздвајајуенергетика,банкарство,јавнисектор.

Норвешка. Током2004.годинеостваренисуповољнијитржишнитрендовипремапретходномпериоду.Уочавасегенералносмањењетражњеприватногсектора,иистовремено,државнисекторпостајесвезначајнијикупацконсултантскихуслуга.Притоме,највећидржавнипројектипопримајумултинационалникарактер.Такође,постојипомерањетражњекамањимконсалтингпројектима,чијисукупциприличнопрецизнипопитањуописањиховихпотребаициљеваангажовањаконсултаната.У 2005. години све сервисне линије консалтинга су оствариле пораст.Међутим,стратешкиконсалтингипоредостваренограстајошниједостигаопретходниниво.Тражњаовесервиснелинијејеосталакарактеристичнапоконсултантскимуслугамакојесеодносенакреирањемаркепроизвода,иницирањеиновацијаиформулисањестратегија предузећа.Такође,фокус консалтинга је почеода сепомера камалимикраткорочнимпројектима.ИТконсалтингјекарактеристичанпојакимодносимаизмеђудобављачаиконсултаната.Тражњазаовомсервисномлинијомконсалтингапораслајекоддржавногсектора.КодХРконсалтингакарактеристичнисупрограмиобуке и тренинга запослених. Генерално посматрано, тражња за консалтингом јестабилна,санајвишимнивомуфармацеутскојиндустрији.

Португалија. Компаније уПортугалији су током 2004. године покушаваледасавладајуефектеекономскерецесијеизпретходнихгодина.Економскираст јестагнираоиутицаонаконтинуираноповећањестопенезапослености.Недостатакинвестицијаинискипрофитикомпанија допринели супорасту тражње за јефти­нијим консултантским услугама. Током 2005. године порасла је тражња за ИТконсалтингом,штојерезултатдржавногтехнолошкогпланаиосталихстимулацијаза куповинуИТ опреме. Тражња за ОС консалтингом је расла због нестабилногоздрављењапортугалскеекономије.Садругестране,ХРконсалтингбиојетраженуследнискепродуктивностиинедовољнихквалификацијазапослених.

Румунија. Пораст тражње за услугамаменаџмент консалтинга током2004.године резултат је захтеваЕУ (ЕУ хармонизација,ИСО стандардизација, студијеизводљивости).Наиме,повећаласетражњазаинтегрисанимконсалтингуслугамакоје захтевају нове способности каошто су технички дизајн, зажтита окружења,урбанопланирањеиразвој.Осталииницијаторитражњезаконсалтингомбилису:економскирастиповећањеекономскепредвидивости,приватнеинвестиције(нарочитостране)ифинансијскаконсолидацијакомпанија.Натржиштуконсултантскихуслу­гауРумунијинемавеликих„играча”,већ јеприметнадоминацијамалихисред­њих консултанстких компанија. Међутим, уочавају се процеси развоја тржишнеконцентрације под притисцима конкуренције и софистицарних захтева клијенатакојитражевећуекспертизуконсултаната.Сдругестране,високнивобирократије,нестабилан правни систем и необавештеност компанија о корисним ефектима

ЕКОНОМИКА 173

консултантских услуга, представљају значајну препреку развоју консалтингтржишта.Ипак,односиизмеђуклијенатаиконсултанатасусеунапредили,пресвегау смеру развоја поверења и двосмерне комуникације. Током 2005. године главнииницијатори развоја консалтинга били су: наставак придруживања ЕУ, порастстранихинвестицијаираструмунскеекономије.Пораслајетражњазаконсалтингомизобластиуправљањаљудскимресурсимаиоперативногменаџмента,узприличноинтересовањезастратешкимиИТконсалтингом.

Словенија. ТржиштеконсалтингауСловенијијеразвијенијеупоређењусатржиштима осталих земаља Југо­Источне Европе, пре свега због брзог уласка уЕУ8.Током2004. године нису уочене значајније променена тржиштуменаџментконсалтингаупоређењуса2003.годином.Стопарастаконсалтингтржиштабилаје10%.Јавнисекторјеидаљенајвећиклијентконсалтингсектора.ОсимчланствауЕУ,главнипокретачиразвојаконсалтингабилисуекономскирастод4.8%ирастстраних инвестиција. Последично, дошло је до пораста тражње за менаџментомљудскихресурса,стратегијскимпланирањем,организационимразвојем,тржишнимистраживањемикомуницирањем.ЧланствоуЕУдовелојеповећањабројапројекатафинансираниходЕУфондова.Утаквојситуацијиконсултантиморајудапоседујуспособност управљања интегралним пословним решењима, али и да поседујуспецијалистичка знања за поједине области консалтинг пројеката. Истовремено,клијентипостају све захтевнији.Наиме, од консултаната се очекују квалитетнијеуслуге,бољакомуникацијасаклијентима,развијенаПР(ПублицРелатионс)актив­ност и друштвена одговорност.У 2005. години егзистирала је висока тражња за:тржишним истраживањем и комуницирањем, финансијским саветовањем, менаџ­ментом људских ресурса, кризним менаџментом и ИТ консалтингом. Осредњатражњабилајезаконсалтингуслугамаизобласти:редукцијетрошкова,оптимизацијепословнихпроцесаипројектногменаџмента.

Шпанија. ТржиштеконсултантскихуслугајеуШпанијитоком2004.годиниималопрогресиванрастсвихсервиснихлинијаконсалтинга.Компанијесууочилејакукорелацијуизмеђуконсултансткихуслугаидодатевредности,штоједопринелокреирањудугорочниходносасаконсултантскиморганизацијама,којесупочеледасепосматрајукаостратешкипартнериклијената.Клијентиочекујудодатувредност,квалитетну консултантску услугу и мерљиве резултате уз уважавање принципапословнеповерљивости.У2005. годинивећина сектора је захтевалапобољшањестратегије,конкурентностиифлексибилностизбогпојачанеконкуренције.Приходисвих консултантских услуга су порасли, изузев ИТ услуга где је забележена по­већана конкуренција и ниски профити консултантских компанија. Тржиште ме­наџментконсалтингауШпанијиједостигловисокнивозрелостисавеликмбројемконсултантских организација, што је последица повећане конкуренције. Такође,присутнајеиодређенаполаризацијаконсалтингтржиштанавеликеимале„играче”,при чему је главна полуга развоја ОС консалтинг. Тражња клијената почела једа конвергира ка глобалним пословним решењима, што се пре свега односи наформулисањеиимплементацијустратегијеразвојапредуећа.

Уједињено Краљевство. ПриходиконсултантскихкомпанијанаМЦтржиштусупорасли35.0%упериоду2003­2004година.Евидентнојезначајноинтересовањеомерамаредукцијетрошкова,штојеусловилоразвојОСконсалтинга.Стратегијаредуковања трошкова постала је веома популарна, будући да је прва генерација

8Kearney,A.,T.2006.„Criticalsuccessfactorsofconsultingengagementsincentralandsouth­easernEurope,OBIE–Conference,November,2006,str.12.

174 ЕКОНОМИКА

пројекатаОСконсалтингадалаодличнерезултате.Истовремено,оживелајепотребаза ИТ консалтингом, будући да је тражња за системима развоја и интеграција9драстичнопорасла.Током2005.годинејавнисекторјеидаљезначајанизворкон­султантскихприхода(око20%).Такође,развојинформационетехнологијеомогућиоједаљуекспанзијуИТконсалтингауУједињеномКраљевству.

4. ФЕАЦО – Европска Федарција Удружења Менаџмент Консултаната

ЕвропскаФедарацијаУдружењаМенаџментКонсултанта(ФЕАЦО)основанаје 1960. године у Паризу. У условима растућег броја консултаната у Европи,постојалајејаснапотребаклијенатадапрепознајуквалификованеипрофесионалнеконсултантске организације. Чланство националних удружења консултаната уФЕАЦОзахтевапоштовањесмерницапрофесионалногпонашањаинајбољепос­ловне праксе, што помаже клијентима у избору консултанта. ФЕАЦО је јануара1991.годинеотвориооперативнуканцеларијууБриселу,какобиразвијаоодносесаЕвропскомУнијомиосталиммеђународниморганизацијама.Данас,ФЕАЦОима23националнихудружењаконсултаната:

− изЕвропскеУније 17 чланова:Аустрија,Белгија,Кипар,Чешка,Данска,Финска, Француска, Немачка, Грчка, Мађарска, Италија, Пољска, Португалија,Словенија,Шпанија,ШведскаиУједињеноКраљевство;

− двачланаизЕФТА:НорвешкаиШвајцарска;− двачланаизЦентралнеиИсточнеЕвропе:БугарскаиРумунија;− једанпомоћничлан:БоснаиХерцеговина;− једанпридруженичлан:ХонгКонг.

ФЕАЦО представља удружење са преко 3,500 менаџмент консултантскихфирмикојезапошљавајуоко110,000консултаната.Укупанприходовегрупеком­панија износи 17 милијарди евра, што је 35.0% учешћа на европском тржиштуменаџментконсалтинга.ОсновнасврхаФЕАЦОјепромоцијаиразвојменаџментконсалтингауЕвропикрозобезбеђењеподршкенационалнимудружењима,будућида колективни рад овог удружења даје далеко веће ефекте од збира парцијалнихактивности националних удружења менаџмент консултаната. Главни циљевиФЕАЦОсу:промоцијаудружења,интернационализација,најбољапраксаипослов­ниинтегритет,координацијаактивностичлановаФЕАЦОнанационалномнивоу,комуникацијаиразвојнанивоуЕУ.

ЗакључакКонсалтингомогућујекомпанијамадапослујупотржишнимпринципимаи

побољшајупословнеперформансе.Наиме,изложеностконсултантскихорганизацијаразноврсним комбинацијама пословних околности и искуствима различитихкомпанијаомогућилисудаакумулирајудрагоценознањеипословноискуство.Осимтогањиховциљједабудуконтинуиранообавештенеидадржекораксаиновацијамаудоменутеорије,концепата,методаисистемаменаџмента.Целокупниконсултантски„кноw­хоw“ипословнеидејенасталенабазидиректногииндиректногискуства

9 Процењује се да послови који се односе на системе развоја и интеграција чине 58% ИТпројеката.

ЕКОНОМИКА 175

и истраживања стоје менаџерима на располагању у циљу спровођења разнихиницијатива,иновацијаипобољшањаувеликомбројуобластиифункцијабизниса.Радисеопроналажењуновихпословаипословнихконтаката,постизањуоптималнеструктурефинансијских ресурса, развоју нових производа и проналажењу новихтржишта,побољшањуквалитетапроизводаиуслуга,мотивисањузапосленихитд.ГотовосвакакомпанијакојажелидаопстанеибудеефикаснауостварењусвојихциљеванатржиштуЕвропскеУнијемораусвомпословањуиструктуриповременодавршиодређенеизменеиприлагођавасеутицајусвогужегиширегокружења.Унапеђење консалтинга у многим земљама Европске Уније постиже се помоћустручних удружења која заступају консултантске интересе и уређују пословањепојединих консултаната и консултантских организација.Удружења развијају кон­салтинг кроз дефинисање професионалног понашања у складу са принципометикеконсалтинга,организовањеразменеконсултантскогискустваипрепорукаопобољшањуконсалтинга.

ЛИТЕРАТУРА

1. Јанићијевић, Н. 1992. „Улога консултаната у организационим променама иразвоју«,Зборникрадова:Привреднисистемиефикасностпословањапредузећауусловимасвојинскетрансформације,УниверзитетуНишу.

2. Кеарнеy,А.,Т.2006.„Цритицалсуццессфацторсофцонсултингенгагементсинцентраландсоутх­еасернЕуропе“,ОБИЕ–Цонференце,Новембер,2006.

3. SurveyoftheEuropeanManagementConsultancyMarket,TheEuropeanFederationofMenagementConsultanciesAssociations­FEACO,2004.

4. Живановић,Н. „Структурирање пожељне консалтинг помоћи предузећима укризи“,Пословнаполитика,јун1994.

176 ЕКОНОМИКА

LA NOUVELLE èRE DU COMMERCE

GrâceàInternet,lemondeducommerceseprésenteaujourd’huisousunnouveaujour.L’essord’Internetcesdernièresannéesainsuffléunnouveausouffleauxmodesdecommunicationetd’interactionentrelesgensetlesenterprises.Conçuàl’origine,danslesannées1960et1970,àdesfinsderechercheuniversitaireetmilitaire,Internetselimitaitalorsàdestextesetn’offraitaucunedesfonctiondemultimédiadisponiblesaujourd’hui.Desproblèmesdelenteuretdelenteuretdemauvaiseorganisationdel’informationen­travaient également son fonctionnement. La situation a toutefois commencé à évoluerlorsqueleWebavulejouraudébutdesannées1990.Convivialetaxésurlaprésentationgraphique, leWebentraînaitdans sonsillondesnavigateursetdesoutilsde recherchepermettantaux internautesdepasser rapidementd’unsiteà l’autreetde rechercherdel’informationaumoyendemotsoudephrasesclés.Lapopularitéd’InternetaincitédenombreusesentreprisesàétablirleurprésencesurleWeb.Uneminederenseignements­al­lantdecataloguesdebiensetservicesàdescommuniquésdepresseouàdesrépertoiresetdescarnetsd’adresses­s’offrentàquiconques’yaventure.Aujourd’hui,unnombrecrois­santd’entreprisesontdécouvertquepourêtreenmesuredesoutenirlaconcurrence,ellesdoiventvendreleursproduitsdirectementauxconsommateursouauxautresentreprisesdansInternet.Faceàl’explosionducommerceélectronique,ilestdevenuincontournablepourdenombreusesentreprisesd’avoirunsiteInternet.

Qu’est-ce que le commerce électronique?Lecommerceélectroniquen’estpasunnouveauconcept.Nousavonstousetcha­

cuneffectuédes transactionparvoieélestronique, soit aumoyend’unecartedecréditoudedébit,d’untélécopieur,d’unguichetautomatique(GAB)oud’untéléphone.Lesgrandessociétésdisposantderéseauxdecommunicationprivéscommuniquentparvoieélectronique avec leurs principaux fournisseurs et d’autresmembers de leur industrie.Parexemple,lessecteursdel’automobile,ducommercededétailetdutransportutilisentdesréseauxd’échangededonnéesinformatisé(EDI)depuisplusdedeuxdécenniesàdesfinsdecommande,defacturation,depaimentetdesuividesvents.Lesbanqueset lesautresinstitutionsfinancièresutilisentabondammentleursréseauxprivéspourvirerdesfondsparvoie électronique.Nousdisposons aujourd’huid’unenouvellegénérationdecommerceélectroniqueenutilisantInternetcommeunautremoyendefairedesaffaires.Lecommerceélectroniqueinter­entreprisescroîtàunrythme10foissupérieuràceluidu

СТРУЧНИЧЛАНЦИMiroslavaStojanovićViša ekonoska škola – Leskovac

ЕКОНОМИКА 177

commerceentrelesentreprisesetlesconsommateurs.IndustrieCanadaprévoidque,d’ici2003,lecommercemondialinter­entreprisesatteindra2960milliardsdedollarsaméric­ains,comparativementà240milliardsdedollarsporlecommerceélectroniqueentrelesentreprisesetlesconsommateurs.

Commentfonctionnelecommerceélectronique?Àl’imaged’uncentrecommercialmondialouvertjouretnuit,Internetproposedes

milliersdebiensetdeservicesallantdevoituresneuvesetdebilletsd’avionàdeslivresautirageépuisé.ToutepersonneayantaccèsàInternetpeutacheterdesproduitsdanslecy­berespace.VousaccédezausiteWebdevotrechoixaumoyendevotrenavigateurInternet.Au lieudeconsulteruncatalogue imprimé,vous regardezunécrand’ordinateur.Vouspouvezfureteràvotrerithmeetcommanderlesproduitsaumomentvoulu.Lesmodalitésdepaiementvarientselonlespolitiquesdesentreprises.Vouspouvezouvriruncompteàl’avance,êtrefacturé,tranmettrevotrenumérodecartedecréditparvoieélectroniqueou,danscertainscas,payercomptantaumoyend’uneformedemonnaieélectronique.LacartedecréditoccupeactuellementlepremierrangcommemodedepaiementdansInternet.

