Страна V

Страна VII

Страна IV

Страна XI

ПЛАЖА НА ЖУКОТРЛИЦИ НЕПРИ-ПРЕМЉЕНА ЗА ПРВИ НАЛЕТ ТУРИСТА

МЈЕШТАНИ БРЕЗАНА ТВРДЕ ДА ИМ ЦГЕС УНИШТАВА ИМОВИНУ

МЈЕШТАНИ БРЕЗАНА ТВРДЕ ДА ИМ ЦГЕС УНИШТАВА ИМОВИНУ

ЗА РОМЕ ИЗ БИЈЕЛОГ ПОЉА ОБРАЗОВАЊЕ И ДАЉЕ ВЕЛИКИ ИЗАЗОВ

СЕСТРЕ МУРАТАГИЋ ОБИЉЕЖАВАЈУ 20 ГОДИНА ЗАЈЕДНИЧКОГ СВИРАЊА

Блокада пута као одговор на зулум

У школским клупама свега 22

малишана

Купачи одмарају крај гомиле смећа

Једна душа двије пијанисткиње

К омпанија УТИП Црна Го-ра, чији је већински влас-

ник Жарко Бурић, тражила је у априлу сагласност државног ар-хитекта за идејно рјешење стам-бено-пословног објекта који би градили на мјесту садашњег хо-тела Сити у Улици црногорских сердара. В.д. државног архитекте Душан Вуксановић препоручио је компанији да допуни идејно рјешење јер не садржи све по-требне прилоге графичког дијела рјешења.

Из компаније УТП Црна Го-ра је потврђено да ће да граде у Улици црногорских сердара, гдје је садашњи хотел Сити, а нека-дашњи хотел Љубовић, али да ће због комплексности теме, јавност детаљније обавјестити о овом пројекту наредних дана.

Дакле, уколико планирано и ост-варе некадашњи хотел Љубовић доживјеће судбину хотела Црна Гора који је порушен зарад градње

Хилтона. И трећи подгорички хотел којим газдује Бурић, хотел Подгорица, доживљава „перфор-манс” тиме што је изнад њега са-грађен солитер. Нови комплекс у Улици црногорских сердара имаће зграде и хотел у једном крилу.

В.д. државног архитекте Душан Вуксановић је, како пише у јавном документу, навео је да је у циљу оцјењивања релација са физичким структурама у околини, објекат потребно приказати у реалном простору, са приказаним 3Д-а но-вог објекта.

–Напомињемо да је потребно обратити пажњу на смјерницу из планског документа о правили-ма изградње објеката мјешови-те намјене, а који се конкретно односи на парцелу УП1 гдје се предлаже у једном дијелу објекта планирање градског хотела који ће имати засебан улаз и који се по вертикали може пружати ције-лом висином објекта – пише у документу који потписује Душан

Вуксановић.Компанија УТИП Црна Гора

је акционарско друштво чији је већински акционар Жарко Бурић и због неслагања око овог пројекта мањински акционари су тражили исплату улога. Како је „Дан” већ објавио власник 5,8 одсто акција УТИП-а тужио је то предузеће јер му у законском року нијесу исплатили власнички улог. Пре-ма информацијама „Дана”, ЦЕЕД консалтинг, фирма коју година-ма контролише бивши министар пољопривреде Петар Ивановић, у тужби тражи исплату 700 хиљада еура за укупно 862 хиљаде акција. Тужбу против УТИП-а подније-ла је и Прва банка,чији је највећи акционар Ацо Ђукановић, као и неколико физичких лица који пот-ражују око 100 хиљада.

До спора је дошло након што је скупштина акционара УТИП-а у новембру прошле године усвојила одлуку о изградњи вишенамјенс-ког пословно-стамбеног објекта–

хотела и стамбених јединица на земљишту и три катастарске пар-целе које се налазе иза хотела „Си-ти”. Против те одлуке гласали су представници 6,99 одсто акција, којима, као несагласнима, није ис-плаћен власнички улог у року од 30 дана.

УТИП Црна Гора посједује 5.264 квадрата слободног земљишта. За реализацију планиране инвес-тиције потребно им је укупно 9,4 хиљаде квадрата. У плану је из-градња зграде са двије подземне гаражне етаже и највише шест спратова у којој ће, поред стамбе-ног простора, бити и нови градски хотел, са посебним улазом.

Некадашњи хотел „Љубовић” ново рухо добио је 2008. године, а за његову реконструкцију компа-нија је утрошила 4,2 милиона еура. Спољашњи изглед није мијењан док је унутрашњост доживјела комплетну трансформацију. Хотел има 79 соба и категорисан је са 4 звијездице. Н.С.

КОМПАНИЈА ЖАРКА БУРИЋА ПЛАНИРА РУШЕЊЕ САДАШЊЕГ ХОТЕЛСКОГ ОБЈЕКТА ЗАРАД ГРАДЊЕ СТАМБЕНО-ПОСЛОВНОГ КОМПЛЕКСА У ПОДНОЖЈУ ЉУБОВИЋА

„Сити” исте судбине као хотел „Црна Гора”

Планери су одрадили Локал-ну студију локације Веље брдо и уколико буде усвојена у градском парламенту, на Вељем брду може да се гради објекат соларне елек-тране. Такав објекат град нема, а Просторно урбанистичким пла-ном су предвиђени на више лока-ција.

Представник Секретаријата за планирање и уређење простора и заштиту животне средине Зорица Ракчевић саопштила је да је овај плански документ на јавној рас-прави 15 дана, те да се примједбе и сугестије могу достављати до 19. јуна. На питање да ли већ има инвеститора који су заинтересова-ни за градњу соларне електране, Зорица Ракчевић је саопштила да ће се то знати након што плански

документ буде усвојен.На расправи је речено да је ини-

цијативу за израду овог планског документа поднијело друштво S&Z SZ Green energy. У Централ-ном регистру Привредног суда назначено је да се ово друтшво бави производњом електрич-не енергије. Извршни директор друштва је Неџад Рамадановић. У документу објављеном на сајту града гдје је студија представљена пише да је подносилац те иниција-тиве фирма Montenegro renewable energy. Вриједност ове инвести-ције је око 75 милиона.

Ана Џудовић, из фирме Урби.Про која је обрађивач планског документа на јучерашњој цен-тралној јавној расправи, казала је да подручје плана заузима простор

од око 69 хектара и налази се у ок-виру КО Веље брдо.

– То је брдовит терен, а зона обухваћена планом је неизграђена. У оквиру овога захвата планирана је соларна електрана у којој се ко-ришћењем фотонапонских колек-тора претварају сунчеви зраци у

електричну енергију. Предвиђено је укупно 151. 844 соларних моду-ла – саопштила је Џудовић.

Џудовић је навела да је у оквиру студије локације планирана урба-нистичка парцела на којој је пред-виђена изградња соларне електра-не. Н.С.

Обрађивачи плана

ОДРЖАНА ЦЕНТРАЛНА ЈАВНА РАСПРАВА О ЛОКАЛНОЈ СТУДИЈИ ЛОКАЦИЈЕ ЗА ВЕЉЕ БРДО

Соларна електрана нацртана,чека се инвеститор

Хотел „Сити” / Званични сајт компаније

regioni@dan.co.me; Тел: 020 481 588

субота, 16. јун 2018.ПодгорицомII страна

Вечерас у граду

ПрЕдСТАВЉАЊЕ СТУдиЈЕ „СмАрТ СиТи ПодгорицА”

Паметно до паметног града

Фекална канализација уско-ро би требала да почне да се ради у Братоножићкој улици на Загоричу. Она дио пројекта у који спадају још улице Три-фуна Ђукића и Лутовачких барјактара и градиће се преко километар канаизације.

–Одрађено је око 200 метара канализације у Улици Трифу-на Ђукића и идемо даље да дорађујемо. Ускоро би требали да крену радови и у Братоно-жићкој улици. То су три улице које се наслањају једна на дру-гу –казао је Филип Макрид, замјеник директора Водовода.

Мјештани Братоножићке

улице страхују да ће, када ра-дови почну, бити одсјечени од града јер неће имати куда да пролазе, с обзиром на то да је улица паралелно са пругом. Они се надају да ће Водовод то узети у обзир и да ће ули-цу радити парцијално,те да се радови неће одужити. Иначе,

радују се што ће се коначно ослободити септичких јама. Осим септичких јама њихов највећи проблем је непропис-но паркирање. Саобраћајница је дуга, али уска и једва се два возила могу мимоићи.

–Драго нам је што ћемо коначно добити канализацију и ослободити се септичких јама. Ми смо морали ради-ти преливну септичку јаму, коначно тога више неће бити. Мада проблем је кад почну радови нећемо имати куда да пролазимо. И сад имамо вели-ки проблем због непрописног паркирања. Људи се паркирају дуж улице, не може се проћи. Ова улица је грозна и вријеме је било урадити канализацију, али мора се ријешити и про-блем паркирања. Не могу да се мимоиђу аута. Посебно кад се локве направе настане хаос – каже Милка Баошић, мјешта-нин Братоножићке улице.

Изградњи канализације обрадовала се и Милосава Јоксимовић, јер је њена по-родица планирала на јесен да ради преливну септичку јаму.

–Чули смо за канализацију и обрадовали смо се. Ма-да бринемо кад се раскопа улица нећемо имати куда да пролазимо, јер алтернативни пут немамо. Морају нам обез-биједити улицу којом ћемо до-лазити до кућа. Буквално ће нас затворити. Како ће људи на посао не знам –каже Јок-симовић.

И Јоксимовић истиче да је велики проблем непрописно паркирање.

–Паркирају се тако да се не може проћи. Таксисти се у двориште Баошића окрећу. Ја затворим капију због пса, а њима је отворена па двориште користе да се ту окрећу – ис-тиче Јоксовић.

А.Д.

СТАНоВНици БрАТоНоЖиЋКЕ УЛицЕ СТрАХУЈУ дА КАдА КрЕНЕ грАдЊА КАНАЛиЗАциЈЕ НЕЋЕ моЋи дА доЛАЗЕ до КУЋА

Траже да се обезбиједи алтернативни пут

м. Јоксимовић

Направили паркинг дуж улице

ПоЧЕЛА ПродАЈА огрЕВА

Лоша потражња

Становници Зете још нијесу почели куповину дрва за огрев, иако је продаја већ увелико по-чела. И ове године на скретању за Балабане паркирани су ка-миони пуни дрва. Метар буко-вих дрва кошта 33 еура. Како је казао продавац дрва су са сјевера, а очекује да ће цијена расти.

–Дрва сигурно неће бити јефтинија. Јесте јун, али она се сад купују по цијени од 33 еура по метру. Касније ће бити скупља. Међутим, интересо-вање је скоро па никакво. Не би било лоше да они који мисле на зиму сад купе дрва, да не чекају да она поскупе – рекао је продавац дрва. А.Д.

Метар дрва 33 еура

Поништен је тендер за избор фирме која би одржавала служ-бена возила и моторе Главног града јер за 10 партија ауто-мобила није стигла ниједна понуда, док је за одржавање возила марке „клиа” стигла не-исправна понуда. Главни град је тражио фирму која ће одр-жавати возила марке „bmw”, „ренџ ровер”, „ауди”, „мерце-дес”, „шкоду октавију”, затим паук возила „нисан” и „ивеко”,

као и фирму која ће одржати моторе „салкано”, хидраулич-не дизалице за „паук” возила али и ватрогасна возила али за ове категорије возила није пристигла ниједна понуда. За возила марке „клиа” стигла је понуда фирме „Шишевић компани” али је комисија за вредновање понуда оцијенила неисправном због чега је ком-плетан поступак јавне набавке обустављен. Н.С.

ПоНиШТЕН ТЕНдЕр ЗА иЗБор ФирмЕ КоЈА ЋЕ одрЖАВАТи СЛУЖБЕНА ВоЗиЛА гЛАВНог грАдА

Нема заинтересованих ауто-механичара

С тудија „Смарт сити Под-горица” коју је припре-

мио тим Електротехничког фа-култета под покровитељством Сименс компаније и Главног града, омогућиће побољшање ефикасности енергетског сис-тема и стварање квалитетнијег живота грађана. Студија обух-вата развој информационог система који се бави енергет-ским подацима града, примје-ну билдинг менаџмент система, примјена енергетске ефикас-ности у саобраћају, зградарству, збрињавању отпада, водоснаб-дијевању.

Професор Електротехничког факултета Владан Радуловић, обрађивач студије, каже да је акценат на енергетско ефи-касној структури и сервисима који ће помоћи граду да повећа независност и обезбјеђује неоп-ходне видове енергије из својих извора.

–На самом почетку дао бих једну дефиницију која ми се чини најбољом за „паметни град”. То је иновативан град који користи информционе

технологије и друге начине за побољшање квалитета живота, ефикасности градског посло-вања, осигуравајући потребе садашњих и будућих генера-ција поштујући економске, друштвене и културолошке аспекте. Оно што смо ми као обрађивачи ове студије видје-ли да главни град може уради-ти да би побољшао енергетски ситем, то је прије свега развој поузданог информационог сис-тема који се бави енергетским подацима на нивоу града, који још није успостављен на нивоу како би требло да буде. Други предлог, је примјена билдинг менаџмента система који омо-гућава упрвљање енергијом на нивоу појединачних згра-да.Тај систем обезбеђује кон-тролу гријања, хлађења,топле воде, расвјетних уређаја што повећава енергетску ефикас-ност. Овај систем обухвата и праћење производње нових из-вора енергије. Очекивни резул-тати су већа продуктивност за исту потрошену енергију, нижи трошкови коришћене енергије, веће коришћење нових извора

енергије, одрживо коришћење расположивих ресурса, пози-тивн утицај на буџет. Примје-на енергетске ефиксности мо-же се извршити на зградарству, саобраћају, отпаду, водоснабде-вању-казао је Радуловић.

Драгутин Ђековић, менаџер Главног града, каже да ће ова студија дати смјернице куда град треба да иде уз помоћ но-вих технологија.

–Глвни град се у протеклом

периоду интезивно развијао, морамо да испратимо тај раз-вој на адекватан начин. Нове технологије треба да нам обез-биједе податке на основу којих ће се донијети праве одлуке, а тим побољшамо услове грађа-на и подигнемо ниво квалитета управљања. Ниједна управа не може сама да уводи нове тех-нологије, то мора у сарадњи са приватним сектором, невлади-ним оргнизацијама,грађанима,

како би била успјешна у томе шта ради. У овој студији има пуно интересантних података, идеја које ће мо ми преточити у пројекте и да развијемо нешто у шта смо кренули- рекао је Ђе-ковић.

Извршни директор Сименса Црне Горе Снежана Ивновић је рекла да компанија улаже у развој, науку, истраживање, па је и ова студија један од тих ре-зултата.

–Студија је настала као дио Сименсове платформе осмиш-љене тако да компанија врати дио профита који добије из редовног пословња, друштву у коме послује. Осим чиње-нице да у граду живи више од трећине становника Црне Горе, уочили смо да се град предано бави различитим моделима из области енергатске ефикаснос-ти, који би требло да доведу до побољшања квалитета живота грађана. Сматрам да је ова сту-дија један од доприноса главног града, такође сарадња са уни-верзитетима је један од циљева пословања наше компаније- по-ручила је Ивановић М.М.Н.

Представљање студије Смарт Сити Подгорица

Влада је допунила списак за експропријацију на траси ауто пута утврђујући јавни интерес за земљу зарад градње приступ-них путева и високонапонских далековода на Пелевом Брије-гу. Сада ће бити одузето 10.061 квадрат шума, пашњака, ливада. Поступак експропријације спро-вешће Управа за некретнине.

Рајку Марковићу биће оду-

зето 69 квадарата шуме, Љубу Малишићу 2.178 квадрата шу-ме, док ће Душку Михаило-вићу експроприсати 179 квадра-та шуме. Шуму од 440 квадрата одузеће Марку Вешковићу, док ће ливаду од 20 квадрата

и шуму од 141 квадрат експро-присати Драгану Перовићу. Од Рада Марковића одузеће 75 квадрата ливаде, од Видака Перовића шуму од 358 квадра-та, од Радмиле Вешковић 287 квадрата шуме, док ће Вуксану

Марковићу експроприсати 159 квадрата шуме. Љубинки Ма-рић и Љубомиру Јацети биће одузето 2.315 квадрата пашња-ка, Раду Марковићу и Зорки Марковић 1.396 квадрата шу-ме, док ће 566 квадрата шуме

бити експроприсано Анки Че-лебић, Миланки Перовић и Станојки Вулевић.

Експропријација је планирана и код Милентија Марковића, Милорада Марковића и Рајка Марковића па ће њима бити одузето 1.846 квадрата шуме, док ће Миловану Марковићу одузети 32 квадрата шуме.

Н.С.

НоВА ЕКСПроПриЈАциЈА НЕПоКрЕТНоСТи НА ПЕЛЕВом БриЈЕгУ

Одузимају 10.061 квадрат

Би о скоп Си не плекс – те-ле фон за ин фор ма ци је 020 414 424

КИЦ „Будо Томовић” - Ве-лика сала, Концерт поводом 20 година музичке каријере Ида и Ане Муратагић, у 20 сати

Дворац Петровића- Излож-ба њемачких фотографа Ериха Саломона и Барбаре Клем

Перјанички дом- Изложба Мирзе Дедаћа „Догађај”

Музеји и галерије- Изложба Маје Ђурић „Одраз”

Куслеова кућа - Изложба „Беспослен”

Му зеј Мар ка Ми ља но ва– Стал но отво рен. За ор га ни зо-ва не по сје те по до го во ру кон-такт те ле фон 069 616 200

‣дежурне службеПозив у хитним ситуацијама ................ 112Полиција ................................................ 122Ватрогасци ............................................. 123Хитна помоћ ........................................... 124Тачно вријеме ........................................ 125Телеграми .............................................. 126Сигурност на мору ................................. 129СоС број за жртве трафикинга .... 116-666

‣ информације о бројевима претплатника и CALL центарУниверзална служба за информације ........................................ 1180црногорски Телеком - Call центар .... 1500Пријава сметњи .................................12711Теленор - Call центар .......................... 1700Пријава сметњи .................................12769 м:тел - Call центар............................... 1600Пријава сметњи .................................12768радио-дифузни центар пријава сметњи .............................................................12712Telemach - Call центар ....................... 1800Пријава сметњи .................................12755орион Телеком пријава сметњи ......12777

‣сервисне службеЕлектродистрибуција ................... 633-979Водовод ......................................... 440-388Агенција за становање ................. 623-493 ..................................................067/266-663Чистоћа........................................... 625-349Погребно ........................................ 662-480Погребне услуге „Лазовић” ..067/283-991

‣поЗовитедом наде - ванбрачне мајке ........ 646-090 ..................................................069-077-023Пријава корупције ..................020-245-666Сигурна женска кућа .............069-013-321ЈУ Какарицка гора ........................ 611-847и СоС инфо о третмануболести зависности ...............0800-82-000СоС-за жене и дјецу жртве насиља ................................ 232-253СоС-за жртве насиља у породици ..............................080-111-111Временска прогноза ..............044-600-200 царинска отвор. линија .........080-081-333центар за зашт. потрош. .............. 244-170Управа за антикорупцијску иницијативу ................................... 234-396 рдццг-квар на репетиторима .... 408-021

‣апотекеКрушевац (дежурна) ..................... 241-441Апотека м.С. (нон-стоп)................ 225-444рибница .......................................... 627-739Сахат-кула ...................................... 620-273"радовић" ....................................... 238-633"Лијек"............................................. 633-767"Бона фидес" .................................. 264-497"Подгорица" .................................. 230-798"медеонфарм" ................................ 248-922"SANATHEA" ................................... 248-677Свети Лука...................................... 272-303

‣болницеКлинички центар ........................... 412-412дјечја .............................................. 412-412домоВи ЗдрАВЉА Call центар ..........................................19816

‣ветеринарске станице"монтвет" ........................................ 625-713Јавна вет. станица ......................... 645-300"Анимавет"...................................... 641-651

‣такси службе„Наш такси" ........................................19709"Ало такси" .........................................19700"Хит такси" ..........................................19705"Бум такси" .........................................19703"Лукс" ..................................................19706„ред такси” .........................................19714„Екслузив” ..........................................19721„Сити такси” .......................................19711

‣инспекцијеУправа за инспекцијске послове ........................................... 234-421Комунална инспекција ..........067-245-799Комунална полиција 067- 002 -005

‣Хотели"Костас" ........................................... 610-000"Холидеј" ........................................ 611-411"Подгорица" ................................... 402-500"Амбасадор" ................................... 272-233"Европа" .......................................... 623-444"Ловћен" ......................................... 669-201"Амбијент" ...................................... 235-535”Хотел м” ........................................ 670-111

‣редакције 481-529 481-520

радио "д" ........................................ 481-560радио "д плус" ............................... 481-570маркетинг "дана" ......................... 481-555

020

субота, 16. јун 2018. Региони страна III

КОТОР – Уз занимљив по-етско-музички програм назван „Лет(и) у правцу свог вјетра”, инспирисан пјесником Миро-славом Антићем, ученицима средњих школа и Гимназије у Котору уручене су дипломе „Луча 1” и „Луча2”. Дипломе им је, у присуству професора, родитеља и ученика, у школском амфитеатру уручио директор Бо-жо Перовић. Њима у част јуче је приређен и свечани пријем у Палати Бизанти, гдје су им пред-ставници Општине Котор уручи-ли пригодне књиге и по 100 еура.

– Данашњи дан, иако вам се можда то у овом тренутку не чи-ни тако, у многоме опредјељује како ће ваши животи сутра изгле-дати. Ви из основних школа ћете се лако уписати у Гимназију која је предуслов за будуће факултет-ско образовање, а средњошкол-ци ће лакше бирати факултете и лакше их уписивати, док ће они који се опредијеле да послије средње школе почну са неким послом, лакше бити примљени на те послове. Када почнете да убирате плодове вашег труда, ви-дјећете који је значај овог вашег успјеха. Иако тренутно живимо у времену у којем се чини да бити добар ђак није нешто што доно-си резултате, то је само привре-мено. На крају се они људи који вриједе и који се труде, препо-знају. Сигуран сам да ће се наш град по вама препознавати гдје год одете, а ми ћемо вас чекати да се овдје вратите и да заједнич-

ки чинимо Котор много бољим мјестом за живот - поручио је предсједник Општине Котор Владимир Јокић.

Да им звијезда водиља буде вјера у себе и своје способности, пожељела им је Драгица Пе-ровић, предсједница локалног парламента. Свечаном пријему најбољих ђака присуствовали су подпредсједници Љиљане Поповић Мошков, Мишо Са-марџић и Бранко Недовић.

Диплому „Луча 1” за примјер-но владање и одличан успјех током основног и средњег обра-зовања из свих наставних пред-мета, добили су: Леа Гргуре-вић, Јелена Ковачевић, Јована Роћеновић, Лена Узелац, Тео-дора Абазовић, Маша Мири-ловић, Мариа Рајман, Марија Тодоровић, Душан Матковић, Иван Мршуља, Никола Ковач,

Јована Лакичевић, Агнија Мр-каић и Ања Мачић.

Дипломе „Луча 2” добили су: Антонио Гргуровић, Ана-стасија Јоксимовић, Никола Миљанић, Ања Радоњић, Зо-ја Шћекић, Ивана Вучељић, Јелена Бељкаш, Анастасија

Петровић, Јован Старчевић, Катарина Живковић, Радован Јововић, Лаура Павличевић, Теодора Латковић, Светлана Ратковић, Мила Форшпрехер, Владимир Крговић и Тијана Ћетковић.

Сви они су током четворого-

дишњег школовања у которској Гимназији доказали своје квали-тете на многим пољима, а њихо-ва имена су уписана у Љетопис школе.

-Драги матуранти, срећан вам лет у нови свијет, у свијет одраслих. Летите у правцу свог вјетра, али не заборавите ову школу која вам је дала крила, која је освијестила вашу снагу и ваше могућности. Ви сте наша надарена дјеца, ви сте интелек-туална снага овог града и треба да се вратите обогаћени знањем, новим идејама спремни да чести-то и мудро мијењате живот у ње-му и сачувате оне вриједности по којима је препознатљив. Будите добри људи и корисни чланови заједнице - поручио је Божо Пе-ровић у поздравној ријечи.

Сваки ученик, учесник поет-ско-музичког дешавања „Лет(и) у правцу свог вјетра” одабрао је своју пјесму Мирослава Антића,

своју слику, свој покрет да би ис-казао себе: Лука Мјесечевић, Лана Вицо, Виолета Бјелано-вић, Јован Ивковић, Анђела Томашевић, Теодора Вучко-вић, Вида Вуковић, Андреа Марић, Дарјан Ненезић, Ema Waldegg, Маша Радовановић, Ксенија Николић Милаш, Миливој Радуловић, Дијана Бећир, Лана Вукашиновић, Милица Кашћелан и Вељко Аџић, уз музичку пратњу Васи-лија Чолана, Гојка Даковића, Соње Тешовић, Николе Попо-вића и Школског хора. Портрет Мике Антића је насликала Ксе-нија Тешовић, а за плакат ди-зајнирао Исак Вујовић, док су презентацију осмислили и реа-лизовали Гојко Даковић, Анита Гргуревић и Теодора Николић. Ученике су припремале профе-сорице Марија Јевтић, Љиља-на Чолан и Ивана Марковић. М.Д.ПоПовић

УРУЧене ДиПЛоМе нАЈУСПЈеШниЈиМ УЧениЦиМА КоТоРСКе гиМнАЗиЈе, КЊиге и ноВЧАне нАгРАДе оПШТинА УРУЧиЛА УЧениЦиМА СВиХ оБРАЗоВниХ УСТАноВА

■ Дипломе „Луча” добио је 31 гимназијалац, а општина је наградила 63 лучоноше свих которских школа

У атријуму палате Бизанти: Лучоноше са представницима општине КоторЛучоноше гимназије Котор

Луче гимназије заједно са професорима

ГУСИЊЕ – Секретар Секретаријата за урбанизам у Општини Гусиње Хаваја Прелвукај за „Дан“ је казала да, као и свуда у Црној Гори, и на територији гусињске општине има нелегално из-грађених објеката, додавши да је дивља градња лоша навика која се тешко може спријечити.

