Стари век је историјски период који је почео око 3000. године пре наше ере проналаском првог писма, а завршио се у 5. веку наше ере падом Западног римског царства.

Старе цивилизације које представљају исходиште европске културе развиле су се на подручју старог Блиског истока и у средоземном базену.(изрека: Медитеран је пупак света!)

КOЛЕВКЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

– Homo sapiens пре 40 000 г. пре Христа.– Први остаци културе стари тек 5000 г. п. н. е.

• Месопотамија (Ирак)• Долина реке Нил (Египат)• Долина реке Инд (Пакистан)• Долина Жуте реке (Кина)• Ускршња острва (Папа Нуи), Мексико (Маје), Крит

Најстарије познате цивилизације које су оставиле сачуване књижевне споменике, развиле су се поречју Нила → египатска цивилизација и у међуречју Еуфрата и Тигра → месопотамска цивилизација. Између та два плодна подручја вековима су се кретала јеврејска племена, која су у додиру са овим народима изградила богато наслеђе хебрејске књижевности. Њен врхунац је Библија.

Током периода првог миленијума тежиште цивилизацијског напретка прелази на културе медитеранске Европе, старе Грке и Римљане. Период у коме су доминирале хеленска (грчка) и римска цивилизација, односно последњи векови старе ере и први векови након Христовог рођења обично се називају антика или класична Грчка.

ЕГИПАТСКА ЦИВИЛИЗАЦИЈА

Староегипатска цивилизација је развила специфично државно уређење, религију, архитектуру, писмо и уметност. О богатој и напредној историји Египта сведоче бројни историјски споменици. За време IV династије започела је градња пирамида. Најпознатије су у Гизи: Кеопсова, Кефренова и Микеринова. Највећа је Кеопсова, сврстана у седам светских чуда. Претече пирамида биле су гробнице без пирамидалних врхова, тзв. мастабе.Међу најзначајнијим достигнућима која се први пут срећу у Египту, јесу: проналазак стакла, хартије, мастила, лана, календара, часовника, геометрије и азбуке.

Корени египатске књижевности падају између 25. и 23. в. п. н. е. Процват књижевности се везује за раздобље од 23. до 21. в. пре Христа.

Текстови су мотивисани религијом и настали су за потребе верских обреда.

Стваралаштво чине:• Текстови пирамида• Текстови саркофага• Књига мртвих• Химне (Нилу; Атону,богу Сунца)• Тужбалице• Приче

КЊИГА МРТВИХ представља збирку мудрих поука и бајалица на папирусу. Полагана је уз покојника у гробницу како би му омогућила прелазак у други свет и обезбедила вечни живот.

Познате су мудре поруке Птахотепа о управљању и владању, говорништву, љубави, пријатељству, породици... Великим вођама саветује да моћ стичу знањем и отменим говором, младе упућује да уважавају ауторитете. Према Птахотепу, човеку највећу снагу даје умеће говора и говор је по њему моћнији од било какве борбе.

Хијероглифско писмо је сликовно писмо које је трајало до 3. в. н. е. То је писмо у коме се нека реч пише употребом слике.

Дешифровао га је 1822. Шамполион. Египћани су хијероглифе назвали речима бога. Садржало је око 1000 симбола.

СУМЕРСКО-ВАВИЛОНСКА КЊИЖЕВНОСТ

Развија се на тлу Месопотамије.Најпре се јавља сумерска књижевност.

Град Урук: највећи град, 3000 г. п. н. е; блатне опеке с украсном керамиком, храм и опсерваторија као средиште

Сумерци

Почетак 4000 г. п.н.е. Непознат долазак.Тајанствено порекло фасцинантног знањаДостигнућа: астрономија, физика, оптика, календар...

Сумерци су нападнути око 2370. г.п.н.е.

Ствара се сумерско-акадска цивилизација.

Око 1950. п.н.е. Сумерци су се стопили са другим цивилизацијама.Формирање вавилонске и асирске државе.

