Из­да­вач:Фи­ло­зоф­ски­фа­кул­тет­­Уни­вер­зи­те­та­у­Ис­точ­ном­Са­ра­је­вуhttp://www.ffu­is.edu.ba

За­из­да­ва­ча:Др­Драга­Мастиловић­

Ре­дак­ци­ја:Др­Драган­Марушич,­Универзитет­Приморска­Копар,­СловенијаDr­岳友熙­（Yue­Youxi),­Технолошки­Универзитет­Шандонга,­НР­КинаDr­魏现军­（Wei­Xianjun),­Политехнички­Универзитет­Хенана,­НР­КинаДр­Александар­Јокић,­Државни­универзитет­Портланд,­Орегон,­САДДр­Ана­Филимонова,­Историјски­институт­РАН­МоскваДр­Бисерка­Кошарац,­Универзитет­у­Источном­Сарајеву,­БиХДр­Вјачеслас­Јурко,­Универзитет­Саратов,­РусијаДр­Владимир­Владичић,­Универзитет­у­Источном­Сарајеву,­БиХДр­Драга­Мастиловић,­Универзитет­у­Источном­Сарајеву,­БиХДр­Златко­Павловић,­Универзитет­у­Источном­Сарајеву,­БиХДр­Јелена­Марковић,­Универзитет­у­Источном­Сарајеву,­БиХДр­Клавдија­Кутнар,­Универзитет­Приморска­Копар,­СловенијаДр­Марија­Летић,­Универзитет­у­Источном­Сарајеву,­БиХДр­Мирко­Радић,Универзитет­Галве,­ШведскаДр­Мишо­Кулић,­Универзитет­у­Источном­Сарајеву,­БиХДр­Сања­Бошковић­Данојлић,­Универзитет­у­Поатјеу,­Француска­­Др­Бас­Артс,­Универзитетски­колеџ­у­Лондону,­Уједињено­КраљевствоДр­Владан­Бартула,­Универзитет­у­Источном­Сарајеву,­БиХДр­Светлана­Куртеш,­Универзитет­Мадера,­Португалија­Др­Светлана­Стеванович,­Универзитет­Кемерово,­РусијаДр­Стилианос­Ламбакис,­Институт­за­историјска­истраживања­у­Атини,­ГрчкаДр­Џорџ­Мано,­Тенри­Универзитет,­Јапан­

Глав­ни­­уред­ник:Др­Мишо­Кулић­­

Одговорни­уредник:Др­Марија­Летић­

Лек­ту­ра­и­ко­рек­ту­ра:­Др­Жељка­ПржуљМр­Маријана­Митрић­

Припрема­за­штампу:­Милица­Пајић­Мачар

Штам­па:„Comesgrafika“­д.о.о.­Бања­Лука­

Ти­раж:300­при­мје­ра­ка

Па­ле,­2018.

ISSN­­2490-3566­(print)ISSN­2490-3701­(online)

CO­BISS.BH-ID­5843480

Универзитет­у­Источном­СарајевуФилозофски­факултет­Пале

РАДОВИФилозофског­факултета

Филозофске­науке

Број­19

Пале,­2017

Расправе и чланци

Драга­В.­Мастиловић1­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­УДК­94­(=163.41)”1918-1929”Универзитет­у­Источном­Сарајеву­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­DOI­10.7251/FIZN1719007MФилозофски­факултет­Пале­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­Оригинални­научни­радКатедра­за­историју­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­

ЈУГОСЛОВЕНСКО­ИСКУСТВО­СРПСКЕ­НАЦИОНАЛНЕ­ИНТЕГРАЦИЈЕ­НА­ПРИМЈЕРУ­СРБА­У­БОСНИ­И­ХЕРЦЕГОВИНИ­У­ПЕРИОДУ­1918–1929.­ГОДИНЕ2

Након­ стварања­ прве­ заједничке­ државе­ Јужних­ Словена­ 1918.­ године,­српска­интелектуална­и­политичка­елита­из­Босне­и­Херцеговине­сматрала­је­своје­национално­питање­ријешеним.­Због­тога­ је­одбрана­Југославије­постала­њихов­најпречи­ национални­ задатак,­ а­ укидање­ покрајинских­ управа­ 1924.­ године­ и­увођење­у­живот­Уредбе­о­подјели­земље­на­области,­сматрали­су­као­најзначајнији­национални­догађај­за­Србе­у­Босни­и­Херцеговини,­којим­је­коначно­поништена­граница­на­Дрини.­На­сличан­начин­реаговала­је­и­већина­српске­интелектуалне­и­политичке­елите­у­Босни­и­Херцеговини­када­је­1929.­године­краљ­Александар­завео­Шестојануарски­режим.

­ Кључне­ријечи: Срби­у­БиХ,­национално­питање,­југословенска­држава.

Полазећи­ од­ основне,­ сада­ већ­ сасвим­ бјелодане­ и­ историјски­потврђене­тезе,­да­је­на­јужнословенском­простору­религија­била­и­остала­вододијелница­нација,­Милорад­Екмечић­је­тај­феномен­религиозног­типа­национализма­назвао­„Национализам­судњег­дана“.­Овај­термин­академик­Екмечић­је­сковао­подстакнут­једном­Черчиловом­изјавом­да­је­национални­покрет­ Ираца­ вјерски­ мотивисан­ и­ да­ ће­ се­ ријешити­ на­ судњем­ дану­(2000,­стр.­111).­Тај­„Национализам­судњег­дана“­има­своје­карактеристике­које­ га­ одвајају­ од­ осталих­ европских­ типова­ национализма,­ а­ према­југословенском­ историјском­ искуству,­ Екмечић­ је­ издвојио­ нека­ његова­основна­обиљежја,­која­су,­можда­и­више­него­у­другим­јужнословенским­областима,­карактеристична­за­простор­Босне­и­Херцеговине.­То­су:­

1 mdraga@teol.net2 Рад­је­настао­у­оквиру­пројекта:­Континуитет­трајања­српског­народа­западно­од­Дрине­–­историјске­основе­настанка­Републике­Српске,­који­је­финансирало­Министарство­науке­и­технологије­Републике­Српске.

7

-­ „Повећано­ присуство­ ирационалних­ елемената­ у­ идеологији,­ којима­ се­свакодневно­потхрањује­вечна­разлика­мешаних­заједница;

-­ Ултимативни­ циљеви­ и­ миленијумски­ начин­ мишљења­ у­ политици,­када­ сваким­и­ најмањим­догађајем­долази­ питање­може­ ли­ се­живети­ у­заједничкој­држави.­Реална­политика­је­нереална;

-­ Склоност­ да­ се­ историја­ народа­ замени­ митом­ историје.­ Од­ свих­ наука­историја­се­најспорије­модернизује­и­оптерећена­је­емоцијама;

-­ У­часовима­великих­историјских­криза,­верска­нетолеранција­ је­подлога­политичког­и­војног­окупљања;

-­ ­Провинцијализам­културе.­Поистовећивање­језика,­као­основе­културе,­са­верском­поделом­дозвољава­само­изузетно­надареним­појединцима­да­се­одрву­мерилима­ вредности­ своје­ затворене­ црквене­ средине.­Наглашено­мартирство­у­духовној­делатности,­невидљива­дидактика­да­је­други­крив­за­ своју­ историју,­ у­ сталном­ су­ сукобу­ са­ отварањем­ граница­ културних­кругова.­Ово­је­најприсутније­у­хрватској­култури,­где­неприродан­развој­књижевног­језика­увек­умањује­могућа­достигнућа“­(2000,­стр.­112).

Имајући­у­виду­све­наведено,­чини­се­да­простор­Босне­и­Херцеговине­као­да­ је­био­предодређен­за­идеалан­полигон­гдје­ће­историја­тестирати­феномен­религиозног­типа­национализма­или­„Национализам­судњег­дана“.­То­се­најбоље­може­схватити­анализирајући­формирање­националне­свијести­три­ вјерске­ заједнице­ у­ Босни­ и­ Херцеговини,­ а­ посебно­ кроз­ покушаје­национализовања­ муслимана,­ као­ и­ феномен­ национализовања­ свих­католика­Босне­и­Херцеговине­у­хрватском­смислу,­али­и­затворености­српске­нације­ у­ оквире­ православља,­ затворености­ која­ је­ више­ била­ наметнута­вањским­ факторима,­ него­ што­ је­ била­ органска­ посљедица­ дјеловања­православне­цркве,­као­што­се­обично­погрешно­мисли.­На­проблем­оштре­вјерске­диференцијације­у­Краљевини­СХС­и­опасности­да­она­негативно­дјелује­на­југословенску­националну­интеграцију,­упозоравали­су­поједини­научници­још­у­међуратном­периоду.­Тако­је,­на­примјер,­др­Урош­Круљ,­покушавајући­да­са­научног­ гледишта­објасни­феномен­нације­и­расе,­ то­јест,­расног­национализма,­схватао­да­је­вјероисповијест­главни­разарајући­фактор­ југословенског­ јединства­ и­ предлагао­ низ­ мјера­ које­ би­ требале­„разлабавити“­те­круте­вјерске­ограде,­ако­се­мисли­постићи­јединство.­Круљ­је­предлагао­читав­низ­мјера,­од­планске­унутрашње­колонизације,­која­би­омогућила­ веће­ мијешање­ становништва,­ преко­ забране­ конфесионалних­школа,­па­све­до­доношења­једног­закона­о­цивилном­браку­који­би­олакшао­ступање­у­брак­различитих­конфесија­(1925,­стр.­81).­Према­Круљу,­то­ је­био­пут­за­стварање­јединствене­југословенске­нације,­а­вјера­јесте­и­треба­да­буде­искључиво­и­„чисто­лична­приватна­ствар“­сваког­појединца,­која­са­нацијом­не­би­требала­да­има­никакве­везе.

Стварањем­ Краљевине­ Срба,­ Хрвата­ и­ Словенаца­ 1918.­ године,­српски­ народ­ у­ Босни­ и­ Херцеговини,­ као­ и­ његова­ интелектуална­ и­

Драга­В.­Мастиловић

8

политичка­ елита­ сматрала­ је­ ријешеним­ српско­ национално­ питање­ на­Балкану.­Суштину­тог­питања­до­Првог­свјетског­рата­најједноставније­је­исказао­др­Душан­Васиљевић­у­свом­предавању­„О­Босни­и­Херцеговини“,­које­је­одржао­12.­априла­1909.­године­у­Друштву­словенске­узајамности­у­Петрограду,­а­које­ је­ започео­ријечима:­„Анексијом­Босне­и­Херцеговине­Аустро-Угарској­ поново­ је­ пред­ Европу­ искрсло­ српско­ питање­ у­ свој­опсежности,­питање­о­самосталности­српских­држава­и­о­опстанку­српског­народа“­(1909,­стр.­3).­Шта­је­била­суштина­српског­националног­питања­на­Балкану­и­која­је­била­улога­Босне­и­Херцеговине­у­њему,­Васиљевић­је­објаснио­у­неколико­реченица:­

„Важност­ Босне­ и­ Херцеговине­ у­ српском­ питању­ лежи­ у­ положају­ових­земаља­у­етнографским­и­политичким­границама­српскога­племена.­Босна­и­ Херцеговина­ представљају­ средиште­ српскога­ народа,­ који­ је­ раскомадан­на­четири,­односно­на­пет­држава.­На­истоку­ је­независна­Краљевина­Србија­и­­Ново-пазарски­ Санџак­ у­ Отоманској­ империји,­ на­ југу­ је­ слободна­ Кнежевина­Црна­Гора,­на­западу­је­Далмација­под­аустријском,­а­на­сјеверо-западу­и­сјеверу­је­Хрватска­и­Славонија­под­угарском­круном.­Поред­тога­су­Босна­и­Херцеговина­најчистије­српске­земље­по­крви­и­по­језику.­Народ­ових­земаља,­и­ако­је­подијељен­на­три­вјере,­очувао­ је­потпуно­чистоћу­ језика­и­осјећај­међусобне­заједнице,­у­којој­православни­Срби­сачињавају­апсолутну­већину­урођенога­становништва“­­(стр.­4).­

Када­ се­ ово­ узме­ у­ обзир,­ онда­ постаје­ јасно­ зашто­ је­ српска­интелектуална­и­политичка­елита­из­Босне­и­Херцеговине,­чином­уједињења­1918.­године,­сматрала­да­је­српско­национално­питање­на­Балкану­ријешено.­Oно­што­је­замагљивало­њихову,­иначе­до­Првог­свјетског­рата,­кристално­јасну­ националну­ мисао,­ било­ је,­ обичном­ пуку,­ прилично­ магловито­југословенство.

Дакле,­послије­1918.­године,­главна­преокупација­српског­народа­у­Босни­и­Херцеговини­и­његове­елите­била­је­да­се­граница­на­Дрини­више­никада­не­врати,­а­то­је­тада­већ­била­ствар­унутрашњег­уређења­новостворене­државе­или­се­бар­тако­чинило.­Једним­добрим­дијелом­због­тога,­а­другим­дијелом­и­ због­присутности­ југословенског­национализма,­који­ је­просто­опсјео­дио­српске­интелектуалне­и­политичке­елите­у­Босни­и­Херцеговини,­у­ току­ и­ послије­ Првог­ свјетског­ рата,­ десило­ се­ да­ послије­ уједињења­нестаје­оног­националног­полета­и­несвакидашње­енергије­по­којој­је­био­препознатљив­српски­национални­покрет­у­Босни­и­Херцеговини.­Сви­они­који­су­дубље­мислили­и­суптилније­осјећали,­могли­су­доћи­до­те­спознаје­и­то­веома­брзо­послије­оснивања­Краљевине­СХС.­Посебно­се­то­односило­на­ бивше­ „Народовце“3,­ који­ су­ у­ једном­ дужем­ периоду­ били­ носиоци­3 Народова­ група­ или­ Народовци­ је­ термин­ који­ се­ користи­ за­ српску­ опозициону­политичку­групу­која­се­почела­окупљати­у­Мостару­1906.­године.­Између­осталих,­у­њој­су­ били­ окупљени:­ Ристо­Радуловић,­ др­Урош­Круљ,­ др­Никола­Стојановић,­ др­Душан­Васиљевић,­Васиљ­Грђић,­Светозар­Ћоровић­ и­ други­ познати­ српски­ јавни­ радници­ из­

9

Југословенско­искуство­српске­националне­интеграције­на­примјеру­Срба­у­БиХ­у­периоду­1918–1929.­године

најјасније­српске­националне­мисли­у­Босни­и­Херцеговини,­а­Мостар­под­њиховим­утицајем­тада­је­важио­за­„најкултурнији­и­најнационалнији­град­у­Западном­српству“.­Међутим,­ већ­1919.­ године­бриљантни­ум­Исидоре­Секулић,­могао­је­запазити­ту­својеврсну­духовну­и­културну­декаденцију,­па­и­националну­апатију­у­коју­ је­овај­ град­и­ српски­национални­покрет­у­њему,­западао­послије­Првог­свјетског­рата.­Она­је­тада­„са­пуно­бола“­писала:­

„Мостар,­ до­ јуче­ врста­ средишта­ и­ гледишта­ нашег­ народног­ живота­ и­рада,­до­јуче­још­зеница­нашег­великог­босанско­–­херцеговачког­јада,­до­јуче­још­једна­од­првих,­на­прсте­бројаних­жижа­наших­сјајних­трагедија­и­наше­спољашње­и­ унутрашње­ револуције­ –­ данас,­ у­ овој­ нашој­ ширини,­ тај­ се­Мостар­ смакао­некуда­у­крај,­сасушила­му­се­жила­која­га­је­везивала­за­крвави,­а­сада­решени­проблем­окупације­и­анексије,­и­некуда­у­историске­и­артистичке­орнаменте­се­селе­многи­детаљи­његовог­живота­који­ су­му­досад­давали­печате­важности­и­тајанствености“­(према­Ћоровић,­1999,­стр.­125).­

Могло­би­се­констатовати­да­Мостар­у­овом­погледу­није­био­изузетак­и­ да­ је­ цјелокупан­ српски­ национални­ покрет­ у­ Босни­ и­ Херцеговини­послије­ рата­ запао­ у­ овакво­ стање.­ Тај­ својеврсни­ „замор­ од­ успона“,­како­га­дефинише­Милорад­Екмечић,­мијењао­је­неминовно­и­менталитет­српског­ друштва­ које­ се­ кретало­ од­ крајње­ спремности­ за­ жртву,­ према­спремности­на­компромисе.­Екмечић,­такође,­сматра­да­то­што­Срби­послије­1918.­ „спуштају­ своје­ далекозоре“,­ није­ дошло­ као­ посљедица­ засићења­националном­борбом,­које­је­„једном­морало­да­дође“,­већ­„[...]­због­високе­цене­којом­је­плаћено­уједињење­1918.“­(2004,­стр.­373).­ Потпуно­ је­ јасно­ да­ је­ српски­ национални­ покрет­ у­ Босни­ и­Херцеговини,­ уједињењем­ 1918.­ године,­ из­ једне­ до­ крајности­ доведене­офанзивне­ фазе,­ изненада­ и­ нагло­ прешао­ у­ дефанзиву,­ сматрајући­да­ су­ циљеви­ постигнути­ и­ да­ је­ његов­ основни­ задатак­ у­ будућности­очувати­ тековине­ дотадашње­ борбе,­ то­ јест,­ новостворену­ државу.­Само­ мали­ број­ њих­ је­ био­ незадовољан­ стварањем­ заједничке­ државе,­сматрајући­да­је­српско­национално­питање­на­Балкану­требало­ријешити­стварањем­ уједињене­ српске­ државе,­ са­ јасно­ дефинисаним­ границама,­

Херцеговине.­До­Првог­свјетског­рата­припадници­ове­групе­сматрани­су­за­најенергичније­опозиционаре­ аустроугарском­ режиму­ у­ Босни­ и­ Херцеговини.­ По­ листу­ Народ,­ који­је­ покренут­ 1907.­ године­ у­ Мостару,­ названи­ су­ „Народова­ група“­ или­ „Народовци“.­Идејни­ вођа­ ове­ опозиционе­ групе­ био­ је­ Ристо­ Радуловић­ Ринда.­ Политички­ програм­„Народове­групе“­образложио­ је­њен­истакнути­припадник,­др­Урош­Круљ,­на­сљедећи­начин:­„Потпуна­политичка­аутономија­Босне­и­Херцеговине­као­саставног­дијела­Турске­царевине­са­демократским­режимом,­израженим­у­уставној­и­парламентарној­владавини...­аутономна­самосталност­Босне­и­Херцеговине­није­нам­наравно­био­задњи­циљ,­и­сврха,­него­само­као­прелазна­етапа­за­сједињење­са­Србијом­и­Црном­Гором­у­згодном­моменту­и­послије­извршених­припрема­према­примјеру­Источне­Румелије­и­њеног­уједињења­са­Бугарском“­(1937,­стр.­1021).­

Драга­В.­Мастиловић

10

а­ затим­ преговарати­ са­ Хрватима­ и­ Словенцима­ о­ стварању­ заједничке­јужнословенске­државе.­Међутим,­оно­што­сигурно­нису­очекивали­било­је­отварање­хрватског­националног­питања­у­оквиру­Краљевине­СХС.­То­је­од­самог­почетка­уносило­збуњеност­у­српску­елиту­и­било­питање­коме­нису­могли­наћи­ни­адекватан­узрок,­а­камоли­адекватан­одговор.­Опште­мишљење­је­било­да­Хрвати­и­Словенци­требају­да­буду­захвални­српској­војсци­што­ их­ је­ ослободила­ од­ аустроугарског­ јарма,­ па­ их­ је­ отварање­првих­политичких­криза­у­вези­са­„хрватским­питањем“­не­само­збуњивало­већ­ и­ разочаравало.­Осим­ тога,­ збуњујуће­ је­ за­многе­ од­њих­ дјеловао­ и­југословенски­ национализам­ дијела­ српске­ интелектуалне­ елите,­ чији­ су­протагонисти­ били­ управо­ они­ који­ су,­ до­ рата,­ важили­ за­ непомирљиве­српске­ националисте,­ то­ јест­ „Народова­ група“.­ Сасвим­ је­ сигурно­ да­је­ и­ за­ добар­ дио­ „Народоваца“­ ова­ нова­ оријентација­ њених­ главних­представника,­прије­свих­Николе­Стојановића­и­Душана­Васиљевића,­била­сасвим­ збуњујућа,­ посебно­ у­ ситуацији­ када­ њихов­ предратни­ идеолог­Ристо­ Радуловић­ Ринда,­ „апостол­ модерног­ национализма“,­ како­ су­ га­раније­називали­сами­„Народовци“,­више­није­био­међу­живима,­а­у­Николи­Стојановићу­они­су­гледали­његовог­насљедника.­Међутим,­Стојановић­је­сада­ говорио,­ мислио­ и­ радио­ сасвим­ супротно­ од­ онога­што­ је­ говорио­и­радио­Ристо­Радуловић.­Ту­ збуњеност­Васиљ­Грђић,­који­ је­рат­провео­по­аустроугарским­казаматима,­није­ни­крио­послије­рата,­па­ је­у­ једном­писму­тражио­од­Николе­Стојановића­да­дође­што­прије­у­земљу,­јер­им­јако­недостаје,­што­је­сасвим­јасно­изразио­ријечима­„[...]­много­нам­фалиш...­Нема­ни­тебе­и­нема­ни­Ринде.­Изгледа­нам,­а­тако­и­јесте,­то­смо­сад­најбоље­видјели,­да­немамо­онога,­ко­зна­у­најкраћим­потезима­казати­шта­хоћемо.“4­Међутим,­ако­су­Грђић­и­његови­другови­у­земљи­били­збуњени,­Стојановић­није.­Он­ је­ у­ току­ рата­ почео­ да­ сасвим­мијења­ своје­ погледе­ на­ српски­национални­покрет­и­преобразио­се­у­југословенског­националисту,­који­је,­пун­ентузијазма,­одмах­послије­рата­поручивао­да­се­„поклич­талијанских­патриота“­послије­уједињења,­а­који­ је­ гласио:­„Створена­ је­Италија,­ сад­треба­стварати­Италијане“,­може­дословно­пренијети­и­на­Југославију,­то­јест,­ радити­по­принципу­–­ створена­ ­ је­ Југославија,­ сада­ треба­ стварати­Југословене.­Његови­политички­пријатељи­у­земљи­имали­су­увид­у­стање­на­терену­и­самим­тим­пуно­реалнију­слику,­па­су­свој­политички­ангажман­ипак­нашли­у­оквирима­Демократске­странке,­која­је­била­на­југословенским­позицијама,­али­не­до­те­мјере­као­Стојановић­и­људи­у­емиграцији.­ Поједини­ српски­ политичари­ из­ Босне­ и­ Херцеговине,­ стајали­ су­крајем­рата­на­истим­или­веома­сличним­позицијима­као­и­Никола­Стојановић,­а­то­се­прије­свега­односи­на­Јова­Зубовића­и­групу­око­РАДЕНЕ,­која­ је­такође­ проповиједала­ интегрално­ југословенство.­ Међутим,­ овај­ покрет­

4 Архив­Српске­академије­наука­и­умјетности­(даље:­АСАНУ),­Збирка­Николе­Стојановића,­10712/2­(Писмо­Васиља­Грђића­Николи­Стојановићу­од­31.­1.­1919).

Југословенско­искуство­српске­националне­интеграције­на­примјеру­Срба­у­БиХ­у­периоду­1918–1929.­године

11

12

није­нашао­у­Босни­и­Херцеговини­ значајније­ уоприште­у­масама,­ па­ се­убрзо­ утопио­ у­ Демократску­ странку.­ Ако­ изузмемо­ Чокорилову­ Српску­странку,­ која­ се­ једина­ отворено­ залагала­ за­ српско­ уједињење,­ а­ не­ за­стварање­Краљевине­СХС­и­Савез­земљорадника,­који­се­касније­формирао­и­имао­прије­свега­у­својој­политичкој­визији­заштиту­права­земљорадника,­остаје­још­једино­Радикална­странка,­која­је,­као­организована­политичка­снага­ имала,­ или­ је­ бар­ требала­ имати,­ у­ својој­ визији­ заштиту­ српских­националних­интереса­у­новој­држави.

Проучавајући­наведене­процесе,­а­имајући­у­виду­српско­национално­питање­у­цјелини,­то­јест,­на­читавом­простору­Краљевине­СХС,­Милорад­Екмечић­је­закључио:

„После­ проглашења­ јединствене­ југословенске­ државе­ 1918,­ ниједна­политичка­странка,­као­ни­цела­српска­култура,­нису­формулисали­циљ­који­би­тај­народ­морао­да­следи.­Није­изграђена­српска­национална­доктрина,­као­што­је­ био­ случај­ са­ првом­ доктрином­ на­ Темишварском­ сабору­ 1790,­ и­ другом­ са­Гарашаниновим­Начертанијем­ 1844.­ У­ томе­ је­ највише­ заказала­ водећа­ српска­странка­Народна­радикална­партија“­(2004,­стр.­396).­

Иако­ је­ неоспорно­ тачна­ констатација­ о­ непостојању­ српског­националног­програма­послије­формирања­Краљевине­СХС,­ипак­се­чини­помало­ неоправдано­ сваљивање­ тако­ велике­ одговорности­ на­ Радикалну­странку,­бар­када­ је­у­питању­српска­интелектуална­и­политичка­елита­у­Босни­и­Херцеговини­ која­ је­ припадала­ овој­ странци.­Прије­ свега,­ треба­имати­на­уму­да­ је­српски­политички­фронт­у­Босни­и­Херцеговини,­као­уосталом­и­цијелој­Краљевини­СХС,­био­је­разбијен­у­неколико­странака,­док­ је­ хрватски­ и­ муслимански­ био­ изузетно­ добро­ интегрисан­ и­ све­интегрисанији­како­је­вријеме­пролазило.­То­је­имало­директне­посљедице­и­на­број­српских­посланика­из­Босне­и­Херцеговине­у­Парламенту,­који­скоро­никада­није­одговарао­стварној­бројној­ снази­српског­народа­у­ове­двије­ покрајине.­Када­ томе­додамо­и­ чињеницу­да­ је­ највећи­дио­ српске­политичке­елите­у­Босни­и­Херцеговини­сматрао­српско­национално­питање­ријешеним­ и­ посветио­ се­ дугим­ борбама­ за­ власт,­ па­ чак­ понекад­ у­ тим­борбама­налазио­се­у­политичким­фронту­против­Београда­и­у­коалицијама­са­онима­који­су­се­отворено­залагали­за­аутономију­Босне­и­Херцеговине­(нпр.­Демократска­заједница),­онда­је,­чини­се,­помало­претенциозно­било­очекивати­ од­ Радикалне­ странке­ да­ створи­ и­ носи­ српску­ националну­доктрину­ у­ Краљевини­ СХС.­ То­ поготово­ ако­ имамо­ у­ виду­ да­ је­ један,­можда­ и­ најквалитетнији­ дио,­ предратне­ српске­ интелектуалне­ елите­ у­Босни­и­Херцеговини,­ првих­десет­ година­ заједничке­државе­идеолошки­лутао­између­српства­и­југословенства,­а­неки­чак­и­дуже­од­тога.

Дакле,­евидентно­је­да­ је­српска­интелектуална­и­политичка­елита­у­ Босни­ и­Херцеговини,­ послије­ уједињења­ 1918.­ године,­ сматрала­ да­ је­

Драга­В.­Мастиловић

српско­национално­питање­ријешено­и­да­ је­у­будућности­ једини­задатак­наћи­најбоље­унутрашње­уређење­новостворене­државе,­како­би­сви­у­њој­живјели­у­срећи­и­благостању.­Зато­се­Васиљ­Грђић­није­могао­начудити­почетком­1919.­године­зашто­су­многи­у­Босни­и­Херцеговини­„сада­устали­да­ бране­ угрожено­ српство“­ (АСАНУ,­ 10712/2).­ Међутим,­ уопште­ није­искључено­да­су­ једним­дијелом­и­били­у­праву,­ јер­ је­можда­„угрожено­српство“­у­Босни­и­Херцеговини­требало­бранити­управо­тих­година­или­боље­ рећи­ требало­ је­ знати­ и­формулисати­ српску­националну­ доктрину­у­ тој­ држави.­ То­ је­ посебно­ дошло­ до­ изражаја­ послије­ избора­ 1920.­године,­када­ је­на­површину­избила­сва­штетност­поцијепаности­српског­гласачког­ тијела,­ посебно­ у­ Босни­ и­ Херцеговини.­ Већ­ тада­ је­ један­ од­бивших­„Кочићеваца“,­а­сада­првак­крајишких­радикала,­Коста­Мајкић,­у­неколико­ написа­ у­Српској­ ријечи­ под­ насловом­ „Српство­ у­ опасности“,­упозоравао­да­српска­политичка­поцијепаност­носи­у­себи­велику­опасност­по­ српске­ националне­ интересе,­ оптужујући­ за­ то­ Демократску­ странку­и­Савез­земљорадника­(Микић,­1997,­стр.­71).­Колико­год­он­био­у­праву,­његов­ негативан­ став­ према­ преостале­ двије­ партије­ које­ су­ окупљале­српско­ гласачко­тијело­у­Босни­и­Херцеговини­и­оптужбе­ за­национално­цијепање,­само­су­произвеле­негативан­став­код­истих­и­тумачење­да­су­ови­написи­усмјерени­у­циљу­да­Радикалну­странку­наметну­као­јединог­тумача­српских­националних­интереса.­Због­тога­и­његови­позиви­да­Срби­створе­„колективну­ душу“­ и­ престану­ са­ међусобним­ политичким­ обрачунима,­нису­произвели­ефекат­какав­су­требали,­већ­само­ускостраначко­гледање­и­страх­да­Радикална­странка­хоће,­инсистирањем­на­српском­јединству,­да­им­преотме­бираче.­Да­је­то­била­основа­политичког­дјеловања­српске­елите­показује­ и­ писмо­Бранка­Чубриловића,­ једног­ од­ најистакнутијих­ првака­Земљорадничке­странке­у­Босанској­крајини,­ Јовану­ Јовановићу­Пижону,­који­ је­ 1923.­ године­ наводио­ као­ разлог­ зашто­ присталице­ радикала­ не­прелазе­у­редове­земљорадника­„[...]­једино­то­што­свет­хоће­мало­да­Србује.­Иначе­ би­ сви­ нама“­ (Микић,­ 1997,­ стр.71).­ У­ сваком­ случају­ један­ дио­српске­елите­у­Босни­и­Херцеговини­у­наредном­периоду­није­уопште­ни­реаговао­на­угрожавање­српских­националних­интереса,­док­је­други­дио,­и­то­већином­онај­окупљен­око­Радикалне­странке,­стајао­на­дефанзивним­позицијама­и­реаговао­само­у­тренуцима­када­је­осјетио­да­српство­у­Босни­и­Херцеговини­заиста­треба­бранити.­А­то­се­почело­дешавати­врло­брзо­пошто­су­почеле­прве­политичке­кризе­у­земљи.

Прве­веће­политичке­кризе­започеле­су­око­доношења­новог­устава,­када­су­се­појавиле­и­разне­концепције­федеративног­или­конфедеративног­уређења­нове­државе.­У­тим­концепцијама,­разни­аутори­нацрта­устава­Босни­и­Херцеговини­су­давали­различите­статусе­у­оквиру­нове­државе.­Међутим,­сви­ти­концепти,­који­су­Босну­и­Херцеговину­на­било­који­начин­одвајали­од­Србије,­изазивали­су­бурне­реакције­доброг­дијела­српске­елите,­па­су­се­

13

Југословенско­искуство­српске­националне­интеграције­на­примјеру­Срба­у­БиХ­у­периоду­1918–1929.­године

14

поново­нашли­у­ситуацији­да­доказују­како­су­Босна­и­Херцеговина­српске­земље.­Најрадикалније­у­том­смислу­реаговао­је­онај­дио­српске­елите­који­је­био­у­редовима­Радикалне­странке­или­близу­њених­гледишта,­а­посебно­њихово­гласило­у­Босни­и­Херцеговини­Српска­ријеч.­Да­ће­бити­огорчени­противници­било­каквог­покушаја­одвајања­Босне­и­Херцеговине­од­Србије,­а­посебно­аутономистичких­тежњи­неких­политичких­група,­они­су­отворено­нагласили­већ­у­првом­броју­свога­листа,­марта­1919.­године,­гдје,­између­осталог,­кажу:­„Тражимо­да­се­створи­јака­централна­влада­у­Београду­која­ће­енергично­побијати­све­„аутономистичке“­(читај­франковачке)­захтјеве.­За­нас­је­Београд­културно­и­политичко­средиште­било­увијек­па­и­данас­је.“­(Српска­ријеч,­бр.­1,­2.­(15.)­3.­1919).­Самоувјерени­да­су­добили­националну­битку,­радикали­у­Босни­и­Херцеговини­су­поручивали­свим­онима­који­су­накнадно­хтјели­да­одвоје­српски­народ­од­Србије:­

„Али­ми­нећемо­да­повређујемо­ране,­које­још­нису­зарасле,­само­немојте­нас­изазивати­у­нашој­кући,­у­овој­српској­земљи,­за­чију­смо­се­слободу­једино­ми­Срби­борили­против­црно-жуте­аждаје,­ми­смо­једини­страдали,­апшени,­стрељани­и­извођени­на­вешала.­И­на­вешалима­је­Србин­сам­себи­намицао­уже­и­умирао­под­покликом:­Живео­краљ­Петар,­живела­Србија!“­(Српска­ријеч,­бр.­191,­25.­9.­1920).­

У­склопу­полемика­око­уставног­питања,­Српска­ријеч­је,­у­складу­са­ својим­самоувјереним­мишљењем­да­ је­уједињењем­„битка­добијена“,­мјесец­дана­пред­изгласавање­Видовданског­устава,­понављала:­„Ми­једино­знамо­да­је­Банат,­Бачка,­Срем,­Барања,­Славонија,­Босна­и­Херцеговина,­Лика­ и­ Сјеверна­ Далмација,­ Дубровник­ (од­ Неретве)­ и­ Бока,­ вјечно­спојена­ са­ Србијом­ и­ да­ нема­ те­ силе­ која­ се­ може­ томе­ успротивити.“­(Српска­ријеч,­бр.­106,­28.­5.­1921).­И­послије­изгласавања­Видовданског­устава,­ главна­ преокупација­ српске­ елите­ из­ Босне­ и­ Херцеговине,­ када­је­ ријеч­ о­ националном­ питању,­ била­ је­ да­ се­ супротстави­ било­ каквим­аутономистичким­тежњама.­То­је­посебно­дошло­до­изражаја­1923.­године,­приликом­потписивања­„Марковог­протокола“­и­покушаја­Мехмеда­Спаха­да­заступа­читаву­Босну­и­Херцеговину,­те­да­у­том­смислу,­затражи­укидање­Закона­о­подјели­земље­на­области­и­аутономију­Босне­и­Херцеговине.­Тада­му­је­одговорио­један­од­угледних­херцеговачких­радикала,­Данило­–­Тунгуз­Перовић,­на­сљедећи­начин:­

„Што­Др.­Спахо­није­тражио­аутономију­за­доба­Аустро-Угарске,­разлог­је­прост,­није­смео...­А­пошто­је­1918.­год.­далеко,­а­слобода­развила­своја­крила­да­се­и­на­звезде­може­лајати­сад­треба­тражити­аутономије­и­саборе...­Затим,­Др.­Спахо,­ми­се­Срби­православни­нисмо­борили­толико­година­у­Б.­и­Х.­за­некакве­тричаве­аутономије,­него­за­сједињење­ових­крајева­са­двјема­независним­српским­државама:­Србији­и­Црној­Гори...­Ми­смо­са­Србијом­једно­и­хоћемо­да­останемо­једно.“­(Српска­ријеч,­бр.­70,­4.­4.­1923).

Драга­В.­Мастиловић

У­том­смислу­имали­су­подршку­и­из­Београда.­Када­су­се­водиле­жучне­расправе­у­Уставотворном­одбору­о­статусу­Босне­и­Херцеговине,­српски­представници­су­одлучно­бранили­тезу­о­српском­карактеру­Босне­и­Херцеговине,­сматрајући­да­би­било­каква­федерализација­Краљевине­СХС­у­којој­би­ове­покрајине­имале­аутономан­статус,­вријеђала­српски­народ­у­њима.­Бивши­српски­посланик­у­Русији,­Мирослав­Спалајковић,­поручивао­је,­на­страницама­Српске­ријечи,­да­„[...]­политика­има­својих­аксиома,­као­и­математика,­а­аксиоми­се­не­доказују.­За­Србина­је­таква­једна­аксиома:­Босна­и­Херцеговина­су­српске­земље.“­(Српска­ријеч,­бр.­35,­22.­2.­1921).­Међутим,­у­својим­жучним­политичким­и­страначким­препуцавањима,­неки­Срби­из­Босне­и­Херцеговине­су­заступали­тезе­да­Београд­не­ради­за­добро­српског­народа­у­Босни­и­Херцеговини.­То­су­биле­углавном­присталице­Демократске­странке,­које­су­постепено­почеле­да­се­жале­на­статус­Босне­и­Херцеговине,­како­се­чини,­ипак­при­томе­видећи­своје­ускостраначке­и­личне­интересе­више­него­ишта­друго.­По­том­питању­најрадикалнији­ је­био­сарајевски­Народ­који­је­обновио­Никола­Стојановић,­а­у­том­погледу­прилично­ радикално­ је­ наступала­ и­ обновљена­ Отаџбина,­ која­ је­ била­гласило­Демократа­у­Крајини­и­очигледно­противник­Давидовићевог­крила­Демократске­странке.­За­разлику­од­Народа,­Отаџбина­је­сваки­споразум­са­Радићем­и­Спахом,­који­је­долазио­из­Београда,­гледала­као­нож­у­леђа­Србима­у­Босни­и­Херцеговини.­Тако­је,­одлазак­дијела­Радићевих­посланика­у­Скупштину,­послије­више­година­апстиненције,­1924.­године,­и­формирање­Давидовићеве­ владе,­ за­Отаџбину­ била­ нека­ врста­ националне­ издаје­ и­очигледне­мајоризације­Срба.­У­том­смислу­Отаџбина­је­писала­да­је­у­тај­блок­ушло­само­тридесет­Срба­Давидовићеваца,­а­не­рачунајући­њих­да­се­у­том­опозиционом­блоку­налазе­„[...]­сви­изразити­непријатељи­државног­и­народног­јединства[...]“­то­јест,­они­који­су­морали­бити­поражени­1918.­године,­да­би­до­народног­јединства­уопште­дошло­или,­другачије­речено­–­ „Исти­ непријатељи­ и­ на­ фронту­ и­ у­ Парламенту.“­ (Отаџбина,­ год.­ II,­­бр.­16,­19.­4.­1924).­Видећи­у­томе­очигледну­опасност­по­српске­националне­интересе,­Отаџбина­је­закључивала:

„Док­су­Срби­постигли­да­иду­у­Београдску­скупштину­протекло­је­много­времена­у­политичкој­борби;­многа­ је­српска­мајка­заплакала­и­много­ је­српско­чедо­пропиштало;­па­је­ли­право­да­их­ћесарови­заступници­протјерају­из­њихова­Београда­и­упуте­у­Саборе­Загреба­или­Сарајева.“­(Исто).

Због­ свега­ тога,­ као­ најзначајнији­ догађај­ у­ одбрани­ српских­националних­интереса­у­Босни­и­Херцеговини,­Срби­су­сматрали­укидање­покрајинских­управа­1924.­године­и­увођење­у­живот­Уредбе­о­подјели­земље­на­области.­Наиме,­све­до­тада­Босна­и­Херцеговина­ је­била­ јединствена­административна­ област­ на­ челу­ са­Покрајинском­ управом­ која­ је­ имала­пет­повјереништава­ (унутрашњи­послови,­правосуђе,­просвјету­и­вјерске­послове,­пољопривреду­и­социјалну­политику),­која­су­јој­давала­одређени­

15

Југословенско­искуство­српске­националне­интеграције­на­примјеру­Срба­у­БиХ­у­периоду­1918–1929.­године

степен­аутономности.­Фебруара­1924.­године,­укинута­је­Покрајинска­управа­за­Босну­и­Херцеговину,­а­умјесто­ње­уведена­подјела­на­шест­области­са­сједиштима­ у­Сарајеву,­Мостару,­ Бањој­Луци,­ Травнику,­ Тузли­ и­Бихаћу.­На­челу­области­налазили­су­се­велики­жупани,­који­су­били­непосредно­потчињени­ министру­ унутрашњих­ послова.­ Осим­ великих­ жупана,­ биле­су­предвиђене­и­обласне­скупштине,­али­су­први­избори­за­њих­одржани­тек­1927.­године.­За­српску­политичку­елиту,­али­и­за­читав­српски­народ­у­Босни­и­Херцеговини,­овај­догађај­био­ је­од­прворазредног­значаја,­ јер­их­је­то­коначно­и­дефинитивно­увјерило­да­граница­на­Дрини,­која­их­је­вијековима­дијелила­од­Србије,­више­не­постоји,­чак­ни­у­том­формалном­административном­облику­у­коме­је­постојала­до­1924.­године.­Ликвидација­Покрајинске­управе­изазвала­је­право­одушевљење­међу­Србима­у­Босни­и­Херцеговини,­али­нико­није­тако­еуфорично­реаговао­као­Српска­ријеч,­која­је­поводом­тога­писала:­

„Тај­историски­дан­нарочито­је­важан­за­нас­Србе­у­БиХ,­јер­је­његовим­свитањем­ дошло­ оно­ неколико­ вијекова­ жељковано­ уједињење­ Српства...­ И­ тај­велики­свети­дан­у­историји­нашег­народа­биће­урезан­златним­словима,­он­ће­да­буде­она­света­невидљива­копча­наших­срца­и­наше­љубави,­а­наше­завјетне­мисли­видни­и­свијетли­поклич­њеног­рођења,­њеног­остварења...“­(Српска­ријеч,­бр.­41,­28.­2.­1924).­

Остали­ српски­ политички­ листови­ поздравили­ су­ укидање­Покрајинске­ управе,­ али­ нису­ ни­ близу­ овако­ еуфорично­ реаговали­ као­Српска­ријеч,­а­осим­тога,­одмах­су­то­искористили­за­међусобни­политички­обрачун,­а­посебно­са­Радикалном­странком.­То­је­била­читава­суштина­и­сва­стратегија­националне­борбе­Срба­у­Босни­и­Херцеговини,­у­периоду­1918–1929.­ године.­ У­ истом­ духу­ и­ на­ исти­ начин­ продужила­ је­ српска­елита­ из­ Босне­ и­Херцеговине­ да­ води­ своју­ „националну­ бробу“­ све­ до­1929.­године­и­завођења­шестојануарског­режима,­када­су­у­подјели­земље­на­ бановине­ схватили­ да­ се­ дијелови­ Босне­ и­ Херцеговине­ препуштају,­најблаже­речено,­хрватској­зони­утицаја,­па­су­неки­од­њих,­као,­на­примјер,­др­Владимир­Ћоровић,­оштро­протестовали­против­дијељења­Херцеговине­долином­ријеке­Неретве.­

За­ све­ то­ вријеме­ одвијали­ су­ се­ и­ међусобни­ обрачуни­ српске­елите­ у­ Босни­ и­Херцеговини­ око­ питања­ југословенства.­У­ том­ смислу,­присталице­ Радикалне­ странке­ у­ Босни­ и­ Херцеговини­ јасно­ су­ се­профилисали­као­носиоци­српства­у­овим­покрајинама­и­оштро­иступали­против­ југословенских­ националиста­ у­ српском­ етничком­ корпусу.­ То­ је­посебно­ дошло­ до­ изражаја­ приликом­формирања­ политичких­ партија,­ а­кулминирало­је­пред­изборе­за­Уставотворну­скупштину­1920.­године.­Тада­је­Српска­ријеч,­у­тексту­под­насловом­„Југовина­у­смртном­страху“,­између­осталог,­писала­и­ово:­

Драга­В.­Мастиловић

16

„Ви­ се­ обраћате­ –­ „народу“.­ Који­ је­ то­ анонимни­ народ?­ Је­ ли­ српски,­хрватски­ или­ –­ југословенски?­ Ваш­ је­ вођа­ Др­ Ж.­ Њежић­ јавно­ позивао­„Југословене­ у­ редове“.­ Па­ зашто­ се­ сада­ стидите­ вашега­ програма?­ Зашто­ не­позивљете­„југословенски“­народ­него­се­обраћате­само­–­народу.­Који­је­то­народ­без­имена,­југовинска­господо,­који­тражите­мандате­код­поштеног­Србина­тежака,­који­ се­ни­на­вјешалима­није­одрицао­ српског­имена,­нити­ се­ г.­ 1914.­нудио­да­иде­freiwillig­на­фронту,­да­се­бори­као­што­га­је­позивао­Прибићевићев­Србобран­­28.­августа­1914.­–­против­Србије.“­(Српска­ријеч,­бр.­210,­20.­10.­1920).­

Југословенство,­то­ јест­оно­што­се­дешавало­приликом­уједињења­1918.­године,­у­суштини­је­било­и­једино­што­су­тадашњи­радикали­у­Босни­и­ Херцеговини­ могли­ приговорити­ старим­ и­ заслужним­ националним­борцима­какви­ су­били­Живко­Њежић,­Васиљ­Грђић,­Никола­Стојановић­и­остали.­А­радикали­их­нису­штедили­на­овом­питању,­које­су­сматрали­издајом­ српских­ националних­ интереса.­ Зато­ нису­ пропуштали­ да­ их­подсјете­на­понашање­приликом­уједињења­1918.­године:­

„Они­говоре­о­ јединственој­држави?­У­Женеви­1918.­пристали­су­да­ми­положимо­заклетву,­мјесто­нашем­краљу­Петру,­г.­Корошецу.­Стрпали­су­нас­све­Србе­из­бивше­монархије­под­компентенцију­Загребачког­Нар.­вијећа,­слали­су­нам­црно-жуте­генерале­у­Босну­и­ако­је­већ­била­стигла­у­Сарајево­побједоносна­српска­војска,­осуђивали­су­нас­који­смо­тражили­сједињење­са­Србијом,­а­у­Сарајевском­Котарском­Вијећу­гласали­су­против­тог­истог­сједињења­са­Србијом.“­(Исто).­

Оштрица­ идеолошких­ обрачуна­ унутар­ српске­ елите­ у­ Босни­ и­Херцеговини,­ на­ основама­ југословенства­ једног­ њеног­ дијела,­ донекле­је­ отупила­ у­ наредном­периоду,­ али­ никада­ до­ краја.­Нису­ одступали­ ни­они­који­су­се­залагали­за­интегрално­југословенство,­као,­на­примјер,­др­Никола­Стојановић.­Он­је­1924.­године,­без­имало­зазора­писао:

„Будимо­што­ више­Словени­да­ би­ смо­могли­бити­што­бољи­Срби;­ али­пре­ свега­ и­ поврх­ свега­ верујмо­ у­ добру­ звезду­ Југославије,­ која­ није­ случајно­створена.­ Ако­ се­ одржи­ Југославија,­ биће­ много­ више­ Југословена,­ и­ биће­непрестано­Југословени­јачи­од­сепаратиста­свих­фела.­А­првенствена­задаћа­Срба­у­држави­је:­да­буду­што­бољи­Југословени.­То­вреди­и­за­оне­Србе­који­су­за­једну­ограничену­улогу­српску­и­који­траже­само­државно­јединство“­(Stojanović,­1924,­str.­554).

