1

См

јерн

ице

за п

рехр

амбе

не а

дити

ве у

хра

ни з

а до

јенч

ад и

мал

у дј

ецу

Агенција за безбједност хране Босне И Херцеговине

Смјернице за прехрамбене адитиве у

храни за дојенчад и малу дјецу

Смјернице за употребу прехрамбених адитива су информативног карактера и израђене су као појашњење

сета правилника о прехрамбеним адитивима и не могу се користити као мјеродавне за тумачење прописа о адитивима.

2

См

јерн

ице

за п

рехр

амбе

не а

дити

ве у

хра

ни з

а до

јенч

ад и

мал

у дј

ецу Смјернице за прехрамбене адитиве у храни

за дојенчад и малу дјецу

Издавач: Савјет министара Босне и ХерцеговинеАгенција за безбједност хранеДр. Анте Старчевића бб, 88000 МостарЕ-mail: agencija@fsa.gov.baWeb: www.fsa.gov.ba

Аутори:Доц. др сци. Сејад Мачкић Доц. др сци Нихада АхметовићМаида Мујкић, др.вет.мед.

Лектор:Александра Агиничић

Дизајн, прелом, штампаИЦ штампарија д.о.о. Мостар

Тираж:1500 примјерака

Мостар, 2010. године

3

См

јерн

ице

за п

рехр

амбе

не а

дити

ве у

хра

ни з

а до

јенч

ад и

мал

у дј

ецуДефиниција

Према дефиницији Codex Alimentarius, ‘’прехрамбени адитиви’’ су супстанце које се, без обзира на њихову храњиву вриједност, не користе као намирнице, нити представљају карактеристичне састојке намирница, али се из технолошких разлога намјерно додају прехрамбеним производима током производње, прераде, припреме, обраде, паковања, транспорта или чувања, при чему, директно или индиректно, постају састојци прехрамбених производа или на други начин утичу на својства тих производа.

Правилник о употреби прехрамбених адитива намијењених за исхрану људи (‘’Службени гласник БиХ’’, број 83/08) дефинише ‘’прехрамбени адитив’’ као сваку материју познатог хемијског састава која се уобичајено не употребљава као храна сама за себе, нити је типичан састојак хране, без обзира на прехрамбену вриједност, а додаје се намјенски ради технолошких и органолептичких својстава хране у технолошком поступку производње, током припреме, обраде, дораде, прераде, обликовања, паковања, транспорта и чувања, што доводи или се може очекивати да доведе до тога да он сам или његов секундарни производ директно или индиректно постаје састојак те хране.

Употреба адитива у прехрамбеној индустрији из технолошких и економских разлога има своју оправданост. Пораст броја становника и повећане потребе за храном широм свијета захтијевају да се дио прехрамбених производа преради

и сачува извјесно вријеме. Употреба адитива је неопходна и за превођење сировина у технолошки одговарајући стабилан облик (емулзије, суспензије). Увођење вјештачких заслађивача омогућило је производњу производа који су по саставу и биолошком саставу прилагођени потребама појединих популационих група (нпр. дијабетичари). Нажалост, адитиви се често неоправдано користе у производњи намирница гдје њихово додавање није неопходно. У посљедњих стотину година уведено је на хиљаде супстанци које се користе као прехрамбени адитиви.

4

См

јерн

ице

за п

рехр

амбе

не а

дити

ве у

хра

ни з

а до

јенч

ад и

мал

у дј

ецу Историјат употребе адитива

Ради чувања хране и побољшања органолептичких својстава хране људи су још у временима из којих нема писаних записа користили разна средства. У бронзано доба користили су разна средства као што су: со за сољење, дим за конзервисање меса, ензиме у производњи хљеба, сирева, вина и пива. У приобалним подручјима прачовјек је намакао храну у морској води, посебно месо и пилетину, ради конзервисања и побољшања укуса, а знао је и да велике количине шећера могу помоћи очувању плодова. У старом Египту, прије више од 3.000 година, риба под називом малука подвргавана је поступку ферментације у сврху конзервисања. Сачувани су кулинарски рецепти који показују да су стари Египћани користили велики број зачина и боја за бојење намирница, а један од првих писаних трагова употребе боја је обојени бомбон khad. Користили су сумпор, шалитру, иловачу, пепео биљака, креду, креч, алге, биљне екстракте и др. Постоје записи из времена грчко-римског царства 300 година п.н.е. о производњи конзервисаног сира на начин и према поступцима који одговарају данашњој производњи топљених сирева. Природни биљни екстракти за бојење намирница били су познати још у античко доба. Историја коришћења вјештачких боја је дуга и неславна. Године 1867. за бојење слаткиша коришћени су токсични олово-хромат, олово-оксид и бакар-арсенит. Наполеонови ратови подстакли су тражење начина конзервисања меса и других јела у сврху исхране већег броја људи залихама хране која се могла дуже времена сигурно чувати и транспортовати на веће удаљености. Почетак употребе антиоксиданса и синергиста датира из 1942. године, због потребе да се сачувају од ужеглости веће количине масти и производа од масти.

Нови поглед на конзервисање намирница настао је када је Луј Пастер открио узроке врења и кварења намирница и који је на основу научних експеримената увео пастеризацију као успјешну методу конзервисања намирница која се примјењује и данас. До средине XIX вијека у промету су се налазиле претежно сировине за припрему хране. Развојем занатских радионица за производњу готове хране за потребе исхране људи урбаних насеља почело је

5

См

јерн

ице

за п

рехр

амбе

не а

дити

ве у

хра

ни з

а до

јенч

ад и

мал

у дј

ецукоришћење хемијских средстава – адитива у производњи готових

прехрамбених производа. У ранијим периодима употреба адитива везивала се скоро искључиво за конзервисање, тј. очување вишка хране ради очувања врсте, док у савременом добу додавање адитива намирницама добија другачији смисао. Развојем хемије, а нарочито хемијских синтеза, техника екстракције и сепарације, многи природни и синтетски спојеви добијају се у чистом облику, а даљим примијењеним испитивањима одређује се њихова потенцијална технолошка употреба. У периоду 1955-1960. године FAO и WHO дефинишу појам адитива, дају препоруке у вези са њиховом употребом и повезују њихову употребу са здрављем.

И поред тога што се у многим домаћинствима храна и данас конзервира сољу, сирћетом, медом, шећером, а лимуновим соком који садржи аскорбинску киселину спречава да свјеже огуљено воће или поврће промијени боју, највећи број адитива служи у првом реду прехрамбеној индустрији јер омогућава бржу и јефтинију производњу, а тиме и већу добит. Адитиви у храни мијењају изглед намирнице (боје), укус (појачивачи укуса, ароме), повећавају запремину производа (средства за рахљење у хљебу), вежу воду у производу (фосфати у кобасицама, хреновкама), омогућавају увођење “нових” производа (energy drinks), омогућавају примјену мање вриједних сировина, олакшавају и појефтињују производњу, складиштење и транспорт (средства за конзервисање).