–Општина Гусиње добила је податке од Управа за некретнине -Подручне једини-це Плав, да према њиховој евиденцији у Гусињу има 350 објеката изграђених без грађевинске дозволе, који су укњижени у катастру. Од НП „Проклетије” нијесмо добили одговор на наш захтјев о бесправ-ним објектима, али, само у Гребајама, от-прилике, има око 30 нелегалних објеката. Такође смо тражили податке од Електро-дистрибуције -који потрошачи су објекте прикључили на дистрибутивни систем, а претходно нијесу извадили грађевинске дозволе, али ни од њих нијесмо добили одговор. Добили смо од Министарства финансија сагласност на одлуку за опре-мање грађевинског земљишта, и чекамо сједницу локалнго парламента која би требало да буде одржана до краја овог мјесеца –истакла је Прелвукај.

Она је нагласила да је Гусиње, као но-воформирана Општина, наишло на разне проблеме, а да је највећи у сфери урба-низма тј. изградња нелегалних објеката, како у националном парку, тако и на те-риторији цијеле општине.

– Пошто од општине Плав нијесмо до-били никакву информацију колико имамо објеката с грађевинским дозволама, а ко-лико без дозволе до 2014. године, веома тешко можемо прецизирати тачан број бесправно изграђених објеката на тери-торији општине, пошто су многи објке-ти затворени јер су власници углавном у иностранству. Али, Општина ће свакако предузети све законске мјере по том пи-тању у оквиру својих надлежности. Ур-банистичка инспекција, која није у нашој надлежности, треба да буде мало ажур-нија и да, у сарадњи с Општином, учини да се обустави дивља градња. Досад смо добили свега 15 захтјева за легализацију бесправних објеката. Док Општина не именује главног архитекту, сарађиваћемо с главним градским архитектом из Под-горице, што нам је омогућило Министар-ство одрживог развоја и туризма –казала је Прелвукај. Н.в.

ДиВЉА гРАДЊА ЦВЈеТА и У гУСиЊУ

У гребајама око 30 нелегалних објеката

Истакли се у знању

Без дозволеоко 350 објеката ТИВАТ -Секретар Секретарија-

та за економски развој и предузет-ништво Петар Вујовић и савјет-ница за пољопривреду Радмила Килибарда, у оквиру редовних радних активности, посјетили су пољопривредна газдинства Гвоздена Канкараша – пчелара, Томислава Вуксановића -про-извођача смокава и другог воћа и поврћа, Слободана Кнежића -произвођача поврћа и воћа и Зо-рана Драгојевића произвођача поврћа, воћа и маслина.

Циљ ове радне посјете, поред обиласка газдинстава и упозна-вања са начином производње, је успостављање тјешње сарадње на релацији локална самоуправа – индивидуални пољопривред-ни произвођачи. Представници Секретаријата искористили су посјету како би произвођачима представили план јавних позива који се очекују до краја јуна као и ближе образложили услове и

критеријуме који су прописани за коришћење подршке за одређене инвестиције, а све у циљу макси-малног искоришћење расположи-вих средстава.

Произвођачи су истакли изу-зетну сарадњу са Секретарија-том током досадашњег периода, те изнијели потребу за додатном едукацијом и упутствима око добијана одређених декларација о производу, стручне анализе и препоруке за садњу медоносних биљака, те потребе побољшања путне инфраструктуре која води до њихових газдинстава..

– Секретаријат за економски развој и предузетништво и у на-редном периоду наставиће са ди-ректним контактом са пољоприв-редним произвођачима у Тивту у циљу пружања свих видова по-моћи у унапређењу и подизања нивоа квалитета њихове про-изводње- саопштили су из овог општинског ресора. Ж.К.

ПРеДСТАВниЦи СеКРеТАРиЈАТА ЗА еКоноМСКи РАЗВоЈ и ПРеДУЗеТниШТВо ПоСЈеТиЛи ПоЉоПРиВРеДне ПРоиЗВоЂАЧе

Желе тјешњу сарадњу

Разговори у пчелињаку

ХЕРЦЕГ НОВИ – Секретариjат за друштвене дjелатности и спорт општине саопштио jе да jе спровео анкету међу ученицима основних и средње школе о њихвим спортским активностима. Анкета коjа jе била анонимна и спроведена на 1.515 испи-таних од VII разреда основне школе до IV разреда средње школе, потвр-дила jе да jе сваки трећи ученик тре-нира у неком од спортских клубова,

док се двиjе трећине њих физичком и спортском активношћу бави рекреа-тивно. Кошарку, фудбал па ватерполо практикуjе наjвећи броj испитаника, док у рекреациjи предњаче трчање, теретана и бициклизам.

Наjвећи броj дjеце тренира у ПВК Jадран и ОФК Игало, потом у КК АС, ФК Обилић и ЖКК Херцег Нови по-казjе спроведена анкета уосновним школама „Дашо Павичић”, „Милан

Вуковић”, „Илиjа Кишић” и „Орjен-ски батаљон” и Средњоj мjешовитоj школи „Иван Горан Ковачић”.

– Ово jе први пут да jе Секрета-риjат за друштвене дjелатности и спорт спровео анкету овог типа, а све како би локална управа имала тачниjе податке о спортским активностима и потребама младих Новљана - наведе-но је у саопштењу секретариjата.

З.Ш.

АнКеТА ХеРЦегноВСКог СеКРеТАРиJАТА ЗА ДРУШТВенеДJеЛАТноСТи и СПоРТ ПоКАЗАЛА

Сваки трећи ученик спортиста

субота, 16. јун 2018.РегиониIV страна

ДАН у Бијелом Пољу

Поводом 14. јуна, Свјетског дана добровољних давалаца крви, Општинска организација Црвеног крста и Клуб добро-вољних давалаца, у сарадњи са Кабинетом за трансфузију крви организовали су акцију добро-вољног давалаштва. У акцији су учествовали чланови Клуба ДДК и заинтересовани грађани. Крв је дало 14 давалаца.Волон-тери Општинске организације Црвеног крста упознали су суг-рађане о значају добровољног давалаштва крви, дијелили про-пагандни материјал, те аними-рали суграђане да се придруже Клубу и постану добровољни даваоци крви.

Подпредсједник Клуба ДДК Бијело Поље Горан Шпање-вић истакао је да ови хумани људи заслужују већу пажњу, те да држава мора више пажње да посвети добровољним дава-оцима.

– Нема ништа хуманије не-го дати крв и спасити нечији живот. Надам се да ће Клуб из

дана у дан бити бројнији те да ће све више младих људи пре-познати ове хумане акције и по-стати добровољни даваоци који ће сјутра бити и носоци развоја добровољног давалаштва. Мо-рам да сед захвалим Општин-ској организацији Црвеног кр-ста која нас несебично помаже и без које овај Клуб неби могао да функционише- нагласио је Шпањевић.

Координатор у ОО ЦК Бије-ло Поље Машан Живковић добровољним даваоцима чес-титао је њихов дан, пожелио им добро здравље и што више датих јединица крви.

– Црвени крст сваког мјесе-ца у сарадњи са Клубом ДДК и заинтересованим партнерима организује по једну акцију тако да је то прилика да нам се сви заинтересовани придруже и на тај начин дају свој допринос ка-ко би се обезбиједиле довољне количине ове драгоцјене течно-сти - истакао је Живковић.

М.Н.

У АКЦиЈи ДоБРоВоЉног ДАВАЛАШТВА

Са акције у Бијелом ПољуПрема статистичким подаци-ма на подручју општине Бије-ло Поље живи 372 припадника ромске популације. Значајан број Рома је у протеклом периоду од-лазио у иностранство, конкретно у земље Западне Европе, тамо тражећи извор егзистенције. Након истека боравишних доз-вола држава Њемачка вршила је депортацију, односно повраћај припадника ове популације који углавном када се врате на-стављају са истим а неки и са горим начином живота.

Извршни директор невлади-не организације Бјелопољски демократски центар Здравко Јањушевић, која се највише на подручју бјелопољске општине бави рјешавањем проблема Рома, каже да се то дешава из разлога што нијесу обезбјеђени меха-низми за социјалну инклузију повратника, већ су они препу-штени да се сами сналазе и ако је то немогуће.

- Невладина организација Бје-лопољски демократски центар је у протеклом периоду дала до-принос кроз низ активности које су имале за циљ да унаприједе и подспјеше интегрисање ове попу-лације. Из године у годину конти-нуирано радимо на спровођењу активности које би допринијеле запошљавању припадника ром-ске популације у сарадњи са ин-ституцијама и другим организа-цијама-каже Јањушевић и додаје да тренутно свега један припад-ник ове популације запослен у ДОО „Комунално Лим”, и два преко програма јавних радова.

–Недостатак образовања, при-сутност стереотипа, неусклађе-ност на тржишту рада, па чак и донекле незаинтересованост припадника ове популације су неки од разлога који доприносе да је у Бијелом Пољу најнижи проценат запослених Рома у од-носу на број припадника ове по-пулације у Југоисточној Европи

па чак и шире. Ништа није боља ни ситуација када је у питању образовање. Свега 20 малишана ромске популације похађа основ-но, а свега два средњошколско образовање. Истини за вољу, у овом тренутку недовољне еко-номске развијености, очеки-

вања у смислу динамичнијег поправљања тренутне ситуације у области примарног и секундар-ног образовања није могуће-ис-тиче Јањушевић и наглашава да ромска заједница, због своје културолошке и социолошке специфичности али и економске

ситуације не посвећује довољно пажње процесу образовања.

– Тренутна ситуација по питању укључености Рома у опште-друштвену интеграцију је, у најмању руку, комплексна. Чињеница је да код ове попула-ције не постоји израженија воља да се укључе у системски процес образовања и васпитања с једне и са друге стране не постоји до-вољна подршка од стране државе да додатно стимулише, едукује и охрабри ромске породице које су очигледан проблем јер управо ро-дитељи не шаљу дјецу у школу.

Као представник НВО која већ дужи них година ради на пољу интеграције Рома морам да ка-жем да подаци који указују на број ромске дјеце у образовним установама, су поражавајући. У Бијелом Пољу још увијек зва-нично немамо ни једног Рома или Ромкињу као свршеног средњош-колца, нити једног припадника ове популације који похађа ви-ши ниво образовања, односно факултетски се образује. Ово стање је забрињавајуће и поража-вајуће за цијело друштво. Ових дана, за вријеме трајања уписа у нову школску годину наши представници ће бити на рас-полагању ромским породицама и пратити однос породице пре-ма дјетету јер заиста морамо да промијенимо климу. Морамо да натјерамо оне који неће да шаљу дјецу у школе, а за оне који не-мају средстава држава мора да их обезбиједи.

Из тог разлога морамо уло-жити напоре и заједнички са свим институцијама, уз пуно учешће родитеља и цјелокупне ромске популације дати допри-нос да проблем образовања буде ријештен, што ће бити окидач за рјешавање и других проблема са којима се суочава ова маргина-лизована популација - закључује Јањушевић.

М.Н.

ЗА ПРиПАДниКе РоМСКе ПоЛУЛАЦиЈе оБРАЗоВАЊе и ДАЉе ВеЛиКи иЗАЗоВ

У школским клупама свега 22 малишана

■ Чињеница је да код ове популације не постоји израженија воља да се укључе у системски процес образовања и васпитања с једне и са друге стране не постоји довољна подршка од стра-не државе да додатно стимулише, едукује и охрабри ромске породице које су очигледан про-блем јер управо родитељи не шаљу дјецу у школу, каже Здравко Јањушњевић

Здравко Јањушевић Џенада Ризвановић

За четвртак, 28. јуна, са почетком у 10 сати заказана је прва сједница Скупштине општине Бијело Поље у новом сазиву. На основу Закона о ло-калној самоуправи на сједници ће бити одрађене само три тач-ке дневног реда.

И то извјештај Општинске изборне комисије о коначним резултатима локлних избора одржаних 27. маја 2018. годи-не, затим потврђивање мандата одборника и избор предсједни-ка Скупштине општине Бијело Поље. М.Н.

КонСТиТУТиВнА СЈеДниЦА Со ЗАКАЗАнA ЗА 28.ЈУн

Верификација мандата

Предсједник Општине Бије-ло Поље Петар Смоловић честитао је свим припадници-ма исламске вјероисповијести празник - Рамазански Бајрам.

–Честитам Рамазански Бајрам свим вјерницима који славе, у жељи да овај велики празник прославе у миру, до-бром здрављу и благостању, окружени својом породицом и пријатељима. На крају мје-сеца овог великог исламског празника, упућујем најљепше жеље да једни друге међусоб-

но поштујемо и разумијемо, предани љубави и бризи пре-ма најближима, дјелујући у циљу остварења заједничког добра свих грађана- истакао је Смоловић у честитики.

Поводом Бајрама искре-не честитке припадницима исламске вјероисповијести упутио је колектив Комунал-ног предузећа ДОО “Лим”, на чијем је челу Раденко Вујошевић, уз жељу да праз-ник проведу у миру, добром здрављу и благостању. М.Н.

СМоЛоВиЋ ПРиПАДниЦиМА иСЛАМСКе ВЈеРоиСПоВиЈеСТи ЧеСТиТАо БАЈРАМ

Да једни друге поштујемо

и разумијемоЧланови ПК Цмиљаче

нА ПЛАнинАРСКоМ ФеСТиВАЛУ нА ПРоКЛеТиЈАМА УЧеСТВоВАЛо 20 ЧЛАноВА ПК,,ЦМиЉАЧе‘‘

освојиле златну медаљу

Крв дало 14 давалаца

Џенада Ризвановић смaтра да су она и њени сународни-ци дискриминисани и да живе у тешким условима те да стога нису у стању ни да школују своју дјецу.

-има доста дискриминације када смо ми у питању, про-блеми постоји и треба их рјешавати а не скривати. Роми финансијски нијесу у стању да шаљу своју дјецу у школу, јер им фали и за живот с обзиром на то да су на рубу егзистенције. Због тога се Роми све више опредјељују да напуштају Црну гору како би колико- толико побољшали свој животни ста-тус. Роме боље прихвате у иностранству него ту гдје смо рођени и одрасли. Многи од припадника ромске полулације да нијесу отишли у иностранство тешко да би и овакав кров над главом имали и да нијесу били у страним државама сада би и даље живјели под шаторима- каже Ризвановић.

она наглашава да Роми, конкретно у Бијелом Пољу, тешко живе, не могу наћи посао, нијесу прихваћени у друштву...

- Мали је број дјеце који похађају наставу, јер су Роми друга класа народа, неће да нас прихвате-истакла је Ризвановић.

Осјећају се неприхваћенима

Јуниорке освојиле златне медаље

Чланови Планинарског клуба „Цмиља-че“ из Бијелог Поља, њих 20, учествова-ло је на Планинарском фестивалу који је протекле седмице одржан на Проклетија-ма у организацији Планинарског савеза Црне Горе. Екипа сениора такмичила се у планинарској оријентацији „Монтенегро-куп 2018“ у конкуренцији више клубова и општина, и заузела прво мјесто и освојила златну медаљу.Прво мјесто у планинар-ској оријентацији за сениоре освојила је екипа ПК „Јаворак“ из Никшића, док је другопласирана била екипа „Росонеро“ из

Гусиња. Прво мјесто у јуниорској конку-ренцији остварила је екипа ПК „Цмиљаче“ из Бијелог Поља, друго ПК „Јаворак“, док је треће мјесто припало ПК Беране. Ост-вареним пласманом наведене екипе су се пласирале за првенство Балкана, које ће се крајем септембра одржати у Македонији.

Предсједница Планинарског клу-ба „Цмиљаче“ Зехра Балић, једна од најбољих планинарки Црне Горе, каже да су јуниорке Ана Бугарин, Ема Диздаре-вић и Ања Ковачевић постигле велики успјех.

– Наш клуб је имао три екипе у такми-чарској конкуренцији. Преостаје нам да полазницима школе на свечаној сједници додијелимо дипломе одрађеног курса пла-нинарства. Овом приликом још једном зах-валност Комисији за расподјелу средстава НВО за 2017. годину и њеној предсједници Немши Омерхоџић – каже Балић и додаје да клубу предстоји још низ значајних ак-тивности као што је експедиција Елбрус 2018, на највећи врх Европе, која креће 24. јуна, као и учешће на МОСИ играма у При-боју и традиционално успон на Олимп. М.Н.

субота, 16. јун 2018. Региони страна V

ХЕРЦЕГ НОВИ - Уз богат забавни програм компанија Оков је у четвртак у Игалу от-ворила нови пословни објекат, 15. по реду смјештен на 2.000 метара квадратних. Већ првог дана је преко 6.000 купаца има-ло прилику да ужива у 30.000 поизвода на које је важио по-пуст од 15 одсто, а први купци на касама су награђени вауче-рима за куповину у износу од по 50 еура.У Окову кажу да jе то њихов наjмодерниjи и наjбоље осмишљени обjекат досад. Од архитектонског рjешења на два нивоа, преко планирања опти-малног асортимана,односно, прилагођавања избора 13 ве-ликих робних група потребама локалног становништва, до из-лагања и укупне презентациjе производа,водило се рачуна о свим детаљима и у сваки се уг-радило све научено о малопро-даjи у претходних 25 година пословања. Цијела кампања је проткана слоганом „и на другом крају града”, за што вјерују у компанији, да ће многи Новља-

ни, посебно становници Игала и околине, знати да цијене. Јер, значајно је смањење времена потребног за долазак до Окова.

– Поносни смо на то што је у овом савременом трговачком објекту посао пронашло још 30 Новљана. Дан је отпочео свеча-ном церемонијом а догађај су уприличиле мажоретке и Град-ска музика Херцег Новог. За њима је у интересантном стилу „допутовао” возић са запосле-нима. Ова локација наговјешта-ва још једну јако битну перспек-тиву, а то је интернационална експанзија. Одавде ће, наиме, бити ближи Дубровнику, Тре-бињу и осталим градовима сусједних држава из којих већ постоје редовни купци – истичу из Окова и најављују и прави интернационални корак, након проширења објеката у Берана-ма ове јесени. Јер, почетком на-редне године имаће први Оков центар ван граница Црне Горе – у Београду, у импозантном објекту од 10.000 квадрата.

К.М.

КоМПАниЈА оКоВ У игАЛУ оТВоРиЛА ноВи ПоСЛоВни оБЈеКАТ и нАЈАВиЛА

инТеРнАЦионАЛни иСКоРАК

Оков центар и у Београду

отварање новог пословног објекта оков у игалу

БАР – Некад позната по пријатној боровој шуми и бројним другим садржаји-ма који су привлачили госте, плажа на Жукотрлици данас је више дестинација за избјега-вање. Иако је у њеној близи-ни прије пар година изграђе-но неколико лијепо уређених угоститељских објеката, а близу је и велики број лук-сузних апартамана и кревета у приватном смјештају, као и уређено шеталиште, закупци дијела плаже не могу се баш похвалити успјешном сезо-ном.

Туристичка сезона је већ у јеку, али је дио од моста на Жељезници па до шушањске плаже до те мјере девасти-ран да је тешко, колико се год поједини закупци трудили, тај простор средити и привући посјетиоце. Овај простор с првом зову „зоном сумрака”. Ту су гомиле отпада, шута, старе тенде, аутомобилске

гуме, пластичне флаше трава, коров... И све то употпуњавају накривљени борови који су остали тамо гдје их је вјетар оставио прије неколико година након великог невремена.

Узалуд су сва улагања Морског добра и надлежног општинског секретаријата, чак и појединаца, кад ће поједини дјелови плаже на Жукотрлици дочекати госте неуређени о че-му свједоче и фотографије које смо снимили на лицу мјеста.

Од шушањске обале по-следњих година је направље-на дестинација за избјегавање. Зар велики смјештајни капаци-тети у непосредној близини плаже не би требало да буду само мотив више туристичким радницима, закупцима плажа и осталим приватницима, а прије свих локалној управи и ЈП „Морско добро”, да дају максималан допринос да ова плажа добије третман који за-служује? Зар закупци приват-

ници не виде неуређене дјело-ве у непсоредној близини који каљају углед њиховог лијепо сређеног простора? Зар не мо-гу да ангажују једно лице, које ћечитав дан бити на плажи и водити рачуна о чистоћи? Зар напокон не могу да схвате да је овој плажи потребно „уми-вање” како би на прави начин задовољила потребе и жеље туриста и мјештана, од којих многи живе од онога што за-раде у сезони?

Туристи кажу да њих не интересује ко је задужен за уређивање плаже, али да желе мир и адекватне услове борав-ка, јер за то издвајају средства током читаве године штеде да

би дошли на море.– Желимо понуду и услугу.

Тражимо да плажа буде чис-та, а не само дио који је за-купљен, јар немамо сви пуно новца, и не можемо да заку-пимо мобилијар. Овдје сам с породицом већ четврти пут, али се нијесмо надали да ће нас опет дочекати оваква неу-ређеност на дијелу гдје одма-рамо, и гдје је борова шума. Ово је жалосно, да купачи спавају, једу, одмарају поред гомила смећа. Наша дјеца се играју у трави поред смећа. Зар надлежни не виде да су борови, којих је сваке година мање, право богатство - каже Мира из Врњачке Бање. Д.С.

ПЛАЖА нА ЖУКоТРЛиЦи неПРиПРеМЉенА ЗА ПРВи нАЛеТ ТУРиСТА

Купачи одмарају крај гомиле смећа ■ Туристичка сезона је већ у јеку, али

је дио од моста на Жељезници па до шушањске плаже до те мјере девасти-ран да је тешко, колико се год поједини закупци трудили, тај простор средити и привући посјетиоце. овај простор с пр-вом зову „зоном сумрака”

Туристи негодују због нечистоће

Лозничанин Миле Николић има викендицу у насељу или-но. Каже да сваке године по неколико пута долази у Бар.

-Моја породица се купа на овој плажи. нијесмо изненађени стањем у којем нас је дочекала, сваке године је исто. Дијелови који се издају су уређени, а остатак је катастрофа. Ужас! Кога позвати да дође и овдје проведе љето? Много је добијено изградњом угоститељских објеката, уређењем шеталишта, видим да су ове године нешто урадили и на црној тачки овог простора, бившем ауто- кампу „Агава”. Али, дијелови плаже и стање борова су за сваку осуду. Ја бих прије рекао да овај простор треба да избјегава свако ко може. не можемо сви плаћати плажни мобилијар, па зар то значи да простор који се не наплаћује не мора да буде чист и уредан, да треба да се бранимо од грана, смећа и смрада - огорчен је наш саго-ворник.

Кад не наплаћују, не уређују

КОЛАШИН - Чланови Спортско риболовног клу-ба (СРК) „Тара и Морача” из Колашина у протеклих неко-лико дана извели су акцију чишћења корита ријеке Свиња-че која протиче кроз Колашин а и притока је ријеке Таре.По обиму смећа и отпада који су извадили из корита ријеке, ка-зали како изгледа да већи број домаћинстава умјесто контејне-ра користи ријеку за одлагање смећа. Предсједник Управног одбора клуба Момир Живко-вић апеловао је на све суграђа-не да више не користе корито ријеке за депоновање отпада и најављује још акција оваквог

типа.– Током акције чишћења ко-

риста Свињаче пронашли смо велике количине отпада. Све што смо извадили из корита одложено је на мјесто гдје може доћи мeханизација комуналног предузећа, које смо иначе одмах обавијестили, да тај отпад од-везе на депонију. Акцију нијес-мо могли раније да изведемо јер је водостај ријеке био висок. Желим да искористим прилику и апелујем на грађане Колаши-на као и фирме које се налазе уз обалу ове ријеке да нам се при-друже у даљим акцијама. Такође, желим да нагласим да ријека није

мјесто за одлагање смећа те да је количина отпада у кориту ријеке првенствено лоша за животну средину а исто тако даје и ружну слику о самом граду - казао је Живковић до-дајући да ријеку која протиче кроз град треба заштитити и очистити.

Чишћење корита ријека Таре и Свињаче једна од ак-ција која се обнавља из годи-не у годину. НВО „Натура” из Колашина је у протеклом периоду организовала низ ак-ција чишћења корита ријека као и чланови Флај фишинг клуба „Маниро”. Акције се реализују али једна те иста слика се понавља, смећа у ко-ритама ријеке никада не фали, а поготово у Свињачи.

Ј.Ш.

ЧЛАноВи СРК „ТАРА и МоРАЧА” РеАЛиЗоВАЛи АКЦиЈУ ЧиШЋеЊА КоРиТА СВиЊАЧе

Смеће из ријеке иде на депонију

Акција чишћења корита ријеке Свињаче

НИКШИЋ- Општина Ник-шић до почетка септембра ура-диће пројекат за реконструк-цију цјелокупне саобраћајнице према Жупи никшићкој, до-говорено је јуче на састанку представника општине и чла-нова Савјета мјесне заједнице Жупа који нијесу пристали на парцијалну поправку поменуте цесте. Састанак је и разлог те је Савјет одлучио да одложи блокаду пута о којој су одлуку донијели на збору мјештана прошлог мјесеца. Предсједник Савјета Драгољуб Радуловић рекао је да ће све њихове ак-тивности зависити од зајед-ничког састанка представни-ка Владе, Општине и фирме „Унипром метали“ који ће се организовати до 15. јула.