Међутим,­за­читаво­то­вријеме­нигдје­се­није­јаче­осјећао,­него­у­овом,­националном­ питању,­ недостатак­ правих­ личности,­ праве­ интелектуалне­елите­ способне­ да­ искорачи,­ да­ формулише­ српски­ национални­ програм­у­ Босни­ и­ Херцеговини,­ макар­ и­ ако­ га­ српска­ интелигенција­ на­ нивоу­цјелокупног­националног­корпуса­није­имала,­и­да­га­усади­у­свијест­својим­сународницима,­ као­што­ је­ то­ на­ вјерској­ основи­ урадила­ Југословенска­муслиманска­ организација­ или,­ на­ националној­ основи,­ Стјепан­ Радић.­Непостојање­ националног­ програма­ на­ нивоу­ читаве­ нације­ није­ могло­

17

Југословенско­искуство­српске­националне­интеграције­на­примјеру­Срба­у­БиХ­у­периоду­1918–1929.­године

бити­оправдање­за­ту­пасивност,­јер­је­српска­елита­у­Босни­и­Херцеговини­имала­развијен­свој­национални­програм­или,­боље­рећи,­јасну­националну­мисао­и­жељу,­још­док­су­живјели­под­турском,­а­затим­под­аустроугарском­окупацијом.­Истини­за­вољу,­у­првом­случају­ту­националну­мисао­носили­су­ народне­ старјешине­ и­ посебно­ свештеници,­ као­ тадашњи­ елитни­ дио­српског­ друштва,­ а­ од­ њих­ је­ касније­ ту­ мисао­ преузела,­ проширила­ и­продубила­ генерација­прве­интелектуалне­елите.­Међутим,­у­међуратном­периоду­елитни­слој­друштва­била­је­већим­дијелом­интелигенција,­од­којих­се­очекивало­да­воде­народ­и­формулишу­националне­циљеве.­Али,­та­елита­је­ очигледно­ била­ поприлично­ збуњена­ процесом­ уједињења­ и­ појавом­југословенског­националног­фактора­у­њиховој­политици,­код­појединаца­израженим­ до­ фанатизма.­ Осим­ тога,­ били­ су­ међусобно­ политички,­ а­каткад­ и­ идеолошки,­ супротстављени­ до­ мржње,­ разједињени­ и­ што­ је­најгоре,­у­свом­самозадовољству­„отргнути“­и­отуђени­од­народа­коме­су­припадали­и­његових­жеља­и­погледа.­Умнији­посматрачи­прилика­у­Босни­и­Херцеговини,­ то­ су­ примијетили­ још­ док­ је­ тај­ процес­ трајао,­ то­ јест,­између­два­свјетска­рата.­Тако­је­Јакша­Кушан­још­1928.­године­писао:­

„А­интелигенција?­Она­постоји,­бројчано­и­превише­јака,­по­квалитету­не­заостаје­пуно­за­европском.­Та­интелигенција­нема­васпитача,­нема­јачих­личности­које­би­биле­у­стању­да­предњаче­и­да­дају­импулс.­Саму­интелигенцију­требало­би­ васпитати­ за­ друштво:­ она­ сама­ не­ осећа­ за­ народ,­ она­ је­ далеко­ од­ њих...­­Без­ идеја,­ каријеристична,­ забављена­ превише­ о­ себи,­ убијена­ политичким­животом,­ растурена­ по­ свим­ организацијима,­ огрезла­ у­ касапском­ животу­ –­она­ живи­ у­ ваздушастим­ концепцијама.­ На­ једној­ страни­ духовна­ социјална­аристократија­ –­ интелигенција,­ забављена­ о­ себи,­ на­ другој­ социјални­ себрови­–­ сељаци,­ остављени­ божјој­ милости­ у­ свом­ животу­ из­ феудалних­ времена“­­(1928,­стр.­24).­

У­ових­неколико­реченица­изражено­је­толико­тачних­карактеристика­српске­елите­из­Босне­и­Херцеговине,­између­два­свјетска­рата,­да­се­чини­сувишним­било­шта­додати,­али­онда­не­треба­ни­тражити­још­неки­узрок­тога­што­Срби­у­Босни­и­Херцеговини­послије­Првог­свјетског­рата­нису­имали­националног­програма,­као­ни­српска­култура­уопште.

Завођење­ шестојануарског­ режима­ дало­ је­ нови­ импулс­ оним­српским­ интелектуалцима­ који­ су­ се­ свим­ срцем­ залагали­ за­ интегрално­југословенство.­ Посматрајући­ политичке­ процесе­ на­ самом­ извору­догађаја,­др­Владимир­Ћоровић­је­1939.­године­јасно­маркирао­оне­српске­интелектуалце­из­Босне­и­Херцеговине­који­су­подржавали­шестојануарски­режим,­као­и­оне­који­су­били­у­опозицији­према­њему.­Сасвим­исправно,­он­је­закључио­да­„Босански­Срби,­вјерујући­искрено­да­се­држава­налази­у­опасности,­трудили­су­се­да­помогну­Краљево­настојање­за­стишавањем­политичких­страсти“­(Ћоровић,­1925,­стр.­68).­То­је­мотивисало­и­неке­од­„старе­гарде“­угледних­националних­бораца­попут­Васиља­Грђића,­Атанасија­

Драга­В.­Мастиловић

18

Шоле,­Сава­Љубибратића­и­још­неких­из­редова­бивше­Демократске­странке,­који­у­периоду­1918−1929.­нису­имали­политичког­успјеха,­да­се­у­новим­околностима­изнова­политички­ангажују­и­ставе­у­службу­личног­режима­краља­Александра.­Истини­за­вољу,­како­запажа­и­Владимир­Ћоровић,­при­томе:­„Признавали­су,­поштено,­да­им­је­било­тешко­што­је­при­спровођењу­тог­програма­била­жртвована,­у­великој­мери,­слободарска­традиција­Србије,­али­су­се­надали­да­то­неће­дуго­трајати“­(1925,­стр.­68).­О­разлозима­који­су­навели­већину­српских­политичара­у­Босни­и­Херцеговини­да­подрже­шестојануарски­ режим,­ Ристо­ Грђић,­ братић­ Васиља­ Грђића­ и­ касније­народни­посланик,­овако­је­резоновао:­

„Све­оне­огромне­моралне­снаге,­које­је­српски­народ­развио­од­1903.­до­1918.­године,­упропашћене­су­наопаким­радом­наших­политичких­партија.­И­док­су­се­Хрвати,­Словенци,­па­и­Муслимани­груписали­и­развијали,­Срби­су­се­клали­између­себе­и­разједињавали,­да­би­тако­растројени­дочекали­судбоносне­догађаје­који­ су­ дошли.­Није­ онда­ нимало­ чудно,­ ако­ су­Васиљ­ и­његови­ другови,­ сити­партијског­прегањања­и­оргијања,­с­олакшањем­на­души­примили­шестојануарски­режим,­надајући­се­да­ће­он­донети­нешто­боље“­(2012,­стр.­94).­

Дакле,­један­дио­српске­интелектуалне­елите­из­Босне­и­Херцеговине­прихватио­је­шестојануарски­режим,­не­са­одушевљењем,­али­сматрајући­га­за­једину­могућност­рјешења­тешких­политичких­прилика­у­земљи.­С­друге­стране,­било­је­и­оних­који­су­6.­јануар­прихватили­са­одушевљењем.­Један­од­њих­био­је­Јован­Дучић,­који­је­своје­задовољство,­а­може­се­слободно­рећи­и­одушевљење­шестојануарским­режимом­и­посебно­новом­подјелом­и­именом­земље,­изразио­на­страницама­Политике­30.­октобра­1929.­године:­

„Један­велики­лист­ је­преврнут,­и­ми­се­овог­месеца­налазимо­на­ једној­новој­страни­историје.­Расечен­је­један­чвор­онако­смело­и­ведро,­како­то­увек­ради­један­снажан­народ­на­великим­раскршћима­историје.­Једно­је­јасно:­да­никад­и­никакав­догађај­не­може­више­повратити­ствари­онде­где­су­биле­прошлог­месеца­–­Није­било­ни­ценкања­ни­уцене.­Није­решен­само­један­проблем­материјалног­живота­ него­ је­ и­ завршена­ једна­ духовна­ периода,­ изграђена­ на­ заблудама,­ на­замршеним­традицијама,­на­неповерењу­или­личним­сујетама,­ стварима­које­ су­нас­доводиле­до­очајања­и­до­сумње­у­себе.“­(Политика,­бр.­7719,­30.­10.­1929).­

Ако­ је­судити­према­свему­што­ је­изрекао­у­овом­тексту,­Дучић­ је­у­том­тренутку­заиста­био­убијеђени­југословенски­идеалиста­и­чврсто­је­вјеровао­да­је­наступио­нови­период­историје,­те­да­више­никаква­сила­неће­моћи­ разбити­ ту­ и­ такву­моћну­ југословенску­ државу.­Међутим,­ послије­нешто­ више­ од­ једне­ деценије,­ Дучић­ је,­ пред­ искуством­ геноцида­ над­српским­ народом­ 1941.­ године,­ сасвим­ другачије­ посматрао­ ово­ питање.­Један­ дио­ српских­ интелектуалаца­ из­ Босне­ и­ Херцеговине­ остао­ је­ и­ у­опозицији­ шестојануарском­ режиму­ и­ то­ из­ свих­ политичких­ партија­ у­којима­су­до­тада­били­заступљени­Срби:­дио­радикала,­демократа­и­највећи­

19

Југословенско­искуство­српске­националне­интеграције­на­примјеру­Срба­у­БиХ­у­периоду­1918–1929.­године

дио­земљорадника.­Као­највећи­опозиционари­краљевом­режиму­истицали­су­се­прота­Душан­Кецмановић­из­раније­Самосталне­демократске­странке,­Бранко­Чубриловић,­Милош­Тупањанин­и­Чедомир­Кокановић­из­ранијег­Савеза­ земљорадника,­ Перо­ Мандић­ из­ раније­ Демократске­ странке,­ те­Милан­Јојкић­и­Коста­Мајкић­из­редова­радикала.

Период­ који­ је­ услиједио­ након­ шестојануарске­ диктатуре­ био­ је­обиљежен­новим­бујањем­националнизма,­посебно­хрватског,­што­је­у­довело­до­преговора­око­дефинитивног­рјешавања­хрватског­питања­у­Краљевини­Југославији.­Српска­интелектуална­елита­коначно­је­схватила­и­прихватила­да­ треба­ дефинисати­ српски­ национални­ простор­ у­ оквиру­ заједничке­државе,­а­то­је­управо­оно­што­су­они­упорно­одбијали­да­признају­још­од­уједињења­1918.­године.­Све­до­тог­тренутка,­српска­елита­је­југословенским­национализмом­ бранила­ Југославију­ од­ агресивног­ и­ све­ агресивнијег­хрватског­ национализма.­ Тек­ са­ стварањем­ Бановине­ Хрватске­ 1939.­године,­постало­је­јасно­да­се­хрватском­национализму­могу­супротставити­само­ српским­ национализмом­ и­ омеђавањем­ српског­ националног­простора­ на­ који­ су­ Хрвати­ све­ више­ и­ све­ агресивније­ пружали­ руке.­­

ЛИТЕРАТУРА

Васиљевић,­Д.­(1909).­О­Босни­и­Херцеговини,­предавање­држано­12.­априла­1909.­године­у­Друштву­словенске­узајамности­­у­Петрограду,­Београд.

Грђић,­Р.­(2012).­Записи­из­Херцеговине:­Успомене­посланика­и­управника­канцеларије­ српске­ патријаршије,­ Београд:­Филип­Вишњић,­ Гацко:­Просвјета.

Екмечић,­ М.­ (2000).­ Црква­ и­ нација­ код­ Хрвата.­ У­Огледи­ из­ историје.­Београд.

Екмечић,­М.­(2007).­Дуго­кретање­између­клања­и­орања­–­историја­Срба­у­Новом­веку.­Београд:­Завод­за­уџбенике­и­наставна­средства.

Круљ,­У.­(1925).­Политика­и­раса­(расни­национализам).­Сарајево:­Државна­штампарија.

Круљ,­У.­(1937).­Народова­група,­њен­рад­и­идеологија.­Гласник­југословенског­професорског­ друштва,­ јули­ –­ август­ 1937.­Мостар­и­Херцеговина,­Београд.

20

Драга­В.­Мастиловић

Кушан,­ Ј.­ (1928).­Савремена­Босна­и­Херцеговина.­У­Савремена­Босна­и­Херцеговина,­ уредио­ Миливоје­ В.­ Кнежевић.­ Суботица:­ Часопис­„Књижевни­Север“.

Микић,­ Ђ.­ (1997).­ Политичке­ странке­ и­ избори­ у­ Босанској­ крајини­(1918−1941),­Бања­Лука:­Институт­за­историју.

Стојановић,­Н.­(1924).­Još­o­ulozi­Srba:­Srbi­ i­država,­Nova­Evropa.­Кnj.­X,­­br.­18,­21.­decembar­1924,­Zagreb.

Ћоровић,­В.­(1925).­Босна­и­Херцеговина.­Београд:­СКЗ.Ћоровић,­В.­(1999).­Мостар.­Бања­Лука:­Глас­српски,­Београд:­Ars­Libri.

Draga­V.­Mastilović

YUGOSLAVIAN­EXPERIENCE­OF­SERBIAN­NATIONAL­INTEGRATION­BASED­ON­THE­EXAMPLE­OF­SERBS­IN­BOSNIA­AND­HERZEGOVINA­

IN­THE­PERIOD­1918–1929

Summary­

­ The­creation­of­the­Kingdom­of­Serbs,­Croats­and­Slovenes­in­1918­was­considered­as­a­solved­Serbian­national­question­in­the­Balkans­by­the­Serbian­political­and­intellectual­elite.­This­ is­why­the­defense­of­Yugoslavian­country­was­a­primary­national­task­in­the­next­period.­Abolition­of­provinces’­authorities­in­ 1924­ was­ considered­ as­ a­ premium­ national­ event­ which­ would­ finally­wipe­out­ borders­ on­ the­Drina­River­which­ separated­Serbian­people­ through­centuries.­Political­ enthusiasm­and­disunity­ of­Serbian­voting­body­ in­Bosnia­and­Herzegovina­in­this­period­disabled­national­homogenization,­and­Serbian­intellectual­elite­was­not­able­to­create­a­Serbian­national­program­on­the­level­of­whole­national­corpus,­and­it­remained­same­in­Bosnia­and­Herzegovina­off­course.­ Ideological­ struggles­were­caused­by­Yugoslavian­attitude­of­a­part­of­Serbian­political­elite,­while­non-existence­of­Serbian­national­program­caused­that­majority­of­Serbian­politicians­ from­Bosnia­and­Herzegovina­ to­welcome­the­sixth­of­January­regime­in­1929­with­relief.­They­considered­it­as­a­necessity,­although­they­did­not­agree­with­nondemocratic­methods­used­by­the­regime.­

21

Југословенско­искуство­српске­националне­интеграције­на­примјеру­Срба­у­БиХ­у­периоду­1918–1929.­године

Наташа­Костић1­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­УДК­159.9.07Филозофски­факултет­Источно­Сарајево­­­­­­­­­­­DOI­10.7251/FIZN1719023KЛидија­Богдановић­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­Оригинални­научни­радДипломирани­психолог­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­

ИМПРЕСИЈА­О­ДРУГОЈ­ОСОБИ­С­ОБЗИРОМ­НА­ПРИСУСТВО­СТИМУЛУСНОГ­СВОЈСТВА­„СРДАЧАН“­И­

„ХЛАДАН“­И­АГРЕСИВНОГ­ПОНАШАЊА

­ У­раду­су­приказани­резултати­експерименталног­истраживања­импресије­о­другој­особи­с­обзиром­на­присуство­стимулусног­својства­„срдачан“­и­„хладан“­и­агресивног­понашања.­Експериментална­варијабла­која­је­коришћена­је­присуство­стимулусног­ својства­ „срдачан“­ или­ „хладан“­ као­ и­ одсуство­ или­ присуство­агресивног­ понашања­ приликом­ описа­ замишљене­ особе,­ коју­ су­ испитаници­даље­оцјењивали­опредјељујући­се­за­једну­од­опозитних­особина­понуђених­од­стране­испитивача.­Узорак­испитаника­чини­160­студената­Фулозофског­факултета­Универзитета­у­Источном­Сарајеву.­Резултати­истраживања­показују­да­постоји­статистички­значајна­разлика­у­импресији­о­замишљеној­особи­која­не­испољава­агресивно­понашање­између­групе­испитаника­која­је­имала­стимулусно­својство­„срдачан“­и­која­је­имала­стимулусно­својство­„хладан“­(U­=­1094.500,­Z­=­-7.239,­p­=­.000),­да­не­постоји­статистички­значајна­разлика­у­импресији­о­замишљеној­особи­која­испољава­агресивно­понашање­између­групе­испитаника­која­је­имала­стимулусно­ својство­ „срдачан“­ и­ која­ је­ имала­ стимулусно­ својство­ „хладан“­­(U­=­2756.000,­Z­=­-1.519,­p­=­ .129),­те­да­постоји­статистички­значајна­разлика­унутар­ групе­ испитаника­ која­ је­ имала­ стимуслусно­ својство­ „срдачан“­­(z­=­-7.599,­p­=­.000)­и­унутар­групе­испитаника­која­је­имала­стимуслусно­својство­„хладан“­(z­=­-6.120,­p­=­.000).­­ Кључне­ ријечи:­ импресија,­ стимулусно­ својство­ „срдачан“­ и­ „хладан“,­агресивно­понашање­

1­­­­­natasa.kostic@ffuis.edu.ba

­­­­­­­­­­­­­­­23

Увод­

У­фокусу­интересовања­ социјалне­перцепције­ су­ особе­ које­ сваки­појединац­посматра­из­различитих­углова­и­ствара­одређену­слику­о­њима.­Аш­[Asch]­(1952,­према­Хавелка,­2001,­стр.­112)­сматра­да­ је­природно­и­логично­ да­ појединац­ познаје­ особе­ са­ којима­ је­ у­ интеракцији,­ те­ да­ се­пред­ психологију­ поставља­ питање­ како­ се­ долази­ до­ сазнања­ о­ особи.­Он­сматра­да­је­један­од­првих­корака­у­сазнавању­других­особа­опажање­њихових­акција­чиме­се­особи­приписују­својства­истих.­Сљедећи­корак­у­сазнавању­других­особа­је­опажање­средине­у­којој­се­особа­налази­чиме­се­опажена­акција­приписује­не­само­личним­него­и­срединским­узроцима.­И­ на­ крају­ истиче­ да­ је­ опажање­ других­ особа­ изразито­ организовано­ и­уједињено­у­јединствену­цјелину.­У­запажања­о­другим­особама­уноси­се­одређен­ред­и­организованост,­што­утиче­на­разумијевање­одређене­особе­као­ личности­ и­ као­ актера.­ Такође,­Аш­ (1952,­ према­Хавелка,­ 2001,­ стр.­112)­наглашава­да­свака­особа­посједује­способност­формирања­импресије­о­другој­особи­као­непосредног­одговора­на­веома­мали­број­информација.­За­формирање­импресије­није­потребан­велики­обим­информација,­а­прва­импресија­је­веома­стабилна­и­људи­се­ослањају­на­њу­без­обзира­на­то­што­је­можда­и­нетачна.­На­овом­малом­броју­информација­заснива­се­велики­дио­ друштвеног­живота.­ Смит­ и­ Колинс­ [Smith,­ Collins]­ (2009,­ стр.­ 343)­сматрају­да­импресија­о­другима,­односно,­менталне­представе­о­другима­представљају­ основне­ алате­ друштвеног­ живота,­ те­ да­ без­ обзира­ на­ то­да­ли­су­валидне­или­нису,­да­ли­су­засноване­на­годинама­познанства­са­неким­ или­ само­ кратким­ погледом­ на­ некога,­ утичу­ на­ избор­ партнера,­стварање­предрасуда­о­политичким­кандидатима­или­кандидатима­за­посао­те­на­свакодневну­интеракцију­са­људима­у­окружењу­(чланови­породице,­пријатељи,­колеге­на­послу).­­

Зебровиц­[Zebrowitz]­сматра­да­(1995/1999,­према­Huma,­2010,­стр.­57)­формирање­импресије­представља­процес­стварања­описне­и­евалуативне­процјене­ о­ другима.­Импресија­ потиче­ од­ латинске­ ријечи­ impressio­ која­значи­ утискивање­ и­ она­ представља,­ у­ једном­ значењу,­ хипотетички­неуролошки­ефекат­дејства­дражи­на­чула,­а­у­другом,­субјективни­дожиљај­нечега­ или­ некога­ (Требјешанин,­ 2001,­ стр.­ 185).­ Хамилтон,­ Кац,­ Лера­[Hamilton,­ Katz,­ Leirer]­ (1980,­ према­Huma,­ 2010,­ стр.­ 57)­ сматрају­ да­ је­импресија­когнитивна­репрезентација­посматрача­о­другој­особи.­

Један­од­првих­истраживача­импресије­о­другој­особи­Соломон­Аш­(1946)­који­је­у­својој­студији­под­називом­Forming­impressions­of­personality­представио­ серију­ огледа­ које­ су­ омогућиле­ сљедеће:­ „Процес­ опажања­схваћен­ је­ као­ базични­ механизам­ непосредне­ социјалне­ интеракције,­а­ упознавање­ и­ разумевање­ других­ особа­ као­ његов­ главни­ ефекат“­­(Хавелка,­2001,­стр.­111).­

Наташа­Костић,­Лидија­Богдановић

23

Аш­ (1946,­ стр.­ 258)­ поставља­ питање­ у­ вези­ с­ тим­ како­ неколико­карактеристика­ функционишу­ заједно­ формирајући­ импресију­ о­ некој­особи­те­који­принципи­регулишу­тај­процес.­У­свом­раду­полази­од­три­хипотезе­(Аsch,­1946,­стр.­259−260),­а­то­су:­сумативна­хипотеза,­хипотеза­о­„хало“­ефекту­и­гешталтистичка­хипотеза.­Сумативна­хипотеза­се­односи­на­ то­ да­ је­ импресија­ збир­ свих­ својстава­ за­ које­ појединац­ зна­ да­ их­одређена­особа­посједује,­при­чему­свака­црта­ствара­одређену­импресију,­а­укупна­импресија­представља­збир­појединачних­импресија.­Хипотеза­о­„хало“­ефекту­говори­о­томе­да­на­процес­формирања­импресије­о­другој­особи­утиче­и­општа­импресија,­тј.­хало­ефекат­о­тој­особи.­Она­може­да­се­дефинише­као­емоционална­склоност­да­се­појединачне­црте­или­особине­личности­друге­особе­вреднују­као­позитивне­или­као­негативне­(Хавелка,­2001,­стр.­113).­Гешталтистичка­хипотеза­подразумијева­да­се­импресија­о­другој­особи­односи­на­особу­у­цјелини,­а­не­на­виђење­особе­које­се­састоји­из­збира­особина.­Сваки­појединац­тежи­да­другу­особу­схвати­као­ентитет­који­ посједује­ своје­ психолошко­ језгро.­ Својства­ других­ се­ не­ опажају­издвојено­него­у­склопу­њихових­заједничких­односа.

Ашови­огледи­нису­се­заснивали­на­директом­контакту­међу­људима,­што­ у­ некој­ мјери­ умањује­ природност­ ситуације,­ али­ је­ ипак­ дошао­ до­значајних­резултата­у­овом­пољу­и­подстакао­даља­истраживања­кроз­мање­или­више­модификације­методолошких­карактеристика.­Његови­огледи­су­се­састојали­у­томе­да­експериментатор­чита­испитаницима­листу­особина­замишљене­личности,­а­они­су­имали­задатак­да­својим­ријечима­опишу­слику­коју­су­формирали­о­замишљеној­особи.­Осим­наведеног,­испитаницима­је­давана­и­листа­од­18­опозитних­особина­за­које­су­испитаници­оцјењивали­која­се­у­вишој­мјери­слаже­са­описом­замишљене­особе.­Промјене­у­листама­описа­ које­ би­ експериментатор­читао­чинили­ су­ основну­ карактеристику­истраживања,­односно­експерименталност­ситауција.

Прва­група­огледа­се­бави­централним­или­периферним­својствима.­Његова­истраживања­су­значајна­по­томе­што­је­користио­врло­једноставан­начин­ да­ би­ приступио­ овом­проблему.­Испитаници­ су­ били­ подијељени­у­двије­ групе,­ групу­А­и­групу­Б.­Прочитана­им­ је­листа­особина­која­ је­била­ идентична,­ изузев­ једног­ термина.­ Групи­ А­ су­ прочитане­ особине­интелигентан­ –­ ефикасан­ –­ марљив­ –­ срдачан­ –­ одлучан­ –­ практичан­–­ обазрив,­ а­ групи­ Б­ је­ прочитано­ интелигентан­ –­ ефикасан­ –­марљив­ –­хладан­–­одлучан­–­практичан­−­обазрив.­Ова­разлика­је­произвела­упадљиву­разлику­у­импресијама.­Наиме,­група­А­је­имала­позитивније­импресије­од­групе­Б­(Asch,­1946,­стр.­262−265).­Термини­„срдачан−хладан“­нису­додали­ново­својство,­него­су­у­извјесној­мјери­трансформисали­остала­својства.­У­ осталих­ девет­ експеримената­ о­ формирању­ импресије,­ Аш­ је­ такође­правио­извјесне­варијације.­На­примјер,­мијењао­је­редослијед­прочитаних­особина,­ уводио­ је­ неке­ друге­ особине,­ давао­ испитаницима­ задатак­ да­

Импресија­о­другој­особи­с­обзиром­на­присуство­стимулусног­својства­„срдачан”­и­„хладан”­и­агресивног­понашања

­­­­­­­­­­­­­­­25

пронађу­синониме­ за­особине­са­листе­или­да­донесу­ закључак­о­ томе­у­каквом­су­односу­наведене­особине.

Након­ серије­ спроведених­ огледа,­ Аш­ (1946,­ према­ Хавелка,­ 2001,­­­ стр.­123−124­)­је­донио­сљедеће­закључке:

1.­ Oпажач­настоји­да­формира­импресију­о­особи­у­цјелини.­Врло­ је­тешко­не­ видјети­ да­ је­ особа­ цјелина.­Преко­ једне­ или­ више­црта­појединац­тежи­да­допре­до­језгра­особе.

2.­ Kада­ опажач­ опази­ да­ неке­ особине­ припадају­ истој­ особи,­ оне­престају­за­њега­да­постоје­као­изоловане­црте,­већ­улазе­у­динамичну­интеракцију­и­формирају­одређену­структуру.

3.­ Импресија­посједује­своју­структуру.4.­ Свака­ особина­ представља­ дио­ једне­ цјелине­ и­ увођење­ или­

изостављање­ једне­ особине­ може­ да­ доведе­ до­ промјене­ цијеле­импресије.

5.­ Особа­говори­кроз­сваку­своју­особину.6.­ Импресија­о­другој­особи­је­у­великој­мјери­детерминисана­захтјевима­

са­којим­је­суочава­њена­средина.7.­ У­ процесу­ формирања­ импресије­ манифестује­ се­ склоност­ ка­

досљедности­или­супротстављању.

Ашове­налазе­истраживања­потврдио­је­Кели­[Kelley]­(1950,­према­Pennington,­ 2004,­ стр.­ 145)­ представљајући­ госта­ предавача­ студентима­користећи­ Ашову­ листу­ особина.­ Утврдио­ је­ да­ су­ се­ студенти­ више­задржали­у­разговору­са­предавачем­у­ситуацијама­када­је­приликом­описа­био­укључен­придјев­„срдачан“,­него­када­је­био­укључен­придјев­„хладан“.­Овај­ истраживач­ је­ на­ основу­ процјене­ предавача­ од­ стране­ студената­пронашао­сличне­разлике­као­и­Аш.­

Истраживање­ формирања­ импресије­ о­ другој­ особи­ уз­ употребу­претходно­наведене­листе­за­опис­особе­као­и­придјева­„срдачан“­и­„хладан“­на­ листи­ спровели­ су­ МекКарти­ и­ Сковронски­ [McCharty,­ Skowronski]­­(2011,­ стр.­ 1305)­ с­ тим­ што­ су­ наведене­ особине­ приликом­ читања­приписивали­ студенту­ који­ студира­ у­ истом­ мјесту­ (близина)­ као­ и­испитаници­или­студенту­који­студира­у­иностранству­(дистанца).­Узорак­испитаника­ је­ чинило­96­ студентата­универзитета­у­ сјеверном­Илионису.­Резултати­истраживања­показују­да­су­испитаници­који­су­приликом­описа­особе­ имали­ придјев­ „срдачан“­ испољавали­ позитивнију­ импресију­ о­њој,­ него­ испитаници­ који­ су­ имали­ придјев­ „хладан“.­ Такође,­ резултати­показују­да­ је­ дистанца­имала­ ефекат­на­испољавање­импресије­ о­другој­особи.­Придјев­„срдачан“­је­имао­више­ефекта­на­формирање­импресије­о­другој­особи­у­ситуацији­дистанце,­него­у­ситуације­близине.

Наутс,­ Лангнер,­ Хуџисманс,­ Вонк,­ Вигболдус­ [Nauts,­ Langner,­Hujismans,­Vonk,­Wigboldus]­ (2014,­ стр.­ 155−160)­ су­ реплицирали­Ашова­

Наташа­Костић,­Лидија­Богдановић

26

истраживања,­ која­ подразумијевају­ листе­ којима­ је­ овај­ аутор­ испитивао­утицај­ на­ формирање­ импресије­ о­ другој­ особи­ и­ придјеве­ „срдачан“­и­ „хладан“.­ Осим­ листе­ која­ садржи,­ уз­ поменуте­ придјеве,­ особине­интелигентан,­ефикасан,­марљив,­одлучан,­практичан­и­обазрив,­коришћена­је­и­листа,­која,­поред­наведених­придјева,­садржи­особине:­послушан,­слаб,­плитак,­амбициозан,­сујетан.­С­друге­стране,­коришћена­је­и­првонаведена­листа,­ али­ је­ умјесто­ придјева­ „срдачан“­ и­ „хладан“­ коришћен­ придјев­„љубазан“­и­„нељубазан“.­Наведене­листе­је­користио­и­Аш­(1946)­у­својим­истраживањима.­ Ови­ истраживачи­ су­ дошли­ до­ налаза­ да­ испитаници­прије­оцјењују­интелигенцију­која­је­важнија­приликом­описа­особе,­него­срдачност,­односно,­да­је­интелигенција­централнија­особина­од­срдачности.­Такође­ су­ дошли­ до­ резултата­ да­ су­ срдачност­ и­ хладноћа­ централније,­односно,­да­више­утичу­на­укупну­импресију­о­другој­особи,­него­љубазност­и­нељубазност.­Осим­наведеног,­ови­аутори­су­утврдили­да­срдачност­није­релевантна­за­формирање­импресије­о­другој­особи.

На­ основу­ истраживања­ у­ области­ социјалне­ перцепције­ може­ се­закључити­ да­ „срдачност“­ посматрана­ као­ димензија­ личности­ обухвата­пријатељство,­помоћ,­искреност,­поузданост­и­морал­(Holoien,­Fiske,­2013,­p.­ 33),­ те­ да­ се­ особа­ за­ коју­ се­ сматра­ да­ је­ ,,срдачна“,­ бар­минимално,­придржава­ моралних­ образаца­ понашања­ (моралност­ као­ друштвена­творевина­значајна­је­када­су­у­питању­односи­са­другим­људима).­Уколико­се­особа­не­придржава­друштвено­прихваћеног­понашања,­бар­минимално,­сматра­ се,­ условно­ речено,­ неморалном,­ те­ јој­ се­ приписују­ негативне­карактеристике.­ С­ друге­ стране,­ особа­ која­ се­ перципира­ као­ ,,хладна’’,­упркос­ томе­ што­ се­ понекад­ понаша­ на­ друштвено­ прихватљив­ начин­и­срдачно­и­даље­ће­се­сматрати­хладном,­неповјерљивом,­и­особом­која­није­пријатељски­настројена.­Може­се­закључити­да­се­срдачност­односи­на­ интерперсоналне­ односе­ и­ да­ је­ социјално­ значајна.­ На­ основу­ тога,­посматрачи­доносе­процјену­и­закључке­да­ли­желе­да­ступе­у­ближе­односе­са­другима­или­не­(De­Bruin,­Van­Lange,­2000,­према­Uleman,­Kressel,­2013,­p.­65).

Прегледом­доступне­литературе­долази­се­до­закључка­да­су­негативне­информације­ значајније­ од­ позитивних­ у­ процесу­формирања­ импресије.­Прато­и­Џон­[Pratto,­John]­(1991,­према­Uleman,­Kressel,­2013,­p.­64)­наводе­да­ негативне­ информације­ привлаче­ већу­ пажњу.Овај­ став­ заснива­ се­ на­резултатима­њиховог­истраживања­којим­су­испитивали­пажњу­испитаника­за­ именовање­ боја­ на­ којима­ су­ се­ налазиле­ значајне­ особине.­ Добијени­резултати­ су­ показали­ да­ негативне­ црте­ привлаче­ више­ пажње,­ што­доводи­до­тога­да­се­лакше­запамте.­Самим­тим,­вјерује­се­да­прикупљање­негативних­ информација­ доводи­ до­ формирања­ негативније­ опште­импресије.­Овакав­закључак­темељи­се­на­премиси­да­пошто­нема­јасног­циља­импресије,­ она­ се­ заснива­на­ случајно­ запамћеним­информацијама,­

Импресија­о­другој­особи­с­обзиром­на­присуство­стимулусног­својства­„срдачан”­и­„хладан”­и­агресивног­понашања

­­­­­­­­­­­­­­­27

што­ су­ у­ овом­ случају­ негативне.­ Ипак,­ ова­ навођења­ треба­ узети­ са­дозом­опреза,­будући­да­овим­истраживањем­нису­испитивана.­Сматра­се­да­негативни­догађаји­имају­већу­ ,,тежину“,­имају­драстичније­прелазе­у­градијацији,­при­чему­негативне­карактеристике­расту­у­функцији­времена­и­ простора­ (Uleman,­Kressel,­ 2013,­ p.­ 64).­Осим­ тога,­ негативни­ догађаји­су­ више­ издиференцирани,­што­ говори­ о­њиховој­ сложености.­Међутим,­ни­ питање­ доминације­ негативних­ у­ односу­ на­ позитивне­ догађаје­ није­јасно­одређено.­Подједнак­значај­приписује­се­и­позитивним­и­негативним­догађајима­у­случајевима­интегрисаних­информација.

Проблем,­метод­и­задаци­истраживања­

Проблем­ истраживања­ се­ односи­ на­ испитивање­ формирања­импресије­ о­ другој­ особи­ с­ обзиром­ на­ присуство­ стимулусног­ својства­„срдачан“­ и­ „хладан“­ и­ агресивног­ понашања.­ Прецизније­ речено,­коришћен­ је­ метод­ експерименталног­ истраживања­ у­ којем­ је­ варирана­експериментална­ ситуација­ додавањем­ особине­ „срдачан“­ или­ „хладан“­на­листу­особина­којима­је­описана­нека­замишљена­особа­(интелигентна,­ефикасна,­ марљива,­ одлучна,­ практична,­ обазрива)­ двјема­ групама­испитаника.­ Објема­ групама­ испитаника­ дата­ је­ листа­ од­ 18­ опозитних­особина­ за­ које­ су­ испитаници­процјењивали­ која­ у­ бољој­мјери­ описује­замишљену­особу.­Осим­наведеног,­експериментална­ситуација­је­варирана­још­ једним­ идентичним­ описом­ особе­ унутар­ обје­ групе­ испитаника,­ с­тим­што­ је­ претходном­опису­додан­ агресивни­чин­ (замишљена­особа­ је­„претукла“­ другу­ особу).­ Разлози­ за­ наведени­ чин­ нису­ наведени,­ али­ је­приликом­ избора­ ријечи­ која­ ће­ описати­ агресивни­ чин­ вођено­ рачуна­ о­томе­да­описано­агресивно­понашање­имплицира­висок­степен­физичкоге­агресивног­понашања­према­другој­особи.­

У­складу­са­описаним,­постављени­су­сљедећи­задаци­истраживања:­-­ утврдити­да­ли­постоји­ статистички­ значајна­разлика­у­импресији­

о­замишљеној­особи­која­не­испољава­агресивно­понашање­између­групе­ испитаника­ која­ је­ имала­ стимулусно­ својство­ „срдачан“­ и­групе­испитаника­која­је­имала­стимулусно­својство­„хладан“;­

-­ утврдити­да­ли­постоји­статистички­значајна­разлика­у­импресији­о­замишљеној­особи­која­испољава­агресивно­понашање­између­групе­испитаника­ која­ је­ имала­ стимулусно­ својство­ „срдачан“­ и­ групе­испитаника­која­је­имала­стимулусно­својство­„хладан“;­

-­ утврдити­да­ли­постоји­ статистички­ значајна­разлика­у­импресији­о­ замишљеној­ особи­ која­ не­ испољава­ и­ која­ испољава­ агресивно­понашање­ унутар­ групе­ испитаника­ која­ има­ стимулусно­ својство­„срдачан“;­

-­ утврдити­да­ли­постоји­ статистички­ значајна­разлика­у­импресији­

Наташа­Костић,­Лидија­Богдановић

28

о­ замишљеној­ особи­ која­ не­ испољава­ и­ која­ испољава­ агресивно­понашање­ унутар­ групе­ испитаника­ која­ има­ стимулусно­ својство­„хладан“.­

Узорак­истраживања­

Узорак­чини­160­испитаника­старости­од­19­до­25­година­(AS­=­21.81).­Заступљеност­испитаника­према­полу­је­сљедећа:­135­(84.37%)­женских­и­25­ (16.63%)­ мушких­ испитаника.­ Популацију­ испитаника­ чине­ студенти­Филозофског­ факултета­ Универзитета­ у­ Источном­ Сарајеву.­ Као­ што­се­ види­ из­ претходног,­ узорак­ није­ уједначен­ према­ полу,­ а­ према­ својој­природи­је­пригодни­и­то­из­разлога­што­су­њиме­обухваћени­испитаници­који­ су­ најдоступнији­ истраживачима.­ Наиме,­ истраживање­ је­ вршено­online­ путем.­ Инструмент­ је­ послат­ на­ различите­ адресе­ студената­ са­наведеног­ факултета.­ Испитаницима­ је­ заштићено­ право­ на­ анонимност­тако­што­су­испитивачу­стизали­само­вриједности­одговора­без­електронске­адресе­пошиљаоца.­Упитници­су­послати­на­160­адреса­(80­их­је­садржало­стимулусно­својство­„срдачан“,­а­80­стимулусно­својство­„хладан“).­Свих­160­ испитаника­ којима­ је­ послат­ упитник­ је­ одговорило­ попуњавањем­истог.­Могући­разлог­ за­ то­ је­претходно­усмено­обавјештење­ студентима­да­ће­неки­од­њих­насумичним­избором­учествовати­у­истраживању,­као­и­обавјештење­о­томе­да­њихови­одговори­неће­бити­злоупотријебљени­те­да­ће­се­подаци­користити­искључиво­у­научне­сврхе.­Други­могући­разлог­за­ то­ је­што­ су­ то­ већ­ особе­ са­ којима­ су­истраживачи­у­ контакту­путем­електронских­ медија,­ па­ је­ вјероватно­ постојање­ претходне­ међусобне­интеракције­допринијелo­томе­да­свих­160­упитника­који­су­послати­буде­попуњено.­Као­што­се­може­видјети­из­претходног­тескта,­од­160­испитаника­формиране­су­двије­по­броју­уједначене­групе:­група­која­је­приликом­описа­особе­имала­стимулусно­својство­„срдачан“­и­група­која­је­приликом­описа­особе­имала­стимулусно­својство­„хладан“.

Инструменти­и­истраживања­

­ Инструменти­коришћени­у­истраживању­су:1)­ упитник­ за­ прикупљање­ података­ о­ социјално-статусним­

карактеристикама­испитаника­(пол,­године,­старост),­2)­ упитник­ за­ испитивање­ формирања­ импресије­ о­ другој­ особи­

који­ садржи­ опис­ замишљене­ особе­ (уз­ варирање­ стимулусног­својства­ „срдачан“­ и­ „хладан“­ и­ додавање­ описа­ агресивног­ чина­замишљене­особе)­и­чеклиста­за­процјену­импресије­о­другој­особи­коју­ је­ конструисао­ Аш­ (1946).­ Листа­ има­ 18­ опозитних­ особина­којима­ се­ испитује­ импресија­ о­ описаној­ особи­ која­ испољава­

Импресија­о­другој­особи­с­обзиром­на­присуство­стимулусног­својства­„срдачан”­и­„хладан”­и­агресивног­понашања

­­­­­­­­­­­­­­­29

агресивно­ понашање.­ Испитаници­ су­ одговарали­ бирајући­ један­од­ два­ атрибута­ који,­ према­ њиховом­ мишљењу,­ у­ вишој­ мјери­карактерише­ замишљену­ особу.­ Када­ је­ ријеч­ о­ поузданости­коришћеног­инструмента­за­испитивање­импресије­о­особи­унутар­групе­испитаника,­ која­ је­ приликом­описа­ особе­ која­ не­ испољава­агресивно­понашање­имала­стимулусно­својство­„срдачан“,­али­и­у­групи­испитаника­која­ је­приликом­описа­особе­имала­стимулусно­својство­„хладан“,­ниво­поузданости­задовољава­препоручених­.70­(α­=­ .70).­Када­ је­ријеч­о­поузданости­коришћеног­инструмента­ за­испитивање­импресије­о­особи­која­испољава­агресивно­понашање,­ниво­ поузданости­ је­ задовољавајући.­ Поузданост­ унутар­ групе­испитаника­која­ је­приликом­описа­особе­која­испољава­агресивно­понашање­имала­стимулусно­својство­„срдачан“­ је­задовољавајућа­(α­=­.82),­као­и­унутар­групе­испитаника­која­је­приликом­описа­особе­која­ испољава­ агресивно­ понашање­ имала­ стимулусно­ својство­„хладан“­је­задовољавајућа­(α­=­.86).

Поступци­за­обраду­података­

Приликом­обраде­података­коришћени­су­сљедећи­статистички­поступци:­Фишеров­тест­за­испитивање­разлика­у­пропорцији­избора­особина­између­групе­ испитаника­ која­ је­ приликом­ описа­ особе­ која­ не­ испољава­ и­ која­испољава­агресивно­понашање­имала­стимулусно­својство­„срдачан“­и­групе­испитаника­која­је­имала­стимулусно­својство­„хладан“,­Ман-Витнијев­тест­за­утврђивање­разлика­у­импресији­о­особи­која­не­испољава­и­која­испољава­агресивно­ понашање­ између­ групе­ испитаника­ која­ је­ имала­ стимулусно­својство­„срдачан“­и­групе­испитаника­која­ је­имала­стимулусно­својство­„хладан“­те­Вилкоксонов­тест­ранга­за­испитивање­разлика­у­импресији­о­замишљеној­особи­која­не­испољава­и­која­испољава­агресивно­понашање­унутар­ групе­ испитаника­ која­ је­ приликом­ описа­ имала­ стимулисано­својство­ ,,срдачан’’­ и­ унутар­ групе­ испитаника­ која­ је­ приликом­ описа­имала­стимулисано­својство­„хладан“.­Фишеров­тест­је­коришћен­како­би­се­испитале­разлике­између­група­испитаника­у­пропорцији­избора­сваке­од­18­опозитних­особина­(номинални­ниво­мјерења).­Ман-Витнијев­тест­је­коришћен­након­ збрајања­ вриједности­ приписаних­изабраним­особинама­(социјално­пожељнија­је­бодована­вишом­вриједности,­те­је­виши­резултат­испитаника­ указивао­ на­ позитивнију­ импресију)­ –­ наведени­ статистички­поступаксе­користи­за­утврђивање­разлика­између­двије­групе­испитаника­на­једној­варијабли­и­на­вишим­нивоима­мјерења.­Вилкоксонов­тест­ранга­је­коришћен­због­његове­могућности­примјене­унутар­исте­групе­испитаника­на­вишим­нивоима­мјерења.