Категорије прехрамбених адитива

Употреба прехрамбених адитива непо-средно је везана за њихово основно функционално, технолошко својство.

БОЈЕ супстанце које дају или обнављају

боју хране, а укључују природне састојке хране или природне изворе који се уобичајено као такви не конзумирају као храна и не употребљавају као карактеристични састојци хране или намирнице.

КОНЗЕРВАНСИ супстанце које продужавају трајност хране и штите је од

кварења проузрокованог микроорганизмима.

6

См

јерн

ице

за п

рехр

амбе

не а

дити

ве у

хра

ни з

а до

јенч

ад и

мал

у дј

ецу АНТИОКСИДАНСИ

супстанце које продужавају трајност намирница и штите их од кварења проузрокованог оксидацијом (као што је ужеглост масти и промјена боје), појачавају антиоксидативни учинак других материја.

ЕМУЛГАТОРИ супстанце које омогућавају хомогено мијешање уља и масти

с водом или воде с уљима и мастима, као и хомогено мијешање других састојака.

ЕМУЛГУЈУЋЕ СОЛИ супстанце које омогућавају хомогено мијешање протеина са

мастима и другим састојцима намирница.

СТАБИЛИЗАТОРИ за задржавање боје и одржавање пјене:- супстанце за стабилизовање, задржавање боје које се

користе као стабилизатори за очување или појачавање интензитета боје у храни, а нису сврстани у групу боје

- супстанце за одржавање пјене које се користе да задрже, стабилизују равномјерно диспергирану гасовиту фазу у течној храни.

ЗГУШЊИВАЧИ супстанце које повећавају вискозитет намирница везивањем

течне фазе од одређене вискозности до потпуног згушњавања.

СРЕДСТВА ЗА ЖЕЛИРАЊЕ супстанце које додатком храни стварају желатинозну

конзистенцију гела.

КИСЕЛИНЕсупстанце које повећавају киселост хране и дају јој кисео укус.

РЕГУЛАТОРИ КИСЕЛОСТИ супстанце које регулишу и одржавају pH вриједност намирница.

СРЕДСТВА ПРОТИВ ЗГРУДЊАВАЊА супстанце које смањују адхезију честица у прашкастој

намирници и тиме спречавају настајање већих накупина или грудви.

7

См

јерн

ице

за п

рехр

амбе

не а

дити

ве у

хра

ни з

а до

јенч

ад и

мал

у дј

ецуЗАСЛАЂИВАЧИ

супстанце које се користе за постизање слатког укуса намирнице или као стони заслађивачи, искључујући шећере и храну слатког укуса.

ПОЈАЧИВАЧИ АРОМА супстанце које појачавају постојећи укус и/или мирис намирнице.

СРЕДСТВА ЗА ПОВЕЋАЊЕ ЗАПРЕМИНЕ супстанце које доприносе повећању запремине хране без

значајног утицаја на њену енергетску вриједност.

СРЕДСТВА ПРОТИВ СТВАРАЊА ПЈЕНЕ супстанце које спречавају пјењење током технолошког поступка

као и у готовом производу.

СРЕДСТВА ЗА ПОЛИРАЊЕ, ОДНОСНО ГЛАЗИРАЊЕ (УКЉУЧУЈУЋИ И ЛУБРИКАНТЕ)

супстанце које се наносе на површину, дају јој сјајан изглед и глатку површину.

СРЕДСТВА ЗА ТРЕТИРАЊЕ БРАШНА супстанце које се додају брашну или тијесту ради побољшавања

технолошких својстава.

УЧВРШЋИВАЧИ супстанце којима се постиже или одржава чврстина ткива воћа

и поврћа или које у реакцији са средствима за желирање формирају или учвршћују гел.

ПРОПЕЛЕНТИ гасови који избацују намирницу из посебних посуда а нису

ваздух.

СРЕДСТВА ЗА РЕГУЛИСАЊЕ ВЛАЖНОСТИ - ХУМЕКТАНТИ супстанце које својим ниским степеном влажности спречавају

сушење намирница без обзира на атмосферски утицај или побољшавају растворљивост прашкастих супстанци у воденом медију.

СРЕДСТВА ЗА ДИЗАЊЕ ТИЈЕСТА супстанце или комбинације супстанци које ослобађају гас и на

тај начин повећавају запремину тијеста.

8

См

јерн

ице

за п

рехр

амбе

не а

дити

ве у

хра

ни з

а до

јенч

ад и

мал

у дј

ецу МОДИФИКОВАНИ СКРОБОВИ

супстанце добијене хемијским третманом јестивих скробова, који могу претрпјети физички или ензимски третман (у ову групу не спадају бијели и жути декстрин, печени и декстринирани скробови, избијељени скробови, физички модификовани скробови и скробови третирани амилолитичким ензимима).

Здравствена безбједност употребе прехрамбених адитива

С обзиром да су прехрамбени адитиви у великој мјери синтетски добијене супстанце које нису природни састојци хране, важно је здравствене ризике који могу настати њиховом примјеном смањити на најмањи могући ниво. Процјена здравствене безбједности примјене адитива обухвата идентификацију потенцијалних нежељених ефеката уз прикупљање резултата токсиколошких испитивања који процјењују сигурне нивое уноса адитива у организам човјека утврђивањем ризика од краткорочне и дуготрајне употребе адитива. Научни комитет при WHO и FAO (JECFA, Joint WHO/FAO Committee on Food Additives) основан је 1955. године. Ово научно тијело врши евалуацију супстанци, стандардизује захтјеве за идентификацију и степен чистоће, прописује обавезан поступак одређивања прихватљивог дневног уноса прехрамбених адитива (ADI). Здравствена безбједност адитива одређује се сталним токсиколошким испитивањима на експерименталним животињама под тачно дефинисаним условима (врста животиње, начин исхране, чистоћа адитива, и др.). Испитује се акутна и хронична токсичност, мутагеност, канцерогеност, ембриотоксичност, тератогеност, као и алергогеност, кумулативност, метаболизам адитива, особине њихових метаболита, интеракција са састојцима хране, дјеловање на интестиналну микрофлору и поједине ензимске системе. Посебна пажња се посвећује могућем штетном дјеловању на осјетљиве популационе групе (мала дјеца, труднице, дојиље) што захтијева испитивања безбједности употребе адитива и на репродуктивне способности и развој човјека. Међутим, неке негативне особине адитива испољавају се тек након дуже употребе. Апсолутну нешкодљивост адитива није могуће доказати, већ се прије може говорити о прагу њихове шкодљивости, јер “ништа није токсично и све је токсично”. Наиме, многи адитиви, који су се годинама користили, касније су повучени из употребе, јер је додатним истраживањима утврђено да су штетни по људско здравље.