Qu’est­cequelesaffairesélectroniquesPar rapport au commerce électronique, les affaires électroniques représentent

uneutilisationplusvasted’Internet.Ellessontunmoyendelivrerélectroniquementdel’information presonnalisée sur les entreprises, leurs produits et leurs services.À titred’exemples,mentionnons lescommunications internesauxemployés, les systèmesau­tomatisésdecontrôledel’inventaire,lerecrutementetl’embauchage.

Quepuis­jeenretirercommeconsommateur?S’ilestfaciledeselaisseremporeterparlafièvreducommerceélectronique,tous

les consommateursne souhaitentpaspour autant faire leurs achats en ligne.Certainespersonnesprivilégieronttoujourslafacontraditionnelledemagasiner,lesrelationsaveclepersonneldeventeetlapossibilitédetoucherauproduitconvoité.Lecommerceélectro­niqueneconvientpeut­êtrepasàtoutlemonde,maisiln’enprésentepasmoinscertainsavantages:

• lapossibilitédenaviguer,decomparer lesproduitsetd’effectuervosachatsàvotreconvenance;

• lacommodité–lemagasinesttoujoursouvertdansInternet;• unmarchéélargi–votrecentrecommercialsemondialise(vouspouvezacheter

auprésd’uneentrprisesituéeàParis,TokyoouSanFranciscotoutendemeurantdansleconfortdevotrefoyer);

• unplusgrandchoixdeproduits;• lapossibilitédependredesdécisionséclairéesgrâceà l’accèsà toutpleinde

renseignementsetàdeslienspartinentsàd’autressites;• unebaissepotentielledesprixgrâceàlacompressiondesfraisgénérauxetàla

concurrenceaccrue;• uneplusgrandefacilitéd’accèsauxfournisseurs.ConseilspourlesachatesenligneRenseignez­voussurlemarchandavecquivousfaitesaffaire.• Cherchezdesrenceignementsdétailléssurlesproduits.

178 ЕКОНОМИКА

• Lisezlesmodalitésetconditionsducontrat,etimprimezousauvegardez­les.• Recherchezdescertificatsoudessceauxdequalité.• Assurez–vousquelemarchanddisposed’unmécanismeéquitableetclairde

traitementdesplaintes.• Assurez–vousquelesmodalitésd’achatoffertesparlemarchandvousconvien­

nentetquevoussavezcommentannulervotrecommande.• Assurez–vousquelemarchanddisposed’unsystèmedetransactionsécurisé

pourprotégerlesrenseignementsfinanciers.• Examinez lapolitiquedeprotectiondes renseignementspersonnelsdumarch­

and.• Méfiez–vousdumultipostagepublicitaireparcourriel.• Informez–vousetinstruisezvosenfantsausujetdelaprotectiondesrenseigne­

mentspersonnels.• Méfiez–vousdesfraudes.Quepeutenretirerunchefd’entreprise?Leschefsd’entreprisequiprennent levirageducommerceélectroniquepeuvent

espérer:• Obtenirunmoyenpeucoûteuxd’accroîtreleurchiffred’affaires.• Bénéficierdenouvellesoccasionsd’affairesenélargissantleurbasedeclients.

LetraficdansInternetdoubletousles100jours.• Offrir à leurs clients existants une avenue supplémentaire de service à la cli­

entèle.Ilspeuventrépondrerapidementauxdemandesetauxcommandes,toutenoffrantunserviceaprès–venteplusattentif.

• Faireunepromotionplusefficacedeleursproduicetservicesetainsiépargnerletempsdeleursclients.

• S’adresserdirectementàleurmarchécible.Lessitespeuventêtresegmentésenfonctiondesgroupesdémographiques,démontrantainsiquevousconnaissezvotrecli­entèleetsesbesoins.

• Réduirepotentiellementleursfraisd’exploitation(marketing,inventaire,distri­butionetproduction)etainsipeut–êtreaccroîtreleursrevenus.

• Trouverunenouvellesourcederevenusgrâceauxannonceursquipaientpourfairedelapublicitésurlesite.

• Selon le tiped’entreprise, le siteWebpeut servir à se relier avec les fournis­seurs,commanderdumatériel,échangerdesproduits,vérifierdesstockseteffectuerdesventes.

La décision d’avoir un site dans Internet dépend des objectifs de l’entreprise etdesonorientationcommercijale.CertainesentreprisesdésirentêtreprésentesdansInter­netsimplementàdesfinsdepromotionoud’information,tandisqued’autressouhaitents’engagerdanslaventeenligne.C’estégalementunebonneidéequedejeteruncoupd’oeilchezvosconcurrents–s’ilspossèdentunsiteWeb,votreentrepriseapeut–êtreintérêtàenfaireautant.

Pouroffrirauxconsommateursunserviceligneconvivial

ЕКОНОМИКА 179

LesentreprisequiremportentdusuccèsdansInternetsontcellesquiaccordentuneattentionparticulièreaumarketing,auserviceàlaclientèle,àlaprotectiondelavieprivéeetàlasécurité.Ellessontégalementconscientsquelesuccèspasseparunerapiditéetunefacilitéd’utilisationainsiqu’unepublicitébienciblée.

• Assurez–vousd’avoirunsiteWebbienconçu.Ildevrait idéalementêtredy­namique,interactifettrèscréatifpourstimulerl’imaginationdevotreauditoire.Assurez–vousquelespolicesdecaractèressontsuffisammentgrandesetfacilesàlire.

• Assurez–vousquel’informationdonnéesurvotresiteestrédigéeenfonctiond’Internet;nevouscontentezpasdesimplementafficherlabrochuredevotreentreprise.N’oubliezpasd’indiquerlenom,l’adresse,lenumérodetéléphoneetlenumérodetélé­copieurd’unepersonne–ressource.

• Offrezauxacheteurspotentielsdesrenseignementsclairsetprécisleurpermet­tantd’appréciercequevousavezàoffriretdeconnaîtrevosconditionsdevente(garan­tiesetpolitiquederemboursementoud’échangeparexemple).

• Mettezvotresiteàjourrégulièrement.Unsitequin’apasétémisàjourdepuisdesmoisetprésentedel’informationdésuèten’inspiteguèreconfianceauxinternautes.

• N’oubliezpasquevotreentreprisepeutserallieruntoutnouvelauditoiredansInternet.

• Denombreuxsitesmanquentlecocheennes’adressantqu’auxmâlesférusdetechnologie(âgésde20­45ans).Nelimitezpasvospossibilitésdeventesendélaissantd’autressegmentsluctratifscommelesadolescentsetlesfemmes.

• Assurez–vousquevotresystèmedepaiementenligneestsécurisé,expliquezauxclientslesrisquesquiysontassociésetoffrez–leurunautremodedepaiement.As­surez–vousquevotresiteestsécuriséetaussiàl’abriquepossibledespirates.

• Lesconsommateursveulentêtreenmesuredelimiterlesrenseignementsqu’ilsdonnentetavoirleurmotàdiresurcequevousfaitesdecetteinformation.Expliquezdequellefaçonvousentendezvousservirdeleursrenseignementspersonnels.

• Répondezprestementàtouteslesdemandesderenseignements.Mêmesivousnepouvezremplirlacommandeimmédiatement,informez–enleclient.

• L’entreprisequiconnaîtbiensesclientsaunelongueurd’avancesursesconcur­rents.N’oubliezpasqu’ilsnesontqu’àunclicdevous.

LITERATURA:

1. LECOMMERCEINTERNATIONAL,DenisBrunn,Bréaléditions,1991.2. LEMANAGERDANSLANOUVELLEÉCONOMIE,Jean­PierreMongrand,Édi­

tionsd’Organisation,2001.3. COMMENTVONTLESAFFAIRS?,AnneGruneberg,BeatriceTauyin,Hachette

Livre,2000.

180 ЕКОНОМИКА

ПРИХОДИ ИЗ НЕРЕЦИПРОЧНИХ ТРАНСАКЦИЈА

Укорпоративномсектору,износприходајеважнакомпонентауодређивањупрофитакојијеосновнамјерауспјешностипредузећа.Примарнициљдржавенијемаксимизирање прихода и профита, него пружање планираних услуга грађанимапоколичинииквалитету.Приходисузадржавусредствопутемкојегсеостварујуутврђенициљеви.

Приходекојеостваруједржаваможемоподијелитинатривеликегрупе:– реципрочнеприходе,– добиткеи– нереципрочнеприходе.Реципрочниприходинастајуизтрансакцијаразмјене.Трансакцијаразмјене

је трансакција у којој ентитет прима средство или услугу, или отплаћује обавезуи заузврат даје приближно једнаку вриједност другој страни. Примјери оваквихтрансакцијасупродајапроизводаилиуслуга;закупнекретнина,постројењаиопреме.Односно,изовихтрансакцијасејављајуприходиодпродајепроизвода,приходиодпружањауслуга,камате,дивиденде,тантијемиисл.РачуноводственообухватањеовиприходарегулисанојеМРС­ЈС19–Приходиизтрансакцијаразмјене.

Добици настају продајом имовине, промјеном фер вриједности имовинеидр.ипосљедицасунетопринципауизвјештавању (приходиирасходиизистетрансакцијесепребијају).

Заразликуоднаприједнаведенихприходакојисејављајукакоупрофитнимтакоиудржавниментитетима,највећидиодржавнихприходапроизилазиизпореза,таксиицаринакојинастајуунереципрочнојтрансакцији.Приходикојинастајуутрансакцијамаентитетакадентитетпримасредствоилиуслугуилисмањујеобавезубез директног давања приближно једнаке вриједности другој страни, називамонереципрочнимприходима.Нереципрочниприходиобухватајупорескеприходеитрансфере.

Ако шире посматрамо из прихода који произилазе из нереципрочнихтрансакција (на примјер пореза), држава пружа грађанима бесплатна добра или

1МРС­ЈСМеђународнирачуноводствнистандардизајавнисектор.

СТРУЧНИЧЛАНЦИЈеленаПољашевићУниверзитет Слобомир – одељење у Добоју

ЕКОНОМИКА 181

услуге(болнице,школе,цестиидр.).Ипакнепостојидиректнавезаизмеђуонихкојиплаћајуионихкојикористеовадобраилиуслуге,пасеовиприходиубрајајуунереципрочне.

1. Признавање прихода из нереципрочних трансакцијаНереципрочниприходиобухватајуоко90%приходавећинедржава.Правилно

обухватање ових прихода је од изузетне важности за државу, односно државнеентитетекојисефинансирајуизбуџета,кодкојих је једанодосновнихпринципауравнотеженостприходаирасхода.

Основнопитањевезанозапризнавањеприходајекадаприходтребапризнати.Дабисереалномогаосагледатиизносиврстапорезакојисупорескиобвезниципрема закону дужни да плате држави, потребно је пореске приходе додијелитипериодукадасузарађени.

Додјељивањеприходапериодуукомесунасталиињиховосучељавањесанасталимрасходима,пружаинформацијеотомедалидржаваиззарађенихприходаможедаисфинансирасвојеактивности,коликотребедасезадужиисл.

Непостојањемеђународногстандардакојимсеуређујерачуноводственообу­хватање нереципрочних прихода доводи до настанка различитих рјешења у по­јединимземљама.УправцупревазилажењаовихпроблемаМеђународнафедерацијарачуновођа­Комитетзајавнисектор(ИФАЦ­ПСЦ)предложиојенацртстандардакојисебавипризнавањемнереципрочнихприхода.Премаовомнацртустандарданереципрочниприходисепризнајуупериодуукомсунасталиаштојеускладусаобрачунскомосновом.

УРепублициСрпској премаПравилникуо рачуноводственој политици закорисникеприходабуџетаРепублике,општинаиградоваифондова(Сл.гласникРСбр.11/05)државниприходисепризнајукадасумјерљивиирасположиви.Односно,приходисепризнајукадасунаплаћени,штојеускладусаготовинскомосновом.

Какосенашаземљаопредјелилазапоштовањемеђународнихрачуноводственихстандарда у јавном сектору, а који се заснивају на обрачунској рачуноводственојоснови, потребно је указати на захтјеве који се постављају у вези признавањанереципрочнихприхода.

Према обрачунској основи, приходе треба признати када је сигурно да ћедовестидоприливасредставаилисмањењаобавезаикадасеизносприходаможепоузданомјерити.

Изостанак трансакције размјенеће честоповећати сумљуоко тогада ли језахтијеванистепенпоузданостипостигнутдабисеприходпризнао.

Признавањеприходакадсузарађенијеприхватљивкритеријзареципрочнеприходе.Коднереципрочнихприходапостојетешкоћеприпримјениовогкритеријајерприходможедабудезарађеналинеморадабудереалномјерљивштоћедовестидо изостанка његовог признавања будући да постоји временски „гап“ измеђутренуткакадсуовиприходизарађениимоментакадамогубитиреалномјерљиви.

Свакадржавасвојимрачуноводственимполитикамаутврђујеуслове,односновријеме,кадасенереципрочниприходпризнаје.

182 ЕКОНОМИКА

1.1. Признавање пореских приходаДржава кориштењем свог суверенитета, путем закона и прописа намеће

порезеправнимифизичкимлицимакојисеназивајупорескиобевзници.Иакосепорескизакониразликујуоддржаведодржаве,постојеосновнекарактеристикекојисвизаконипосједују.Порескизаконидајувладиправодаприкупљапорез.Овимзаконимадефинишусепорескиобвезници,порескаосновица,порескастопа,начинутврђивањаинаплатепореза.

Порескиприходисуглавниизвордржавнихприходаиукључују:– порезнаимовину,– порезнадоходак.– порезнадобит– порезнадодатувриједност,– порезналиценцеисл.Порескиприходисепремаобрачунскојосновипризнајукаданастанепорески

догађајкојијевладазакономилидругимпрописимаодредиладаћебитипредметопорезивања. Настанком пореског догађаја држава стиче право потраживања одпорескогобвезника.Основнопитањевезанозапризнавањеприходајекадаприходтребапризнати,односноштасесматрапорескимдогађајем.Напримјер,кодпорезанадоходакграђанакаопорескидогађајможесесматратислиједеће:

– кадајеобвезникзарадиоопорезивдоходак,– накрајуфискалнегодине,– кадаједоходакпроцијењенили– кадајеобвезникпријавиопорез.Износивријемепризнавањаприходабићејасноуслучајукадјеприходнастао

иплаћенуистомобрачунскомпериоду.Услучајевимакадаједржаваостварилаправонапорезуједномобрачунском

периодуалиобавезаплаћањатогпорезанастајеунаредномпериоду,можепостојатипроблем вредновања оствареног пореског прихода. Према обрачунској основипорески приходи се требају признати у периоду у коме су настали, а не када суплаћени.

Примјер:Порескидогађајкодпорезанадодатувриједностјепродајаопорезивихроба

и услуга.Међутим, порески обвезник пријављује и плаћаПДВ (уколико обавезапостоји) до десетог у мјесецу за претходни мјесец.Тако ће порески обвезниципријавитииплатитиПДВдо10. јануаразадецембарпретходнегодине.Државниентитет (порескауправаилиМинистарствофинансија)на крајуизвјештајногпе­риода(31.12)убилансууспјехатребадапризнаприхододПДВ­акојијезарадиоу децембру а који ће битинаплаћен текнаредне године, док се у билансу стањапризнајусредства(обрачунатиприходи).Износприхода,односносредстава,извје­штајниентитетћеутврдитинаосновупорескихпријаваујануару.

Примјер:Услучајупорезанадоходакграђанаприходсетребапризнатиупериодукада

сеопорезивидогађајдесио,односноугодиниукојојсуграђанизарадилиопорезиви

ЕКОНОМИКА 183

доходак, иако обавеза плаћања овог пореза настаје у наредној години (односноовај пореза се треба пријавити и платити до 15.03. текуће године за претходнугодину).Међутим,какограђанинакрајугодинејошувијекнисупријавиливисинуоствареногдохотка,долазидопотребедадржавапроцијениизносукупногпорезакоје је остварила по овом основу.У земљама које су прихватиле обрачунску ра­чуноводственуоснову,развијенисустатистичкимоделизапроцијењивањевисинепорезакојисунасталиалијошнисудоспијелизанаплату.Факторикојисеузимајууобзирприликомпроцјенесу:брутодруштвенипроизвод,предвиђенинивоеко­номског раста, информације од централне банке и сл. Утврђени модел требатестиратиускладусамеђународнимстандардимаревизије.