Наташа­Костић,­Лидија­Богдановић

30­­­­­­­­­­­­­­­­­­

Резултати­истраживања

Како­би­се­утврдило­да­ли­постоји­статистички­значајна­разлика­у­пропорцији­избора­особина­између­групе­испитаника­који­су­приликом­описа­замишљене­особе­која­не­испољава­агресивно­понашање­имали­стимулусно­својство­„срдачан“­и­групе­испитаника­који­су­имали­стимулусно­својство­„хладан“­коришћен­је­Фишеров­тест.Табела­1.­Разлике­у­пропорцији­избора­особина­између­групе­испитаника­која­је­приликом­описа­особе­која­не­испољава­агресивно­понашање­имала­стимулусно­својство­„срдачан“­и­групе­испитаника­која­је­имала­стимулусно­својство­„хладан“

Р.б. ОСОБИНА Група1­–­„срдачан“ Група­2­-„хладан“ Р

1. Великодушан­Ускогруд

96.253.75

45.0055.00 .000

2. МударНаиван

91.258.75

98.751.25 .064

3. НесрећанСрећан

5.0095.00

33.7566.25 .000

4. РаздражљивДоброћудан

7.5092.50

47.5042.50 .000

5. ДуховитБез­смисла­за­хумор

85.0015.00

51.2548.75 .000

6. ДруштвенНедруштвен

92.507.50

56.2543.75 .000

7. ПопуларанНепопуларан

83.7516.25

60.0040.00 .001

8. НепоузданПоуздан

0.00100.00

10.0090.00 .007

9. ВажанБезначајан

97.502.50

93.756.25 .443

10. НемилосрданХуман

3.7596.25

38.7561.25 .000

11. АтрактиванНеатрактиван

86.2513.75

78.7521.25 .298

12. УпоранНестабилан

96.253.75

92.507.50 .495

13. ОзбиљанНеозбиљан

96.253.75

97.502.50 1.000

14. УздржанПричљив

32.5067.50

67.5032.50 .000

15. ЕгоцентричанАлтруиста

61.2538.75

67.5032.50 .509

16. МаштовитНемаштовит

76.2523.75

43.7556.25 .000

17. ЈакСлаб

97.502.50

93.756.25 .443

18. НепоштенПоштен

2.5097.50

8.7591.25 .167

Импресија­о­другој­особи­с­обзиром­на­присуство­стимулусног­својства­„срдачан”­и­„хладан”­и­агресивног­понашања

­­­­­­­­­­­­­­­31

­ Анализом­података­добијених­употребом­Фишеровог­теста­могуће­је­ закључити­ да­ се­ група­ испитаника­ која­ је­ имала­ стимулусно­ својство­„срдачан“­и­група­испитаника­која­је­имала­стимулусно­својство­„хладан“­статистички­ значајно­ разликују­ у­ 55.56%­ случајева­ приликом­ избора­особине­ коју­ придају­ замишљеној­ особи­ која­ не­ испољава­ агресивно­понашање.­Другим­ријечима,­у­10­случајева­се­наведене­групе­испитаника­разликују­у­избору­особина­које­придају­замишљеној­особи,­а­у­8­случајева­се­не­разликују.­Утврђене­разлике­су­статистички­значајне­на­нивоу­.01­(р­<.01).­Према­наведеном,­а­у­складу­са­подацима­приказаним­у­Табели­1­група­испитаника­ која­ је­ имала­ стимулусно­ својство­ „срдачан“­ је­ статистички­значајно­ више,­ него­ група­испитаника­ која­ је­ имала­ стимулусно­ својство­„хладан“­описала­замишљену­особу­као:­великодушну,­срећну,­доброћудну,­духовиту,­друштвену,­популарну,­поуздану,­хуману,­причљиву­и­маштовиту.­И­једна­и­друга­група­испитаника­би­у­приближно­истој­мјери­замишљену­особу­у­највишој­мјери­описала­ као:­мудру,­ важну,­ атрактивну,­ упорну,­озбиљну,­егоцентричну,­јаку­и­поштену.

Приликом­анализе­података­приказаних­у­Табели­1­могуће­је­такође­уочити­да­су­испитаници­из­обје­групе­у­највећем­броју­случајева­придавали­исте­ особине­ замишљеној­ особи­ која­ не­ испољава­ агресивно­ понашање.­Само­су­у­три­случаја­(од­укупно­18)­испитаници­бирали­различите­особине­и­то­причљив,­маштовит­и­великодушан­у­групи­испитаника­која­је­имала­стимулусно­ својство­ „срдачан“,­ те­ уздржан,­ немаштовит­ и­ ускогруд­ у­групи­испитаника­која­је­имала­стимулусно­својство­„хладан“.­Учесталост­изабраних­особина­се­разликује­с­обзиром­на­стимулусно­својство­„срдачан“­и­„хладан“.­Група­испитаника­која­је­имала­стимулусно­својство­„срдачан“­је­била­сагласна­у­преко­60.00%­случајева­(најнижи­проценат­избора­је­за­особину­егоцентричан­–­61.25%)­приликом­избора­одређене­особине,­док­је­у­групи­испитаника­која­је­имала­стимулусно­својство­„хладан“­тај­проценат­нешто­нижи­ (за­4­особине­ је­ сагласност­избора­постигнута­у­распону­од­50.00%­ до­ 59.00%:­ ускогруд,­ духовит,­ друштвен­ и­ немаштовит).­ Чак­ за­12­особина­(великодушан,­мудар,­срећан,­доброћудан,­друштвен,­поуздан,­важан,­хуман,­упоран,­неозбиљан,­јак,­поштен)­је­у­групи­испитаника­која­је­имала­стимулусно­својство­„срдачан“­постигло­консензус­у­преко­90.00%­случајева­приликом­избора­одређене­особине,­ док­ је­ у­ групи­испитаника­која­је­имала­стимулусно­својство­„хладан“­наведено­постигнуто­у­нижем­броју­ (за­7­ тврдњи­су­испитаници­сагласни­у­избору­одређене­особине­у­90.00%­ случајева­ и­ више:­ мудар,­ поуздан,­ важан,­ упоран,­ озбиљан,­ јак,­поштен).­Ни­редослијед­изабраних­особина­није­исти.­У­групи­испитаника­која­је­имала­стимулусно­својство­„срдачан“­су­прије­свега­биране­особине­поуздан­и­поштен,­а­у­групи­испитаника­која­је­имала­стимулусно­својство­„хладан“­мудар­и­озбиљан.­У­најмањој­мјери­су­биране­особине­причљив­и­ егоцентричан­ у­ групи­ испитаника­ која­ је­ имала­ стимулусно­ својство­

Наташа­Костић,­Лидија­Богдановић

32

„срдачан“­ и­ доброћудан­ и­ духовит­ у­ групи­ испитаника­ која­ је­ имала­стимулусно­својство­„хладан“.­

Даљом­ анализом­ су­ испитане­ разлике­ у­ импресији­ о­ замишљеној­особи­која­не­испољава­агресивно­понашање­између­групе­испитаника­која­је­имала­стимулусно­својство­„срдачан“­и­групе­испитаника­која­је­имала­стимулусно­својство­„хладан“.­

Табела­ 2.­ Разлике­ у­ импресији­ о­ замишљеној­ особи­ која­ не­ испољава­агресивно­ понашање­ између­ групе­ испитаника­ која­ је­ имала­ стимулусно­својство­„срдачан“­и­групе­испитаника­која­ је­имала­стимулусно­својство­„хладан“­

Стимулусно­својство AS MdГрупа­1­-­„срдачан“ 33.863 34.000Грзпа­2­-­„хладан“ 30.375 30.500

U­=­1094.500­­­ ­Z­=­-­7.239­­ ­ p­=­.000

На­ основу­ резултата­ добијених­ употребом­ Ман-Витнијевог­ теста­који­су­приказани­у­Табели­2,­може­се­закључити­да­постоји­статистички­значајна­ разлика­ (U­ =­ 1094.500,­ Z­ =­ -7.239,­ p­ =­ .000)­ између­ групе­испитаника­ која­ је­ приликом­ описа­ замишљене­ особе­ имала­ стимулусно­својство­„срдачан“­и­групе­испитаника­која­ је­имала­стимулусно­својство­„хладан“.­На­основу­вриједности­аритметичке­средине­и­медијане­могуће­је­ закључити­ да­ је­ група­ испитаника­ која­ је­ приликом­ описа­ замишљене­особе­ имала­ стимулусно­ својство­ „срдачан“­ (AS­ =­ 33.863,­Md­ =­ 34.000)­испољавала­ позитивнију­ импресију,­ него­ група­ испитаника­ која­ је­ имала­стимулусно­својство­„хладан“­(AS­=­30.375,­Md­=­30.500).­­ Подаци­приказани­у­наредној­табели­односе­се­на­резултате­добијене­употребом­Фишеровог­ теста­ којима­ су­испитиване­ разлике­ у­пропорцији­избора­особина­између­групе­испитаника­која­је­приликом­описа­особе­која­испољава­ агресивно­ понашање­ имала­ стимулусно­ својство­ „срдачан“­ и­групе­испитаника­која­је­имала­стимулусно­својство­„хладан“.Табела­3.­Разлике­у­пропорцији­избора­особина­између­групе­испитаника­која­ је­ приликом­ описа­ особе­ која­ испољава­ агресивно­ понашање­ имала­стимулусно­својство­„срдачан“­и­групе­испитаника­која­је­имала­стимулусно­својство­„хладан“

Р.б. ОСОБИНА Група1­–­„срдачан“ Група­2­-­„хладан“ ­­­р

1. Великодушан­Ускогруд

31.2568.75

35.0065.00 .737

2. МударНаиван

55.0045.00

72.5027.00 .032

Импресија­о­другој­особи­с­обзиром­на­присуство­стимулусног­својства­„срдачан”­и­„хладан”­и­агресивног­понашања

­­­­­­­­­­­­­­­33­

3. НесрећанСрећан

67.5032.50

57.5042.50 .253

4. РаздражљивДоброћудан

85.0015.00

78.7521.25 .412

5. ДуховитБез­смисла­за­хумор

38.7561.25

45.0055.00 .522

6. ДруштвенНедруштвен

52.5047.50

47.5052.50 .635

7. ПопуларанНепопуларан

57.5042.50

51.2548.75 .526

8. НепоузданПоуздан

67.5032.50

56.2543.75 .193

9. ВажанБезначајан

53.7546.25

67.5032.50 .105

10. НемилосрданХуман

77.5022.50

72.5027.50 .584

11. АтрактиванНеатрактиван

56.2543.75

63.7536.25 .420

12. УпоранНестабилан

40.0060.00

57.5042.50 .039

13. ОзбиљанНеозбиљан

46.2553.75

62.5037.50 .056

14. УздржанПричљив

52.5047.50

53.7546.25 1.000

15. ЕгоцентричанАлтруиста

65.0035.00

66.2533.75 1.000

16. МаштовитНемаштовит

20.0080.00

25.0075.00 .570

17. ЈакСлаб

55.0045.00

60.0040.00 .632

18. НепоштенПоштен

56.2543.75

56.2543.75 1.000

Прегледом­ података­ приказаних­ у­ Табели­ 3­ могуће­ је­ уочити­ да­не­ постоји­ статистички­ значајна­ разлика­ у­ придавању­ одређене­ особине­замишљеној­ особи­ која­ испољава­ агресивно­ понашање­ између­ групе­испитаника­која­је­имала­стимулусно­својство­„срдачан“­и­групе­испитаника­која­ је­ имала­ стимулусно­ својство­ „хладан“.­ Само­ приликом­ придавања­двије­ особине­ замишљеној­ особи­ наведене­ групе­ се­ разликују­ на­ нивоу­.05­ и­ то­ у­ случају:­ мудар­ −­ наиван­ (р­ =­ .032)­ и­ упоран­ −­ нестабилан­­(р­=­.039).­У­групи­испитаника­која­је­имала­стимулусно­својство­„хладан“­су­статистички­значајно­више­биране­особине­мудар­и­упоран,­него­у­групи­испитаника­која­ је­имала­ стимулусно­својство­ „хладан“.­У­свим­осталим­случајевима­(у­88.89%­или­16­случајева)­није­утврђена­статистички­значајна­разлика­у­избору­особина­од­стране­наведених­група.­­ Наведено­ указјује­ на­ то­ да­ неће­ постојати­ статистички­ значајна­разлика­у­импресији­о­замишљеној­особи­која­испољава­агресивно­понашање­између­испитаника­који­су­приликом­описа­особе­имали­стимулусно­својство­„срдачан”­и­„хладан“,­што­потврђују­подаци­приказани­у­наредној­табели.­

Наташа­Костић,­Лидија­Богдановић

34

Табела­4.­Разлике­у­импресији­о­замишљеној­особи­која­испољава­агресивно­понашање­ између­ групе­ испитаника­ која­ је­ имала­ стимулусно­ својство­„срдачан“­и­групе­испитаника­која­је­имала­стимулусно­својство­„хладан“

Стимулусно­својство AS MdГрупа­1­-­„срдачан“ 25.350 24.500Група­2­-­„хладан“ 26.462 25.000

U­=­2756.000­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­Z­=­-1.519­­­­­­­­­­­­­­­­­­p­=­.129

На­ основу­ резултата­ добијених­ употребом­ Ман-Витнијевог­ теста­који­су­приказани­у­Табели­4­може­се­закључити­да­не­постоји­статистички­значајна­разлика­у­импресији­о­замишљеној­особи­која­испољава­агресивно­понашање­(U­=­2756.000,­Z­=­-1.519,­p­=­.129)­између­групе­испитаника­која­је­приликом­описа­имала­стимулусно­својство­„срдачан“­и­групе­испитаника­која­је­приликом­описа­замишљене­особе­која­имала­стимулусно­својство­„хладан­“.­ У­ наредној­ табели­ приказани­ су­ резултати­ добијени­ употребом­Вилкоксоновог­ теста­ ранга­ којим­ су­ испитиване­ разлике­ у­ импресији­ о­замишљеној­особи­која­не­испољава­и­која­испољава­агресивно­понашање­унутар­ групе­ испитаника­ која­ је­ приликом­ описа­ имала­ стимулисано­својство­,,срдачан’’.

Табела5.­Разлике­у­импресији­о­замишљеној­особи­која­не­испољава­и­која­испољава­агресивно­понашање­унутар­групе­испитаника­која­је­приликом­описа­имала­стимулисано­својство,,срдачан’’

Група­1­-­„срдачан“ N Percentili25 50­(Md) 75

Не­испољава­агресивно­понашање 80 33.000 34.000 35.000

Испољава­агресивно­понашање 80 ­22.000 25.000 29.000

z­=­-­7.599­­­ ­ ­p­=­.000

На­основу­података­приказаних­у­Табели­5­утврђено­ је­да­постоји­статистички­ значајна­ разлика­ у­ импресији­ о­ особи­ која­ не­ испољава­агресивно­ понашање­ и­ која­ испољава­ агресивно­ понашање­ унутар­ групе­испитаника­ која­ је­ приликом­ описа­ замишљене­ особе­ имала­ стимулусно­својство­ „срдачан”­ (z­=­ -7.599,­ p­=­ .000).­Вриједност­медијане­указује­на­то­ да­ је­ импресија­ испитаника­ позитивнија­ о­ замишљеној­ особи­ која­ не­испољава­ агресивно­ понашање­ (Md­ =­ 34.000),­ него­ о­ замишљеној­ особи­која­испољава­агресивно­понашање­(Md­=­25.000).­

У­ наредној­ табели­ приказани­ су­ резултати­ добијени­ употребом­Вилкоксоновог­ теста­ ранга­ којим­ су­ испитиване­ разлике­ у­ импресији­ о­

Импресија­о­другој­особи­с­обзиром­на­присуство­стимулусног­својства­„срдачан”­и­„хладан”­и­агресивног­понашања

­­­­­­­­­­­­­­­35

замишљеној­особи­која­не­испољава­и­која­испољава­агресивно­понашање­унутар­ групе­ испитаника­ која­ је­ приликом­ описа­ имала­ стимулисано­својство­,,срдачан’’.Табела­6.­Разлике­у­импресији­о­замишљеној­особи­која­не­испољава­и­која­испољава­агресивно­понашање­унутар­групе­испитаника­која­је­приликом­описа­имала­стимулисано­својство­,,хладан’’

Група­­„хладан“ N Percentili25 50­(Md) 75

Не­испољава­агресивно­понашање 80 28.000 30.500 33.000

Испољава­агресивно­понашање 80 ­22.250 25.000 31.000

z­=­-­6.120­­ ­ p­=­.000

Употребом­ Вилкоксоновог­ теста­ ранга­ утврђено­ је­ да­ постоји­статистички­ значајна­ разлика­ у­ импресији­ о­ особи­ која­ не­ испољава­агресивно­ понашање­ и­ која­ испољава­ агресивно­ понашање­ унутар­ групе­испитаника­ која­ је­ приликом­ описа­ замишљене­ особе­ имала­ стимулусно­својство­„хладан”­(z­=­-6.120,­p­=­.000).­Вриједност­медијане­указује­на­то­да­је­импресија­испитаника­позитивнија­о­замишљеној­особи­која­не­испољава­агресивно­понашање­(Md­=­30.500),­него­о­замишљеној­особи­која­испољава­агресивно­понашање­(Md­=­25.000).­

Завршна­разматрања­и­закључци­

На­основу­приказаних­резултата­могуће­је­закључити­да­је­формирање­импресије­о­другој­особи­сложен­процес­и­да­у­том­процесу­утичу­бројни­фактори­који­могу­бити­тек­случајне­и­непотпуне­информације.­Наведено­је­у­складу­са­схватањима­да­свака­особа­посједује­способност­формирања­импресије­ о­ другој­ особи,­ као­ непосредног­ одговора­ на­ веома­мали­ број­информација­ Аш­ (1952,­ према­ Хавелка,­ 2001,­ стр.­ 112)­ наглашава­ да­свака­ особа­ посједује­ способност­ формирања­ импресије­ о­ другој­ особи,­као­ непосредног­ одговора­ на­ веома­ мали­ број­ информација.­ Резултати­истраживања­показују­да­се­испитаници­који­су­имали­стимулусно­својство­„срдачан“­приликом­описа­ замишљене­особе­која­не­испољава­агресивно­понашање­ статистички­ значајно­ разликују­ од­ групе­ испитаника­ који­ су­имали­ стимулусно­ својство­ „хладан“­ у­ импресији­ о­ наведеној­ особи.­­У­ преко­ 50%­ случајева­ (55.56%)­ су­ се­ испитаници­ статистички­ значајно­разликовали­ у­ учесталости­ изабране­ особине­ којим­ би­ даље­ описали­наведену­особу.­Добијени­подаци­су­у­складу­са­претходним­истраживањима,­која­су­приликом­описа­замишљене­особе­имала­исту­листу­особина­као­и­

Наташа­Костић,­Лидија­Богдановић

36­­­­­­­­­­­­­­­­­

у­овом­истраживању,­уз­ варирање­експерименталне­ ситуације­додавањем­стимулусног­ својства­ „срдачан“­ и­ „хладан“.­ Ово­ потврђује­ да­ наведена­својства­ имају­ карактеристику­ централности­ и­ да­ у­ извјесној­ мјери­трансформишу­остала­својства.­Учестао­избор­истих­особина,­али­са­нижим­степеном­учесталости,­указује­на­то­да­није­дошло­до­придавања­другачијег,­опозитног­ својства,­ описаној­ замишљеној­ особи,­ што­ потврђује­ то­ да­испитивана­импресија­има­исти­предзнак,­али­нешто­другачији­интензитет­испољавања­с­обзиром­на­присуство­стимулусних­својстава.­

Да­нове­информације­могу­да­трансформишу­постојећу­импресију­указују­ подаци­ који­ се­ односе­ на­ испитивање­ разлика­ у­ импресији­ о­замишљеној­особи­која­испољава­агресивно­понашање­(тј.­којој­је­приликом­описа­ придодано­ интензивно­ физичко­ агресивно­ понашање­ прилично­високог­ интензитета)­ између­ групе­ испитаника­ која­ је­ имала­ стимулусно­својство­„срдачан“­и­групе­испитаника­која­ је­имала­стимулусно­својство­„хладан“.­Учесталост­изабраних­особина­приликом­описа­замишљене­особе­је­прилично­уједначена,­а­разлике­између­наведених­група­нису­статистички­значајне.­ Непостојање­ разлика­ могуће­ је­ објаснити­ стањем­ неравнотеже­које­ изазива­ агресивно­ понашање­ у­ контексту­ особина­ које­ су­ наведене.­Нова­ информација­ која­ није­ у­ складу­ са­ претходним­ информацијама­ је­допринијела­трансформацији­оцјена­особина­замишљене­особе­од­позитивне­ка­мање­позитивној,­што­је­довело­до­приближније­оцјене­особина­са­групом­испитаника­којој­нова­информација­није­била­у­високој­мјери­опозитна­са­постојећим.­Вјероватно­да­се­у­процесу­формирања­импресије­манифестује­склоност­ка­досљедности.

Да­придавање­агресивног­понашања­постојећој­листи­особина­може­довести­до­разлика­у­формирању­импресије­указују­утврђене­разлике­унутар­групе­ испитаника­ која­ је­ имала­ стимулусно­ својство­ „срдачан“­ и­ унутар­групе­испитаника­која­је­имала­стимулусно­својство­„хладан“.­Придодато­агресивно­понашање­је­допринијело­до­формирања­негативније­импресије.­

Претходно­ речено­ потврђује­ све­ три­ хипотезе­ које­ је­ поставио­Аш­ (1946,­ стр.­ 259­−256):­ сумативну,­ о­ „хало“­ ефекту­и­ гешталтистичку.­Потврђено­је­да­је­импресија­збир­свих­својстава­за­која­појединац­зна­да­их­одређена­особа­посједује,­при­чему­свака­црта­ствара­одређену­импресију,­а­укупна­импресија­представља­збир­појединачних­импресија,­те­да­на­процес­формирања­импресије­о­другој­особи­утиче­и­општа­импресија,­тј.­„хало“­ефекат­о­тој­особи.­Она­може­да­се­дефинише­као­емоционална­склоност­да­ се­ појединачне­ црте­ или­ особине­ личности­ друге­ особе­ вреднују­ као­позитивне­ или­ као­ негативне­ (Хавелка,­ 2001,­ стр.­ 113).­ Гешталтистичка­подразумијева­да­се­импресија­о­другој­особи­односи­на­особу­у­цјелини,­односно,­својства­других­се­не­опажају­издвојено­него­у­склопу­њихових­заједничких­односа.­Наведени­подаци­такође­потврђују­закључке­наведеног­аутора­да­опажач­формира­импресију­о­другој­ особи­у­цјелини,­ као­и­ то­

Импресија­о­другој­особи­с­обзиром­на­присуство­стимулусног­својства­„срдачан”­и­„хладан”­и­агресивног­понашања

­­­­­­­­­­­­­­­37

да­када­опажач­опази­да­неке­особине­припадају­истој­особи,­оне­престају­за­њега­да­постоје­као­изоловане­црте,­већ­улазе­у­динамичну­интеракцију­и­формирају­одређену­ структуру,­ да­ свака­особина­представља­дио­ једне­цјелине­и­увођење­особине­може­да­доведе­до­промјене­цијеле­импресије­и­да­се­у­процесу­формирања­импресије­манифестује­склоност­ка­досљедности­или­супротстављању.

Литература:­

Аsch­S.­E.­(1946).­Forming­impressions­of­personality.­Journal­of­Abnormal­and­Social­Psychology,­41,­258−290.

McCarthy,­ Р.,­ Ј.,­ Skowronski,­ Ј.,­ Ј.­ (2011).­You’re­ getting­ warmer:­ Level­ of­construal­ affects­ theimpact­ of­ central­ traitson­ impression­ formation.­Journal­of­Experimental­Social­Psychology,­47,­1403–1307.

Nauts,­ S.,­ Langner,­O.,­Huijsmans,­ I.,­Vonk,­ R.,­Wigboldus,­D.­H.­ J.­ (2014).­Forming­impressions­of­personality:­A­replication­and­review­of­Asch’s­(1946)­Evidence­fora­Primacy-of-Warmth­Effect­in­Impression­Formation.­Social­psychology,­45(3),­153−163.

Pennington,­ D.­ C.­ (2004).­ Основе­ социјалне­ психологије.­ Јастребарско:­Наклада­Слап.

Smith,­ E.­ R.,­ Collins,­ E.,­ C.­ (2009).­ Contextualizing­ Person­ Perception:­Distributed­Social­Cognition.­Psychological­review,­116­(2),­343−364.­

Требјешанин,­Ж.­(2001).­Речник­психологије.­Београд:­Стубови­културе.­Хавелка,­Н.­(2001).­Социјална­перцепција.­Београд.­Завод­за­уџбенике­и­­­ наставна­средства.Uleman,­ J.,Kressel,­ L.­ M.­ (2013).­A­ brief­ history­ of­ theory­ and­ research­ on­

impression­formation.­U­Carlston,­D.­E.­(Ur.),­Oxford­handbook­of­social­cognition­(53−73).­New­York:­Oxford­University­Press.

Huma,­ B.­ (2010).­ Gender­ differences­ in­ impression­ formation.­ Journal­ of­Comparative­Research­in­Anthropology­and­Sociology,­1(1),­57−72.

Holoien,­D.­S.,­Fiske,­S.­T.­(2013).­Downplaying­positive­impressions:­compensation­between­warmth­and­competence­in­impression­management.­Journal­of­Experimental­Social­Psychology,­49­(2013),­33−41.

Наташа­Костић,­Лидија­Богдановић

38

Nataša­KostićLidija­Bogdanović

IMPRESSION­ABOUT­OTHER­PERSON­REGARDING­EXISTENCE­OF­STIMULUS­CHARACTERISTIC­„WARM“­AND­„COLD“­AND­

AGGRESSIVE­BEHAVIOR

Summary

The­ paper­ presents­ results­ of­ an­ experimental­ study­ of­ the­ impression­of­ another­ person­ regarding­ existence­ of­ stimulus­ characteristic­ „warm“­ and­„cold“­and­aggressive­behavior.­The­experimental­variable­was­the­existence­of­the­„warm“­or­„cold“­stimulus,­as­well­as­the­absence­or­existence­of­aggressive­behavior­that­describing­an­imaginary­person­that­e­subjects­further­evaluated­by­opting­for­one­of­the­opposing­features­offered­by­examiners.­The­sample­were­160­students­of­the­Faculty­of­Philosophy­at­the­University­of­East­Sarajevo.­The­results­of­the­study­indicate­the­statistically­relevant­difference­in­the­impression­of­an­imaginary­person­who­does­not­exhibit­aggressive­behavior­between­the­group­of­respondents­who­had­a­„warm“­stimulus­characteristic­and­the­group­who­had­a­„cold“­stimulus­characteristic­(U­=­1094.500,­Z­=­-7.239,­p­=.­000),­but­there­is­no­statistically­relevant­difference­of­the­impression­of­an­imaginary­person­ who­ exhibits­ aggressive­ behavior­ between­ the­ group­ of­ respondents­who­ had­ a­ „warm“­ stimulus­ characteristic­ and­ the­ group­who­ had­ a­ stimulus­characteristic­„cold“­(U­=­2756.000,­Z­=­-1.519,­p­=­.129),­and­there­is­statistically­relevant­difference­within­the­group­that­had­stimulus­characteristic­of­„warm“­­(z­=­-7.599,­p­=­.000),­and­in­the­group­that­had­stimulus­characteristic­of­„cold“­(z­=­-6.120,­p­=­.000).

Импресија­о­другој­особи­с­обзиром­на­присуство­стимулусног­својства­„срдачан”­и­„хладан”­и­агресивног­понашања

­­­­­­­­­­­­­­­39

Бисерка­Р.­Кошарац1­­ ­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­УДК­316.356.2Филозофски­факултет­Пале­­ ­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­DOI­10.7251/FIZN1719041K­­­­­­­­­­­­­­­­­­­Универзитет­у­Источном­Сарајеву­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­Прегледни­научни­рад

УТИЦАЈ­СОЦИЈАЛНОГ­КАПИТАЛА­НА­ФУНКЦИОНИСАЊЕ­ПОРОДИЦА

­ У­ савременој­ социологији­ теоријски­ концепт­ социјалног­ капитала­ показао­се­врло­захвалним­у­проучавању­функционисања­породица­нарочито­у­условима­друштвене­и­економске­кризе.­Социјални­капитал­се­одређује­као­скуп­друштвених­процеса­и­мрежа,­вредности,­норми­и­схватања­која­олакшавају­сарадњу­између­друштвених­актера.­Први­приступ­на­социјални­капитал­гледа­као­на­особину­целе­друштвене­заједнице,­а­други­као­на­особину­појединца.­Оба­приступа­породицу­сматрају­кључним­фактором­за­стварање­и­преношење­социјалног­капитала.­У­овом­раду­користећи­концепцију­социјалног­капитала­Пјера­Бурдијеа­[Pierre­Bourdieu]­анализирали­ смо­ како­ социјални­ капитал­ утиче­ на­ функционисање­ породица­ у­Републици­ Српској­ у­ условима­ вишедеценијски­ дуге­ друштвене­ и­ економске­кризе,­и­то­на­основу­анкетног­истраживања­спроведеног­2010.­и­2016.­године.

­ Кључне­речи:­социјални­капитал,­породица,­друштвена­и­економска­криза

УВОДНА­РАЗМАТРАЊА

­ Породица­ представља­ сложени­ друштвени­ феномен­ чије­ се­ промене­одигравају­ споро­ и­ неприметно,­ јер­ је­ породица­ дубоко­ уроњена­ у­свакодневицу.­Промене­се­јављају­како­у­интимној­сфери­тако­и­у­облику,­саставу­и­функционисању­породице­и­настају­под­утицајем­промена­које­се­ јављају­ у­ ширем­ друштвеном­ окружењу.­ Међутим,­ на­ породицу­ не­треба­гледати­као­на­пасивног­актера,­већ­као­на­актера­који­може­својим­стратегијама­ функционисања­ да­ избегне­ или­ ублажи­ тешке­ ударце­ из­друштвене­средине.­Наиме,­породице­се­налазе­у­различитим­друштвеним­слојевима,­ имају­ различите­ количине­ социјалног­ и­ економског­ капитала,­различите­системе­вредности­и­од­тога­зависи­како­ће­породица­реаговати­на­спољне­утицаје.­­

1 bkosarac@hotmail.com

41

­ „Појединци­преко­породице­располажу­различитим­ресурсима­и­енергијама­породичне­ групе­ које­могу­да­ ставе­ у­погон­ради­остварења­ својих­ стратешких­замисли­ и­ циљева,­ као­ што­ са­ друге­ стране,­ породице­ и­ домаћинства­ као­колективни­актери­кроз­ своје­испреплетане­односе­у­ социјалним­мрежама­могу­утицати­и­олакшавати­промене­које­се­иницирају­и­спроводе­у­другим­друштвеним­подсистемима“­(Milić,­2004,­str.­318).

­ Истраживања­показују­да­се­породице­у­Републици­Српској­налазе­под­дејством­изузетно­стресних­и­драматичних­догађаја­последњих­деценија,­које­ за­ последицу­ имају­ бројне­ негативне­ и­ деструктивне­ промене­ у­животу­породица­и­појединаца.­Основни­трендови­промена­се­огледају­у­следећем:­драстично­снижавање­фертилитета­и­наталитета,­повишена­стопа­морталитета,­повећање­удела­старих­у­популацији,­одлагање­уласка­у­брак,­повећање­броја­сиромашних­и­незапослених,­велика­миграциона­кретања­(Кошарац,­2013).­­ Социјални­ капитал­ породице­ битно­ утиче­ на­ формирање­ одређених­стратегија­преживљавања­и­превазилажења­друштвене­и­економске­кризе.­Породице­ које­ имају­ већи­ социјални­ капитал,­ чвршће­ мреже­ пријатеља,­сродника,­колега,­комшија,­лакше­су­подносиле­терет­кризе­и­боље­су­се­сналазиле.

ТЕОРИЈСКА­ОДРЕЂЕЊА­СОЦИЈАЛНОГ­КАПИТАЛА

­ Концепт­ социјалног­ капитала­ који­ је­ увео­ Пјер­ Бурдије­ показао­се­ као­ плодотворан­ у­ проучавању­ функционисања­ породице­ посебно­ у­нестабилним­друштвеним­условима.­„Социјални­капитал­се­најшире­може­дефинисати­кроз­друштвене­процесе­и­мреже­које­укључују­норме,­вредности­и­ схватања­ који­ олакшавају­ сарадњу­ унутар­ или­ између­ друштвених­група“­ (Кошарац,­ Куљић­ 2013,­ стр.­ 1418).­ У­ савременој­ социологији­разликују­ се­ два­ основна­ концепта­ социјалног­ капитала.­ Први­ концепт­социјални­капитал­сматра­особином­друштвених­заједница,­и­истиче­значај­институција,­норми­и­односа­који­стварају­социјалну­кохезију­у­друштву.­Тако­Роберт­Патман­[Robert­Putman]­под­социјалним­капиталом­подразумева­­„[…]­облике­друштвеног­живота­–­мреже,­норме­и­поверење­које­учесницима­омогућавају­ да­ ефективније­ делују­ заједно­ у­ остваривању­ заједничких­циљева“2­(1993,­p.­167).­Други­коцепт­социјални­капитал­схвата­као­својство­појединаца­и­њихових­односа.­„Социјални­капитал­схваћен­у­овом­смислу­чине­ресурси­(информације,­идеје,­подршка)­који­су­појединцима­доступни­преко­одређених­друштвених­односа“­(Кошарац,­Куљић,­2013,­стр.­1418).­Пјер­ Бурдије­ дефинише­ социјални­ капитал­ као­ „[…]­ укупност­ ресурса,­актуелних­и­виртуелних,­доступних­појединцу­и­групи­тиме­што­поседују­2 Превод­ауторке.

­42

Бисерка­Р.­Кошарац

трајне­мреже­мање­или­више­институционализованих­односа­међусобног­препознавања­и­уважавања“3­(Bourdieu,­1986,­p.­248).­О­томе­како­социјални­капитал­ функционише­ у­ савременом­ друштву­ постоје­ три­ различита­мишљења.­ Према­ првом­ долази­ до­ слабљења­ социјалног­ капитала­ због­растуће­индивидуализације.­Према­другом­мишљењу,­кога­ заступа­Урлих­Бек­ [Urlich­ Beck]­ дошло­ је­ до­ позитивне­ трансформације­ социјалног­капитала­која­ је­довела­до­стварања­нових­заједница­на­бази­идентитета.­Треће­мишљење­ је­ најближе­Бурдијеовом­ схватању­ социјалног­ капитала.­У­савременом­друштву­постоји­низ­подела­и­социјалних­диференцијација­(према­ класи,­ роду,­ нацији,­ пореклу),­ односа­ моћи­ и­ неједнакости,­ па­је­ социјални­ капитал­ у­ функцији­ социјалне­ репродукције­ неједнакости­(Tomanović,­2006,­ str.­113).­Оно­што­ је­ заједничко­овим­концептима­ јесте­да­сви­они­виде­породицу­као­кључни­фактор­за­социјални­капитал.­За­наш­рад­од­посебног­је­значаја­Бурдијеово­схватање­да­породица­има­централно­место­у­стицању­и­репродукцији­социјалног­капитала.­Раније­је­већ­речено­да­је,­према­Бурдијеу,­социјални­капитал­својство­појединца,­а­не­заједнице­и­друштва.­Тако­он­сматра­да­се­социјални­капитал­састоји­од­друштвених­мрежа­и­односа,­­„[…]­контаката­групног­припадања­који,­путем­акумулације­размене,­обавеза­и­дељених­идентитета,­пружају­актуелни­и­потенцијални­приступ­вредним­ресурсима“­ (Bourdieu,­1993,­p.­143).­Социјални­капитал­није­природно­дат,­нити­друштвено­конституисан­ једном­за­свагда,­већ­ је­производ­ стратегија­ инвестирања,­ индивидуалних­ и­ колективних,­ свесно­усмерених­ на­ стварање­ или­ репродукцију­ оних­ друштвених­ односа­ који­су­ директно­ употребљиви,­ краткорочно­ или­ дугорочно.­ Репродукција­социјалног­ капитала­ подразумева­ стални­ рад­ на­ друштвености,­ рад­ на­потврђивању­припадности­који­троши­време,­енергију­и­новац­(Tomanović,­2006,­str.­114).­

Породица­ је­ место­ путем­ кога­ се­ социјални­ капитал­ преноси­ са­генерације­на­генерацију.­

„Деца­од­својих­родитеља­наслеђују­друштвени­простор­преко­кога­ приступају­ различитим­ типовима­ капитала,­ па­ и­ социјалним­мрежама­ и­ ресурсима.­ Поред­ тога,­ родитељи­ путем­ ’стратегије­инвестирања’­ преносе­ вештине­ умрежавања­ својој­ деци­ чиме­ се­неједнакост­ преноси­ између­ генерација.­ Социјални­ капитал­ потиче­из­ породице,­ али­ тип­ и­ садржај­ капитала­ зависи­ од­ материјалног­ и­симболичког­ статуса­ појединца­ и­ његове­ породице­ у­ друштвеној­хијерархији“­(Кошарац,­Куљић,­2013,­стр.­1419).

Може­се­рећи­да­у­савременом­друштву­не­долази­до­ерозије­социјалног­капитала,­ већ­ је­ он­ у­ ствари­ кључан­ за­ репродукцију­ како­ неједнакости,­тако­и­привилегија.­Породице­које­имају­више­социјалног­капитала­могу­га­искористити­да­учврсте­свој­положај­у­друштвеној­хијерархији.­Сасвим­је­3­ ­­Превод­ауторке.

43

Утицај­социјалног­капитала­на­функционисање­породица

другачији­случај­са­породицама­са­дна­друштвене­лествице­којима­социјални­капитал­ користи­ за­ преживљавање,­ а­ не­ напредовање.­ Дакле,­ социјални­капитал­схваћен­у­ужем­смислу­„bonding“­–­мреже,­засноване­на­најближем­сродству­и­блиским­пријатељствима,­има­компензујућу­улогу­за­економски­депривилеговане­ слојеве­ и­ важан­ је­ део­ „стратегије­ преживљавања“­ који­је­ кључан­ у­ нашем­ објашњењу­ функционисања­ породице­ у­ Републици­Српској.­ Социјални­ капитал­ схваћен­ у­ ширем­ смислу­ „bridging“­ може­да­ промовише­ неједнакост,­ јер­ је­ приступ­ различитим­ видовима­ мрежа­неједнако­распоређен­­–­­везе­неких­људи­су­вредније­од­веза­других.­Овде­смо­употребили­Вулкокову­(Woolcock)­поделу­на:­1.­„везујући“­(„bonding“)­социјални­капитал­који­се­односи­на­везе­између­сличних­људи­у­сличним­ситуацијама,­породица,­рођаци,­блиски­пријатељи­и­комшије;­2.­„премошћујући“­(„bridging“)­социјални­капитал,­који­обухвата­удаљеније­везе­сличних­особа,­као­што­су­колеге­или­пријатељи;­3.­ „повезујући“­ („linking“)­ социјални­ капитал,­ који­ допире­ до­ несличних­људи­у­различитим­ситуацијама,­као­што­су­они­који­су­изван­заједнице,­који­омогућава­ учесницима­да­ допру­до­ структура­моћи­и­ утицаја­ (Woolcock,­1998;­Stone,­2001).

СОЦИЈАЛНИ­КАПИТАЛ­И­ФУНКЦИОНИСАЊЕ­ПОРОДИЦЕ­У­РЕПУБЛИЦИ­СРПСКОЈ

­ Теоријски­ концепт­ социјалног­ капитала­ омогућава­ нам­ да­ сагледамо­начине­функционисања­породица­у­Републици­Српској.­Чињеница­је­да­наше­друштво­пролази­кроз­убрзане­институционалне­и­структуралне­промене,­а­у­таквим­условима­породице­потежу­за­новим­стратегијама­функционисања.­У­току­тих­промена­породице­ангажују­различите­социјалне,­економске­и­културне­капитале­како­би­осигурали­„сигурност“­у­„несигурним“­условима.­Већини­ породица­ којa­животари­ у­ условима­ кризе,­ у­ крајње­ оскудним­ и­слабим­ институционалним­ оквирима,­ социјални­ капитал­ и­ свакодневне­активности,­које­се­улажу­за­његово­стицање­и­одржавање,­представљају­саставни­део­функционисања.­

­ Врста­ социјалног­ капитала­ у­ модерном­ друштву­ повезује­ се­ са­друштвеним­ слојевима:­ традиционални­ социјални­ капитал­ заснован­на­ сродничким­ и­ суседским­ везама­ присутан­ је­ код­ нижих­ друштвених­слојева,­док­је­код­виших­друштвених­слојева­присутан­модерни­социјални­капитал­заснован­на­пријатељским­и­професионалним­везама­и­односима.­Истраживања­указују­на­то­да­традиционални­социјални­капитал,­односно­везе­ са­ сродницима­ и­ суседима­ у­ нашем­ друштву­ добијају­ на­ значају.­„Сродничко-пријатељске­ и­ друге­ неформалне­ социјалне­ повезаности­посматраних­ породица­ и­ домаћинстава,­ веома­ су­ интензивне,­ разгранате­

44

Бисерка­Р.­Кошарац

и­високо­оперативно­функционалне­у­свакодневном­животу“­(Milić,­2004,­­str.­333).­Оваква­врста­социјалног­повезивања­доноси­породици­многобројне­користи,­али­истовремено­може­да­буде­и­препрека­за­индивидуализацију­различитих­ врста­ односа,­ па­ се­ у­ литератури­ говори­ о­ „принудној­солидарности“­(Tripković,­2009).­

Увођењем­концепта­социјалног­капитала­испољава­се­тенденција­да­се­на­породице­гледа­као­на­активне­актере­у­друштву,­који­интервенишући­у­ друштвене­ токове­ својим­ стратегијама,­ могу­ избећи­ најтеже­ ударе­друштвене­кризе­и­тако­сачувати­неке­своје­ресурсне­основе.­Породице­у­Републици­ Српској­ се­ налазе­ у­ различитим­ структуралним­ положајима,­тако­да­различито­делују­на­спољашње­токове­у­друштву.­Појединци­преко­породице­располажу­различитим­врстама­капитала­ (образовни,­културни,­социјални,­економски),­које­могу­да­искористе­ради­остварења­неких­својих­циљева,­а­са­друге­стране,­породице­помоћу­свог­социјалног­капитала­могу­да­утичу­на­промене­у­другим­сферама­друштва.­Постоје­различите­врсте­социјалног­капитала:­традиционални,­прелазни­и­модерни­тип­социјалног­капитала.­Традиционални­тип­социјалног­капитала­односи­се­на­социјалне­мреже­подршке­рођака­и­комшија,­односно­на­примарне­друштвене­групе.­Модерни­тип­социјалног­капитала­подразумева­модерне­облике­повезаности­између­ пријатеља­ и­ познаника,­ док­ прелазни­ тип­ социјалног­ капитала­комбинује­ове­две­врсте­повезаности.­Тип­социјалног­капитала­зависи­од­глобалног­друштва­и­културе.­У­развијеним­друштвима­преовлађује­модерни­тип­социјалног­капитала,­док­у­мање­развијеним­друштвима­прелазни­или­традиционални­тип­(Milić,­2004).

Анкетно­ истраживање­ социјалног­ капитала­ породица­ обављено­ је­2010.­и­2016.­године­на­узорку­од­297­и­220­породица­у­Републици­Српској.­

Капитали­ које­ породице­ поседују­ у­ истраживању­ су­ разврстани­ на:­економски,­ културни,­ социјални­ и­ људски­ капитал.­ Основа­ економског­капитала­ је­материјални­положај­породице­који­се­исказује­кроз­приходе,­имовинску­ситуацију­и­потрошњу.­Економски­капитал­породица­у­Републици­Српској­разврстан­је­на­ниски­(лоше­имовинско­стање,­подстанари,­најнижи­приходи­од­редовног­или­додатног­посла,­незапослени),­средњи­(поседовање­куће/стана­ у­ власништву­ породице,­ добра­ опремљеност­ породице­ и­сигурни­приходи­од­редовног­или­додатног­посла)­и­високи­ (поседовање­више­ стамбених­ јединица,­ пословног­ простора­ и­ високи­ приходи­ од­редовног­ или­ додатног­ посла).­ Свесни­ смо­ да­ мерење­ новчаних­ прихода­породица,­ поготово­ у­ променљивим­ друштвеним­ односима­ са­ значајним­обимом­ неформалне­ економије,­ није­ довољно­ поуздано­ и­ да­ испитаници­често­прикривају­своје­приходе.­Економски­капитал­породица­у­Републици­Српској­дат­је­у­табели­број­1.

45

Утицај­социјалног­капитала­на­функционисање­породица

врста­економског­капитала 2010.­година 2017.­годинанизак ­88­(29,6%) 97­(44,1%)средњи 110­(60,6%) 99­(45%)висок 29­(9,8%) 24­(10,9%)укупно 297­(100%) 220­(100%)Табела­број­1.­Економски­капитал­породица­у­Републици­Српској

Из­података­у­табели­види­се­да­је­најбројнија­група­у­узорку­она­са­средњим­ нивоом­ економског­ капитала.­ Такође,­ од­ 2010.­ до­ 2016.­ године­дошло­је­до­повећања­броја­породица­које­имају­низак­социјални­капитал­са­29,9%­на­44,1%.­Та­појава­се­може­објаснити­тиме­да­је­у­међувремену­економска­ криза­ продубљена­ што­ отежава­ сам­ положај­ породица.­ Само­поседовање­економског­капитала­у­променљивим­друштвеним­околностима­није­нужно­везано­за­образовање,­друштвену­моћ­и­углед,­већ­за­способност­породице­да­комбинује­различите­стратегије­и­капитале­како­би­задржала­или­побољшала­свој­друштвени­положај.­Подаци­показују­и­да­један­број­породица­није­био­у­могућности­да­задржи­свој­положај.