9

См

јерн

ице

за п

рехр

амбе

не а

дити

ве у

хра

ни з

а до

јенч

ад и

мал

у дј

ецуАдитиви треба да се додају намирницама

само у неопходно потребним количинама. Одређен број адитива, које карактерише ниска акутна токсичност, додају се намирницама по принципима добре произвођачке праксе (ДПП), односно према захтјевима технолошког процеса. За неке адитиве предвиђена је максимално дозвољена количина (МДК) коју може садржавати неки прехрамбени производ који се израчунава на основу токсиколошких особина адитива и учесталости употребе те намирнице у свакодневној исхрани. Одређивање количина појединих адитива у храни је важно да би се утврдило да ли је прекорачена МДК и да би се на основу садржаја појединих адитива у различитим врстама хране могао пратити њихов дневни унос у одређеним популационим групама. Ниво адитива треба да буде што мањи у најчешће коришћеним намирницама (слаткиши, витамински препарати, жвакаће гуме, индустријски колачи, бомбони, безалкохолна пића). Сами по себи адитиви не представљају велику опасност по здравље људи, јер је њихова употреба строго контролисана, али уз остале штетне састојке из загађене хране, воде и ваздуха могу представљати додатни ризик по здравље, посебно ако се дуготрајно уносе.

Процјена ризика је активност заснована на научним принципима која описује могуће штетне ефекте на здравље људи и која критички вреднује све релеватне податке (механизам настанка, однос дозе и ефекта, начин излагања, степен евентуалног ризика). Утврђивање потенцијалних опасности врши се на основу епидемиолошких студија, токсиколошких in vitro и in vivo тестова и на основу анализе односа структуре и ефекта појединих група једињења. Сврха свих токсиколошких испитивања је обезбјеђивање релевантних података који се могу примијенити у процјени ризика од настајања евентуалних токсичних ефеката на људе те испитивања услова у којима би се то могло десити. У процесу анализе ризика у вези са уношењем прехрамбених адитива неопходно је контролисати унос адитива у односу на прихватљив дневни унос (ADI, Acceptable Daily Intake) и идентификовати категорије потрошача који могу бити изложени уношењу адитива у количини изнад ADI, што представља ризик по здравље. Највећи број адитива не изазива никакве токсиколошке ефекте (NOAEL, No observed adverse affect level). Прихватљиви дневни унос је она количина адитива која се као саставни дио намирнице може свакодневно конзумирати током

10

См

јерн

ице

за п

рехр

амбе

не а

дити

ве у

хра

ни з

а до

јенч

ад и

мал

у дј

ецу читавог живота без икаквог ризика по здравље. Прихватљиви

дневни унос за сваки адитив појединачно изражава се у mg/kg тјелесне тежине човјека, а његово одређивање је обавезан поступак који је прописала JECFA. Стварни дневни унос за поједине адитиве може се одредити на основу утврђивања дневног уноса појединих количина хране и количине адитива у тим врстама хране, те на основу тога процијенити да ли прелазе прихватљиви дневни унос за сваки поједини адитив. Максимално дозвољена количина адитива је највећа концентрација адитива која показује ефективну функционалност у храни или категоријама хране и показује безбједност употребе, а изражава се у мг адитива/кг хране.

Како би се оцијенили могући штетни ефекти прехрамбених адитива или њихових деривата, прехрамбени адитиви морају се подвргнути провјери здравствене исправности и одговарајућем вредновању, при чему се узима у обзир било какав кумулативни или синергистички ефекат његове појачане употребе, као и феномен нетолеранције, односно неподношљивости супстанце стране организму. Провјеру здравствене исправности и вредновања прехрамбених адитива са листи одобрених адитива обављају надлежне овлашћене лабораторије.

Сви аспекти употребе прехрамбених адитива, у складу са најновијим научним сазнањима, морају се преиспитати када је то потребно. Одобрени прехрамбени адитиви морају у сваком тренутку бити усклађени са усвојеним, односно прописаним критеријумима чистоће. Количина прехрамбених адитива која се користи у производњи хране мора бити ограничена на најмању количину потребну за постизање жељеног ефекта.

Свјетска здравствена организација (WHO) и Организација за храну и пољопривреду (FAO) утврђују основне принципе употребе адитива:

• адитив се не смије користити ради прикривања грешака у процесу производње, односно служити за фалси-фиковање садржаја у сврху обмане потрошача;

• употреба адитива у произ-водњи основних намирница или намирница које се сезонски уживају мора бити ограничена;

11

См

јерн

ице

за п

рехр

амбе

не а

дити

ве у

хра

ни з

а до

јенч

ад и

мал

у дј

ецу• адитиви не смију неповољно утицати на прехрамбену ври-

једност намирница и њихових састојака;• адитиви морају бити безбједни по здравље потрошача.

Услови употребе адитива

У производњи или преради хране могу се користити све категорије прехрамбених адитива и њихових наведених мјешавина за које је усвојена листа одобрених адитива под условима прописаним Правилником о условима употребе прехрамбених адитива у храни намијењеној за исхрану људи (‘’Службени гласник БиХ’’, број 83/08). Уврштавање прехрамбених адитива у једну од категорија заснива се на основној функцији коју он има у храни, што не искључује могућност да тај прехрамбени адитив буде одобрен и за више функција. Прехрамбени адитиви морају у сваком тренутку бити усклађени са усвојеним специфичним критеријумима чистоће. Употреба адитива се не препушта слободној вољи произвођача, већ су листа дозвољених адитива, производња, промет, квалитет (чистоћа), ограничење употребе, означавање и други општи и специфични захтјеви законски регулисани.

Употреба прехрамбених адитива и њихових мјешавина може бити одобрена под условом да:

• је могуће доказати оправданост њихове технолошке употребе и да тај ефекат није могуће постићи било којим другим економским или технолошки изводљивим путем;

• не представљају опасност по здравље потрошача приликом употребе у предложеним концентрацијама, ако је то могуће оцијенити на основу доступних научних сазнања;

• не доводе потрошача у заблуду у погледу праве природе, састојака или прехрамбене вриједности хране;

• се додају храни у количинама дозвољеним, односно прописаним одговарајућим прописом и да су укључени у листе одобрених адитива које су саставни дио сваког прописа појединачно;

• се њиховим мијешањем и додавањем храни не стварају токсични продукти током прераде, чувања и употребе.

Приликом употребе прехрамбених адитива и њихових мјешавина адитиви треба да испуне један или више прописаних услова, те да се користе за сљедеће намјене:

• побољшање и очување квалитета, стабилности или органолептичких својстава хране, при чему прехрамбени

12

См

јерн

ице

за п

рехр

амбе

не а

дити

ве у

хра

ни з

а до

јенч

ад и

мал

у дј

ецу адитив не смије мијењати природу, састав и квалитет

хране; • обезбјеђивање помоћи у производњи, преради, припреми,

третирању, паковању, транспорту или чувању производа, при чему се прехрамбени адитив не смије употребљавати за прикривање неисправних сировина, лоших хигијенских и технолошких поступака или праксе;

• очување храњиве вриједности намирница, осим када храна није битан дио уобичајене исхране, а прехрамбени адитив је неопходан у производњи хране намијењене за групе потрошача са посебним дијететским потребама;

• обезбјеђивање неопходних састојака за производе намијењене потрошачима са посебним дијететским потребама.