Уколикоизноспорескогприходанијемогућепоузданопроцијенити,нећедоћидоњеговогпризнавањадонекогкаснијегвременакадасепостигнезадовољавајућинивопоузданостипроцјене.

Признавање пореских прихода истовремено значи и признавање повећањасредстава; новчаних средстава, потраживања по основу пореза или обрачунатихпорески прихода. Средства која настају из пореских трансакција вреднују се пофер вриједности на дан прибављања ових средстава. Ентитет треба да развијерачуноводствене политке у вези признавања и мјерења средстава насталих изових трансакција. Рачуноводствене политике требају узети у обзир два фактора:вјероватноћудаћесредстванасталаизпорескихтрансакцијадовестидоприливаекономскекористиуентитетиимјерљивостсредстава.

Потраживањапоосновупорезасепризнајекадајепорездоспиозанаплату.Уколикосупорескапотраживањанасталаалиихнијемогућереалнопроцијенитинећедоћидоњиховогпризнавања.

Обрачунатипорескиприходисуизносикојијошнисудоспијелизаплаћањеалијепорескиприходнастаоутекућојаплаћесеунареднојгодини.Обрачунатипорескиприходисепризнајусамоуколикодржавниентитетимапоузданеинфор­мацијеонивоузарађенихприхода.Признавањеобрачунатихпорезаћезависитиодпоузданостиинформацијаипорескедисциплине.УРепублициСрспкојсвиприходисепризнајуумоментукадасурасположивиимјерљиви,односнокадсунаплаћени.Ова рачуноводствена политика може се бранити чињеницом да пореска управане располажепозданиминформацијама о зарађенимприходима, те да је порескадисциплинананискомнивоу.

Порески обвезници могу платити порез држави а да при томе није настаопорескидогађај.Примљенасредствадржаваевидентиракаопримљенеавансекојеискњижаваукористприходаумоментунастанкаопорезивогдогађаја.

1.1.1. Порески трошкови и порески расходиУнекимземљама,владакористипорескисистемкаоподесанметодплаћања

одређенихбенифицијапорескимобвезницимакојибииначебилиплаћеникориш­тењемдругихметодаплаћања,каоштосудиректнодепоновањеизносанарачунпорескогобвезника,илиотварањедругограчунаукористпорескогобвезника.Напримјер, влада може платити дио здравственог осигурања резидентима да под­стакне такво осигурање, или смањењеминдивидуалне пореске обавезе, или пла­ћајућидиректноосигуравајућојкомпанији.Плаћанебенифицијекрозпорескисис­

184 ЕКОНОМИКА

тем,задржавусутрошковикојисетребајупосебноприказатиубилансууспјеха.Истовремено порески приходи требају бити увећани за износ ових порескихтрошкова.

Владатакођеможекориститипорескисистемдаохрабриодређенофинансијскопонашање или ограничи неко друго понашање. На примјер, власници кућа мо­гуумањитихипотекарнукаматуипорезнаимовинуодбрутодохоткакадаобра­чунавају порез на зарађени доходак. Овакве врсте олакшица, које називамо по­реским расходима, доступне су само оним обвезницима који су платили порез.Акообвезникнеплатипорез,неможекориститиолакшицу..Порескирасходисуопроштениприходи, а не трошковиине доводедо одлива економске користииздржавногентитета.Збогтогасенеприказујуубилансууспјеханегосе„пребијају“сакоресподентнимприходима.

1.2. Трансфери Трансфери представљају остале приходе настале из нереципрочних

трансакцијаакојинисупорези.Трансфериукључују:донације,опраштањедугова,оставштине,поклоне,грантове,средстваиуслугеунатуриисл.Средствауобликутрансфера државни ентитетимогу добити од других државних ентитета, савезнеилилокалневладе,међународнихорганизацијаилиагенција,привреднихсубјекатаисл.

Ентитетпрималацдозначенасредствапризнајеумоментустицањеконтроленадтимсредствимапофервриједности.Залихе,некретнине,постројењаиопремаприбављени кроз нереципрочне трансакције ће бити почетно вредновани пофервриједностинаданнабавкеускладусаМРС­ЈС12,16и17.Финансијскиинструменти,укључујућиготовинуипотраживања,којизадовољавајудефиницијуфинансијскихсредстава,каоидругасредства,такођећебитимјеренапофервриједности.Уколикоје споразумом или обавезујућим уговором државни ентитет остварио право наодређенасредствакојамунисудозначена,ентитетевидентирапотраживање.

Далићесеикадапризнатиприходиистовременосапризнавањемсредстава,зависи од тога да ли су дозначена средства ентитету ограничена, условљена илислободнорасположива.

1.2.1. Ограничена и условљена средстваУколикосеодентитетапримаоцазахтијевададозначенасредстваупотријеби

заодређенунамјенуилизапокрићеодређенихтрошковаговоримооограниченимсредствима.

Давалац средстава може назаначити да се трансферисана средства могукористититексаиспуњењемутврђенихуслова.Таквасредстваназивамоусловљенимсредствима.

Поредограничењанаметнутиходекстернестране,располагањесредствимакоја су предвиђена за одређене сврхе може бити наметнуто и прописима самогдржавног ентитета. На примјер, у Републици Српској средства од приватизациједржавнихпредузећанемогусекориститизаредовноизвршењебуџета.Међутим,са

ЕКОНОМИКА 185

доласкомновеВладемогусепромијенитипрописивезанизаограничењетрошењасредстава.Збогтогаподограничењимасматрамаосамоонанаметнутаодекстернестране.

Недоумице се јављају у вези времена признавања прихода код дозначенихограничених или условљених средстава. Ентитет не може признати приход увременукадајепримиосредствоакопостојисадашњаобавезаентитетадаизвршиодређенеуговоромутврђенерадње,паћевријемепризнавањаприходазависитиодприродеутврђенихусловаиограничењаињиховогзадовољавања.

Сапризнавањемдобијенихсредстава(ограниченихилиусловљених)ентитетће истовремено и у истом износу признати одгођене приходе у пасиви билансастања.Признавањеодгођенихприходаимазациљаданампокажедаентитетимаобавезуодређеногчињења.Кададржавниентиет(каоизвјештајниентитет)задовољиусловеилиутрошисредствазанамјенукоју јенаметнуодавалацсредстава,доћиће до искњижавања одгођених прихода у корист прихода по основу трансфера.Уколикосусредстванамјењеназапокрићеодређенихтрошкова,приходсепризнајекаданастанењимакореспондентнитрошак.Напримјер,акојеуговоромутврђенодаентитеттребапружатиробуиуслугетрећојстрани,иливратитинепотрошенасредствадаваоцу,приходсепризнајекакосеиспоручујуробаиуслуге.

Великибројдавалацасредставаможезахтијеваоддржавногентитетапримаоцада уколико средства не искористи за утврђене намјене или не испуни утврђенеуслове,дозначенасредствавратидаваоцу.Обавезавраћањапримљенихсредставаможебитиутврђеназаконом,прописимаилиутврђенимспоразумомизмеђудаваоцаипримаоцасредстава.Уовомслучајуентитетпрималацсапризнавањемдозначенихсредстава признаје и обавезу према даваоцу коју гаси са испуњењем услова илиограничењаукористприходапоосновутрансфера.

Примјер:Влада је дозначила 10 милионаКМ у виду гранта општини за изградњу и

одржавањетранзитногсистема.Уговоромјеутврђенодасесредстваупотријебенаследећиначин:40%замодернизацијупостојећегтрамвајскогипутногсистема;40%заизградњуновогтрамвајскогсистема;и20%засанацију.Премадоговору,средствамогубитипотрошенасамопремаутврђенимусловимаутокутекућегодине,илисе морају вратити даваоцу (Влади). Општина ће дозначени новац признати каосредство уз истовремено признавање обавезе према Влади. Како општина будеиспуњавала услове, односно како трошкови модернизације, изградње и санацијебуду настајали, тако ће долазити до смањења обавезе и признавања прихода уизвјештајномпериоду.

1.2.2. Слободно раположива новчана средстваКадасуентитетудозначенановчанасредствакојанемајуунаприједутврђену

намјену, ентитет са признавањем средстава врши признавање и прихода у истомизносу.

1.2.3. Донирана средства и услуге у натуриДонирана средства у натури су материјална средства дозначена ентитету у

нереипрочнојтрансакцијибезнакнаде.Овасредствасепризнајукадасупримљена

186 ЕКОНОМИКА

или кад постоји обавезујући уговор за њихово примање. Потребно је извршитипроцјенувриједностиовихсредставанаактивномтржиштудабисеубилансустањаприказалипофервриједност.Сапризнавањемсредставадолазиидопризнавањеодгођенихприходаупасивибилансастања.Признавањеодгођенихсредставанемасврхудаприкаженекуобавезуизвјештајногентитета,негодасучелиприходеињимаодговарајућетрошковенасистематскојирационалнојоснови.Донацијеповезанесаматеријалнимсредствимакојасеамортизују,обичносераспоређујууприходеупериодимаиусразмјериукојојсеобрачунаваамортизацијанатасредства.

Примјер:Државна школа је купила земљу од општине за 50.000 КМ иако је фер

вриједностовеземље100.000КМ.УскладусаМРС­ЈС16школапризнајесредстваувриједностиод100.000,узистовременопризнавањеобавезепремаопштинуод50.000иприходаувисиниод50.000КМ.

ПремапостојећојрачуноводственојполитицизабуџетскекорисникеуРепу­блици Српској, дозначена материјална средства се евидентирају на начина да сезадуже средства уз одобрење извора средстава. Трошкови амортизације смањујувриједностпризнатихсредставаузсмањењеизворасредстава.Односно,примљенаматеријалнасредствауобликудонацијаилипоклонанетангирајупозицијебилансауспјеха.

Ентитетможе,алисенезахтијева,дапризнадониранеуслугекаосредстваузпризнавањеприхода.Услугемогубитипризнатекаосредствасамоуколикодоводедоприливаекономскекористиуентитетиакомогубитипоуздановредноване.Напримјер,јавнашколајепримилаучитељаволонтера.Ентитет,уовомслучајушкола,признаје средстава и приход у висини нето плате која би се исплаћивала сталнозапосленомучитељу.На крајумјесецадоћиће со смањења средставаинастанкатрошкаувисинипризнатогприхода.

Државниентитетимогубитипримаоциразнихбесплатнихуслугакојаслужејавноминтересу:техничкаподршкадржавниментитетимаоддругихдржавнихилимеђународнихорганизација;волонтериујавнимболницамаисл.

Уколикосенеможепоузданопроцијенитивриједностуслуге,нећедоћидоњиховогпризнавања.

Примјер:Државнаболница је склопилауговор са средњоммедицинскомшколомда

ученициовешколеобављајупраксууболници.Ученицинапраксипомажурадномособљууобављајуодређенихпословазакојесуоспособљени.Иакосуовиученициволонтери њихова услуга се не може признати као средство, првенствено јер сенеможепоузданопроцијенити.Такођеболницаиданенемаовихученика,небизапослиладодатнорадноособљеинемадодатнихтрошковазарада.

Опраштање дуговаЕнтитетможеостваритиприходнесамоприливомсредставауентитет,или

остварењемправанадодређенимсредствима,негоисмањењемобавеза.Повјерилац

ЕКОНОМИКА 187

можедржавноментитетуопроститидиоилицјелокупандугкадазадржавниентитетнастајеприходувисиниотписаногдуга.Напримјер,владаможеопроститидатикредитопштини.

2. ОбјелодањивањеБудућидасуприходиизнереципрочнихтрансакцјадоминантникоддржавних

ентитета, потребно је уфинансијскимизвјештајима одвојено их презентовати одреципрочнихприхода.Унутарнереципрочнихприходапосебносеобјављују:

– порезиподијељенинаосновневрстепореза;и– трансфериподијељенинаосновневрстетрансфера.У билансу стања, у складу са оваквом подјелом прихода, посебно се

објављују:– потраживањаизнереципрочнихтрансакција;– износсредставакојасупредметограничења;– обавезепроизашлеизусловљенихтрансферисанихсредстава;– примљениавансипроизашлиизнереципрочнихтрансакција.Унапоменамаузфинансијскеизвјештајетребаобјавити:– рачуноводственеполитикеусвјенезапризнавањеприходаизнереципрочних

трансакција;– основевредновањапримљенихсредставааувезиприходаизнереципрочних

трансакција,– природуиврступоклона,донација,средставапримљенихунатуриисл.

ЗакључакНереципрочне приходе који чине највећи дио прихода државе, најтеже је

поузданопроцијенитиипризнатипремазахтјевимаобрачунскеоснове.Унутаровегрупеприхода,признавањепорескихприходазахтијеваиспуњењеодређенихусловаод којих су најважнији: уређење пореског система, односно подизање фискалнедисциплиненавишиниво;формирањебазеподатака;кадровскаитехничкаопрем­љеност; и др. Испуњењем ових услова омогућило би се признавање порескихприходаувременукадасуприходизарађенибезобзирадалисуистиинаплаћени.

Какосузахтјевизапризнавањетрансферапремаобрачунскојосновииспуњени,поребно је донијети одговарајуће рачуноводствене политике које се препоручујуМРС­ЈС.ТимебисеРепубликаСрпскапостепеноприближаваласавременомкон­цептудржавнограчуноводствазаснованогнаобрачунскојоснови.

ЛИТЕРАТУРА

1. IFAC­PSCExposuredraft29;Revenuefromnon­exchangetransactions(includingtaxesandtransfers);NewYork,January2006

2. Правилнико рачуноводственој политици за корисникеприходабуџетаРепу­блике,општинаиградоваифондова;Сл.гласникРСбр.11/05

188 ЕКОНОМИКА

РЕШЕЊА У УПРАВЉАЊУ РИЗИКОМ

АпстрактУправљањеризикомјенаучниприступпроблемусуочавањасапотпунимризицимакојисепостављајуиспрединдивидуаиорганизација.Настаојеизуправљањаосигурањемкорпорацијаиимакаосвојужижнутачку,могућностгубитакасредставанесрећнимоколностимаиприходаорга­низација.Многепословнеорганизацијеимајувисокообученеиндивидуеспецијализованеусуочавањусапотпунимризиком. Kључне речи: Куповина осигурања, контрола и умањење ризика, избегавање, умањивање, задржавање, пребацивање.

АbstractRiskmanagement is thescientificapproach to theproblembyfacingutterrisksofindividualsandorganizations.Itwasmadeonthebasisofcorpora­tion’sinsurancemanagementandhasachanceofloosingitsfundsinacci­dentalsituations.Alotofbusinesscompanieshavehighlyprofessionalindi­vidualsspecializedforfacingwiththecompleterisk. Key words: Buying insurance, risk control and lessening, avoiding, trans-ferring and keeping.

УводОникојисуодговорнизацеопрограмуправљањапотпунимризиком(чија

јекуповинаосигурањасамодео)сууправљачиризиком.Иакојеизразуправљањеризиком скорашњи, стварна пракса управљања ризиком је стара колико и самацивилизација. У општем смислу, управљање ризиком је процес заштите особа исредстава.Унајужемсмислу,имауправљачкуфункцијуупословању,којакористинаучни приступ у суочавању са ризиком. Као такав, базиран је на специфичнојфилозофији и прате га добро детерминисани низoви корака. У овом поглављуразматрамоиздвојенекарактеристикеуправљањаризиком.