Хумани­капитал­породице­истраживали­смо­преко­броја­радно­активних­чланова,­а­не­преко­укупног­броја­чланова­породице.­За­вишечлане­породице­могло­би­се­условно­рећи­да­поседују­више­хуманог­капитала­од­породица­са­ мањим­ бројем­ чланова.­Међутим,­ у­ вишечланим­ породицама­ често­ је­присуство­ деце­ и­ старих­ који­ не­ спадају­ у­ радно­ активно­ становништво.­Такође,­није­ретка­појава­да­особе­старије­од­65­година­и­даље­раде­или­у­пољопривреди­или­се­баве­неком­додатном­врстом­рада.­За­мерење­стања­људског­ капитала­ било­ би­ потребно­ још­ и­ узети­ у­ обзир­ психо-физичке­способности­ чланова­ породице,­ њихову­ старост,­ здравствено­ стање­ што­би­ за­ статистичку­ анализу­ било­ доста­ компликовано.­ Због­ тога­ смо­ у­истраживању­сузили­појам­хуманог­капитала,­па­се­овако­сужен­појам­не­поклапа­са­Бурдијеовом­дефиницијом­капитала­као­акумулираног­рада­који­је­садржан­у­датом­ресурсу.­Упркос­наведеним­недостацима,­сматрамо­да­би­се­операционализација­хуманог­капитала­требалa­вршити­преко­броја­радно­способних­чланова­породице.­У­породице­са­ниским­хуманим­капиталом­спадају­породице­без­радно­активних­чланова­или­са­једним­радно­активним­чланом.­У­породице­са­средњим­хуманим­капиталом­сврстали­смо­породице­са­два­радно­способна­члана,­што­је­случај­са­већином­нуклеарних­породица.­У­породице­са­високим­људским­капиталом­сврстане­су­оне­породице­које­имају­три­и­више­радно­способних­чланова­и­најчешће­је­реч­о­вертикално­проширеним­породицама­(табела­број­2).

46

Бисерка­Р.­Кошарац

врста­хуманог­капитала 2010.­година 2017.­годинанизак ­15­(5,1%) 12­(5,5%)средњи 153­(51,5%) 111­(50,4%)висок 129­(43,4%) 97­(44,1%)укупно 297­(100%) 220­(100%)Табела­број­2.­Хумани­капитал­породица­у­Републици­Српској­ Подаци­у­табели­показују­да­су­у­узорку­најзаступљеније­породице­са­ средњим­ нивоом­ хуманог­ капитала­ и­ да­ у­ посматраном­ периоду­ није­дошло­до­већих­промена.­­ Социјални­капитал­нисмо­операционализовали­преко­могућности­да­се­чланови­породице­и­породица­као­целина­у­решавању­одређених­проблема­ослони­на­помоћ­рођака,­пријатеља,­комшија­и­колега,­јер­би­то­захтевало­лонгитудинално­ истраживање­ пракси­ породице­ у­ свакодневном­ животу­са­ комбиновањем­ посматрања,­ дубинског­ интервјуа­ и­ анкете.­ Због­ тога­смо­ социјални­ капитал­ операционализовали­ преко­ значаја­ који­ породице­дају­ одређеним­ социјалним­ мрежама­ у­ одређеним­ ситуацијама.­ Значај­који­породице­дају­за­одређене­социјалне­мреже­односило­се­на­неколико­следећих­аспеката­живота­породице:­проналажење­редовног,­додатног­или­бољег­посла­за­своје­чланове,­добијање­пословних­информација­и­контаката,­приступ­ здравственим­ установама­ (обављање­ дијагностичких­ метода,­пријем­у­болницу),­упис­деце­у­школу­и­на­факултет,­решавање­стамбеног­питања­ (добијање­ дозвола,­ корисних­ информација­ и­ сл.),­ решавање­административних­послова­у­општини,­суду,­позајмљивање­новца,­размена­потрошних­добара­и­услуга­(помоћ­комшијама­у­раду,­чување­деце­и­сл.),­пружање­савета­и­подршке­и­дружење­и­разонода.­Значај­ових­веза­мерен­је­преко­скале­од­1­(није­важно)­до­3­(веома­важно).­Испитаницима­је­понуђено­да­ рангирају­ различите­ животне­ ситуације­ и­ проблеме­ у­ којима­ им­ је­неопходно­за­њихово­решавање­социјални­капитал,­односно­пријатељство­и­познанство­са­другим­људима.­Резултати­су­дати­у­табели­број­3.­

животне­ситуације ниво­важности

неважно важно веома­важно укупно година

познанство­за­проналажење­редовног,­бољег­или­додатног­посла

45­(15,2%) 162­(54,5%)90­(30,3%)

297­(100%) 2010

36­(16,4%) 136­(61,8%)48­(21,8%)

220­(100%) 2016

познанство­за­добијање­пословних­информација­и­контаката

42­(14,2%) 45­(15,1%)210­(70,7%)

297­(100%) 2010

25­(11,4%) 140­(63,6%) 55­(25%) 220­(100%) 2016

47

Утицај­социјалног­капитала­на­функционисање­породица

познанство­за­приступ­здравственим­установама

32­(10,7%) 90­(30,4%)175­(58,9%)

297­(100%) 2010

23­(10,5%) 142­(64,5%) 55­(25%) 220­(100%) 2016

познанство­за­упис­деце­у­школу­и­на­факултет

222­(74,7%)

62­(20,9%) 13­(4,4%) 297­(100%) 2010

77­(35%) 113­(51,4%)

30­(14,6%)

220­(100%) 2016

познанство­за­решавање­стамбеног­питања

276­(92,9%) 15­(5,1%) 6­(2%) 297­

(100%) 2010

62­(28,2%) 121­(55%) 37­(16,8%)220­(100%) 2016

познанство­за­решавање­административних­послова

24­(8,1%) 109­(36,7%)

164­(55,2%)

297­(100%) 2010

46­(20,9%) 124­(56,4%)50­(22,7%)

220­(100%) 2016

познанство­за­давање­позајмица­у­новцу

78­(26,3%)

122­(41%)

97­(32,7%)

297­(100%) 2010

73­(33,2%)

123­(55,9%)

24­(10,9%)

220­(100%) 2016

познанство­за­размену­добара­и­услуга

105­(34,3%)

118­(39,7%) 74­(26%) 297­

(100%) 2010

49­(22,3%)

135­(61,4%)

36­(16,4%)

220­(100%) 2016

познанство­за­пружање­савета­и­подршке

166­(55,9%)

113­(38%) 18­(6,1%) 297­(100%) 2010

31­(14,1%)

132­(60%)

57­(25,9%)

220­(100%) 2016

познанство­за­дружење­и­разоноду

189­(63,6%)

75­(25,3%)

33­(11,1%)

297­(100%)

2010

22­(10%) 119­(54,1%)

79­(35,9%)

220­(100%) 2016

Табела­број­3.­Значај­социјалног­капитала­за­породице­у­Републици­Српској­ Значај­ који­ породице­ дају­ одређеним­ социјалним­ мрежама­ за­

решавање­ одређених­ проблема­ варира.­ За­ више­ од­ 85%­ испитаних­породица­ у­ обе­ године­истраживања­ веома­ важно­и­ важно­ је­ познанство­са­ пријатељима,­ рођацима,­ познаницима­ и­ комшијама­ у­ ситуацијама­проналажења­редовног,­бољег­или­додатног­посла,­за­добијање­пословних­информација­ и­ контаката,­ за­ приступ­ здравственим­ установама­ и­ за­решавање­ административних­ послова­ у­ суду,­ општини,­ полицији­ и­ сл.­Мање­су­важна­познанства­за­упис­деце­у­школу­и­на­факултет.­Може­се­претпоставити­да­коришћење­познанства­у­ове­сврхе­испитаници­сматрају­

48

Бисерка­Р.­Кошарац

донекле­корупцијом.­Такође,­потпуно­су­неважна­познанства­за­решавање­стамбеног­ питања­ (добијање­ дозвола,­ корисних­ информација­ и­ сл.).­Овакав­ податак­ је­ резултат­ и­ чињенице­ већи­ део­ породица­ у­ узорку­ има­решено­стамбено­питање­(стан/кућу­у­власништву­породице).­Подједнаку­расподелу­ смо­ уочили­ код­ важности­ која­ се­ придаје­ познанствима­ за­размену­потрошних­добара­и­услуга­и­познанствима­за­давање­позајмица­у­новцу.­Између­података­из­2010.­и­2016.­године­нема­великих­одступања.­Добијени­подаци­показују­нам­да­породице­на­подручју­Републике­Српске­јесу­свесне­значаја­који­носи­социјални­капитал­и­колико­им­он­омогућава­да­реше­извесне­проблеме­у­свом­свакодневном­животу.­Породице­придају­већу­или­мању­важност­одређеним­везама­и­то­нам­истовремено­показује­колико­улажу­у­одржавање­и­склапање­оваквих­веза.­

Овакав­начин­мерења­социјалног­капитала­не­говори­нам­ни­колики­је­обим­социјалне­мреже­коју­породица­поседује,­а­ни­снагу­те­мреже,­нити­колико­породица­заиста­може­ефикасно­да­се­ослони­на­те­мреже­у­решавању­конкретних­проблема;­већ­нам­говори­о­томе­колико­породице­дају­значај­овим­мрежама­и­самим­тим­колико­их­негују­и­одржавају.­Сам­социјални­капитал­није­ природно­дат,­ већ­ захтева­ од­породица­и­њених­ чланова­ да­стално­улажу­у­свој­социјални­капитал­и­мреже­подршке­и­поверења­које­имају,­како­би­се­он­репродуковао­и­одржавао.­

ЗАКЉУЧАК

­ Подаци­у­истраживањима­спроведеним­2010.­и­2016.­године­показују­да­су­социјални­капитал­и­различите­врсте­социјалне­повезаности­и­мрежа­испитиваних­ породица­ високо­ оперативно­ функционалне­ у­ њиховом­свакодневном­животу.­Такве­везе­и­односи,­у­условима­дуготрајне­друштвене­кризе­ и­ дезинтеграције,­ задовољавају­ веома­ велики­ број­ породичних­активности­уместо­недовољно­развијене­институционалне­мреже­и­јавног­сектора.­Не­може­се­ни­замислити­како­би­породице­у­условима­друштвене­кризе­ функционалисале­ без­ помоћи­ неформалног­ сектора,­ односно­ без­социјалног­капитала.­

„Такође,­ социјални­ капитал­ у­ већем­обиму­имају­ породице­ које­ већ­имају­довољно­економског,­хуманог­и­културног­капитала,­него­што­ је­то­случај­са­породицама­које­их­не­поседују­или­их­поседују­у­мањем­обиму,­што­се­поклапа­са­Бурдијеовим­схватањем­социјалног­капитала“­(Кошарац,­2013,­стр.­100).­

Очито­ да­ се­ уз­ помоћ­ социјалног­ капитала­ репродукују­ социјалне­неједнакости­ у­ друштву.­ Са­ друге­ стране,­ не­ би­ требало­ занемарити­чињеницу­да­социјални­капитал­(неформална­социјална­повезаност)­може­

49

Утицај­социјалног­капитала­на­функционисање­породица

у­ситуацији­аномичног­друштва,­као­што­је­друштво­Републике­Српске,­да­буде­извор­различитих­облика­корупције­и­непотизма.

Ово­ истраживање­ показало­ је­ да­ породице­ не­ придају­ исти­ значај­неформалним­мрежама­у­свим­ситуацијама.­Највише­значаја­придају­у­оним­ситуацијама­које­су­везане­за­положај­породице­у­друштву­(проналажење­посла,­ добијање­ пословних­ контаката­ и­ информација)­ и­ за­ решавање­неких­ конкретних­ свакодневних­ проблема­ (административни­ проблеми,­приступ­здравственим­установама­и­сл.).­Такође,­у­нешто­мањем­проценту­за­ породице­ су­ значајна­ познанства­ и­ пријатељства­ због­ размене­ добара­и­услуга­(чување­деце,­помоћ­у­кући­сл.),­док­најмање­значаја­придају­за­дружење,­забаву­и­давање­савета.­

ЛИТЕРАТУРА

Bourdieu,­P.­(1993).­Sociologie­in­Question,­London:­Sage.Bourdieu,­P.­(1986).­The­forms­of­capital.­In­A.­H.­Halsey,­H.­Lauder­and­­ P.­ Brown­ (Eds.)­ Education:­ Culture,­ Economy,­ Society.­ (pp.­ 46−58).­

Oxford:­Oxford­University­Press.Кошарац,­Б.­(2013).­Породица­и­радне­стратегије­у­транзицији,­Источно­

Сарајево:­ Завод­ за­ издавање­ уџбеника­ и­ Социолошко­ друштво­Републике­Српске.

Кошарац,­Б.­и­Куљић,­Р.­(2013).­Социјални­капитал­породица­у­Источном­Сарајеву,­Теме,­XXXVII,­бр.­3,1417−1430.

Milić,­A.­ (2004).­ Transformacija­ porodice­ i­ domaćinstva­ –­ zastoj­ i­ strategija­preživljavanja.­ U­A.­Milić­ (Prir.),­Društvena­ transformacija­ i­ strategije­društvenih­ grupa:­ svakodnevnica­ Srbije­ na­ početku­ trećeg­ milenijuma,­(str.317−347).­ Beograd:­ Institut­ za­ sociološka­ istraživanja­ Filozofskog­fakulteta­u­Beogradu.

Putnam,­R.­ (1993).­Making­Democracy­Work,­Princeton:­Princeton­University­Press.

Stone,­ W.­ (2001).­ Measuring­ social­ capital.­ Towards­ theoretically­ informed­measurement­ framework­ for­ researching­ social­ capital­ in­ family­ and­community­life.­Working­paper­no.­24.­Melbourne:­Australian­Institute­of­Family­Studies.

50

Бисерка­Р.­Кошарац

Tomanović,­S.­(2006).­Primenljivost­Burdijeovog­koncepta­socijalnog­kapitala­na­proučavanje­porodica­u­Srbiji.­U­I.­Spasić­i­M.­Nemanjić­(Prir.),­Nasleđe­Pjera­Burdijea,­(str.111−122).­Beograd:­ Institut­za­filozofiju­u­društvenu­teoriju­i­Zavod­za­proučavanje­kulturnog­razvitka.

Tripković,­G.­(2009).­Odnosi­generacija­u­Srbiji:­porodični­i­društveni­nivo.­U­A.­Milić­i­S.­Tomanović­(Prir.),­Porodice­u­Srbiji­danas­u­komparativnoj­perspektivi,­ (str.­ 231−247).­ Beograd:­ Institut­ za­ sociološka­ istraživanja­Filozofskog­fakulteta­u­Beogradu.

Field,­J.­(2003).­Social­Capital.­London:­Routledge.Woolcock,­ M.­ (1998).­ Social­ Capital­ and­ Economic­ Development:­ Towards­

a­Theoretical­ Synthesis­ and­Policy­Framework,­Theory­ and­ Society,­27,­151−208.

51

Утицај­социјалног­капитала­на­функционисање­породица

Biserka­Košarac

THE­INFLUENCE­OF­SOCIAL­CAPITAL­ON­THE­FUNCTIONS­OF­THE­FAMILIES

Summary

This­ paper­ analyzes­ the­ impact­ of­ social­ capital­ on­ family­ function­ in­the­ Republic­ of­ Srpska.­ Social­ capital­ represents­ certain­ processes,­ values,­norms­and­networks­necessary­ for­social­ function,­where­single­ family­unit­ is­considered­ a­ key­ factor­ of­ it’s­ reproduction.­ Social­ capital­ is­ an­ essential­ for­single­ family­ functioning­ in­ the­ conditions­ of­ long­ post­ war­ socio-economic­crisis.­ This­ paper­ uses­ theoretical­ concept­ of­ Pierre­ Bourdieu­ considering­social­capital­as­a­property­of­individuals­and­their­social­relations­and­defines­it­ as­ resources­ (information,­ ideas,­ support)­ that­ are­ available­ to­ individuals­through­their­social­relations.­Each­family­plays­a­key­role­in­social­capital­and­it’s­ reproduction­ where­ being­ transferred­ over­ time­ to­ different­ generations.­The­ children­ inherit­ social­ space­ from­ their­ parents­ through­ which­ they­participate­ to­ different­ types­ of­ capital,­ social­ connections­ and­ resources.­Big­majority­of­families­in­the­Republic­of­Srpska­are­living­under­the­conditions­of­long­lasting­social­crisis,­and­necessary­social­capital­is­carefully­invested­for­normal­functioning.­The­survey­of­the­social­capital­was­conducted­on­samples­of­297­and­220­families­in­2010­and­2016.­The­capitals­that­families­have­presented­in­the­research­were­classified­into:­economic,­human­and­social­capital.­The­basis­of­family­economic­capital,­it’s­social­position­is­expressed­through­income,­wealth,­and­capital­consumption.­The­human­capital­of­a­single­family­was­researched­through­the­number­of­actively­working­members,­while­social­capital­importance­was­presented­through­family­social­connections.­Possession­of­economic­capital,­in­changing­social­circumstances,­is­not­necessarily­related­to­education,­social­status­or­reputation,­but­rather­to­ability­that­family­combining­different­strategies­and­capitals­in­order­to­maintain­or­improve­it’s­social­position.­Obtained­data­shows­that­families­are­aware­of­the­importance­of­social­capital­and­how­much­it­enables­it­to­solve­certain­problems­in­their­everyday­life.­Interviewed­families­are­ recognizing­ importance­ to­ certain­ social­ relations­ and­ at­ the­ same­ time­shows­us­how­much­they­ invest­ in­maintaining­and­making­such­connections.­Data­collected­show­that­social­capital­and­various­types­of­social­interconnections,­are­functional­taking­place­in­everyday­life­within­families­and­related­individuals.­During­ the­ times­of­social­disintegration­such­relations­help­ improving­family­activities­ instead­ of­ the­ insufficiently­ developed­ public­ sector­ or­ government­institutions.

52

Бисерка­Р.­Кошарац

Биљана­Милошевић­Шошо1­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­УДК­316.728:004Универзитет­у­Источном­Сарајеву­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­DOI­10.7251/FIZN1719055MФилозофски­факултет­Пале­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­Прегледни­научни­рад

СВАКОДНЕВНИ­ЖИВОТ­ПРЕД­ИЗАЗОВИМА­И­РИЗИЦИМА­ДИГИТАЛНОГ­ДОБА

Аутор­ овог­ рада­ има­ за­ циљ­ да­ укаже­ на­ једну­ значајну­ димензију­свакодневног­ живота­ савременог­ човјека,­ која­ се­ тиче­ све­ веће­ примјене­ и­кориштења­различитих­могућности­информационо–комуникационих­технологија­у­ животу.­ Свједоци­ смо­ дигиталне­ револуције,­ у­ којој­ учествујемо­ и­ креирамо­нашe­ животe,­ будућност.­ То,­ ­ свакако,­ поред­ низа­ предности­ и­ олакшица­ у­свакодневном­животу,­носи­и­одређене­ризике,­проблеме,­усљед­инкриминисаног­облика­понашања­у­дигиталном­простору­и­злоупотребе­технологија.­У­раду­ћемо­представити­ дио­ резултата­ истраживања­ у­ Републици­ Српској,­ који­ освјетљава­присуство­најзаступљенијих­облика­високотехнолошког­криминала­и­на­овдашњим­просторима.

Кључне­ријечи:­дигитално­доба,­свакодневни­живот,­модерне­технологије,­високотехнолошки­криминал,­РС

УВОД­­­­­­­­­­­Живот­савременог­човјека­незамислив­је­без­употребе­савремених­средстава­масовног­комуницирања,­примјене­модерних­технологија­и­ово­данас­ поприма,­ готово­ па­фразеолошки­ облик­ у­ свакодневном­ говору.­То­нас­само­упућује­на­чињеницу­колико­дубоко­смо­загазили­у­информатичко­доба,­ колико­ дуго­ смо­ свједоци­ дигиталне­ револуције­ и­ свега­ онога­што­она­носи­са­собом.­Јасно­је­да­се­на­темељу­овога­може­говорити­о­процесу­преобликовања­ културе,­ тежњи­ ка­ формирању­ општег­ или­ универзалног­културног­ обрасца2,­ типичног­ за­ глобално­ село3.­У­ свом­ тексту­Културни­обрасци­ Дивна­ Вуксановић­ истиче­ да­ је­ култура­ дијалектична,­ нужно­ у­спору­са­самом­собом,­да­је­теорија­о­културним­обрасцима­одличан­повод­да­се­о­култури­мисли­не­статично,­него­дијалектично,­не­догматски­него­

1 milosevic_biljana@yahoo.com2 Појам­културни­образац­међу­првима­је­оживо­ЕдвардСапир,­а­најисцрпнија­објашњења­истог­дата­су­од­стране­Рут­Бенедикт,­америчког­антрополога.­Она­у­свом­дјелу­Обрасци­културе­(1934)­тврди­да­је­свака­култура­јединствена­и­складна­цјелина,­несводива­на­друге­културе­и­на­основу­тога­се­правдају­евентуални­отпори­према­било­каквој­врсти­промјена.3 Маршал­ Маклаун­ је­ конструисао­ израз­ глобално­ село­ да­ би­ означио­ нове­ процесе­модернизације­ и­ глобализације­ уз­ помоћ­ информација,­ комуникација­ и­ информатичких­технологија.

­­­­­­­­­­­­­­­55

критички­и­да­су­културни­модели­или­обрасци,­прије­свега,­вриједносно­утврђене­парадигме,­посредством­којих­се­врши­друштвено­валоризовање­актуелног­ свијета­ културе,­ културног­ насљеђа,­ као­ и­ њихових­ деривата­(2014).­ Све­ претходно­ наведено,­ иде­ у­ прилог­ тези­ да­ је­ нагли­ уплив­савремених,­ дигиталних­ технологија,­ у­ свакодневни­ живот­ човјека­дихотомног­карактера,­тј.­колико­су­емаципацијски­и­од­велике­важности,­толико­су­и­забрињавајући.­­­­­­­­­­­­­­­­­У­остатку­рада,­позабавићемо­се,­управо­овим,­забрињавајућим­аспектом­ који­ носи­ дигитално­ доба,­ кроз­ свакодневну­ употребу­информационо-комуникационих­ технологија,­ у­ постојећем­ друштвеном­контексту.­ Сви­ постојећи­ ризици­ и­ проблеми­ (првенствено­ се­ мисли­ на­употребу­ интернета­ и­ активности­ у­ виртуелном­ свијету­ кроз­ друштвене­мреже)­конзумената­дигиталне­технологије,­упућују­на­то­да­се­може­олако­постати­и­жртва­исте/их,­а­што­је­примарно­проблемска­област­оних­који­се­баве­високотехнолошким­криминалом,­али­и­свих­осталих­који­се­интересују­за­различите­облике­инкриминисаних­радњи­у­друштвеним­заједницама,­те­посљедицама­истих.­

СОЦИОПАТОЛОШКА­ОБИЉЕЖЈА­АКТИВНОСТИ­У­ДИГИТАЛНОМ­ПРОСТОРУ

Уназад­двије­деценије­дигитална­технологија,­а­самим­тиме­и­савремена­информационо-комуникациона­ средства­ су­ постала­ саставни­ дио­ свакодневног­живота­модерног­човјека.­Број­ корисника­интернета­ је­ са­2%­ у­1997.­ години­порастао­ на­ приближно­ 40%­ у­2014.­ години.­ Према­ неким­ процјенама,­крајем­­2015.­ године­ скоро­ половина­ свјетске­ популације­ ј е ­ требало­је­д а ­ има ­ приступ­интернету­(Кузмановић,­Лајовић,­Грујић­и­Меденица,­2016,­ стр.­ 15).4­ Многи­ критичари­ савремене­ културе­ наслућују­„поводљивост“­ модерног­ човјека­ за­ новим­ технологијама­ и­ да­ нам­пријети­ опасност­ од­ технолошког­ детерминизма­ (Коковић,­ 2005).­Интернет­користимо­(скоро)­сви,­а­само­на­Балкану­од­скоро­20­милиона­људи­који­ ту­живе­–­интернет­користи­чак­18­милиона­нас,­ док­ више­од­15­ милиона­ људи­ са­ ових­ простора­ има­ Фејсбук­ профил.5­ Но,­ колико­год­да­се­настојала­скренути­пажња­на­ову­врсту­проблема,­не­може­се­ занемарити­ чињеница­ да­ имамо­ потпуно­ нове­ генерације­ које­ су­рођене­и­стасавају­у­дигиталој­ери.­За­њих­је­то­потпуно­прихватљив­

4 ­­Имена­ауторки­се­везују­за публикацију­Дигитално­насиље­–­превенција­и­реаговање­која­је­објављена­ у­оквиру­ програма­ Развој­капацитета­система­ за­ борбу­ против­ насиља,­злостављања­и­ злоупотребе­ деце­ путем­ интернета­ који­су,­ уз­ финансијску­подршку­Владе­ Велике­ Британије,­ реализовали­ Министарство­ просвете,­ науке­ и­ технолошког­развоја­Републике­Србије,­Педагошко­ друштво­Србије­ и­УНИЦЕФ.5 http://www.digitalcommunicationsinstitute.com/drustveni-mediji-i-njihov-uticaj-na-nas/

56

Биљана­Милошевић­Шошо

животни­концеп­и­немогуће­је,­а­донекле­и­штетно,­вршити­било­какав­покушај­„изопштавања“­из­такве,­свакодневне­„рутине“.­Оно­што­се­може­учинити­јесте­континуирано­скретање­пажње­на­„тамну­страну“­дигитализације­живота­и­заштити/их­се­од­епитета­„жртва­дигиталног­(сајбер)­насиља“.­ ­ ­ ­ ­ ­ ­ ­ ­ ­ ­ ­Компјутерски­или­сајбер­криминал­ је­врста­делинквенције­и­ типологија­ криминалних­ појава­ настала­ у­ вези­ са­ злоупотребом­компјутерске­ технике­ и­ технологије­ (Бошковић,­ 2006,­ стр.­ 425).­Утемељивач­ове­области­Огист­Бекваји­[August­Bequai],­компјутерски­криминал­ одређује­ као­ свако­ вршење­ кривичних­ дјела­ код­ којих­ се­рачунар­појављује­као­оруђе­или­објекат­заштите­ (Игњатовић,­2011,­стр.­113).­Радна­група­формирана­од­Комитета­за­политику,­информатику­и­комуникације­ОЕБС-а­описала­је­криминал­као:­

“Унос,­ измјену,­ брисање­ и/или­ прикривање­ података­ и/или­ програма­намјерно­предузиманих­да­ би­ се­извршио­илегални­трансфер­фондова­и­других­вриједних­ података;­ унос,­ измјену,­ брисање­ и/или­ прикривање­ података­ и/или­програма­намерно­предузиманих­ да­ би­ се­ извршила­превара;­ унос,­ измена,­брисање­ и/или­ прикривање­ података­ и/или­ програма­ или­ других­ сметњи,­намерно­ предузиманих­ да­ би­ се­ ометале­ функције­ рачунарских­ система­ и/или­ телекомуникација;­ нарушавање­ ексклузивних­ права­ власника­ заштићених­рачунарских­ програма,­ са­ намером­ њиховог­ комерцијалног­ коришћења­ или­препродаје;­неовлашћен­приступ­до­рачунарског­или­телекомуникационог­система­или­намерно­прислушкивање­таквих­система­и­нарушавање­мјера­њихове­заштите“­(Бошковић,­2006,­стр.­453).

Компјутерски­ криминал­ је­ глобалног­ карактера­ па­ тако­ Европска­конвенција­о­компјутерском­криминалу6­предвиђа­четири­групе­дјела:­дјела­против­повјерљивости,­интегритета­и­доступности­компјутерских­података­и­ система,­ дјела­ везана­ за­ компјутере,­ дјела­ везана­ за­ садржаје­ (дјечија­порнографија­ као­ најчешћи­ садржај),­ дјела­ везана­ за­ кршење­ ауторских­и­ сродних­ права­ (Бошковић,­ 2006,­ стр.­ 458).­ Криминолошка­ литература­препознаје­неколико­врста­компјутерског­криминала­и­то:­

„Политички­ (сајбер­ шпијунажа,­ сајбер­ хакинг,­ сајбер­ саботажа,­ сајбер­тероризам­и­сајбер­ратовање)­економски­(сајбер­преваре,­крађа­Интернет­услуга­и­времена,­пиратерија­софтвера­и­чипова,­сајбер­индустријска­саботажа),­производња­и­ дистрибуција­ недозвољених­ и­ штетних­ садржаја­ (дјечија­ порнографија,­педофилија­ вјерске­ секте,­ ширење­ расистичких,­ националистичких­ и­ сличних­ставова­и­идеја,­злоупотреба­жена­и­дјеце),­манипулација­забрањеним­производима,­супстанцама­ и­ робама­ (дрогама,­ људским­ органима,­ оружјем),­ повреде­ сајбер­приватности­ које­ се­ односе­ на­надгледање­ електронске­поште,­ разне­ рекламне­понуде,­крађа­налога­на­друштвеним­мрежама,­’качење’­и­анализа­’cookies’,­крађа­новца­преко­кредитних­картица­и­крађа­идентитета“­(McQuade,­2009,­p.­44).6 https://rm.coe.int/1680081561,­Budapest,­23.XI.2001.­Датум­приступа:­22.­9.­2017.

­­­­­­­­­­­­­­­57

Свакодневни­живот­пред­изазовима­и­ризицима­дигиталног­доба

У­ наставку­ рада­ приказан­ је­ дио­ резултата­ мањег­ истраживања­о­ друштвеним­ промјенама­ у­ Републици­ Српској­ у­ којем­ је­ анализирана­„посвећеност“­ испитаника­ друштвеним­ мрежама,­ заступљеност­ сајбер­насиља­и­његових­појавних­облика,­те­могући,­корелативни­односи­између­одређених­појава,­у­овом­случају,­налаза.­

МЕТОДОЛОШКИ­ОКВИР­ИСТРАЖИВАЊА

Претходно­ поменуто­ истраживање­ је­ обухватило­ узорак­ од­ 220­испитаника,­ од­ чега­ 113­ припадница­ женског­ пола­ и­ 102­ припадника­мушког­пола,­из­седам­општина­у­Републици­Српској,­старосне­доби­од­18­до­66­и­више­година,­у­периоду­од­октобра­2016.­године­до­фебруара­2017.­године.­Од­укупног­броја­испитаника­њих­59,1%­је­незапослено,­док­40%­има­неки­радни­статус.­Кориштена­је­дескриптивна­метода­и­статистички­је­мјерен­степен­повезаности­одређених­појава­помоћу­Пирсоновог­[Pearson]­коефицијента­ корелације.­ Статистичка­ обрада­ података­ извршена­ је­примјеном­софтверског­пакета­SPSS­(Statistical­Package­for­Social­Sciences).

РЕЗУЛТАТИ­ИСТРАЖИВАЊА

­ ­ ­ ­ ­ ­ ­ ­ ­ ­ ­ ­ ­У­Табели­1­приказани­ су­резултати­о­ учесталости­кориштења­друштвених­мрежа­у­свакодневном­животу­наших­испитаника­и­колико­је­то­њихова­интересна­сфера­на­основу­старосне­доби,­примјеном­метода­за­категоризацију­и­комбиновање­података­Crosstabulation,­у­циљу­откривања­њихове­просте­повезаности.­Како­је­то­већ­наведено­у­претходном­дијелу­рада,­ потпуно­ је­ за­ очекивати­ да­ су­ млади,­ старосне­ доби­ од­ 18­ до­ 24­године,­најчешћи­конзументи­и­корисници­друштвених­мрежа.­Њих­45-оро­свакодневно­посјећује­друштвене­мреже.­Нешто­мање­испитаника,­у­доби­од­25­до­31­године,­њих­24-оро­и,­у­доби­од­32­до­38­година,­њих­12-оро­свакодневно­посјећује­друштвене­мреже.­Оно­што­је­интересантно,­јесте­да­и­старијим­испитаницима­није­страна­посјета­друштвеним­мрежама.­Њих­5-оро­у­ доби­од­ 53­до­ 59­ година­и­њих­двоје­ у­ доби­од­ 60­до­ 66­ година­понекад­посјете­друштвене­мреже.

58

Биљана­Милошевић­Шошо

Табела­1.­Године­старости­*­Свакодневно­посјећујем­друштвене­мреже­CrosstabulationСвакодневно­посјећујем­друштвене­мреже

УкупноНикад Понекад Често

Недостаје­

одговорГодине­старости од­18­до­24 6 12 45 0 63

од­25­до­31 5 6 24 1 36од­32­до­38 14 13 12 2 41од­39­до­45 9 5 9 1 24од­46­до­52 12 9 5 0 26oд53­дo­59 9 5 1 0 15oд­60­до­66 2 2 0 0 4више­od­66 9 0 0 2 11Укупно 66 52 96 6 220

­­­­­­­­­Такође,­настојали­смо­спознати­да­ли­има­разлике­међу­испитаницима­при­ посјећивању­ друштвених­ мрежа,­ сходно­ њиховом­ радном­ статусу.­Резултати­приказани­у­Табели­2­ указују­на­ то­ да­ свакодневно­друштвене­мреже­најчешће­посјећују­незапослене­особе,­њих­57-оро,­повремено­њих­30-оро,­што­можемо­тумачити,­нажалост,­вишком­слободног­времена­и­да­је­то­једна­од­активности­у­оквиру­истог,­поред­општег­тренда,­својственог­за­дигиталну­еру.­Исто­тако,­није­занемарљив­податак­и­међу­запосленима,­јер­су­њих­38-оро­чести­посјетиоци­друштвених­мрежа,­21­повремено­прати­и­посјећује­друштвене­мреже.­

Табела­2.­Да­ли­сте­запослени­*­Свакодневно­посјећујем­друштвене­мреже­Crosstabula-tion

Свакодневно­посјећујем­друштвене­мрежеУкупно

Никад Понекад ЧестоНедостаје­

одговорДа­ли­сте­

запослени Да 29 21 38 0 88

Не 37 30 57 6 130

3 0 1 0 0 1

Недостаје­одговор 0 0 1 0 1

Укупно 66 52 96 6 220­­ Сагледавајући­ до­ сад­ добијене­ резултате,­ више­ је­ него­ очито­ да­се­ и­ на­ овим­ просторима­ не­ заостаје­ за­ глобалним­ трендовима­ у­ сфери­дигиталне­комуникације,­ те­да­ су­нове­ технологије­постале­неминовност­и­ да­ су­ се­ успјешно­ инфилтрирале­ у­ све­ сегменте­ свакодневног­ живота­(Мирковић,­2016).­Нешто­негативнија­статистика­овог­истраживања­односи­

­­­­­­­­­­­­­­­59

Свакодневни­живот­пред­изазовима­и­ризицима­дигиталног­доба

се­на­број­жртава­сајбер­насиља.­Увидом­у­резултате­(Табела­3)­видиљиво­је­да­је­1,8%­испитаника­често­било­жртва­сајбер­насиља,­врло­често,­05%,­а­понекад­4,5­%­или­10­испитаника.­На­први­поглед,­ови­резултати­можда­дјелују­безначајно,­али­кад­се­сагледа­обимност­узорка,­сматрамо­потпуно­супротно,­те­и­то­да­ако­се­и­једна­особа­нашла­у­улози­жртве­сајбер­насиља­јесте­упозоравајући­сигнал­о­присуству­девијантног­понашања­у­дигиталном­простору.­

­­­­­­­­­­­­­­­­­­Табела­3.­Број­жртава­сајбер­насиљаБрој %

Никад 202 91.8Понекад 10 4.5Често 4 1.8Врло­често 1 .5Недостаје­одговор 3 1.4Укупно 220 100.0

­ ­ ­ ­ ­ ­ ­ ­ ­У­Табели­4­представљени­ су­резултати­корелативног­односа­између­ испитаника­ који­ свакодневно­ посјећују­ друштвене­ мреже­ и­могућности­ да­ постану­ жртве­ сајбер­ насиља.­ Резултат­ нам­ указује­да­се­ради­о­позитивној­корелацији,­средњег­интервала­и­на­значајну­повезаност­ове­двије­појаве­ (r­=0,385).­Корелација­ је­значајна­на­нивоу­0,01,­двоструко.

Табела­4.­Свакодневно­посјећујем­друштвене­мреже­*­жртве­сајбер­насиља

Жртве­сајбер­насиља

Недостаје­одговор Укупно

Свакодневно­посјећујем­друштвене­мреже

Никад 0 66

Понекад 0 52

Често 1 96

Недостаје­одговор 2 6

Укупно 3 220

N­=­220;­r­=­0,385;­P­=­0.000

­ ­ ­ ­ ­Нешто­нижа,­позитивна­корелација­ (r­=­0,153)­постоји­и­између­појава­ свакодневног­ посјећивања­ друштвених­ мрежа­ и­шансе­ да­ се­буде­жртва­крађе­шифре,­односно­password-a,­што­спада­у­ред­сајбер­криминала­ и­ то­ у­ домену­ повреде­ сајбер­ приватности.­Корелација­ је­значајна­на­нивоу­0,05,­двоструко.­

60

Биљана­Милошевић­Шошо

Табела­5.­Свакодневно­посјећујем­друштвене­мреже *Крађа­passworda

Крађа­passworda

Да Не Недостаје­одговор УкупноСвакодневно­посјећујем­

друштвене­мрежеНикад 4 62 0 66

Понекад 5 47 0 52

Често 23 72 1 96

Недостаје­одговор 1 4 1 6

Укупно 33 185 2 220

­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­N­=­220;­r­=­0,153;­P­=­0,000

­­­­­У­Табели­6­и­Табели­7­приказали­смо­резултате­који­говоре­да­постоји­значајан­однос­између­нивоа­оних­који­ свакодневно­посјећују­друштвене­мреже­и­могућности­да­им­се­нуде­садржаји­за­проституцију­и­садржаји­за­дјечију­проституцију­у­форми­рекламног­облика.­У­првом­случају­ради­се­о­корелацији­средњег­интервала­(r­=­0,322),­а­у­другом,­такође,­о­корелацији­средњег­интервала­(r­=­0,329)­које­су­значајне­на­нивоу­0,01­и­то­двоструко.­У­ овом­ примјеру,­ имамо­ преклапање­ економског­ сајбер­ криминала­ и­повреде­сајбер­приватности­као­типова­инкриминисаног­понашања­у­сајбер­простору.­

Табела­6.­Свакодневно­посјећујете­друштвене­мреже*­Нуде­Вам­се­садржаји­понуда­за­проституцију

Нуде­Вам­се­садржаји­понуде­за­

проституцију­Да Не

Свакодневно­посјећујем­

друштвене­мрежеНиакд 3 63

Понекад 6 46

Често 8 85

Недостаје­одговор 0 4

Укупно 17 198

N­=­220;­r­=­0,322;­P­=­0,000

­­­­­­­­­­­­­­­61

Свакодневни­живот­пред­изазовима­и­ризицима­дигиталног­доба

Табела­7.­Свакодневно­посјећујем­друштвене­мреже­*­Нуде­Вам­се­садржаји­са­понудама­за­дјечију­проституцију

Нуде­Вам­се­садржаји­са­понудама­за­

дјечију­проституцијуДа Не

Свакодневно­посјећујем­

друштвене­мрежеНикад 2 64

Понекад 2 50

Често 4 89

Недостаје­одговор 0 4

Укупно 8 207

­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­N­=­220;­r­=­0,329;­P­=­0,000

­­­­­­­­­Слободу­коју­нуди­сајбер­простор­и­његове­апликације,­попут­друштвених­мрежа,­увелико­користе­и­неки­други­поборници­инкриминисаног­облика­понашања,­ те­ је­ врло­ извјесно­ да­ ће­ скоро­ сваки­ корисник­ друштвених­мрежа­бити­у­прилици­да­се­сусретне­са­понудом­чија­садржина­обилује­промоцијом­ расистичких­ или­ националистичких­ идеја­ и­ мотива.­ Такву­врсту­могућности­приказали­смо­кроз­резултате­у­Табели­8,­која­указује­на­позитиван­корелативни­однос,­нешто­нижег­интезитета­(r­=­0,288)­и­која­је­значајна­на­нивоу­0,01­двоструко.­

Табела­8.­Свакодневно­посјећујем­друштвене­мреже­*­Нуде­Вам­се­понуде­са­расистичким,­националистичким­садржајима

Нуде­Вам­се­понуде­са­расистичким,­

националистичким­садржајимаДа Не

Свакодневно­посјећујем­

друштвене­мрежеНикад 5 61

Понекад 8 44

Често 24 69

Недостаје­одговор 0 4

Укупно 37 178

­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­N­=­220;­r­=­0,288;­P­=­0,000

62

Биљана­Милошевић­Шошо

У­ наставку­ рада­ приказаћемо­ добијене­ резултате­ корелативног­ односа­између­нивоа­самих­жртава­сајбер­насиља­и­најучесталијих­облика­сајбер­криминала­ у­модерном­времену.­Резултати­приказани­у­Табелама­9,­ 10­и­11­ указују­на­постојање­изузетно­ високих­позитивних­ корелација­између­жртава­ сајбер­ насиља­ и­ злоупотребе­ рачунарске­ мреже­ у­ форми­ крађе­кредитних­ картица,­ с­ циљем­ нарушавања­ финансијских­ трансакција­ и­наношења­материјалне­штете,­ крађе­ интернет­ услуга­ и­ времена­ те­ крађе­идентитета­кроз­нарушавање­налога­на­друштвеним­мрежама.­

У­Табели­9­имамо­позитивну­корелацију­нивоа­жртава­сајбер­насиља­и­ крађе­ кредитних­ картица­ и­ средстава­ (r­ =0,722),­ изузетно­ високог­интезитета,­значајну­на­нивоу­0,01,­двоструко.­Иначе,­од­свих­облика­сајбер­криминалитета,­овај­облик­компјутерског­криминалитета­спада­у­ред­најраширенијих,­по­моделу­(modus­operandi)­и­врло­је­прилагођен­свим­ варијантама­ финансијских­ превара,­ са­ различитим­ начинима­дјеловања­(Бошковић,­2006,­стр.­461).

Табела­9.­Жртве­сајбер­насиља*­Крађа­кредитних­картица­и­средстава

Крађа­кредитних­картица­и­средставаУкупно

Да Не Недостаје­одговор

Жртве­сајбер­насиља Никад 7 194 1 202

Понекад 1 8 1 10

Често 0 4 0 4

Врло­често 0 1 0 1

Недостаје­одговор 0 0 3 3Укупно 8 207 5 220

­­­­­N­=­220;­r­=­0,722;­P­=­0,000

Табела­10­представља­приказ­резултата­корелативног­односа­између­нивоа­жртава­сајбер­насиља­и­нивоа­крађе­интернет­услуга­и­времена­као­једног­ од­ типова­ сајбер­ криминала­и­ то­ економског,­ који­ обухвата­ сајбер­преваре,­ хакинг,­ крађу­ интернет­ услуга­ и­ времена,­ пиратство­ софтвера,­микрочипова­ и­ база­ података,­ сајбер­ индустријску­ шпијунажа,­ лажне­интернет­аукције.­Добијени­Пирсонов­коефицијент­корелације­је­изузетно­висок­(r­=­0,698),­а­значајност­је­на­нивоу­од­0,01,­двоструко.­

­­­­­­­­­­­­­­­63

Свакодневни­живот­пред­изазовима­и­ризицима­дигиталног­доба

­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­Табела­10. Жртве­сајбер­насиља *­Крађа­интернет­услуга­и­времена

Крађа­интернет­услуга­и­временаУкупно

Да НеНедостаје­

одговорЖртве­сајбер­насиља Никад 16 185 1 202

Понекад 0 9 1 10

Често 1 3 0 4

Врло­често 1 0 0 1

Недостаје­одговор 0 0 3 3

Укупно 18 197 5 220

N­=­220;­r­=­0,698;­P­=­0,000

Проблеми­крађе­идентитета­све­су­чешћи­ јер­су­друштвене­мреже­постале­свеприсутне­у­савременом­друштву­те­је­једна­од­инкриминисаних­активности­ овог­ типа­ и­ крађа­ профила­ на­ друштвеним­ мрежама.­ То­ је­постало­ специфичан­ проблем­ дигиталног­ доба,­ при­ чему­ нису­ само­ на­удару­појединци,­већ­различите­институције,­које­имају­свој/е­профиле­на­друштвеним­мрежама.­Отклањање­овог­проблема­захтијева­дужи­временски­период,­ јер­ се­ докази­ у­ дигиталном­ свијету­ обрађују­ методом­ дигиталне­форензике,­попут­реконструкције­рачунарских­података­које­је­починилац­кривичног­ дијела­ претходно­ избрисао,­ што­ додатно­ указује­ на­ тежину­оваквог­проблема.­Ово­је­такође­једна­од­техника­којом­се­служе­у­сфери­социјалног­ инжењеринга7­ као­методе­манипулације­ савременим­човјеком­у­ дигиталном­ простору.­ Управо­ у­ Табели­ 11­ имамо­ приказане­ резултате­корелативног­ односа­ између­ нивоа­ жртве­ сајбер­ насиља­ и­ нивоа­ крађе­профила­на­друштвеним­мрежама­и­ради­се­о­ниској,­позитивној­корелацији­(r­=­0,203)­на­нивоу­значајности­од­0,01,­двоструко.­

7 Социјални­инжењеринг­је­метода­наговарања­људи­да­испуне­захтјеве­нападача.­Ради­се­о­начину­стицања­информација­и­података­до­којих­нападач­легитимним­путем­не­би­могао­доћи.­ При­ томе­ се­ не­ искориштавају­ пропусти­ имплементација­ операцијских­ система,­протокола­и­апликација,­него­се­напад­усмјерава­на­најслабију­карику­цјелокупног­ланца­–­људски­фактор.­Преузето­са:http://www.cis.hr/www.edicija/LinkedDocuments/CCERT-PUBDOC-2006-11-172.pdf. ­

64

Биљана­Милошевић­Шошо

Табела­11. Жртве­сајбер­насиља *­Крађа­профила­на­друштвеним­мрежама

Крађа­профила­на­друштвеним­мрежамаУкупно

Да Не Недостаје­одговор

Жртве­сајбер­насиља Никад 21 181 0 202

Понекад 8 2 0 10

Често 4 0 0 4

Врло­често 1 0 0 1

Недостаје­одговор 2 0 1 3

Укупно 36 183 1 220

N­=­220;­r­=­0,203;­P­=­0,000

ДИСКУСИЈА

Савремено­ доба­ донијело­ је­ нека­ нова­ обиљежја­ комуникације­ и­обављања­ свакодневних­ активности­ захваљујући­ новим­ технологијама­и­ достигнућима­ информатичке­ или­ дигиталне­ револуције.­ Дјеловање­ у­виртуелном­ простору,­ захваљујући­ интернету,­ полако­ мијења­ досадашње­навике­ и­ стил­ живљења,­ код­ већине­ нас,­ утичући­ на­ тај­ начин­ и­ на­преобликовање­некадашње­културе­живљења.­Поред­низа­предности­које­са­собом­носи­дигитална­ера,­попут­брзине­и­лакоће­обављања­различитик­активности,­доступности­информација,­она­са­собом­носи­и­неке­негативне­конотације,­на­што­су­указали­резултати­наше­анализе­о­присуству­сајбер­криминала­у­различитим­појавним­облицима­на­простору­Републике­Српске.­Током­ самог­ истраживања,­ нашу­ пажњу­ смо­ усмјерили­ на­ кориштење­друштвених­мрежа­у­свакодневници,­те­евентуалним­посљедицама­од­тога,­као­и­на­дио­најзаступљенијих­инкриминисаних­радњи­у­виртуелном­свијету.­Резултати­нас­упућују­на­то­да­више­од­половине­испитаника­свакодневно­посјећује­ пажњу­ друштвеним­мрежама,­ без­ претјеране­ разлике­ у­ смислу­њиховог­радног­ангажмана,­а­донекле­и­старосне­доби.­Надаље,­резултати­анализе­ указују­на­ то­ да­ свакодневна­посјета­ друштвеним­мрежама­ јесте­потенцијално­ пријетећа­ опасност­ за­ постајање­жртвом­ сајбер­ насиља,­ те­изложености­економском,­политичком­сајбер­криминалу­као­и­изложености­повредама­сајбер­приватности.­Они­испитаници,­који­су­имали­несрећу­да­постану­жртве­сајбер­насиља,­у­значајном­мјери­су­то­постали­на­основу­крађе­ кредитних­ картица­ и­ финансијских­ средстава­ или­ крађе­ интернет­услуга­ и­ времена,­ односно­ крађе­ профила­ на­ друштвеним­ мрежама.­­С­обзиром­да­се­ради­о­инкриминисамим,­девијантним­облицима­понашања­у­ виртуелном­ свијету,­ сасвим­ је­ очекивано­ да­ су­ за­ њих­ предвиђени­ и­правни­акти­који­регулишу­такву­врсту­дјеловања,­конкретно­се­мисли­на­

­­­­­­­­­­­­­­­65

Свакодневни­живот­пред­изазовима­и­ризицима­дигиталног­доба

Кривични­ закон­ Републике­ Српске8,­ од­ члана­ 292а­ до­ члана­ 292е.­ Но,­ и­поред­предвиђених­санкција­ за­оваке­ активности,­ у­ сваком­случају­би­ се­требало­превентивно­дјеловати,­посебно­код­млађег­узраста,­јер­постоје­још­велике­могућности­различитих­облика­дјеловања­у­виртуелном­простору,­поред­осталих­латентних­социопатских­одредница­живота­у­дигиталној­ери.