Значење одређених појмова

QUANTUM SATIS максимална дозвољена количина прехрамбеног адитива није

прописана, али се прехрамбени адитив користи према принципима добре произвођачке праксе (ДПП) у количини која није већа од потребне да се постигне жељени технолошки ефекат, при чему прехрамбени адитив не мијења природу, састав и квалитет производа.

СПЕЦИФИЧНИ КРИТЕРИЈУМ ЧИСТОЋЕобухвата методе квалитативних и квантитативних анализа

прехрамбених адитива потребних за верификацију, као и процедуре узимања узорака ради утврђивања да ли су достигнути прописани критеријуми чистоће.

ЛИСТЕ ОДОБРЕНИХ ПРЕХРАМБЕНИХ АДИТИВАлисте које, на предлог Агенције за безбједност хране БиХ, на

основу утврђене процедуре, усваја Савјет министара БиХ, а односе се на категорије прехрамбених адитива.

ПОМОЋНА СРЕДСТВА ИЛИ ПОМОЋНЕ МАТЕРИЈЕ у процесу производње: материје које се не сматрају састојком

хране, али се намјерно користе у производњи сировина, хране или њихових састојака у сврху задовољавања одређених технолошких потреба за вријеме третирања или производње и могу постати нехотичан, неизбјежан заостатак или дериват у крајњем производу.

13

См

јерн

ице

за п

рехр

амбе

не а

дити

ве у

хра

ни з

а до

јенч

ад и

мал

у дј

ецуЗаконска регулатива

Заједничка експертна комисија WHO и FAO (JECFA, Joint WHO/FAO Committee on Food Additives) стандардизује захтјеве за идентификацију супстанци и степен чистоће и врши процјену здравствене безбједности адитива на основу којих Codex Alimentarius доноси стандарде и препоруке за њихово коришћење који се уграђују у законску легислативу. Према препоруци Комисије Codex Alimentarius, утврђена је позитивна листа адитива који се могу користити у производњи намирница. На основу њихових препорука свака земља доноси своје прописе о адитивима водећи рачуна о међународним стандардима и нормативима, као што су препоруке WHO и легислатива Европске уније. Позитивне листе адитива редовно се допуњавају и мијењају у складу са најновијим научним спознајама и развојем праксе.

Прописи о адитивима заснивају се на принципу да се могу користити само адитиви који су одобрени. Већина адитива може се користити само у ограниченим количинама у одређеним прехрамбених производима. Ако квантитативна ограничења нису прописана за коришћење адитива, њихово коришћење мора бити у складу са добром произвођачком праксом, тј. само онолико колико је потребно за постизање жељеног технолошког ефекта.

Прехрамбени адитиви се могу одобрити само ако постоји технолошка потреба за њиховом употребом, ако не обмањују потрошаче, и не представљају опасност по здравље потрошача. Прије него што се дозволи употреба прехрамбених адитива врши се вредновање безбједности њихове употребе. Такође, сви одобрени прехрамбени адитиви морају испуњавати критеријуме чистоће који су наведени у правилницима.

На предлог Агенције за безбједност хране БиХ, Савјет министара БиХ донио је сљедеће прописе којима се регулише област прехрамбених адитива:

1) Правилник о условима употребе прехрамбених адитива у храни намијењеној за исхрану људи (‘’Службени гласник БиХ’’, број 83/08);

2) Правилник о употреби боја у храни (‘’Службени гласник БиХ“, број 85/08);

3) Правилник о употреби заслађивача у храни (‘’Службени гласник БиХ’’, број 83/08);

4) Правилник о употреби прехрамбених адитива, осим боја и заслађивача у храни (‘’Службени гласник БиХ’’, број 83/08).

14

См

јерн

ице

за п

рехр

амбе

не а

дити

ве у

хра

ни з

а до

јенч

ад и

мал

у дј

ецу Доношењем ових правилника, који су усклађени са легислативом

ЕУ и стандардима Codex Alimentarius, омогућено је несметано функционисање домаће производње и унутрашњег тржишта, као и информисање и заштита интереса произвођача и потрошача, у погледу адитива који су дозвољени у храни, хране у коју се могу додавати и концентрације у којима се могу употребљавати. Све ове информације дате су у наведеним правилницима у форми листа одобрених прехрамбених адитива, односно наведених табела уз основни текст прописа који су њихов саставни дио.

Нова легислатива ЕУ

У Европској унији је у току нови поступак ауторизације за прехрамбене адитиве који ће бити паралелан са поновљеном процјеном безбједности за све адитиве, ароме и ензиме који се налазе на тржишту, односно у храни. Његову научну обраду, као и до сада, вршиће EFSA (Европски ауторитет за безбједност хране).

У прихваћеном законодавном пакету Европског парламента, супротно мишљењу EFSA, налази се и компромисна одредба којом се утврђује да посебна упозорења морају бити истакнута на декларацији производа ако производ садржи било коју од шест боја: сансет жута/Sunset yellow (E110), тартразин/Tartrazine (E102), кармоизин/Carmoisine (E122), понсо 4Р/ Ponceau 4R (E124), квинолин жута/Quinoline yellow (E104), алура црвена/Allura red (E129). Упозорење гласи: “Може имати неповољан учинак на активност и пажњу код дјеце”. Ова обавеза проистекла је из Уредбе (ЕК) број 1333/08. Према овој уредби, нема забране употребе наведених боја, него само упозорење за потрошаче. Овим измјенама произвођачи хране који користе ове боје подстичу се да их замијене бојама из природних извора уз услов да се те боје користе према општим принципима употребе прехрамбених адитива.

Агенција за безбједност хране БиХ припремила је Нацрт правилника о измјенама и допунама Правилника о употреби боја у храни, чијим би доношењем Босна и Херцеговина пратила легислативу ЕУ и имала потпуно усаглашене прописе из ове области.

15

См

јерн

ице

за п

рехр

амбе

не а

дити

ве у

хра

ни з

а до

јенч

ад и

мал

у дј

ецуПРЕХРАМБЕНИ АДИТИВИ У

ХРАНИ ЗА ДОЈЕНЧАД И МАЛУ ДЈЕЦУ

Свако дијете на свијету има право на здраву исхрану, раст и развој, а заштита дјечјег здравља кључна је за одрживи развој земаља. Због вулнерабилности ове популационе групе посебна забринутост влада када је у питању утицај опасних и нездравих фактора по здравље дјеце као што је, између осталог, здравствено неисправна храна. Процијењено је да данас многа дјеца у Европи имају бољу исхрану, доступнију питку воду, ефикасније превентивне здравствене мјере и већи стандард живота, али ипак значајном и растућем дијелу популације овог узраста и даље пријете посљедице лоших еколошких услова, сиромаштва, укидања социјалне заштите и здравствених система, те бројни ризици поријеклом из хране.