- На том састанку очекује-мо да нам се предочи колико је укупно новца неопходно за реконструкцију саобраћајнице

према Жупи, као и то колико ће ко од учесника издвојити средстава за те намјене. Тај састанак искористићемо и да разговарамо о концесијама са подручја Жупе које тражимо да се усмјере Мјесној заједни-ци за рјешавање инфраструк-

турних проблема. Од блокаде пута и одвоза руде боксита из Жупе ми нећемо одустати, а на представницима надлежних институција је да се договори-мо о испуњењу наших захтје-ва, рекао је Радуловић након састанка.

Општина ће, договорено је јуче, одмах почети са сана-цијом критичних тачака главне саобраћајнице у рејону села Ливеровићи, те и постављању заштитних мрежа уз тамошње језеро. Радуловић је нагласио и да су договорили да се почне поправка уличне расвјете по Жупи као и уградња нове та-мо гдје је нема. Локална управа ће, ако то временске прилике дозволе, за десетак дана на-ставити асфалтирање улица по жупским селима који су сходно договору са Савјетом почели прошле године. Радуловић је казао да је из прошлогодишњег плана остало да се асфалтирају улице у селима Кута, Облатно, Заград и Бјелошевина, а када се то заврши Савјет ће са на-длежним у локалној управи до-говорити динамику и приори-тете тих радова за ову годину.

Б.Б.

ЧЛАноВи САВЈеТА МЗ ЖУПА оДРЖАЛи ноВи САСТАнАК СА ПРеДСТАВниЦиМА оПШТине

Договор одложио блокаду пута

главни пут кроз Жупу никшићку

Смеће разбацано по плажи

субота, 16. јун 2018.РегиониVI страна

ДАН у Беранама

Млади коалиције „Здраво Беране” покренули су акцију прикупљања новца за купови-ну перике дјевојчици Сузани Милошевић, којој је прије четири године дијагностико-вана „алопециа универсалис”, потпуни губитак косе.

– Циљ нам је био да укљу-чимо у ову причу што више грађана како бисмо показали солидарност и били као суг-рађани права подршка једни другима онда кад је помоћ ст-варно потребна. Успјели смо у томе. Велики број Беранаца нам је помогао да прикупимо новац за куповину перике. Свако је учествовао онолико колико је могао јер нам није био циљ да оптеретимо ничији

буџет већ да покажемо праву солидарност и осјетимо задо-вољство због једног хуманог дјела. Запослени у Општини Беране, грађани, неке невлади-не организације, привредници, без обзира на националну, по-литичку, вјерску припадност помогли су да акцију успјеш-но спроведемо и недавно је из Њемачке за Сузану стигла адекватна, оригинална перика са квалитетним власима - са-општили су млади коалиције „Здраво Беране”.

Казали су да ће, уколико здравствене институције буду упутиле Сузану на лијечење ван Црне Горе, наставити ак-цију прикупљања неопходних средстава. Д.Ј.

МЛАДи КоАЛиЦиЈе „ЗДРАВо БеРАне” ПоМогЛи СУЗАни МиЛоШеВиЋ

Перика стигла из Њемачке

Млади Коалиције „Здраво Беране“ и дјевојчица Сузана

Новоизабрани предсјед-ник беранског одбора Социјалистичке на-

родне партије Тихомир Бога-вац сматра да се захваљујући државној политици Беране по-следњих деценја суочава са све-укупном развојном стагнацијом. Оцијенио је да, уз креирање не-успјелих приватизација некад моћних предузећа, Влада Црне Горе последњих година намјер-но одуговлачи реализацију зна-чајних капиталних пројеката на подручју општине Беране. Казао је то резултат унапријед при-премљене концепције владања ДПС-а, по ком је појединцима омогућено да, кроз злоупотребу народних пара, убирају енормно богатство. Истако је да је на тај начин дат пуни допринос стаг-нацији привредног, друштвеног, културног и спортског живота у Беранама и да је крајње вријеме да се таква пракса пресели у про-шлост.

– Познато је да је Беране не-кад важио за јак индустријски, привредни, спортски и културни центар, препознатљив на нашим ширим просторима. Међутим, од како је ДПС почео да управља Црном Гором дошло је до уру-шавања бројних вриједности са којима је наша општина распо-лагала. Јавност је упозната да одговорни људи из владе и оста-лих државних институција уочи свих избора обећавају да ће ти

пројекти бити убрзо реализова-ни, иако добро знају да од тога нема ништа. Очигледно је да се ради о чистој манипулацији од стране оних које народ плаћа да савјесно раде свој посао. То,сва-како, заслужује велику осуду јер се државне институције поигра-вају са новцем пореских обвез-ника који се слијева у државну касу. Зато је крајње вријеме да се престане са оваквом праксом, тим прије кад се зна да су носио-ци локалне власти ставили тачку на коруптивне радње у Општи-ни, које су биле својствене вре-меника кад се наш град налазио у рукама ДПС-а – истиче Богавац у разговору за „Дан”.

Он наглашава да његове наво-де најбоље посвједочава прича о изградњи нове спортске дво-ране у Беранама, чији је камен темељац постављен 19. марта 2009. године, као и владина из-двајања за развој културе.

– Беране већ седам годинама нема спортску дворану. Стара је срушена, док се нова гради више од девет година, иако је у старту било обећано да ће радови на том објекту бити завршени за непуних двије године. За сво то вријеме црногоски званичници су уочи свих избора обећавали да се приводе крају радови на изградњи спортске дворане, док су се грађани суочавали са не-виђеним обманама инвеститора и различитих извођача радова.

Слична обећања су давана и за почетак изградње модерног објекта Дома културе од кога још увијек нема ништа. Ако то-ме додамо да је влада ове године беранском Центру за културу оп-редијелила свега 6.000 еура за су-финансирање програма и проје-кат од значаја за остваривање јавног интереса, онда је јасно колико је држава издашна према захтјевима који долазе из наше општине – наглашава Богавац и истиче да је дугачак списак овак-вих и сличних примјера кад су у питању капиталних инвестиције. Навео је да је посебно уочљива опструкција по питању изградње зграде Универзитетског центра.

-То колико влада води рачина о образовању указује и податак да је последњих година, због не-постојања одговарајућих услова, дошло до гашења скоро свих фа-култетских јединица у Беранама. Све се то дешава, јер, ни послије седам година, још увијек нијесу завршени радови на изградњи зграде Универзитетског цента. И досадашње активности везане за поновно активирање беранског аеродрома нијесу дале никакве резултате. Све се само завршава-ло на празној причи и провидном предизборном маркентишком трику челника ДПС-а- нагласио је Богавац, додајући да из др-жавне касе није издвојен није-дан цент за изградњу откупних

центара на подручју беранске општине, као ни за изградњу бројних сеоских водовода и са-обраћајница.

– Годинама смо слушали при-че црногорских званичника ка-ко држава издваја велика сред-ства за оживљавање привреде, пољопривреде и развој села на сјеверу Црне Горе и да је то пут ка отварању нових радних мјеста. Да се ради о чистим ма-нипулацијама најбоље посвједо-чава податак који говори да на беранском Бироу рада тренутно има више од 6.000 лица. То зна-чи да је сваки четврти становник наше општине незапослен. Ово је питање пред којим државни званичници морају добро да се позамисле, јер се ради о потпуно неодрживом стању – закључио је Богавац. Д.Ј.

ТиХоМиР БогАВАЦ ТВРДи ДА ДРЖАВне инСТиТУЦиЈе нАМЈеРно оПСТРУиРAЈУ РеАЛиЗАЦиЈУ РАЗВоЈниХ ПРоЈеКАТА гРАДА нА ЛиМУ

■ Богавац наглашава да његове наводе најбоље посвједочава прича о изградњи нове спортске дворане у Беранама, чији је камен темељац постављен 19. марта 2009. године,као и да се на беранском Бироу рада налази више од 6.000 лица, што значи да је сваки четврти становник ове општине незапослен

Тихомир Богавац

Спортска дворана примјер опструкције

Богавац је посебно апе-ловао на челне људе из беранског ДПС-а да дају допринос реализацији крупних пројеката у Бера-нама.

- Свједоци смо да челни-ци беранског ДПС-а сва-кодневно у непосредној комуникацији са представ-ницима државних инсти-туција врше опструкцију одређених пројеката који се реализују на подручју наше општине. Разумијем да они не могу да пребо-ле то што је ДПС поново изгубио локалне изборе у Беранама, али поједи-ни потези који долазе из кухиња ДПС-а никоме не могу служити на част. Зато их позивам да се умјесто злонамјерних испада ок-рену развоју Берана и дају допринос да овај град кре-не путевима благостања – навео је Богавац.

Богавац је од Владе затражио да коначно преузме оба-везу измиривања кредита који се, по основу набавке три специјална возила за спасавање и гашење пожара, приписује општини Беране. Подсјетио је да су поменута возила ис-поручена општини Беране 2010. године у овиру програма који је подразумијевао осавремењивање служби заштите и спасавања у Црној гори. Ради се о кредитном аранжману од 1.168.736. еура. који се приписује општини Беране.

- Потребно је да се укупан износ средстава по основу кре-дита за набавку ватрогасних возила отпише на начин што ће Влада наћи модус којим ће се потраживања од општине Беране отписати, онако како је то и урађено и неким другим општинама у Црној гори - казао је Богавац.

Злонамјерни потези ДПС-а

Држава да плати ватрогасна возила

Влада злоупотребљава народне паре

Служба заштите и спасавања Општине Беране добиће ново возило и спасилачку опрему. Возило и опрема представљају донацију Владе Јапана, а це-ремонија примопредаје ће се обавити у понедјељак 18. јуна

- Влада Јапана обезбиједила је ватрогасно возило и опре-му за спасавање у износу од 72.339 еура Служби заштите и спасавања Општине Беране

да би подржала унапређење социјалне заштите у локалној заједници.Поменутој церемо-нији присуствоваће Ђунићи Марујама, амбасадор Јапана у Црној Гори, Мирсад Мулић, генерални директор Директо-рата за ванредне ситуације, и Драгослав Шћекић, предсјед-ник општине Беране – саопш-тили су из локалне управе.

Д.Ј.

ВРиЈеДнА ДонАЦиЈА ВЛАДе ЈАПАнА

Нова опрема за ватрогасце

Жири за додјелу Награде „21 јул” издао је саопштење којим обавјештава заитересоване да се до 1. јула могу доставља-ти предлози за додјелу овог највћег општинског признања. Награда се додјељује поводом Дана општине, 21. јула, прав-ним лицима и појединцима са територије општине Беране, као посебан облик признања за најбоље остварене резултате

у свим областима рада и ства-ралаштва. Награда може бити додијељена и појединцима који не живе на територији општине Беране, ако њихова остварења имају посебан значај за развој локалне заједнице. Право пред-лагања кандидата за признање имају грађани, удружења, не-владине организације, преду-зећа, установе и друга правна и физичка лица. Д.Ј.

КАнДиДоВАЊе ПРеДЛогА ЗА нАЈВеЋе оПШТинСКо ПРиЗнАЊе

Рок пријава до 1. јула

Рукометаши „Иванграда” организовали су акцију чишћења стадиона малих спор-това. У акцији чишћења трибина и стади-она, поред рукометаша, учествовали су и припадници Службе заштите и спасавања. Рукометаши Иванград ће наредних мјесе-ци на овом култном мјесту тренирати и припремати се за предстојећу сезону.

Стадион малих спортова у центру гра-да изграђен је педесетих година прошлог вијека, када је берански кошаркашки клуб био прволигаш у великој Југославији.

Д.Ј

АКЦиЈА РУКоМеТАША „иВАнгРАДА”

Очистили стадион малих спортова

Рукометаши у акцији на стадиону

На првим рекреативним сусретима Уније слободних синдиката одржаним недавно у Чању представници Но-вог синдиката органа управе Општине Беране постигли су запажене резултате. Они су освојили укупно 13 медаља такмичећи се у више спортских дисциплина.

– Наша синдикална организација је за кратко вријеме створила повјерење код запослених у општини Беране, тако да сада броји око 130 чланова. Тамо смо постигли запажене резултате, и са 13 освојених медаља побрали симпатије домаћина и свих учесника такмичења. То је до-каз да и ми са сјевера посједујемо квалитете – саопштили су уз Новог синдиката органа управе Општине Беране. Д.Ј.

ЗАПАЖен УСПЈеХ оПШТинСКиХ СинДиКАЛАЦА нА ТАКМиЧеЊУ У ЧАЊУ

екипа из Берана у Чању

Освојили 13 медаља

субота, 16. јун 2018. Региони страна VII

I. broj 120/16Javni izvršitelj Mato Jovićević iz Danilovgrada, odlučujući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Rakočević

Nadice, Podgorica, protiv izvršnog dužnika “DRVOIMPEX MERVEL” ad, Podgorica, PIB: 02274132, radi naplate novčanog potraživanja, v.s. 8,568.91 €, na osnovu izvršne isprave – presude Osnovnog suda u Danilovgradu, poslovne oznake P. br. 81/08, od 03.03.2010. godine, u smislu člana 45 ZIO, dana 15.06.2018. godine, donio je odluku o

DOSTAVLJANJU JAVNIM OBJAVLJIVANJEM

Izvršnom dužniku „DRVOIMPEX MERVEL“ ad, Podgorica i suvlasnicima predmetnih nepokretnosti - nosiocima prava preče kupovine „DRVOIMPEX MOBILE“ ad, Podgorica, „DRVOIMPEX“ ad, Podgorica, „DRVOIMPEX-SPOLJOPRED“ ad, Podgorica, „ZRELO DOBA“ doo, Podgorica, „EUROCOLOR“ doo, Podgorica, „MISTICOM“ ad, Podgorica, „DRVOIMPEX MIBEX TRADE“ ad, Podgorica, „DRVOIMEPX FINCOM“ ad, Podgorica, „DRVOIMPEX STANDARD“ ad, Podgorica, „DRVOIMPEX PREHRANA“ ad, Podgorica, Pejović Luki, Podgorica, Pejović Nikoli, Podgorica, Pejović Momčilu, Podgorica, Pejović Gojku, Podgorica, Gojčaj Ilinki, Podgorica, vrši se dostavljanje zapisnika o prvoj prodaji I. broj 120/16-21, od 31.05.2018. godine i zaključka o prodaji I. broj 120/16-23, od 14.06.2018. godine, koji je objavljen u dnevnom listu „DAN“, 15.06.2018. godine. Navedena lica se mogu obratiti Javnom izvršitelju Matu Jovićeviću, ul. Baja Sekulića bb, Danilovgrad, u roku od 8 dana od dana objavljivanja oglasa radi preuzimanja zapisnika o prvoj prodaji I. broj 120/16-21, od 31.05.2018. godine i zaključka o prodaji I. broj 120/16-16, od 03.04.2018. godine. Upozoravaju se navedena lica, da se ovakav način dostave smatra urednim i da će negativne posledice koje mogu nastati ovakvim načinom dostavljanja snositi ista lica. Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. JAVNI IZVRŠITELJ

Mato Jovićević

БАР - У Гимназији „Нико Роловић” уручене су награде најбољим ученицима за школ-ску 2017/18. годину, а онима који су стекли право на додје-лу дипломе „Луча” уручена су ова значајна признања. За ђака генерације проглашен је Урош Бибић, најбољи ученик четвр-тог разреда је Никола Раонић. Поред њих двојице диплому „Луча А” добили су: Андреј Цвијетић, Теодора Чавић, Анђела Орландић, Јана Ву-косавовић, Теодора Ћакић, Никола Вучељић, Немања Крговић, Ева Стелла Лекић, Миљана Пламенац, Бења-мин Исић и Итана Бојовић.

„Лучу Б” добили су: Мирела Салиховић, Лазар Поповић, Марија Бабић, Рема Цирико-вић, Немања Радоњић, Кенан Количић, Милица Радоман, Љубица Кркљеш, Ивана Ђукић, Милан Златичанин, Милица Булатовић, Владана Улама, Ајла Личина, Јелена Ђуровић, Димитрије Марти-новић, Роман Ђаченко, Вук Лутовац, Марија Раковић, Елена Лојић, Василиса Са-вић, Ивана Бурић, Карла

Мирановић, Велимир Ђо-новић, Вања Вуксановић, Бобана Марстјеповић, Ми-лорад Ђуришић, Јована Ву-чевић, Алдина Дрљан, Ирма Понтић, Милица Шћекић, Мартин Поповић и Марина Михејева.

У трећем разреду најбољи је Владимир Нововић, у другом Лана Новчић, а у првом Ду-шан Вукчевић.

Урош Бибић и Душан Вукче-вић су и добитници награда на овогодишњој Олимпијади знања. Урош је освојио другу награду из хемије, а Душан другу награду из биологије. Најбољи ученици у ваннастав-ним активностима су: Ксенија Ивановић, Василиса Савић и Илија Зековић, који су учествовали у раду више сек-ција и дали допринос промо-цији школе. Ученица Теодора Чавић је најбољи спортиста школе.

Новчане награде су учени-цима додијељене из средстава Донације „Владимир Шар-чевић”, а књиге од средстава Спомен библиотеке „Иван Ми-ловић”. Д.С.

У гиМнАЗиЈи „ниКо РоЛоВиЋ” нАЈБоЉиМ УЧениЦиМА УРУЧене нАгРАДе

Ђак генерације Урош Бибић

Свечаност у гимназији „нико Роловић“

ПЛУЖИНЕ – Мјештани Горњих и Доњих Брезана у по-недјељак, 18. јуна, блокираће приступни пут селима због градње далековода Ластва-Че-во- Пљевља које у том рејону реализује Црногорски елек-тропреносни систем (ЦГЕС) чијим представницима ће бити забрањем пролаз. У отвореном писму медијима мјештани наводе да им је компанија ЦГЕС готово у потпуности уништила пут пре-ма селима, као и њихова имања, притом не желећи да надокнади причињену штету.

– Огорчени смо, доста нам је тортуре, насиља и отимачине коју спроводи ЦГЕС у овом крају. Кап је прелила чашу и блокираћемо пут ка Доњим и Горњим Брезни-ма. Тај пут који води до наших кућа ЦГЕС је са својим извођа-чем потпуно уништио тешком механизацијом и узалуд молимо већ дуже вријеме да га поправе или да направе нови - наводе огорчни мјештани.

Они тврде да ЦГЕС у Пи-ви врши „невиђену отимачину имања од сиротиње и људи који су правно неуки или не живе у

тим селима”.–Пошто се ради о милијар-

дама еура које ће зарађивати повлашћени тајкуни од далеко-вода који је уништио овај крај тражимо да сва имања у Брезни-ма и цијелој Пиви, која су оте-ли и уништили поштено плате и штету надокнаде, да поправе приступни пут који су потпуно уништили, односно направе но-ви, да инвестирају у водоснаб-дијевање пивских села и на тај начин макар минимално ком-пензују огромну штету коју су направили овом крају - поручили су мјештани.

Проблеми, како тврде, трају одавно, а кап је прелила чашу у петак, 14. јуна, када је ЦГЕС, како тврде, силом покушао да развуче каблове далековода преко већ уништеног имања Мирка Ра-дојевића који је тог дана позвао раднике ЦГЕС-а и упозорио их да напусте његово имање, али да су га одмах потом контактирали из плужинске полиције који су му саопштили да радове не смије ометати јер ће у супротном против њега поднијети кривичну пријаву.

–Буквално отимају имања љу-дима, бахато и дивљачки упадају без икаквог правног основа, по-зивају се на неке смијешне чла-нове Закона о енергетици, машу фаслификованим папирима, а у тим криминалним радњама им помажу и појединци из полиције,

катастра и тужилаштва - навео је Радојевић додајући да стотине мјештана Пиве против ЦГЕС-а воде судске спорове.

Породица Благојевић се у Брезнима, гдје имају етно-село „Монтенегро”, бави туризмом, а пут који је уништио ЦГЕС сами поправљају како би туристи са атобусима могли да дођу до њи-ховог имања.

На поступање компаније у плужинским селима жале се и бројни тамошњи пољопривре-дници попут Милорада и Маја Блечића који се у Брезнима баве сточарством. Приступни пут селима, истакли су они, у потпуности је уништила тешка механизација извођача радова на далеководу.

– Тај пут су мјештани напра-вили на својим имањима и од својих пара. Туризам је тек почео да се развија у Брезнима, странци долазе због нетакнуте природе, сточарство је почело да се опо-равља, а ЦГЕС нам је уништио природу, пут и имања- жале се Блечићи.

Блокаду пута, која ће у по-недјељак почети у седам часо-ва, мјештани Горњих и Доњих Брезана најавили су Одјељењу безбједности у Плужинама, а како најављују, очекују да им се прудруже и становници околних села који такође имају проблема са ЦГЕС-ом. Б.Б.

МЈеШТАни гоРЊиХ и ДоЊиХ БРеЗАнА ТВРДе ДА иМ ЦгеС УниШТАВАиМоВинУ и нАЈАВиЛи РАДиКАЛне МЈеРе

Блокада пута као одговор на зулум

■ огорчени смо, доста нам је тортуре, насиља и отимачине коју спроводи ЦгеС у овом крају. Кап је прелила чашу и блокираћемо пут ка Доњим и горњим Брез-нима који је ЦгеС са својим извођачем потпуно уништио тешком механизацијом и узалуд молимо већ дуже вријеме да га поправе или да направе нови - наводе огорчени мјештани

из ЦгеС-а су казали да нијесу тачни наводи мјештана да им компанија отима и уништава имања и путеве. Комплекс-ност је, истичу из ЦгеС-а, посебно изражена када је у питању експропријација земљишта, а за далековод Ластва-Чево-Пљевља иидентификовано је 670 стубних мјеста.

- ЦгеС, као одговоран привредни субјекат, улаже макси-малне напоре како би постигао договор са свим власници-ма земљишта које се налази на траси далековода и уважио њихове захтјеве. Проценат експропиисаног земљишта за стубна мјеста износи 98 одсто на цијелој траси далековода дугој 160 километара. ЦгеС је за ову намјену издвојио више милиона еура- наглашавају из компаније и додају да цијену експропријације одређује посебна комисија Управе за не-кретнине.

Што се тиче пута према селима, ЦгеС са извођачем радо-ва има уговор који га обавезује да путеве након спроведе-них активности врати у првобитно стање, уз напомену да је путна инфраструктура не само „враћена у првобитно стање, већ и увелико побољшана“. из ЦгеС-а тврде и да новчано помажу локалним заједницама за побољшање путева, а да ако се током извођења радова направи штета на приватним посједима то и плате на основу процјене судских вјештака. Такав третман су, кажу, имали и према Мирку Радојевићу са којим су завршили судски поступак 2013. године, па је ЦгеС након што су му платили уписан као власник експро-приисане непокретности. Са Радојевићем су потом имали и посао непотпуне експропријације за приступни пут па је компанија добила право службености пролаза радника и механизације.

- Свјесни смо да је процес експропријације врло комплек-сан, али ЦгеС користи све могућности у оквиру својих над-лежности и прописа да ову најзначајнију инвестицију у сек-тору енергетике реализује до краја у складу са интересима државе и њених грађана - одговорили су из компаније на питања «Дана».

 ЦГЕС: Трудимо се да постигнемо договор са власницима имања

Проблем кулминирао радовима на имању Мирка Радојевића

ТИВАТ – Према подацима локалне Туристичке организа-ције у Тивту тренутно борави укупно 2.990 гостију, 2.937 страних и 53 домаћа. Приват-ни смјештај користи 2.278 ту-риста, у хотелима је смјештено

680 гпстију, одмаралиштима 28 и камповима свега четворо.

Према статистици коју во-ди ТО Тиват тренутни број гостију је за шест одсто већи у односу на исти дан прошле године. Ж.К.

ПРеМА ПоДАЦиМА То ТиВАТ

Гостију шест одсто више него лани

НИКШИЋ- По први пут у граду под Требје-сом јуче је одиграна партија шаха на отвореном, а била је хуманитарног карактера за трогодишњег Никшићанина Вука Митровића којем је неоп-ходно лијечење у Турској. У центру града, испред локала „Амићи” који је уз фирму „Расспрес“ подржао акцију „Алфа центра”, меч је одигран на припремљеној подлози са великим фигурама. Током партије, која је привукла пажњу бројних Никшићана, за Вуково лијечење прикупљено је око 306 еура, а меч су одиграли полазници школе шаха „Никшић”, којом руководи Витомир Лекић, са интернационалним велемајстором Божидарем Боњом Ивановићем. Судија био предсједник Општине Никшић Веселин Грбовић који је ша-ховски мајстор ФИДЕ.

– Шаховска партија је наш мали допринос ак-цији која већ данима траје у нашем граду за трго-дишњег Вука Митровића. Само постављање фи-гура од раних јутарњих сати привукло је пажњу суграђана који су показали интересовање - каже

Александар Дедовић директор „Алфа центра”.Прилика за партију је искориштена у працвом

тренутку јер је у Никшићу, рекао је Грбовић, у току аматерско првенство Европе у шаху, па су меч пропратили и други шаховски мајстори попут Предрага Никача и Михаила Бурића.