Гашење сумерске и процват асирске, тј. вавилонске књижевности.

У погледу садржине и форме оне чине једну целину.Сумерци, Асирци и Вавилонци имају једну културну и религијску основу.

Асирци

Север долине између Еуфрата и Тигра.Велико царство од Египта до Средоземног мора.

Најпознатији владар Асурбанипал, престоница Нинива, трговачко и војно средиште

Пропаст Асирског царства VII в. пре Христа (Персијанци)

Асурбанипал је у 7. в. п.н.е. основао велику библиотеку у Ниниви, престоници Асирије. Пронађена је у рушевинама, седам метара испод земље 1850.

Наредио је да се целокупно знање тога времена запише или поново препише на глинене плочице и стави у библиотеку. То је била највећа библиотека тога времена; садржала је око 220 000 плочица.

Југ долине између Еуфрата и Тигра

Град Вавилон, божја врата, Хамураби

Врхунац и убрзо пропаст VI век пре Христа

Имиграције, космополитски град, културно средиште

Вавилонско царство

Вавилонска кула

Имала је седам спратова, била је висока 91 метар.У њу је уграђено 85 милиона опека.Споља је била украшена брушеним тамноплавим плочама и златом.

Вавилонска кула Питера Бројгела Старијег

КЊИЖЕВНЕ ВРСТЕ:

• Епови (Гилгамеш, Енума Елиш)• Химне • Елегије• Погребне песме• Плачеви• Басне• Шаљиве и сатиричне песме

ПИСМО

Сумерци су створили клинасто писмо.Текстови су исписивани на глиненим плочицама. Ово сликовно писмо имало је око 1500 знакова.Од другог миленијума се користи као церемонијално, религијско, књижевно и научно писмо Месопотаније до 1. в.н.е.У школама где су се обучавали писари, настава се заснивала на преписивању сумерских и асирских текстова. Тако су писари састављали своје личне приручне збирке текстова. Све до 11. века п.н.е. то су биле једине библиотеке.

ДРЕВНЕ КУЛТУРЕ СРЕДЊЕГ И ДАЛЕКОГ ИСТОКА

– Око реке Инд (данашњи Пакистан)– Нема довољно остатака, касно сазнање у Европи, донели Арапи продором у средњем веку– Прве пронађене културе око 2300. г. пре Христа– Књижевно наслеђе је остварено на санскриту, индоевропском језику који је као говорни језик нестао око 6. в. п. н. е.

– Најстарија и најобимнија збирка јесте Ригведа, у десет књига, са више од 1000 химни боговима, којима су касније додавани прозни коментари и обредни прописи.

ВЕДЕ – најстарији записи индијске књижевности

– Свете књиге коришћење у литургијским обредима браманизма

– Садрже молитве, химне, обредне песме– Настајале су вековним скупљањем предања (од 1500. г. пре Христа)

Велики епови:

Рамајана еп настао између 4. в. п. н. е. и 2. в. после Христаима одлике пустоловног жанра – фантастичне мотиве; пун је дубоких мисли и нежних осећања

Махабхарата

– настајао осам векова, од 4. в. п. н. е. до 4. в. п. н. е. – 400 000 стихова, 20 пута већи од Илијаде и Одисеје заједно– у знаку је јуначког песништва и војничке традиције

ПАНЧАТАНТРА – најстарија прозна књижевностСастављена од пет књига поучних прича и басни, на крају поука у стиховима, веома популарна

Стари Кинези створили су врло рано сложено сликовно писмо (најстарији записи потичу из 18. в. пре Христа)Прва значајна дела – пет класичних књига потичу од мудраца, филозофа и песника Конфуција

ШИ КИНГ – збирка старе кинеске лирике (од 9. до 6. в. пре Христа)Садржи преко 300 песама различитих тема и жанрова

Значајно место заузимају филозофске књиге, а најзначајнија је Тао те кинг и приписује се мудрацу званом Лао Це (Стари учитељ)