ЛИТЕРАТУРА

Бенедикт,­Р.­(1976).­Обрасци­културе.­Београд:­Просвета.

Бошковић,­М.­(2006).­Криминологија.­Нови­Сад:­Правни­факултет.Бошковић,­М.­ (1998).­Организовани­ криминалитет.­ Београд:­Полицијска­академија.Бранковић,­С.­(2014).­Методологија­друштвених­истраживања.­Београд:­Завод­за­уџбенике.Вуксановић,­ Д.­ (2014).­ Културни­ обрасци.­ P.U.L.S.E.­ Преузето­ са:­­­http://pulse.rs/kulturni-obrasci-divna-vuksanovic/­Датум­приступа:­10.­9.­2017.Европска­ Конвенција­ о­ комјутерском­ криминалу,­ Будимпешта,­ (2001).­Видјети:­https://rm.coe.int/1680081561­Игњатовић,Ђ.­(2011).­Криминологија.­Београд:­Досије­студио.Кривични­закон­Републике­Српске,­Службени­гласник­РС.­Бр.73­(2010)Коковић,­Д.­(2005).­Пукотине­културе.­Нови­Сад:­Прометеј.Кузмановић,­ Д.,­ Лајовић,­ Б.,­ Грујић,­ С.,­Меденица,­ Г.­ (2016).­ Дигитално­насиље-превенција­и­реаговање.­Београд:­Министарство­просвјете,­науке­и­технолошког­развоја­републике­Србије­и­Педагошко­друштво­Србије.Lorimer,­R.­(1998).­Masovne­komunikacije.­Beograd:­CLIO.McQuade­III,­C.­S.­(2009).­Cubercrime­Attacks.­In­Encyclopedia­of­Cubercrime.­London:­Greenwood­Press.McLuhan,­M.­(2008).­Razumijevanje­medija.­Zagreb:­Tehnička­knjiga.Мирковић,­ А.­ (2016).­ Друштвени­ медији­ и­ њихов­ утицај­ на­ нас.­ Digital­Communcations­Institute.­

8 http://mup.vladars.net/vtk/regulativa/docs/ZAKON%20O%20IZMJENAMA%20I%20DO-PUNAMA%20KZ%20RS%20(Sluzbeni%20glasnik%20RS%2c%20broj-%2073.10)%20lat.pdf

66

Биљана­Милошевић­Шошо

Преузето­са:­http://www.digitalcommunicationsinstitute.com/drustveni-mediji-i-njihov-uticaj-na-nas/­Датум­приступа:­15.­9.­2017.CARNet­CERT­I­LS&S.­Socijalni­inzenjering,­Br.­172­(2006).

Biljana­Milosevic­SosoFaculty­of­Philosophy­University­of­East­Sarajevo

DIGITAL­AGE­-­CHALLENGES­AND­RISKS­IN­EVERYDAY­LIFE

Summary

­ ­ ­ ­ ­ ­ ­ ­ ­ ­The­ author­of­ this­ paper­ aims­ to­point­ to­ an­ important­ dimension­of­the­everyday­life­of­a­modern­day­man,­ increasing­use­of­various­possibilities­of­information­and­communication­technologies.­We­witness­digital­revolution,­in­which­we­participate­and­it­somehow­create­our­ lives­and­future.­Certainly,­in­addition­to­a­number­of­advantages­and­benefits,­it­also­carries­certain­risks,­problems,­due­to­the­incriminated­behavior­in­the­digital­(virtual)­space­and­the­abuse­of­technology.­The­paper­will­also­present­research­results­which­shows­presence­of­the­most­common­forms­of­high-tech­crime­in­the­Republic­of­Srpska.­­­­­­Research­focused­on­use­of­social­media­in­everyday­life,­possible­consequences,­as­well­as­the­part­of­the­most­commonly­incriminated­actions­online.­The­results­show­that­more­than­half­of­the­respondents­were­using­various­social­media­on­a­daily­basis,­without­excessive­differences­in­terms­of­their­employment­­or­age.­Furthermore,­ the­ results­of­ the­analysis­ indicate­ that­ the­daily­social­networks­interaction­is­threatening­danger­of­becoming­a­victim­of­cyber­crimes­as­well­as­economic,­political­crimes­and­cyber­privacy­violations.­­­­­­All­legal­activities­should­be­preventive,­especially­protecting­young­online­users.­The­survey­ included­a­sample­of­220­respondents,­113­women­and­102­men,­in­seven­municipalities­in­the­Republic­of­Srpska,­aged­18­to­66­and­over,­from­October­2016­to­February­2017.­Out­of­ the­total­number­of­respondents,­59.1%­ were­ unemployed,­ while­ 40%­ have­ some­ form­ of­ employment.­ A­descriptive­method,­statistically­measured,­was­Pearson’s­correlation­coefficient­showing­degree­of­connection­between­certain­phenomena.­The­results­suggest­that­more­than­half­of­the­respondents­were­using­social­media­on­a­daily­basis,­regardless­of­employment­status,­gender,­or­their­age.­Furthermore,­the­results­of­the­analysis­indicate­that­the­daily­visit­to­social­media­is­in­a­potential­danger­

­­­­­­­­­­­­­­­67

Свакодневни­живот­пред­изазовима­и­ризицима­дигиталног­доба

of­becoming­a­victim­of­various­cyber­crimes,­such­as­exposure­to­economic­or­political­cyber­crime,­and­exposure­to­cyber­privacy­violations.­Those­unlucky­respondents­to­become­victims­of­cyber­crimes­usually­have­become­due­to­credit­card­ fraud,­ theft­of­ Internet­ services­ time,­ theft­of­profiles­on­ social­media­or­online­harassment.­ In­order­ to­ protect­ digital­ space,­ it­ is­ necessary­ to­ act­ and­educate­young­people,­because­there­is­still­a­large­number­of­different­forms­of­action­preventing­sociopathic­determinants­of­life­in­the­digital­era.

68

Биљана­Милошевић­Шошо

Šuajb­Solaković1­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­UDK­159.923:331.101Univerzitet­u­Istočnom­Sarajevu­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­DOI­10.7251/FIZN1719069SFilozofski­fakultet­Pale­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­Originalni­naučni­radKatedra­za­psihologiju­­­­­­

­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­

PSIHOLOŠKE­KARAKTERISTIKE­MENADŽERA­I­ULOGA­PSIHOLOGA­U­ORGANIZACIJI

U­radu­se­istražuje­problem­stavova­prema­ulozi­psihologa­u­organizaciji.­Kako­ovaj­problem­nije­u­fokusu­istraživača­kod­nas,­možemo­reći­da­se­radi­o­eksplorativnom­pristupu­ proučavanja­ relacija­ ličnih­ karakteristika­ menadžera­ i­ uloge­ psihologa­ u­organizaciji.­U­ ovom­ istraživanju­ kao­ lične­ karakteristike­menadžera­ obuhvatili­ smo­motiv­ postignuća,­ mocionalnu­ kompetentnost,­ samopouzdanje,­ otvorenost­ prema­promjenama­ te­ zadovoljstvo­ pojavama­ u­ firmi.­ Uzorak­ istraživanja­ sačinjavali­ su­zaposleni­menadžeri­u­javnom­i­privatnom­sektoru­(N­=­339).­ Rezultati­ su­ pokazali­ postojanje­ statistički­ značajnih­ razlika­ u­ opštem­ stavu­prema­ ulozi­ psihologa­ u­ organizaciji­ s­ obzirom­ na­ stepen­ prisutnosti­ posmatranih­psiholoških­karakteristika­menadžera,­motiva­postignuća,­(χ2­=­17,836;­df­=­4;­p­=­.001),­emocionalne­kompetentnosti­(χ2­=­14,759;­df­=­4;­p­=­.005)­te­stava­prema­promjenama­­(χ2­ =­ 13,943;­ df­ =­ 4;­ p­ =­ .007)­ i­ to­ tako­ što­ je­ veći­ stepen­ prisustva­ posmatranih­varijabli­ ukazivao­ na­ pozitivniji­ stav­ prema­ ulozi­ psihologa­ u­ organizaciji.­ Pored­toga,­ ustanovljena­ je­ statistički­ značajna­ razlika­ u­ spremnosti­ menadžera­ za­ aktivno­zalaganje­ za­ angažovanje­ psihologa­ u­ organizaciji­ s­ obzirom­ na­ stepen­ izraženosti­motiva­ postignuća­ (χ2­ =­ 29,224;­ df­ =­ 4;­ p­ =­ .000),­ emocionalne­ kompetentnosti­­(χ2­=­12,833;­df­=­4;­p­=­.011),­samopouzdanja­(χ2­=­17,023;­df­=­4;­p­=­.001)­te­stava­prema­promjenama­(χ2­=­18,954;­df­=­4;­p­=­.001)­i­to­tako­što­bi­veći­nivo­prisustva­posmatranih­varijabli­ukazivao­na­veću­spremnost­za­angažovanje­psihologa

Ključne­riječi:­psiholog­u­organizaciji,­ličnost­menadžera,­stavovi

1 shooayb@yahoo.com

­­­­­­­­­­­­­­­69

UVOD

Kraj­ dvadesetog­ i­ početak­ dvadeset­ prvog­ vijeka­ krakterišu­ dinamične­promjene,­ koje­ su­ posljedica­ uvođenja­ novih­ tehologija,­ ekonomska­ recesija,­globalzacija­ i,­ na­ našim­ prostorima­ posebno,­ proces­ tranzicije.­ Sve­ to­ dovelo­je­ do­ uvođenja­ novih­ oblika­ i­ načina­ rada,­ promjene­ u­ strukturi­ zaposlenih,­prekvalifikacije,­stresa­i­sagorijevanja­na­poslu.

Ako­imamo­u­vidu­da­primjena­znanja­iz­oblasti­psihologije,­posebno­iz­poslovne­psihologije,­može­potencijalno­da­doprinese­povećanju­efikasnosti­na­radu­na­više­načina:­kroz­povećano­zadovoljstvo­poslom,­zadovoljstvo­životom,­efikasnošću.­ Tako­ se­ nameće­ pretpostavka­ da­ je­ značaj­ praktične­ primjene­psiholoških­spoznaja­na­svijet­rada­nezamjenljiv.­U­bilo­kojoj­oblasti­psihologije­teorijski,­istraživački­i­praktični­rad­su­neodvojivi.

Uloga­ i­ doprinos­ psihologa­ kao­ stručnjaka­ u­ organizaciji­ dijeli­ sudbinu­društva­ koje­ se­ transformiše.­ Od­ samoupravnog­ socijalizma,­ preko­ društva­ u­tranziciji­ do­ današnjeg­ stanja­ stvari­ u­ današnjim­firmama,­ koje­ bi­ se­ najbolje­moglo­okarakterisati­kao­„kolumbijski­kapitalizam“­gdje­poslodavci­smatraju­da­imaju­ne­samo­vlast­nad­sredstvima­za­rad,­već­i­nad­ljudima­koji­rade,­potrebno­je­sagledati­psihološke­aspekte­ovakvog­radnog­okruženja.­I­u­ovakvim­uslovima­psiholozi,­ koji­ imaju­ priliku­ da­ rade­ u­ organizacijama­ na­ mjestu­ psihologa,­nastoje­da­ponašanje­čovjeka­na­radu­razumiju­i­unaprijede.­

Istraživanje­ uloge­ psihologa­ u­ organizaciji­ potrebno­ je­ provesti­sagledavanjem­niza­psiholoških­i­socijalnih­faktora­koji­su­u­vezi­sa­stavom­prema­psiholozima­u­našim­organizacijama.­U­tekstu­koji­slijedi­elaborisaćemo­koji­su­to­psihološki­ faktori,­ prije­ svega­ iz­domena­ ličnosti­menadžera,­koji­ određuju­stav­prema­ulozi­psihologa­u­organizaciji­ i­na­koji­način.­Prije­ svega­mislimo­na­ opšti­ stav.­Zatim,­ pokazaćemo­na­ kojim­vrstama­ poslova­ u­ organizaciji­ se­psiholog­smatra­nezaobilaznim­stručnjakom­te­u­kojoj­mjeri­su­pojedinci­spremni­aktivno­se­zalagati­za­angažovanje­psihologa­u­svojoj­firmi.

Budući­ da­ se­ u­ psihologiji­ puno­ koriste­ i­ često­ su­ predmet­ istraživanja,­stavovi­nemaju­jednoznačno­određenje.­U­literaturi­postoji­veliki­broj­određenja­pa­tako­su­stavovi­nekad­trajno­stečena­dispozcija­dosljednog­reagovanja­prema­objektima­stava­(English­&­English,­1958,­prema­Rot­1989)­ili­je­stav­psihološka­tendencija­odobravanja­ili­neodobravanja­prema­objektu­stava­(Eagly­i­Chaiken,­1998).­ Ipak,­ za­ potrebe­ našeg­ istraživanja,­ kao­ najprihvatljivije­ određenje­stava­uzećemo­definiciju­prema­kojoj­je­stav­stečena,­relativno­trajna­i­stabilna­organizacija­pozitivnih­ili­negativnih­emocija,­vrednovanja­i­reagovanja­prema­nekom­objektu­stava.

70

Šuajb­Solaković

Zašto­da­ispitujemo­stavove­manadžera?

Preko­stavova­menadžera­možemo­prilično­jednostavno­ustanoviti­kakav­odnos­pojedinac­ima­prema­raznim­pojavama.­Nama­je­naročito­važno,­uzimajući­u­ obzir­ praktični­ aspekt­ istraživanja,­ kakve­ stavove­ prema­ ulozi­ psihologa­ u­ogranizaciji­imaju­menadžeri­u­našim­organizacijama.­Na­kraju,­odluke­da­li­će­psiholog­u­ogranizaciji­dobiti­priliku­da­pokaže­šta­i­koliko­može­da­doprinese­razvoju­ organizacije­ u­ različitim­ aspektima,­ zavise­ od­ nekog­ menadžera.­ Ni­jedna­ druga­ psihološka­ karateristika­ nema­ toliki­ uticaj­ na­ zbivanja­ na­ poslu­kao­ stavovi.­ Složenost­ je­ drugi­ razlog­ ispitivanja­ stavova­menadžera­ i­ za­ nas­najvažniji­je­taj­da­se­stavovi­znatno­lakše­nego­motivi­mogu­objektivno­„mjeriti“­­(Dunđerović,­2005,­str.­137).

Ličnost­menadžera­u­organizaciji

Istraživači­ u­ oblasti­ poslovne­ psihologije­ slažu­ se­ da­ neke­ psihološke­karateristike­ imaju­ izrazit­ uticaj­ na­ uspješnost­menadžera.­To­ su,­ prije­ svega:­emocionalna­stabilnost,­ekstravertiranost,­snaga­mentalne­elaboracije­i­orijentacija­na­postignuće­(Dunđerović,­Mašnić,­2013).

Emocionalno­stabilan­menadžer­ realno­sagledava­sebe,­druge­ i­ situacije,­kontroliše­ svoje­ postupke,­ nije­ uplašen­ i­ vjeruje­ u­ uspjeh,­ u­ saglasnosti­ je­ sa­onim­šta­hoće­i­može.­Ovakve­karakteristike­dobar­su­preduslov­za­postizanje­maksimalnog­ učinka­ na­ poslu.­ Sa­ druge­ strane,­ menadžeri­ koje­ karakteriše­emocionalna­nestabilnost­često­su­anksiozni­i­agresivni,­što­su­i­praksa­i­rezultati­istraživanja­ pokazali­ kao­ značajne­ negativne­ odrednice­ uspješnosti­ na­ poslu­(Vardo,­2017).­Kada­je­riječ­o­emocionalnoj­zrelosti­pojedinca­istovremeno­se­radi­o­razlikama­između­različitih­vrsta­poslova­u­pogledu­odnosa­emocionalne­stabilnosti­i­radne­uspješnosti.­U­takvoj­konstelaciji­odnosa­to­pred­menadžera­stavlja­zadatak­da­polazi­i­od­zrelosti­konkretnog­pojedinca­i­od­zahtjeva­konkretnog­posla­ako­želi­da­pomogne­saradnicima­da­pod­svjesnom­samokontrolom­drže­stepen­svog­emocionalnog­ispoljavanja.

Poželjne­osobine­menadžera

Grinberg­i­Baron­[Greenberg­i­Baron]­(1998)­daju­„pet­velikih“­dimenzija­ličnosti­ koje­ su­ važne­ za­ uspješno­ organizaciono­ ponašanje:­ ekstravertnost/introvertnost­ –­ dimenzija­ koja­ obuhvata­ društvenost,­ pričljivost,­ aktivizam­nasuprot­ povučenosti,­ trezvenosti,­ obazrivosti;­ prijatnost­ –­ dobrodušnost,­nježnost,­ kooperativnost­ te­ sklonost­ praštanju,­ nasuprot­ razdražljivosti,­nemilosrdnosti,­ sumnjičavosti,­ nekooperativnosti­ i­ nefleksibilnosti;­ savjesnost­–­pažljivost,­temeljnost,­odgovornost,­organizovanost,­nasuprot­neodgovornosti,­neorganizovanosti,­ nedisciplinovanosti;­ emocionalna­ stabilnost­ –­ dimenzija­

­­­­­­­­­­­­­­­71

Psihološke­karakteristike­menadžera­i­uloga­psihologa­u­organizaciji

koja­ obuhvata­ asertivnost,­ entuzijazam,­ smirenost,­ sigurnost,­ s­ jedne­ strane,­ i­nespokojstvo,­depresivnost,­emotivnost­i­razdražljivost,­s­druge­strane;­otvorenost­za­iskustvo­–­imaginativnost,­senzitivnost,­intelektualnost­i­uglađenost,­s­jedne­strane,­i­uskogrudost,­grubost,­i­prostakluk,­s­druge­strane.­

Imamo­ li­ u­ vidu­ liste­ poželjnih­ osobina­ menadžera­ nameće­ se­ da­ sve­osobine­koje­su­pojedincu­potrebne­da­bi­bio­uspješan­menadžer­možemo­svrstati­u­ tri­ osnovne­grupe:­ osobine­kompetentnosti,­ osobine­ ličnosti­ u­ užem­ smislu,­osobine­motivacije­(Dunđerović,­2005,­str.103).

Zadovoljstvo­poslom

Kada­ imamo­ u­ vidu­ da­ ljudi­ na­ poslu­ provode­ oko­ jedne­ trećine­ svog­života­i­da­ono­što­radimo­da­bismo­zaradili­za­život­predstavlja­centralni­aspekt­onoga­što­mislimo­o­sebi­kao­pojedincima,­onda­je­jasno­zašto­ovom­problemu­treba­ posvetiti­ malo­ pažnje­ kada­ želimo­ rasvijetliti­ problem­ stavova­ prema­ulozi­ psihologa­ u­ organizaciji.­ Različiti­ stavovi­ koje­ ljudi­ imaju­ prema­ svom­poslu­nazivaju­se­zadovoljstvo­poslom­i­ono­se­može­definisati­kao­kognitivne,­afektivne­ i­ evaluativne­ reakcije­ pojedinca­ na­ svoj­ posao­ (Greenberg­ i­ Baron,­1998).­Kao­što­se­može­pretpostaviti,­nisu­svi­ ljudi­koji­ rade­različite­poslove­jednako­zadovoljni­poslom.­Ljudi­na­rukovodećim­pozicijama­i­stručnjaci­obično­su­zadovoljniji­poslom­nego­obični­radnici.­

Motiv­postignuća

Motiv­ postignuća­ spada­ u­ grupu­ stečenih­motiva­ i­ nama­ je­ interesantan­jer­se­često­empirijski­istraživao.­Istraživači­koji­su­se­njime­bavili­našli­su­da­je­njegovo­ispoljavanje­važna­karakteristika­ljudi.­U­literaturi­se­navodi­da­je­motiv­postignuća­ tendencija­da­se­ulaže­napor­ i­da­se­postigne­ i­ostvari­nešto­što­se­smatra­vrijednim­(McClelland,­1953,­prema­Rot­1989).­Motiv­za­postignućem­dolazi­do­izražaja­u­velikom­broju­aktivnosti­pojedinca.­Mnogi­oblici­ponašanja,­bilo­ manifestnog­ ili­ latentnog,­ mogu­ biti­ povezani­ sa­ razvijenim­ motivom­postignuća­ i­ postoji­ korelacija­ između­ razvijenosti­ motiva­ za­ postignućem­ i­određenih­ oblika­ ponašanja.­ Pojedinci­ kod­ kojih­ je­ razvijen­motiv­ postignuća­brže­i­lakše­zapažaju­objekte­i­situacije­koji­stoje­u­nekoj­relaciji­sa­postizanjem­određenog­ cilja.­ Kod­ pojedinaca­ sa­ razvijenim­ motivom­ postignuća­ bolje­ je­sjećanje­nedovršenih­ zadataka,­ a­ takođe­ ih­više­privlače­ teži­ zadaci,­ nego­oni­prosječne­težine.­Osobe­sa­visokim­motivom­postignuća­u­većoj­su­mjeri­nezavisni­i­manje­skloni­konformističkom­ponašanju.­Postoji­povezanost­sa­koeficijentom­inteligencije.­ U­ istraživanjima­ rađenim­ u­ SAD-u­ došlo­ se­ do­ rezultata­ da­ je­izrazito­razvijen­motiv­postignuća­kod­određenih­profesija,­kao­na­primjer­kod­pojedinaca­ na­ pozicijama­menadžera­ u­ privrednim­ preduzećima.­ Pojedinci­ sa­

72

Šuajb­Solaković

razvijenim­motivom­postignuća­više­vole­tamnije­i­mirnije­boje­i­više­crtaju­prave­i­linije­koje­se­ne­dotiču.­Važna­karakteristika­osoba­sa­postignućem­je­da­imaju­naviku­da­planiraju­na­duži­rok­pri­čemu­postižu­bolje­uspjehe­na­dugoročnim­ciljevima­i­u­aktivnostima­koje­upražnjavaju­duži­vremenski­period.­Osobe­sa­visokim­motivom­za­postignućem­jasno­formulišu­zadatke­i­ciljeve,­preciznije­i­određenije­označavaju­šta­predstavlja­uspjeh­u­nekom­poslu.­Pored­povezanosti­motiva­ postignuća­ sa­ različitim­ gore­ navedenim­ oblicima­ ponašanja­ uspjeh­ u­aktivnosti­još­je­pod­uticajem­očekivanja­da­će­aktivnost­dovesti­do­određenog­cilja,­da­će­se­aktivnošću­postiću­uspjeh,­ te­da­je­važno­da­cilj­bude­privlačan­(Etkinson,­1957,­prema­Rot,­1989).­

Samopouzdanje

Samopouzdan­ pojedinac­ vjeruje­ da­ može­ izvesti­ određena­ ponašanja­koja­će­mu­obezbijediti­ono­što­želi.­Za­pojedince­koji­mogu­ imati­osjećaj­da­uopšte­ upravljaju­ svojim­ životom,­ moramo­ ispitati­ kakav­ je­ nivo­ njihovog­samopouzdanja­za­neka­specifična­ponašanja­koja­nas­zanimaju.­Pokazalo­se­da­se­na­osnovu­nivoa­samopouzdanja­mogu­predvidjeti­razna­ponašanja­važna­za­osobu,­ kao­ što­ su­ vjerovatnost­ prestanka­ pušenja,­ redovno­ vježbanje­ i­ slično.­Samopouzdanje­na­dva­načina­povećava­vjerovatnost­da­će­pojedinci­pokazivati­određena­željena­ponašanja.­Prvi­način­je­da­povećava­istrajnost­i­trud­pojedinca­pri­ obavljanju­ zadataka.­ Ljudi­ sa­ visokim­ samopouzdanjem­ sebi­ postavljaju­visoke­ciljeve,­više­se­trude­i­ustraju­kada­se­suoče­sa­neugodom­i­neuspjehom­te­na­taj­način­povećavaju­vjerovatnost­uspjeha­(npr.­Cervone­i­Peake,­1986,­prema­Aronson,­2005).­

Kao­što­smo­vidjeli­iz­ovog­kratkog­pregleda,­o­samopouzdanju­i­uticaju­nivoa­samopouzdanja­na­promjenu­raznih­ponašanja,­nas­će­ovdje­zanimati­da­li­se­nivo­samopouzdanja­može­dovesti­u­vezu­sa­stavovima­prema­određenim­objektima.­Posebno­se­ovdje­misli­na­stavove­prema­ulozi­psihologa­u­organizaciji,­specifično­na­konativnu­komponentu.­Znači,­pojedinci­sa­višim­samopouzdanjem­biće­spremniji­da­angažuju­psihologa­u­organizaciji.

Otvorenost­prema­promjenama

Otvorenost­prema­promjenama­moguće­je­sagledavati­iz­više­uglova,­kao­dispoziciju­ličnosti­ili­kao­opšti­stav­prema­promjenama­(Dunđerović,­Mašnić,­2013).­Ona­je­određena­ličnim­faktorima­u­smislu­pokretanja­i­uvođenja­promjena,­koji­zavisi­od­toga­šta­ljudi­misle­i­kakvu­svijest­imaju­o­stanju­stvari­koje­treba­mijenjati.­Prilagođenost­stanju­stvari­u­socijalnoj­sredini­pojedincu­daje­osjećaj­sigurnosti­te­se­iz­tog­razloga­mogu­relativno­opravdano­javiti­otpori­svemu­što­odudara­od­standarda.­Grupe,­pa­i­čitavi­narodi,­imaju­ustaljene­norme­ponašanja­

­­­­­­­­­­­­­­­73

Psihološke­karakteristike­menadžera­i­uloga­psihologa­u­organizaciji

i­pružaju­snažne­pritiske­na­sve­pripadnike­koji­na­bilo­koji­način­pokušaju­da­se­ponašaju­drugačije­(Dunđerović,­I.­2005).­

Otpor­prema­promjenama­ima­i­svoju­psihološku­osnovu­jer­se­odupiremo­promjenama­koje­mislimo­da­će­biti­štetne­po­nas­i­po­naše­interese,­a­može­se­pojačati­ukoliko­smo­imali­neka­negativna­iskustva­sa­nekim­promjenama­koje­smo­podržali­u­prošlosti,­gdje­je­naša­podrška­dovela­do­smanjene­mogućnosti­stvaranja­dobrobiti­što­dovodi­do­formiranja­negativnog­stava­prema­promjenama,­posebno­ ako­ se­ to­ više­ puta­ ponovilo.­ U­ osnovi­ negativnog­ stava­ prema­promjenama­je­strah­od­nepoznatog,­strah­od­neuspjeha,­strah­od­neprihvatanja­i­neodobravanja.­Prema­nalazima­nekih­istraživanja­(Dunđerović,­I.­2005)­čak­i­kada­su­ljudima­objašnjene­posljedice­promjena,­oni­su­pokazivali­strah­od­istih.­

Posebno­se­čini­važnim­istaći­da­bitnu­odrednicu­odnosa­prema­promjenama­u­ovoj­oblasti­mogu­imati­opšte­orijentacije­menadžera­šta­vrijedi­a­šta­ne­vrijedi­kada­je­u­pitanju­angažman­psihologa­u­organizaciji.­

Uloga­psihologa­u­organizaciji

Najbolje­ ćemo­ razumjeti­ ulogu­psihologa­ u­ organizaciji­ preko­ tri­ velika­područja­ angažmana­ psihologa­ u­ organizaciji.­ Kada­ govorimo­ o­ kadrovskoj­psihologiji,­to­je­područje­angažmana­psihologa­u­organizaciji­koje­se­tiče:­analize­posla,­radnog­učinka,­profesionalne­orijentacije­i­selekcije,­povezanosti­aspekata­ličnosti­ i­ radnog­mjesta,­ te­ razvoj­ karijere­ i­ obuka­ zaposlenih.­Organizaciona­psihologija­ bavi­ se­ temama­ kao­ što­ su:­motivacija,­ stavovi­ na­ radu,­modeli­ i­teorije­ liderstva,­ formiranje­ radnih­ grupa­ i­ timova,­ zadovoljstvo­ klijenata.­Na­kraju,­kada­je­u­pitanju­uloga­psihologije,­odnosno­psihologa­u­radnom­okruženju,­govorićemo­o­stalnim­promjenama­posla,­organizacija,­ radnika,­dizajnu­posla,­stresu­ u­ organizaciji,­ procesu­ donošenja­ odluka,­ dinamici­ razvoja­ karijere,­ergonomiji­ i­ ljudskom­faktoru,­organizacionoj­klimi­i­kulturi­ te­o­različitosti­u­organizacijama.­

Nekoliko­ je­ važnih­ oblasti­ u­ kojima­ angažman­ psihologa­ u­ organizaciji­doprinosi­njenom­uspjehu:­radna­adaptacija­zaposlenih,­profesionalna­orijentacija,­motivacija,­ rješavanje­ konflikata­ na­ radu,­ zadovoljstvo­ poslom,­ komunikacija­menadžera­ sa­ zaposlenima,­ postupak­ profesionalne­ selekcije,­ psihološko­savjetovanje­u­preduzeću,­upotreba­računara­u­psihologiji­rada,­psiho-edukativne­radionce­ kao­metod­ o­ obučavanju­ u­ organizaciji,­ teorija­ i­ praksa­ saobraćajne­psihologije,­kreiranje­sajamskog­nastupa­i­drugih­promotivnih­aktinosti­(Čizmić,­2003).

Vujić­ (2004)­ u­ saglasnosti­ sa­ zahtjevima­ sistema­upravljanja­ kvalitetom­(ISO­9004:­2001)­izlaže­nova­saznanja­i­ulogu­psihologa­u­organizaciji­u­vezi­sa­motivacijom­i­selekcijom­kao­što­su:­inegrativni­pristup­motivisanju,­motivisanje­u­ uslovima­ tranzicije,­ motivacija­ i­ obučavanje,­ motivacija­ za­ kvalitet­ usluga,­istraživanje­motivacije­stručnjaka,­pregled­oblika­materijalne­stimulacije.

74

Šuajb­Solaković

Dosadašnja­istraživanja

U­jednom­istraživanju­(Bremer,­A.­B.­i­dr.,­2001)­ispitane­su­132­odrasle­osobe­koje­su­trebale­da­evaluiraju­kompetenost­kliničkog­psihologa,­licenciranog­profesionalnog­ savjetnika­ i­ psihijatra.­ Rezultati­ ukazuju­ da­ su­ savjetnici­procjenjivani­kao­pažljiviji,­nego­psiholozi­ili­psihijatri.

Psiholozi­ u­ Australiji­ svoj­ javni­ ugled­ uglavnom­ procjenjuju­ preko­specifičnih­pitanja­ kao­ što­ su:­ koliko­ su­ psiholozi­ uopšte­ korisni­ ili­ koliko­ su­pojedinci­voljni­konsultovati­psihologe?­(Hartwig,­G.­S.­i­dr.,­2004).­Na­uzorku­od­ 178­ odraslih,­ od­ učesnika­ se­ zahtijevalo­ da­ ocjene­ kvalitet­ psihologa­ i­ na­direktim­ i­ na­ indirektnim­mjerama­ korisnosti.­ Kako­ se­ pretpostavljalo,­ javno­mišljenje­o­korisnosti­psihologa­više­je­pozitivno­kada­se­ono­ispitivalo­posrednim­pokazateljima.

Rezultati­ drugog­ istraživanja­ provedenog­ u­Australiji­ na­ uzorku­ od­ 226­učesnika­(Sharpley,­F.­C.­i­dr.,­2004)­ukazuju­da­učesnici­ulogu­savjetnika­vide­prije­svega­kao­stručnjaka­koji­sluša,­podržava­i­pomaže­u­rješavanju­problema.­Takođe,­značajno­veći­broj­žena,­nego­muškaraca­razmotrio­bi­odlazak­savjetniku­zbog­lične­pomoći.­Žene­su,­takođe,­spremnije­platiti­za­usluge­savjetovanja.

U­istraživanju­sprovedenom­u­Španiji,­telefonskim­anketiranjem­na­uzorku­od­1562­odrasle­osobe­(Buela-Casa,­G.­i­dr.,­2005),­rezultati­odražavaju­povoljan­pogled­u­odnosu­na­psihologiju­kao­struku­koja­pomaže­u­održavanju­zdravlja­i­borbi­sa­emocionalnim­problemima­u­vanrednim­situacijama.­Psiholozima­je­davana­prednost­u­odnosu­na­psihijatre.

U­svakom­slučaju­rezultati­istraživanja­javnog­mnjenja­prema­psiholozima­ukazuju­na­pozitivne­opšte­ stavove­prema­njima,­ali­ se­ i­ zadržavaju­negativni­stavovi­za­određena,­specifična­područja.Predmet,­ciljevi­istraživanja­i­hipoteze

Polazišni­predmet­ovog­empirijskog­istraživanja­predstavlja­sagledavanje­prirode­ stavova­ menadžera­ prema­ ulozi­ psihologa­ u­ organizaciji.­ U­ središtu­proučavanja­ su­ tri­ osnovne­ grupacije­ stavova.­ Kognitivna­ komponenta­ stava­predstavlja­niz­posebnih­stavova­(mišljenja,­uvjerenja,­ocjene)­o­ulozi­psihologa­u­organizaciji.­U­okviru­kognitivne­komponente­stava­biće­proučavano­koliko­ispitanici­smatraju­da­je­psiholog­neophodan­u­pojedinim­oblastima­funkcionisanja­organizacije.­Afektivna­komponenta­odnosi­se­na­to­koliko­ispitanici­psihologa­u­organizaciji­uopšte­smatraju­poželjnim­ili­pak­nepoželjnim.­Kada­je­u­pitanju­uži­predmet­istraživanja­onda­se­tu­misli­na­ispitivanje­odnosa­između­osobina­ličnosti­ menadžera­ i­ sistema­ stavova­ prema­ ulozi­ psihologa­ u­ organizaciji.­Posmatrane­ psihološke­ karakteristike­ se­ odnose­ na:­ zadovoljstvo­ uslovima­ u­firmi,­motiv­postignuća,­stav­prema­promjenama,­emocionalnu­kompetentnost,­samopouzdanje.

­­­­­­­­­­­­­­­75

Psihološke­karakteristike­menadžera­i­uloga­psihologa­u­organizaciji

Istraživačko­pitanjeDa­ li­ posmatrane­ psihološke­ karakteristike­menadžera­ spadaju­ u­ sistem­

statistički­značajnih­determinanti­stavova­prema­ulozi­psihologa­u­organizaciji?Hipoteze­koje­se­odnose­na­ovo­istraživačko­pitanje­su:H1.­ Ne­ postoji­ statistički­ značajna­ razlika­ u­ opštem­ stavu­ prema­ ulozi­

psihologa­u­organizaciji­s­obzirom­na­nivo­zastupljenosti­posmatranih­psiholoških­karakteristika­ispitanika.

H2.­Ne­postoji­statistički­značajna­razlika­u­spremnosti­za­aktivno­zalaganje­za­ angažovanje­ psihologa­ u­ organizaciji­ s­ obzirom­ na­ nivo­ zastupljenosti­posmatranih­psiholoških­karakteristika­ispitanika.­

METODOLOGIJA­ISTRAŽIVANJA­

Uzorak­ispitanika

­ Uzorak­ ispitanika­ uključenih­ u­ istraživanje­ ima­ elemente­ namjernog,­prigodnog­i­stratifikovanog­uzorka.­Namjernog­u­smislu­što­su­njime­obuhvaćena­tri­nivoa­upravljačkih­pozicija.­Uzorak­je­prigodan­zbog­sprovođenja­istraživanja­u­ firmama­ koje­ su­ bile­ dostupne­ za­ sprovođenje­ istraživanja.­ Iako­ prigodni­uzorci­često­ne­odražavaju­strukturu­populacije,­istraživanjem­će­biti­obuhvaćene­različite­ socijalno-iskustvene­ i­ psihološke­ karakteristike,­ te­ očekujemo­ da­su­ moguća­ određena­ uopštavanja­ dobijenih­ podataka.­ Uzorak­ ispitanika­ čini­­N­=­339.

Metode­istraživanja

Dvije­su­osnovne­metode­prikupljanja­podataka­koje­smo­koristili­u­ovom­istraživanju.

Metod­teorijske­analize­korišten­je­u­proučavanju­tzv.­sekundarne­građe.­Analizirane­ su­ prije­ svega­ publikovane­ stručne­ i­ naučne­ rasprave­ o­ razvoju­psihologije­rada,­te­publikacije­u­kojima­se­daju­i­vrednuju­podaci­o­specifičnostima­i­dometima­prakse­i­istraživanja­o­ulozi­psihologa­u­organizacijama.­

Survey­metod­primijenili­smo­kao­tipično­terensko­istraživanje,­kada­smo­na­odgovarajućem­uzorku­jedinica­i­uz­pomoć­odgovarajućih­tehnika/instrumenata­i­obučenih­anketara,­prikupili,­obradili,­prikazali­i­analizirali­relevantne­podatke.

76

Šuajb­Solaković

Instrumenti­istraživanja

U­istraživanju­smo­koristili­više­instrumenata­za­prikupljanje­podataka:-­Upitnik­ za­ prikupljanje­ podataka­ o­ socijalno­ statusnim­ obilježjima­

ispitanika;-­Skala­za­ispitivanje­opšteg­stava­prema­ulozi­psihologa­u­organizaciji;-­Skala­ za­ ispitivanje­ spremnosti­ za­ aktivno­ zalaganje­ za­ angažovanje­

psihologa;-­Skala­za­ispitivanje­opšteg­stava­prema­promjenama;-­Skala­za­ispitivanje­emocionalne­kompetentnosti-­Skala­motiva­postignuća;-­Skala­samopouzdanja;-­Skala­zadovoljstva­uslovima­u­firmi.Sve­ove­skale­imaju­oblik­sumacione­skale­Likertovog­tipa­gdje­su­ispitanici­

imali­mogućnosti­da­nivo­slaganja­sa­tvrdnjom­izraze­kroz­jedan­od­pet­stepeni.Organizacija­istraživanja

Organizaciju­istraživanja­i­rad­na­prikupljanu­podataka­obavio­je­autor­uz­pomoć­obučenih­istraživača­gdje­je­to­bilo­neophodno.­Popunjavanje­upitnika­bilo­je­anonimno­i­obavljano­je­u­grupama­tamo­gdje­su­to­uslovi­dozvoljavali,­čime­je­spriječena­mogućnost­utvrđivanja­identiteta­ispitanika­i­omogućena­relativno­zadovoljavajuća­objektivnost­iskaza.­U­slučaju­da­prikupljanje­podataka­nije­bilo­moguće­obaviti­u­grupi,­menadžerima­je­uz­upitnik­dostavljen­pismeni­poziv­za­učestovanje­u­istraživanju­sa­svim­neophodnim­informacijama.­Svi­su­ispitanici­dali­svoj­usmeni­pristanak­na­učestvovanje­u­istraživanju.

Postupci­za­obradu­podataka

U­ obradi­ podataka­ korišteni­ su­ oni­ statistički­ postupci­ koji­ su­ najviše­odgovarali­prirodi­distribucija­dobijenih­podataka,­mjere­statističke­značajnosti­razlika­između­segmenata­posmatranih­ukrštenih­varijabli.

REZULTATI

­ Kako­ vidimo­ iz­ grafika­ (Grafik­ 1),­ skoro­ polovina­ ispitanih­ (49,00%)­smatra­da­bi­psiholog­trebao­da­se­bavi­crtama­ličnosti.­Da­bi­se­psiholog­trebao­baviti­ ponašanjem­ na­ poslu­ misli­ nešto­ više­ od­ trećine­ ispitanih­ (38,00%),­dok­ tek­svaki­deseti­ ispitanik­ (13,00%)­smatra­da­bi­ se­psiholog­ trebao­baviti­osposobljenostima.­

Ovdje­se­postavlja­pitanje­zašto­sve­ tri­grupe­osobina­nisu­podjednako­zastupljene,­ jer­se­psiholozi­koji­ rade­u­oragnizacijama­podjednako­bave­svim­navedenim­grupama­osobina.­Naša­pretpostavka­je­da­su­odgovori­u­skladu­sa­

­­­­­­­­­­­­­­­77

Psihološke­karakteristike­menadžera­i­uloga­psihologa­u­organizaciji

„zdravorazumskim“­ shvatanjem­ psihologa­ kao­ nekog­ ko­ se­ bavi­ osobinama­ličnosti­ i­ osobinama­ ličnosti­ u­ užem­ smislu.­ Iznenađujuće­ je­ mali­ postotak­ispitanih­koji­smatraju­da­se­psiholozi­trebaju­baviti­osposobljenostima.­Imamo­li­u­vidu­da­se­psiholozi,­više­nego­bilo­koji­drugi­stručnjaci,­bave­empirijskim­istraživanjima­ sposobnosti,­ prije­ svega­ inteligencije,­ da­ su­ psiholozi­ zapravo­jedini­ koji­ meritorno­ mogu­mjeriti­ ineligenciju,­ dobijeni­ rezultati­ su­ još­ više­iznenađujući.­Grafik­1.­Grupe­osobina­zaposlenih­kojima­bi­se­psiholog­trebao­najviše­baviti­u­ogranizaciji

13%

49%

38%osposobljenosticrte ličnostiponašanje na poslu

­­ Pregledom­ podataka­ predstavljenih­ u­ tabelama­ gdje­ smo­ provjeravali­relacije­psiholoških­karateristika­menadžera­i­opšteg­stava­prema­ulozi­psihologa­u­organizaciji­ne­možemo­doći­do­opšteg­zaključka.­Tako­je­pregledom­Tabele­1­ustanovljena­statistički­začajna­razlika­u­opštem­stavu­prema­ulozi­psihologa­u­organizaciji­s­obzirom­na­stepen­prisutnosti­motiva­postignuća­(χ2­=­17,836;­df­=­4;­p­=­.001**).