– Подржали смо овај хуман гест који је прилика да се промовише шах, али и превасходно да по-могнемо дјечаку да превазиђе проблеме са којима се суочава - казао је Грбовић.

Вук Митровић болује од церебране парализе због које још увијек не говори, нити хода, а не може ни да сједи. Преко Фондације „Буди хуман” и бројним другим акцијама појединаца и органи-зација за веома кратко вријеме прикупљено је не-опходних 33, 9 хиљада еура за његово лијечење матичним ћелијама у Турској.

– Основна сума која је потребна за Вуково лијечење прикупљена је у рекордном року и не-измјерно смо захвални свима који су учествовали у акцијама - рекао је Дејан Митровић. Б.Б.

ХУМАниТАРни ШАХоВСКи МеЧ ЗА ПоМоЋ ВУКУ МиТРоВиЋУ

Прикупљено око 306 еура

субота, 16. јун 2018.РегиониVIII страна

ТИВАТ – Секретаријат за културу и друштвене дјелат-ности Општине Тиват приредио је јуче свечану додјелу награда најбољим ђацима са подручја општине за школску 2017/18. годину и то добитницима дипло-ме „Луча”, ђацима генерације и ученицима који су на државним такмичењима освојили прво, друго или треће мјесто. Дипло-му „Луча” добило је укупно 44 ученика основних и средњих школа, титулу ђака генерације шест, док је 17 ученика освоји-ло једно од прва три мјеста на државним такмичењима. Пох-вале и по 100 еура добила су 44 ученика.

Најуспјешније ђаке, њихове наставнике и професоре, дирек-торе и родитеље поздравила је секретарка Секретаријата за кул-туру и друштвене дјелатности Дубравка Никчевић.

– Образовање је кључ свега. Наставите тако, будите радни и вриједни и наставите ваше шко-ловање, желимо вам пуно ус-пјеха како у образовном смислу тако и у животу - рекла је Ник-чевићева.

Обраћајући се успјешним ђацима предсједница Општи-не Тиват Снежана Матијевић рекла је да нема љепшег повода за награду од прославе одличних резултата.

– Сваке године на овај начин шаљемо поруку да су труд, рад и

одлични резултати извор поноса и успјеха сваког појединца. Оно што вам нико никада не може оспорити је знање које стекнете током школовања и представља једну од најважнијих гаранција животног успјеха. Ви предста-вљате извориште идеја за ино-вације и зато је потребно да искажете своје способности на најбољи могући начин, а све у циљу стварања услова за бољи живот - рекла је Матијевићева.

Награђени су добитници дипломе „Луча”: Анабела Те-лесманић, Лука Божиновић, Анђела Живковић, Никола Јановић, Нора Гринер, Ма-рија Дракуловић, Емилија Самарџић, Томислав Перчин, Озана Кнезовић, Тијана Хер-цеговац и Стефан Јашовић из ОШ „Драго Миловић”, као и Лука Рековић, Миа Зеко-вић, Ђорђе Чавор, Лазар Ва-сиљковић, Милица Липовац, Бобана Тешић, Јелена Ма-тијевић, Крунослав Велфел, Никола Ђурашевић, Јелена Хајдуковић, Чедомир Косо-вац, Огњен Маровић, Жарко Недељков, Наталија Радњић, Исидора Рашовић, Милица Станишић, Вања Јанковић, Теодора Влку, Кристина Па-вићевић, Свјетлана Души, Дејана Радевић, Петар Влку, Марија Милић и Тијана Ста-нишић из СМШ „Младост“ и Романа Францесковић Из Му-

зичке школе Тиват. Из которске Гимназије награђени су Тивћани Јована Лакичевић, Владимир Крговић, Јован Старчевић а из Поморске школе Никола Чавор, Ведран Николић, Љубо Павићевић, Немања Стегић и Данило Станишић.

Општина Тиват је са по 100 еура и монографијом „Тиватски сликари” наградила шест ђака генерације а то су из ОШ „Драго Миловић” Анабела Телесманић; ОШ „Бранко Бринић” Владо Те-рић, из СМШ „Младост” Миа Зековић и Лука Рековић, из стру-чне школе Крунослав Велфел, као и из Музичке школе Тиват Мартина Ковачевић.

Са по 50 еура награђено је 19 најуспјешнијих тиватских ђака на државним такмичењима.

У име генерације најбољих ученика наше општине, гово-рила је Анабела Телесманић а испред ђака генерације СМШ Младост Миа Зековић. У свеча-ном програму учествовали су: дувачки квинтет Музичке школе из класе Мартине Вукасовић, рецитатори Павла Петровић и Лазар Васиљковић и чланови секције италијанског језика ОШ „Драго Миловић”.

Секретаријат за друштвене дјелатности уручио је поклоне, мобилне телефоне за седморо ученика РЕ популације у ОШ „Драго Миловић“.

Ж.К.

У оПШТини ТиВАТ оРгАниЗоВАн ПРиЈеМ ЗА нАЈБоЉе ЂАКе

Похвале и по 100 еура за 44 ученика

Снежана Матијевић са најбољим ученицима из Тивта

БАР - Туристичка организа-ција општине Бар је у сарадњи са компанијом „Порт оф Адриа”, „Бока Адриатиц” и Кластером туризма и креативне индустрије Бар, организовала свечани дочек крузера „Хоризон”, шпанске компаније „Pullmantur”, који је први пут упловио у Бар. Крузер је довео 1.352 путника, већином са шпанског говорног подручја, са 612 чланова посаде. Уз тради-ционалан дочек који су приреди-ли, сви гости са крузера могли су да уживају у црногорским специјалитетима, домаћим при-ганицама, сиру, меду, црмнич-ком вину и ракији. За све госте Фолклорни ансамбл „Румија” је извео пригодан програм, који је наишао на велико одушевљење свих туриста, а један дио им се придружио да заједно одигра црногорско коло.На броду је организована и свечана размјена плакета од стране представника агента брода „Бока Адриатиц” Бијела, чијим посредством је шпански брод и упловио, као и представника компаније АД „Порт оф Адриа”. Свечаној це-ремонији је присуствовао и др Зоран Срзентић, предсједник Општине Бар, као и представни-ци Туристичке организације Бар.

Срзентић је изразио задо-вољство да је Бар и ове године крузинг дестинација, а брод „Хо-ризон” који је по први пут довео

око 1.300 путника, и преко 600 чланова посаде, знак је да ће и ова сезона бити успјешна. Он је пожелио добродошлицу пут-ницима и члановима посаде, са жељом да понесу лијепе утиске из Бара и да се поново врате.

Извшни директор АД „Порт оф Адриа” Седат Кара је нагла-сио да, од кад је „Глобал Портс Холдинг” присутан у Црној Гори, шпански „Pullmantur” је шеста крузинг компанија која је препознала потенцијал Бара као

нове крузинг дестинације.– Одлична сарадња са Турис-

тичком организацијом и општи-ном, локалним произвођачима и њиховим удружењима, доприно-се да се Бар позиционира висо-ко као крузинг дестинација са циљем продужетка туристичке сезоне. „Порт оф Адриа” је по-чела са примјеном међународног ИСПС сертификата који се одно-си на међународне безбједонос-не стандарде - истакао је Кара.

Д.С.

ШПАнСКи КРУЗеР УПЛоВио У ЛУКУ БАР

Хоризон довео 1.352 путника

Крузер Хоризон упловљава у луку

субота, 16. јун 2018. Маркетинг страна IX

субота, 16. јун 2018.КултураX страна

Књига „Острог (1666/1667) неимари духовности у Даниловграду” Ми-лорада Б. Бошковића представље-

на је у Центру за културу у Даниловгра-ду, пред бројном публиком, преноси сајт Митрополије црногорско-приморске. Бошковићева књига „Острог (1666/1667) неимари духовности у Даниловграду” објављена је по благослову митрополита црногорско-приморског Амфилохија, у издању Манастира Острог и ИИК „Све-тигора”.

Испред организатора промоције Бошко-вићеве књиге обратио се мр Огњен Јово-вић, предсједник Удружења Бјелопавлића „Бијели Павле” из Даниловграда који је истакао да је ово прво представљање једног Бошковићевог дјела у завичају. Јововић је истакао да је Бошковић сас-вим прецизнио изнио и систематизовао грађу и информације везане за Острог, Светог Василија посебно у односу на Бје-лопавлиће и Црну Гору што и потврђује прва реченица ове књиге – „Нико толи-ко Бјелопавлиће, даниловградски крај, Црну Гору није отворио према Европи, Русији, словенском свијету, нити свијет довео нама као Манастир Острог”. Мит-рополит црногорско-приморски Амфило-хије је подсјетио да је на крају Јовановог Јеванђеља записано да оно што је све изговорио Христос не би могло стати у читав свијет књига и казао да је Манастир Острог једна од тих Христових књига. Митрополит је додао и да ово није прва књига о Манастиру Острог, те да је од те чињенице важније што у светињу и даље долази на стотине хиљада људи из нашега

народа као и других народа и вјера.– Сваки од њих је записао у свом срцу

нешто од онога са чим се ту сусрео. То су лични сусрети са великом тајном која се у Острогу догађа ових вјекова који често и опредјељују људску судбину и живот – ка-зао је митрополит Амфилохије, истичући да су у књизи записане личности значајне за Острог као и записи оних који су до-лазили са стране, све жива свједочанства о том сретању људских душа са острош-ком светињом. Поред записа појединаца и историјата Доњег и Горњег манастира и свих учесника у том историјату, записа о архитектури, фрескама, митрополит је

казао да је све у овој књизи драгоцјено и записано на лијеп, изворан начин и да се зато радује што се поред осталих књига које се у наше вријеме објављују нашла и ова књига.

– Оно што је најзначајније је то да се послије скоро 400 година, највећи сабо-ри у Црној Гори и Херцеговини догађају управо око моштију Св. Василија – казао је митрополит, подсјећајући на прославу празника Св. Василија у Острогу и литију у Никшићу. О књизи је говорио и протоје-реј-ставрофор проф. др Борис Брајовић који је истакао да је ова књига изникла као доказ из већ давно потврђеног искуства да се саморазумијевање човјека може си-туирати само из оних бестјелесних сила вјере које су створиле европску културу и на њој саграђеној европску цивилиза-цију. „На таблицама те вјере, искустава исписане су странице ове књиге Мило-рада Бошковића. Острог и Св. Василије нијесу само манастир и црква, светац и монаси, грађевине, Литургија, него су на-чин откривања Божије истине кроз њих и светитеља, односно кроз нас или оне ко о њима и манастиру мисли, промишља и пише као што је аутор ове књиге учинио”, казао је Брајовић, иначе рецензент књиге. Он је истакао да се ова књига може наз-вати и „Неимари завјета” јер Бошковић наставља тестаменталну традицију својих предака и говори не толико о ономе што је било, колико о ономе што смо и ко смо.

Други рецензент, проф. др Светислав Г. Поповић, декан Архитектонског фа-култета у Подгорици, казао је да је овај

простор пружао непоновљив доживљај свјетским умјетницима, а нарочито ар-хитектама који су налазили инспирацију у јединствености архитектонског облика који се рађао из вертикалне литице, ви-соко на планини Острошке греде и као такав, послужио је за обликовању других простора. Отвори на манастиру, који су спонтано настали на лицу манастирског здања из потребе заштите у тешким време-нима, постали су тема изучавања путника намјерника који су касније постали имена у свјетској архитектури. Захваљујући се присутнима, Бошковић је истакао да је и данас Острог највеће светилиште сло-венског југа, мјесто наде гдје се сабирају људи свих вјера и нација, сви различити а опет сродни. Историја Острога се није завршила, она се свакоднево збива и не-прекидно тече. И овог трена на Острошкој греди изнад Бјелопавлићке благословене земље укрштају се вјетрови и повезују вјекови, додао је Бошковић. Он је истакао да се никада ништа у историји Црне Горе са толико пожртвовања није бранило као Манастир Острог, и са толико посвеће-ности чувало као мошти Св. Василија и да је Острог предање из којег је израсло све најбоље у европској култури.

– Острог је златна грана духовности, културе. Без Острога били бисмо сиро-машни а са њим смо баштиници – рекао је Бошковић и истакао да је Острог заправо освајање слободе.

Модератор овог надахнутог сабрања у Бјелопавлићима био је протојереј Никола Пејовић.

ПРИРЕДИЛА:Ж.Ј.

КЊИГа О МаНаСтИру ОСтрОГ МИлОраДа БОШКОВИЋа ПрОМОВИСаНа у ДаНИлОВГраДу

Наша светиња као Христова књига

■ Острог је златна грана духовности, културе. Без Острога били бисмо сиромашни, а са њим смо башти-ници – рекао је Бошковић и истакао да је Острог заправо освајање слободе

Митрополит амфилохије се по-себно осврнуо на обнову Острога у наше дане.

– Обнова је адекватна духу Свето-га Василија. Чудо Божије је то коли-ко је овај народ обновио и саградио (око 700 цркава) у последњих два-десетак година у Црној Гори. Једна група то назива девастацијом кул-турног блага Црне Горе – рекао је митрополит истичуће неслагање са тим и истакао посебно обнову Ма-настира Стањевићи који ове године прославља 680 година постојања. Он је истакао и да све што се гра-ди на светим личностима, памћењу, њиховим моштима и дјелу остаје и о њима се увијек пише, што свједочи и ова књига.

Обнова манастира

аутор и промотери књиге о Острогу (Фото: Јован радовић)

Бројна публика у даниловградском ЦЗК (Фото: Јован радовић)

У организацији Народне биб-лиотеке Будве у понедјељак, 18. јуна у 20 часова биће приређе-но књижевно вече Николе Ни-колића, аутора из Подгорице. Кроз разговор о збирци прича „Атакама”, али и о његовим романима, као и одломцима из дјела, публика ће бити у прили-ци, ко већ није, да упозна овог младог ствараоца. Са аутором ће разговарати Станка Ста-нојевић.

Никола Николић је рођен 1989. године у Подгорици. За-вршио је Факултет политичких наука. На истом факултету од-бранио је магистарску тезу о квислиншким режимима. Пише романе, приче и есеје.

Објавио је два романа: „Чвор” и „Меандар”, као и збирку прича „Атакама”. Коуредник је књиге „Ко је ко у дијаспори Црне Го-ре – наука”. Приче објављује у црногорским и регионалним ча-сописима. Пише књижевне при-казе за портал „Глиф”, а аутор је и блога на порталу „Вијести”. Добитник је награде „Бихорска Венера” за кратку причу. При-че су му превођене на албански језик. Умјетнички је директор Међународног подгоричког сајма књига и образовања. Књи-жевно вече Николе Николића биће одржано у просторијама Народне библиотеке Будве.

А.Ћ.

Вече Николе Николића

НАРОДНА БИБЛИОТЕКА БУДВЕ

Црногорско друштво „Ловћен” из Ловћенца, посред-ством генералног конзула Црне Горе Миодрага Канкараша, уру-чило jе КУД-у „П.П.Његош” по двиjе црногорске женске и муш-ке народне ношње. КУД jе као вишедецениjски промотер цр-ногорске игре и пjесме на мно-гим наступима широм Србиjjе и иностранства са своjих скоро 200 чланова на оваj начин ком-плетирао своjу гардеробу, што ће омогућити чешће наступе и промоциjу Црне Горе широм ре-гиона. Велику захвалност дугуjу спонзорима JП „Морско Добро” Будва и „Ковинић ДОО” Тиват, коjи су донирали средства за ку-повину црногорских народних ношњи ловћеначком КУД-у. КУД jе у знак захвалности додиjелио захвалнице генералном конзулу Црне Горе у Републици Србиjи, ЦД „Ловћен”, JП „Морско до-бро” из Будве као и „Ковинић” д.о.о. из Тивта. А.Ћ.

Донирали црногорске

ношње

ВРИЈЕДАН ДАР

У сали Модерне галерије у Будви от-ворена је самостална изложба слика и цртежа Теодоре Стојановић „Живот, илузија и борба”.

Посјетиоци су имали прилику да ви-де 60 радова, слика и цртежа, Теодоре Стојановић, а Ана Брајак Молчан, професорица флауте и Матија Молча-нов, ученик Школе за основно музичко образовање из Будве, отворили су вече својим музичким наступом. Публику је, у име Установе, поздравила Данка Мијушковић, која је представила би-ографију ауторке.

– У тренутку док стојите у будванској Модерној галерији, окружени сликама Теодоре Стојановић, не постављајте питања, не тражите одговоре, боје, ликове, мотиве, људе, детаље... можда се осјећате мало уздрмано, помјерено, продрмано, узнемирено... Зашто? Зато што из 60 слика, колико их овдје има, избија тјескоба, инат, тешкоћа, бол, пораз, патња, туга, мука... и зато што, признали ми то или не, у свима нама чу-чи сакривени дјелић неких Теодориних илузија или стварности. Пред нама су слике као опомене, као жал, жаљење,

рађање, умирање, давање, проживља-вање, пропуштање, сањарање као сно-виђење из прошлости... - казала је, гово-рећи о изложби, мр Бранка Чворовић.

Она је додала да је пред публиком прошлост, коју крију лобање које су ос-нов живота и трагови смрти, које чувају доказе постојања и пролазности, као

трагови рањених звијери са отисцима на људским душама...

– Главе као осовине, лица као огледа-ла, моћ као оруђе, мисао као оружје... Тамноћа, тама, мрак, црнило – извори из којих се наново креће, покреће и са-плиће... Ту су слике којима су сувишне ријечи, музика, описи, објашњења, упи-ти, приче, ту су слике које вас заробе у различите дилеме о истини... Исти-ни коју човјек потискује и која прије или касније изрони као зов, као позив да се вратимо себи, као крик, поглед, као живот, смрт, радост, као трагање по браницима наших емоција. Истина која нас покреће да уђемо у дијалог са овим сликама, у монолог са сопственим мислима, јер ту је 60 доживљаја, дру-гачијих, снажнијих, 60 мотива да изро-ните, отргнете окамењено, замрло и већ заборављено. Ова изложба пружа шан-су, да овдје у Будви, упознамо лавиринт

таме, да се на час изгубимо, саплетемо, подигнемо, протрчимо, освјежимо зас-палу мисао, докучимо крајичак иску-ства и спознамо вриједност нађеног из-лаза. Што више по лавиринту трагамо, као и у животу, умјетости, филозофији и љубави – више очекујемо. А само од нас зависи са којом снагом, мудрошћу и са коликом дозом храбрости, ћемо се су-очити са овим сликама и у који фолдер ћемо тај доживљај сачувати. Не, немојте им прићи, гледајте их из далека. Онда се осмјелите и станите пред неку од њих, удахните моћ из тмине која нас тјера да нађемо свјетлост, упознајте таме која нас бодре да савладамо страх, упијте ноћ након које можемо зграбити нови дан – казала је она. На крају програ-ма обратила се и умјетница Теодора Стојановић, која изразила захвалност што излаже у будванској Модерној гале-рији, захвалила се директорици Музеји и галерије Будве мр Луцији Ђураш-ковић, кустоскињи Тањи Јоветић за организацију и концепт поставке, као и црногорском сликару Зорану Петру-шићу, за препоруку.

А.Ћ.

ИЗлОЖБа тЕОДОрЕ СтОЈаНОВИЋ ОтВОрЕНа у МОДЕрНОЈ ГалЕрИЈИ у БуДВИ

теодора Стојановић

Живот, илузија и борба

субота, 16. јун 2018. Култура страна XI

Пијанисткиње Ида Мура-тагић и Ана Муратагић Барбул јединствена су

појава на нашој музичкој сце-ни. Сестре Муратагић, које чи-не пијанистички дуо, провеле су двије трећине свог живота за клавиром. Управо су кон-цертом који су извеле синоћ у КИЦ-у „Будо Томовић” са пуб-ликом прославиле овај значајни јубилеј и присјетиле се када су 1998. године концертом баш у овој дворани званично први пут наступиле као клавирски дуо.

Припреме за обиљежавање јубилеја ове младе Подгори-чанке, које паралелно са кон-цертном граде и педагошку каријеру, управо у установи у којој су стасале – Умјетничкој школи за музику и балет „Васа Павић”, протекле су радно, али са одређеном дозом треме. И сје-те. Јер, присјећа се Ана, 20 годи-на од када су на једном јавном наступу сјеле заједно за клавир прошло је за трен. Било је то на такмичењу „Музички фестивал младих Црне Горе” на којем су освојиле прво мјесто.

– Узбуђење постоји јер није лако свирати пред својом пуб-ликом. Срећне смо што уопште имамо прилику да свирамо за ову прилику. Кад се само сјети-мо да је први наш наступ био на овој сцени онда је узбуђење још веће – казала је Ида.

У свијет пијанизма увела их је професорица Диана Дамјано-вић, код које су училе и у основ-ној и у средњој школи, подсјећа Ида. Она их је васпитала музич-ки. Студиjе клавира уписале су 2006. године, на Музичкоj ака-демиjи на Цетињу, и студирале у класама професора Светлане Богино, Владимира Огаркова и Боjана Мартиновића. Спе-циjалистичке студиjе из области камерне музике уписале су 2009. године, у класи професора Чедо-

мира Николића, у чиjоj су кла-си магистрирале 2013. године.

Иако нису из породице са му-зичком традицијом, Ида и Ана су од малих ногу имале контакт са музиком, јер им је дјед био самоуки хармоникаш.

Репертоар који су припреми-ле за прославу јубилеја почео је Шубертовом „Фантазијом”, чувеном композицијом за клавир четвороручно, да би заокружи-ли, каже Ида, двије деценије заједничког концертирања. Ос-татак слављеничког репертоара су дjела познатих композитора 20. вијека – Сатија, Фореа, Меса-жеа и Ди Фиореа, музичке епохе коју највише воле.

Клавирски дуо није јединстве-на појава, али како истиче Ида, мало је оних који постоје двије деценије.

Имале смо срећу што смо заједно рођене, каже Ана, а Ида се надовезује ријечима да „је њима двјема велики плус што су заједно од рођења и што немају проблеме када су укус, тајминг вјежбања и састављање репер-тоара у питању. Код њих то иде лагано и природно.

– Лако се договарамо, при-родно, сестре смо, близнакиње. Интересантно је да од како смо почеле да свирамо као клавир-ски дуо још нисмо промијениле позиције, ја сам „горњи” клавир, а Ида је „доњи” клавир. То јест ја сам с десне, а Ида с лијеве стране – објашњава Ана, пар ми-нута старија половина овог дуа.

– Нисмо се још замијениле, а не знамо због чега. Можда би звучале боље да смо контра, али тако смо навикле – додаје Ида.

Ове Подгоричанке су студира-ле на Факултету музичких умјет-ности на Цетињу, и провеле су три године у студентском дому. Током специјалистичких студија вратиле су се у родну Подгори-цу, јер су почеле да раде у школи

у којој су стасале.Ана каже да студирање и рад

нису лак спој, јер као студент морате пуно да вјежбате и ра-дите.

– Али, све бих исто понови-ла – тврди Ана, а њена сетра додаје...

– Исто је и са мном, не би промијенила ништа – каже Ида и наглашава да им је брат велика подршка.

Иако су се сусретале са кла-вирским дуетима наступајући у региону и свијету, нису раз-мјењивале искуства. У региону постоји дуо сестара Бизјан из Србије, али за разлику од Мура-тагићевих, оне нису близнакиње. Баш та чињеница, сматрају Ана и Ида, чини да им сарадња и концертирање иду много при-родније. Оне осјећају музику на исти начин, а на наступима се непогрешиво допуњују.

– То вам је као једна душа у двије особе – објашњава Ида.

Не само да су близнакиње него су и једнојајчане, па међу њима влада снажнија веза него код других људи.

– Предвиђам шта ће Ида да одсвира, и обрнуто. А то је баш добро за ово чиме се бавимо. Просто, дишемо заједно. Уна-пријед знамо кад ћемо да ста-немо, убрзамо, успоримо... Без икакве приче знамо шта ћемо да урадимо – надопуњује сестрино објашњење Ана Муратагић Бар-бул.

Не планирају наредих 20 го-дина, али како Ида духовито објашњава, концерт за јуби-ларних 30 и 40 сигурно ће бити изведен. А, до нових јубилеја стицаће искуство наступима и педагошким радом које је нео-пходно да се гради концертна каријера. С.Ћ.

аНа МуратаГИЋ БарБул И ИДа МуратаГИЋ ОБИЉЕЖаВаЈу ДВИЈЕ ДЕЦЕНИЈЕ ЗаЈЕДНИЧКОГ СВИраЊа

■ узбуђење постоји јер није лако свира-ти пред својом публиком. Срећне смо што уопште имамо прилику да свирамо за ову прилику. Кад се само сјетимо да је први наш наступ био на овој сцени, онда је уз-буђење још веће – казала је Ида Муратагић

Ида и ана Муратагић

Кореобаjка „Мала сирена” са успjехом jе изведена приjе двиjе ноћи у препуноj Великоj сали КИЦ-а „Будо Томовић” у извођењу балерина балет-ске трупе „Allegro” и учени-ца балетског одсjека Умjет-ничке школе „Васа Павић”. Балетску представу насталу на основу Дизниjевог аними-раног филма „Мала сирена” пописуjу Викториjа Стру-гар коjа jе осмислила корео-графиjу, затим Ивана Дарсон коjа jе урадила драматургиjу, сценографи Станислав Ни-кичевић и Jозо Милош, као и костимографкиње Мира Перишић, Мила Челебић и Владо Лаловић, коjи jе ос-мислио свjетло и свjетлосне ефекте.