Према процјени Свјетске здравствене организације (WHO), малнутриција у свијету чини 11% укупног глобалног оптерећења од болести, водећи је узрок хроничних здравствених поремећаја и оштећења, погађа 186 милиона дјеце, а 20 милиона дјеце пати од смртоносних облика акутне малнутриције сваке године уз неки од нутриционих ризико-фактора попут потхрањености, неадекватног дојења, недостатка витамина и минерала, посебно витамина А, гвожђа, јода и цинка. Сви ови фактори одговорни су за 3,9 милиона смртних случајева (35% од свих смртних случајева) и 144 милиона изгубљених година живота (33% од укупно изгубљених година живота) дјеце млађе од пет година. Неадекватна исхрана одговорна је за смрт 1,4 милиона дјеце млађе од пет година у земљама са ниским приходима и стандардима широм свијета.

Дефиниције

ДОЈЕНЧАД су дјеца у доби до 12 мјесеци живота.

МАЛА ДЈЕЦА су дјеца у доби од једне до три године живота.

ФОРМУЛЕ ЗА ДОЈЕНЧАД су прерађена храна за посебне прехрамбене потребе дојенчади у

16

См

јерн

ице

за п

рехр

амбе

не а

дити

ве у

хра

ни з

а до

јенч

ад и

мал

у дј

ецу првим мјесецима живота која задовољава прехрамбене потребе

дојенчади до увођења одговарајућег додатног храњења.

ФОРМУЛЕ НАКОН ДОЈЕЊА су прерађена храна за посебне прехрамбене потребе дојенчади када се уводи одговарајуће додатно, све разноликије, претежно течно храњење.

ДЈЕЧЈА ХРАНА је остала храна за дојенчад и малу дјецу, осим хране прерађене на бази житарица и почетне и прелазне хране за дојенчад.

ПРЕРАЂЕНА ХРАНА НА БАЗИ ЖИТАРИЦА је прерађена храна на бази житарица за дојенчад и малу дјецу.

УПОТРЕБА ПРЕХРАМБЕНИХ АДИТИВА ОСИМ БОЈА И ЗАСЛАЂИВАЧА У ХРАНИ ЗА ДОЈЕНЧАД И МАЛУ ДЈЕЦУ

Правилником о употреби прехрамбених адитива осим боја и заслађивача у храни (‘’Службени гласник БиХ’’, број 83/08) регулише се употреба прехрамбених адитива осим боја и заслађивача у храни као категорије прехрамбених адитива у разним врстама хране, прописују специфични критеријуми чистоће и други захтјеви који морају бити испуњени у производњи и промету.

Прехрамбени адитиви наведени у Анексу VI наведеног правилника дозвољени су у храни за дојенчад и малу дјецу, укључујући храну за дојенчад и малу дјецу са одређеним здравственим сметњама.

17

См

јерн

ице

за п

рехр

амбе

не а

дити

ве у

хра

ни з

а до

јенч

ад и

мал

у дј

ецуАНЕКС VI - ПРЕХРАМБЕНИ АДИТИВИ ДОЗВОЉЕНИ У

ХРАНИ ЗА ДОЈЕНЧАД И МАЛУ ДЈЕЦУ

Напомена:

Формула и прерађена храна и храна за бебе на бази житарица за дојенчад и малу дјецу може садржавати Е 414 (акација гуму, гуму арабику) и Е 551 (силицијум-диоксид) као резултат додатка прехрамбених приправа које не садрже више од 150 g/kg Е 414 и 10 g/kg Е 551, као и Е 421 (манитол) када се употребљава као преносник за витамин Б12 (најмање један удио витамина Б12 на 1000 дијелова манитола). Пренесена количина Е 414 у производ спреман за конзумирање не смије бити већа од 10 mg/kg.

Формула и прерађена храна и храна за бебе на бази житарица за дојенчад и малу дјецу може садржавати Е 1450 скроб-натријум-октенилсукцинат као резултат додатка витаминских приправа или приправа полинезасићених масних киселина. Пренесена количина Е 1450 у производ спреман за конзумирање не смије бити већа од 100 mg/kg код витаминских приправа и 1000 mg/kg код приправа полинезасићених масних киселина.

Формула и прерађена храна и храна за бебе на бази житарица за дојенчад и малу дјецу може садржавати Е 301 (натријум Л-аскорбат), при quantum satis количини у превлакама прехрамбених приправа које садрже полинезасићене масне киселине. Пренесена количина Е 301 у производ спреман за конзумирање не смије бити већа од 75 mg/l.

Наведени максимални употребни нивои односе се на храну која је спремна за конзумацију и припремљена на основу упута произвођача.

18

См

јерн

ице

за п

рехр

амбе

не а

дити

ве у

хра

ни з

а до

јенч

ад и

мал

у дј

ецу ДИО ПРВИ - ПРЕХРАМБЕНИ АДИТИВИ ДОЗВОЉЕНИ У

ФОРМУЛАМА ЗА ДОЈЕНЧАД ДОБРОГ ЗДРАВЉА Напомена:1. За производњу киселог млијека могу се користити

културе које производе непатогену Л(+)-млијечну киселину.

2. Ако се храни додаје више од једне од сљедећих супстанци Е 322, Е 471, Е 472ц и Е 473, максимални ниво који је одређен за дату храну за сваку од тих супстанци умањује се за одговарајући удио колико је присутно друге супстанце у датој храни.

Е број Назив Максимални ниво

Е 270

Е 330

Е 338

Млијечна киселина quantum satis

Лимунска киселина quantum satis

Фосфатна киселинау складу с ограничењима прописаним посебним прописом о формулама за дојенчад и формулама након дојења

Е 306Е 307Е 308Е 309

Екстракт богат токоферолом Алфа -токоферолГама-токоферолДелта-токоферол

10 mg/l појединачно илиу комбинацији

Е 322Е 471

ЛецитиниМоно- и диглицериди

1 g/l4 g/l

Е 304 Л-аскорбил палмитат 10 mg/l

Е 331Е 332

Натријум- цитратиКалијум- цитрати

2 g/l појединачно или у комбинацији, и у складу са ограничењима

прописаним посебним прописом о формулама за дојенчад и формулама

након дојења

Е 339Е 340 Натријум-фосфати

Калијум- фосфати

1 g/l изражено као P2О5 појединачно или у комбинацији и у складу са

ограничењима прописаним посебним прописом о формулама за дојенчад и

формулама након дојења

Е 412Гуар гума

1 g/l гдје течни производ садржи дјелимично хидролизиране протеине

и у складу са условима утврђеним посебним прописом о формулама за дојенчад и формулама након дојења

19

См

јерн

ице

за п

рехр

амбе

не а

дити

ве у

хра

ни з

а до

јенч

ад и

мал

у дј

ецу

Е 472ц Естери лимунске киселине

моно- и диглицерида масних киселина

7,5 g/l продаван као прах9 g/l продаван као течност гдје производи садрже дјелимично

хидролизиране протеине, пептиде или амино-киселине и који су у складу

са условима утврђеним посебним прописом о формулама за дојенчад и

формулама након дојења

Е 473 Естери сахарозе са масним киселинама

120 mg/l у производима који садрже хидролизиране протеине, пептиде

или амино-киселине

20

См

јерн

ице

за п

рехр

амбе

не а

дити

ве у

хра

ни з

а до

јенч

ад и

мал

у дј

ецу ДИО ДРУГИ - ПРЕХРАМБЕНИ АДИТИВИ ДОЗВОЉЕНИ У

ДОПУНСКОЈ ХРАНИ ЗА ДОЈЕНЧАД ДОБРОГ ЗДРАВЉА Напомена:1. За производњу киселог млијека могу се користити културе

које производе непатогену Л(+)-млијечну киселину.2. Ако се храни додаје више од једне од сљедећих супстанци Е

322, Е 471, Е 472ц и Е 473, максимални ниво који је одређен за дату храну за сваку од тих супстанци умањује се за одговарајући удио друге супстанце присутан у датој храни.