СТРУЧНИЧЛАНЦИМрСашаСарићЖаклинаАнђелковићВиша економска школа – Лесковац

ЕКОНОМИКА 189

Историја модерног управљања ризикомОпштитрендуданашњојупотребиизразауправљањеризикомзапочео јеу

раним50­тим годинама овог века. Једна однајранијих замисли у литературипо­јавила се у Хардвардском прегледу пословања у 1956. У том чланку, аутор јепретпоставионештоштојезатовремеизгледалокаореволуционарнаидеја:Данекоуоквируорганизацијетребадабудеодговоранзауправљањепотпунимризицимакомпаније.

Циљовогчланкаједадаскицунајважнијихправилаобрадљивогпрограмазауправљањеризиком,јертакосеморапочети,чакинарачунзапошљавањаједноградникакојићесеотомебринути,којиувеликимкомпанијамаможебитиуправљачризикомсапунимрукамапослова.

Утовремевеликекорпорацијеимајупозицијуусвомуправљачкомособљукоја се назива управљач осигурањем (ризиком).Ово је згоданназив, за позицијукојаобичнозахтевадобављање,одржавањеиисплатеполиса,заместоуправљачазаосигуравајућеполисекојимаседобитобезбеђујезаприходкомпанији.Најранијиуправљачиосигурањасубилизапошљениодстранепрвихвеликихкорпорација,же­лезничкихкомпанијаипроизвођачачелика,којисуихзапошљавалинапрекретницивека. Како су инвестиције капитала у осталим индустријама расле, осигурање јепосталонарастајућеважнатемаубуџетимафирми.

Постепено,функцијакуповинеосигуањајекаопосебнаодговорностдодељенастручњацимазаовуструку1992.,осигуравачисусенезваничносусрелиуБостонударазговарајуопроблемимазбогзаједничкогинтереса.1931.Америчкоудружењезапословањејеотворилосвојодељакзаосигурање,асврхајебиладасеомогућиразменаинформацијаодинтересазакорпорацијскекупцеосигурања.

1992. године купциосигурањаизЊујорка (што је каснијепостаоинститутзаизучавањеризика)сусеорганизовали.1950.Националноудружењезакуповинуосигурањајеорганизовано,касније јепосталоАмеричкоудружењезауправљањеосигурањима.

Иакоуправљањеризикомимасвојекоренеукорпорацијској куповиниоси­гурања,погрешно јерећида јеуправљањеризикомнасталоодкорпорацијскеку­повине осигурања. У ствари, хитност за управљањем ризиком је показана дра­матичномиреволуционарнимокретомуфилозофијинасталимкадасеставпремаосигурањупроменио.Зауправљачаосигурања,осигурањејеодувекбиостандарданприступпремаризику.Иакоуправљањеосигурањемјезахтевалотехникедругачијеодосигуравања(таквекаонеосигуравањеилисмањењеилиспречавањегубитакаиконтролу),оветехникесуодувексматранекаоалтернативеосигурању.Управљачиосигурањемсугледалинаосигурањекаоприхваћенунормустандардногприступау суочавању са ризиком, а умањење ризика је сматрано као изузетак од овогстандарда.

Многиоднајранијихкупацаосигурањасубиливичнитехникамаосигурања,често се чуло од стране осигуравајућих агенција и брокерских фирми. Разумелису принципе осигурања и применили су своја знања да би задржали најбољупокривеност за утрошене премије долара. Традиционалне књиге о осигурањимасуувекзаговаралепозицијупротивпраксепродавачаосигурањасавратанавратакаопутујућитрговци,којајекарактерисаланекелинијеосигурања,инајвећибројкупацаосигурањајезнаоданајвећидеоприврде(штедње)требадабудепостигнуткрозразумносмањењецена.

190 ЕКОНОМИКА

Насупротовимпретходницимауфилозофијиуправљањаризиком,настављенојемишљењедајеосигурањеприоритетанприступусуочавањусаризиком.Кадајебилоопштесагласнодајеосигурањестандардниприступусуочавањусаризиком,одлукадасенеосигуравајестварнобилахрабра.Акосенеосигуранигубитакдесио,управљачиризикомбисвакакобиликритикованизбогодлукедасенеосигуравају.Проблем је био да је сувише мало пажње дато за очување одлука о куповиниосигурања.Функција управљачаосигурањем је билада купиосигурањеидок јекупацпокушаваодадобијенајвећупокривеностзаосигураниновац,тешкоможебитикритикованзбогкуповинеосигурања.Накрајутомујебиопосао.

Променаупонашањупремаосигурањуипребацивањенафилозофијууправ­љања ризиком морала је да очекује научна управљања ризиком са својим на­глашавањем на бази анализе трошак­добит, очекиваном вредношћу, и научномприступуудоношењуодлукаприодређенојдозинесигурности.

Прелаз на управљање ризиком се десио паралелним развојем академскедисциплине, тј. управљања ризиком. Није јасно одређено да ли је академскадисциплинадовеладоилиуследилаалипокорпорацијскимиакадемскимсветовимапоказујутенденцијудасусепојавилиистовремено.

Међутим,безсумњеједасуакадемскирадовипотпомоглиразвојеусекторукорпорација.Кроз непредвиђене случајеве времена, покрет управљача ризиком упословнојзаједницисеподударасаподеломпланаупословањуширомСАД.Утокураних50­тихгодина,двестудијеопланурадасуобјављенеуСАД,једнаодстранеГордонаиХавелса,адругаодстранеПирсона.Обесезавршавајусакритикаманапланупословањаколега,тврдећидаколегеупословањунеприпремајусвојестудентезакаријереуправљача,већихзближавајууобјашњавањеспецифичнихфункцијаиактивностиупословању.

Пословнешколесуизгледабрзопроменилесвојнасталипланрада,додајућинова предавања и мењајући жиже интересовања успостављених предавања. Нај­значајнијепроменеунаставномпланурадабилесуупознавањесаистраживачкимоперацијама у науци управљања. Обележавајући прелаз са описаних предавањаунормативну теорију закључивања. За разликуодпретходнихпредавањакоја суописивалакакоизаштољудибирајумеђуопцијама,теоријакојапрописујеодлукесебазираланатомекакобиодлукетребаледаседоносе.

Нисуслучајноустановекојесусебавилепроучавањемосигурањабилемеђупрвим који су прихватили теорију закључивања. Они су обучавани статистиком,математичкимподупирањемосигурања,икаонајранијиспецијалистиупословнимшколама,онисубилидоброупућениуметодологијутеоријезакључивања.

Подједнаковажно,онисуималиниззанимљивихпитањаукојимабисемоглеупотребитиуопхођењупремаризику.Академицисупочелинесамодапостављајупитањаоглавнојулозикојајеодувекбилауступљенаосигурању,алисадајетакођеразвијенатеоретскапотврдазаовајизазов.

Интуитивно су купци осигурања независно дошли до истих закључака онадмоћиосигурањакаометодаусуочавањусапотпунимризикомкаоиакадемицикоји су применили нови модел закључивања. С временом, они најистакнутијистручњацисусхватилидапостојеефикаснијиначиниусуочавањусаризиком.Мождајенајефективнијиприступ,мислилису,биодасеспречигубитакоддешавањанапрвомместу,идасеумањеекономскепоследице губитакакојенебудумоглидаспрече.Изовогпростогпримеранасталесудисциплинауправљањаризиком,која

ЕКОНОМИКА 191

јебазирананамишљењудауправљање,акоидентификујеипроцениризикекојимајеизложено,можедапланирадаизбегнедогађањаодређенихгубитакаидаумањиутицајдругих.

Контрола ризика, елиминација или умањење ризика постају главни фактору управљању ризиком.Наглашавање контроле, која прелазимењање вероватноћегубитакаитражитакођедаумањиопасностигубитка,доводидоразматрањаризикау другим случајевима, него као код осигурања. Главни закључак је да се ценомризикаможеуправљатиидржатинанајмањиммогућимризицима.

Урављањеризикомимасмислаиширисеодорганизациједоорганизације.КадајепрофесионалноудружењекупацаосигурањаодлучилодапромениназивуРизикидруштвозауправљањеосигурањему1975.години,тапроменајеозначилапрелаз који је већ био у току. Ризик и Удружење за управљање осигурањемобјављујелистподназивом„Управљањеризиком“,каоиштоодељакзаосигурањеуАмеричкомудружењузауправљањеобјављујеширокеизвештајеистудиједабипомоглиуправљачимаризика.

Каодопринос,осигуравајућиинститутуСАДразвио јеобразовнипрограмо управљању ризиком где приказује серију истраживања које су рађене у циљустицањадипломауправљачаризика.Наставниплан за овајпрограм јепромењен1973.године,каоипрофесионалноодређењетј.означење,асистентууправљањуризикајеустановљен.

Управљањеризикомјенасталоизспајањаинжењерскихтехничкихприменау војсци и космичких програма, финансијске теорије и осигурања. Многи одконцептасустворениуакадемскимхалама,међутимузетисуипримењениусветукорпорација.

Дефинисано управљање ризикомКаорелативноновадисциплина,управљањеризикомједефинисанонараз­

личитеначине,алиобједињенатемасепојављујеупрактичносвимдефиницијамакојесупонуђене;управљањеризикомсеуглавномбавипотпунимризикомиуводиуправљањедругимризицима.Оведвестваринампомажудасхватимоучемусесастојиуправљањеризиком.Предлажемследећудефиницијууправљањаризиком.

„Управљањеризикомјенаучниприступусуочавањусаризикомтакоштосепредвиђајумогућигубицизбогнесрећнихоколностиистварањемипримењивањемпоступаказасмањивањемогућностидогађањаризикаикрајњегутицајагубитакакојисеодиграју“.

Овадефиницијаиаконесвеобухватна,пружадобрустартнупозицију.Пружабоље разумевање граница управљања ризиком и прави разлику између другихдисциплина.Краткоћемоиспитатинеколикоаспекатадефиниције.

Научни приступ:Управљањеризикомјеописанкаонаучниприступпроблемупотпуногризика.

Опет управљање ризиком није наука у истом смислу каошто су физичке науке,ништавишенегоштојеуправљањесамопосеби.

Поштојеизразопштеразумљив,наукајесржзнањабазирананазаконимаипринципимакојисемогукориститидасепредвидеисходи(резултати).Научници

192 ЕКОНОМИКА

суупотразизаоткривањемитестирањемзаконанаукекрозлабораторијскеекспе­рименте са циљем да зависе од правила изведених из општег знања на основуискуства,кроззакључивање,ииззапажањаузетихиздругихдисциплина,нарочитотеорије закључивања.Чињеницадауправљањеризикомнијенаучно,међутимнеискључујењенуупотребуувидунаучногметода.

Оруђа за управљање ризикомКаоштојеисказаноудефиницијиоуправљањуризикомосновнидеофункције

управљањаризикомјеправљењеипримењивањепроцедуразасмањењемогућностидешавањагубиткаифинансијскиутицајодгубитакакојисунастали.

Овопоказујудвегрубетехникекоришћенеууправљањуризикомусуочавањусаризиком.Техникекојесуутврђенеимогубитигруписанеудвагрубаприступа,контроларизика.

Контрола ризикаГрубо дефинисано, технике контроле ризика су дизајниране да умање, на

најмањемогућетрошкове,онихризикакојимасуорганизацијеизложене.Методеконтроле ризика укључују избегавање ризика и различите преступе, у смањењуризикакрозспречавањеинапоразаконтролу.Услучајуизбегавањаризика,инди­видуаилиорганизацијаодбијајудаприхватесвакуизложеностгубиткуододређенеактивности.

Смањење ризика се састоји од свих техника које су створене да умањемогућностгубитка,илипотенцијалнеопасностиодонихгубитакакојиседешавају.

Примери техника спречавања губитака укључују кораке за смањење бројаповређенихрадникатакоштосеинсталирајууређајинаиокомашиназазаштитуодповреда.

Друге технике смањењаризика су усмеренана умањењеод опаности онихгубитакакоји се заистадешавају каонапример:инсталација системапрскалица.Овосумереконтролеризика.

Друге методе контролисања опасности укључује издвајање или дисперзијасредставаинапоримазаспашавање.Иакодисперзијасредставанећеумањитибројпожара или експлозија које се могу десити, она може ограничити потенцијалнеопасностиодгубитакадокојихдолази.Операцијезаспашавањепоследогођеноггубиткамогудаумањезначајнорезултирајућетрошковегубитака.

Префињеност напора за контролу ризика се може широко мењати. Поштомалотрговачкопредузећеможепростодаупотребистратешкираспоређенеапаратезагашењепожараидругебравекаотехникесмањењаризика,великекорпорацијеимају сложен систем прскалица и особље задужено за сигурност. У оба случајамеђутимприменаовихтехникапредстављајуконтролуризикауодносунамогућуизложеност.

ЕКОНОМИКА 193

Ризик у финансирањуРизикуфинансирањунасупротконтролиризика, сеусрдесређујена гаран­

товањупостојањасредставакојасекористезасусретањесагубиткомдокогадолази.У основи, финансирање ризика преузима форму задржавања или пребацивањаризика.Свиризицинемогубитиизбегнутиилиумањени,морајусеподефиницијипребацитиилизадржати.

Често супребацивањаили задржавањакоришћениу комбинацији саделомризиказадржанимилиделомризикапребаченим.Формакојутехникефинансирањаризикаможепреузетиможесетакођезнатномењати.Задржавањенапример,можебити праћено специфичним буџетским поделама да би се неосигурани губициспремно дочекали и могу укључити акумулацију средства да би се суочили саодступањимаодочекиванихгубитака.

Задржавањеможе битимањеформално, без било ког облика специфичнихфинансирања.Великефирмемогукориститицењенијепрограмеразличитеобликепланова за сопствено задржавање осигурања, или чак заробљеног осигуравача.Малеорганизацијекористеодбијањеодпореза,неосигурања,иразличитетехникезадржавања.Накрајукрајеваприлазобеорганизацијејеисти.

Пребацивањеможедаимаобликуговорногспоразумаодређенихактивностиуподуговореилисигурносневезе.Пребацивањеовогризикакрозкуповинуоси­гуравајућихуговораје,наравно,првенствениприлазуфинансирањуризика.

Уодлучивањукојаћеодтехникабитиискоришћеназазадатиризик,управљачризиком мора размотрити величину потенцијалног губитка, његову вероватноћудоступнимсредствимазасанирањегубитакаакобиседесио.Приходиитрошковиусвакомприступуморајуимбитиодређеневредностииондаузупотребунајбољихдоступнихинформацијадоносисеодлука.

Издвајање карактеристика у управљању ризикомМожемопостићибољеразумевањео управљањуризикомињеговомместу

у организацији ако издвојимо управљање ризиком од општег управљања и одуправљањауосигурању.

Управљање ризиком издвојено од општег управљањаУправљањеризикомсеразликујеодопштегуправљањапосвомобиму.Иако

сеобасуочавајусаризицима,типоверизикарешавајунаразличитеначине.Општеуправљање је одговорно за суочавање са свим ризицима на којима се сусрећеорганизацијаукључујућикакошпекулативнетакоипотпунеризике.Насупрот,поштосу одређени само за решавање потпуних ризика, обим одговорности управљањаризикомјесуженији.

Генералнидиректори, којиимајуположај управникафирминих средставаиприхода, поверују управљачима ризиком обавезе у вези са потпуним ризиком, иуправљачризикомпостајеодговоранзачувањесредставаиприходаорганизацијеодгубитакакојисевезујусапотпунимризицима.

194 ЕКОНОМИКА

Упркос томе, управљач ризиком је одговоран за део опште одговорностиглавногдиректора.Тачније,менаџерзаризикјеодговоранзаонајсегментзадаткаглавногдиректоракојијеповезансапотпунимризиком.

Управљање ризиком издвојено од управљања осигурањемУправљачризикомнастаојеодуправљачаосигурања,алисуовадватермина

честозаједнокоришћена,безобраћањанекевећепажњенаправуулогуиндивидуе.Уциљудасенаправиразликаизмеђуменаџеразаризикименадџераосигурањафункционалниприступтребакористити.

Управљање ризиком, наставши од управљања осигурања има првенственобригуоосигуравајућемризику.Прикладнијаобластуправљањаризикомјемеђутимпотпунризик.