78

Šuajb­Solaković

­Tabela­1.­Motiv­postignuća­i­opšti­stav­prema­ulozi­psihologa­u­organizaciji

Stav­prema­ulozi­psihologa­u­organizaciji

UkupnoBlago­

pozitivanUmjereno­pozitivan

Izrazito­pozitivan

Motiv­postignuća

Umjeren N 41 29 21 91% 45,05 31,87 23,08 100,00

Osrednji N 41 37 34 112% 36,61 33,04 30,36 100,00

Izrazit N 21 32 48 101% 20,79 31,68 47,52 100,00

Ukupno N 103 98 103 304% 33,88 32,24 33,88 100,00

χ2­=­17,836;­df­=­4;­p­=­.001**

U­Tabeli­2­vidimo­da­podaci­ukazuju­da­je­opšti­stav­prema­ulozi­psihologa­u­organizaciji­različitog­intenziteta­s­obzirom­na­emocionalnu­kompetentost­(χ2­­=­14,759;­df­=­4;­p­=­.005**).­Tabela­2.­Emocionalna­kompetentnost­i­opšti­stav­prema­ulozi­psihologa­u­organizaciji

Stav­prema­ulozi­psihologa­u­organizaciji

UkupnoBlago­

pozitivanUmjereno­pozitivan

Izrazito­pozitivan

Emocionalna­kompetentnost

Umjerena N 47 30 24 101% 46,53 29,70 23,76 100,00

Osrednja N 28 37 36 101% 27,72 36,63 35,64 100,00

Izrazita N 25 31 43 99% 25,25 31,31 43,43 100,00

Ukupno N 100 98 103 301% 33,22 32,56 34,22 100,00

χ2­=­14,759;­df­=­4;­p­=­.005**

Kada­je­u­pitanju­odnos­stava­prema­promjenama­i­opšteg­stava­prema­ulozi­psihologa­u­organizaciji­(Tabela­3),­vidimo­da­ispitanici­koji­imaju­umjeren­odnos­ prema­ promjenama­ imaju­ najčešće­ blago­ pozitivan­ stav­ prema­ ulozi­psihologa­u­organizaciji,­dok­ je­ skoro­polovina­onih­sa­ izrazitom­otvorenošću­na­ promjene­ izrazito­ pozitivnog­ stava­ prema­ ulozi­ psihologa­ u­ organizaciji­­(χ2­=­13,943;­df­=­4;­p­=­.007**).­

­­­­­­­­­­­­­­­79

Psihološke­karakteristike­menadžera­i­uloga­psihologa­u­organizaciji

Tabela­3.­Stav­prema­promjenama­i­opšti­stav­prema­ulozi­psihologa­u­organizacijiStav­prema­ulozi­psihologa­u­

organizacijiUkupnoBlago­

pozitivanUmjereno­pozitivan

Izrazito­pozitivan

Stav­prema­promjenama

Umjeren N 41 29 29 99% 41,41 29,29 29,29 100,00

Pozitivan N 39 31 26 96% 40,63 32,29 27,08 100,00

Izrazito­pozitivan

N 23 38 48 109% 21,10 34,86 44,04 100,00

Ukupno N 103 98 103 304% 33,88 32,24 33,88 100,00

χ2=­13,943;­df­=­4;­p­=­.007**

Nivo­samopouzdanja­(χ2­=­0,911;­df­=­4;­p­=­.922)­i­stepen­zadovoljstva­stvarima­i­pojavama­u­firmi­(χ2­=­0,998;­df­=­4;­p­=­.910)­ne­predstavljaju­značajane­izvore­razlika­u­opštem­stavu­prema­ulozi­psihologa­u­organizaciji.­­ Pregledom­ podataka­ predstavljenih­ u­ tabeli­ (Tabela­ 4)­ vidimo­ da­ je­ustanovljena­statistički­značajna­razlika­u­spremnosti­za­angažovanje­psihologa­u­firmi­ s­obzirom­na­stepen­pristusva­motiva­postignuća­ (χ2­=­29,224;­df­=­4;­­p­=­.000**)Tabela­4.­Motiv­postignuća­i­spremnost­na­aktivno­zalaganje­za­angažovanje­psihologa

Spremnost­za­angažovanjeUkupnoDonekle­

nespremniUmjereno­spremni

Izrazito­spremni

Motiv­postignuća

Umjeren N 34 49 16 99% 34,34 49,49 16,16 100,00

Osrednji N 39 35 46 120% 32,50 29,17 38,33 100,00

Izrazit N 29 25 53 107% 27,10 23,36 49,53 100,00

Ukupno N 102 109 115 326% 31,29 33,44 35,28 100,00

χ2­=­29,224;­df­=­4;­p­=­.000**

Kada­ je­u­pitanju­emocionalna­kompetentnost­ (Tabela­5)­vidimo­da­su­ispitanici­ sa­ većim­ stepenom­ emocionalne­ kompetentnosti­ izrazito­ spremni­za­ angažovanje­ psihologa­ u­ organizaciji(χ2­ =­ 12,833;­ df­ =­ 4;­ p­ =­ .011**).­­­­­

80

Šuajb­Solaković

Tabela­5.­Emocionalna­kompetentnost­i­spremnost­na­aktivno­zalaganje­za­angažovanje­psihologa

Spremnost­za­angažovanjeUkupnoDonekle­

nespremniUmjereno­spremni

Izrazito­spremni

Emocionalna­kompetentnost

Umjerena N 37 45 25 107% 34,58 42,06 23,36 100,00

Osrednja N 33 35 43 111% 29,73 31,53 38,74 100,00

Izrazita N 30 26 47 103% 29,13 25,24 45,63 100,00

Ukupno N 100 106 115 321% 31,15 33,02 35,83 100,00

χ2­=­12,833;­df­=­4;­p­=­.011**

Iz­ rezultata­predstavljenih­u­ tabeli­ (Tabela­6)­vidimo­da­postoji­ razlika­u­ spremnosti­ na­ aktivno­ zalaganje­ za­ angažovanje­ psihologa­ u­ organizaciji­ s­obzirom­na­stepen­samopouzdanja­(χ2­=­17,023;­df­=­4;­p­=­.001**).

Tabela­6.­Samopouzdanje­i­spremnost­na­aktivno­zalaganje­za­angažovanje­psihologaSpremnost­za­angažovanje

UkupnoDonekle­nespremni

Umjereno­spremni

Izrazito­spremni

Samopouzdanje

Niže N 31 45 36 112% 27,68 40,18 32,14 100,00

Osrednje N 37 40 27 104% 35,58 38,46 25,96 100,00

Visoko N 32 22 52 106% 30,19 20,75 49,06 100,00

Ukupno N 100 107 115 322% 31,06 33,23 35,71 100,00

χ2­=­17,023;­df­=­4;­p­=­.001**

Otvorenost­ za­ promjene­ izražena­ stavom­ prema­ promjenama­ pokazala­je­ da­ postoje­ razlike­ u­ spremnosti­ za­ angažovanje­ psihologa­ u­ organizaciji­­(Tabela­ 7)­ gdje­ su­menadžeri­ otvoreniji­ ka­ promjenama­ spremniji­ angažovati­psihologa­u­organizaciji­(χ2­=­18,954;­df­=­4;­p­=­.001**).

­­­­­­­­­­­­­­­81

Psihološke­karakteristike­menadžera­i­uloga­psihologa­u­organizaciji

Tabela­7.­Stav­prema­promjenama­i­spremnost­na­aktivno­zalaganje­za­angažovanje­psihologaSpremnost­za­angažovanje

UkupnoDonekle­nespremni

Umjereno­spremni

Izrazito­spremni

Stav­prema­promjenama

Umjeren N 36 43 26 105% 34,29 40,95 24,76 100,00

Pozitivan N 36 39 31 106% 33,96 36,79 29,25 100,00

Izrazito­pozitivan

N 30 27 58 115% 26,09 23,48 50,43 100,00

Ukupno N 102 109 115 326% 31,29 33,44 35,28 100,00

χ2­=­18,954;­df­=­4;­p­=­.001**

DISKUSIJA

Pregledom­tabele­gdje­su­predstavljeni­odnosi­stepena­motiva­postignuća­i­ stava­prema­ulozi­psihologa­u­organizaciji,­vidimo­da­ smo­dobili­ simetričan­raspored­ vrijednosti­ po­ kategorijama­ ukrštenih­ varijabli­ Tako­ ispitanici­ koji­imaju­izrazito­visok­motiv­postignuća,­imaju­najpozitivniji­opšti­stav­prema­ulozi­psihologa­u­organizaciji­i­njih­je­skoro­polovina­(47,52%),­dok­je­ispitanika­koji­imaju,­ na­ posmatranom­uzorku,­ najniži­motiv­postignuća,­ najviše­ u­ kategoriji­onih­koji­imaju­blago­pozitivan­opšti­stav­prema­ulozi­psihologa­u­organizaciji.­Nama­je­veoma­značajno­da­su­„suprotne­kategorije­saglasne“,­odnosno­da­visok­motiv­postignuća­u­isto­vrijeme­znači­i­pozitivniji­stav­prema­ulozi­psihologa­u­organizaciji.­Sa­aspekta­organizacionog­ponašanja­ovo­je­jako­značajan­nalaz­koji­ide­u­prilog­tvrdnji­da­su­stavovi­ispitanika­prema­psiholozima­veoma­pozitivni.­Poznato­je­da­zaposleni­sa­visokim­motivom­postignuća­postižu­bolje­rezultate,­više­ulažu­u­svoju­karijeru­i­tome­slično,­pa­kad­se­kod­takvih­pojedinaca­govori­o­pozitivnom­odnosu­prema­ulozi­psihologa­u­organizaciji­onda­to­znači­da­bi­psiholozi­bili­poželjni­stručnjaci­koji­mogu­doprinijeti­razvoju­organizacije.­­ Kada­ su­ u­ pitanju­ relacije­ emocionalne­ kompetentnosti­ i­ opšteg­ stava­prema­ulozi­psihologa­u­organizaciji­vidimo­da­ispitanici­kod­kojih­je­u­izrazito­visokom­stepenu­ ispoljena­emocionalna­kompetentnost­u­većoj­mjeri­ iskazuju­pozitivan­opšti­stav­prema­ulozi­psihologa­u­organizaciji­(43,43%),­dok­ispitanici­sa­ umjerenom­ emocionalnom­ kompetentnošću­ pokazuju­ najmanje­ pozitivan­opšti­ stav­ prema­ ulozi­ psihologa­ u­ organizaciji.­ Ispitanici­ koje­ karakteriše­osrednji­ nivo­ emocionalne­ kompetentnosti­ pokazuju­ nešto­ pozitivnije­ stavove­prema­ulozi­psihologa­u­organizaciji.­Dobijene­rezulate­možemo­objasniti­time­što­ispitanici­sa­nešto­višim­stepenom­emocionalne­kompetentnosti­objektivnije­sagledavaju­svijet­oko­sebe,­sebe­u­svijetu,­ali­i­realne­potrebe­u­okolini.­Slično­kao­kod­motiva­postignuća­sa­aspekta­eventualnih­kampanja­kojima­bi­bio­cilj­da­povežu­angažman­psihologa­u­organizaciji.­

82

Šuajb­Solaković

Iako­ nije­ utvrđena­ statistički­ značajna­ razlika­ između­ stepena­samopouzdanja­ i­ opšteg­ stava­ prema­ ulozi­ psihologa­ u­ organizaciji,­ uočena­je­ tendencija­ ka­ nešto­ višem­ nivou­ ispoljavanja­ pozitivnog­ stava­ prema­ ulozi­psihologa­ u­ organizaciji­ kod­ ispitanika­ koje­ karakteriše­ izrazito­ visok­ nivo­samopouzdanja­ (36,54%­−­ izrazito­ pozitivan,­ 31,73%­−­ umjereno­ pozitivan­ i­31,73%­blago­pozitivan).­ Analizom­predstavljenih­podataka­nedvosmislemo­možemo­zaključiti­da­su­ispitanici­koji­imaju­izrazito­pozivan­odnos­prema­promjenama­u­većoj­mjeri­pozitvno­orijentisani­na­ulogu­psihologa­u­organizaciji­(44,04%),­dok­je­najveći­broj­onih­koji­imaju­umjeren­odnos­prema­promjenama­(41,41%)­imaju­najmanje­pozitivan­stav­prema­ulozi­psihologa­u­organizaciji.­Ovi­su­nam­nalazi­značajni­jer­ljudi­koji­su­više­orijentisani­na­promjene­pokazuju­veću­usmjerenost­u­pravcu­unapređivanja­postojeće­prakse­u­organizacijama.­Tako­da­su­i­ovi­nalazi­u­skladu­sa­prije­uočenim­tendencijama­da­su­stavovi­zaposlenih­prema­ulozi­psihologa­u­organizaciji­pozitivni­ i­da­se­na­psihologe­gleda­kao­na­eventualne­nosioce,­nadamo­se­pozitivnih­promjena­kada­je­u­pitanju­rukovođenje,­rad­na­povećanju­kvaliteta­međuljudskih­odnosa­i­slično.

U­zaključku­rasprave­o­relacijama­posmatranih­segmenata­organizacionog­ponašanja­i­opšteg­stava­prema­ulozi­psihologa­u­organizaciji,­krenućemo­od­toga­da­pojedine­posmatrane­psihološke­karakteristike­imaju­značajan­uticaj­na­opšti­stav­ prema­ ulozi­ psihologa­ u­ organizaciji.­Tako­ ispitanici­ sa­ većim­ stepenom­izraženosti­ motiva­ postignuća,­ emocionalne­ kompetentnosti­ te­ odnosa­ prema­promjenama­imaju­daleko­pozitivniji­stav­prema­ulozi­psihologa­u­organizaciji,­nego­ ispitanici­ koji­ su­ na­ ovim­varijablama­na­ drugom­kraju­ kontinuuma.­ Sa­druge­strane,­zadovoljsvo­stvarima­i­pojavama­u­firmi,­te­stepen­samopouzdanja,­ne­govore­nam­ništa­o­objektu­stava­koji­je­u­centru­pažnje.­Iako­bi­se­očekivalo­da­ispitanici­koji­su­manje­ili­više­zadovoljni­stvarima­i­pojavama­u­firmi­imaju­drugačije­stavove­prema­ulozi­psihologa­u­organizaciji,­takav­se­rezulat­ipak­nije­pokazao.­ Ispitanici­ koji­ pokazuju­ izrazit­ nivo­ motiva­ postignuća­ u­ najvećem­stepenu­su­spremni­učiniti­neke­konkretne­korake­kako­bi­se­povećao­angažman­psihologa­ u­ njihovoj­ radnoj­ organizaciji.­ Takvih­ ispitanika­ je­ skoro­ polovina­(49,53%).­Ispitanici­koje­karakteriše­umjeren­stepen­motiva­postignuća­takođe­su­u­umjereno­spremni­na­takvu­vrstu­angažovanja­(49,49%).­Kod­ispitanika­koji­imaju­osrednje­izražen­motiv­postignuća­najviše­je­onih­koji­su­izrazito­spremni­da­se­uključe­u­aktivnosti­kojima­je­cilj­promocija­uloge­psihologa­u­organizacijama­(38,33%).­Ovakvi­odgovori­ ispitanika­su­u­ skladu­sa­njihovom­motivacionom­komponentom.­Oni­koji­ su­više­motivisani­u­većoj­mjeri­ su­ spremni­da­učine­određene­korake­kako­bi­napravili­neku­promjenu­u­svom­radnom­okruženju,­u­ovom­slučaju­spremniji­su­javno­iznijeti­svoje­stavove­da­je­angažman­psihologa­u­ našim­ organizacijama­ u­ najmanju­ ruku­ dobra­ stvar,­ da­ ne­ kažemo­ nužnost.­Imajući­u­vidu­značajnost­motiva­postignuća­u­organizacionom­ponašanju,­što­

­­­­­­­­­­­­­­­83

Psihološke­karakteristike­menadžera­i­uloga­psihologa­u­organizaciji

smo­istakli­u­uvodnoj­raspravi,­ovakvi­rezultati­dobijaju­još­više­na­praktičnoj­značajnosti.­ Ispitujući­relacije­emocionalne­kompetentnosti­i­spremnosti­ispitanika­na­aktivno­zalaganje­za­angažovanje­psihologa­u­organizaciji,­vidimo­da­su­ispitanici­kod­kojih­je­u­izrazito­visokom­stepenu­ispoljena­emocionalna­stabilnost­(45,63%)­spremniji­ da­ se­ aktivno­ zalažu­ da­ psiholog­ u­ njihovim­ organizacijama­ dobije­šansu­da­se­bavi­problemima­ljudi­na­poslu,­dok­je­kod­ispitanika­sa­umjerenom­emocionalnom­kompetentnošću­najviše­onih­koji­su­umjereno­spremni­aktivno­raditi­na­angažmanu­psihologa­u­organizacijama.

Samopouzdanje­ kao­ segment­ organizacionog­ ponašanja­ i­ posmatrane­psihološke­ karakteristike­ nije­ se­ pokazalo­ kao­ značajna­ determinanta­ opšteg­stava­prema­ulozi­psihologa­u­organizaciji.­Međutim,­kada­je­u­pitanju­akciona­komponenta­ stava­ prema­ ulozi­ psihologa­ u­ organizaciji,­ rezultati­ ukazuju­ na­nešto­drugačije­odnose­ukrštenih­varijabli.­Tako­pregledom­rezultata,­možemo­ustanoviti­ da­ je­ visoko­ samopouzdanje­ u­ pozitivnoj­ korelaciji­ sa­ stepenom­spremnosti­za­akciju­u­smislu­angažovanja­psihologa­u­organizaciji,­za­šta­bi­se­odlučila­skoro­polovina­onih­koji­imaju­visoko­samopouzdanje­(49,06%).­

Odmah­treba­istaći­da­izrazitija­otvorenost­prema­promjenama­vodi­većoj­spremnosti­za­aktivno­zalaganje­za­angažovanje­psihologa­u­organizaciji­(50,43%­prema­24,76%),­ i­obrnuto,­da­se­ ispitanici­ sa­najmanjim­stepenom­spremnosti­češće­sreću­u­grupi­sa­umjerenim,­nego­u­grupi­sa­ izrazito­pozitivnim­stavom­prema­promjenama­(34,29%­prema­26,09%).

Pojedinci­ sa­ pomenutim­ karakteristikama­ u­ većoj­ mjeri­ spremni­ na­bilo­ koju­ vrstu­ akcije­ kako­ bi­ se­ unaprijedilo­ njihovo­ radno­ okruženje.­ Tako­da­možemo,­sa­određenim­stepenom­ograničenja,­pretpostaviti­da­se­psiholozi­i­njihova­eventualna­saradnja­sa­zaposlenima­u­organizaciji­mogu­smatrati­za,­vjerovatno,­ jednu­ u­ nizu­ mogućih­ promjena­ u­ radnom­ okruženju.­ Još­ jedan­smjeli­ zaključak­ koji­ se­ implicitno­ može­ nazrijeti­ iz­ predstavljenih­ relacija­psiholoških­karakteristika­ i­stavova­prema­ulozi­psihologa­u­organizaciji­ je­da­bi­ angažovanje­psihologa­moglo­povećati­konkurentnost­organizacije,­ a­na­ taj­način­bi­rukovodstvo­moglo­pokazati­da­zaista­vodi­računa­o­željama­i­potrebama­svojih­uposlenika.

84

Šuajb­Solaković

Literatura

Aronson,­E.­I­sar.­(2005).­Socijalna­psihologija.­Zagreb:­Mate.Bajraktarević,­ J.,­ Bajraktarević,­ F.,­ Solaković,­ Š.­ (2013).­ Organizaciono­ponašanje­u­savremenim­korporacijama,­Sarajevo:­Avery.Bojanović,­R­(1998).­Psihologija­međuljudskih­odnosa.­Beograd:­CPP.Breakwell,­ G.­M.­ et­ al.­ (1995).­Researchmethods­ in­ psychology.­ London:­SAGE­Publications.Bremer,­A.­B,­et.­al­(2001)­Potential­clients’­beliefes­about­the­relative­compentency­and­caring­of­psychologists:­Implications­for­the­profession.­Preuzeto­sa:­http://www.interscience.wiley.com/cgi-bin).­Datum­preuzimanja:­17.­10.­2004.Buela-Casal,­G.­i­dr.­(2005).­Theimage­of­psychology­as­a­health­profession­among­the­general­population,­Papeles­del­Psicólogo,­Vol.­26,­str.­30−38.Colman,­A.­M.­(2006).­Dictionary­of­Psychollogy.­Oxford:­University­Pres.Čizmić,­S.­Kondić,­V.­(2003).­Psihologija­rada­u­formuli­uspjeha­organizacije,­priručnik.­Beograd:­CPP.Dizdarević,­ I.­ (2004).­ Koraci­ u­ afirmaciji­ psihologije.­ Sarajevo:­ Društvo­psihologa­u­Federaciji­Bosne­i­Hercegovine/­Fojnica:­Štamparija­„Fojnica“.Dunđerović,­ I.­ (2005).­ Stavovi­ i­ vrednosti­ nastavnika­ kao­ faktori­ razvoja­evropskog­identiteta­kod­učenika.­Inovacije­u­nastavi.­Vol.­18.­str.­43−55.Dunđerović,­R.­(2005).­Osnovi­psihologije­menadžmenta,­Novi­Sad:­FAM.Dunđerović,­R.,­Mašnić,­J.­(2013).­Motivacija­postignuća­u­organizacijama.­Nikšić:­Filozofski­Fakultet.Gavrić,­ M.­ (2007).­ Subjektivni­ faktori­ socijalne­ distance­ menadžera,­doktorska­disertacija,­Filozofski­fakultet,­Pale.Greenberg­i­Baron­(1998).­Ponašanje­u­organizacijama.­Beograd:­Želind.Hartley,­ J.­ Branthwaite,­ A.­ Ur.­ (2002).­ Psiholog­ u­ praksi.­ Jastrebarsko:­Naklada­slap.Hartwig,­ S.­G.­And­Delin,­ C.­ (2003)­How­ unpopular­ are­we?­Ressessing­psychologists’­public­image­with­diferent­measures­of­favourability.­Preuzeto­sa:­ http://taylorandfrancis.metapres.com/app/home/contribution.asp).­Datum­preuzimanja:­14.­6.­2004.­Havelka,­N.,­Kuzmanović,­B.,­Popadić,­D.­(2004).­Metode­i­tehnike­socijalno­psiholoških­istraživanja.­Beograd:­CPP.

­­­­­­­­­­­­­­­85

Psihološke­karakteristike­menadžera­i­uloga­psihologa­u­organizaciji

Hewstone,­M.,­Stroebe,­W.­(2003).­Uvod­u­socijalnu­psihologiju:­europske­perspektive.­Jastrebarsko:­Naklada­slap.Hothersall,­D.­(2002).­Povijest­psihologije.­Jastrebarsko:­Naklada­slap.Kreč,­D.­i­Krečvild,­R.­(1980).­Elementi­psihologije.­Beograd:­Školska­knjiga.­Krneta,­D.­(1998).­Konstrukcija­i­primjena­skala­u­ispitivanju­stavova.­Banja­Luka:­Banja­Luka­Kompani.Maslov,­A.­(2004).­Psihologija­u­menadžmentu.­Novi­Sad:­Adizes.Pennington,­ D.­ C.­ (1997).­ Osnove­ socijalne­ psihologije.­ Jastrebarsko:­Naklada­slap.Polus,­S­(2003).­The­psychology­of­prejudice,­stereoptyping­and­disctimination.­New­York:­McGraw-Hill.Rot,­N.­(1989).­Osnovi­socijalne­psihologije.­Beograd:­Zavod­za­udžbenike­i­nastavna­sredstva.­Thomas,­ A.,­ Grimes,­ J.­ (1994).­ Best­ Practices­ in­ School­ Psychology.­Washington­DC.:­The­National­Assotiation­of­School­Psychologists.Tikkanen,­T.­(2004).­The­European­Diploma­in­Psychology­(EuroPsy)­and­the­Future­of­the­Profession­in­Europe­President,­EFPA.­Preuzeto­sa:­­http://www.efpa.be/main.php).­Datum­preuzimanja:­23.­3.­2007.­Vardo,­E.­(2017).­Psihologija­menadžmenta­u­ tranziciji.­Sarajevo:­Društvo­psihologa­u­Federaciji­Bosne­i­Hercegovine.Vujić,­D.­(2004).­Motivacija­za­kvalitet.­Beograd:­CPP.Vujić,­D.­(2003).­Menadžment­ljudskih­resursa­i­kvalitet.­Beograd:­CPP.Weiner,­I.­B.­(2003).­Hanbook­of­psychology.­New­Jersey:­John­Wiley.Wilson,­Timothy­D.;­Hodges,­Sara­D.;­LaFleur,­Suzanne­J.­(1995).­Journal­of­Personality­and­Social­Psychology.Vol.­69­(1),­str.­16−28.

86

Šuajb­Solaković

Šuajb­Solaković

PSYCHOLOGICAL­CHARACTERISTICS­OF­MANAGERS­AND­THE­ROLE­OF­PSYCHOLOGISTS­IN­THE­ORGANIZATION

Summary

The­ paper­ examines­ the­ problem­ of­ attitudes­ towards­ the­ role­ of­psychologists­ in­ theorganization.­ As­ this­ problem­ i­ snot­ in­ thefocus­ of­ the­researchers­in­our­country,­we­can­say­that­this­is­an­exploratory­approach­to­thes­tudy­of­relationships­between­the­personal­characteristics­of­managers­and­the­role­of­psychologists­in­the­organization.­In­thisresearch,­as­personal­characteristics­of­the­manager,­we­included­a­motivation­for­achievement,­a­emotional­competence,­self-confidence,­ openness­ to­ changes­ and­ satisfaction­ with­ phenomena­ in­ the­company.­The­survey­sample­consisted­of­employed­managers­in­thepublic­and­privat­esector­(N­=­339).

The­ results­ showed­ the­ existence­ of­ statistically­ significant­ differences­in­ the­ overall­ attitude­ towards­ the­ role­ of­ psychologists­ in­ the­ organization­with­ regard­ to­ the­ degree­ of­ attendance­ of­ the­ observed­ psychological­characteristics­ of­ the­ manager,­ the­ motive­ ofachievement,­ (χ2­ =­ 17,836;­­df­=­4;­p­=­.001),­emotional­competencesquare­(χ2­=­14,759;­df­=­4;­p­=­.005)­and­the­attitude­towards­the­changes­(χ2­=­13,943;­df­=­4;­p­=­.007)­by­indicating­a­ higher­ degree­ of­ presence­ of­ observed­ variables­ in­ a­more­ positive­ attitude­towards­ the­ role­of­ psychologist­ in­ the­organization.­A­ statistically­ significant­difference­ was­ found­ in­ the­ willingness­ of­ managers­ to­ actively­ engage­ in­engaging­ psychologists­ in­ the­ organization­ with­ regard­ to­ the­ degree­ of­expression­of­the­achievement­motive­(χ2­=­29,224;­df­=­4;­p­=­.000),­emotional­competence­ (χ2­ =­ 12,833;­ df­ =­ 4;­ p­ =­ .011)­ self-confidence­ (χ2­ =­ 17,023;­­df­ =­ 4;­ p­ =­ .001)­ and­ the­ attitude­ towards­ the­ changes­ (χ2­=­ 18,954;­ df­ =­ 4;­­p­=­.001)­and­that­a­higher­level­of­presence­of­the­observed­variables­indicates­a­greater­willingness­to­engage­a­psychologist.

­­­­­­­­­­­­­­­87

Psihološke­karakteristike­menadžera­i­uloga­psihologa­u­organizaciji

Irena­Stanić1­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­UDK­159.9::613.86Filozofski­fakultet­Pale­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­DOI­10.7251/FIZN1719089SUniverzitet­u­Istočnom­Sarajevu­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­Pregledni­naučni­rad

RELIGIOZNOST2:­TRETMAN­U­PSIHOLOGIJI­I­SALUTOGENI3­(I­DRUGI)­POTENCIJALI

­ Religioznost­postoji­kao­tema­interesovanja­u­psihologiji­još­od­njenih­začetaka­kao­ nauke.­ Imajući­ u­ vidu­ značaj­ koji­ religioznost­ ima­ u­ ljudskom­ funkcionisanju,­empirijska­istraživanja­u­ovoj­oblasti­su­pokrenuta­nesrazmjerno­kasno.­U­radu­je,­nakon­prikaza­ statusa­ religioznosti­ u­ psihologiji­ kao­ nauci,­ te­ osvrta­ na­ razvojnopsihološke­aspekte,­napravljena­analiza­različitih­tumačenja­njenih­salutogenih­aspekata.­Navedeni­su­primjeri­mehanizama­putem­kojih­različiti­autori­tumače­povoljne­mentalnozdravstvene­ishode­religioznosti.­Pomenuta­su­istraživanja­religioznosti­u­našoj­državi­i­okruženju.­Napravljen­je­i­kritički­osvrt­na­religioznost­i­eventualne­maladaptivne­ishode­koje­ona­može­da­ima.

Ključne­riječi:­religioznost,­mentalno­zdravlje,­salutogeneza

Iako­se­za­psihologiju­religioznosti­može­reći­i­da­je­jedna­od­najstarijih­oblasti­ unutar­ psihologije,­ empirijski­ aspekt­ te­ oblasti­ dosta­ dugo­ nije­ bio­adekvatno­ razvijen.­Religioznost­ je­od­samog­početka­ razvoja­psihologije­kao­samostalne­nauke­bila­polje­ interesovanja­što­nije­neobično­ imajući­u­vidu­da­je­unutar­nje­moguće­tražiti­objašnjenja­za­mentalno­funkcionisanje­i­ponašanje­ljudi.­Interesovanje­za­religioznost­bilo­je­izraženo­u­psihologiji­do­30-ih­godina­XX­vijeka,­a­onda­je­nastala­jedna­pauza­u­trajanju­od­tri­decenije­kada­je­krenuo­novi­ talas­ interesovanja­ i­ istraživanja.­ S­ obzirom­ na­ ogroman­ broj­ ljudi­ koji­se­širom­svijeta­izjašnjavaju­kao­religiozni:­98%­u­Indiji,­88%­u­Italiji,­72%­u­Francuskoj,­63%­u­Skandinaviji­(Gallup,­1985),­a­što­govori­o­važnosti­religiozne­dimenzije­u­ životu­ ljudi,­ psihologija­mentalnih­procesa­ i­ ponašanja­ne­bi­ bila­kompletna­bez­uključivanja­religije­i­religioznosti­u­istraživanja.

1 irena.stanic@ffuis.edu.ba2 Zanimljivo­je­da­u­engleskom­jeziku­postoje­izrazi­koje­nije­sasvim­lako­prevesti­na­srpski­jezik.­Izraz­religiousness­prevodi­se­riječju­„religioznost“­i­religious­sa­„religiozan“.­Međutim­konfuziju­ unosi­ religiosity,­ koja,­ prema­ nekim­ autorima,­ implicira­ ponešto­ od­ patoloških­odrednica,­te­bi,­možda,­mogla­biti­prevedena­sa­„religiozitet“­(up.­Kavros,­2010:­768).3­ ­­Neologizam­salutogeni­(salutogeneza)­skovao­je­Aron­Antonovski,­tvorac­salutogenog­modela­zdravlja­i­mentalnog­zdravlja.­Ovaj­koncept­za­predmet­interesovanja­imao­je­„porijeklo­zdravlja“,­nasuprot­„porijeklu­bolesti“­kojim­se­dotadašnja­nauka­bavila­(Antonovsky,­1979,­Stanić,­2010).

89

U­početku­pokušaji­istraživanja­su­bili­usmjereni­ka­razumijevanju­impulsa­koji­su­ležali­u­osnovi­užasne­nehumanosti­tokom­Drugog­svjetskog­rata,­a­fokus­je­uglavnom­bio­na­negativnim­socijalnim­stavovima­uključujući­autoritarnost,­etnocentrizam,­dogmatizam­i­predrasude.­Pokazalo­se­da­su­religiozne­osobe­imale­tendenciju­ka­višim­skorovima­od­nereligioznih­osoba­na­mjerama­tih­stavova.­Suptilnije­ mjere­ religioznosti­ razvijene­ su­ kasnije,­ uglavnom­ „unutrašnje“­ i­„spoljašnje“­religiozne­orijentacije4­da­bi­pokazale­da­nije­religioznost­per­se­ono­što­je­povezano­sa­tako­negativnim­stavovima,­već­njene­površne­i­neautentične­forme.­ Vremenom,­ interesovanja­ su­ se­ preusmjerila­ sa­ socijalnih­ stavova­ na­mentalno­i­fizičko­zdravlje­anticipirajući­da­bi­ intrinzička,­ iskrena­religioznost­bila­povezana­sa­pozitivnijim­zdravstvenim­ishodima­(Wulff,­2010).

U­posljednjim­dekadama­XX­vijeka­ideja­o­vezi­„religija-zdravlje“­(Ellison,­Levin,­1998),­zahvaljujući­narastajućem­opusu­istraživanja,­dobila­je­svoj­poticaj­i­u­kliničkoj­psihologiji.­Pregled­literature­pokazuje­da­su­istraživanja­usmjerena­na­proučavanje­uticaja­religije­u­različitim­oblastima­psihologije:­na­psihijatrijske­i­ mentalnozdravstvene­ ishode­ u­ populaciji­ u­ različito­ definisanim­ dijelovima­populacije,­na­bolničkom­uzorcima­i­to­u­odnosu­na­stopu­poremećaja­raspoloženja­kao­što­su­depresivnost­i­anksioznost,­na­stepene­psihološkog­stresa­korišćenjem­različitih­ instrumenta­ za­ procjenu.­ Proučavane­ su­ i­ dimenzije­ psihološke­dobrobiti­kao­što­su­zadovoljstvo­životom­i­sreća,­ te­oblici­samodestruktivnog­ponašanja,­ uključujući­ ovisnosti,­ ali­ i­ zaštite­ mentalnog­ zdravlja.­ Podaci,­ u­prosjeku­ i­ kroz­ studije,­ sugerišu­ da­ je­ religija,­ma­ kako­ je­ odredili,­ generalni­protektivni­faktor­u­odnosu­na­mentalne­bolesti­(Koenig,­1998,­Levin,­Chatters,­1998,­Hill,­Pargament,­2003).­Ipak,­još­uvijek­se­nameće­pitanje­teorijskih­modela­koji­ bi­ na­valjan­način­dali­ smisao­obilju­podataka­dobijenih­u­ istraživanjima­­(prema­Levin,­2010).

Kratak­osvrt­na­istoriju­proučavanja­religioznosti­u­psihologiji

Kroz­ istoriju­ psihologije­ i­ društvenih­ nauka­ sa­ kojima­ je­ ona­ u­ vezi­(up.­ Spilka,­ 2010),­ veliki­ broj­ autora­ bio­ je­ zainteresovan­ za­ pitanja­ religije,­religioznosti­ te­njenog­uticaja­na­razne­aspekte­ljudskog­funkcionisanja,­ali­na­ovom­mjestu­biće­pomenuta­samo­neka­od­najvećih­imena­psihologije­i­njihova­shvatanja­religije­i­religioznosti.

Jedan­od­prvih­psihologa­koji­se­bavio­pitanjem­religioznosti­bio­je­Vilijam­Džejms­[William­James].­U­to­vrijeme­nisu­postojali­značajni­empirijski­podaci­iz­ te­ oblasti­ tako­ da­ je­ čak­ i­ Džejms,­ kao­ ubijeđeni­ empirista,­ interesovanje­uglavnom­ svodio­ na­ promišljanje,­ oslanjanje­ na­ filozofiju­ i­ povezivanje­ sa­dotašnjim­ znanjima­ iz­ oblasti­ psihologije­ kao­ nauke­ u­ nastajanju­ (pr.­ James,­1889).­U­svom­radu­Različita­religiozna­iskustva­Džejms­je­identifikovao­dva­

4­ ­O­toj­podjeli­biće­više­riječi­na­narednim­stranama.

90

Irena­Stanić

tipa­religioznog­izraza:­„religiju­bolesne­duše“­i­„religiju­zdravorazumske­duše“­(James,­1902/1958,­prema­Levin,­2010,­Hart,­2010).

Oslanjajući­se­na­svoju­teoriju­o­edipovom­kompleksu­Sigmund­Frojd­je­Boga­vidio­kao­projektovanu­figuru­oca­koji­je­potreban­kao­zaštitnik,­ali­takođe,­i­kao­kontrola,­koja­ je­predstavljala­ i­ izvor­straha­ i­krivice.­Frojd­ je­ iskazivao­izvjestan­animozitet­prema­religioznosti­i­kroz­sopstvene­opservacije­zaključio­da­nije­ samo­religiozni­ ritual­povezan­sa­mentalnom­bolešću,­već­ je­u­pitanju­univerzalna­opsesivna­neuroza­čovječanstva­(up.­Argyle,­2000).­Vjerovao­je­da­je­ religija­ iluzija­zasnovana­na­mitu,­ te­da­ ju­ je­društvo­ razvilo­da­bi­ublažilo­fundamentalno­ agresivne­ i­ destruktivne­ aspekte­ ljudske­ prirode­ (Freud,­ 1927,­prema­ Levin,­ 2010,­ Frojd,­ 1969).­ Ipak,­ nakon­Budućnosti­ jedne­ iluzije­ u­ 35.­predavanju­O­gledanju­na­svet5­u­Novim­predavanjima­za­uvođenje­u­psihoanalizu­(1933),­Frojd,­govoreći­o­religiji­i­onome­što­ona­pruža­ljudima,­navodi­tri­funkcije­i­svakoj­suprotstavlja­doprinos­nauke.­Prvo,­religija­„zadovoljava­ljudsku­žeđ­za­saznanjima“,­ali­to­čini­i­nauka­svojim­sredstvima.­Druga­funkcija­religije­jeste­ublažavanje­straha­od­opasnosti­i­promjena­u­životu,­uvjeravanje­u­dobar­ishod,­utjeha­u­nesreći.­Ova­funkcija­zaslužna­je,­prema­Frojdu,­za­toliki­uticaj­religije,­jer­nauka,­iako­daje­savjete­i­podučava,­u­mnogim­situacijama­ljude­može­samo­prepustiti­patnji.­Treća­funkcija­kojom­religija­utvrđuje­propise,­izdaje­zabrane­i­ ograničenja,­ odnosno­ izgrađuje­moral,­ prema­Frojdu,­ najviše­ je­ udaljava­ od­nauke.­Doduše,­u­izvjesnim­slučajevima­čak­su­u­pitanju­ista­pravila­i­savjeti­koje­religija­nalaže,­ali­su­u­nauci­drugačije­objašnjeni­(Frojd,­1969:­269−270).

Karl­Gustav­Jung­u­početku­je­slijedio­Frojdov­pristup­religiji,­ali­kasnije­je­prihvatio­religiju­kao­faktor­koji­ima­pozitivnu­psihološku­vrijednost.­Religiozni­sistemi­omogućavaju­pojedincu­da­se­suočava­sa­paradoksima­i­nesigurnostima­u­životu­i­mogu­da­osnaže­samorazvoj.­Oslanjajući­se­na­sopstvene­opservacije,­Jung­je­zaključio­da­je­spiritualni­stav­suština­ljudskog­života­te­da­je­razvoj­ili­oporavak­religioznosti­primarna­determinanta­psihološkog­zdravlja.

Viktor­ Frankl­ [Viktor­Emil­ Frankl],­Abraham­Maslov­ [Abraham­Harold­Maslow]­ ­ i­Erih­From­[Erich­Fromm]­ takođe­su­dijelili­ovakav­pozitivan­stav­prema­religioznosti­i­njenom­uticaju­na­mentalno­zdravlje.­Neki­drugi,­kao­Albert­Elis­[Albert­Ellis]­bili­su­bliži­Frojdovom­stanovištu.­Međutim,­pojava­„trećeg“,­humanističkog,­i­„četvrtog“,­socijalnokulturalnog,­pravca/modela6­u­psihologiji­ohrabrila­ je­ kritičko­ preispitivanje­ stavki­ vezanih­ za­ ljudsku­ spiritualnost­­(up.­Levin,­2010).

Za­Gordona­Olporta­[Gordon­Allport],­koji­je­i­sam­odrastao­u­protestanskoj­porodici,­proučavanje­religijskih­vrijednosti­došlo­je­tek­kao­izdanak­osnovnog­

5 Pogled­na­svijet­(njemački­Weltanschauung)­je­termin­potekao­iz­njemačke­filozofije­(Humbolt,­Kant),­ali­se­često­provlači­ i­kroz­psihološke­koncepte.­Aron­Antonovski,­govoreći­o­osjećaju­koherentnosti,­takođe­ga­dovodi­u­vezu­sa­pogledom­na­svijet­(Antonovsky,­1979,­1984).6 O­ovim­modelima­nešto­detaljnije­biće­govora­dalje­u­tekstu.

91

Religioznost:­tretman­u­psihologiji­i­salutogeni­(i­drugi)­potencijali

interesovanja­koje­je­bilo­vezano­za­teoriju­ličnosti,­njegovo­osnovno­opredjeljenje­iz­ kojeg­ je­ proistekao­ sav­ njegov­ profesionalni­ rad.­ Postavivši­ jedan­ opšti­teorijski­pristup,­naišao­je­na­mnoštvo­posebnih­problema,­kao­što­je,­na­primjer,­priroda­ stavova­ u­ strukturi­ ličnosti,­ iskoristljivost­ ličnih­ podataka,­ ustrojstvo­predrasuda.­Jedno­od­važnih­pitanja­bilo­je­vezano­za­vrijednosti­koje­bi­imale­objedinjujuću­ulogu­u­složenijoj­strukturi­ličnosti.­Za­religiju­je­smatrao­da­spada­u­tu­kategoriju­vrijednosti­kao­jedno­od­složenih­osjećanja­koja­mnogi­ljudi,­ako­ne­i­svi,­posjeduju.­Da­bi­religiju­povezao­sa­obuhvatnim­proučavanjem­ličnosti­održao­je­šest­predavanja­koja­je­kasnije­objedinio­u­knjigu­Pojedinac­i­njegova­religija­ (The­ Individual­ and­ His­ Religion,­ 1950)­ (prema­ Evans,­ 1976/1988).­Premda­je­njegova­teorija­nastajala­50-ih­godina­XX­vijeka,­u­periodu­kada­je­interesovanje­za­religiju­uglavnom­bilo,­kako­je­ranije­napomenuto,­vezano­za­stavove­(i­predrasude)­i­ukupnu­strukturu­ličnosti­koju­vrijednosti­objedinjuju,­podjela­religioznosti­koju­je­Olport­napravio­imala­je­(i­ima)­dugoročnu­primjenu­proširenu­ na­ različite­ aspekte­ čovjekovog­ funkcionisanja,­ pa­ i­ na­ mentalno­zdravlje.­Olport­je­o­govorio­o­religijskoj­dimenziji­ličnosti­sa­dva­definisana­pola:­jedan­je­ekstrinzička­orijentacija­prema­religiji,­drugi­je­intrinzička­orijentacija.­Smatrao­je­da­se­većina­ljudi­prema­toj­orijentaciji­zapravo­nalazi­negdje­unutar­dimenzije,­odnosno­da­je­mala­vjerovatnoća­da­pojedinci­zauzimaju­ekstremne­pozicije.­

(a)­ Ekstrinzička­ orijentacija­ –­ Osobe­ sa­ ovakvom­ orijentacijom­ koriste­religiju­ za­ sopstvene­ ciljeve.­ Izraz­ je­ posuđen­ iz­ aksologije­ da­ bi­ ukazao­ na­interes­koji­služi­drugim,­krajnjim­ciljevima.­Ekstrinzičke­vrijednosti­uvijek­su­instrumentalne­ili­utilitarne­tako­da­osobe­sa­ovakvom­orijentacijom­mogu­smatrati­religiju­korisnom­na­različite­načine:­da­bi­osigurali­sigurnost­i­utjehu,­druženje­i­razonodu,­status­i­samopotvrđivanje.­Prihvaćene­vjere­se­slabo­pridržavaju­ili­je­selektivno­prihvataju­kako­bi­bila­prilagođena­primarnim­potrebama.­Teološki­rečeno­ekstrinzički­tip­se­obraća­prema­Bogu,­ali­bez­okretanja­od­sebe.­

(b)­Intrinzička­orijentacija­–­Osobe­sa­ovom­orijentacijom­nalaze­svoj­glavni­motiv­u­religiji.­Druge­potrebe,­ma­koliko­jake,­procjenjuju­kao­manje­značajne­te­ih­dovode,­koliko­je­god­to­moguće,­u­harmoniju­sa­religioznim­uvjerenjima­i­propisima.­Nakon­prihvatanja­vjere­osoba­nastoji­da­je­internalizuje­i­u­potpunosti­je­slijedi.­To­je­način­na­koji­ona­„živi“­svoju­religiju.­Olport­navodi­zapažanje­sveštenika­koji­pravi­istu­distinkciju­rekavši­da­„[...]­neki­ljudi­dolaze­u­crkvu­da­ zahvale­Bogu,­ da­Mu­odaju­ slavu­ i­ traže­da­ ih­ vodi.­Drugi­ dolaze­po­ono­što­mogu­dobiti.­Njihov­interes­za­crkvu­je­u­tome­da­je­iskoriste­prije­nego­da­joj­služe“­(Allport,­Ross,­1967).­Ukratko,­ova­dva­pola­subjektivne­religioznosti­mogu­se,­dakle,­okarakterisati­ rekavši­da­ekstrinzički­motivisana­osoba­koristi­religiju­dok­intrinzički­motivisana­osoba­živi­svoju­religiju.

Neki­ autori­ (Kirkpatrick­ and­ Hood,­ 1990;­ Pargament,­ 1992)­ tvrde­da­ rudimentarna­ distinkcija­ između­ unutrašnje­ i­ spoljašnje­ religioznosti­ ne­može­ da­ obuhvati­ kompleksnost­ inherentnu­ religioznosti­ ili­ spiritualnosti­­

92

Irena­Stanić

(prema­Emmons,­ 1998).­U­ današnje­ vrijeme­ proučavanju­ religioznosti­ prilazi­se­sa­stanovišta­opravdanosti­multidimenzionalnih­pristupa­(npr.­Pearce,­Little,­Perez,­2003),­ali­u­našem­istraživačkom­nacrtu­koji­već­uključuje­više­varijabli­koncept­izbora­bio­je­Olportov.