3. Ако се храни додаје више од једне од сљедећих супстанци Е 407, Е 410 и Е 412, максимални ниво који је одређен за дату храну за сваку од тих супстанци умањује се за одговарајући удио друге супстанце присутан у датој храни.

Е број Назив Максимални ниво

Е 270 Е 330

Млијечна киселина (само Л(+) облик)

Лимунска киселина

quantum satis

quantum satis

Е 306Е 307Е 308Е 309

Е 338

Екстракт богат токофероломАлфа-токоферолГама-токоферолДелта-токоферол

Фосфорна киселина

10 mg/l појединачно илиу комбинацији

У складу са ограничењима постављеним у посебним

прописима о формулама за дојенчад и формулама након

дојења

Е 440 Пектини 5 g/l само у закисељеним допунским формулама

Е 322Е 471

ЛецитинМоно-и диглицериди

1 g/l4 g/l

Е 407Е 410Е 412

КарагенанГума из сјемена рогачаГуар гума

0,3 g/l1 g/l1 g/l

Е 304 Л-аскорбил палмитат 10 mg/l

Е 331

Е 332

Натријум- цитрати

Калијум- цитрати

2 g/l

Појединачно или у комбинацији, и у складу са ограничењима

прописаним посебним прописима о формулама за дојенчад и формулама након дојења

21

См

јерн

ице

за п

рехр

амбе

не а

дити

ве у

хра

ни з

а до

јенч

ад и

мал

у дј

ецуЕ 339

Е 340

Натријум- фосфати

Калијум- фосфати

1 g/l изражено као P2О5

Појединачно или у комбинацији, и у складу са ограничењима

прописаним посебним прописима о формулама за дојенчад и формулама након дојења

Е 472ц

Естери лимунске киселине моно -и диглицерида масних киселина

7,5 g/l продаван у праху9 g/l продаван као течност гдје производи садрже дјелимично

хидролизиране протеине, пептиде или амино-киселине и у складу

су са условима утврђеним у посебним прописима о формулама

за дојенчад и формулама након дојења

Е 473 Естери сахарозе и масних киселина

120 mg/l у производима који садрже хидролизиране протеине,

пептиде или амино- киселине

22

См

јерн

ице

за п

рехр

амбе

не а

дити

ве у

хра

ни з

а до

јенч

ад и

мал

у дј

ецу ДИО ТРЕЋИ - ПРЕХРАМБЕНИ АДИТИВИ ДОЗВОЉЕНИ

У ПРЕРАЂЕНОЈ ХРАНИ И ХРАНИ ЗА БЕБЕ НА БАЗИ ЖИТАРИЦА ЗА ДОЈЕНЧАД И МАЛУ ДЈЕЦУ ДОБРОГ ЗДРАВЉА

Е број Назив Врста хране Максимални ниво

Е 170Е 260Е 261Е 262Е 263Е 270Е 296Е 325Е 326Е 327Е 330Е 331Е 332Е 333

Е 507Е 524Е 525Е 526

Калцијум-карбонати Сирћетна киселина Калијум-ацетат Натријум-ацетати Калцијум-ацетат Млијечна киселина (*) Малеинска jабучна киселина (*) Натријум-лактат (*) Калијум-лактат (*) Калцијум-лактат (*) Лимунска киселина Натријум-цитрати Калијум-цитрати Калцијум-цитрати

Хлороводонична киселина Натријум-хидроксид Калијум-хидроксид Калцијум-хидроксид

Прерађена храна и храна

за бебе на бази житарица

quantum satis (само за

прилагођавање pH вриједности)

Е 500Е 501Е 503

Натријум-карбонати Калијум-карбонати Амонијум-карбонати

Прерађена храна и храна

за бебе на бази житарица

quantum satis (само као

средство за дизање)

Е 300Е 301Е 302

Л-аскорбинска киселина Натријум Л-аскорбат Калцијум Л-аскорбат

Пића на бази сокова од воћа и поврћа, сокови и

храна за бебе

Појединачно или у

комбинацији, изражено као аскорбинска

киселина

0,3 g/kg

23

См

јерн

ице

за п

рехр

амбе

не а

дити

ве у

хра

ни з

а до

јенч

ад и

мал

у дј

ецу

Храна на бази житарица која

садржи масноћу, укључујући бисквите и

двопек

0,2 g/kg

Е 304 Е 306 Е 307 Е 308 Е 309

Л-аскорбил-палмитат Екстракт богат токоферолом Алфа-токоферол Гама-токоферол Делта-токоферол

Житарице које садрже

масноћу, бисквити, двопек и храна за бебе

0,1 g/kg појединачно

или у комбинацији

Е 338 Фосфатна киселина

Прерађена храна и храна

за бебе на бази житарица

1 g/kg као P2О5 (само за

прилагођавање pH

вриједности)

Е 339 Е 340 Е 341

Натријум-фосфати Калијум-фосфати Калцијум-фосфати Житарице

1 g/kg појединачно

или у комбинацији,

изражено каоP2О5

Е 322 Лецитини

Бисквити и двопек

Храна на бази житарица

Храна за бебе

10 g/kg

Е 471

Е 472а

Е 472б

Е 472ц

Моно- и диглицериди масних киселина

Естери сирћетне киселине и моно- и диглицерида масних киселина

Естери млијечне киселине и моно- и диглицерида масних киселина

Естери млијечне киселине имоно- и диглицерида масних киселина

Бисквити и двопек

Храна на бази житарица

Храна за бебе

5 г/кг појединачно

или у комбинацији

24

См

јерн

ице

за п

рехр

амбе

не а

дити

ве у

хра

ни з

а до

јенч

ад и

мал

у дј

ецу Е 400

Е 401 Е 402 Е 404

Алгинска киселина Натријум-алгинат Калијум-алгинат Калцијум-алгинат

ДесертиПудинзи

0,5 g/kg појединачно

или у комбинацији

Е 410 Е 412 Е 414 Е 415 Е 440

Гума из сјемена рогача Гуар гума Акација гума (гума арабика) Ксантан гума Пектини