Другимречима,менаџерризиканеможедазанемарионепотпунеризикеодкојих се није могуће осигурати.Добар пример су крађе по радњама.Иако крађепо радњама представљају изложеност потпуном ризику, није могуће осигуратисе уопште од њих на економској основи. Стога је управљање ризиком, шире одуправљањаосигурањем с’ томеда се бавии осигуравајућиминеосигуравајућимризиком.

Управљање осигурањем укључује и употребу технике за савлађивање овихризика.Укључујеиупотребудругачијихтехникаодосигурања (неосигуравањеизадржавањекаоалтернативеосигурањуалијевеликимделомограниченнаобластионихризикаодкојихсеможеосигурати).

Управљање ризиком се такође разликује од управљања у осигурању пофилозофији.

Управљањеосигурањемукључујетехникекојесеразликујуодосигурања,алиуопштенооведругетехникесесматрајувишекаоалтернативеосигурању.

Собзиромначињеницудакупцаосигурањатрадиционалнонаглашаванајвећеосигурањезауложенусумуновца,концептуправљањаризикомсеусредсређујенасмањењетрошковаупоступањусаризиком,бирајућинајприкладнијутехнику.Наосигурањесе гледакаона једаноднеколикоприступаупоступањусапотпунимризикомнекефирме.

Менаџери осигурања гледају на осигурање као на прихваћену норму илистандардни приступ у поступању са ризиком а задржавање као на изузетак одовогстандарда.Докгледајузамишљеносвојпрограмосигурања,питајусе:„Ималинекихризикакојебихтребаозадржати?“,„Коликоћууштедетиутрошковимаосигурањаакоихзадржим“.

Упогледунапревентивнемере,онипитају:„Коликоћеовамераумањитимојетрошковеосигурања?“,„Коликоћевременабитипотребнозановсистемпрскалицадасеотплатиуумањенимпремијамазаосигурање?“.Управљачиризиком,супротногледају на осигурање као на један од више приступа у поступању са потпунимризиком.Пренего дапитају „Које ризике да задржим?“ онипитају „Које ризикеморамдаосигурам?“.

Једнаоднаглашенихчињеницајеочигледноразлика.Филозофијапословањау осигурању гледа на осигурање као на прихваћену норму, неосигуравање изадржавањеморабитиоправданоумањеномпремијомкојаје„довољновисока“.На

ЕКОНОМИКА 195

основуфилозофијеуправљањаризиком,осигурањејетокојеморабитиоправдано.Затоштотрошакосигурањаморауопштедапремашипросечнегубиткеонихкојисуосигурани,управљач(менаџер)задужензаризикверуједајеосигурањепоследњесредствоидасекористисамокадајенеопходно.

Управљање ризиком је стога нешто више него управљање осигурањем, потомештосебави(поступа)исаризицимаодкојихсемогуинемогуосигурати,алијенештомањенегоопштеуправљање,потомештосенебависапословнимризиком(осимслучајно).

Henry Fayol и управљање ризикомИако употреба термина „управљање ризиком“ датира из 1950­тих, његова

функцијајесамапосебиоткривенараније.Например,познатиауторитетууправ­љањуфранцузHenryFayol,пишући1916.јеподелиосвеиндустријскеактивностина 6 грубе функције, укључујући једну коју Fayol назива безбедност, која звучиизненађујуће слично нашем модерном концепту управљања ризиком. Fayolove 6функцијесу:

1. Техничке активности,којеукључујупроизводњу,прерадуиадаптацију.2. Комерцијалне активности,којеукључујупродајуикуповину.3. Финансијске активности, које укључујуизворефинансирањакапиталаи

управљањеприливомновца.4.Сигурносне активности(наобезбеђењу),којасесастојиодзаштитеимовине

иособаодстранепредузећа.5. Књиговодствене активности,којесесастојеодбележењаианализирања

финансијскихинформацијаоактивностима.6. Управљање активностима, које се састоје од организовања, планирања,

заповедања,координисањаиконтроле.Fayolovа дефиниција о стручнојфункцији се прилично блиско подудара са

тренутним схватањима о управљању ризиком и може врло лако да послужи каодефиницијаоуправљањуризикомумодернимуџбеницима.

Сврхаовефункцијеједаосигураимањеиособеодкрађе,пожараипоплава,да одбије ударе и преступеи грубо речено све социјалнепоремећаје и природнепоремећајекојемогудаугрозенапредакпачакисамживотпосла.

То је господарево око, пас чувар посла једног човека, полиција и војска услучајудржаве.Општереченосвемереобезбеђењакојесуобавезнеипотребнезадобробитособљациљовихсигурноснихактивностиједасачуваимовинаиособаодкрађе,пожараипоплава,даодбијеудареипреступеигрубореченосвесоцијалнепоремећаје или природне који могу да угрозе напредак па чак и сам опстанакпредузећа1.

1HenryFayol – “Општеиуправљањеуиндустрији”.Ово је енглескипреводкњигеоригиналнообјављененафранцуском1916.

196 ЕКОНОМИКА

Осталих5функцијакојеописујеFayol,сверазвијенекаодобродефинисанеакадемске дисциплине и постале су одељења у структури компанија које водипотпредседниккомпаније.Безбедност,међутимсеизгубилаумешању,аFayolovaподелапословнихактивностијеваскрсласведо1950­тих2.

Процес управљања ризикомСугестије да управљање ризиком представља научни приступ у решавању

потпунихризикаимплицирадатајпроцесукључујенизлогичкихкорака.Поштосмо дефинисали и открили развој управљања ризиком, сада ћемо испитати икоракеупроцесууправљањаризиком.Док суодвојене анализео свакомодовихкоракакориснеусврхеанализе,требасесхватидаустварнојпраксикорациимајутенденцијумеђусобногспајања.

Тосуследећа6корака:1.Одређивањециљева,2.Идентификовањеризика,3.Проценитиризике,4.Размотритиалтернативеиизабратиначинзатретирањеризика,5.Извршити(спровести)одлуку,6.Проценитиипоноворазмотрити(прегледати).

Одређивање циљеваПрвикоракупроцесууправљањаризикомједасепрецизноодлучиштаби

организацијаволеладањенпрограмуправљањаради.Дабизадржалимаксималнудобитуодносуна трошковекојипратеуправљањеризиком,план јепотребан.Усупротном,намераједасерадијегледанапроцесуправљањаризикомкаонасеријуизолованихпроблеманегокаона једанпроблем,инеманикаквихдирективакојетребајудапружелогичкуконзистенцијуупоступањусаризикоморганизације.

Постојеразноврснициљевизафункцијууправљањаризиком.Тујеукљученоодржавање остатка организације, минимизирање трошкова везаних за потпунеризике,заштитарадникаоднесрећакојебимогледапроузрокујусмртилиозбиљнуповреду.

Међутим,првициљуправљањаризиком,каоипрвизаконприродејеопста­нак; да се гарантује наставак постојања организације као оперативног ентитетау привреди. Управљање ризиком доприноси постизању циља организације оси­гуравајућидаорганизацијанећебитиспреченаупостизањуциљевазбоггубиткакојипратепотпунеризике.

2Развојууправљањуризикомкаопословнапраксаједовеладовећегинтересовањаикаопредмета,тј.академскедисциплине.Удецембру1984.Америчкаасоцијацијазаризикиосигурање(професионалнаорганизацијачијисучлановипрофесориуниверзитета,менаџериосигурања и менаџери ризика) је поднела захтев за петицију „Комитету за стандарде“ и„Америчкојскупштиниуниверзитетскихустановазапословање“захтевајућидауправљањеризикомиобразовањезадоприносрадницимапостанудеозаједничкогсистемаобразовањакојесеучинаинституцијамачијијерадодобрен.

ЕКОНОМИКА 197

Нажалост,једанкоракупроцесууправљањаризикомнакојисенајчешћенеобазирејестеодређивањециљеваовогпрограма.Каопоследица,умногимфирмаманапоризауправљањеризикомсураскомаданиинедоследни.

Многи недостаци у програмима управљања ризиком потичу од недостаткајаснодефинисанихциљевазаовајпрограм.Циљевиуправљањаризикомсучестоформулисани у „корпорацијској политици управљања ризиком“ која формулишециљевеиописујемереполитикезарадњиховогдостигнућа.

Уидеалномслучају,циљевиполитикеуправљањаризикомтребајубитипродуктуправногодбора,поштосуконачноониодлучнизаочувањесредставаорганизације.У формулисању циљева и политици управљања ризиком, управни одбор можеприхватитисаветодменаџеразаризиккојислужикаосаветникособља.

Идентификовање ризикаОчигледно, пренегошто се билоштаможепредузетиупогледуризика са

којимсеорганизацијасуочава,некоморабитисвестанњиховогпостојања.Кажемо„неко“затошто јеовафазапроцесауправљањаризикомчестоповеренаспољнојстрани,каоштојеагентзаосигурањеиликонсултантузауправљањеризиком.

Тешко је генерализовати став о ризицима корпорације јер разлике у опе­рацијама и условима који дају повода за разликовање ризика. Неки ризици суочигледни,собзиромдамногимогубитипредвиђени.Уциљуоткривањаважнихризикасакојимасефирмасуочава,већинаменаџеразаризиккористисистематскиприступпроблемуидентификацијеризика.

Оруђа за идентификацију ризикаВажнија оруђа коришћена у идентификацији ризика укључују аналитичке

податке организације, листе провере осигуравајуће политике, анализе анкета оризицима,листепрцесаприлива,анализефинансијскогстања,инспекцијеоперацијафирмииинтервјуи.Оне,комбинованесабујноммаштомитемељнимразумевањемоперацијаорганизације,могупомоћиугаранцијамадаважнеизложеностиризициманебудупревиђене.

Пожељна комбинација приступаПриоритетниприступ у идентификовањуризика састоји се од комбинације

приступа, у коме сва оруђа за идентификацију употребљена на проблем. Једномречју, свако оруђе (алат) може да реши део загонетке, и комбиновани они могубити од знатне помоћименаџеру за ризик.Алиниједан самосталан приступ иликомбинацијаовихоруђанеможедазаменимарљивостимаштуједногменаџерауоткривањуризикафирме.

Затошто ризици могу настати из много извора, менаџер за ризик мора дапоседује широко распрострањен систем информисања, у вези са променама уоперацијамаимењањаодносасаспољниментитетима.

198 ЕКОНОМИКА

Процењивање ризикаЈедномкадасуидентификованиризици,менаџерзаризикморадаихпроцени.

Ово укључује мерење потенцијалне величине губитка и вероватноће да ће сегубитак догодитии да пружинеко рангирање о редоследуприоритета, захтеваћеприоритетнупажњууодносунадруге,иувећинислучајевабићебројизложеностиозбиљнимгубицимаподједнакозахтевајући.

Свакаизложеностризикукојаукључујемогућностгубиткакојићесеодразитикаофинансијскакатастрофаувршћујесеуистојкатегорији,иникакваразликанијенаправљенаизмеђуризикауовојкласи.

Малајеразликанапример,акобанкротпроизађеизмогућностигубитка,поновчаномгубиткупоплаваилинесигурноггубиткаодпожара.Ефекатјеувекисти.Стога, пре рангирања изложености губитку у истом нумеричком реду важности,прикладније је рангирати их у општој класификацији као што је критички, поважностиипоневажности.

Једанскупкритеријумакојисеможекориститизауспостављање(усредсређење)јасно рангираних приоритета усредсређених на потенцијални финансијски ударизазвангубитком.Например:

– Критични ризици: све изложености губитку у којима су могући губицивеличинекојаможедадоведедобанкрота,

– Важни ризици: онеизложеностиукојимасемогућигубицинећеодразитикаобанкрот,аликојићезахтеватиодфирмедапозајмисредствадабинаставиласвојеоперације,

– Неважни ризици: онеизложеностиукојимамогућигубицинемогупре­машитиванпостојећихсредставафирмеилитренутногприхода,безмогућностидапредстављанеприкладанфинансијскинапорзафирму.

Задатакуиндивидуалнојизложеностинаједнуодовихкатегоријајестедаседефинишесумафинансијскоггубиткакојиможедарезултираудатојизложенностигубитку и оцењивање могућности фирминих средстава да апсорбују ове губиткекоји може да настане, без прибегавања кредитима и успостављањем фирминогмаксималногкредитногкапацитета.

Разматрање алтернатива и бирање начина за управљање ризикомСледећикоракјеразматрањетехникакојебитребалоискориститизасуочавање

сабилокојимризиком.Оветехникеподразумевајуизбегавањеризика,задржавање,дељење, пребацивањеи умањивање.Упрактичној примени,менаџер за ризик сеусресређујена4одовихтехника:

– Избегавање, – Умањивање, – Задржавање, – Пребацивање.Ова фаза управљања ризиком је првенствено проблематична јер захтева

доношење одлука: прецизније одлучује се која ће од доступних техника битиискоришћенаусуочавањусабилокојимризиком.Опсегукомеменаџерзаризикморададонесесвеодлукесам,варираодорганизациједоорганизације.

ЕКОНОМИКА 199

Понекад политика управљања ризиком одређује критеријум који ће битипримењенуизборутехника,оцртавајућиправилауоквирукојихменаџерзаризикможедаоперише.Акојеполитикауправљањаризикомкрутаидетаљна,менаџерзаризикимамањуширину,мањиопсегудоношењуодлука.

Стога он или она постаје администратор програма не креатор политике.Удругимслучајевима,гденепостојиформалнаполитикаслабијеоцртанададозволименаџерузаризикдискрецију,одговорностменаџеразаризикјемноговећа.

Упокушајудасеодредикојутехникуупотребитиусуочавањусадатимризиком,менаџерзаризикразматравеличинупотенцијалноггубитка,његовувероватноћуисредствакојасумудоступнакаданаиђенагубиткекојићеседесити.

Приходи и трошкови укључени у овом приступу су процењени и онда, наосновунајбољихдоступнихинформацијаиподвођствомполитикекорпорацијаоуправљањуризиком,одлукаседоноси.

Извршавање одлукеОдлукаозадржавањуризикаможебитипостигнутасаилибезрезервииса

илибезфонда.Акоседонесеодлукадасеукључиакумулацијасредставауфонд,административна процедура мора бити инаугурисана да би се извршила одлука.Акојеодлукадонешенадасеискористиспречавањегубитакадабисесуочилосапотпунимризиком,одговарајућипрограмспречавањагубиткаморабитистворениспроведен.Одлукадасепребациризиккрозосигурањеморабитипраћенаодабиромосигурања(осигуравача)ипреговоримазаангажовањемосигурања.

Процењивање и поновно разматрањеПроцењивањеиразматрањеморајубитиукључениупрограмиздваразлога.

Каопрвопроцесуправљањаризикомсенеодиграваувакуму.Овапромена,новиризицинастајуистаринестају.Стога,техникекојесубилеприкладнепрошлегодинене морају да буду најсаветованије ове године, а константна пажња је очекивана.Друго,грешкесепонекадправе.

Процењивањеипоновноразматрањепрограмауправљањаризиком,дозвољаваменаџерузаризикдаразмотрипоновоодлукеиоткријегрешке,надајућисепренегогрешкепостанусвескупље.

Иако процењивање и поновно разматрање треба да буду стална функцијаменаџеразаризик,некефирметакођезапошљавајунезависнеконсултанте,перио­дичнодапрегледајуњиховпрограм.Овиконсултантисунезависнисаветницикојимогубитиунајмљенидаоценепрограмуправљањаризикомипосебнеделовеовогпрограма.

Иако су они типично запошљени од стране пословних фирми које нису умогућностидаилиневољне,дастворепозицијуменаџеразаризикуоквируорга­низације,многефирмекојевећимајуманаџеразаризикмогудасматрајуспољашњипрегледпожељним.

200 ЕКОНОМИКА

Разлике у концепту о управљању ризикомНеразумевањеувезиуправљањаризикомодражавасенапогрешночитање

литературеигрешкеусамојлитератури.Великидеоматеријалаобјављеногизовеобластиоуправљањуризикомпотичеизсветаакадемије.