Лиjепу љубавну причу за чиjу jе основу искоришћена Мала сирена чувеног баjко-писца Ханса Кристиjана Ан-дерсона извело jе преко 150 учесника различитог узраста, коjе jе препуно гледалиште одушевљено поздрављало од момента кад jе подигнута завjеса у дворани. Jеднако снажним аплаузима награђи-ване су наjмлађе као и наjис-кусниjе балерине.

– Ово jе осма кореобаjка коjу балетска трупа „Allegro” изводи. Посебно нас радуjе што jе интересовање за наше кореобаjке сваке године све веће. Осмjеси дjеце и младих у публици су наша наjвећа награда – прокоментарисала је Викториjа Стругар, корео-

графкиња и професорка на ба-летском одсjеку школе „Васа Павић”.

Млада балерина Лидиjа Вукотић jе нагласила да тру-па „Allegro” коjоj припада сваке године своjим радом и наступима настоjи да подиже свиjест о балету у Црноj Гори.

– Кореобаjке су jедин-ствена сценска форма трупе „Allegro” кроз коjу, већ осам година заредом, преносимо нашу љубав према балету наjмлађима – истакла jе она.

И Маша Вушановић и Андреа Сиништај, коjе учествуjу у кореобаjци „Ма-ла сирена” слично мисле као и колегиница из ансамбла.

Вушановић истиче да су кореобаjке jедан од начина обогаћивања културе за дjецу и младе у нашоj земљи.

– Култура се код дjеце из-грађуjе од малена и стога jе ово позив родитељима да са дjецом дођу на наше предста-ве, jер сигурно неће зажалити. Ко зна, можда и они постану дио неке наше наредне коре-баjке – казала jе Вушановић.

Андреа Сиништаj jе рекла да jе њоj балет уљепшао и дjе-тињство и младост и зато се и даље са одушевљењем одази-ва сваком позиву да наступа са трупом „Allegro”, надом да ће, како jе рекла, инспирисати дjевоjчице и дjечаке да заво-ле балетску умjетност и при-друже се породици балетских играча.

С.Ћ.

ПрЕМИJЕра КОрЕОБаJКЕ БалЕтСКЕ тру-ПЕ „ALLEGRO” И ШКОлЕ „ВаСа ПаВИЋ”

Тридесет и прво издање „Барског ље-тописа” биће свечано отворено вечерас у 21 час на Шеталишту краља Николе, код градске марине, великим концертом Црногорског симфонијског оркестра, који се реализује у сарадњи са Музичким центром Црне Горе, а под диригентском палицом маестра Григорија Краска. Биће то први пут да Црногорски сим-фонијски оркестар наступа на „Барс-ком љетопису”. Том приликом извешће репертоар који обухвата дјела неких од најзначајнијих композитора, као што су Бизе, Пучини, Росини, Штраус, Шостако-вич, Сметана... На отварању ће говорити Александар Богдановић, министар кул-туре у Влади Црне Горе, док ће фестивал званично прогласити отвореним Душан Раичевић, потпредсједник Општине

Бар. Званичан програм фестивала почеће сјутра (недјеља), када ће се љубитељима књижевног сегмента представити аутор из Србије, Душан Весић. Он ће на платоу „Књажеве баште” од 21 сат, промовиса-ти роман „Маги - као да је била некад”. Ријеч је о биографској причи о великим мукама, блиставом дару и трагичном крају највеће хероине југословенског рокенрола, Маргити Стефановић, нека-дашњој чланици бенда ЕКВ. У наставку фестивала биће отворен и позоришни програм. Наиме, 18. јуна у амфитетатру Старог Бара, са почетком у 21.30 биће одиграна прошлогодишња копродукција „Љетописа” и Краљевског позоришта „Зетски дом” - „Оркански висови”, у ре-жији Доре Руждјак Подолски. Велика новина овогодишњег пратећег програма

биће Фестивал хорова, који ће се одржа-ти 18, 19. и 20. јуна. Током три дана, на Шеталишту код градске марине насту-пиће црногорски хорови КИЦ ПОП хор из Подгорице, „Јединство” из Котора, „Зима” и „Antivari Musica” из Бара, као и хор Умјетничке школе „Васа Павић” из Подгорице, који ће том приликом из-водити савремене обраде. Сви концерти почињу у 21.30 часова. Фестивал „Бар-ски љетопис” трајаће до 12. августа, до када ће бити реализовано 75 програма из књижевне, ликовне, музичке и позориш-не умјетности. Сви програми, по узору на концепт установљен на прошлом, јуби-ларном фестивалу, подијељени су на два комплементарна дијела, Вечерњу сцену, која је традиционалног типа, и Пратећи програм. Д.С.

СтартуЈЕ 31. „БарСКИ ЉЕтОПИС”

Концерт Црногорског симфонијског оркестра

Једна душа двије пијанисткиње

Пjесник за дjецу Велимир Рале-вић и глумац Деjан Ђоновић госто-вали су у домовима културе на jугу Србиjе, гдjе су наступили и дружи-ли се са наjмлађим становницима овог краjа. Ралевић и Ђоновић су извели поетски час и сценски приказ за наjмлађе 11. и 12. jуна у домовима културе у Медвеђи, Ле-бану, Лесковцу и Алексинцу, као и на дjечjем одјељењу Народне биб-лиотеке „Стеван Сремац” у Нишу. Стваралаштво црногорских умjет-ника изазвало jе велику пажњу малишана, па су им након наступа у овим градовима Србије аутори поклонили велики броj збирки по-езиjе за дjецу.

Организатор њихове посjете jугу Србиjе jе Национални савjет црногорске националне мањине, а

гостовање jе реализовано у оквиру Дана црногорске културе у Србиjи, коjе савjет организуjе у периоду од Дана независности до Дана држав-ности. С.Ћ.

ДЕЈаН ЂОНОВИЋ И ВЕлИМИр ралЕВИЋ ГОСтОВалИ у ГраДОВИМа На ЈуГу СрБИЈЕ

Ђоновић и ралевић на турнеји

Стиховима одушевили дјецу и младе

„Мала сирена” напунила салу

субота, 16. јун 2018.КултураXII страна

Изложба цртежа академског сликара Павла Максимо-вића, отворена у Градској

галерији Котора, плијени љепотом портрета и фигура у стилу надреал-ног хипер-реализма и прецизношћу танких испреплетаних линија, по којима се види мајсторство једног умјетника. Поставка нема посебан, егзактан назив, иако се сви цртежи, представљени у А-3 формату, врло блиски стилом, рађени техником угљена на папиру, баве човјеком. Колекција која је настала у периоду 2016-2018. године је огромна, има преко стотину цртежа, а у Градској галерији Котора Максимовић је из-ложио 25 радова. Док је у припреми ове изложбе боравио у Херцег Но-вом, дорадио је још пет цртежа (међу њима и цртежи три младе даме, из-ложени у предворју).

„Хтио сам да спојим лијепо и ко-рисно, те сам одлучио да овдје завр-шим изложбу, практично да дорадим 15-ак радова и да урадим неколико нових, опет сам урадио превише, али добро је да има резерве”, каже насмијани умјетник у разговору за „Дан”. Цртежи су инспирисани вир-туелном савременом комуникацијом, која човјека оставља у заблуди.

– Ријеч је о комуникацији човје-ка, механике, машинерије данашњег доба - електронике. Ово је дио веће серије цртежа коју сам назвао „Кон-верзација”. Серија је почела цртежи-ма са два лика, минималним бројем учесника једног разговора, међутим, иако је тема у почетку за мене била прилично депресивна - недостатак комуникације, комплетно искљу-чење човјека, на крају сам схватио да је моја намјера да ставим двије фигуре била оптимистична. Схва-тио сам да је човјек заправо много чешће у заблуди комуникације – ин-формацију коју прима он врло често погрешно схвата као комуникацију. Он брзо заборави да је сам у соби, да посматра један медиј, гдје има илу-зију конверзације, да она заправо не постоји, он нема одговора, он само чује ехо свога гласа, оставља неке ко-ментаре, покушава да учествује у тој великој свјетској причи, у којој је он небитан и у којој нема никакву ријеч. Онда је кренула ова серија цртежа гдје је фигура сама и гдје се сама не-како бори са тим својим демонима. Она није по сваку цијену негативна.

Једноставно, то је нека врста реално-сти, гдје смо се нашли, и ми немамо избора, морамо са тим да се некако снађемо – објаснио је умјетник. Ово је његова друга самостална изложба у Црној Гори. Први пут је излагао 2006. године, када је на Светом Сте-фану у Галерији „Свети Стефан” представио серију слика великих формата са експресивним џез-мо-тивима. Излагао је и колективно, у оквиру „екскурзија” прољећних и јесењих салона УЛУС-а, од којих су неке прошле и кроз Црну Гору. Није се активније укључивао у организа-

цију изложби, што је прошле године ријешио драстично да промијени, а с обзиром да често долази у Црну Гору, туристички у Херцег Нови, а планинарски- на Дурмитор, као члан ПК „Железничар” Београд. Жеља му је да се представи црногорској пуб-лици и у другим већим галеријама, а тренутно је још једна његова са-мостална изложба представљена у галерији Културног центра Новог Сада, у чијој поставци су поменуте „дупле фигуре и портрети” из опу-са „Конверзација”, цртежи великих формата (100Х70). М.Д.ПоПовић

Са отварања изложбе Максимовића

ЉубитеЉи цртежа у Котору уживају у поСтавци павла МаКСиМовића отвореној у ГрадСКој Галерији

Учесница прошлогодишњег јубиларног „Барског љетописа” Славица Милошевић недавно је гостовала на Интернационалном фестивалу „Жене и Поезија” одржаном у Барију. Наступале су поетесе из различитих земаља Европе, а представница „Удружења Књижевника Србије” била је Гроздана Лу-чић Лалић.

Изабране пјесме су преведене на ита-лијанском језику од стране Драгана Мра-овића, чији превод Дантеове „Божанствене комедије” важи за најбољи у Европи.

– Италијани нису штедјели одушевљење када је у питању била наша поезија, те пред-стоје преговори о преводу дјела на ита-лијански, као и о промоцији истих у Ита-лији - каже она, наглашавајући да је такође ове године учествовала и на Београдском читачу, односно читалачком маратону.

Иначе, Славичина дјела карактерише опус микро-есеја, есејистике, поезије, ин-тертекстуалности, колажирања.

У априлу је објављена нова књига пое-зије и поезије у прози „Плава поморанџа”, а како се најављује, врло је могуће да ће про-моција бити у току августа у Котору и Бару.

Славица Милошевић пише за култур-но-умјетнички портал „ПУЛСЕ” чија је редакција у Београду, неријетко објављује текстове и на порталу „Монтенегрина”, и већ годинама пише блогове за престижне израелске куће „Јerusalem Post” и „Times of Israel”. Уредница је НВО „Israel-Serbia Friendship Association”. Д.С.

Италијани одушевљени

поезијом

један цртеж

У БАРИЈУ ОДРЖАН ФЕСТИВАЛ „ЖЕНЕ И ПОЕЗИЈА”

Портрети у „разговору”са електроником

субота, 16. јун 2018. Лов и рибоЛов страна XIII

П ротеклог викенда у Чешкој Републици за-

вршен је Европски шампионат у спортско-риболовној дисци-плини флај фишинг, на ком је учествовала и репрезентација Црне Горе. Ово престижно риболовно такмичење је оку-пило такмичаре из великог броја земаља Европе. Чешки спортско-риболовни савез је након успјешне организације Европског првенства одржа-ног 2011. и свјетског првенства 2014. године добио мандат од FIPS-Mouche федерације, да буде поново домаћин у овој „краљевској” риболовној дис-циплини. Првенство је одржа-но у региону Јужне Бохемије, са средиштем у мјесту Виши Брод - Пензион Хербертов. Такмичења су одржана на познатој ријеци Влтави и на Кветонов језеру - резервоару у близини мјеста Каплице. Све је започело церемонијалним дије-лом отварања првенства 6. јуна. Учествовало је 17 националних тимова (14+3), са све већим бројем дама које су се потпу-но равноправно такмичиле са мушкарцима и заиста показа-ле изузетну умијешност. Ово-га пута се број женских екипа попео на три, које су пристиг-ле из земље домаћина Чешке (заузеле невјероватно четврто

мјесто), затим даме мушичарке из Финске и Норвешке. Осим репрезентације Црне Горе, учествовале су и сљедеће ре-презентације: домаћина Чешке у мушком и женском саставу, Белгије, затим Енглеске, Фин-ске (такође са дамама), Францу-ске, Ирске, Италије, Литваније, Холандије, (Норвешке селек-ција дама), Пољске, Шкотске,

Словачке и Шпаније.Наши репрезентативци са великим ентузијазмом, али и у хронич-ној материјалној оскудици за озбиљније припреме, кренули су на овогодишње Европско првенство. Репрезнтацију Цр-не Горе су овога пута предста-вљали актуелни шампион Црне Горе Ивица Рајковић из СРК „Колашин”, из Колашина, као капитен и његов клупски коле-га Влатко Пековић, затим Бојан Пешић и Бошко Вулевић члано-ви СРК „Лим” из Берана и Ор-

хан Башић члан СРК „Плавско језеро” из Плава, који су своје мјесто у репрезентацији овјери-ли пласманом у МЛЦГ за 2017. годину, са неким ситним коре-кцијама због одустајања једног такмичара.

Екипно, првак Европе за 2018. годину је репрезентација Чешке Републике, друго мјес-то и сребрна медаља припала је репрезентацији Француске, док су треће мјесто, односно бронзану медаљу освојили ре-презентативци Шпаније. Када је у питању појединачни пласман, освајачи медаља су: 1. мјесто, првак Европе – Павел Цхyба,

Чешка Република; 2.мјесто - Себастиен Видал, Француска 3. мјесто – Јеан-Беноит Ангелy, Француска. У појединачној кон-куренцији најбољи пласман од наших репрезентативаца (63. мјесто) забиљежио је Бојан Пе-шић, а одмах иза њега као 64. Ивица Рајковић. Што се тиче резултата у екипној конкурен-цији, репрезентација Црне Горе је заузела је 16. мјесто. Објек-тивно, резултат у екипној и појединачној конкуренцији је далеко испод очекиваног, а на

њега су утицале разне околно-сти и потешкоће са којима су репрезентативци отпутовали на првенство. Као и до сада хронично је на слабији пласман наших репрезентативаца ути-цао дио такмичења предвиђен за риболов на језеру и потпуни недостатак толико потребне спортске среће која није била савезник нашим репрезента-тивцима. На крају напомена, да ће наредни Европски шампио-нат за 2019. годину (ако продје строге критеријуме комисије ФИПС федерације почетком јула ове године) бити одржан у Црној Гори, на Лиму! С.Б.М.

ЗАврШЕН ЕвроПСКи ШАМПиоНАТ У МУШиЧАрЕЊУ У ЧЕШКоЈ

На првенству Црне Горе у Спортском риболову у дисци-плини лов штапом из барке, у Будви је одржан други круг такмичења на ком је учество-вао 31 рибар из 12 клубова. Најуспјешнији су били: Иван Дејановић и Дејан Бељкаш из клуба „Делфин” у Будви, који је и био домаћин такмичења са 4595 односно 4330 бодо-ва, док је трећи био Љубинко Врбњак из екипе Мељина са 3410 бодова. Четврто мјесто је припало Александру Ми-лосављевићу из Игала са 2765 пласманских бодова који је сходно резултатима из првог круга са такмичења одржа-ног 29. априла у Бару освоји прво мјесто и титулу првака Црне Горе у овој дициплини. Пето мјесто, у другом кругу такмичења, припало је Деја-ну Сијерковићу из „Рибара” - Баошићи са 2450 бодова, шести је Марко Радосављевић (Игало) са 2225, седми његов клупски друг Милош Дашић са 2140, осми Горан Боричић (Игало) са 1535, девети Владо Борошек („Југоле Гракалић”) са 1275, док је десето мјесто припало Бојану Зуровцу („Ди-

нигла” - Бијела) са 990 плас-манских бодова.

У коначном пласману за ти-тулу првака први је Алексан-дар Милосављевић са шест пласмански бодова. Друго, треће и четврто мјесто припа-ло је Ивану Дејановићу (Дел-фин), Владо Борошак (Југоле Гракалић), Дејан Сијерковић са 12, пети је Дејан Бељкаш (Делфин) са 15, шести Милош Дашић (Игало) са 16 бодова. На седмом и осмом мјесту су Предраг Тасић (Ама Костањи-ца) и Горан Николић („Југоле Гракалић”) са 17, девети је Љубинко Врбњак са 18 и де-сети Радован Поповић („Си-па”, Тиват) са 19 негативних бодова.

-Конкуренција је била вр-ло јака на два такмичења. На завршници је учествовало 26 такмичара који су про-шли кроз квалификације, а нас десет смо на такмичењу били захваљујући прошлого-дишњим резултатима. Ово је добар подстрек за мој даљи рад - рекао је Александар Ми-лосављевић послије завршет-ка првенства у Будви.

З.Ш.

Најуспјешнији такмичари

Од почетка године на подручју бјело-пољске општине, за звање ловца, положи-ло је укупно 49 младих, чиме је Ловачка организација Бијело Поље постало бога-тија за већи број чланова. Према ријечима секретара Организације Туфа Пућурице на последњем полагању била су чак 33 млада ловаца, који су пред комисјом по-казали висок степен знања.

-Предсједник комисије био је Никола Марковић, који је иначе и предсједник Ловачког савеза Црне Горе, као и Душко Вратница испред Управе полиције Црне Горе и Милош Јанковић, испред Минис-тарства пољопривреде и руралног раз-

воја. Полагали су тест из области ловства, узгоја и заштите дивљачи, спрјечавања криволова и других негативних појава у ловиштима. Сви они су предходно одра-дили приправнички ловачки стаж и након строгих критеријума, полагањем испита, стекли статус ловца. То значи да могу да набаве ловачко оружје и несметано се баве ловом.

Иначе, ловна сезона на подручју бјело-пољског ловишта, којим газдује Ловачка организација Бијело Поље, које се прос-тире на 92 хектара површине, је завршена и тренутно влада ловостај.

-Током ловне сезоне наши ловци су

устријелили 16 дивљих свиња (најви-ше на подручју Лисе, Мајсторовине, Коритске висоравни), као и четири вука (на Пештеру), пет јазаваца, двије дивље мачке (на Курилу) и 47 зечева (највише на Врховима,Ђаловићима и Пештеру). У периоду од 1. марта па све до краја овог мјесеца забрањено је свако кретање кроз ловиште са ловачком пушком и ловачким псима гоничима. Од 1. јула довољено је пуштање паса гонича, без ношења оружја, на одређеним теренима, предвиђеним за тренинг. Ловна сезона почиње прве не-деље у октобру - истиче Пућурица.

М.Н.

бЈЕЛоПоЉСКи ЛовЦи УЛовиЛи 16 ДивЉиХ СвиЊА и ЧЕТири вУКА

Скупштина ловаца

Ловачки испит положило 49 младих ловаца

Дама у краљевској дисциплини

репрезентација Црне Горе

бошко вулевић на влтави

Милосављевић најбољи

ТАКМиЧЕЊЕ У ЛовУ ШТАПоМ иЗ бАрКЕ

Чеси на трону

субота, 16. јун 2018.ФељтонXIV страна

И сестра Љуба Чупића, Даринка, ушла је у легенду. Након ха-

пшења у Београду, кад је у њену ћелију смрти у логору на Бањици бануо капетан Петер Кригер, фолксдојчер из околине Црвенке, да њу и неколико њених другарица поведе на губилиште у Јајин-цима, она га је пљунула и ноктима му оставила дубоке трагове на лицу. Није стигла до Јајинаца, ликвидирана је на лицу мјеста...

А од свих десеторо Чу-пића, само је најмлађи брат Мартин искорачио из ко-лоне родољуба и патрота

опредијељених за Народно-ослободилачку борбу и рево-луцију. Он је стао и до краја рата остао под четничким барјаком. Под до данас зва-нично неразјашњеним окол-ностима, међутим, он се пос-лије рата обрео у Аустралији и неко вријеме тамо живио под лажним именом. У Црној Гори се и данас препричава да му је бјекство омогућила тадашња власт у Црној Го-ри управо зарад породице и славе Љуба Чупића и остале браће и сестара, а у тим при-чама се најчешће спомиње име челника те власти Блажа Јовановића. По тим прича-

ма, Чупић се 1956. године, за вријеме Олимпијских иг-ара у Мелбурну, тамо срео и упознао са нашим спортисти-ма и није одолио – признао им је ко је и одакле је. Недуго потом прегазила су га кола на улици, а до данас је остала сумња да се то није догодило случајно...

Тринаест дана након стријељања Љуба Чупића у Никшићу и његовог херојског држања на губилишту којим је обезбиједио вјечно мјесто међу бесмртницима, на ис-товјетан начин се у Ваљеву прославио и Стеван Фили-повић.

Док су га тог 22. маја 1942. године око десет сати прије подне жандарми Милана Не-

дића водили свезаног главним ваљевским улицама на губи-лиште у центру града, омалени, тек 160 сан-тиметара високи мла-дић је громко клицао: „Живјели народни ослободиоци! Доље фашисти и издајници српског народа! Жи-вио Стаљин! Живео комунизам...!”

Жандарми су га без-душно ударали кун-дацима и покушавали да га ућуткају, али је његов глас бивао све моћнији и све више изазивао дивљење уплашених пролаз-ника, али и оних који су га спроводили на губилиште. Кад су схватили да га не могу тако ућуткати, спроводници су скре-нули и повели га споредним сокацима, пречицама које су водиле до мјеста на којем су се већ њихала припремљена и већ раније окрвављена вје-шала.

Стигли су знатно прије не-го што је било најављено по-губљење, прије него што су жандарми силом дотјерали оне којима је требало улити страх и обесхрабрити их да не подлегну прокомунистич-кој пропаганди и антифашис-тичком расположењу. Мла-дић се сам попео на малену,

трошну клупу, сам намакао омчу на врат и, високо уз-дигнутих песница, наставио да кличе и позива на отпор сили и неправди: „Шта чека-те? Што трпите? Узмите пуш-ке и истјерајте ову жгадију из земље. Живјела ослободилач-ка борба и наши савезници и пријатељи...!”

Кад је један од жандарма кренуо да га удари и поку-ша ућуткати, он га је шутнуо ногом, али је притом изгубио равнотежу, занио се, клупа под ногама му се преврнула и омча око врата се затегла...

Био је то последњи трену-так овоземаљског битисања Стјепана – Стевана – Стева Филиповића, младића који је био тек закорачио у два-десет шесту годину живота, човјека чијој се предсмрт-ној храбрости и одважности ево већ 76 година диви цио слободољубиви, слободоум-ни свијет баш као и његовом саборцу и сапатнику из На-родноослободилачког покре-та Љубу Чупићу који је по-губљен 9. маја 1942. године.

Сјутра: ЗБОГ ЊЕГа уКИНуЛИ ВјЕШаЛа

Судски говори су Демос-тену, овом будућем ча-робњаку ријечи, послу-

жили само као полазиште за наставак његове каријере као све знаменитијег политичког говорника. У почетку су то биле бесједе које су се одно-силе на појединце или, пак, на рјешавање одређених питања атинске унутрашње политике. На крају, почео се интензивно бавити актуелним питањима из домена спољне политике што га је увело у вртлог заплетених и веома сложених питања од државног и, показало се, суд-боносног историјског значаја. Највећа опасност његовој отаџ-бини, као и читавој тадашњој Грчкој, пријетила је са Сјевера, од тада младе и веома ратобор-не Македоније.

Управо својим говорима, а

нарочито својим сталним и непосредним јавним наступи-ма против Филипа, краља Ма-кедоније, Демостен је стекао свјетску славу. Ти говори се на-зивају филипикама, има их де-сетак, али се најчешће три из-двајају као изразити примјери врхунских достигнућа у бесјед-ништву. Сложени друштвени услови, који су владали током Филипових ратних подухвата и освајања грчких државица, условили су да је Демостен морао улагати огромне напоре и енергију како би подстицао своје сународнике да се тргну из летаргије и да се безуслов-но и одлучно супротставе лу-кавом, јаком и енергичном не-пријатељу који је наступао са сјеверних грчких граница. Из тог периода је карактеристичан и Демостенов говор „О миру” у коме се мудро и државнички далековидо залагао за потпи-сивање мира у условима када његова домовина није има-ла довољно војне снаге да се оружано супротстави Филипу и његовој бројној и изузетно обученој војсци. Овај говор показује, уједно, како је Демос-тен реално и оштроумно про-цјењивао текућу друштвену, политичку и војну ситуацију и предузимао мјере адекватне одговарајућим приликама.

Демостен је био реалан и веома одлучан политичар, вр-

хунски говорник и беспоште-дни борац за слободу и неза-висност своје родне Атине као и свих других хеленских држава. У својим говорима, никада није ласкао присутним слушаоцима, није се улагивао окупљеном народу, већ је знао и да куди своје суграђане, да указује не само на добре него, чешће, и на лоше стране њи-ховог понашања у одлучним ситуацијама. За свој неуморан рад за добро своје отаџбине, Демостен је добијао признања која су му његови суграђани исказивали додјелом вијенаца. Када је, међутим, требало да му буде додијељен и трећи вије-нац, у знак признања за многе конкретне акције које је радио за своју Атину, његови поли-тички противници су вјештим маневрима то онемогућили и чак против њега подигли оп-тужницу. Парница по тој оп-тужби је, међутим, одржана тек шест година послије покретања поступка. У сјајном говору под насловом „О венцу”, Демостен се не само одбранио од те лаж-не, тенденциозне и злонамјерне оптужбе, већ је приказао себе и свој друштвени и политички рад као несебично и доследно залагање за добробит своје отаџбине и свих њених ста-новника. Тај изванредно умјет-нички и ораторски конципира-ни говор се током наредних

вјекова и миленијума узимао као најљепши примјер бесједе којом се освјетљава сопствени живот посвећен узвишеним и величанственим циљевима и дјеловању у друштвеној зајед-ници.