Прерађена храна и храна

за бебе на бази житарица

10 g/kg појединачно

или у комбинацији

Храна на бази житарица без

глутена

20 g/kg појединачно

или у комбинацији

Е 551 Силицијум-диоксид Суве житарице 2 g/kg

Е 334 Е 335 Е 336 Е 354 Е 450аЕ 575

Винска киселина (*) Натрију-тартарат (*) Калијум-тартарат (*) Калцијум-тартарат (*) Динатријум-дифосфат Глуконо-делта-лактон

Бисквити и двопек

5 g/kg као резидуа

Е 1404 Е 1410 Е 1412 Е 1413 Е 1414 Е 1420 Е 1422 Е 1450

Оксидирани скроб Моноскроб фосфат Дискроб фосфат Фосфатирани дискроб фосфат Ацетиловани дискроб фосфат Ацетиловани скроб Ацетиловани дискроб адипат Скроб натријум-октенил сукцинат

Прерађена храна и храна

за бебе на бази житарица

50 g/kg

Е 333 Калцијум-цитрати(1) У производима на бази воћа

ниског садржаја шећера

quantum satis

Е 341 Трикалцијум-фосфат(1) У десертима на бази воћа

1 g/kg као P2О5

Е 1451 Ацетиливани оксидирани скроб

Прерађена храна и храна

за бебе на бази житарица

50 g/kg

(*) Само Л(+)- форма (1) Не вриједи напомена из дијела четири.

25

См

јерн

ице

за п

рехр

амбе

не а

дити

ве у

хра

ни з

а до

јенч

ад и

мал

у дј

ецуДИО ЧЕТВРТИ - ПРЕХРАМБЕНИ АДИТИВИ ДОЗВОЉЕНИ

У ДИЈЕТЕТСКОЈ ХРАНИ ЗА ДОЈЕНЧАД И МАЛУ ДЈЕЦУ ЗА ПОСЕБНЕ МЕДИЦИНСКЕ СВРХЕ КАКО ЈЕ ТО ОДРЕЂЕНО ЊИХОВИМ ПОСЕБНИМ ПРОПИСИМА

Примјењују се табеле у дијеловима од један до три

Е број Назив Максимални ниво Посебни услови

Е 401 Натријум- алгинат

1 g/l Од четири мјесеца па надаље успецијалним прехрамбеним

производима са прилагођеним саставом, који је потребан за метаболичке поремећаје и за опште храњење на цјевчицу

Е 405 Пропан 1,2-диолалгинат

200 mg/l Од 12 мјесеци па надаље успецијализованим дијетама

намијењеним за малу дјецу која немају толеранцију за кравље

млијеко или имају урођене грешке у метаболизму

Е 410

Гума из сјемена рогача

10 g/l Од рођења па надаље у производима за

смањење гастроесофагеалног рефлекса

Е412 Гуар гума 10 g/l Од рођења па надаље у производима у

течним формулама који садржехидролизиране протеине, пептиде

или амино-киселине у складу са условима

утврђеним у посебним прописима о формулама за

дојенчад и формулама након дојења

Е415 Ксантан гума 1,2 g/l Од рођења па надаље у производима на

бази амино-киселина или пептида за пацијенте који имају

проблеме са ограничењима гастроинтестинског тракта,

лошом асимилацијом протеина или урођене

грешке у метаболизму

26

См

јерн

ице

за п

рехр

амбе

не а

дити

ве у

хра

ни з

а до

јенч

ад и

мал

у дј

ецу Е440 Пектини 10 g/l Од рођења па надаље у

производима који се користе у случајевима гастро-

интестиналних поремећаја

Е466 Натријум карбокси-метил целулоза

10 g/l или kg Од рођења па надаље у производима за

дијететско управљање метаболичких

поремећаја

Е471 Моно- и диглицериди масних киселина

5 g/l Од рођења па надаље у специјализованим

дијетама, посебно оним гдје немапротеина

Е 472ц Естери лимунске киселине и моно- и диглицерида масних киселина

7,5 g/l продавано као прах

9 g/l

продавано као течност

Од рођења па надаље

Е 473 Естери сахарозе и масних киселина

120 mg/l Производи који садрже хидролизиране

протеине, пептиде и амино-киселине

Е1450 Скроб- натријум- октенил јантарат сукцинат

20 g/l У формулама за дојенчад и формулама након дојења

27

См

јерн

ице

за п

рехр

амбе

не а

дити

ве у

хра

ни з

а до

јенч

ад и

мал

у дј

ецуУПОТРЕБА БОЈА

У ХРАНИ ЗА ДОЈЕНЧАД И МАЛУ ДЈЕЦУ

Правилником о употреби боја у храни („Службени гласник БиХ“, број 85/08) регулише се употреба боја као категорије прехрамбених адитива у разним врстама хране, прописују специфични критеријуми чистоће, као и други захтјеви које боје морају испунити у производњи и промету.

Храна за дојенчад и малу дјецу, како је то наведено у посебним прописима, укључујући храну за дојенчад и малу дјецу која нису доброг здравља, не смије садржавати боје.

УПОТРЕБА ЗАСЛАЂИВАЧА У ХРАНИ ЗА ДОЈЕНЧАД И МАЛУ ДЈЕЦУ

Правилником о употреби заслађивача у храни („Службени гласник БиХ“, број 83/08) регулише се употреба заслађивача као категорије прехрамбених адитива у разним врстама хране, прописују специфични критеријуми чистоће и други захтјеви које заслађивачи морају испунити у производњи и промету.

У смислу наведеног правилника: а) заслађивачима се сматрају супстанце које се користе

за постизање слатког укуса намирнице или као стони заслађивачи, искључујући шећере и храну слатког укуса;

б) појмови ‘’без додатог шећера’’ и ‘’редуковане енергије’’ у колони три Анекса наведеног правилника дефинисани су на сљедећи начин: − без додатог шећера - када храна не садржи додате

моносахариде или дисахариде или другу храну слатког укуса која се користи за заслађивање,

− редуковане енергије или смањене енергетске вриједности - када је енергетска вриједност смањена најмање 30% у односу на енергетску вриједност оригиналног производа или слично произведене хране.

Наведене одредбе примјењују се, у складу са посебним прописима, и на одговарајућу храну намијењену за посебне прехрамбене потребе.

28

См

јерн

ице

за п

рехр

амбе

не а

дити

ве у

хра

ни з

а до

јенч

ад и

мал

у дј

ецу Заслађивачи се не могу употребљавати у храни за дојенчад

и малу дјецу како је то регулисано посебним прописима о храни намијењеној за посебне прехрамбене потребе, укључујући храну за дојенчад и малу дјецу нарушеног здравственог стања, осим ако је другачије утврђено посебним прописима.

29

См

јерн

ице

за п

рехр

амбе

не а

дити

ве у

хра

ни з

а до

јенч

ад и

мал

у дј

ецуПРИЛОГ I

Систем категоризације хране у ЕУ

Европска комисија тренутно приводи крају свој предлог за успостављање категорија прехрамбених производа за употребу прехрамбених адитива.