Другиглавниизворјебиопраксаменаџеразаризиквеликихконцерна.Каорезултат,дваразличитаконцептасусеразвилабринућиоуправљањуризиком.Првиједајеконцептуправљањаризикомприменљивуглавномувеликиморганизацијама.Другиједајеуправљањеризикомприступусуочавањусапотпунимризицима,тежидаминимизујеулогуосигурања.

Универзална променљивостЧитањедосталитературекоја себавиконцептомуправљањаризиком, лако

можедадоведедозакључкадауправљањеризикомимакориснуприменусамозавеликеиндустријскекомплексе.

Ово погрешно схватање произилази из чињенице да многе од техника ко­јима су писци били преокупирани (планови сопственог осигурања, присиљениосигураници)применљивепрвенственонавеликеорганизације.Затоштојевећиначланаканаписанаоуправљањуризикомодстранепрофесионалнихменаџеракојисебаверизицимаприродноједаонипишуотехникамакојеоникористеусопственимкомпанијама,ивештачкисвипрофесионалнименаџеризаризиксузапошљениодстраневеликихорганизација.

Алинеможебитипренаглашенодафилозофијууправљањаризикомиприступприменљив на компаније свих величина, иако неке од нејасних техника могу даимајуограниченуприменууслучајупросечнеорганизације.

Позиција менаџера за ризик је у оквиру корпорације расла, и управљањеризикомјепосталопризнатитерминупословимасвихвеличина.Иакомалефирмеочигледнонемогусебидаприуштеменаџеразаризиккаосталнозапосленог,прин­ципиуправљањаризикомсууосновиздравразумпримењеннапроцессуочавањасаодређенимризиком.

Овајздраворазумскиприступјеприменљивнаправиначинкакоумалојтакоиувеликојинтернационалнојфирми.

Приступ се разликује по обиму и сложеностим и форма коју алат (оруђе)можепреузетиможедаварираузависностиодвеличинеорганизације,алињиховасуштинскаприродајеиста.

Предрасуде против осигурањаДругинеспоразумувезиуправљањаризиком,то јепротивљењеосигурању

идатежидасеумањиулогакојуосигурањеимаусуочавањусаризиком.Писцииз академског света, заокупљени техникама које примењују углавном на великеорганизације,сусесконцентрисалинатехникеуправљањаризикомдругачијимодосигурања.

Устваримногиакадемскиписцисумарљивоизбегавалиписањеоосигурањуу процесу управљања ризиком, у циљу да избегну да буду стигматизовани каопрофесориосигурања.Новипрофесориоуправљањуризикомсустогапотиснули

ЕКОНОМИКА 201

улогуосигурања,каоподређенуулогуупроцесууправљањаризиком,иусресредилисеуместо,надругеприступеусуочавањусаризиком,каоштосуконтроларизика,задржавањеризика,избегавањеризика,икомпанијевезанезаосигурање.

Ако се пита о филозофији управљања ризиком, многи практичари у пољуосигурања,реагујудајеглавнипритисакууправљањуризикомчинизадржавањеризикаиупотребафраншиза.Задржавањејестварноједнаоднајважнијихтехникаусуочавањусаризиком,алинијенеопходноицентралниприступ.

Насупрот популарном запажању, суштина управљања ризиком није узадржавањуизложености,већјепреусуочавањусаризициманабилокојиначин,којисесматраприкладним,иумногимслучајевима,комерцијалноосигурањебићејединиприхватљивприступ.Иакофилозофијауправљањаризикомпредлажеданекеризикетребазадржати,такођедиктираданекиризициморајубитипребачени.

Основнифокусменаџеразаризиктребастогадабудеидентификацијаризикакојиморајубитипребаченидабисепостигопримарнициљуправљањаризиком.Самопослеовогрешењапостављасепитањекојимризицимабисетребалозауставитинастајање. Чешће одлучивање које ризике треба пребацити такође одређивањеризикатребазадржати:класаосталихризикакојенетребапребацити.

Посао менаџера за ризикНебашсвакирадникукорпорацијикојијезадужензафункцијеосигурањајеи

менаџерзаризик.Уствари,унекиморганизацијамаособаодговорназаактивностиувезиосигурањајенадалекомодстојањуодаренеуправљањаризиком.Позицијеу вези осигурања могу се пронаћи у многим организацијама али са драматичноразличитимодговорностима.

Термин менаџер за ризик коришћен у функционалном смислу да означавасвакогкосебавипосломосигуравањаризика,безобзирадалијетаособазапошљенауорганизацији,спољашњиконсултант,агентилиброкер.

Термин се односи на индивидуалног радника, запошљеног од стране орга­низацијекојајеодговорназафункцијууправљањаризиком.

Свакаорганизацијаимасвогменаџеразаризиккојиморададонесиодлукеувезисапотпунимризиком,сакојимсесуочаваорганизација.Увеликиморганизацијама,менаџер за ризик је добро плаћени професионалац, који се назива специфичнимименом,ипосебанописпослакојијеувезисауправљањемризиком.

У малим компанијама та индивидуа може бити председник или партнер ууправљању.Умодернизованимкомпанијама,онилионамогубитиглавнифинан­сијскишефилинеконависокомнивоумеђууправљачкимособљем.

Одговорности и дужности менаџера за ризикЈеданначинзаразумевањепозицијеменаџеразаризикједасеизвршипреглед

оногштоонилионараде.Уосновименаџерзаризик:1. Асистира у развоју политике управљања ризиком. Уопштено, циљеви

менаџеразаризикиполитикасуодобрениодкорпорацијскогнајвишегтелазафор­мирањеполитикетакоштоидентификујециљевеуправљањаиприпремапредлогеополитицинаразматрањеиодобравањеглавномуправљачкомтелу.

202 ЕКОНОМИКА

2. Учествује у идентификацији и мерењима.Идентификацијаризикајеможданајтежафункцијаууправљањуризиком.Несамодајетоникадзавршензадатак,већтакођеменаџерзаризикнеможедазнадалијеидентификацијаурађенаисправно,илиданекенеозбиљнеизложеностиризикуод губитканисупредвиђене.Процесидентификацијеризиказахтеваједанширокораспострањенисистеминформисањакојићесигнализиратименаџерузаризикизложеностгубиткузбогновихризикакојисепојављују.Иакоменаџерзаризикиманајвећуодговорностуидентификовањуимерењуризика,спољашњисаветницикаоштојереченораније,сучестозадржаванидапомогнууовојфункцији.

3.Бирање алтернатива за финансирање ризика.Докспречавањегубитакаимерезаконтролумогудаумањевеличинуризика,некиризицићесталноостати,такодаорганизацијаморадабудеизмеђузадржавањаипреносаовихзаостајућихризика.Базираноназнањуиискуствуфинансијскеструктуреорганизације,менаџерзаризикпредлажетехникукојаћесеискориститиилиунекимслучајевимадоносииодлуке.

4. Преговара о висини одштете. Менаџерзаризикморапрводаутврдикаквојеосигурањепотребно,аондадапрегледатржиштеосигурањадабидобионајбољукомбинацију надокнаде и трошкова. Ову функцију обично спроводи агент илиброкер,иакоонанекадможебитиспроведенадиректносаосигуравачем.Уфункцијикуповинеосигурањаменаџерзаризикјезадужензаодабирагентаилиброкера,изаједничкиучествујесаагентомилиброкеромубирањуосигуравача.

5. Управља захтевима. Нагодбеупреговоримасаосигуравачимамогубитиотегнутииупетљанипроцес,посебноуслучајувеликихимовинскихгубитакаилигубитакакојиометајупословање.Собзиромна захтевеообавезамаинакнадамапрема радницима, менаџер за ризик мора да увиди да су наведени поступциадекватни,дасуподешенизахтевинанајбољиодпонуђенихначина,дасерезервередовнопроверавајуитд.Захтевизапојединачноосигурањезахтевајумноговишепажње.Процедурезамене(повратка)уодносунатрећустрануморабитипокренутаиспроведена,атрошковизахтева(истраживање,стручнисведоци,итд.)морајубитиправилноконтролисани.

6. Надгледа администрацију. Ова функција укључује надгледање поступкаодржавањаподатакаувезиризика,каоштосустатистикегубитакаиприручниказауправљањеризиком,надгледањепоступкапродужавањаосигурања.

7. Комуникација са другим менаџерима. Менаџер за ризик комуницира садругимменаџеримаусамојорганизацији,каоисаонимаванорганизације,прекоформалних докумената, као што је управљање ризиком. Ручно, преко писменихкомуникација,икрозличниконтакт.Менаџерзаризикморадаинформишеосталеменаџереообимуосигуравајућегпрограма,тражиинформацијезаидентификацијуосигуравајућегпрограма, тражиинформације заидентификацијуризикаипружипомоћизобластигубитакаитражењапроцедура.

8. Бави се рачуноводством. У многим организацијама са више одељења,менаџер за ризик мора да додели ризик и осигуравајуће обавезе праведно међуцентриматрошкова.Великидеоовефункцијепредстављапроцењивањенаосновуваљанихинформација.

9. Управља функцијама ризика. Многе управљачке дужности менаџераукључују и надгледање уговарачких потврда о осигурању, надгледање истицањаосигурања, помагање правном одељењу у развијању стандарда за наредбе за ку­повину,издавањеузакуп,другихуговораипратећихфункција.

ЕКОНОМИКА 203

10.Надгледа спречавање губитака. Иако менаџери за ризик не могу битиекспертиусвимфазамаспречавањаризика,онитребајудаимајуопштезнањеизовеобластиподржанењиховимсопствениминформацијамаогубицима.Овознањетребадаомогућисвакомменаџерузаризик,даутврдинајбољиупотребљивиметодкоји је већу за спречавање губитака потребан. Најефективнији менаџер за ризикимаруководствонадфункцијомбезбедности,аличакикадасеодвојенаодељењабавеовомфункцијом,менаџерзаризиксаподацимадоступнимогубицимаможедапружикориснуподршку.

11. Управа бенефицијама службеника. Грубо изражено једна трећина одтренутних менаџера у пракси је одговорна за бенефицирање службеника. Некиразматрајуовајдеоуправљањаризиком,алисеосталинеслажу,препирућиседабенефицијеслужбениканисуризик,већтрошакнамернопретпостављензбогци­љева пословања.Међутим већина се слаже да управљање ризиком и управљањебенефицијамазапосленихсуодвојенепрофесионалнеобласти,захтевајућиразличитеврстестручности.

Опсег по коме било који менаџер за ризик има одговорност за свих 11функцијаварираодорганизациједоорганизације.Периодичнипрегледиспроведениод стране Друштва за управљање ризиком и осигурањемоткрила су да су таквеодговорности различите за већину организација.У неким случајевима, менаџеризаризиксутакођеодговорнизаплановеобенефицијамазапосленихслужбеникасобзиромначињеницудасуудругимслучајевимањиховаодговорностограниченанаонеризикекојипредстављајупретњузасамуфирму.

Упркоснаглашавањуулитературиотехникаманеосигуравајућим,каозадр­жавањеисамоосигурање,најраспрострањенијаодговорностменаџера заризик јепреговарањеопокривеностиосигурања.Уствари,вишеоддветрећинеменаџераза ризик у пословима свих величина, преговарање о покривености осигурања јепредстављено као један од главнихњихових одговорности.У супротности, одго­ворностзафинансирањеризикасеповећавасавеличиномфирме.Зафирмесавишеод500милионадолараупродаји,тричетвртинеменаџеразаризикјеодговорнозафинансирањеризика.

Обучавање и класификација менаџера за ризикКојаобукаиискуствоприпремаменаџерезаризикзањихзахтевајућипосао?Менаџеризаризиксуишлиразличитимстазамадоњиховихпозицијаукор­

порацији.Многислужбеницизазапошљавањетраженекогсаискуствомуосигурању,

брокера, компанија или везујуће искуство у управљању ризиком у корпорацији,иако данас неки захтевају и искуство у управљању ризиком у корпоративнојорганизацији.

Другекомпаниједајупозицијунекомсапрофесионалнимискуством–инже­њер,адвокат,књиговођа,аналитичар,итд.Унекимкорпорацијама,нарочитоонимукојимапрограмбенефицијазаслужбеникестаријеододељењазауправљањеризиком,менаџер за ризикможебити специјалиста запрограмбенефиција запослених, саспоредномодговорношћузаимовинуорганизацијеиодговорностзаизложеност.

Честојеменаџерзаризикслужбеникрачуноводстваизброкерскефирмекојијепостављенупозицијууправљањаризиком.Уистовреме,некируководиоциверују

204 ЕКОНОМИКА

даискуствосаосигуравајућимкомпанијамаиброкерскимфирмамамогудастворенежељенепредрасудеувезиосигурања,инекефирмесустогаизбегавалеменаџерезаризикизосигурањаизпољаосигурања.

Вештинеиквалификацијемногостраногменаџеразаризикукорпорацијисуприличноједноставнеилакоихјенавести.

Дабудевештугарантовањукаосвакипрофесионалацупословањусастабилномимовиномиосигуравајућекомпаније,стручњакурачуноводствуиприлагођавањузахтева у свим областима, имајући солидну прошлост у инжењерингу, као и уиндустријскојхигијениидаимајакеосновеумедицинијепрактичнонеопходно.

То се подразумева и пре говорења да менаџер мора бити професионалникњиговођа и добро верзиран у нијансама о управљању новцем и финансирањупредвиђања.Онилионаморајудапоседујуширокоправнообразовање.

Поврх свега тога особа треба да буде одличан писац и говорник, да будепризнаткаојакпреговарач,продавациполитичар.

Билобинемогућепронаћисвеовеквалификацијеу једнојособи.Билокојименаџерзаризикћеиматинекиодовихквалитетаалићеиматиимањакквалитетау некимдругимобластима.Кадаменаџер за ризик лично оскудева са одређенимквалитетима, он или она покушавају да буду селективни у изградњи особља иубацују особе који допуњавају личним квалитетима, или црпи квалитете особљадругиходељењакомпаније.

Менаџер који има мањак правног образовања, на пример, црпи више изправногодељењаикањемунагиње(ослањасе).Наистиначинменаџерсадипломомуинжењерствућесеослонитимањенакомпанијскеинжењеренегоонајменаџеркојиизтеобластиимамањакзнања.

Закључна разматрањаСведоскора,чинилоседанемаразлогадасепреферирабилокојапрошлост.

Зато управљање ризиком обухвата тако много области, практично је немогућепронаћиекспертазасвештојеувезисауправљањемризиком.Збогтогаменаџеризаризиксунагињалидабудуекспертиуједнојпосебнојфазиуправљањаризиком(осигурањеиспречавањегубитка),илиуопштавалибезикаквестручностиубилокојојоспецифичнихподдисцилинаууправљањуризиком.

Са порастом професионалних студија у управљању ризиком, међутим овајпоглед се променио. Иако учење управљања ризиком не покушава да створипрофесионалцекојисустручњациутимобластимауправљањаризиком.

Важније,стварасеконцептуалниоквиркојипомажеубирањуизмеђуалтер­натива управљања ризиком. Укратко, наглашавање у учењу управљања ризикому смислу доношења одлука. Лица обучена у управљању ризиком су недовољноопремљена за организовање, планирање, вођење и контролисање функција зауправљањеризиком.

Уопштено, менаџери за ризик су додељени једном од три одељења у кор­порацији, зависно од историје фирме и развоју у управљању ризиком. У некиморганизацијамаменаџерзаризикјенастаоизфункцијеменаџеразаосигурање,којијепотрадицијирадиоуодељењуфинансијаилиподнадзоромревизора(контролора).

ЕКОНОМИКА 205

У овим компанијама, на управљање ризиком се гледа као на финансијскуфункцију и према томе припада одељењу финансија. У компанијама у којима јеменаџерзаризикнастаоизфункцијеменаџеразауправљањебенефицијамарадника,менаџерзаризикможебитиукадровскојслужби.

На крају, у компанијама где је менаџер за ризик настао из безбедноснефункције,менаџерзаризикћебитидодељенслужби(одељењу)којепотрадицијиводиобезбедоноснидиректор,упроизводномодељењу,тј.производнојслужби.