Након изненадне насилне Филипове смрти (336. г. прије н.е.), оживјеле су наде грчких државица да ће се коначно ос-лободити од хегемоније коју им је Македонија војно наметнула. У тим судбоносним догађајима Демостен је узео водећу уло-гу. Ипак, Филипов наследник Александар, касније назван Великим, енергичном војном акцијом је сузбио сваки вид отпора многих грчких држави-ца. Тиме су напокон покопане све наде да се може оружаним акцијама побиједити Македо-нија и тиме повратити отета слобода и независност. Ипак, и у тим тешким условима, ка-да је грчким државицама запо-виједао македонски намјесник, Демостен је наставио да ради на побољшавању услова живо-та и припремама за евентуал-ну каснију војну акцију осло-бађања од завојевача. Прилика се указала када је нагло умро Александар Велики (323. г. прије н.е), коју је Демостен покушао да искористи. Нажа-лост, његова отаџбина, зајед-но са тадашњим савезницама Атине, није имала снаге ни

потенцијала да извојује војну побједу која би обезбиједила политичку независност. Пос-лије тога Демостен је доспио у велику немилост због чега је морао да побјегне на једно мало острво (Калаурија), гдје је потражио спас у Посејдоновом храму. Демостен се није же-лио предати гониоцима, које је послао тадашњи намјесник Гр-чке (и Македоније) Антипарат јер је добро знао каква га каз-на чека. Стога је испио отров и тако скончао свој племенити живот препун борбе са мно-гобројним непријатељима, o чему ћемо посебно говорити у даљем дијелу текста. Неприја-

тељи су га, упорно годинама, окруживали и стално настојали да онемогуће или спријече ње-гово непрекидно настојање да буде од користи својој држави Атини и читавој Грчкој.

Још за живота Демостен је постао поштовања достојна личност, тако да су му почаст исказивали сви грађани, по-себно грађани његове родне Атине. Он је, заправо, постао симбол борбе за слободу, неза-висност и достојанство Атине и других грчких градова – др-жава који су настојали да на-ставе славну традицију својих предака.

(НаСтаВИЋЕ СЕ)

(2)ПрИрЕДИО: МИЛаДИН ВЕЉКОВИЋВОЈИСЛАВ БУДО ГЛЕДИЋ: ДЕМОСТЕН – НАЈВЕЋИ ГОВОРНИК АНТИКЕ

љУБО чУпИЋ И СТЕВО фИЛИпОВИЋ, хЕРОЈИ КОЈИМА СЕ СВИЈЕТ ДИВИ (9)ПИШЕ: БуДО СИМОНОВИЋ

■ Фељтон смо урадили по Гледићевој књизи „Демостен – живот и дјело”, коју је издао Admiral Books из Београда

■ Кад је један од жандарма кренуо да га удари, покушавајући да га ућутка, он га је шутнуо ногом, али је притом изгубио равнотежу, занио се, клупа под ногама му се преврнула и омча око врата се затегла...

Чупић и Филиповић

Војислав Будо Гледић

Од судских говора до филипика

Сам је намакао омчу на врат

Посејдонов храм

Ваљево уочи Другог свјетског рата

Стјепану Стевану Филиповићу се приписује да је он испод вјешала први ускликнуо „Смрт фашизму – слобода народу”, чувену партизанску крилатицу са којом се потом до краја ра-та јуришало у борбу за слободу, са којом су на уснама касније умирали и многи други попут Филиповића.

„Смрт фашизму,слобода народу”

Стеван Филиповић као војник уочи Другог свјетског рата

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

субота, 16. јун 2018. ПољоПривреда страна XIXКод ГУСиЊСКоГ СТоЧара НУФриJе

НУФКа МУЛаМеКиЋа

П освећен воћарству и маслинар-ству, предузетник Стево Поповић

свака два – три дана путује од Прчања, гдје је стално настањен са породицом, до пољопривредног газдинства у родном селу Загора, како би водом залио новозасађе-не младе, тек калемљене воћке – трешње и вишње. Обзиром да је Загора у Доњем Грбљу безводни крај, Стево користи воду из старинске бистијерне, одакле пуни бидо-не, сваки од 10 литара, аутом их одвози у воћњак и уз помоћ супруге, сина и рођака, залива свако стабло са по 20 литара воде. То је мука, али велики ентузијазам и воља да се очува грбаљска рурална традиција дају Стеву снагу да сваки други дан напуни по 400 литара воде и излије их на младе воћне

културе. За њега је брига о воћњаку уједно радост и задовољство.

– Прије 35 година мој покојни стриц Станко Поповић, који је био пољоприв-редни техничар, који је прије Другог свјет-ског рата је завршио Пољопривредну школу у Бару, звао ме је да беремо „тресловину”, врсту дивље подлоге за воће. Хтио је да то засадимо у Загори, јер је то најбоља подлога за трешњу, вишњу, кајсију и шљиву. То по-тврђују и стабла трешања у Столиву стара преко 100 година, она су накалемљена на тресловину. Таква је и трешња на Прчању, коју је стриц калемио, љепших трешања ни-сам јео. Тако калемљена стабла много су от-порнија и дуговјечнија од ових хибридних из расадника, каже Стево Поповић и додаје да је тек послије 35 година набавио саднице тресловине – испод Ловћена, са Његуша, одакле је са имања пријатеља Пера Божо-вића донио младе стабљике, те их посадио на свом газдинству у Загори.

– Посадио сам око 40 садница треслови-не и свака је примила, те сам позвао једног инжењера, мога друга, који ми је прије 20 дана то накалемио и дао ми задатак да сваки други дан сипам по 20 литара воде на сваку од калемљених воћки, како би се то одржало током врућих љетњих дана. На тресловину је техником „на перо” накалемио пелцере трешње бокуњаче и вишње „марелице”, које сам добио од доброг домаћина Љуба Кор-дића из Радановића, каже Поповић, који је прије неколико година обновио имање тако што је засадио 150 нових стабала маслина.

Горући проблем пољопривредника у Заго-ри је недостатак воде током љета, што дије-лом рјешавају куповином воде од Општине Котор, која мјесечно даје по једну цистијер-ну (око 80 еура) по домаћинству. Поповић

је прошле године по маслини плаћао кубик воде, укупно 150 кубика, што уопште није рентабилно, трошак који ни произведено маслиново уље не може надокнадити.

– Ми у селу Загора смо најугроженији што се тиче наводњавања, јер највећи број маслина и воћака је у том дијелу, око хиља-ду стабала чији су власници породице ста-росједелаца. Највећи проблем нам је вода и ако то ријешимо, ми смо обезбиједили будућност за наше маслињаке. Направио сам мали пројекат за изградњу бистијерне за наводњавање, наишао сам на разумије-вање посленика Министарства пољоприв-реде Црне Горе, Удружења маслинара „Бо-ка” и Миша Самарџића, подпредсједника Општине Котор, који су вољни да ме подр-же у тој намјери, казао је Стево Поповић. Поред маслинарства, он је обновио и ра-тарство, узгојем поврћа у великим бачвама постављеним у дворишту старе родитељске куће, а специјалност му је и произдовња ви-на. М.Д.ПОПОВИЋ

СваКоГ ТреЋеГ даНа СТево ПоПовиЋ водоМ иЗ БидоНа рУЧНо ЗаЛива НовоКаЛеМљеНе СадНиЦе воЋа У СеЛУ ЗаГора

Гусињски сточар Нуфриjа Нуфко Муламекић увиjек има нешто чиме да се похвали. Држи стадо од скоро 100 оваца, осам расних крава, бика и шесторо телади. Сточарством се бави од наjмлађих дана и каже да кад све сагледа мисли да је то прави избор. Створио jе све услове за сточарство, а као техничар вете-рине зна што је неопходно да као сточарбуде успјешан. У селу има и добру испашу, тако да готово и нема потребу да иде на планину. Преферира „мерино” расу, укр-шетну с расом „романовски” из Русиjе. Повод сусрету са Мула-мекићем jесте да једна његова „мерино” овца ојагњи годишње четворо до петоро jагњади.

– Од малих ногу се бавим сто-чарством и никад нећу престати. Овце су ми већином „брлоке” и „руде”, али морам да истакнем грла „мерино” расе. Једна моја „мерино” сваке године јагњи по два пута, и даjе четворо или пе-торо jагњади. Оjагњи се у jану-ару и септембру. У jануару роди двоjе, а у септембру двоjе или троjе. И још неке овце из стада се јагње по двапут, али ова је по-себна јер се то догађа већ десе-так година редовно. Остарала jе и има jош само два зуба, али jе не чувам. Нека живи док може и не-

ка оконча природном смрћу, jер то је најмање што је заслужила. Имам много користи од ње. Ево, и ове године се већ облизнила, а на jесен ћемо видjети шта ће би-ти. Јагњад сама задоjи. Никад jе не муземо и она има млиjека да jагњад нормално доjи, и чак су и здравија од оних која се сама роде. Ове године сам за приплод набавио овна расе „романов-ски”. То jе руска призната раса оваца коjа се сматра наjплод-ниjом и коjа се већином два пут годишње близни, па желим да их укрстим с моjим „мерино” грли-ма – истиче наш домаћин и каже да са нестрпљењем очекује ре-зултат овог укрштања. Надлеж-нима поручује га Гусињу треба сирара, јер гусуњски крај је крај сточара.

– Никакв проблем држави не би био да нам овдjе у Гусињу отвори сирару или и откупну станицу млиjека и млjечних производа. Онда сточари не би имали никаквих проблем, и чак би доста нас и проширило сточ-ни фонд. Молимо државу да нам нам изађе у сусрет, као што нам даје премиjе за држање стоке и за љетње издизање. Били би смо jоj захвални, а и држава би имала користи – поручио је наш саго-ворник. Н.В.

Шампион „мерино” грло

Калем на тресловини

Стево Поповић залива калемљене саднице

Тресловина најбоља за трешње

субота, 16. јун 2018.МаркетингXX страна

субота, 16. јун 2018. Наука странаXXI

MICROSOFT ОБЈАВИО НОВИНЕ У СВОМ

ПРОГРАМУ

В jештачка интелигенциjа може добити психопат-

ске особине... То ниjе сценарио неког хорор филма - риjеч jе о „Норману”, првоj вjештачкоj интелигенциjи (АИ) коjа по-казуjе знакове психопатског понашања. То су обjавили аме-рички научници у студиjи коjа би требала показати потен-циjалне опасности од АИ-jа.

„Норман” представља сту-диjу случаjа опасности у коjем вjештачка интелиген-циjа може да крене укриво ако се пристрани подаци уне-су у алгоритме помоћу коjих строj учи, обjавио jе престиж-ни Massachusetts Institute of Technology (МИТ).

„Постоjи кључна идеjа у строjном учењу: подаци коjи се уносе у алгоритме строjног учења могу значаjно промjени-ти понашање строjа“, наводе научници МИТ-а укључени у истраживање.

– Када говоримо о АИ алго-ритмима коjи су пристранси или непоштени, кривац углав-ном ниjе сам алгоритам, већ пристрасни подаци коjи су уне-сени – додаjу научници Пинар Jанардаг, Мануел Себриан и Иjад Раван.

Отуд и идеjа креирања Норма-на, психопатског АИ-jа названог према лику психопатског убице Нормана Беjтса из филма „Пси-

хо” Алфреда Хичкока из 1960.Норман jе `нахрањен` са-

мо основним подацима коjи-ма се описуjу фотографиjе `умирућих људи` пронађене на друштвеноj мрежи Reddit. Научници су након тога Нор-ману показали слике мрља тинте, као у познатом Рор-шаховом психолошком тесту, како би видjели што у њима Норман види и упоредили његове одговоре с одговори-

ма других АИ-jа у коjе су уне-сени традиционални подаци.

Резултати су у наjмању ру-ку били сабласни: у мрљама тинте у коjима ̀ традиционал-ни` АИ види „двиjе особе коjе стоjе jедна близу друге”, Нор-ман види „особу коjа скаче кроз прозор”. А када Норман препозна „мушкарца коjег jе из ватреног оружjа убила ње-гова жена”, други АИ-jи виде „особу коjа држи кишобран”.

На страници norman-ai.mit.edu приказано jе десетак примjера мрља тинте и одго-воре коjе су дала два система - а у сваком случаjу Норман jе имао неку jезиву идеjу о томе што jе у мрљама препознао.

Страница допушта корис-ницима да такође тестираjу Нормана мрљама тинте, те пошаљу своjе одговоре како би помогли да „Норман по-прави самога себе”.

НауЧНИЦИ ТВРДЕ 

И вjештачка интелигенциjа може постати психопата

Artificial intelligence

Олуjе праћене муњама на Jу-питеру су много чешће и много сличниjе онима на Земљи него што се мислило раниjе.

Jупитер jе наjвећа планета Сунчевог система и петa jе по реду од Сунца. Поjава муња, од-носно нагло пражњење атмос-ферског електричног набоjа у олуjним облацима, на Jупитеру jе откривена приjе четрдесетак година.

Електрични набоj ства-ра широки распон радиjских фреквенциjа, а Voyager 1, jош jе 1979. године открио звучне таласе врло ниске фреквенциjе - карактеристичне за муње.

Невjероватни звукови Jупи-тера коjе jе Voyager 1 снимио били су први доказ да се у ат-мосфери ове велике планете ст-вараjу муње. Накнадно, камере на свемирскоj летjeлици Galileo те летjeлица Kассини потврди-ле су поjаву муња на Jупитеру у облику свjетлосних бљескова.

Наjновиjе истраживање, коjе се темељи на подацима коjе jе прикупила летjeлица Juno, открило jе 1600 поjава муње, односно десет пута више него што их jе раниjе забиљежио Voyager 1.

„Муње на Jупитеру могу бити честе баш као и ове на Земљи”, изjавила jе водитељка студиjе Ивана Колмашовa, на-учница с Академиjе науке Чеш-ке републике, a коаутор студиjе Вилиjам Курт са Универзитета

у Аjови dodao je da s обзиром на знатно велике разлике у атмос-ферама Jупитерa и Земље, слич-ности у муњама и грмљавини су „прилично запањуjуће”.

НАСА jе у саопштењу иста-кла да до оваквих података у ра-ниjим мисиjама нису могли ни доћи, jер ова летjeлица пролази ближе Jупитеру него било коjа друга до сада. Самим тим, jачи-на сигнала коjе планета емитуjе jе хиљаду пута jача. Наравно, ту jе и значаjан технолошки на-предак у прецизности мjерних инструмената, па су успjеш-но забиљежене чак и слабиjи сигнали у какофониjи звучних таласа коjи се ствараjу на Jу-питеру.

Међутим, постоjи и jедна ве-лика разлика. Док се на Земљи

муње знатно више ствараjу у подручjу око екватора, код Jу-питера jе ситуациjа обрнута - таква активност карактерис-тична за полове планете. Разлог томе jе што Земља добиjа много више топлине од Сунчевог зра-чења, коjе jе наjснажниjе око екватора. Jупитер jе пет пута удаљениjи од Сунца, па зато добива и пет пута мање Сунче-ве свjетлости од Земље.

„Ова открића су важна jер ће нам помоћи да боље разумиjе-мо састав, циркулациjу и токове енергиjе на Jупитеру. Иако су поjаве муње забиљежене на оба пола, тек требамо открити зашто се муње знатно чешће поjављуjу на сjеверном полу Jупитер”, напоменуо jе Шанон Браун из НАСА.

НакОН 40 ГОДИНа 

Риjешена мистериjа муња на Jупитеру

Јупитер

Постоjе два различита об-лика молекула воде с гото-во идентичним физикалним своjствима. Научници су на-покон успjели да одвоjе та два облика те покажу да они мо-гу имати различиту хемиjску реактивност, преноси Science Daily.

До тих открића су дошли истраживачи са Универзите-та у Базелу и њихове колеге из Хамбурга. Обjавили су их у научном часопису Nature Communications.

Из хемиjске перспективе, молекул воде састоjи се од jедног атома кисеоника по-везаног с два атома водоника. Мање jе познато да вода по-стоjи у два различита облика (изомера) на молекуларном нивоу. Разлика лежи у смjеру нуклеарних спинова два атома водоника. Зависно од тога jесу ли спинови поравнати у истом или супротном смjеру, постоjи орто-вода и пара-вода.

Група истраживача на челу с проф. Стефаном Виличом с Одсjека за хемиjу Универзи-тета у Базелу истраживала jе како се та два облика воде раз-ликуjу по хемиjскоj реактив-ности, односно способности хемиjског реаговања.

Оба изомера имаjу готово идентична физикална своjст-ва, због чега њихово међу-собно раздваjање предста-вља велики изазов. У новом истраживању раздваjање jе омогућио метод заснован на електричним пољима.

Помоћу тог приступа, ис-траживачи су успjели покре-нути контролисане реакциjе између пресортираних изоме-ра воде и ултра хладних jона диазенила (протонираног аз-ота N2H+) у ступици. Током тог поступка, диазенилов jон премjешта своj протон у мо-лекулу воде.

У студиjи jе доказано да па-ра-вода реагуjе око 25 одсто брже од орто-воде. То се може обjаснити чињеницом да нук-леарни спин такође утиче на ротациjу молекула воде, стога међу реакциjским партнерима постоjе различите силе при-влачења.

Пара-вода снажниjе привла-чи свог реакциjског партнера од орто-воде, што доводи до повећане хемиjске реактив-ности. Компjутерске симула-циjе су потврдиле те резул-тате.

Истраживачи су у своjим експериментима радили с молекулима на веома ниским температурама, близу апсо-лутне нуле (око -273°C). То представља идеалне услове за прецизну припрему поjединих квантних стања и одређивање енергетског садржаjа молеку-ла те изазивање контролисане реакциjе међу њима.

– Што боље контролишете стања молекула укључених у хемиjску реакциjу, боље ћете моћи истражити и разумjети темељне механизме и дина-мику реакциjе – обjашњава Вилич.

Истраживачи у Њемачкоj почели су да прикупљаjу по-датке помоћу апарата вриjед-ног 60 милиона еuра да би одредили масу неутрина - честице са наjмањом масом у универзуму.

Физичари, инжењери и техничари Института за тех-нологиjу из Карлсруеа се надаjу да би уређаj масе 200 тона могао да сузи опсег или чак тачно одреди масу неу-трина. Они се понекад зову „фантомске честице” зато што их jе тешко детектовати.

Научници коjи раде на Карлсруе тритиjум неутрино експерименту (КАТРИН) су саопштили да ће изводити мjерења „дубоко у сљедећоj децениjи” и да се надаjу да ће доћи до резултата са великим утицаjем. Истраживачи кажу да jе одређивање масе неу-

трина jедно од наjважниjих отворених питања у честич-ноj физици и да ће помоћи бољем разумijевању историjе универзума.

Око 200 људи из 20 инсти-туциjа из седам земаља раде на том проjекту.

НауЧНИЦИ На ТРаГу МаСЕ НЕуТРИНа

Почело мjерење „фантомске честице”

ЗаНИМЉИВО ОТкРИЋЕ ЊЕМаЧкИХ И ШВаJЦаРСкИХ ИСТРаЖИВаЧа

Вода су двије течности

Компанија Microsoft jе обjа-вио да планира да имплемен-тира суптилне измене у дизаjн Office.com и Office 365 апли-кациjа, како би их начинио jедноставниjим и мање претр-паним. Наjвећа измјена стиже у Microsoft Word, где ће toolbar у врху екрана (званично наз-ван „the ribbon”) бити сведен на само jедну линиjу. Фанови класичног дизаjна ће моћи да прошире toolbar уколико то по-желе. Измјене ће бити у складу са Fluent Design jезиком, коjи се може наћи у наjвећем дије-лу Windows-а 10. Ажурирана трака ће укључивати и нове анимациjе, иконице и неколи-ко мањих измјена боjа. Када jе десктоп у питању, Microsoft jе одложио обjаву поjедноставље-ног ribbon-а за неколико мјесе-ци. Компаниjа тренутно тестира нове дизаjне са онлаjн аплика-циjама и пратиће повратне ин-формациjе како би видјела да ли су потребне jош неке измјене за десктоп верзиjу. Компаниjа та-кође планира да Search начини корисниjим и моћниjим, уз по-моћ имплементациjе вјештачке интелигенциjе. Са новим ажу-рирањем, Search поље у Office 365 апликациjи ће препоручива-ти резулате базирано на ономе што сматра да корисник тражи. Ово у теориjи значи да ће бити олакшано проналажење ства-ри у апликациjама као што jе Outlook.

Офис у мини руху

субота, 16. јун 2018.СаборXXII страна

По благослову патријар-ха српског Иринеја, крајем маја одржан је

први, једнодневни, симпозијум професора вјерске наставе Српске православне цркве. На симпозијуму је учествовало преко 60 вјероучитеља и пред-ставника одбора за вјерску на-ставу православних епархија Српске православне цркве из Србије, Црне Горе, Републике Српске, Босне и Херцеговине, као и Хрватске, стоји на сајту Митрополије црногорско-при-морске.

Благословом митрополи-та црногорско–приморског Амфилохија, вјероучитељи из Митрополије црногорско-при-морске, на челу са Катихетским одбором, такође су учествова-ли на симпозијуму, чији циљ је било сагледавање могућности за побољшање рада и органи-зације на пољу вјерске наставе у нашој помјесној цркви.

Сабрање је почело Светом литургијом коју су у Двор-ској капели Светог Андреја

Првозваног служили протоје-реј-ставрофор Драгомир Сан-до и протопрезвитер Мирчета Шљиванчанин, координатор Катихетског одбора Митропо-лиоје црногорско-приморске. На крају Свете литургије отац Драгомир је пожелио свима добродошлицу и позвао вје-роучитеље на отварање сим-позијума.

Радни дио симпозијума одр-жан је у свечаној сали Белог двора. Протојереј-ставрофор Драгомир Сандо изразио је захвалност епископима који су упутили вјероучитеље на сим-позијум, престолонасљеднику

Александру II Карађорђевићу на гостопримству као и Ми-нистарству просвете Репу-блике Србије на подршци коју пружа развоју вјерске наставе.

Послије предавања проф. Ивице Живковића на тему „Вјера и формализам у вјери” разговарало се о изазовима и проблемима у вјерској наста-ви на подручју свих епархија. Члан Комисије за вјерску на-ставу при Министарству про-свете Републике Србије, Ми-лош Благојевић је поздравио све учеснике симпозијума, указујући на неопходност одржавања оваквих сусрета и

симпозијума вјероучитеља, ка-ко би се представило оно што је добро, али и отклонили не-достаци у одржавању вјерске наставе. Јер, и начин и услови одржавања вјерске наставе се разликују. У Црној Гори се у државним школама не изучава вјерска настава, те се на 40 мјес-та при храмовима, манастири-ма и парохијским заједницама организују часови вјеронауке. Према ријечима протојереја Мирчете Шљиванчанина, координатора Катихетског од-бора, у Црној Гори нешто више од 1.500 малишана на тај начин прати вјерску наставу.

Проф. Јован Лазаревић, члан Одбора за вјерску на-ставу Архиепископије бео-градско-карловачке истакао је недостатке и потешкоће у одржавању вјерске наставе у Србији, истичући превасходно неријешен статус професора вјерске наставе, проблеме са фондом часова па чак и недос-татак уџбеника за вјерску на-ставу. Тај проблем немају вјеро-учитељи у Републици Српској и Босни и Херцеговини, могло се закључити из излагања про-тојереја Синише Шаренца, из Епархије зворничко-тузланске.

Истичући да је симпозијум величанствен, јер је окупио вјероучитеље из цијеле бивше Југославије, Сандо је рекао:

– Посебно је важно што смо се на овом скупу договорили да оформимо једно савјетодавно тијело које би објединило све вјероучитеље како би заједно рјешавали све задатке и иза-зове који су пред нама и како би помогли једни другима зах-ваљујући разним искуствима која има свако од нас – истакао је прота Сандо, предсједник Одбора за вјерску наставу Ар-хиепископије београдско-кар-ловачке.

Вјероучитељи Митрополије су се у повратку за Црну Гору поклонили двјема великим све-тињама, манастирима Жича и Студеница.

ПРИРЕДИЛА:Ж.Ј.

Први СимПозијум вјероучитеља СПЦ у белом двору у београду

Уједињени лакше ће рјешавати проблеме

Свети свештеномученик Јоаникије Липовац (1890 – 1945) биће прослављен данас (субота) у Которској парохији Светом литургијом у 10 са-ти и сутра, у дому породице Липовац на Марковом рту у Столиву.

Митрополит црногор-ско-приморски Јоаникије Липовац био је на трону цр-ногорске Митрополије у нај-теже вријеме, послије Другог свјетског рата, када су кому-нисти прогањали Цркву и убијали свештенике. Рођен је 16. 2. 1890.г. у Столиву, у Боки которској. Крштено име му је било Јован. Завршио је Богословски факултет у Задру, а философски у Београду. За свештеника рукоположен 1912.г. у Котору, у Цркви Св. Николе. Предавао је у гимна-

зији на Цетињу и у Београду. Изабран прво за будимљан-ског епископа, а потом и за митрополита црногорско-при-морског 1940. године. Трудио се да организује Цркву у Цр-ној Гори послије рата, што је био врло тежак посао. Морао је да бјежи заједно са једном групом свештеника и народа из Црне Горе у Словенију да их не би ухватили комунисти, али су ипак ухваћени и по-бијени у најстрашнијим мука-ма. Свети Јоаникије је убијен у околини Аранђеловца 1945. послије тешког мучења. Не зна се гдје му је гроб. Српска црква га је због хришћанског живота и мученичке смрти за Христа прогласила за свети-теља. Празник Светог Јоани-кија прославља се 17. јуна.