До данас је у Европској унији дефинисано 17 категорија прехрамбених производа:

1. Млијечни производи2. Масти и уља 3. Јестиви ледени производи 4. Воће и поврће 5. Слаткиши 6. Житарице и производи од житарица 7. Пекарски производи 8. Месо и производи од меса9. Риба и рибљи производи 10. Јаја и производи од јаја 11. Шећер и заслађивачи 12. Со, зачини, мјешавине зачина, сосови и сл. 13. Храна за посебне прехрамбене потребе14. Пића 15. Грицкалице16. Десерти17. Додаци исхрани

30

См

јерн

ице

за п

рехр

амбе

не а

дити

ве у

хра

ни з

а до

јенч

ад и

мал

у дј

ецу ПРИЛОГ II

Специфични приоритети за процјену анализе за одређене прехрамбене адитиве које је дефинисала EFSA

Дио 1. Боје у храни

Крајњи рок за реевалуацију свих прехрамбених боја у храни од EFSA-e је 31. 12. 2015. године. Одређени су и рокови за реевалуацију за поједине боје у храни по сљедећој динамици:

Сљедеће боје у храни биће евалуиране до 15. 04. 2010. године:

Е 123 АмарантЕ 151 Брилијант црна БН, Црна ПНЕ 154 Браон ФКЕ 155 Браон ХТ иЕ 180 Литолрубин ВК

Сљедеће боје у храни биће евалуиране до 31. 12. 2010. године:

Е 100 КуркуминЕ 127 ЕритрозинЕ 131 Патент плава ВЕ 132 Индиготин, Индиго карминЕ 133 Брилијант плава ФЦФЕ 142 Зелена СЕ 150а Карамел обичниЕ 150б Карамел каустично сулфитниЕ 150ц Карамел амонијачниЕ 150д Карамел амонијачно сулфитниЕ 161б ЛутеинЕ 161г КантаксантинЕ 170 Калцијум-карбонат

Сљедеће боје у храни ће бити евалуиране до 31. 12. 2015. године:

Е 101 (i) Рибофлавин (ii) рибофлавин-5’-фосфатЕ 120 Кошенил, карминска киселина, карминиЕ 140 Хлорофили и хлорофилини: (i) хлорофили (ii) хлорофилиниЕ 141 Бакарни комплекси хлорофила и хлорофилина: (i) бакарни комплекси хлорофила (ii) бакарни комплекси хлорофилинаЕ 153 Биљни угаљ

31

См

јерн

ице

за п

рехр

амбе

не а

дити

ве у

хра

ни з

а до

јенч

ад и

мал

у дј

ецуЕ 160б Анато, биксин, норбиксин

Е 160а Каротени: (i) мијешани каротени, (ii) бета-каротенЕ 160ц Екстракт паприке, капсантин, капсорубинЕ 160е Бета-апо-8’-каротенал (C30)Е 160ф Етил естар бета-апо-8’, -каротенска киселина (C30)Е 162 Цвекла црвена, бетанинЕ 163 АнтоцијаниниЕ 171 Титанијум-диоксидЕ 172 Оксиди и хидроксиди гвожђаЕ 174 СреброЕ 175 Злато

Дио 2. Прехрамбени адитиви осим боја и заслађивача у храни

Крајњи рок за реевалуацију прехрамбених адитива осим боја и заслађивача у храни је 31.12.2018. године, док је за поједине прехрамбене адитиве и групе прехрамбених адитива осим боја и заслађивача дат сљедећи рок:

1. Презервативи и антоксиданси Е 200-203; Е 210-215, Е 218-252, Е 280-285; Е 300-Е 321 и Е 586 ће бити евалуирани до 31.12.2015. године.

Са посебним приоритетом у овој групи на:Е 310-312 ГалатиЕ 320 Бутилирани хидроксианисол (BHА)Е 321 Бутилирани хидрокситолуен (BHТ)Е 220-228 Сумпор-диоксид и сулфитиЕ 304 Естери масних киселина и аскорбинске киселине: (i) аскорбилпалмитат (ii) аскорбилстеаратЕ 200-203 Сорбинска киселина и сорбатиЕ 284 Борна киселинаЕ 285 Натријум-тетраборат (боракс)Е 239 Хексаметилен тетраминЕ 242 Диметил-дикарбонатЕ 249 Калијум-нитритЕ 250 Натријум-нитритЕ 251 Натријум-нитратЕ 252 Калијум-нитратЕ 280-283 Пропионска киселина и натријумове, калцијумове и калијумове солиЕ 306 Мјешавина токоферола обогаћенаЕ 307 Алфа-токоферол

32

См

јерн

ице

за п

рехр

амбе

не а

дити

ве у

хра

ни з

а до

јенч

ад и

мал

у дј

ецу Е 308 Гама-токоферол

Е 309 Делта-токоферол

2. Емулгатори, стабилизатори, средства за желирање Е 322, Е 400-Е 419; Е 422-Е 495; Е 1401-Е 1451 биће евалуирани до 31. 12. 2016. године.

Са посебним приоритетом у овој групи на:Е 483 СтеарилтартаратЕ 491-495 Естери сорбитанаЕ 431 Полиоксиетилен (40) стеаратЕ 432-436 Полисорбати Е 444 Сахароза ацетат изобутиратЕ 481 Натријум- стеароил-2-лактилатЕ 482 Калцијум-стеароил-2-лактилатЕ 414 Акација гума (гума арабика) (*)Е 410 Гума из сјемена рогача (*)Е 417 Тара гума (*)Е 422 ГлицеролЕ 475 Полиглицеролни естери масних киселина

3. Е 551 Силицијум-диоксид, Е 620-625 Глутамини, Е 1105 Лисозим и Е 1103 Инвертаза биће евалуирани до 31. 12. 2016. године.

4. Преостали прехрамбени адитиви, осим боја и засла-ђивача у храни, биће евалуирани до 31. 12. 2018 године.

Са посебним приоритетом у овој групи за:Е 552 Калцијум-силикатЕ 553а Магнезијум-силикат и трисиликатЕ 553б ТалкЕ 558 БентонитЕ 999 Квилаја екстрактЕ 338-343 Фосфорну киселину и фосфатеЕ 450-452 Ди-, три- и полифосфатиЕ 900 Диметил-поликсилосанЕ 912 Естере монтанске киселинеЕ 914 Оксидиране полиетиленски восакЕ 902 Канделила восакЕ 904 ШелакЕ 626-629 Гуанилну киселину, динатријум-гуанилат, дикалијум- гуанилат и калцијум- гуанилатЕ 630-633 Инозинску киселину, динатријум-инозинат; дикалијум-инозинат и калцијум-инозинатЕ 634-635 Калцијум 5’-рибонуклеотиди и динатријумови 5’- рибонуклеотидиЕ 507-511 Хлоридну киселина, калијум-хлорид, калцијум-хлорид, магнезијум-хлоридЕ 513 Сулфатну киселину.