Razvojni­aspekt­religioznosti

Gordon­ Olport,­ tvorac­ bazičnog­ modela­ dimenzionalne­ religioznosti­(intrinzička,­ ekstrinzička),­ isticao­ je­ da­ je­ u­ proučavanju­ religiozne­ dimenzije­ličnosti­korisno­primijenjivati­ razvojni­pristup.­Smatrao­ je­da­dijete­porodičnu­religiju­prihvata­kao­nešto­samo­po­sebi­razumljivo­i­da­to­posebno­važi­za­period­prisne­ identifikacije­ sa­ porodicom,­ između­ osme­ i­ jedanaeste­ godine­ života.­Nakon­ tog­ razdoblja­ dijete­ počinje­ da­ dovodi­ u­ pitanje­ porodični­ obrazac­ jer­su­mu­njegove­postavke­apstraktne.­Tada­prolazi­kroz­period­osporavanja­koji­se­manifestuje­kao­adolescentni­bunt­prema­roditeljima,­ali­ne­dovodi­u­pitanje­religiju­kao­takvu.­Adolescent­religijske­dogme,­prema­Olportu,­osporava­onako­kako­ ih­on­ razumije,­ a­ne­kako­ ih­ razumiju­ roditelji.­Osporavanje­ sopstvenog­djetinjeg­ pristupa­ važan­ je­ element­ za­ svaku­ ličnost­ koja­ treba­ da­ odraste.­Adolescenti­ kroz­ bunt­ prema­ roditeljima­ pokušavaju­ da­ izmaknu­ roditeljskoj­dominaciji,­ što­ uključuje­ i­ odnos­ prema­ religijskim­ dogmama.­ Kasnije­ se­ to­razrješava­na­različite­načine­od­kojih­jedan­jeste­i­usvajanje­istog­stava,­odnosno­orijentacije­koji­ su­ imali­ i­ roditelji.­Olport­ je­ smatrao­da­ su­dvadesete­godine­života­možda­najmanje­religiozne­u­cijelom­životu­(prema­Evans,­1976/1988).

Erik­Erikson­[Erik­Homburger­Erikson]­je­prepoznao­kritičnu­ulogu­koju­religija­ ima­u­razvojnom­procesu.­On­je­sugerisao­da­se­ego­kvaliteti­ i­vitalne­vrijednosti­ obezbjeđuju­ primarno­ kroz­ religioznu­ tradiciju­ društva.­Uz­ to­ je­ i­inkorporisao­koncept­ritualizacije­kao­kritičan­u­procesu­obezbjeđivanja­pojave­ego­kvaliteta­ i­ vrijednosti­ koje­ iz­ njih­proizlaze.­Rituali­ su­dio­ svakodnevnog­života,­uljučujući­tu­i­posebne­religiozne­rituale,­oni­jačaju­rast­individualnog­ega­i­ omogućavaju­ razumijevanje­ ljudske­ egzistencije.­Oni,­ takođe,­ jačaju­ osjećaj­zajedništva,­što­Erikson­vidi­kao­esencijalnu­karakteristiku­za­epigenetički­razvoj­pojedinca­(up.­Blazer,­1998,­Erikson,­1968/1976).

Jedan­ od­ pionira­ savremenih­ studija­ religiozne­ kognicije­ bio­ je­Džejms­Fauler­[James­Fowler]­koji­je­1981.­godine­predstavio­faznu­teoriju­vjere­(faith).­Slijedeći­ tradicionalne­ „fazne“­ teorije­ razvoja­ koje­ su­ postulirale­ univerzalne,­sekvencionalne­ etape,­ naročito­Kolbergovu­ teoriju,­ Fauler­ je­ smatrao­ da­ faze­razvoja­ vjere­ korespondiraju­ sa­ kognitivnim­ razvojem.­ Ta­ teorija­ privukla­ je­mnogo­ pažnje,­ ali­ univerzalnost­ prelaznih,­ intervenišućih­ perioda­ ostalo­ je­problematično­pitanje­jer­nije­bilo­moguće­objasniti­sve­pojedinačne­slučajeve­koji­ su­ obuhvaćeni­ različitim­ vjeroispovjestima­ (Levenson,­Aldwin,­D’Mello,­2005).­

93

Religioznost:­tretman­u­psihologiji­i­salutogeni­(i­drugi)­potencijali

Fric­Oser­[Ftritz­K.­Oser]­je­među­autorima­koji­su­predstavili­ još­jednu­od­ „faznih“­ teorija­ razvoja­ religioznosti­ s­ tim­ da­ je­ posvećena­motivacionom­aspektu.­Teorija­opisuje­etape­religioznog­mišljenja­utemeljene­na­„solucijama“­sedam­ simultanih­ tenzija­ u­ odnosu­ na­ uticaj­ božanskog­ u­ ljudskom­ životu:­sloboda­ naspram­ zavisnosti,­ transcendencija­ naspram­ imanentnog,­ nada­naspram­ beznadežnosti­ (u­ odnosu­ na­ uticaj­ božanskog),­ skrivenost­ naspram­transparentnosti­ božanske­ volje,­ vjera­ naspram­ straha,­ sveti­ naspram­profanih­aspekata­ životnih­ okolnosti­ i­ vječno­ naspram­ efemernih­ značenja­ životnih­izbora7.­Razrješenje­ovih­dilema­se­reflektuje­kroz­pet­faza­razvoja­religioznog­suđenja­ koje­ započinju­ sa­ religioznom­ heteronomijom­ prema­ kojoj­ božanska­intervencija­ utiče­ na­ sve,­ a­ prati­ je­ faza­ koja­ odražava­ mogućnost­ pojedinca­da­ utiče­ na­ božansko­ (molitvom­ ili­ dobrim­ djelima).­Treća­ faza­ obilježena­ je­povlačenjem­božanskog­u­poziciju­skrivenog­uticaja­dok­ je­osoba­praktično­u­potpunosti­ odgovorna­ za­ sebe.­ Ova­ faza­ je­ oprečna­ prvoj­ navedenoj.­ Četvrta­faza­ponovo­uvodi­božansko­kao­self.­Religiozni­relativizam­postaje­prihvatljiv.­Napokon,­u­petoj­ fazi,­ sedam­dimenzija­ su­koordinisane­ rezultirajući­ (na­neki­način)­jedinstvom­sa­božanskim­(Levenson­i­dr,­2005,­Oser­i­sar.,­2006).­Ovakvi­(kognitivni,­ ali­ bitno­ je­ napomenuti­ i­ eksplicitno­ life-span)­ pristupi­ za­ cilj­ su­imali­razumijevanje­religioznog­ponašanja­ljudi.­

Adolescencija­ je­ period­ neurološkog,­ kognitivnog­ i­ emocionalnog­sazrijevanja­ i­ prema­ Eriksonu­ to­ je­ prva­ faza­ u­ kojoj­ se­ pojavljuje­ izazov­formiranja­identiteta­(1976),­te­je,­prema­nekim­autorima,­iznenađujuće­koliko­je­malo­pažnje­posvećeno­istraživanjima­religioznog­identiteta­kod­adolescenata­i­ u­ mlađem­ odraslom­ dobu,­ iako­ se­ upravo­ baš­ taj­ životni­ period,­ tranzicija­iz­ adolescencije­ u­ odraslo­ doba,­ smatra­ veoma­ važnim­ u­ svim­ kulturama­­(up.­Levenson­i­sar.,­2005).­

Jedan­ pregled­ istraživanja­ na­ adolescentima­ u­ Sjedinjenim­ Američkim­Državama­ objavljen­ početkom­ 90-ih­ godina­ XX­ vijeka­ pokazao­ je­ da­ u­ to­vrijeme­religioznost­Amerikanaca­u­prosjeku­nije­bila­u­padu,­premda­je­dolazilo­do­pada­u­religioznosti­tokom­adolescencije,­što­je­bilo­u­skladu­sa­Olportovim­pretpostavkama.­ Dalje,­ pokazalo­ se­ da­ postoje­ rasne­ razlike­ (Afroamerikanci­bili­su­religiozniji­nego­bijelci)­i­postoje­polne­razlike­i­to­tako­da­su­djevojke­religioznije­od­mladića.­Religioznost­je­bila­pozitivno­povezana­sa­prosocijalnim­vrijednostima­ i­ ponašanjima,­ a­ u­ negativnoj­ vezi­ sa­ pokušajima­ samoubistva,­zloupotrebom­ supstanci,­ preranim­ (i­ neopreznim)­ seksualnim­ odnosima­ i­delinkvencijom.­Sa­samopoštovanjem­religioznost­nije­bila­povezana.­Nalazi­su­bili­ tako­optimistični­da­ je­zaključak­autora­bio­da­bi­bilo­poželjno­ integrisati­religiozne­ prosocijalne­ uticaje­ u­ šire­ socijalne­ programe­ (Donahue,­ Benson,­1995).

7 Ovakav­pristup,­formom,­podsjeća­na­Eriksonovu­teoriju­razvojnih­faza.­

94

Irena­Stanić

Religioznost­kao­salutogeni­faktor

Istraživanja­religije­ i­ religioznosti,­ te­njenog­povoljnog­(ili­nepovoljnog)­uticaja­ na­mentalno­ i­ fizičko­ zdravlje­ svoj­ veći­ zamah­ imala­ su­ tek­ u­ drugoj­polovini­XX­vijeka.­To­je­kao­posljedicu­imalo­i­ulazak­psihologije­religioznosti­u­ psihološke­ kurikulume­ i­ udžbenike.­ Ovakav­ preokret­ neki­ autori­ pripisuju­metodološkom­ razvoju­ psihologije­ kao­ nauke­ navodeći­ kao­ važne­ doprinose:­­(1)­razvoj­kvalitativne­istraživačke­metodologije,­što­je­išlo­zajedno­sa­prihvatanjem­iskustvenih­i­fenomenoloških­perspektiva­te­omogućilo­razvoj­dragocjenog­rada­na­ iskustvenim­ aspektima­psihologije­ religije­ i­ pojavu­ interesovanja­ za­ oblast­spiritualnosti;­ (2)­ razvoj­ eksperimentalnih­ metodologija­ i­ naročito­ njihove­primjene­na­područja­psihologije­izvan­isključivog­domena­kognitivnog,­na­koji­je­eksperimentalna­psihologjia­tradicionalno­bila­primijenjena:­eksperimentalni­rad­na­socijalnoj­kogniciji­i­teorija­emocionalnog­vezivanja­(attachment)­bili­su,­na­primjer,­ korisno­proširenje­ potrebno­ za­ razumijevanje­ socijalne­kognicije­ i­religioznih­osjećanja;­(3)­razvoj­kognitivne­nauke­uključio­je­i­religiju­u­svoja­istraživanja;­(4)­razvoj­tehnika­za­ispitivanja­neuroloških­procesa­(neuroimaging)­koristi­se­ i­u­proučavanju­religioznog­mišljenja­ i­ iskustva­(prema­Loewenthal,­2010).

Dosta­ je­ istraživanja­pokazalo­da­ je­ religioznost­povezana­sa­pozitivnim­emocijama­i­da­ta­veza­može­biti­čak­i­jača­kada­su­pitanju­implikacije­vezane­za­prevenciju­mentalnih­poremećaja.­Od­približno­ stotinu­ studija­načinjenih­u­prošlom­vijeku­o­religioznosti,­blagostanju,­nadi­i­optimizmu­približno­80%­njih­pokazalo­ je­da­ religiozne­osobe­doživljavaju­značajno­više­pozitivnih­emocija­u­odnosu­na­manje­religiozne­osobe­(Coen,­Koenig,­2004).­Neki­autori­su­došli­do­saznanja­da­religioznost­može­poboljšavati­mehanizme­prevladavanja­stresa­i­ unapređivati­ mentalno­ zdravlje­ izazivanjem­ pozitivnih­ psiholoških­ stanja­(McEwan,­1998,­prema:­Oman,­Thorensen,­2005:­445).­

Savremena­ istraživanja­ gotovo­ konzistentno­ pronalaze­ vezu­ između­religioznosti­ i­ mentalnog­ i­ fizičkog­ zdravlja.­ Uopšte,­ istraživači­ su­ otkrili­ da­osobe­koje­praktikuju­religiju­imaju­manje­fizičkih­bolesti­i­imaju­tendenciju­da­žive­duže­nego­nereligiozne­osobe.­Džordž­[George],­Elison­[Ellison]­i­Larson­[Larson]­smatraju­da­postoje­višestruki­faktori­koji­objašnjavaju­ovakve­nalaze­(2002,­prema­Kavros,­2010).­Vezano­za­fizičko­zdravlje­većina­religija­eksplicitno­propisuje­zdrave­navike­i­preporučuje­umjerenost­ili­ukidanje­ponašanja­za­koja­je­poznato­da­su­štetna.­Kada­je­u­pitanju­mentalno­zdravlje­osoba­koja­pripada­religijskoj­grupi­ima­socijalnu­podršku­i­obezbjeđuje­psihosocijalne­resurse­kao­rezultat­ uključenosti­ u­ grupu.­ Religija,­ posebno­ organizovana­ religija,­ pruža­sljedbenicima­resurse­prevladavanja­stresa.­U­periodu­stresnih,­velikih­promjena­ili­patnje­ljudi­se­obično­okreću­svojim­religioznim­ubjeđenjima­i/ili­religijskoj­zajednici­ da­ bi­ sebi­ obezbjedili­ utjehu,­ nadu,­ osjećaj­ pripadnosti­ i­ voljenosti.­Uopšte,­ religioznost­ je­povezana­sa­pozitivnim­mehanizmima­prevladavanja­u­

95

Religioznost:­tretman­u­psihologiji­i­salutogeni­(i­drugi)­potencijali

procesu­ stresa.­Redovno­prisustvo­ religioznim­ceremonijama­pruža­članovima­mogućnost­povezivanja­sa­grupom­brižnih­osoba,­koje­se­međusobno­podržavaju­kada­ za­ tim­ postoji­ potreba.­Religiozne­ zajednice,­ dakle,­ ne­ samo­ da­ brinu­ o­spiritualnim­potrebama­svojih­članova,­već­obezbjeđuju­i­pomoć­za­one­koji­su­bolesni­ ili­ prolaze­ kroz­ stresan­ period.­ Religija­ takođe­ pruža­ sistematizovanu­vjeru­i­sistem­vrijednosti,­koje­pomažu­vjerniku­da­organizuje­i­osmisli­sopstvenu­egzistenciju­i­odnose­sa­drugim­ljudima­(up.­Kavros,­2010).

U­ potrazi­ za­ odgovorom­ zašto­ je­ religija­ (i­ sve­ češće­ pominjana­spiritualnost)­povezana­sa­opštim­zdravljem,­Džordž­i­saradnici­nalaze­da­postoje­tri­pretpostavljena­mehanizma­koji­privlače­najviše­pažnje,­a­imaju­i­empirijsku­podršku:­(1)­zdravo­ponašanje,­(2)­socijalna­podrška­i­(3)­hipoteza­o­koherentnosti­(George,­Larson,­Koenig,­McCullough,­2000).­

(1)­ Prvi­ mehanizam­ odnosi­ se­ na­ već­ dobro­ poznate­ preporuke­ svakog­religijskog­sistema­o­stvaranju­zdravih­životnih­navika,­koje­se­odnose­kako­na­fizičko,­tako­i­na­mentalno­zdravlje.

(2)­ Socijalna­ podrška­ koja­ podrazumijeva­ (a)­ širu­ socijalnu­ mrežu,­­(b)­veću­interakciju­unutar­socijalne­mreže,­(c)­dobijanje­više­podrške­od­drugih­i­­(d)­viši­nivo­zadovoljstva­socijalnom­podrškom,­takođe­je­poznati­mehanizam­koji­se­pominje­u­mnogim­relevantnim­istraživanjima­i­ima­potvrđenu­medijatorsku­ulogu.­

(3)­ Treće­ moguće­ objašnjenje­ doprinosa­ religije­ zdravlju­ jeste­ hipoteza­koherentnosti,­ koja­ postulira­ osjećaj­ koherentnosti­ i­ smisla­ kojim­ religija­pomaže­ ljudima­ da­ shvate­ sopstvenu­ ulogu­ u­ svijetu,­ smisao­ života­ te­ da­razviju­hrabrost­ da­bi­ izdržali­ patnju.­Važno­ je­ primijetiti­ da­ se­u­ slučaju­ove­treće­funkcije­ne­implicira­samo­pozitivan­doprinos­religije:­ona­nudi­smisao­u­patnji­koja­je­bila­neizbježna.­Ovi­autori­eksplicitno­navode­Arona­Antonovskog­­[Aron­Antonovsky]­ i­ njegov­ konstrukt­ osjećaja­ koherentnosti,­ što­ je­ prilično­rijetko­u­zapadnoj­(američkoj)­literaturi.­

Elison­i­Levin­[Levin]­govoreći­o­vezi­između­religije­i­zdravlja­naznačili­su­ nekolicinu­ eksplanatornih­ mehanizama­ preko­ kojih­ uključenost­ u­ religiju­može­ dovesti­ do­ pozitivnih­ zdravstvenih­ ishoda.­ Ovi­ mehanizmi­ obuhvataju­raznovrsne­ bihejvioralne­ i­ psihosocijalne­ konstrukte,­ koji­ se­ obično­ sreću­ u­zdravstvenoj­edukaciji,­teoriji­i­praksi,­a­uključuju­(1)­regulaciju­ličnog­životnog­stila­ i­ ponašanja­ usmjerenih­ zdravlju,­ (2)­ pribavljanje­ socijalnih­ resursa­ (npr.­socijalnih­ veza,­ formalne­ i­ neformalne­ podrške),­ (3)­ unapređivanje­ pozitivne­samopercepcije­ (npr.­ samopoštovanje,­ osjećanje­ sopstvenih­ sposobnosti),­­(4)­obezbjeđivanje­specifičnih­resursa­prevladavanja­(npr.­određenih­kognitivnih­i­ bihejvioralnih­ odgovora­ na­ stres),­ (5)­ generisanje­ drugih­ pozitivnih­ emocija­(npr.­ljubavi,­praštanja),­(6)­potpomaganje­zdravstvenih­uvjerenja­i­(7)­dodatni­pretpostavljeni­mehanizmi­kao­što­je­vjerovanje­u­postojanje­ljekovite­bioenergije­(Ellison,­Levin,­1998).

96

Irena­Stanić

Meklenon­ [McClenon]­ je­ ponudio­ intrigantnu­ teoriju­ evolucije­ religije­(teorija­ ritualnog­ iscjeljivanja)­ navođenjem­ da­ su­ naši­ preci­ primati­ bez­sumnje­ koristili­ rudimentarne­ rituale­ da­ bi­ ublažili­ stresne­ situacije,­ a­ što­ je­takođe­ bilo­ važno­ i­ za­ održavanje­ subjektivne­ dobrobiti­ i­ grupne­ solidarnosti­­(McClenon,­ 2002,­ prema­Atran,­ 2007:­ 423).­ Prema­ ovom­ stanovištu­ jasna­ je­instrumentalna­ uloga­ religioznosti,­ odnosno­ socijalna­ podrška­ koja­ se­ dobija­kroz­učešće­u­religioznim­ritualima.­

Alkorta­ i­ Sosis­ [Alcorta,­ Sosis]­ fokusiraju­ se­ na­ religiju­ kao­ adaptivni­kompleks­blisko­povezan­sa­neuralnim­plasticitetom­hominida.­Oni­identifikuju­četiri­religiozne­crte­koje­se­ponavljaju­kroz­različite­kulture,­a­podrazumijevaju:­(1)­ sistem­ vjerovanja­ koji­ inkorporira­ natprirodne­ sile;­ (2)­ zajedničke­ rituale;­(3)­odvajanje­svetog­ i­svjetovnog;­ (4)­adolescenciju­kao­pogodan­(preferirani)­razvojni­ period­ za­ prihvatanje­ religije­ (religious­ transmission)­ (Alcorta­ and­Sosis,­2005,­prema­Atran,­2007).

U­svakom­slučaju,­sve­religije­slijede­iste­strukturalne­konture:­sve­prizivaju­natprirodne­sile­da­bi­se­suočavali­sa­emocionalno­eruptivnim­egzistencijalnim­prijetnjama­kao­što­su­usamljenost,­nesreća­i­smrt­(Atran,­2007:­445).­Ovdje­je­moguće­dodati­i­pretpostavku­o­kognitivnom­aspektu­religioznosti­s­obzirom­da­je­svojevremeno,­u­razvoju­ljudske­vrste,­sa­niskim­stupnjem­formalnih­saznanja,­postojala­potreba­za­odgovorom­o­porijeklu­neobjašnjenih­pojava8.­

Salutogena­orijentacija­iziskuje­identifikaciju­i­opisivanje­mehanizama­čiji­efekti­mogu­imati­ulogu­medijator­ili­moderator­varijabli­u­objašnjenju­salutarnog­(salutogenog)9­uticaja­dimenzije­religioznosti­na­određene­mentalnozdravstvene­ishode.­Neka­psihološka­objašnjenja­ponudili­su­Mekintoš­i­Spilka­[McIntosh,­Spilka]­ ­ sugerišući­da­bi­ salutarni­ efekti­ religioznosti­mogli­poticati­ iz­uticaja­unutrašnjeg­lokusa­kontrole,­koji­motiviše­ponašanje­odgovorno­prema­sopstvenom­zdravlju­kroz­uvjerenje­da­će­takvo­ponašanje­biti­nagrađeno­(McIntosh,­Spilka,­1990).­Religiozna­posvećenost,­ dakle,­može­uticati­ na­mentalno­zdravlje­kroz­poticanje­ ponašanja­ usmjerenog­ ka­ zdravlju,­ odnosno­ promocijom­ „životnog­stila“­ koji­ podrazumijeva­ izbjegavanje­ rizičnog­ ponašanja­ (duvana,­ alkohola,­zloupotrebe­narkotika,­lošeg­načina­ishrane,­itd.).­Na­taj­način­se­smanjuje­rizik­od­ obolijevanja­ i­ pospješuje­ fizičko­ zdravlje­ (Levin,­ 1996,­ Hamburg,­ Elliott,­Parron,­1982,­prema­Levin,­Chatters,­1998).­­

Religiozne­ aktivnosti­ kao­ što­ su­ molitva­ ili­ druge­ ritualne­ aktivnosti­mogu­ uticati­ na­mentalno­ zdravlje­ kroz­ efekte­ pozitivnih­ emocija,­ kao­ što­ su­nada,­praštanje,­samopoštovanje,­zadovoljstvo­i­ljubav.­Pozitivne­emocije­mogu­biti­ važne­ za­mentalno­ zdravlje­ i­ zdravlje­ uopšte­ kroz­ psihoneuroimunološke­i­ psihofiziološke­ mehanizme­ (Rossi,­ 1993,­ prema,­ Levin,­ Chatters,­ 1998).­­8 „Glad­za­saznanjem“­pominjao­je­i­Frojd.9 U­literaturi­nailazi­se­na­termine­„salutarni“­i­„salutogeni“­efekti,­odnosno­faktori,­pri­čemu­se­prvi­ termin,­koji­u­prevodu­znači­ ljekovit,­koristan­često­podrazumijeva­upravo­ono­ što­ je­Antonovski­ podrazumijevao­ pod­ terminom­ „salutogeni“­ u­ smislu­ generisanja­ otpornosti­ ili­riječima­samog­Antonovskog­–­zdravlja.

97

Religioznost:­tretman­u­psihologiji­i­salutogeni­(i­drugi)­potencijali

Učešće­ u­ religioznim­ grupama­ koje­ praktikuju­ organizovane­ aktivnosti­ može­uticati­ na­ dobrobit­ pružajući­ socijalnu­ podršku­ kroz­ uključenost­ u­ smisaone­socijalne­kontakte­i­kroz­integraciju­u­podržavajuće­mreže.­Za­socijalnu­podršku­se­vjeruje­da­ublažava­uticaj­stresa,­obezbjeđuje­resurse­prevladavanja,­pomaže­adaptaciju­ na­ stresne­ okolnosti­ i­ patogene­ činioce­ te­ štiti­ od­ obolijevanja­ i­smrtnosti­(House,­Landis,­Umberson,­1988,­prema:­Levin,­Chatters,­1998).

Ispitujući­odnos­religioznosti­i­fizičkog­zdravlja­Mekintoš­i­Spilka­ponudili­su­ psihološko­ objašnjenje­ te­ veze­ sugerišući­ da­ salutarni­ efekti­ religioznosti­mogu­ dolaziti­ usljed­ uticaja­ internalnog­ lokusa­ kontrole­ (vjerovanja),­ što­ je­karakteristika­ nekih­ religioznih­ ljudi­ koja­ motiviše­ na­ odgovorno­ ponašanje­prema­sopstvenom­zdravlju,­kao­i­vjera­u­Boga­koja­utiče­na­percepciju­da­će­takvo­ponašanje­biti­nagrađeno­(McIntosh,­Spilka,­1990).

Levin­ i­ Čaters­ [Levin,­ Chatters]­ analiziranjem­ brojnih­ istraživanja­ koja­su­ se­ ticala­ odnosa­ između­ mentalnog­ zdravlja­ i­ religije,­ pretpostavljajući­moderatorsku­ odnosno­ medijatorsku­ funkciju­ religioznosti,­ ponudili­ su­ pet­alternativnih­teorijskih­modela­koji­objašnjavanju­vezu­između­religije­i­mentalnog­zdravlja:­(a)­supresor­model,­(b)­model­odvraćanja­stresa,­(c)­preventivni­model,­­(d)­moderator­model,­(e)­model­zdravstvenih­efekata­(1998:44).

Religioznost­se­često­pominje­kada­se­govori­o­smislu­života.­Viktor­Frankl­je­još­govorio­o­„volji­za­smislom“­kao­o­bazičnom­ljudskom­motivu­tvrdeći­da­glavni­cilj­nije­sticanje­zadovoljstva­ili­moći,­već­pronalaženje­smisla­i­vrijednosti­u­ životu­ (1978/1987,­ 1946/2004).­Religiozni­ aspekt­ globalnih­ uvjerenja­može­zauzimati­centralno­mjesto­u­interpretaciji­dnevnih­iskustava,­dajući­prihvatljivi­smisao­onima­koja­su­inače­neprihvatljiva.­Kristal­Park­[Crystal­Park,­Chatters]­je,­govoreći­o­smislu­i­njegovoj­centralnoj­poziciji­u­ljudskoj­egzistenciji,­razmatrala­dva­njegova­aspekta,­globalni­smisao­i­smisao­koji­se­stvara­ tokom­krize­ ili­u­teškim­životnim­okolnostima.­Globalni­smisao­obično­se­stvara­nenamjerno,­stiče­se­kroz­kulturu­koja­nas­okružuje,­uključujući­roditelje,­medije­i­ostale­kulturalne­agense,­kao­i­kroz­akumuliranje­ličnih­iskustava.­Parkova­je­govoreći­o­smislu­koji­se­stvara­u­teškim­okolnostima­navela­nekolicinu­mehanizama­koji­proizlaze­iz­ religiozne­orijentacije­kao­što­su­promjena­u­procijeni­ smisla,­o­ religioznoj­reatribuciji­ te­ pozitivnoj­ reinterpretaciji­ pomoću­ religije.­ Ovakve­ promjene­dovode­i­do­promjena­u­globalnom­smislu­i,­posljedično­u­funkcionisanju­ličnosti­(Park,­2005).­­

U­ jednoj­ metaanalizi­ studija­ koje­ su­ se­ bavile­ odnosom­ religioznosti­i­ mentalnog­ zdravlja­ pokazalo­ se­ da­ je­ viši­ nivo­ religioznosti­ povezan­ sa­psihološkom­dobrobiti­ (životnim­ zadovoljstvom,­ srećom,­ pozitivnim­ afektom,­višim­moralom)­te­sa­nižom­depresivnošću,­suicidalnim­mislima­i­ponašanjem­i­ manjom­ zloupotrebom­ narkotika­ i­ alkohola.­ Obično­ je­ pozitivni­ uticaj­religioznosti­ na­ mentalno­ zdravlje­ snažniji­ među­ ljudima­ koji­ se­ nalaze­ u­stresnim­okolnostima,­kao­što­su­stariji­ljudi,­ljudi­sa­različitim­oboljenjima­ili­invalidnostima.­ Zaključak­ ove­metaanalize­ je­ da,­ svakako,­ postoji­ potvrda­ da­

Irena­Stanić

98

je­ religioznost­ obično­ pozitivno­ povezana­ sa­ mentalnim­ zdravljem­ (Moreira-Almeida,­Lotufo­Neto,­Koenig,­2006).­

U­mnoštvu­ varijabli­ koje­ su­ proučavane­ u­ vezi­ rezlijentnosti­ na­ uzorku­adolescenata­kao­najkonzistentnije­protektivne­pokazale­su­se­kombinacije­lične­vjere­i­religiozne­socijalne­podrške,­koju­naročito­treba­razmatrati­imajući­u­vidu­period­ tranzicije­ i­ individuacije­ koja­ karakteriše­ adolescentni­ period.­ Ovakve­„religiozne“­varijable­pokazale­ su­ se­daleko­više­protektivnim,­nego­one­koje­bi­ se­mogle­okarakterisati­kao­ sekularne­ (Oman­&­Reed,­1998,­prema­Miller,­Kelley,­2005).

U­različitim­­istraživanjima­s­kraja­XX­vijeka­anksioznost,­za­koju­se­smatra­da­je­indikator­lošeg­prilagođavanja,­bila­je­i­pozitivno­i­negativno­povezana­sa­religioznošću­te­je­u­jednom­istraživanju­sa­studentima­načinjen­pokušaj­da­se­istraži­odnos­između­intrinzičke­i­ekstrinzične­religioznosti­(Olport)­i­anksioznosti­kao­crte­ (Katel).­Rezultati­ su­pokazali­da­ intrinzična­ religioznost­ teži­da­bude­povezana­ sa­ jačom­ ego-snagom,­ integrisanim­ socijalnim­ ponašanjem,­ manje­„paranoje“­ili­nesigurnosti,­te­sa­manje­anksioznosti.­Ekstrinzička­religioznost,­čini­se,­djeluje­u­suprotnom­smjeru.­Ovakvi­rezultati­su­sugerisali­da­je­intrinzička­religioznost­ povezana­ sa­ sposobnošću­ da­ se­ anksioznost­ na­ adaptivan­ način­integriše­u­svakodnevni­život,­dok­je­ekstrinzička­povezana­sa­nesposobnošću­da­se­to­uradi­(Baker,­Gorsuch,­1982).­

Aron­ Antonovski­ uključuje­ religiju­ u­ makrosocijalne­ generalizovane­resurse­ otpornosti,­ zajedno­ sa­magijom,­mitologijom,­ ritualima,­ ideologijama,­filozofskim­ sistemima­ smatrajući­ da­ ti­ oblici­ kulture­ „[...]­ snabdijevaju­ svoje­članove­gotovim­odgovorima,­ jasnim,­stabilnim­i­ integrisanim[...]“,­ te­da­su­ ti­gotovi­odgovori­„[...]­koje­obezbjeđuje­nečija­kultura­i­njena­društvena­struktura­vjerovatno­najjači­od­svih­generalizovanih­resursa­otpornosti[...]“­(1979:­118).­Mogli­bismo­dodati­da­je­ovo­naročito­važno­u­periodima­intenzivnog­razvoja­kao­ što­ su­ djetinjstvo­ i­ adolescencija,­ a­ što­ je­ u­ skladu­ sa­mnogim­ poznatim­psihološkim­razvojnim­teorijama.

Istraživanja­religioznosti­u­našoj­državi­i­okruženju

U­ bivšoj­ Jugoslaviji,­ pod­ uticajem­ tadašnjeg­ političkog­ režima,­ religija­nije­imala­veliki­uticaj­na­razvoj­mladih­ljudi.­Nakon­posljednjeg­rata­i­rascjepa­tadašnje­ države,­ te­ promjenom­ društveno-političkog­ sistema­ (u­ svakoj­ od­novonastalih­država),­religija­je­dobila­drugačiji­značaj,­do­mjere­da­je­uvedena­i­ u­ redovni­ školski­ sistem,­ a­ ljudi­ su­ se,­ izgubivši­ okvir­ u­ kojem­ su­ do­ tada­funkcionisali,­ okrenuli­ tradicionalnim­vrijednostima,­u­velikoj­mjeri­obojenim­religioznim­uticajem.­Novija­ istraživanja­pokazuju­da­znatno­veći­broj­mladih­ljudi­pokazuje­interesovanje­za­religiju,­nego­što­je­to­bio­slučaj­u­našem­regionu­do­kraja­XX­vijeka­(Čekrlija,­Turjačanin,­Puhalo,­2004,­Dušanić,­2007).

99

Religioznost:­tretman­u­psihologiji­i­salutogeni­(i­drugi)­potencijali

U­istraživanju­Rota­i­Havelke­iz­1973.­godine,­koje­se­bavilo­nacionalnom­vezanošću­i­vrijednostima­srednjoškolaca,­autori­su­našli­da­su­mladi­u­gradovima­manje­religiozni­od­svojih­vršnjaka­koji­žive­na­selu.­Isto­istraživanje­pokazalo­je­da­su­manje­religiozna­djeca­roditelja­sa­višim­stepenom­obrazovanja.­U­drugom­istraživanju­ sa­ srednjoškolcima­ iz­ tog­ perioda­ (Glišić,­ 1975,­ prema­Čekrlija­ i­sar.,­2004)­pokazalo­se­da­ispitanici­imaju­antireligiozne­stavove:­oko­87%­ih­je­izjavilo­da­se­ne­moli­Bogu,­90%­njih­nije­išlo­u­crkvu,­a­93,8%­nije­vjerovalo­u­Boga.­Za­istraživanja­religioznosti­u­našoj­državi­prije­posljednjeg­rata­opravdano­je­postaviti­pitanje­političke­indoktriniranosti­(i­socijalne­poželjnosti),­tako­da­je­moguće­dovesti­u­pitanje­validnost­nekih­rezultata.

Istraživanje­provedeno­u­Republici­Srpskoj­2004.­godine­pružilo­je­sasvim­drugačiju­sliku­o­mladima­istog­uzrasta­u­današnje­vrijeme:­samo­5%­ispitanika­se­složilo­sa­tvrdnjom­da­Bog­uopšte­ne­postoji,­a­sa­tvrdnjom­da­„[...]­vjera­donosi­ljudima­nadu­i­utjehu[...]“­slaže­se­88,6%­srednjoškolaca,­dok­74%­ispitanika­misli­da­„[...]­život­bez­vjere­nema­smisla[...]“­(Čekrlija­i­sar.,­2004)10.­U­istraživanju­Milosavljevića­i­saradnika­na­uzorku­od­1500­adolescenata­na­teritoriji­Banjaluke­oko­70%­adolescenata­se­izjašnjava­kao­religiozno­(Milosavljević­i­sar.,­2005,­prema­ Dušanić,­ 2007).­ U­ istraživanju­ odnosa­ religioznosti­ i­ subjektivnog­blagostanja,­ sprovedenom­ u­ Republici­ Srpskoj­ 2005.­ godine­ na­ uzorku­ od­409­mladih­ osoba,­ uzrasta­ od­ 15­ do­ 25­ godina,­ pokazalo­ se­ da­ postoji­ niska,­ali­značajna­povezanost­između­intrinzičke­religioznosti­i­zadovoljstva­životom­(Dušanić,­Milosavljević,­2007).­Kao­što­se­vidi­iz­navedenog,­primjetan­je­snažan­zaokret­u­religijskoj­orijentaciji­koji­je­nastupio­nakon­posljednjeg­rata­na­što­su,­naravno,­uticale­i­opšte­društveno-političke­tendencije.

Podaci­ iz­ nedavnih­ istraživanja­ u­ našoj­ zemlji­ i­ u­ regionu,­ odnosno­ u­„postkomunističkim“­zemljama,­govore­o­ snažnom­„buđenju“­ religioznosti,­ te­o­iznimnom­učešću­religije­u­životu­savremenog­čovjeka.­Iako­u­proklamisanim­kapitalističkim­(i­demokratskim?)­državama­poput­Sjedinjenih­Američkih­Država­iz­kojih­potiče­ i­najveći­broj­ empirijskih­ istraživanja­ trend­nije­bio­ istovjetan,­ipak­se­može,­kroz­dostupne­podatke,­zaključiti­da­religioznost­možda­ima­veću­ulogu,­nego­što­ju­je­imala­u­drugoj­polovini­XX­vijeka.­

Kritički­osvrt­na­istraživanja­religioznosti

Govoreći­ o­ odnosu­ religioznosti­ i­ mentalnog­ zdravlja,­ potrebno­ je­napomenuti­da­pozitivni­uticaj­religioznosti­svakako­nije­univerzalan.­Pojedinačni­primjeri­ (pogotovo­ iz­ kliničke­ prakse)­ pokazuju­ i­ negativne­ konsekvence­predimenzionirane­ religioznosti.­ Poznati­ su­ primjeri­ u­ simptomatologiji­opsesivno-kompulsivnih­poremećaja­kada­pacijenti­obavljaju­molitvu­deset­do­

10 U­pitanju­je­socijalno-psihološki­istraživački­projekat­Vrijednosti­i­vrijednosne­orijentacije­mladih­u­Republici­Srpskoj.­Istraživanje­je­provedeno­u­organizaciji­Društva­psihologa­Republike­Srpske,­a­uključilo­je­koncepte:­religioznost,­altruizam,­lokus­kontrole,­moralnost,­konformizam.

Irena­Stanić

100

dvadeset­ puta­ dnevno,­ ili­ psihotični­ pacijent­ vjeruje­ da­ je­Bog,­ Isus­ ili­ đavo,­ili­duboko­depresivne­osobe­preplavljene­osjećajem­krivice,­koje­vjeruju­da­su­počinile­neoprostiv­grijeh.­Poznata­je­i­manipulativna­moć­u­političko-ideološke­svrhe­ sve­ do­ rigidnih­ fundamentalista,­ koji­ su­ za­ religiju­ spremni­ žrtvovati­sopstveni­život.­Sve­ovo­ne­znači­da­religioznost­vodi­mentalnoj­bolesti­dok­se­osoba­može­okrenuti­religiji­da­bi­postigla­izvjesnu­utjehu­(Coen,­Koenig,­2004).­Takođe,­mnogi­elementi­iznenadnog­religioznog­preobraćenja­mogu­biti­povezani­sa­slabljenjem­snage­ega­ili­ identiteta,­psihopatološkom­simptomatologijom­ili­egzistencijalnom­ anksioznošću­ (Hunter,­ 1998;­ James,­ 1902/1985;­ Zinnbauer,­Pargament,­1998,­prema­Miller,­Kelley,­2005­).

Jedan­ od­ glavnih­ problema­ vezanih­ za­ oblast­ psihologije­ religije­ jeste­konceptualizacija­i­mjerenje­religioznosti­i­religiozne­angažovanosti.­To­su,­inače,­bila­važna­pitanja­u­sociologiji­ i­psihologiji­ tokom­više­od­35­godina.­Gotovo­stotinu­ istraživača­ iz­ obje­ discipline­ prepoznali­ su­ religiju­ kao­ kompleksan­ i­multidimenzionalan­domen­ljudskog­života,­koji­uključuje­ponašanje,­stavove,­uvjerenja,­iskustvo,­vrijednosti,­itd.­Udio­religioznosti­mogao­bi­biti­i­veći­nego­što­ga­sada­prepoznajemo.­Moguće­je­da­uobičajene­mjere­religioznosti­koje­se­koriste­ u­ istraživanjima­ nedovoljno­ obuhvataju­ (ili­ čak­ i­ ne­ obuhavataju)­ sve­mehanizme­ pomoću­ kojih­ religija­ zaista­ utiče­ na­mentalno­ i­ fizičko­ zdravlje:­podaci­ o­ efektima­ religioznosti­ na­ zdravstvene­ ishode­ostaju­u­priličnoj­mjeri­nedosljedni,­odnosno­nejasni­(Ellison,­Levin,­1998).

101

Religioznost:­tretman­u­psihologiji­i­salutogeni­(i­drugi)­potencijali

Literatura

Allport,­G.­W.,­Ross,­J.M.­(1967).­Personal­Religious­Orientation­and­Prejudice.­Journal­of­Personality­and­Social­Psychology,­Vol.­5,­No.­4,­432−443.

Antonovsky,­A.­(1979).­Health,­Stress­and­Coping:­New­Perspectives­on­Mental­Health­and­Physical­Well-Being.­San­Francisco-London:­Jossey-Bass.

Argyle,­M.­(2000).­Psychology­and­religion:­An­introduction.­London,­New­York:­Routledge,­Taylor­and­Francis­Group.

Atran,­S.­(2007).­Religion’s­Social­and­Cognitive­Landscape:­An­Evolutionary­Perspective.­U­Kitayama,­S.,­Cohen,­D.­(Ed.).­Handbook­of­Cultural­Psychology,­Chapter­17­(417−453).­New­York,­London:­The­Guilford­Press.

Baker,­M.,­Gorsuch,­R.­(1982).­Trait­Anxiety­and­Intrinsic-Extrinsic­Religiousness.­Journal­for­the­Scientific­Study­of­Religion,­21­(2),­119−122.

Blazer,­D.­G.­(1998).­Religion­and­Academia­in­Mental­Health.­U­Koenig,­H.G.­(Ed.),­Handbook­of­Religion­and­Mental­Health,­Chapter­26,­(379-389).­USA:­Elsevier­Science.

Caldwell-Harris,­C.­L.,­Wilson,­A.­L.;­LoTempio,­E.;­Beit-Hallahmi,­B.­(2010).­Exploring­the­atheist­personality:­well-being,­awe,­and­magical­thinking­in­atheists,­Buddhists,­and­Christians.­Mental­Health,­Religion­&­Culture,­14,­659−672.

Coen,­A.­B.,­Koenig,­G.­(2004).­Religion­and­Mental­Health.­U­Spielberger,­C.D.­(Ed.-in-Chief)­Encyclopedia­of­Applied­Psychology,­Vol.­3­(255−258).­Elsevier:­Academic­Press.

Čekrlija,­Đ.;­Turjačanin,­V.;­Puhalo,­S.­(2004).­Društvene­orijentacije­mladih.­Banja­Luka:­Bina.

Donahue,­M.­J.,­Benson,­P.L.­(1995).­Religion­and­the­Well-Being­of­Adolescents.­Journal­of­Social­Issues,­Volume­51,­Issue­2,­145–160.­

Dušanić,­S.­(2007).­Psihološka­istraživanja­religioznosti.­Banja­Luka:­Filozofski­fakultet.­

Irena­Stanić

Dušanić,­S.­Milosavljević,­B.­(2007).­Religioznost­i­blagostanje.­U­Dušanić,­S.,­Psihološka­istraživanja­reigioznosti­(221−236).­Banja­Luka:­Filozofski­fakultet.

Ellison,­C.­G.,­Levin,­J.­S.­(1998).­The­religion–health­connection:­Evidence,­theory,­and­future­directions.­Health­Education­&­Behavior,­25,­700–720.

Emmons,­R.­A.,­Cheung,­C.,­Tehrani,­K.­(1998).­Assessing­Spirituality­Through­Personal­Goals:­Implications­for­Research­on­Religion­and­Subjective­Well-Being.­Social­Indicators­Research­45,­391−422.

Emmons,­R.­A.,­Paloutzian,­R.­F.­(2003).­The­Psychology­of­Religion.­Annual­Review­of­Psychology,­54,­377−402.

Erikson,­E.­H.­(1968/1976).­Omladina,­kriza,­identifikacija.­Titograd:­NIP­Pobjeda.­S­engleskog­prevela­Marija­Rankov.­(orig.­„Identity:­Youth­and­Crisis“,­Norton,­New­York,­1968).

Evans,­R.­I.­(1976/1988).­Gordon­Allport.­U­Evans,­R.­I.,­Graditelji­psihologije:­razgovori­sa­stvaralačkim­priložnicima,­četvrti­odjeljak:­Ličnost:­bihevioralna,­socijalna,­egzistencijalna­(221−235),­(prevod­Miroslava­Smiljanić-Spasić,­Aleksandar­I.­Spasić).­Beograd:­Nolit.­

Frankl,­V.­(1978/1987).­Nečujan­vapaj­za­smislom,­Drugo­izdanje­(prevod­Rahela­Berghofer).­Zagreb:­Naprijed.

Frankl,­V.­(1946/2004).­Zašto­se­niste­ubili.­Beograd:­IP­Žarko­Albulj.Frojd,­S.­(1969).­O­gledanju­na­svet,­XXXV­predavanje­(265−295).­U:­Frojd,­

S.,­Nova­predavanja­za­uvođenje­u­psihoanalizu,­Odabrana­dela,­knjiga­osma­(prevod:­Vladeta­Jerotić­i­Nikola­Volf).­Novi­Sad:­Matica­Srpska.­

Gallup,­G.­(1985).­The­Gallup­poll.­New­York:­Random­House.George,­L.­K.,­Larson,­D.­B.,­Koenig,­H.­G.,­McCullough,­M.­E.­(2000).­

Spirituality­and­Health:­What­We­Know,­What­We­Need­to­Know.­Journal­of­Social­and­Clinical­Psychology,­Vol.­19,­No.­1,­102-116.

Hart,­C.­W.­(2010).­James,­William.­U­Leeming,­D.­A.,­Madden,­K.,­Marlan,­S.­(Eds.)­Encyclopedia­of­Psychology­and­Religion­(447−449).­USA:­Springer.

103

Religioznost:­tretman­u­psihologiji­i­salutogeni­(i­drugi)­potencijali

Hill,­P.­C.,­Pargament,­K.­I.­(2003).­Advances­in­the­Conceptualization­and­Measurement­of­Religion­and­Spirituality:­Implications­for­Physical­and­Mental­HealthResearch.­American­Psychologist,­Vol.­58,­No.­1,­64–74.

Kavros,­P.­M.­(2010).­Religiosity.­U:­Leeming,­D.­A.,­Madden,­K.,­Marlan,­S.­(Eds.)­Encyclopedia­of­Psychology­and­Religion­(768−769).­USA:­Springer.

Koenig,­H.­G.­(Ed.).­(1998).­Handbook­of­Religion­and­Mental­Health.­San­Diego,­CA:­Academic­Press.