М.Д.П.

литургија у чаСт Свештеномученика јоаникија бокешког

Престолонаследник александар II је на крају симпозијума угостио вјероучитеље у свом дому, краљевском двору на дедињу.

Престолонаследник је вјероучитељима честитао на тру-ду и раду нагласивши значај и важност њиховог рада за будућност и снагу наше Свете цркве, након чега му је група вјероучитеља из Црне горе у име митрополије црногорско-приморске уручила пригодне поклоне.

Пријем код Карађорђевића

Христа животом посвједочио

У Сутомору је након 60 годи-на, на иницијативу мјештана, овогодишња прослава Светог Антуна Падованског обиљеже-на обнављањем традиције бла-гослова мора и дјеце на плажи, код гата. Благослову је прису-ствовао већи број мјештана католичке и православне вје-роисповијести са дјецом која су у рукама држала цвијеће.

Дон Дејан Турза, управитељ Жупе, водио је обред према интерном обрасцу благослова мора који је саставио канцелар Которске бискупије дон Ро-берт Тонсати за потребе ис-товјетног обреда у Жупи Муо.

Овај обичај су до средине шездесетих година, према сјећању Спичана, вршили та-

дашњи жупници, дон Анто Мариновић, дон Јакоб Лук-шић, дон Лука Јановић, дон Грација Брајковић...

Турза је казао да је на Светог Антуна обичај да се благосло-ве дјеца и љиљани.

– У овом је мјесту био оби-чај да се дјеца прије Светог Антуна не пуштају на купање у мору. Зато се на данашњи дан благослови и море, да се људи сачувају од сваког зла - несреће, земљотреса, ватре, утапања... Људи су радо при-хватили обнову овог обичаја, и од њих је све кренуло, а ми свештеници смо само ту да им будемо на услузи и пружимо Божији благослов – казао је дон Турза. Д.С.

у СПичу након 60 година

купање након благослова

Обновљена традиција

благослова мораБлагословом дјеце, хљеба и љиљана,

светим мисама у Херцег Новом, Лепета-нима, Перасту, Тивту, Котору, Прчању, Сутомору, 13. јуна је прослављен бла-гдан Светог Антуна Падованског, једног од најомиљенијих светаца у Римокато-личкој цркви. Скоро свако мјесто у Бо-ки которској има цркву или капелу пос-већену овом чудотворцу за кога кажу да је примјер бескомпромисне горљивости за истину. У народу овог фрањевца нај-чешће моле за помоћ при проналажењу изгубљених ствари, а за његов лик и дје-ло везује се благослов хљеба као симбол његове бриге за сиромашне. У фрање-вачкој Цркви Св.Кларе (Св. Антуна) одржане су четири мисе у његову част, а поред благослова хљеба, благосиља-ни су и бијели љиљани, симбол чисто-те душе, а посебно су благословљена дјеца, која су такође под заштитом Св. Антуна. Зато се на иконама и приказује како у наручју држи малог Христа и љиљане. Данас га подједнако поштују католици, православци, а примјер да га воле и муслимани даје Меле Лукач, који

је обновио и одржава породичну цркву имена Св. Антуна на Прчању, те сваке године слави његов благдан.

М.Д.П.

у которСкој биСкуПији ПроСлављен благдан Светог антуна

Проповједник чисте душе

Св. антун Падовански

вјероучитељи у београду

На основу уредбе о богословским шко-лама и условима уписа у Богословије Срп-ске православне цркве и одлуке Светог архијерејског синода СПЦ, Митрополија црногорско-приморска расписала је 21. маја Конкурс за упис у I разред Богосло-вије школске 2018/19. године. Конкурс је отворен до 3. јула ове године.

Заинтересовани кандидати морају ис-пуњавати сљедеће услове - да нијесу ста-рији од 18 година, да нијесу ожењени, да су завршили основну школу најмање са врло добрим успјехом и примјерним вла-дањем, да су душевно и тјелесно здрави, да имају развијен слух и глас за појање. Такође, будући ученик цетињске Богосло-вије „Свети Петар Цетињски” мора имати основно знање катихизиса и познавање Господњих и Богородичиних празника, српског језика и књижевности и опште и народне историје. Молбе за пријем подносе се надлежном архијереју, преко надлежног парохијског свештеника.

Пријемни испит за кандидате Право-славне Митрополије црногорско-примор-ске одржаће се 3. јула 2018.г. (уторак) у просторијама Митрополије на Цетињу, са почетком у 10 часова, стоји на сајту Мит-рополије црногорско-приморски.

Ж.Ј.

Конкурс за упис у Богословију

МИТРОПОЛИЈА ЦРНОГОРСКО-ПРИ-МОРСКА

субота, 16. јун 2018. На ивици страна XXIII

Роса Кнежевић из Никшића има 27 годи-на, а последњих седам суочава се са оз-биљним обољењем бубрега због чега је

неопходно да обави трансплантацију. Млада Никшићанка, међутим, није у могућности да

себи помогне, па jе од прије неколико мјесеци широм Црне Горе покренуто више хумани-тарних акција у оквиру којих је досад при-купљено око 30 хиљада еура, што је половина од потребног износа. Да би у Русији или Бје-лорусији била на листама клиника неопходно је да на свом рачуну има око 60 хиљада еура.

– Прво што сам урадила је да се уврстим на листу чекања за трансплантацију у Црној Го-ри, на којој сам од 2013. године. Видим да то неће бити лако, а једина нада ми је иностран-ство пошто немам донора, али за то ми је не-опходна помоћ других људи, испричала је Кнежевићева. У никшићком насељу Драгова Лука у изнајмљеном стану живи са мајком која је, такође, тешко обољела. Нијесу запос-лене, а њихова мјесечна примања по основу туђе његе и помоћи и накнаде са Бироа рада су око 200 еура.

– Покушала сам да радим, али су ми про-блем дијализе које имам три пута седмично и након којих нијесам способна малтене ни за шта. Оне су и разлог што ми је организам много ослабио, и зато се надам у добре љу-де да ће се новац што прије прикупити како бих покушала да се спасим, казала је Кне-жевићева.

За прикупљање средства код Прве банке на њено име отворен је жиро рачун 535- 0100100587887-08 на који се могу уплаћивати средства. Б.Б.

ТЕШКа ЖивОТНа СиТУациЈа НиКШиЋаНКЕ РОСЕ КНЕЖЕвиЋ

Уз немаштину и опака болест отежава живот

НВО „Жене Бара вели-ког срца“ је настала из фејсбук групе чији је

оснивач Љиљана Вујовић. У почетку су имале за циљ да се стари барски рецепти сачувају од заборава. Но, како каже Вујо-вићева убрзо након објављивања рецепата, јавила се идеја да, у сарадњи са Црвеним крстом Бар, отпочну кување оброка за старе, немоћне суграђане, које би им достављале геронто домаћице. Она истиче да је све почело у јануару из жеље да се што ви-ше жена укључи како би се по-могло породици Машановић из Црмнице која је остала без крова над главом када је њихова кућа изгорјела у пожару.

– Након што смо се огласиле на Фејсбуку, страница је поста-ла веома активна. Контактирала сам Црвени крст у Бару како би наша помоћ ишла у праве руке. Била нам је и жеља да што више жена представи традиционалне приморске рецепте, уз могућност међусобне комуникације о начи-ну спремања-каже она наглаша-вајући да се родила нова идеја.

- Убрзо се родила идеја да помогнемо старим и болесним суграђанима које обилазе ге-ронто домаћице Црвеног крста. Тако од 6. фебруара жене Бара кувају свакодневно старим ли-цима, осим суботом и недјељом. На први мој позив на групи же-не свих професија почеле су да се одазивају и кувају- каже она наглашавајући да је од почетка фебруара подијељено 1235 обро-

ка, а само током маја спремиле смо 291 оброк за 38 корисника. Обезбиједили смо чак и воће, истиче Вујовић. Чланице групе „Жене Бара кувају срцем” потом су самостално организовале и низ других акција хуманитарног карактера.

– Имамо пуно идеја и за на-редни период, у нашој кухињи кува се доста тога има и биће пуно интересантних јела- каже

она и додаје да се управо због будућих акција које ће, надају се, бити све успјеш-није, јавила потреба за оснивањем НВО.

- Ово је органи-зација која је неоп-ходна женама Бара, неоптерећена је вјер-ском, националном, политичком припад-ношћу. Ми желимо да све жене Бара раде и живе од свог рада. Желимо да покажемо нашој дјеци да је Бар град добрих комшија који брину једни о другима- нагласила је Вујовић и захва-лила свима за несе-бичну подршку. Д.С.

НвО „ЖЕНЕ БаРа вЕЛиКОГ СРца“

Кувају за најстарије суграђане

Жене Бара

Роса Кнежевић

■ На листи чекања за трансплантацију у црној Гори сам од 2013. године. видим да то неће бити лако, а једина нада ми је иностранство пошто немам донора – каже Кнежевићева

субота, 16. јун 2018.ШаренаXXIV страна

Апсолутни лидери данашње свјетске електронске сцене Паул Калкбренер и Нина Кравиз,

долазе први пут у Црну Гору на овогодишње, пето јубилар-но издање Си денс фестивала. Један од највећих свјетских електронских продуцената Паул Калкбренер, познат је по хедлајнерским наступима на највећим фестивалима и ста-дионским спектаклима пред десетинама хиљада људи, који су прије њега били резерви-сани само за највеће свјет-ске бендове као што су U2 и Rolling Stones. У историји музике остаће упамћен његов наступ, поводом обиљежавања 25 година од пада Берлинског зида пред пола милиона људи, што ће још дуго времена ос-тати недостижна бројка и за најпознатија свјетска имена. Уз њега, наступ на Си денсу потврдила је и водећи ДЈ да-нашњице и ненадмашна икона глобалне електронске сцене Нина Кравиз. О њеном успо-ну на музички Олимп најбоље

говори признање MixMagа, једног од најпрестижнијих медија за електронску музику, који је и званично прогласио за најбољег ДЈа на свијету. Водећи електронски фестивали као што су Awakenings, Time Warp, Movement и други, уписали су је као своју неспорну хедлај-нерку, а међу најбољим фести-валским моментима незаобила-зан је и епски наступ на Егзит фестивалу гдје је приредила

можда и најупечатљивији при-зор у историји мтс Денс арене током којег је десетине хиљада људи одушевљено скандирало њено име, позивајући је два пута на бис у атмосфери на-лик највећим стадионским рок концертима.

No Sleep, омиљена фестивал-ска бина свих љубитеља врхун-ског звука, ове године предво-диће једна од водећих техно звијезда нове генерације Dax

J, те главни актери француске техно сцене Antigone, Francois X и Shlømo, док ће за савре-мени хоусе звук бити задуже-ни калифорнијски маг Eagles & Butterflies и руска звијезда у стрјеловитом успону Sofia Rodina! Уз њих стиже и цијела плејада ударних регионалних и домаћих имена коју чине Лаг, Вакат АКА Александар Грум, Forest People, Gillerz & Be Good, Илија Ђоковић, Sugar Lobby, Monosaccharide, Bodzie, Popi Divine, Mr. Lekka, Бранко Вуковић, Буба, Vegim & Flekitza, Ана РС, TZ Project, ČX, Sabinaa и Jan De R који

ће држати публику бесаном од 30. августа до 1. септембра на предивној тиркизној плажи код мјеста Буљарица.

Лице са недавне насловни-це ДЈ Мага, Dax J је познат је по својим завршним сетовима највећих фестивала као што је Awakenings at ADE, а ове го-дине управо њему ће припас-ти част да затвори и јубиларни Sea Dance! Свјетски магази-ни Mixmag, Groove Magazine i DJ Mag прогласили су га за најбољег ДЈа млађе генерације, а историјски десетосатни мара-тон у најпознатијем свјетском техно клубу Бергхаин, учинили

су да га водећи свјетски фес-тивали данас сврставају у ред највећих хедлајнера, и да тиме стоји раме уз раме са именима као што су Адам Беyер, Бен Клок и други. И прва ноћ фес-тивала биће ударна јер на No Sleep долази убитачни техно трио резидената фамозног клу-ба Concrete из Париза у пуном саставу Antigone, Francois X и Shlømo! Ова тројка, коју није потребно много представљати

након антологијских наступа на Егзиту, муњевито заузела неке од најбољих позиција на водећим свјетским фестивали-ма, док су редовни и на сцени осталих водећих клубова као што су Berghain, Fuse, Spazio 900, Tresor и бројни други.

Већ сјутрадан, право из Лос Анђелеса на No Sleep плажу стиже један од најистакнутијих младих продуцената данашњи-це Chris Barratt, познатији под својим именом Eagles & Butterflies! Један од омиљених извођача и продуцената водећих издавачких кућа и парти брен-дова као што су Innervisions od Dixona, Bedrock od Johna Digweeda, Life & Death od DJ Tennisa i Mosaic od Macea Plexa, редован је на фестивали-ма као што су Coachella, BPM и Awakenings или за ДЈ пултом клубова као што су DC10, Nitsa, Watergate, Output и други. Исте ноћи на Sea Dance долази и јед-на од најистакнутијих умјетни-ца фамозног руског колектива Арма17, све популарнија Со-фиа Родина, којој се предвиђа вртоглава каријера, а њене

маратонске сетове у Берлину и Москви описују као чисту магију! Поријеклом из Мага-дана на руском далеком исто-ку, Софиа је успешну каријеру започела у Санкт Петербургу, да би потом одласком у Москву постала једна од главних актер-ки новог руског таласа који је унио велико освјежење на цје-локупну свјетску електронску сцену.

А.Ш.

ЛИДерИ СВЈеТСКе еЛеКТрОнСКе СЦене ПОТВрДИЛИ наСТУПе У БУЉарИЦаМа

Улазнице за овогодишње пето издање Си денс фестива-ла се могу наћу у продаји по најповољнијој цијени од 19,90 еура! Ово је цијена са чак 70 одсто попуста и биће доступ-на само до петка 22. јуна до краја дана, након чега ће пакет улазница за сва три дана бити скупљи. Улазнице за фестивал по поклон цијени могу се набавити посредством Гигстикс продајне мреже, на 54 продајна мјеста у 23 града Црне Горе. Више информација може се наћи на званичном сајту Си денс фестивала www.seadancefestival.me

Паул Калкбренер и Нина Кравиз стижу на Си денс

Симбол Берлина као свјетске парти пријестонице и глав-ног града савремене електронске музике несумњиво је Паул Калкбренер. Творац електронских класика међу којима је и мултиплатинасти „Sky & Sand”, главни је актер култног фил-ма и истоименог албума „Berlin Calling” који се ширио путем интернета као својеврсна техно библија, а интересовање за сам филм најбоље илуструје чињеница да је неколико годи-на непрестано био на репертоару берлинског Кина Централ! Калкбренер богату каријеру почиње још 1992, а своје прво издање за берлинску ДЈ шефицу Ellen Allien и њену угледну издавачку кућу BPitch Control издаје још 1999. године. У прет-ходне двије деценије са седам студијских албума помјерио је границе електронске музике у дотад неслућене димензије, првенствено јер није ДЈ, већ наступа уживо искључиво са својом музиком која диктира трендове у електронској музи-ци.

Симбол Берлинане постоји нико попут нине Кравиз, нико ко има такву

преданост, бескомпромисан став и изнад свега храброст да константно помјера границе и еволуира, радозналост да увијек испитује, жељу да стално учи и својим примјером во-ди глобалну електронску сцену уз титулу најбољег свјетског ДЈа за 2017. годину! Њена издавачка кућа трип брише гра-нице између жанрова, а одважни сетови попут ледоломца разбијају ушушкано стање на свјетској сцени у којој већина звијезда више не предузима умјетничке ризике. Управо за-то и фанови и медији једногласно нину називају трендсе-терком и лидерком, која без менаџмента и корпоративних оквира сама обликује прочеље свјетске ДЈ сцене! Њен нови компилацијски албум „Don’t Mess with Cupid, ‘Cause Cupid Ain’t Stupid” доноси нумере које потписују Aphex Twin, Nikita Zabelin, Marc Arcadipane и бројни други, а уз албум стиже и њена нова мистериозна нумера „Опа”!

Лидерка ДЈ сцене Улазнице по поклон цијени само до петка 22. јуна

Енигматика страна XXVсубота, 16. јун 2018.

Будите довољно пажљиви пред вољеном особом. Сва-

ки гест искрене пажње предста-вља увод у заједнички ужитак.

Узалуд инсистирате на истини о којој други не желе да се изјашњавају у Вашу корист. Осло-ните се на личну снагу и способности. Пријаће Вам релаксација.

Уколико Вам је стало да при-вучете нечију пажњу, упот-

ријебите своје главне адуте при завођењу. неко сумња у Ваше

практичне способности и пословни исход, али низ предности је на Вашој страни. Посветите пажњу ведрим садржајима, опустите се.

Уколико себи дозволите но-ту емотивног претјеривања

пред вољеном особом, очекујте негативну реакцију. Сачувајте

присебност духа и стрпљиво сачекајте да се смире негативне страсти које постоје у Вашем окружењу. избјегавајте психолошке замке или негативне утицаје, као психолошки притисак.

неко Вас додатно забриња-ва својим ћудљивим пона-

шањем. Осјећате потиштеност због сусрета са једном особом.

избјегавајте различите сукобе, потрудите се да правилно користите своју практичну интели-генцију и интуитивне способности. Важно је да остварите психолошку равнотежу.

У приватном животу, боље је да не провоцирате партнера на

доказивање. Ствари лако могу да измакну контроли. колебате

се између двије пословно-финансијске пону-де. међутим, показаће се да ни једна од њих није одговарајуће рјешење. Обратите пажњу на правилнији начин исхране.

Расположени сте за нове емо-тивне изазове и романтичну

забаву, партнер прихвата Ваше идеје са великим одушевљењем.

Ваш успјех може да се тумачи на различите начине. Будите мудри, важно је да свој успјех уклопите у оријентацију ка заједничким циље-вима.

наслућујете да партнер вјешто прикрива истину што додат-

но утиче на Вашу сумњичавост или нерасположење. налазите

се под тежим околностима, али то Вам не даје за право да занемарите своје редовне обавезе. Пријаће Вам више сати здравог сна. Обратите пажњу на снове.

непотребно бринете због не-чијег понашања. никако да

ускладите своје жеље и потре-бе у односу са вољеном особом.

Заинтересовани сте за послове који доносе новчану надокнаду или материјалне аспекте. не устручавате се да затражите оно што Вам припада. Важно је да поправите своје располо-жење.

Обратите пажњу на особу која Вас посматра заљубљеним

погледом и са топлим осмјехом на уснама. Планирајте нови љу-

бавни сусрет. Понекад је тешко контролисати пословни дијалог. Ослоните се на своје орга-низаторске способности и будите активни на различитим странама.

Ваше идеје и интересовања наилазе на позитиван одго-

вор, а партнеру је стало да Вас охрабри. Уколико сте слободни,

планирајте емотивни сусрет. Успјели сте да надмудрите своје пословне конкуренте или јед-ну старију особу. Дјелујете активно и налазите се у сјајној форми.

Добро провјерите нечију причу или намјере. нема

разлога да се понашате сујетно у сусрету са вољеном особом.

Вама недостаје стрпљење, а Вашим сарад-ницима довољно храбрости да у потпуности остварите заједничке пословне планове. При-уштите себи неке лијепе ситнице.

налазите се у фази носталгич-ног расположења, недостаје

Вам нечије присуство и емотивна пажња. на жалост, саплићете се

о различите ситуације које неко од сарадника решава на лакши или једноставнији начин. не-ма разлога да претјерујете са различитим оба-везама, опустите се.

ГОРС

КО

ОКО

Црт

а и

пиш

е: м

ирко

Зул

ић

Хороскоп

мујо долази код доктора у ординацију.

– Добро мујо, кажи шта те мучи - упита га доктор.

мујо још није изустио ни ријеч, зазвони телефон. Доктор подиже слушали-цу и разговор се отегне у бескрај. После пола сата доктор заврши са разгово-ром и поново пита мују ис-то питање. али кад је мујо

хтио да објасни свој проблем, опет зазвони телефон. и опет иста прича,

разговор се одужи. муји досадило то, обуче се и крене ка вратима. Доктор тад заврши и упита мују:

– а гдје ћете ви?мујо одговара:– До најближе теле-

фонске говорнице.

Зашто жене старије од 40 година не играју

жмурке?– Јер неће нико да их тра-

жи.

Буди жена муриња: – Устај, Хозе, 5 је!

а он онако бунован од-говара:

– Јел‘ опет Ле-в а н д о в -ски?

моја жена је у браку спремна и на обрачун песницама, па ми пјева: “ах, што ћемо љубав крити, кад ја морам тебе бити...”

моја жена на сопственом примјеру коригује познато прави-ло: “Живи, да би се јела, и једе се да би живјела.”

кроз нашу историју рат нам је увијек био први на топ-листи.

Шпијун је радио досљедно: напунио себи џепове пунећи ше-фовима уши.

наш владар Петар трећи се промијенио. Сад је то један дру-ги Петар трећи. Др Драган копривица

ВИЦ ДАНА

А ф о р и з м и

ОВАН (21.3-21.4.) ВА ГА (23. 9-22.10.)

БИК (22.4-21.5.) ШКОР ПИ ЈА (23.10-22.11.)

БЛИ ЗАН ЦИ (22.5 - 21.6.) СТРИ ЈЕ ЛАЦ (23.11 - 22.12.)

РАК (22.6-22.7.) ЈА РАЦ (22. 12 - 21. 1.)

ЛАВ (23. 7 - 23. 8.) ВО ДО ЛИ ЈА (21.1-19.2.)

ДЈЕ ВИ ЦА (23. 8 - 23. 9.) РИ БЕ (20. 2 - 21. 3.)

субота, 16. јун 2018.МаркетингXXVI страна

I.br.930/17Javni izvršitelj Vladan Batak, rješavajući u pravnoj stvari izvršnih povjerilaca: 1. Branko V. Bojović iz Nikšića, 2. Ranko V. Bojović iz Nikšića, 3. Radule V. Bojović iz Nikšića, 4. Mladen V. Bojović iz Nikšića, Rosanda V. Perutović rođ. Bojović iz Nikšića, 6. Radmila V. Ćuković rođ. Bojić iz Nikšića, Danice V. Batričević rođ. Bojović iz Cetinja, svi zastupani po punomoćniku Savi Kostići, advokatu iz Nikšića, ul. Nika Miljanića bb, ulaz IV, protiv izvršnog dužnika Stojana Bojića iz Podgorice, radi predaje nepokretnosti, v.s. 21.000,00 €, dana 14.06.2018. godine donio je

Z A K LJ U Č A K ODOSTAVLJANJU JAVNIM OBJAVLJIVANJEM

Izvršnom dužniku Stojanu Bojiću iz Podgorice, sa poslednjim poznatim prebivalištem na adresi Bulevar Save Kovačevića 5, Podgorica vrši se dostavljanje rješenja o izvršenju I.br. 930/17 od 23.03.2018. godine, donesenog radi predaje nepokretnosti izvršnim povjeriocima.Stojan Bojić se radi podizanja rješenja o izvršenju može obratiti Javnom izvršitelju Vladanu Bataku iz Kolašina, na adresi Trg borca S-6, Kolašin, u roku osam dana od dana objavljivanja ovog zaključka u dnevnom štampanom mediju.Upozorava se izvršni dužnik da se ovakav način dostavljanja smatra urednim i da će negativne posledice koje mogu nastati ovakvim načinom dostavljanja snositi sam izvršni dužnik.Ova objava izvršiće se u štampanom mediju “DAN” i na oglasnoj tabli nadležnog suda, pri čemu će se dostavljanje smatrati izvršenim izvršnom dužniku nakon isteka roka od 8 (osam) dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavl-jivanje u dnevnom štampanom mediju.Kolašin, 14.06.2018. godine JAVNI IZVRŠITELJ Vladan Batak,s.r.

Poslovni broj: Iv.br.663/2018Javni izvršitelj Maja Ajković iz Nikšića, Ul. Novice Cerovića br.10, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca DOO OTP DEBT COLLECTION, Bul. Sv.Petra Cetinjskog br.130, protiv izvršnog dužnika Šekarić Borislava iz Nikšića, Pilatovci bb, radi naplate novčanog potraživanja, vr.sp. 7.698,11 eura, na osnovu vjerodostojne isprave – obračuna kamata sa dokazima o osnovu dospjelosti i visini potraživanja na dan 27.08.2015.godine, dana 15.06.2018.godine, u smislu člana 45 ZIO-a, donio je odluku o

DOSTAVLJANJU JAVNIM OBJAVLJIVANJEMIzvršnom dužniku Šekarić Borislavu iz Nikšića, Pilatovci bb, vrši se dostavljanje

Rješenja o izvršenju poslovne oznake Iv.br.663/2018 od 10.04.2018.god, sa predlogom i prilozima, kojim je isti obavezan da osnovom navedene vjerodostojne isprave isplati izvršnom povjeriocu iznos od 7.698,11 eura sa pripadajućom kamatom kao u izreci rješenja i troškovima izvršnog postupka.