Већинаменаџераимафинансијскуоријентацију,одговарајућипотпредседникуфинансија,благајникуиликонтролору.Нарастајућејемишљење,међутимкојекажеда менаџер за ризик треба да буде у мање специјализованом одељењу, подносиизвештајпотпредседникуиличакпредседникудабисеилустроваообимкомпанијеуфункцијиуправљањаризиком.

Самомалибројорганизацијамогусебидадопустесталнозапосленогменаџеразаризик,стогавећинаактивностиууправљањуризикомсувршенеодстранеособакојенисупрофесионалнименаџеризаризик.

Некипосматрачизадржавајудаосигуравајућиагентииброкеринемогудапружеобјективансаветоуправљањуризикомзбогсукобаинтересанераздвојнихусистемупровизијапрекокојегсеониуграђују.Алиовајсукобнијенов;постојаојемногогодинаипрофесионалниагентједугобиосвестандастављањеприходаодпровизијеизнадинтересаклијентарезултираудобитнакраткестазе,акоимабилокакведобити.

Каоједанпутподвученелинијекојераздвајајуфирмепофинансијскимуслу­гамасакојимасетржиштесуочава,допустивоједакомерцијалнебанкепостанујошједанизворризикаизмеђуулагањаидругогвидатрговине3.

ЛИТЕРАТУРА

1. Henry Fayol – „Опште и управљање у индустрији“. Ово је енглески преводкњигеоригиналнообјављененафранцуском1916.

2. AdižesI.,„Управљањепроменама«,Прометеј,НовиСад,1994.3. ЋуровићМ.,»БанкарскиМенаџмент«,ЕкономскиинститутБеоград,1995.4. »Изазовименаџментаимаркетингауглобалномокружењу«,Зборникрадова,

ЕкономскифакултетБеоград,1998.5. KenichiOhamae,»Какоразмишљастратег­уметностјапанскогпословања»,ПС

»Грмеч»,Привреднипреглед,Београд,1995.

3 Национални акт о улагању из 1864. године забрањује банкама да се укључују убилокојуактивносткојанијеулагањеиливезанасаулагањем.Банкаманиједозвољенодагарантујуосигурањеидозвољеноимједасеукључеуактивностосигуравајућихагенцијапододређенимизузеткомуодносунаправилооодвајањуулагањаи трговине.Банкама једозвољенодапродају здравственоосигурање,ибанкамау заједницамасапопулацијомодмањеод5000људи једозвољенодауправљајуосигуравајућимагенцијама.1996. годинеуВрховном судуСАД установљено је правило даАкт оНационалном банкарству присвајадржавнезаконе,дазабрањујепродајуосигурањаудруштвенимзаједницамасапопулацијоммањом од 5000 становника. Видети књигу Стефана Бростофа “Врховни суд даје банкамазеленосветло”.

206 ЕКОНОМИКА

ЗАШТИТА ВАЗДУХА У ЗАКОНОДАВСТВУ 1ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ И РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Сажетак Најновији резултати научних истраживања у вези са могућимпоследицама климатских промена указују да ће оне настале, пресвега, негативним антропогеним активностима имати велики утицајнаглобалнуживотнусредину,штоћесветскостановнишвосуочитисамногимозбиљнимпроблемима.ЦиљКонвенцијеуједињенихнацијаопромени климе (TheUnitedNations FrameworkConvention onClimateChange –UNFCCC, даље у тексту –Конвенција) је смањење емисијегасовастакленебаште(GreenhouseGases–GHG),чимебисесмањилозагревањеатмосфереиповећањеглобалнетемпературе,докјеулогаКјотопротокола(даљеутексту–Протокол)прецизирањециљеваКонвенције.Принципзаједничке,алиразличитеодговорностиПротоколазахтеваодбогатихземаљапреузимањевођстваумодификовањутрендоваемисије.ЦиљовихдокуменатајесмањењеконцентрацијеGHGзанајмање5%уодносунанивоемисијеиз1990.године,итоупериодуод2008.до2012.године. Директива Савета ЕУ о интегрисаној превенцији и контролизагађивања(IntegratedPollutionPreventionandControl–IPPC)усвојена1996.године,регулишеспречавањеиконтролузагађењанаинтегрисанначинитакодоприносициљевимаКонвенцијеиПротокола.УСрбијису2004. годинеусвојениЗаконо заштитиживотнесрединеи Закон о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животнесредине.Примена ових закона омогућава интегрални систем заштитеживотнесредине,чимесеобезбеђујеостваривањеправачовеканаживоти развој у здравој животној средини и прописују услови и поступакиздавањаинтегрисане дозволе за постројења и активности, којамогуимати негативан утицај на животну средину, што је законодавствоСрбијеприближилоеколошкомправуЕУ. Кључне речи: ваздух, Закон о заштити животне средине, гасови стаклене баште, Конвенција уједињених нација о промени климе, Кјото протокол, IPPC 1 Рад представља део истраживања на пројектима: „Заштита шумских подручја и

производњаприроднехраненапринципимаодрживогразвоја361006„и„МултифункционалнапољопривредаируралниразвојуфункцијиукључивањаРепубликеСрбијеуЕвропскуунију149007„,којефинансираМинистарствонаукеизаштитеживотнесредине.

СТРУЧНИЧЛАНЦИБојанаБекићДрМирјанаСавићИнститут за економику пољопривреде – Београд

ЕКОНОМИКА 207

Конвенција уједињених нација о промени климеКонвенцијајеодржана1992.годинеуРиоДеЖанеиру.Међу189земаљачла­

ницаКонвенције налази се иСрбија, која је Конвенцију ратификовала 12. марта2001.године.ПоводзаодржавањеКонвенцијејеемисијагасовастакленебаште,којидоводе до повећавања глобалне температуре. Климатска истраживања указују научесталијупојавуекстремнихвременскихпојавакаоштосутоплотниталаси,кишејакогинтензитетаизнадвећегделакопна,поплаве,суше,пожари,клизиштаитд.Вишесенепостављапитањедалипостојеантропогенепроменеклимевећкакосеприлагодитинаклиматскепроменеикакоублажитипоследицеклиматскихпромена.Најновијирезултатинаучнихистраживањаузрокаимогућихпоследицаклиматскихпромена указују да ће климатске промене индуковане антропогеним факторимаимати велики утицај на глобалнуживотну средину и да ће светско становнишвобитисуоченосановимризицимаипритисцима.Нажалост,земљеуразвоју,којесупремаоценинаучникаинајрањивијенанегативнепоследицеклиматскихпромена,већсадасесуочавајусабројнимтешкоћама,какоупроцесуостваривањациљевазаштитеглобалнеклимекаоприродногресурсаифактораодрживогразвоја,такоиупогледуадаптацијенаочекиванеефектеклиматскихпромена.ЦиљКонвенцијејестабилизацијаконцентрацијегасовасаефектомстакленебастеуатмосферипутемглобалнесарадње.

Основни принципи Конвенције су:– заједничкаалииздиференциранаодговорност;– уважавањепотребаиспецифичнихоколностиземаљауразвоју,уговорница

Конвенције;– предострожност;– правоземаља­уговорницаКонвенцијенаодрживиразвој;– сарадњанаунапређењуотвореногмеђународногекономскогтржишта;Ускладусапринципомозаједничкој,алииздиференциранојодговорности,

а посебно одговорности развијених земаља у досадашњем глобалном загревањуатмосфере,јасносуразграниченеобавезеземаљауразвоју,затимземаљасапрелазномекономијом и индустријски развијених земаља (члан 4, 5, 6, 12. Конвенције).Принцип заједничке, али различите одговорности захтева од богатих земаља дапреузмувођствоумодификовањутрендоваемисије.Конвенцијом јеиздвојено36најразвијенијихдржава(међуњимасуиземљеЕУ),којесупредстављенеуАнексуIКонвенције.ПроцентуалнаемисијагасоваАнексаIдржававећајеодемисијеземаљауразвоју,аистесутехнолошкинапреднијеиимајукапацитетеиодговорностизасуочавањесапроменомклиме.

Обавезе Србије као чланице Конвенције:– израда и периодично достављање органима Конвенције националног

катастраемисијаGHG;– спровођењепрограмамеразаублажавањепоследица;– сарадњаутрансферутехнологија,истраживањимаисистематскимосмат­

рањимаиразмениподатака;

208 ЕКОНОМИКА

– сарадњауприпремимераадаптацијеизаштитиподручјаизложенихсуши,поплавама,каоизаштитиводнихресурса;

– укључивањепроценепоследицаклиматскихпроменауодговарајућенаци­оналнестратегије;

– сарадњауобластиобразовања,обукеијачањасвести;

Права Србије као чланице Конвенције:– право на финансијску подршку из Глобалног фонда за животну средину

(GlobalEnvironmentFacility–GEF);– правоконкурисањазадоделуфинансијскеподршкепутембилатералнихи

мултилатералнихаранжмана;– праводаучествујеурадуконститутивнихтелаиорганаКонвенцијеузфи­

нансијскуподршку;СваказемљауразвојууговорницаКонвенције,можесеубилокомтренутку

укључитиулистуАнексаIКонвенцијеитимепреузетиобавезеупогледусмањи­вањасвојихнационалнихемисијаGHG.

ЗемљекандидатизаукључивањеуЕвропскуунијупреузимајуистеобавезекаоичланицеЕУ,односноуговорницеКонвенције.

Кјото протоколПротоколједонетујапанскомградуКјотудецембра1997.годинеидоданас

гајератификовало144државаукључујућиичланицеЕУ.ПротоколпојачавациљевеКонвенцијеипредстављаразвијенимдржавамаидржавамаутранзицијиобавезе,којеморајуизвршитиуобластиемисијеGHG.ЦиљПротоколајесмањењеемисијегасовасаефектомстакленебаштезанајмање5%уодносунанивоемисијеиз1990.годинеитоупериодуод2008до2012.године.ЕУимаобавезудасмањиемисијузаоко8%уодносуна1990.годину.ПремапроценамаЕвропскекомисијеценаостварењаизносаможебитимањаод0.06%брутонационалногпроизводапројектованог за2010.годину,уколикосеусвојинајефикаснијаполитика.Протоколомсудефинисанатрифлексибилнамеханизма,којаомогућавајусмањењеемисијеGHG:

– заједничкаимплементација (Joint implementation­JI )дефинисаначланом4.Протокола­богатедржаве(АнексIдржаве)могудаприменепројекте,којимасесмањујеемисијаGHGудругимАнексIземљама,адарачунајујединицесмањењаемисијекаосопстевнирезултат;

– механизамчистог развоја (CleanDevelopmentMechanism–CDM) дефи­нисане чланом 6.Протокола омогућује индустријски развијеним земљама и дру­гимземљамасалистеизАнексаIКонвенциједаизвршеимплементацијупројеката,којимасередукујуемисијегасовасаефектомстакленебаштеуземљамауразвоју,при чему сертификоване износе редукције емисија генерисане таквим пројектоммогуприписатииспуњавањуделасвојихобавезаупогледусмањењаемисија(сер­тификованиизноссеодузимаодквотеиндустријскеземљекаоинвеститорачистогразвојаидодајеквотинационалнихемисијаземљеуразвоју,којајеуCDMпројектупрималацчистетехнологије.Тимесеземљауразвојупрактичнозадужуједодатнимквотамаемисија,којећеубудућностиморатидасмањује);

ЕКОНОМИКА 209

– међународна трговина емисијама (International EmissionTrading –ET) де­финисаначланом17.Протокола­АнексIдржавемогудапренесуједандеоемисијаизрасподељеногизносанадругеАнексIдржаве,којимајетежедаиспунеобавезе.Уколикодржаванеуспедаиспуниемисионециљеветокомпрвогпериода,удругомпериодуморадаиспунизаосталуобавезууз30%казненихпоена;

Системтрговинеемисијамазапочеоје1. јануара2005.године.Максималниизнос емисија, који стране уговорнице могу емитовати у току првог периода суозначени или расподељени износ. Протоколом су дате мере, које могу помоћи усмањењунагативногантропогеногутицаја.Најразвијениједржавемогудасмањетрошковеиспуњењасвојихобавезасмањењемемисијеусвојојземљиилиповећањемотклањањаемисијеудругојземљигдејетојефтиније.Притомеонеморајудоказатидајеупотребаовихмеханизамасамодопунапостојећимактивностимаусопственојземљи.

GHGкојисуобухваћениПротоколомичијаемисијаморадасесмањису:– угљендиоксид(CO2);– метан(CH4);– азотоксид(Н2О);– хидрофлоркарбони(HFC);– перфлоркарбони(PFC);– сулфорхексафлорид(SF6);Сврхамеханизмачистогразвојаједапомогнеземљама,којенисуобухваћене

Анексом I, постизање одрживог развоја, али и земљама наведеним у Анексу Iиспуњавањеобавезаограничењаисмањењаколичинеемисија.

Верификовано смањење емисија GHG, које се постиже имплементацијомCDMпројекта,дајесеувидусертификатасмањењаемисије(certifiedemissionreduc­tions–CERs),којипредстављајустандардизованекредитесмањенаемисивностиGHG.Могусекуповатиипродаватинаглобалномтржишту,каоидепоноватизабудућепотребе.

CDM је једини флексибилни механизам Протокола, којим је дозвољенасарадњаизмеђудржавауразвоју(Не­АнексI)иразвијенихдржава(АнексI).CDMпројектисупотпуноилиделимичнофинансираниодстранеАнексIдржавечимеонасебиобезбеђујеткз.кредитеодносносертификованосмањењеемисија­CERs.

Користи,којеземљеуразвоју(Не­АнексIдржаве)могуиматисарадњомсабогатимземљамауовојобластисуследеће:

– новиизворстранихинвестиција;– трансферноветехнологијеиекспертизе;– отварањеновихраднихместа;– развојинфраструктуре;– смањењеувозаенергенатаиелектричнеенергије;Користикојеимајубогате(АнексIдржаве)изсарадњесасиромашнимземљама

уовојобластису:– смањење трошкова потребних за извршавање мера ублажавања емисије

GHG;– већафлексибилностуиспуњавањусвојихобавеза;

210 ЕКОНОМИКА

– отварањетржиштазановеинапреднетехнологије;– новеинвестиционемогућности;ПредусловизаучествовањеуМеханизмучистогразвојазадржавеуразвоју

су:– добровољноучествовање;– ратификацијаКонвенције;– ратификацијаПротокола;– државамораизабратисвојенационалнотело(DesignatedNationalAuthority

–DNA),којеимаулогудаидентификујеприоритетнепројектеидефинишеупустваза извођење поступка одобрења пројекта, одређује критеријуме за дефинисањеодрживогразвојауоквируCDMпројекта,елаборираекономски,социјални,техничкииеколошкипојам„additionality„,дефинишевременскероковезаодобрењепројекатаиуспостављапроцедуре,елаборираупутствазаконсултовањеучесникаупројектуинатекућојосновиуспостављадијалогсаиндустријом;

Предуслови,којеморајуиспуњаватиАнексIдржавесу:– правилноизрачунатеирегистрованеемисијеGHG;– успостављеннационалнирачуноводственисистемзаGHG;– формиранНационалнирегистар;– достављеннационалниGHGинвентарUNFCC­u;Ефекатсмањенаемисијајеглобални,анерегионалниилилокални.Изтограз­

логанијеважногдесенапланетиостварујесмањењеемисијауциљуублажавањаклиматскихпромена.Затоједозвољенатрговинаемисијаванграницаједнедржавекакобисеповећалафлексибилностисмањилитрошковиреализацијесмањењаеми­сијаGHG.

Дабидржавеуразвојуучествовалеумеханизмучистогразвоја,њиховевладетребадаратификујуПротоколидаформирајуНационалнотело,којећенадгледатиCDMактивностиудржави.

Маракешким споразумом из 2001. године основан јеФонд за адаптацију уоквируGлобалногфондазаживотнусредину(GlobalEnvironmentFacility–GEF)изкогабисефинансираликонкретнипројектиипрограмиадаптацијеуземљамауразвоју,уговорницамаПротокола.

СобзиромданајвећисветскиемитерGHG,Сједињенеамеричкедржаве,алиниАустралија, нису ратификовалеПротокол, потпун успех предложенихмера засмањење емисије, које се већ и примењују у великом броју држава, доводи се упитање.