Izvršni dužnik Šekarić Borislav iz Nikšića se može obratiti javnom izvršitelju Maji Ajković na adresu Ul. Novice Cerovića br.10 u Nikšiću i to u roku od 5 dana od dana poslednjeg objavljivanja oglasa, radi podizanja Rješenja o izvršenju poslovne oznake Iv.br.663/2018 od 10.04.2018.god, sa predlogom i prilozima.

Upozorava se izvršni dužnik Šekarić Borislav iz Nikšića iz Nikšića da se ovakav način dostave smatra urednim i da će negativne posledice koje mogu nastati ovakvim načinom dostavljanja snositi sama stranka, odnosno izvršni dužnik.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju.

Nikšić, 15.06.2018.godine JAVNI IZVRŠITELJ Maja Ajković

Javni izvršitelj Budva, Darko Rajković, Jadranski put bb, u predmetu izvršnog povjerioca Addiko banka a.d.Podgorica protiv izvršnog dužnika Slavica Lakićević nepoznate adrese u skladu sa članom 45 ZIO radi namirenja novčanog potraživanja donosi

ZAKLJUČAKDa se izvršni dužnik Slavica Lakićević iz Budve rođena 30.04.1954 godine dana 20.06.2018 godine u 12:00 h, javi Javnom izvršitelju Darku Rajkoviću ul. Jadranski put bb u Budvi, radi uručenja Rješenja o izvršenju Posl.broj IV 571/2018 od 17.05.2018 godine, i Rješenja o troškovima javnog objavljivanja od 14.06.2018 godine, jer mu se nije moglo uručiti na adresi iz spisa predmeta Veljka Vlahovića br 7, uz upozorenje na posledice neodazivanja ovom pozivu, a koje se ogledaju u tome da ako se izvršni dužnik, ne javi Javnom izvršitelju smatraće se da mu je ovom objavom izvršeno uredno dostavljanje danom posljednjeg objavljivanja. Ovo objavljivanje izvršiće se jed-nom u dnevnom listu Dan.Budva, dana 14.06.2018 godine Javni izvršitelj Darko Rajković

Javni izvršitelj Budva, Darko Rajković, Jadranski put bb, u predmetu izvršnog povjerioca Jadranski sajam ad Budva protiv izvršnog dužnika „LAKY GIROS DOO“ BUDVA, pib: 03141128 u skladu sa članom 45 ZIO radi namirenja novčanog potraživanja donosi

ZAKLJUČAKDa se izvršni dužnik „LAKY GIROS DOO“ dana 18.06.2018 go-dine u 12:00h, javi Javnom izvršitelju Darku Rajkoviću ul. Jadrans-ki put bb u Budvi, radi uručenja Rješenja o promjeni sredstva iz-vršenja Posl.broj Iv 157/2018 od 29.05.2018. godine, i Rješenja o troškovima javne objave od 14.06.2018 godine jer mu se nije moglo uručiti na adresi iz spisa predmeta Trg Sunca br. 2, uz upozorenje na posledice neodazivanja ovom pozivu, a koje se ogledaju u tome da ako se izvršni dužnik, ne javi Javnom izvršitelju smatraće se da mu je ovom objavom izvršeno uredno dostavljanje danom posljednjeg objavljivanja. Ovo objavljivanje izvršiće se jednom u dnevnom listu Dan.Budva, dana 14.06. 2018 godine Javni izvršitelj Darko Rajković

Javni izvršitelj Budva, Darko Rajković, Jadranski put bb, u predmetu izvršnog povjerioca MTEL DOO Podgorica protiv izvršnog dužnika Dragana Savić nepoznate adrese u skladu sa članom 45 ZIO radi namirenja novčanog potraživanja donosi

ZAKLJUČAKDa se izvršni dužnik Dragana Savić iz Budve rođena 18.07.1974 godine dana 21.06.2018 godine u 10:00 h javi Javnom izvršitelju Darku Rajkoviću ul. Jadranski put bb u Budvi, radi uručenja Rješen-ja o izvršenju Posl.broj IV 40/2015 od 14.01.2015 godine, i Rješenja o troškovima javnog objavljivanja od 14.06.2018 godine, jer mu se nije moglo uručiti na adresi iz spisa predmeta Jadranski put, uz upo-zorenje na posledice neodazivanja ovom pozivu, a koje se ogledaju u tome da ako se izvršni dužnik, ne javi Javnom izvršitelju smatraće se da mu je ovom objavom izvršeno uredno dostavljanje danom posl-jednjeg objavljivanja. Ovo objavljivanje izvršiće se jednom u dnev-nom listu Dan.Budva, dana 14.06.2018 godine Javni izvršitelj Darko Rajković

Javni izvršitelj Budva, Darko Rajković, Jadranski put bb, u predmetu izvršnog povjerioca KIPS d.o.o. Podgorica protiv izvršnih dužnika Vuksanović Gordana i Vuksanović Aleksandar nepoznate adrese, u sk-ladu sa članom 45 ZIO radi namirenja novčanog potraživanja donosi

ZAKLJUČAKDa se izvršni dužnici Aleksandar Vuksanović rođen 08.07.1975 go-dine i Gordana Vuksanović rođena 14.03.1979 godine iz Budve, dana 19.06.2018 godine u 11:00 h, jave Javnom izvršitelju Darku Ra-jkoviću ul. Jadranski put bb u Budvi, radi uručenja, Zapisnika o I proda-ji nepokretnosti i Zaključka o II podaji nepokretnosti koja će se održati 05.07.2018 godine u 11.00 h, Posl.oznake I 1639/2017 od 13.06.2018 godine jer im se nije moglo uručiti na adresi iz spisa predmeta Velji vinogradi bb uz upozorenje na posledice neodazivanja ovom pozivu, a koje se ogledaju u tome da ako se izvršni dužnici, ne jave Javnom izvršitelju smatraće se da im je ovom objavom izvršeno uredno do-stavljanje danom posljednjeg objavljivanja. Ovo objavljivanje izvršiće se jednom u dnevnom listu Dan.Budva, dana 13.06.2018. godine Javni izvršitelj Darko Rajković

I. br. 2148/2016Javni izvršitelj Siniša Milačić iz Berana, ulica „Njegošev trg“ bb, u pravnoj stvari iz-vršnog povjerioca Investiciono - razvojni fond Crne Gore AD, ul. Bulevar Svetog Petra Cetinjskog br. 126/I, Podgorica, protiv izvršnog dužnika Vukićević Miloša, Zabrđe, An-drijevica, radi naplate novčanog potraživanja, vr. sp. 8.983,36 eura, radi prodaje nepokret-nosti koja je predmet izvršenja, shodno odredbama čl. 169 – 177. ZIO – a, donio je dana 15.06.2018. godine

ZAKLJUČAK O PRODAJII. Određuje se prvo javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti izvršnog dužnika Vukićević Miloša u obimu prava svojine 1/1, upisane u Listu nepokretnosti br. 220 KO Zabrđe I, i to na kat. parceli broj 255, plan 3, skica 6, mjesto zvano Pejaš, označene kao voćnjak 3 klase, površine 4982 m2; na kat. parceli broj 255, broj zgrade 1, plan 3, skica 6, mjesto zvano Pejaš, označene kao porodična stambena zgrada, površine 67 m2 i na kat. parceli broj 255, broj zgrade 2, plan 3, skica 6, mjesto zvano Pejaš, označene kao poljoprivredni objekat, površine 54 m2.II. Vrijednost nepokretnosti iz stava I ovog zaključka utvrđena je rješenjem Javnog iz-vršitelja I. br. 2148/2016 od 30.05.2018. godine, na osnovu nalaza i mišljenja sudskog vještaka Milana Adžića iz Mojkovca, na ukupan iznos od 27.141,65 eura.III. Ročište za prodaju navedene nepokretnosti održaće se dana 13.07.2018. godine u 10:00 časova u prostorijama postupajućeg javnog izvršitelja koje se nalaze na adresi „Njegošev trg“ bb u Beranama. Nepokretnost se može razgledati svakog radnog dana u periodu od 12.00 do 14.00 časova.IV. Na prvom ročištu za prodaju usmenim javnim nadmetanjem nepokretnost se ne može prodati ispod utvrđene vrijednosti, stim što se stranke i založni povjerioci mogu sporazum-jeti, izjavom datom na zapisnik kod javnog izvršitelja pred kojim postupak izvršenja teče, da se nepokretnost može prodati putem javnog nadmetanja po cijeni nižoj od utvrđene vrijednosti. V. Ponudioci su dužni, izuzimajući izvršnog povjerioca, kao eventualnog ponudioca, da na-jkasnije prije početka nadmetanja, polože jemstvo na žiro račun javnog izvršitelja broj 510-87202-43 kod Crnogorske komercijelne banke AD Podgorica, u iznosu od 10% od ukupno utvrđene vrijednosti navedene nepokretnosti, odnosno iznos od 2.714,00 eura. Ponuđačima čija ponuda nije prihvaćena vratiće se jemstvo odmah po zaključenju javnog nadmetanja, osim drugom i trećem ponuđaču.VI. Najbolji ponudilac-kupac je dužan da cijenu za koju je kupio predmetnu nepokretnost položi u depozit kod javnog izvršitelja na žiro račun broj 510-87201-46 kod Crnogorske komercijelne banke AD Podgorica, u roku od 8 dana po zaključenju javnog nadmetanja, nakon čega će mu se stvari predati u nesmetanu državinu, a njihovim preuzimanjem kupac postaje vlasnik istih.VII. Ako najbolji ponudilac-kupac ne položi prodajnu cijenu u roku od 8 dana po zakl-jučenju javnog nadmetanja, javni izvršitelj će prodaju predmetne nepokretnosti oglasiti nevažećom.VIII. Ako je kupac izvršni povjerilac čije potraživanje ne dostiže iznos postignute cijene na javnom nadmetanju i ako bi se, s obzirom na njegov red prvenstva, mogao namiriti iz cijene, dužan je da na ime cijene položi razliku između potraživanja i postignute cijene.IX. Zaključak o prodaji biće objavljen u dnevnim novinama „DAN“.Berane, dana 15.06.2018. godine JAVNI IZVRŠITELJ Siniša Milačić, s.r.Pravna pouka:Protiv ovog zaključka prigovor nije dozvoljen.

Javni izvršitelj Budva, Darko Rajković, Jadranski put bb, u predmetu iz-vršnog povjerioca OTP Factoeing Montenegro d.o.o Podgorica protiv iz-vršnog dužnika Nikola Vukčević nepoznate adrese, u skladu sa članom 45 ZIO radi namirenja novčanog potraživanja donosi

ZAKLJUČAKDa se izvršni dužnik Nikola Vukčević iz Budve rođen 18.12.1946 god. i suvlasnici nepokretnosti koja je predmet prodaje u izvršnom postupku: Goliš Mirjana iz Reževića, Goliš Nikola Miroslav iz Petrovca, dana 21.06.2018 godine u 12:00h, jave Javnom izvršitelju Darku Rajkoviću ul. Jadranski put bb u Budvi, radi uručenja Zapisnika o ročištu za II prodaju nepokretnosti i Zaključka o III prodaji nepokretnosti koja se zakazuje za dan11.07.2018 go-dine u 10:00 h u kancelariji ovog javnog izvršitelja, Posl.oznake IV 878/2016 od 14.06.2018 godine jer im se nije moglo uručiti na adresi iz spisa predmeta uz upozorenje na posledice neodazivanja ovom pozivu, a koje se ogledaju u tome da ako se izvršni dužnik, i suvlasnici ne jave Javnom izvršitelju sma-traće se da im je ovom objavom izvršeno uredno dostavljanje danom posl-jednjeg objavljivanja. Ovo objavljivanje izvršiće se jednom u dnevnom listu Dan.Budva, dana 14.06.2018 godine Javni izvršitelj Darko Rajković

Javni izvršitelj Budva, Darko Rajković, Jadranski put bb, u pred-metu izvršnog povjerioca TELENOR DOO Podgorica protiv iz-vršnog dužnika „BEST TOURIST DOO“ BUDVA, pib: 03083128 u skladu sa članom 45 ZIO radi namirenja novčanog potraživanja donosi

ZAKLJUČAKDa se izvršni dužnik „BEST TOURIST DOO“ dana 18.06.2018 godine u 11:00 h, javi Javnom izvršitelju Darku Rajkoviću ul. Jadranski put bb u Budvi, radi uručenja Rješenja o izvršenju Posl.broj Iv 540/2018 od 03.05.2018. godine, i Rješenja o troškovima javne objave od 11.06.2018 godine jer mu se nije moglo uručiti na adresi iz spisa predmeta Topliški put bb, uz upozorenje na posledice neodazivanja ovom pozivu, a koje se ogledaju u tome da ako se iz-vršni dužnik, ne javi Javnom izvršitelju smatraće se da mu je ovom objavom izvršeno uredno dostavljanje danom posljednjeg objavl-jivanja. Ovo objavljivanje izvršiće se jednom u dnevnom listu Dan.Budva, dana 11.06. 2018 godine Javni izvršitelj Darko Rajković

Javni izvršitelj Budva, Darko Rajković, Jadranski put bb, u predmetu izvršnog povjerioca MTEL DOO PODGORICA protiv izvršnog dužnika „MONTE SISTEM DOO“ BUDVA, pib: 02630656 u skla-du sa članom 45 ZIO radi namirenja novčanog potraživanja donosi

ZAKLJUČAKDa se izvršni dužnik „MONTE SISTEM DOO“ dana 20.06.2018 godine u 11:00 h, javi Javnom izvršitelju Darku Rajkoviću ul. Jadranski put bb u Budvi, radi uručenja Rješenja o izvršenju Posl.broj Iv 362/2018 od 22.03.2018. godine, i Rješenja o troškovima javne objave od 14.06.2018 godine jer mu se nije moglo uručiti na adresi iz spisa predmeta Ul. 22 Novembra, uz upozorenje na posle-dice neodazivanja ovom pozivu, a koje se ogledaju u tome da ako se izvršni dužnik, ne javi Javnom izvršitelju smatraće se da mu je ovom objavom izvršeno uredno dostavljanje danom posljednjeg objavl-jivanja. Ovo objavljivanje izvršiće se jednom u dnevnom listu Dan.Budva, dana 14.06. 2018 godine Javni izvršitelj Darko Rajković

Javni izvršitelj Budva, Darko Rajković, Jadranski put bb, u predmetu izvršnog povjerioca DOO VODOVOD I KANALIZACIJA BUD-VA, protiv izvršnog dužnika „P.S.COMPANY DOO“ BUDVA, pib: 02672774 u skladu sa članom 45 ZIO radi namirenja novčanog potraživanja donosi

ZAKLJUČAKDa se izvršni dužnik „P.S.COMPANY DOO“ dana 21.06.2018 go-dine u 10:00 h, javi Javnom izvršitelju Darku Rajkoviću ul. Jadrans-ki put bb u Budvi, radi uručenja Rješenja o izvršenju Posl.broj Iv 497/2018 od 13.04.2018. godine, i Rješenja o troškovima javne ob-jave od 14.06.2018 godine jer mu se nije moglo uručiti na adresi iz spisa predmeta Ul. Podgorička br. 6, uz upozorenje na posledice ne-odazivanja ovom pozivu, a koje se ogledaju u tome da ako se izvršni dužnik, ne javi Javnom izvršitelju smatraće se da mu je ovom obja-vom izvršeno uredno dostavljanje danom posljednjeg objavljivanja. Ovo objavljivanje izvršiće se jednom u dnevnom listu Dan.Budva, dana 14.06. 2018 godine Javni izvršitelj Darko Rajković

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

ЕКРАН

СВАКЕ НЕДЈЕЉЕ УЗ „ДАН” ПОРОДИЦА ЗА СВАКОГ ЧЛАНАТОП МОДЕЛ И КРЕАТОРКА ВЕРА РАДАНОВИЋ ЗА „ДАН” САВЈЕТУЈЕ

КАКО ДА УВИЈЕК ИЗГЛЕДАТЕ БЕСПРЕКОРНО НА ПОСЛУ

Ванвременска модна правилаНУТРИЦИОНИСТА И ДИЈЕТЕТИЧАР ЈАСНА ВУЈИЧИЋ ОТКРИВА РАЗЛИКЕ У МЕТАБОЛИЗМУ ВОЋНОГ И РАФИНИСАНОГ ШЕЋЕРА

Више свјежег воћа, мање сокова

ПРИЈЕ ПОЛАСКА НА ГОДИШЊИ ОДМОР ПРИПРЕМИТЕ ЉЕКОВЕ И ПРЕПАРАТЕ ЗА ДЈЕЦУ

Путна апотека за најмлађеСАВЈЕТИ ЗА ПОЧЕТНИКЕ У БАШТОВАНСТВУ: КАКО ДА ИЗБЈЕГНЕТЕ

НАЈЧЕШЋЕ ГРЕШКЕ ПРИЛИКОМ УРЕЂЕЊА ЗЕЛЕНЕ ДВОРИШНЕ ОАЗЕ

Врт као из бајке

ТВ програм субота 16. јун 2018.

т е л е в и з и ј е з а д р ж а в а ј у п р а в о и з м ј е н е п р о г р а м с к е ш е м е

06:00 радио Црне горе-Будилник07:00 доБро јутро Црна горо, јутарЊи програм07:00 вијести08:00 вијести08:05 доБро јутро Црна горо09:00 вијести11:00 музика11:30 сп 2018, преглед дана 12:00 сп 2018: ФранЦуска-аустралија14:00 вијести14:05 агросазнаЊе, р15:00 сп 2018: аргентина-исланд17:00 мозаику18:00 вијести18:10 док. програм19:15 тв тека19:30 дневник 220:15 студио ФудБал21:00 сп 2018 :Хрватска-нигерија23:00 дневник 323:20 сп 2018, преглед дана23:35 Филм:мој живот са лиБераЧијем 01:30 мозаику02:30 сп 2018, р 04:10 сп 2018, р

07:00 воа – глас америке, р 07:30 меридијани, р 08:00 конЦерт08:30 арт, р од сриједе09:00 анимирани Филмови09:30 БелФаст: ЉуБави моја10:15 ФудБал-сп 2018, р12:00 анимирани Филмови, р муYзика12:40 откриј.ме, р 13:00 EUROVIZION TV, р13:30 стижу БеБе, р14:00 стил 14:30 Филм: Хондо 16:00 Филм: сан17:30 музика17:50 ФудБал-сп 2018: перу-данска 20:15 студио ФудБал21:00 ФудБал-сп 2018: Хрватска-нигерија23:00 серија велики и мали00:00 БелФаст,ЉуБави моја 200:45 ФудБал-сп 201802:30 серија велики и мали, р03:30 стижу БеБе, р

04:00 конЦерт05:00 стил05:30 индекс06:00 аБс конЦерт

06:45 Чиста ЉуБав (р)07:30 практиЧна жена (р)08:15 веЧе са иваном ивановиЋем (р)09:45 звезде гранда – Финале (р)13:15 истине и лажи (р)16:00 живот приЧа (р)17:00 Филм, тајна у ЊиХовим оЧима 19:00 журнал 19:30 Филм, тако ради главни кувар 21:00 Филм, јесен самураја 23:15 Филм, стивен сигал, крвава улиЦа 00:45 VICE 02:00 Чиста ЉуБав (р)02:45 VICE (р)03:45 Филм, тако ради главни кувар (р)

07:00 пЧелиЦа, р 07:30 продавниЦа најмаЊиХ ЉуБимаЦа, р 08:05 маша и медвјед, р 08:25 БејБлејд 08:50 и н в а з и м а л с , р 09:10 жогарија 09:50 снови, куЋа, дом, р 10:10 алтернатива 10:15 тв шоп мне 10:30 тв шоп студио 10:50 алтернатива 10:55 живот са планином, р 11:40 тв шоп студио 11:55 алтернатива 12:00 вијести у 1212:05 метео Центар у 1212:06 Филм, гран торино, р 13:30 за воланом, р 14:00 вијести у 2 14:05 метео Центар у 2 14:07 Филм, дјевојка из парка, р15:50 Без граниЦа, р 16:30 вијести у пола 5 16:38 метео Центар 16:40 пЧелиЦа 17:20 лоза, р 18:15 Британија је велика, р 18:30 вијести у пола 7

19:07 метео Центар 19:10 остин пауерс и златомуди20:40 Филм, дјевојка из предграЂа22:00 вијести у 10 22:13 метео Центар у 10 22:15 спорт 22:30 Филм, 300 00:35 реприза програма

07:05 спутЊик новости, р09:00 вијести у 909:07 тако су говорили наши преЦи 09:14 музиЧки програм - гусле 10:00 дјеЧији програм, р10:34 оБразовни програм, српски језик11:00 вијести у 1111:05 тако су говорили наши преЦи 11:07 на нишану лазанско, р 12:00 културна сЦена, р 13:00 вијести у 1313:07 тако су говорили наши преЦи13:08 Филмски програм, р 15:00 вијести у 1515:05 тако су говорили наши преЦи 16:00 истина или лаж, контакт емисија, р 17:08 телешопинг17:30 новости 117:50 тако су говорили наши преЦи18:00 дуХовни портрети 19:00 телешопинг19:20 оБразовни програм, српски језик19:30 дјеЧији програм20:00 српско становиште, контакт емисија 21:00 драмски програм 22:21 новости 222:41 тако су говорили наши преЦи 22:30 Филмски програм 00:05 српско становиште,р 01:05 реприза програма

06:30 Ћерке, р07:55 CITY KIDS M08:00 Централни дневник, р08:30 жикина шарениЦа11:30 наутика11:50 спортисимо Цг 12

12:03 CITY M12:15 тв продаја12:45 капитал, р13:03 суБотом поподне – Цг13:55 метео плус14:03 пинкове звездиЦе15:33 туристиЧки магазин15:48 CITY M16:03 метео плус16:30 магазин ин Цг17:45 туристиЧки магазин18:00 Централни дневник18:30 CITY M18:45 метео плус18:48 спортисимо Цг 18.3019:03 елиФ20:03 Ћерке21:03 вирус23:00 задруга преглед дана00:25 задруга уживо

07:00 инФо прес07:30 јутарЊи програм

09:00 дјеЧији свијет, продукЦија твнк-р10:00 инФо прес10:10 серија-слатко срЦе-р10:35 мали огласи 11:00 стетоскоп, продукЦија твнк-р12:00 снага села, продукЦија твнк-р12:35 мали огласи13:00 серија-р14:00 инФо прес14:20 Филм-р16:00 инФо прес16:10 јутарЊи програм, продукЦија твнк-р 16:30 Храна и вино16:50 мали огласи17:00 стетоскоп, родукЦија твнк-р18:00 винк 1, инФормативна емисија18:50 мали огласи19:00 серија20:00 винк 2, инФормативна емисија 21:00 викенд серија22:00 винк 3, инФормативна емисија 22:20 мали огласи22:30 Филм

07:00 промо тв Будва 07:05 музиЧки програм07:53 мали огласи 07:55 епп08:00 док. програм: широм свијета (р) 08:30 док. програм: широм свијета (р) 09:00 дружина плави делФин 09:30 епп09:35 дјеЧији вал 10:05 спортско поподне (р) 10:50 најава програма10:52 тв Будва промо10:53 мали огласи, инФо10:55 епп 11:00 серија: Бандолера (р) 11:55 епп 12:00 серија: Бандолера (р) 12:55 док. серија: култура Џеза 13:55 епп 14:00 перспектива 14:30 музиЧики програм 14:53 мали огласи, инФо14:55 епп 15:00 Филм 16:45 музиЧки програм

16:55 Биоскопске најаве 17:00 најава програма 17:02 епп17:07 тв Будва промо 17:10 прелаз 17:40 серија18:40 тв Будва промо 18:42 Цртани Филм: ноди 18:52 мали огласи, инФо 18:55 епп 19:00 полис 19:30 епп19:35 емисија: кокиЦе 20:00 серија21:00 емисија: митови и легенде 22:00 полис22:35 глас америке 23:05 Биоскопске најаве23:10 викенд Филм 00:55 конЦерт

08:00 календар08:05 више од вијести08:30 маркетинг08:35 Цртани Филм09:00 Фолклор09:55 азБуЧник10:15 волим спорт10:45 мувиленд 11:15 моБил ауто11:55 календар12:00 дневник радио светигора12:30 пролог13:00 више од вијести13:25 маркетинг13:30 Без коментара14:00 то сам ја14:45 здравЉе је лијек15:15 дуХовни портрет16:15 актуелно (р) 17:00 спознајмо се 17:55 календар18:00 више од вијести 18:25 маркетинг18:30 Без коментара19:00 дневник радио светигора19:30 пролог19:40 музиЧки програм20:05 разгледниЦа из Чикага20:50 ништа лиЧно22:00 више од вијести22:30 Без коментара23:00 дневник радио светигора23:30 пролог23:40 нешто ново01:00 мувилемнд01:30 стилл02:00 викенд на мору (р) радио светигора

Вирус21:03

режија: Џон Бруно. уло-ге: вилијам Болдвин, Џејми ли кертис, доналд сатер-ленд, Џоана пакула

када јака олуја буде по-топила њихов чамац, аме-ричка екипа научника спас од невремена потражиће на напуштеном руском броду, гдје откривају ви-соко технолошку опре-му за комуникацију и истраживање.само један члан руске посаде је још увијек жив и бунца о неком вирусу... ускоро ће открити да је ванземаљски вирус преузео пловидбу брода и да се великом брзином шири. Чланови екипе су препуштени на милост и немилост овој великој опасности.