Директива Савета ЕУ о интегрисаној превенцији и контроли загађивања (IppC)

IPPCрегулишеспречавањеиконтролузагађењанаинтегрисанначин.Мерекојима сепостижеинтегрисанприступ спречавањаи контроле загађењаживотнесрединесу:рационалноуправљањенационалнимресурсимаускладусапринципомзагађивач плаћа, деловање на изворе загађења смањењем емисија у складу саграничнимвредностима,дефинисањеграничнихвредностиемисијанабазипримененајбољихтехника(BestAvailableTechniques–BAT),узимајућиуобзиртехничке

ЕКОНОМИКА 211

карактеристикепостројења,њиховулокацијуистањеживотнесрединеуоколинипостојењаиразвојпроцесаразменеинформацијаизмеђуземаљауциљуунапређењаи примене BAT­a. Директивом је предвиђен поступак издавања интегрисанихдозволазарадиндустријскихидругихинсталација,атакођеимере,којесеосносенаотпад.Заспровођењеоведирективебићепотребноприлагођавање,заменапачакизатварањечитавогнизапогонасобзиромдасуодређенивеомависокистандардизаштите.ОвомдирективомсепредвиђаиздавањеинтегрисанедозволенадлежнихвластидржавачланицаЕУ,какозапостројењакојаћесетекградити,такоизавећпостојећа.Овадозволаморабитизаснованананајбољимдоступнимтехникама,којесудефинисанечланом2.IPPCдирективе.Приликомиздавањадозволеморајусеузетиуобзирсвиаспектизагађивањаживотнесредине.Директивапредвиђаислободанприступ информацијама, које се тичу издавања дозвола као и учешће јавности упоступкуодлучивања.ОвомДирективомпредвиђеноједачланицеЕУурокуод11година,почевшиод1996.године,прилагодесвојаиндустријскапостројењањенимодредбама.ЗаземљекандидатезачланствоуЕУовајрокможебитиидужи.

Да би сеДиректива применила уСрбији мора се извршити хармонизацијадомаћег еколошког законодавства са европским. Примену Директиве отежаћечињеница да многа постројења имају стару технологију (нарочито хемијскаиндустрија),којућетешкобитиприлагодитиBAT­u.

ДирективеЕУодзначајазазаштитуваздухасу:– Директива94/63/ЕЦ­односисенаконтролуемисијеволатилакаорезултата

складиштењагориваињеговедистрибуцијеодтерминаладопумпнестанице;– Директива 96/61/ЕЦ­односи се на интегрисано спречавање и контролу

загађења;– Директива1999/13/ЕЦ–односисенаограничавањеемисијеволатилазбог

употребеорганскихрастварачауодредјенимактивностимаиинсталацијама;– Директива1999/32/ЕЦ­односисенаограничењемасеногуделасумпорау

течнимгоривима;– Директива2000/76/ЕЦоинсинерацијиотпада;– Директива2001/81/ЕЦ­односисенасмањењеемисијапојединихзагађујућих

материја доношењем националних квота емисија ( максималних вредности) занаведенекомпоненте;

– Директива 2003/87/ЕЦ којом се успоставља шема за дозвољени обимемисијегасовастакленебаштеунутарЕУсациљемафирмацијесмањењаемисијагасовастакленебаштенаекономскиприхватљивначин;

– Директива 2004/42/ЕЦ о ограничавању емисије волатила због употребеорганскихрастварачаудекоративнимбојама;

Преглед законске регулативе у области заштите ваздуха у Републици Србији

Први закон, који се односио искључиво на заштиту ваздуха у Србији биоје Закон о заштити од загађивања ваздуха донет 1973. године. Неколико годинакасније на основу овог закона сачињен је Правилник о максимално дозвољеним

212 ЕКОНОМИКА

концентрацијамаштетнихматерија у ваздухуоколине.Данас је у примениЗаконо заштити животне средине, који представља законски оквир којим се регулишеобластзаштитеживотнесредине.

Законозаштитиживотнесредине,усвојен2004.године,омогућаваинтегралнисистем заштите животне средине, чиме се обезбеђује остваривање права човекана живот и развој у здравој средини и уравнотежен однос привредног развоја иживотне средине у Србији. Овим Законом дефинишу се појмови од значаја зауправљење ваздухом – катастар загађивача, активност, која утиче на животнусредину,постројење,загађивањеживотнесредине,загађивач,загађујућематерије,деградацијаживотнесредине,емисијаиимисија.Начелоодговорностизагађивачакаоиначело„загађивачплаћа„одвеликесуважностиупогледузаштитеваздухаодзагађења,адефинисанисучланом9.овогзакона.Систематскопраћењеквалитетаваздуха,каоипредузимањенеопходнихмеразасмањењеемисија,доприносиочувањуквалитета ваздуха, што директно утиче на здравље људи. У Србији се утврђујустандарди квалитета животне средине и стандарди емисије, односно граничневредности имисије и емисије загађујућих материја у ваздух, воду и земљиште,укључујућииемисијуизмобилнихизворазагађивања.ГраничневредностиемисијазагађујућихматеријанаместуиспуштањауживотнусрединукаоинивоеимисијезагађујућихматеријаутврђујеВлада.Изградњаирадпостројењавршисесамоакосуиспуњенипрописанистандардиемисијеиимисије,опремеиуређаја,којимасесмањујеилиспречаваемисијазагађујућихматеријаиобезбеђујеочувањеоколине,односно,акосупредузетемереирадњезаобезбеђивањепрописанихусловазаштитеживотнесредине.Загађујућематерије,којесеиспуштајууваздухнесмејубитиуконцентрацијамаизнадпрописанихграничнихвредности.Превознасредства,којасепроизводеипуштајуупрометморајудаиспуњавајуусловеупогледуемисијезамобилнеизворезагађивања.РадипостепенеприменестандардаемисијаиимисијаВладаможенаодређеновремедаограничирадпостројењаиобављањеактивностина одређеном подручју. Планирање и управљање заштитом животне срединеобезбеђујесеспровођењемНационалногПрограмазаштитеживотнесредине,којидоносиНародна скупштина за период од најмање 10 година. Законом о заштитиживотне средине прописује се обавеза мониторинга стања животне средине каои мониторинг загађивача. Мониторинг животне средине врши се систематскиммерењемодређенихпараметара,одстранеовлашћенеорганизације,којаиспитујеиндикаторестањаизагађењаживотнесредине.

Правноифизичколице,власник,односно,корисникпостројења,којепред­стављаизворемисијаизагађивањаживотнесредине,дужноједаускладусаЗакономпреконадлежногоргана,организацијеилиовлашћенеорганизације:

– обављамониторингемисије;– обезбеђује метеоролошка мерења за велике индустријске комплексе или

објектеодпосебногзначајазаСрбију;– учествујеутрошковимамерењаимисијеузониутицаја;– пратиидругеутицајесвојеактивностинастањеживотнесредине;Радипраћењаквалитативнихиквантитативнихпроменауживотнојсрединии

предузимањамеразаштитеводисеинтегралникатастарзагађивача.2004.годинеусвојенјеЗаконоинтегрисаномспречавањуиконтролизагађи­

вањаживотне средине.Овај закон је значајан са аспекта заштите ваздуха, јер сењимеуређујуусловиипоступакиздавањаинтегрисанедозволезапостројењеиак­

ЕКОНОМИКА 213

тивности, којамогуиматинегативанутицајнаживотну средину.Премачлану3.овогаЗаконаосновнаначелаинтегрисаногспречавањаиконтролезагађивањасуна­чела:предострожности,интегрисаностиикоординације,одрживогразвоја,хијерар­хијеуправљањаотпадом,„загађивачплаћа«ијавности.Преманачелу„загађивачплаћа«загађивачморадасноситрошковепоследицасвојихактивности,односно,трошковенасталеугрожавањемживотнесредине,којиукључујутрошковезаугро­жавањеиризикпоживотнусрединукаоитрошковеукљањањаштетенанетежи­вотнојсредини,односновраћањалокацијеузадовољавајућестањеживотнесрединепослезатварањапостројењаилипрестанкаобављањаактивности.Зарадновихипостојећихпостројења,којамогуиматинегативнеутицајеназдрављељудиижи­вотнусредину,прибављасеинтегрисанадозволадабисеобезбедилоспречавањезагађивањаживотнесредине.

ИстегодинедонетисуиЗаконостратешкојпроцениутицајанаживотнусре­динуиЗаконопроцениутицајанаживотнусредину.Стратешкапроценаутицајанаживотнусрединувршисезапланове,програмеиосновеуобластипросторногиурбанистичкогпланирањаиликоришћењаземљишта,пољопривреде,шумарства,рибарства, ловства, енергетике, индустрије, саобраћаја, управљања отпадом, уп­рављањаводама,телекомуникација,туризма,инфраструктурнихсистема,заштитеприродних добара, биљног и животињског света и њихових станишта. Проценаутицајанаживотнусрединувршисе запројектекојисепланирајуиреализујуупростору,укључујућипроменетехнологије,реконструкцију,проширењекапацитетаилипрестанакарада,којимогудовестидозначајногзагађивањаживотнесрединеилипредстављајуризикпоздравље.Проценаутицајапројектанаживотнусрединуобухватапројектеизобластииндустријерударства,енергетике,саобраћаја,туризма,пољопривреде,шумарства,водопривредеикомуналнихвредности,каоизасвепро­јекте,којисепланирајуназаштићеномприродномдобруиузаштићенојоколининепокретногкултурногдобра.Проценаутицајанаживотнусрединујесаставнидеотехничкедокументацијебезкојегсенеможеприступитиизвођењупројекта.

Правилникомограничнимвредностимаемисије,начинуироковимамерењаиевидентирањаподатакаиз1997.године,којијеупримени,одређујусеграничневредностиштетнихиопаснихматеријауваздухунаместуизворазагађивањакаоиначинироковимерењаиприкупљањаподатакаоизвршениммерењимаемисије.

Правилникрегулише:– врстештетнихиопаснихзагађујућихкомпоненатаподељенихупеткласа

закојесудатеграничневредностиемисијеприодређеноммасеномпротоку;– граничневредностиемисијезаодређеневрстеложишта;– граничневредностиемисијезаодређеневрстеиндустријскихпостројења;– начинмерењаемисија;Подопаснимиштетнимматеријамаподразумевајусе:канцерогенематерије,

укупнепрашкастематерије,прашкастенеорганскематерије,неорганскаједињењауобликуаеросола,пареилигасаиорганскаједињења.

Загађивач свако прекорачење граничних вредности емисијемора пријавитинадлежниморганима.НачиниврстемерењапрописанасуПравилникомограничнимвредностимаемисије,начинуироковимамерењаиевидентирањаподатака.

214 ЕКОНОМИКА

Правилникограничнимвредностима,методамамерењаимисије,критеријумаза успостављање мерних места и евиденцији података, усвојен 1992. године,прописујенајвишидозвољенинивоконцентрацијезагађујућихматеријауваздуху.

Загађујућематеријезакојесевршисистематскопраћењесу:– неорганске материје (сумпордиоксид, чађ, суспендоване честице, азот­

диоксид, приземни озон, угљенмоноксид, хлорводоник, хлор, флуорводоник,амонијак,водониксулфид);

– таложнематеријеизваздуха;– тешкиметалиусуспендованимчестицама(калијум,манган,олово,жива);– органскематерије (угљенсулфид, стрирен, тетрахлоретилен, толуен,фор­

малдехид,1,2дихлоретан,акролеин);– концентроване материје (акрилонитрил, арсен, бензен, хром (шесто­

валентни), никл, полициклични ароматични угљоводоници, винилхлорид, азбест,етиленхлорид,диоксин(2,3,7,8тетрахлор­дибензодиоксин));

Гранична вредност имисије одређује се посебно за насељена, а посебно заненастањенаирекреативнаместа.

2005.годинедонетесудвеУредбеодзначајазазаштитуваздухауСрбији:– Уредба о критеријумима за одређивање најбољих доступних техника, за

применустандардаквалитета,каоизаодређивањеграничнихвредностиемисијауинтегрисанојдозволи;

– УредбаоутврђивањуЛистепројекатазакојејеобавезнапроценаутицајаиЛистепројекатазакојесеможезахтеватипроценаутицајанаживотнусредину;

Критеријумизаутврђивањенајбољихдоступнихтехниказарадпостројењаиобављањеактивностизакојесеиздајеинтегрисанадозволасу,пресвега,техничкекарактеристикепостројења.

УредбаоутврђивањуПрограмаконтролеквалитетаваздухау2006./2007.го­динидонетаје2006.ОваУредбапрописујеконтролуквалитетаваздуха,којаобухватасистематскопраћењеимисије,праћењеутицајазагађеногваздуханаздрављељуди,животну средину и климу као и извештавање о резултатима мерења и праћењаутицајазагађеногвазуханаздрављељуди,животнусрединуиклиму.Систематскамерењаимисијевршесенаосновнојилокалнојмрежиметеоролошкихстаницазамерењеимисије.

ЛИТЕРАТУРА

1. CouncilDirective96/61/ECconcerningintegratedpollutionpreventionandcontrol(IPPC)­OJL257/10/10/1996,pp.0026­0040.

2. ПреводДирективеу:EUDirectivesinFocus,EditedbyDr.СлавкоБогдановић,REC­CountryOfficeYugoslavia,FINNCONSULTOy,Scandaia­consultNaturaAB,MinistryforProtectionofNaturalResurcesandEnvironmentoftheRepublicofSer­bia,NoviSad,2002.

3. ПредлогДирективеЕвропскогпарламентаисаветакојомсеомогућујеучешћејавности у изради нацрта одређених планова и програма који се односе наживотнусрединуикојомсемењајуидопуњујудирективеСавета85/337EECi96/61EC.Видетипреводовогпредлогау:EUDirectivesinFocus,EditedbyDr.

ЕКОНОМИКА 215

СлавкоБогдановић,REC­CountryOfficeYugoslavia,FINNCONSULTOy,Scan­daia­consultNaturaAB,MinistryforProtectionofNaturalResurcesandEnviron­mentoftheRepublicofSerbia,NoviSad,2002.

4. Закон о заштити од загађивања ваздуха („Службени гл. РС“ бр. 8/1973,33/1977)

5. Правилник о максимално дозвољеним концентрацијама штетних материја уваздухуоколине(„Службенигл.РС“бр.31/1977)

6.Законозаштитиживотнесредине(„Службенигл.РС„,бр.135/2004)7. Законоинтегрисаномспречавањуиконтроли загађивањаживотнесредине (

„Службенигл.РС„,бр.135/2004)8. Законостратешкојпроцениутицајанаживотнусредину(„Службенигл.РС“

бр.135/2004)9. Законопроцениутицајанаживотнусредину(„Службенигл.РС“бр.135/2004)10. Уредбаокритеријумимазаодређивањенајбољихдоступнихтехника,запри­

менустандардаквалитета,каоизаодређивањеграничнихвредностиемисијауинтегрисанојдозволи(«Службенигл.РС«,бр.84/2005)

11. УредбаоутврђивањуЛистепројекатазакојејеобавезнапроценаутицајаиЛис­те пројеката за које се може захтевати процена утицаја наживотну средину(«Службенигл.РС«,бр.84/05)

12. Уредба о утврђивању Програма контроле квалитета ваздуха у Србији за2006/2007годину(«Службенигл.РС«,бр.23/2006)

13. Правилник о граничним вредностима емисије, начину и роковимамерења иевидентирањаподатака(«Службенигл.РС«,бр.30/97)

14. Правилникограничнимвредностима,методамамерењаимисије,критеријумазауспостављањемернихместаиевиденцијиподатака(«Службенигл.РС«,бр.54/92)

15. СавићМирјана,БекићБојана:«ЖивотнасрединаузаконодавствуЕУиРС«,Економикапољопривреде,тематскиброј,Београд2006.

16. СпасоваДаница:„Климатскепромене“часописИнфофокус,2003.16. http://www.rec.org.yu17. http://europa.eu.int/eur­lex/en/index.html18. http://cdm.unfccc.int/methodologies