Levenson,­M.­R.,­Aldwin,­C.­M.,­D’Mello,­M.­(2005).­Religious­Development­from­Adolescence­to­Middle­Adulthood.­U­Paloutzian,­R.­F.,­Park,­C.­L.­(Eds.)­Handbook­of­the­Psychology­of­Religion­and­Spirituality,­Chapter­8­(144−161).­New­York,­London:­The­Guilford­Press.

Levin,­J.­(2010).­Religion­and­Mental­Health:­Theory­and­Research.­International­Journal­of­Applied­Psychoanalytic­Studies.

Levin,­J.­S.,­Chatters,­L.­M.­(1998).­Research­on­Religion­and­Mental­Health:­An­Overview­of­Empirical­Findings­and­Theoretical­Issues.­U­Koenig,­H.­G.­(Ed.),­Handbook­of­Religion­and­Mental­Health,­Section­II,­Chapter­3­(33−50).­Elsevier­Science:­Academic­Press.

Loewenthal,­K.­M.­(2010).­Psychology.­U­Leeming,­D.­A.,­Madden,­K.,­Marlan,­S.­(Eds.)­Encyclopedia­of­Psychology­and­Religion­(725−726).­USA:­Springer.

McIntosh,­D.­Spilka,­B.­(1990).­Religion­and­physical­health:­The­role­of­personal­faith­and­control­beliefs.­Research­in­the­Social­Scientific­Study­of­Religion,­Vol.2,­167−194.

Miller,­L.,­Kelley,­B.­S.­(2005).­Relationships­of­Religiosity­and­Spirituality­with­Mental­Health­and­Psychopathology.­U­Paloutzian,­R.­F.,­Park,­C.­L.­(Eds.)­Handbook­of­the­Psychology­of­Religion­and­Spirituality,­Chapter­25­(460−478)­,­New­York,­London:­The­Guilford­Press.­

Miller,­W.­R.,­Thorensen,­C.­E.­(2003).­Spirituality,­Religion,­and­Health.­American­Psychologist,­Vol.­58,­No.­1.,24−35.

Moreira-Almeida,­A.,­Lotufo­Neto,­F.,­Koenig,­H.­G.­(2006).­Religiousness­and­mental­health:­a­review.­Revista­Brasileirade­Psiquiatria,­28(3),242−50.­

Irena­Stanić

Oman,­D,­Thoresen,­C.­E.­(2005).­Do­Religion­and­Spirituality­Influence­Health?­U­Paloutzian,­R.­F.,­Park,­C.­L.­(Eds.)­Handbook­of­the­

­ Psychology­of­Religion­and­Spirituality.­435−459.­New­York,­London:­The­Guilford­Press.

Oser,­F.­K.,­Scarlett,­W.­G.,­Bucher,­A.­(2006).­Religious­and­Spiritual­Development­throughout­the­Life­Span.­U:­Damon,­W.,­Lerner,­R.­M.­(Ed.).­Handbook­of­Child­Psychology:­Theoretical­Models­of­Human­Development.­Vol­1.,­Chapter­17­(942−998).­Hoboken,­New­Jersey:­John­Wiley­&­Sons,­Inc.

Park,­C.­L.­(2005).­Religion­and­Meaning.­U­Paloutzian,­R.­F.,­Park,­C.­L.­(Ur.).­Handbook­of­the­Psychology­of­Religion­and­Spirituality­(295−314).­New­York,­London:­The­Guilford­Press.

Pearce,­M.­J.,­Little,­T.­D,­Perez,­J.­E.­(2003).­Religiousness­and­Depressive­Symptoms­Among­Adolescents.­Journal­of­Clinical­Child­and­Adolescent­Pscyhology,­Vol.­32,­No.­2,­297−276.

Spilka,­B.­(2010).­Psychology­and­the­Origins­of­Religion.­U­Leeming,­D.­A.,­Madden,­K.,­Marlan,­S.­(Eds.)­Encyclopedia­of­Psychology­and­Religion­(726−728).­USA:­Springer.

Stanić,­I.­(2010).­Salutogena­paradigma­u­određenju­pojma­zdravlja.­Interdisciplinarnost­i­jedinstvo­savremene­nauke:­Zbornik­radova­sa­naučnog­skupa­(435−446).­Pale:­Filozofski­fakultet­Univerziteta­u­Istočnom­Sarajevu.

Wulff,­D.M.­(2010).­Psychology­of­Religion.­U­Leeming,­D.­A.,­Madden,­­K.,­Marlan,­S.­(Eds.)­Encyclopedia­of­Psychology­and­Religion­(732−735).­USA:­Springer.

Zinnbauer,­B.­J.,­Pargament,­K.­I.­(2005).­Religiousness­and­Spirituality.­U­Paloutzian,­R.­F.,­Park,­C.­L.­(Ur.).­Handbook­of­the­Psychology­of­­Religion­and­Spirituality­(21−42).­New­York,­London:­The­Guilford­Press.

105

Religioznost:­tretman­u­psihologiji­i­salutogeni­(i­drugi)­potencijali

Irena­Stanić

RELIGIOUSNESS:­TREATMENT­IN­PSYCHOLOGY­AND­SALUTOGENIC­(AND­OTHER)­POTENTIALS

Summary

Religiousness­exists­as­a­topic­of­interest­in­psychology­since­its­beginnings­as­a­science.­Considering­ the­significance­of­ religiousness­ in­human­functioning,­empirical­ research­ in­ this­area­has­been­ initiated­disproportionately­ late.­After­the­ presentation­ of­ the­ status­ of­ religiousness­ in­ psychology­ as­ a­ science,­ the­paper­analyzes­various­interpretations­of­ its­salutogenic­aspects,­and­examines­the­developmental­psychological­aspects.­Some­mechanisms­by­which­various­authors­interpret­the­beneficial­mental­health­outcomes­of­religiosity­are­presented.­Research­on­religiousness­in­our­and­neighbor­countries­was­mentioned.­A­critical­review­was­made­of­the­religiousness­and­possible­maladaptive­outcomes­that­it­may­have.

Irena­Stanić

106

Сњежана­З.­Станар1­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­УДК­159.9:331.105Универзитет­у­Источном­Сарајеву­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­DOI­10.7251/FIZN1719107SФилозофски­факултет­Пале­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­Оригинални­научни­радКатедра­за­психологију­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­

РЕЛАЦИЈЕ­ИЗМЕЂУ­ПЕРЦЕПЦИЈЕ­МОБИНГА­И­ФАКТОРА­КОЈИ­ПОГОДУЈУ­ЊЕГОВОЈ­ПОЈАВИ­И­ШИРЕЊУ

­ У­ раду­ су­ приказани­ резултати­ самосталног­ истраживања­ о­ перцепцији­мобинга­и­фактора­који­доприносе­његовој­појави­и­ширењу.­Циљ­истраживања­је­дефинисан­као­емпиријска­верификација­података­у­вези­са­утврђивањем­релација­између­перцепције­мобинга­и­перцепције­фактора­који­доприносе­његовој­појави­и­ ширењу.­ Истраживање­ је­ реализовано­ на­ узорку­ 411­ радника­ запослених­ у­приватним­ и­ јавним­ предузећима­ и­ организацијама­ источног­ дијела­ Републике­Српске.­Тестирана­је­хипотеза­да­се­могу­очекивати­значајне­разлике­у­дјеловању­фактора­појаве­и­ширења­мобинга­на­његову­перцепцију.­Фактори­који­доприносе­појави­и­ширењу­мобинга­подијељени­су­у­три­категорије­и­то:­фактори­личности­руководилаца,­ фактори­мирења­ са­ ситуацијом­ и­фактори­ традиције­ и­ трендова.­У­раду­су­кориштени­адекватни­мјерни­инструменти,­који­имају­задовољавајуће­метријске­ карактеристике:­ скала­ перцепције­ мобинга­ и­ скала­ фактора­ који­доприносе­појави­и­ширењу­мобинга.­Добијени­резултати­истраживања­показују­да­је­хипотеза­дјелимично­потврђена,­с­обзиром­на­то­да­је­установљено­сљедеће:-­на­перцепцију­мобинга­статистички­значајно­утиче­мишљење­испитаника­да­је­личност­руководиоца­значајан­фактор­доприноса­у­настанку­мобинга­и­његовом­ширењу;-­ перцепција­ фактора­ мирења­ са­ ситуацијом­ не­ утиче­ статистички­ значајно­ на­перцепцију­мобинга;

-­перцепција­значаја­традиције­и­трендова­као­фактора­мобинга­статистички­значајно­утиче­на­перепцију­мобинга.­

Кључне­ријечи:­перцепција­мобинга,­фактори­који­доприносе­настанку­и­ширењу­мобинга.

1 snjezana.stanar@ffuis.edu.ba

107

Увод

Погоршање­ међуљудских­ односа­ и­ опште­ радне­ климе­ доприноси­повећаном­ осјећању­ несигурности,­ настојању­ да­ се­ за­ неуспјехе­ окриве­други,­прављењу­интрига­и­конфликата,­који­временом­могу­да­прерасту­у­мобинг­на­радном­мјесту.­Злостављање­на­послу­најчешће­долази­од­стране­послодаваца­ који­ запосленима­ дају­ претешке­ задатке­ за­ које­ они­ нису­квалификовани.­То­ се­нарочито­односи­на­ већину­новијих­ „бизнисмена“,­који­су­своју­имовину­стекли­на­неморалан­и­некоректан­начин­и­којима­недостаје­пословна­и­морална­етика­и­култура,­коју­послован­човјек­мора­да­има.­Умјесто­да­трпе­шиканирања,­кињења­због­страха­од­губитка­посла,­жртве­ би­ требале­ потражити­ правну­ и­ психолошку­ помоћ.­ Eмпиријска­истраживања­ (Vandekerckhove­ &­ Commers,­ 2003)­ показују­ да­ мобинг­ на­радном­ мјесту­ није­ маргиналан­ феномен.­ У­ САД­ je­ oko­ 16,8%­ радника­жртва­мобинга­(Namie,­Namie,­2000),­док­je­тај­постотак­у­Европи­нешто­нижи­и­износи­11%­(Paoli­&­Merllié,­2001­према­Neuman,­2000).„Ријеч­је­о­модерној­теми­о­којој­сви­углавном­имамо­појам,­макар­и­магловит.­Знамо­да­је­мобинг­кад­те­малтретирају­на­послу,­али­многи­обично­не­знају­препознати­када­се­то­њима­догађа“­(Шијаковић,­2002;­стр.­456−466).Досад­ наведено­ као­ и­ специфичност­ проблема­ за­ који­ је­ тешко­ наћи­саговорнике,­ чак­ и­ у­ појединим­ организацијама­ које­ се­ баве­ заштитом­људских­ права,­ намеће­ потребу­ изучавања­ стварног­ стања­ у­ нашим­савременим­организацијама.

Дефиниција­мобинга

Феномен­ мобинга­ постаје­ све­ више­ популаран­ у­ свакодневном­ говору,­медијима­ и­ у­ стручној­ литератури.­ Не­ постоји­ јединствена­ дефиниција­овог­феномена,­ па­ се­ у­ стручној­ литератури­ сусрећу­ различита­ појмовна­одређена­ при­ чему­ се­ нагласак­ ставља­ на­ различите­ аспекте­ проблема.­­Без­ обзира­ на­ различитости,­ скоро­ сви­ аутори­ се­ слажу­ да­ је­ ријеч­ о­негативном­и­непријатељском­понашању­између­запосленика,­гдје­нападе­на­жртву­врши­једно­или­више­лица,­систематски­и­кроз­дужи­временски­период.­Да­ би­ имао­ унапријед­ планирани­негативан­ и­ разоран­ ефекат­ на­жртву,­мобинг­треба­држати­у­животу­у­правилним­временским­интервалима­и­систематски­га­проводити.­Такође,­да­би­се­проводио­мобинг,­није­потребно­више,­ већ­ само­ једна­ особа­ која­ ће­ бити­ истрајна­ у­ „уништавању“­ своје­жртве,­чак­и­онда­када­група­одустане­и­окрене­се­бављењу­неким­другим­стварима.­У­земљама­у­којима­влада­капитализам,­мобинг­се­користи­као­једна­од­метода­којима­се­послодавци­користе­како­би­онога­који­је­„вишак“­натјерали­ да­ сам­ напусти­ организацију.­ Сам­ поступак­ мобинга­ најчешће­започиње­промјенама­радног­окружења,­а­које­доводе­до­конфликата­и­лоших­

108

Сњежана­З.­Станар

међуљудских­односа.­Након­почетне­социјалне­изолације­долазе­активности­везане­за­радне­задатке,­премјештање­на­удаљена­и­забачена­радна­мјеста,­неинформисање,­критике­због­„необављеног“­или­„лоше­обављеног“­посла,­итд.­Циљ­овог­ поступка­ је­ психолошки­потпуно­понизити­и­ „уништити“­жртву.­Kao­најчешћи­узроци­мобинга­у­радним­организацијама­наводе­се­промјене­ у­ oрганизацији,­ дисфункционална­ организацијска­ структура­ и/или­ култура,­ недостатак­ кoмуникације,­ недостатак­ адекватног­ тренинга­запослених­ (комуникацијске­ вјештине,­ рјешавање­ конфликата­ и­ сл.)­ те­различити­притисци­који­долазе­изван­организације­(Davenport­i­sаr.,­1999).„Мобинг­је­понашање­коме­је­циљ­потцијенити­и­деградирати­људска­бића­преко­ „злонамјерног­ језика“­ и­ преко­ прикривених­ окрутних­ дјела­ која­постепено­ подривају­ самопоуздање­ и­ самопоштовање­ особе“­ (Костелић-Мартић,­2005;­стр.­11).Оно­ што­ још­ треба­ поменути,­ а­ што­ није­ ништа­ мање­ важно­ од­ саме­природе­ понашања­ које­ се­ везује­ за­ мобинг,­ јесте­ учесталост­ и­ трајање­таквог­ понашања,­ које­ утиче­ на­ цјелокупну­ личност,­ па­ самим­ тим­ и­ на­радну­ефикасност­запослених.

Фактори­који­погодују­појави­и­ширењу­мобинга

Из­ искуства­ и­ комуникацијом­ са­ другим­ људима­ научили­ смо­ да­ је­сваки­човјек­посебан,­и­да­ свему­што­ради­даје­неки­свој­лични­печат,­ а­све­ то­ захваљујући­ скупу­ особина­ које­ су­ јединствене­ и­ непоновљиве.­­Према­томе,­може­се­извести­закључак­да­је­личност­„јединствен­и­релативно­стабилан­ модел­ понашања,­ мисли­ и­ емоција­ које­ показују­ појединци“­(Гринберг,­Барон,­1988).Као­доминантан­фактор­у­настанку­мобинга­јавља­се­и­недостатак­социјалних­компетенција,­од­којих­је,­чини­се,­важан­аспект­недостатак­емоционалне­контроле.­ Недостатак­ или­ смањена­ саморефлексија­ као­ и­ немање­ увида­у­ своје­ понашање,­ тачније­ његове­ посљедице­ за­ резултат­ имају­ појаву­мобинга­(Дунђеровић,­2005).­За­друштво­у­којем­данас­живимо­карактеристични­су­процеси­раздора­који­су­неке­аспекте­друштва­довели­до­фазе­у­којој­без­имало­задршке­можемо­говорити­ о­ разореном­ друштву.­ Дешавају­ се­ криза­ идентитета,­ психичка­оптерећеност,­ промјене­ система­ вриједности­ на­ горе,­ бесперспективност,­незапосленост­која­за­посљедицу­има­велику­економску­зависност.­Овакво­стање­ разореног­ друштва,­ које­ је­ посљедица­ катастрофалних­ догађања­ у­друштву­(рат,­економска­и­привредна­криза,­криза­вриједности...),­довело­је­ до­ стања­ безнађа­ гдје­ егзистирају­ противрјечни­ системи­ вриједности.­Јавља­се­и­аномија­(стање­у­друштву­у­којем­се­не­поштују­закони­и­норме­понашања)­до­које­долази­најчешће­у­периодима­друштвене­и­политичке­кризе,­ ратова­ и­ револуција,­ као­ и­ у­ вријеме­ друштвене­ транзиције,­ када­

109

Релације­између­перцепције­мобинга­и­фактора­који­погодују­његовој­појави­и­ширењу

више­ не­ вриједе­ норме­ и­ вриједности­ које­ су­ вриједиле­ некада,­ а­ нове­још­нису­ успостављене.­У­ таквим­ условима­људи­ су,­ приликом­ тражења­прихватљивих­образаца­социјалног­понашања,­збуњени­и­дезоријентисани.­Без­ обзира­ на­ огромно­ нагомилано­ незадовољство­ постојећим­ стањем­и­жељу­ за­ промјенама,­ већина­ запослених­ ипак­ остаје­ у­ сфери­ пасивног­трпљења,­јер­сматрају­да­не­могу­да­се­изборе­за­боље,­па­остају­да­ћуте­и­трпе­све­што­им­се­наметне,­а­све­због­заштите­сопствене­и­сигурности­оних­чија­егзистенција­зависи­од­њих.­­­­­­­Традиционално­ патријархално­ васпитање­ у­ великој­ мјери­ утиче­ на­запошљавање­жена­као­и­на­однос­према­њима­на­послу.­Па­тако­знамо­да­је­веома­мали­број­жена­на­мјестима­одлучивања,­на­руководећим­мјестима­различитих­институција.­Чим­су­у­некој­професији­више­заступљене­жене,­по­ правилу­ та­ професија­ постаје­ мање­ плаћена,­ и­ обично­ се­ налазе­ на­хијерархијски­нижим­позицијама­са­нижом­платом­и­друштвеним­статусом.­Посебно­ је­ уочљиво­ да­ у­ земљама­ у­ транзицији,­ у­ кризним­ друштвеним­условима,­све­више­је­жена­које­остају­без­посла,­јер,­по­традицији,­женама­остаје­мјесто­мајке­и­домаћице,­некога­коме­је­мјесто­у­кући­и­ко­треба­да­ћути­и­трпи.

У­ раду­ је­ нагласак­ стављен­ на­ три­ групе­фактора­ који­ доприносе­појави­и­ширењу­мобинга,­а­то­су­фактори­личности­руководиоца,­фактори­мирења­са­постојећом­ситуацијом­и­фактори­традиције­и­трендова.­Фактори­личности­руководиоца­односе­се­на­оцјену­особина­личности­руководилаца­значајних­за­јављање­мобинга.­Фактори­мирења­са­ситуацијом­односе­се­на­оцјену­у­којој­мјери­ћутање­и­трпљење­негативних­појава­представља­извор­мобинга,­ а­ фактори­ традиције­ и­ трендова­ на­ оцјену­ у­ којој­ мјери­ појаве­традиционално­васпитање­и­појаве­из­претходних­деценија­утичу­на­појаву­мобинга.­

Методологија­истраживања

Предмет­ истраживања­ односи­ се­ на­ сагледавање­ научног­ и­практичног­ значаја­ перцепције­ мобинга­ и­ фактора­ који­ погодују­његовој­појави­и­ширењу.­Основни­циљ­овог­истраживања­је­анализирање­реација­између­перцепције­мобинга­с­једне­стране­и­фактора­који­погодују­његовој­појави­и­његовом­ширењу,­с­друге­стране.­

Узорак­истраживања

Узорак­испитаника­има­елементе­намјерног,­пригодног­и­једноставног­случајног.­ Намјерног,­ јер­ су­ њиме­ обухваћени­ испитаници­ запослени­ у­областима­ и­ организацијама­ које­ су­ намјерно­ одабране­ за­ потребе­ ове­студије,­пригодног,­у­том­смислу­што­су­испитивањем­обухваћени­запослени­

110

Сњежана­З.­Станар

који­ су­ се­ у­ вријеме­испитивања­нашли­у­ организацији­ и­ којима­ је­ било­омогућено­ да­ буду­ доступни­ испитивачима,­ те­ случајног,­ у­ том­ смислу­што­су­бројни­случајни­фактори­утицали­на­то­ко­се­у­том­моменту­нашао­у­ организацији­ и,­ још­ важније,­ коме­ је­ било­ омогућено­ да­ се­ издвоји­ из­процеса­рада­и­приступи­испитивању.­Имајући­у­виду­овакав­начин­избора­испитаника,­те­да­је­испитивањем­обухваћено­411­запослених­у­различитим­организацијама­источног­дијела­Републике­Српске,­може­се­са­релативно­довољном­поузданошћу­рећи­да­је­наш­узорак­испитаника­репрезентативан­за­посматране­организације.

Методе­и­инструменти­истраживања

У­ раду­ су­ кориштене­ двије­ основне­ методе­ за­ прикупљање­ података:­емпиријско­ –­ неекспериментални­ метод­ (survey)­ који­ се­ уобичајено­користи­за­теренско­истраживање­на­изабраном­узорку­и­метод­теоријске­анализе за­анализу­садржаја­претходних­истраживања­која­су­предметно­и­методолошки­сродна­овом­проблему.­У­ складу­ са­ предметом­ и­ циљем­ истраживања­ кориштени­ су­ сљедећи­инструменти­ за­ прикупљање­ података:­ скала­ за­ испитивање­ перцепције­мобинга­ и­ скала­ перцепције­ фактора­ који­ доприносе­ појави­ и­ ширењу­мобинга.­Метријске­карактеристике­кориштених­инструмената­провјерене­су­post­facto.Скала­ перцепције­ мобинга састоји­ се­ од­ осамнаест­ тврдњи и­ обухвата­перцепцију­мобинга­у­нашим­организацијама.­Кронбах­алфа­износи­0,927,­што­ показује­ да­ је­ ниво­ поузданости­ скале­ задовољавајући.­ Смирнов-Колмогоровим­тестом,­којим­се­утврђује­нормалност­дистрибуције­резултата­добивено­је­да­дистрибуција­одступа­статистички­значајно­од­нормалне­у­позитивном­смјеру­на­шта­указује­skewness­чија­вриједност­износи­1,100.­Смирнов-Колмогоров­коефицијент­износи­0,138,­статистички­је­значајан­на­нивоу­0,01.­

Скала­ фактора­ који­ доприносе­ појави­ и­ ширењу­ мобинга­конструисана­је­за­потребе­истраживања­као­скала­Ликертовог­типа,­гдје­су­испитаници­имали­могућност­да­своје­слагање­искажу­од­потпуног­слагања­до­потпуног­неслагања­ са­ тринаест­ тврдњи.­Ниво­поузданости­ове­ скале­је­задовољавајући­што­показује­Кронбах­алфа­који­износи­0,870.­Анализа­је­ показала­ да­ дистрибуција­ резултата­ на­ скали­ перцепције­ фактора­ који­доприносе­ јављању­ мобинга­ статистички­ значајно­ одступа­ од­ нормалне­дистрибуције.­Смирнов-Колмогоров­тест­износи­0,063,­а­ниво­значајности­р­=­0,01.­Дистрибуција­резултата­на­овој­скали­је­негативно­асиметрична­на­шта­указује­и­skewness­чија­је­вриједност­-0,884.

111

Релације­између­перцепције­мобинга­и­фактора­који­погодују­његовој­појави­и­ширењу

Резултати­истраживања­

У­овом­дијелу­рада­ је­приказана­и­ анализирана­природа­односа­ сваке­од­варијабли­укључених­у­истраживање.­На­ основу­ дистрибуције­ података­ који­ обухватају­ перцепцију­ мобинга­извршена­је­подјела­у­три­категорије­које­укључују­дирекцију­општег­односа­према­постојању­мобинга­у­нашим­организацијама,­на:­1.­изразито­низак,­2.­низак­и­3.­висок­ниво­перцепције­мобинга,­затим­на­основу­дистрибуције­података­који­обухватају­перцепцију­фактора­који­доприносе­појави­мобинга­извршена­је­подјела­такође­у­три­категорије:­1.­нижи,­2.­висок,­и­3.­изразито­висок­степен­присуства­наведених­фактора.

Перцепција­мобинга

Aнализом­резултата­добијених­путем­рачунања­скалног­индекса­тврдњи­којима­је­испитивана­перцепција­постојања­мобинга­у­нашим­организацијама­уочљиво­је­да­испитаници­у­мањој­мјери­перципирају­постојање­мобинга.­Више­од­50%­испитаника­је,­на­различите­форме­мобинг­активности,­дало­одговоре­којима­изражавају­своје­мишљење­да­је­мобинг­ријетко­присутан­у­нашим­организацијама.­Ниске­скалне­вриједности­приказане­у­табели­1­указују­на­тако­добијене­резултате.

112

Сњежана­З.­Станар

Табела­1.­Перцепција­мобинга­

Т­В­Р­Д­Њ­Е

Степен­слагања

SV

Врло­

ријетко

Ријетко

Нисам­

сигуран

Често

Врло­

често

f%

f%

f%

f%

f%

Добијам­радне­задатке­испод­нивоа­моје­квалификације­и­мојих­способности.

15036,50

13031,63

4911,92

5713,87

256,08 2,21

Претрпавају­ме­послом­који­је­немогуће­завршити­у­датим­роковима.

17843,31

10525,55

379,00

7017,03

215,11 2,15

О­мени­се­„испредају“­трачеви­и­неистине. 20148,91

4711,44

13432,60

174,14

122,92 2,01

Мој­рад­се­често­неоправдано­провјерава­и­контролише.

18845,74

11227,25

5914,36

4210,22

102,43 1,96

Моје­мишљење­и­приједлози­се­игноришу. 20850,61

8620,92

7518,25

327,79

102,43 1,91

Ускраћују­ми­информације­важне­за­успјешно­извршавање­посла.

22053,53

8219,95

6415,57

358,52

102,43 1,86

Мој­рад­и­залагање­су­изложени­константним­критикама.

21752,80

9924,09

6616,06

225,35

71,70 1,86

Омаловажава­се­и­исмијава­оно­што­радим. 24158,6457

13,878320,19

286,81

20,49 1,77

Подругљиво­се­смјешкају­док­износим­своје­критичке­опаске­о­слабостима­у­организацији.

25060,83

5413,14

7618,49

225,35

92,19 1,75

На­мене­се­врши­притисак­да­не­тражим­оно­што­ми­по­закону­припада:­боловање,­годишњи­одмор.

25261,31

6916,79

5413,14

245,84

122,92 1,72

Игноришу­ме­и­искључују­из­заједничких­активности.

25161,07

6716,30

6415,57

215,11

81,95 1,71

Изложен/а­сам­пријетећим­опоменама­и­подсјећању­на­учињене­пропусте­на­послу.

26163,50

6916,79

6014,60

174,14

40,97 1,62

Појединци­на­мене­вичу,­искаљују­бијес. 26464,23

8620,92

317,54

256,08

51,22 1,59

Савјетовано­ми­је,­или­сигнализирано,­да­треба­да­дам­отказ.

28970,32

368,76

7117,27

102,43

51,22 1,55

Застрашују­ме­поступцима­као­што­су:­пријетње­прстом,­уношење­у­лице,­гуркање,­блокирање­пролаза...

28669,59

5112,41

5412,41

133,16

71,70 1,55

Понижавају­ме­увредљивим­коментарима­о­мени­као­личности:­о­мом­поријеклу,­навикама,­ставовима,­приватном­животу.

28769,83

419,98

6816,55

122,92

30,73 1,55

Претјерано­ме­задиркују­и­праве­неслане­шале­на­мој­рачун.

26163,50

6916,79

6014,60

174,14

40,97 1,47

Доживио/ла­сам­физичко­насиље­односно­пријетње­физичким­нападом.

31777,13

409,73

419,98

92,19

40,97 1,40

113

Релације­између­перцепције­мобинга­и­фактора­који­погодују­његовој­појави­и­ширењу

На­ основу­ дистрибуције­ података­ приказаних­ у­ табели­ 1­ уочљиво­ је­ да­испитаници,­ у­ најужем­ смислу­ значења­ појма­ мобинга,­ ријетко­ опажају­односно­ доживљавају­ да­ су­ директније­ изразито­ изложени­ мобингу­ на­послу.­

Фактори­који­доприносе­појави­и­ширењу­мобинга

­­ Скала­перцепције­фактора­који­доприносе­појави­и­ширењу­мобинга­садржи­три­групе­тврдњи:­1.­тврдње­које­се­односе­на­личност­руководиоца­као­ извора­ мобинга,­ 2.­ тврдње­ које­ говоре­ да­ мирење­ са­ постојећом­ситуацијом­може­бити­извор­мобинга­и­ 3.­ тврдње­које­показују­ да­извор­мобинга­ може­ бити­ и­ устаљено­ понашање­ из­ претходних­ деценија,­ тј.­из­ претходног­ рата­ (трендови),­ те­ традиционално­ васпитање­ на­ нашим­просторима.Анализа­ одговора­ на­ тврдње­ које­ сачињавају­ скалу­ испитивања­ фактора­који­доприносе­појави­и­ширењу­мобинга,­у­цјелини,­указала­ је­да­висок­проценат­запослених­у­посматраним­организацијама­опажају­да­су­оваква­социјално­ непожељна­ понашања­ изразито­ често­ присутна,­ врло­ често­изнад­ 70%,­ што­ значи­ да­ су­ услови­ за­ појаву­ и­ ширење­ мобинга­ у­ тим­организацијама­врло­повољни.­С­обзиром­на­то­да­је­вишим­вриједностима­у­скали­означен­позитиван­степен­слагања,­и­да­скални­индекс­сваке­тврдње­износи­ више­ од­ 3,10,­ можемо­ закључити­ да­ испитаници­ у­ великој­ мјери­опажају­изражену­присутност­оваквих­друштвено­нежељених­понашања.­

Табела­2.­Фактори­који­доприносе­појави­и­ширењу­мобинга

Т­В­Р­Д­Њ­Е

Степен­слагања

SV

Уопште­се­

не­слажем

Углавном­се­не­слаж

ем

Нисам­

сигуран

Углавном­се­слаж

ем

Потпуно­се­

слажем

f%

f%

f%

f%

f%

Низак­животни­стандард­запослене­тјера­да­на­мобинг­реагују­по­принципу­„ћути­и­трпи“.

112,68

163,89

5814,11

11527,98

21151,34 4,21

Велики­број­руководилаца­себи­даје­више­моћи­него­што­је­то­нормативно­предвиђено.

122,92

184,38

5914,36

15236,98

17041,36 4,09

Недостатак­радних­мјеста­и­знатан­број­незапослених­доводе­до­појаве­мобинга.

122,92

143,41

7718,73

13833,58

17041,36 4,07

Политички­мотивисано­постављање­руководилаца­у­предузећима­доприноси­појави­и­ширењу­мобинга.

81,95

102,43

9322,63

13532,85

16540,15 4,07

Запошљавање­преко­„веза“­доприноси­појави­и­мобинга.

112,68

122,92

8520,68

13532,85

16840,88 4,06

114

Сњежана­З.­Станар

Изразита­друштвено-економска­криза­је­довела­до­преласка­капитала­у­руке­неморалних­и­нестручних­људи.

153,65

163,89

7718,73

14334,79

16038,93 4,01

Велики­број­руководилаца­је­мишљења­да­посједује­запослене­заједно­са­капиталом­који­имају.

245,84

174,14

8721,17

13532,85

14836,01 3,89

Код­великог­боја­руководилаца­главни­механизам­дјеловања­је­„циљ­оправдава­средства“.

112,68

163,89

10325,06

15938,69

12229,68 3,89

Свако­дјеловање­запослених­против­мобинга­може­изазвати­губитак­посла.

102,43

266,33

10826,28

13432,60

13332,36 3,86

Недовољна­примања­и­мале­плате­запосленима­представљају­већи­проблем­него­нехумано­поступање­према­њима.

256,08

266,33

9523,11

14134,31

12430,17 3,76

Традиционално­се­сматра­да­мушкарци­имају­више­права­него­жене.

419,98

317,54

11327,49

11427,74

11227,25 3,55

Наше­организације­се­одржавају­на­ригидној­хијерархијској­структури,­контроли­и­тајности­рада.

225,35

317,54

17342,09

10926,52

7618,49 3,45

Савремено­радно­и­социјално­окружење­спутава­могућност­за­развој­и­напредовање­жена.

4811,68

6916,79

14836,01

8320,19

6315,33 3,11

Анализом­ тврдњи­које­ сачињавају­ скалу­испитивања­фактора­ који­доприносе­појави­и­ширењу­мобинга,­у­цјелини,­уочљив­је­висок­проценат­испитаника­који­сматрају­да­све­три­групе­представљају­значајне­факторе­који­доприносе­појави­и­ширењу­мобинга­и­да­су­у­значајној­мјери­заступљени­у­нашем­друштву,­можемо­закључити­да­у­нашим­организацијама­мобингу­је­изложен­велики­број­запослених.

Упоређујући­ове­податке­и­податке­у­табели­1,­може­се­примијетити­да­се­ јављају­контрадикторности­код­одговора­које­су­испитаници­давали­на­тврдње­из­ове­двије­скале.­С­обзиром­на­то­да­ је­анализа­тврдњи­које­сачињавају­ скалу­ испитивања­ фактора­ који­ доприносе­ појави­ и­ ширењу­мобинга,­ у­цјелини,­указала­на­висок­проценат­испитаника­који­ сматрају­да­све­три­групе­представљају­ значајне­факторе­који­доприносе­појави­и­ширењу­мобинга­и­да­су­у­значајној­мјери­заступљени­у­нашем­друштву,­можемо­закључити­да­је­у­нашим­организацијама­мобингу­изложен­велики­број­запослених.­

Анализа­добијених­података­показује­да­се­68,37%­испитаника­слаже­са­тврдњама­које­сачињавају­скалу­извора­мобинга.­

115

Релације­између­перцепције­мобинга­и­фактора­који­погодују­његовој­појави­и­ширењу

Међусобне­релације­варијабли

Aнализирајући­ податке­ који­ се­ односе­ на­ процјену­ фактора­личности­ руководиоца­ као­ фактора­ јављања­ мобинга­ и­ перцепцију­мобинга­(табела­3),­уочено­је­да­највећи­број­испитаника,­које­карактерише­став­ да­ личност­ руководиоца­ не­ представља­ значајан­ фактор­ доприноса­мобингу,­изразито­ниско­перципирају­мобинг­(44,35%),­док­је­приближно­подједнак­број­испитаника­ који­у­факторима­личности­руководиоца­ виде­значајан­извор­мобинга­и­који­високо­перципирају­мобинг­ (41,13%),­што­тумачимо­ чињеницом­ да­ испитаници­ објективно­ опажају­ и­ осјетљиви­ су­на­узроке­(извори­мобинга)­и­посљедице­(перципирани­мобинг)­у­нашим­организацијама.На­перцепцију­мобинга­статистички­значајно­утиче­мишљење­испитаника­да­је­личност­руководиоца­значајан­фактор­доприноса­у­настанку­мобинга­и­његовом­ширењу.

Табела­3.­Релација­фактора­који­доприносе­појави­мобинга­и­перцепције­мобинга

Значај­фактора­

личности­руководиоца­

Ниво­перцепције­мобингаСвега

%­Изразито­низак

(%)

Низак(%)

Виши(%)

Нижи 5144,35

2723,48

3732,17

115100,00

Висок 4830,97

6139,35

4629,68

155100,00

Изразито­висок 3826,95

4531,91

5841,13

141100,00

Свега 13733,33

13332,36

14134,31

411100,00

χ2­=­14,362­­­­­­­­­­­­­­­­­­­df­=4­ ­ C.­Coeff.­=­0,184­­ p­=­0,006

Када­је­ријеч­о­односу­фактора­мирења­са­ситуацијом­као­фактора­појаве­мобинга­ и­ перцепције­ мобинга­ (табела­ 4)­ није­ утврђена­ статистички­значајна­разлика.­Без­обзира­да­ли­испитаници­у­нижој,­високој­или­изразито­високој­ мјери­ сматрају­ да­ мирење­ са­ ситуацијом­ представља­ фактор­појаве­мобинга­они­у­прилично­подједнаким­мјерама­перципирају­појаву­мобинга­ (проценат­ испитаника­ у­ свакој­ од­ категорија­ износи­ око­ 30%).­Анализом­добијених­података­утврђено­је­да­перцепција­фактора­мирења­са­ситуацијом­не­утиче­статистички­значајно­на­перцепцију­мобинга.­Уочена­је­тенденција­да­испитаници­који­изразито­високо­сматрају­да­је­пожељно­да­се­„ћути­и­трпи“­у­мањој­мјери­изразито­ниско­перципирају­мобинг,­што­се­може­протумачити­њиховом­осјетљивошћу­на­појаву­мобинга­уопште,­као­и­критичношћу­у­тумачењу­фактора­који­доприносе­појави­мобинга­при­чему­јасно­уочавају­узроке­(трпљење)­и­посљедице­(појава­мобинга­коју­су­перципирали).

116

Сњежана­З.­Станар

Табела­4.­Релација­фактора­који­доприносе­појави­мобинга­и­перцепције­мобинга

Значај­фактора­мирења­са­

ситуацијом

Ниво­перцепције­мобингаСвега

%­Изразито­низак(%)

Низак(%)

Виши(%)

Нижи 5334,42

4327,92

5837,66

154100,00

Висок 4136,61

3733,04

3430,36

112100,00

Изразито­висок 4329,66

5336,55

4933,79

145100,00

Свега 13733,33

13332,36

14134,31

411100,00

χ2­=3,769­­­­­­­­­­­­­­­­­­­df­=4­ ­ C.­Coeff.­=­0,095­­ p­=­0,438

Анализом­ добијених­ података­ који­ укључују­ однос­ перцепције­ фактора­традиције­ и­ трендова­ и­ перцепције­ мобинга­ (табела­ 5)­ уочавамо­ да­испитаници­ који­ оцјењују­ да­ су­ ови­ фактори­ у­ нижој­ мјери­ значајни­ за­појаву­мобинга­изразито­ниско­перципирају­постојање­мобинга­(40,77%).­Исто­тако,­испитаници­који­оцјењују­да­су­ови­фактори­изразито­значајан­извор­мобинга­ у­ вишем­нивоу­ перципирају­ постојање­мобинга­ (39,82%),­што­ би­ се­ могло­ протумачити­ њиховим­ објективним­ опажањем­ узрока­(извора­мобинга)­и­посљедица­(постојање­перципираног­мобинга).­На­основу­добијених­података­уочено­ је­да­постоји­статистички­ значајна­разлика­између­испитаника­који­у­различитој­мјери­оцјењују­значај­традиције­и­ трендова­ као­ фактора­ мобинга­ у­ односу­ на­ ниво­ у­ којем­ перципирају­мобинг­и­то­на­нивоу­значајности­од­0,05.

Табела­5.­Релација­фактора­који­доприносе­појави­мобинга­и­перцепције­мобинга

Значај­фактора­традиције­и­

трендова­

Ниво­перцепције­мобинга Свега

%­Изразито­низак(%)

Низак(%)

Виши(%)

Нижи 5340,77

3829,23

3930,00

130100,00

Висок 5935,12

5230,95

5733,93

168100,00

Изразито­висок 2522,12

4338,05

4539,82

113100,00

Свега 13733,33

13332,36

14134,31

411100,00

χ2­=­9,917­­­­­­­­­­­­­­­­­­­df­=4­ ­ C.­Coeff.­=­0,153­­ p­=­0,042

Према­перцепцијама­испитаника,­у­посматраним­организацијама,­мобинг­је­првенствено­психолошке­природе­и­у­највећој­мјери­има­карактеристике­напада­на­квалитет­рада­жртве­који­се­испољава­као­додјељивање­задатака­који­ су­ испод­ нивоа­ способности­ и­ нивоа­ квалификација­ запослених,­

117

Релације­између­перцепције­мобинга­и­фактора­који­погодују­његовој­појави­и­ширењу

давање­ задатакак­ који­ умањују­ самопоштовање,­ претрпавање­ послом­који­ је­ немогуће­ завршити­ у­ задатим­ роковима,­ сувишна­ неоправдана­контрола­ рада,­ игнорисања­ мишљења­ и­ приједлога­ и­ недоступности­информација­важних­ за­радне­ задатке,­ као­и­напада­на­репутацију­жртве­који­укључују­понижавање­личности,­исмијавање,­игнорисање,­испредање­­трачева­и­неистина.­

Закључак

Како­ су­ испитаници­ у­ изразито­ високом­ степену­ перципирали­ факторе­који­ погодују­ настанку­ и­ ширењу­ мобинга,­ можемо­ рећи­ да­ друштвени­и­ организациони­ услови­ у­ посматраним­ организацијама­ представљају­погодно­тло­за­јављање­и­ширење­мобинга.Такође­ се­ може­ видјети­ да­ у­ средишту­ нађених­ перцепција­ о­ мобингу­ и­условима­за­настанак­мобинга­латентно­лежи­то­да­је­мобингу,­у­посматраним­организацијама,­ изложен­ извјестан­ број­ запослених.­ Страх­ од­ губитка­каквог­ таквог­посла­који­би­могао­довести­до­немогућности­ задовољења­основних­ људских­ потреба­ представља­ основну­ препреку­ да­ запослени­отворено­и­ јавно­говоре­о­мобингу­на­својим­радним­мјестима.­Добијени­резултати­јасно­показују­да­фактори­који­су­истраживањем­обухваћени­не­представљају,­у­истој­мјери,­значајне­изворе­перцепције­мобинга.­Мјера­у­којој­три­групе­фактора­представљају­изворе­перцепције­мобинга­и­у­којој­се­не­перципира­постојање­мобинга­указује­на­потребу­покретања­промјена­како­на­ширем,­друштвеном­плану,­тако­и­на­плану­појединца.­Видљиво­је­да­су­испитаници­личности­менаџера­дали­предност­када­су­у­питању­фактори­који­ доприносе­ појави­ и­ширењу­мобинга,­ након­ тога­ су­ ту­ традиција­ и­трендови­понашања­која­су­се­одржала­више­од­посљедње­двије­деценије­док­факторе­мирења­са­постојећом­ситуацијом­не­посматрају­или­значајно­мањој­мјери­посматрају­као­изворе­перцепције­мобинга.­Даље­ продубљивање­ ове­ теме­ подразумијева­ проширивање­ области­истраживања­на­активности­анализирања­и­тумачења­резултата­до­којих­су,­у­овој­области,­дошли­други­аутори.Да­би­се­изашло­из­поратне­кризе­која­се­дубоко­укоријенила­и­влада­многим­областима­живота­и­рада,­потребне­су­радикалне­промјене.­Првенствено­је­потребно­направити­промјене­на­друштвеном­плану­у­чијем­фокусу­би­била­изградња­боље­и­стабилније­економије­и­побољшања­животног­стандарда,­бољих­ критерија­ професионалног­ избора­ и­ развоја­ кадрова,­ посебно­ кад­је­ ријеч­ о­ руководећем­ кадру,­ те­ пројектовање­ бољих­ програма­ њиховог­стручног­ усавршавања.­Све­ ово­ ће­ уједно­ учинити­и­ велике­ промјене­ на­индивидуалном­плану­у­смислу­уклањања­страха­који­представља­један­од­највећих­каменова­спотицања­у­развоју­људских­потенцијала.­

118

Сњежана­З.­Станар

Литература

Гринберг,­Џ.,­Барон,­Р.­А.­(1998).­Понашање­у­организацијама­–­Разумевање­управљања­људском­страном­рада.­Београд:­Желинд.Davenport,­Noa­Zanolli,­Ruth­Distler­Schwartz,­Gail­Pursell­­ ­ ­Elliott­(1999).­Mobbing:­Emotional­Abuse­in­the­American­Workplace.­Ames,­Iowa:­Civil­Society­Publishing.Дунђеровић,­Р.­(2005).­Основи­психологије­менаџмента.­Нови­Сад:­Факултет­за­менаџмент.Kostelić-Martić,­A.­(2005).­Mobing:­psihičko­maltertiranje­na­radnom­mjestu.­Zagreb:­Školska­knjiga.Namie,­G.­i­Namie,­R.­(2000).­Workplace­Bullying:­The­Silent­Epidemic.­Employee­Rights­Quarterly,­1(2),­1–12.Neuman,­J.H.­(2000).­Injustice,­Stress­and­Bullying­Can­Be­Expensive.­Part­1­of­6.­Workplace­Bullying­in­Oakland,­California.­Преузето­са:­­http://www.workplacebullying.org/res/neuman1.html.­Датум­преузимања:­­10.­12.­2009.Vandekerckhove­W.,­Commers,­M.­S.­R.­(2003).­Downward­Workplace­Mobbing:­A­Sign­of­the­Times?.­Journal­of­Business­Ethics­45(1).­41–50.Шијаковић,­И.­(2002).­Узроци­кршења­људских­права­у­земљама­транзиције.­Међународни­проблеми.­вол.­54,­бр.­4.­Бања­Лука:­Економски­факултет.­Преузето­са:­­http://scindeks-clanci.nb.rs/data/pdf.­­Датум­преузимања:­10.­12.­2009.­

119

Релације­између­перцепције­мобинга­и­фактора­који­погодују­његовој­појави­и­ширењу

Snježana­Z.­Stanar

RELATIONS­BETWEEN­THE­PERCEPTION­OF­MOBBING­AND­FACTORS­WHICH­CAUSE­ITS­APPEARANCE­AND­EXPANSION­

Summary­­­­­­­­­­­­­The­paper­presents­the­results­of­an­independent­research­on­the­perception­of­ mobbing­ and­ factors­ that­ contribute­ to­ its­ occurrence­ and­ expansion.­ The­aim­of­the­research­is­defined­as­the­empirical­verification­of­data­regarding­the­relationship­between­the­perception­of­mobbing­and­the­perception­of­factors­that­contribute­to­its­occurrence­and­spread.­The­survey­was­carried­out­on­a­sample­of­411­workers­employed­by­private­and­public­enterprises­and­organizations.­The­hypothesis­was­tested­that­significant­differences­in­the­effects­of­the­emergence­and­spread­of­mobbing­on­his­perception­can­be­expected.­Factors­that­contribute­to­ the­ emergence­ and­ spread­ of­ mobbing­ are­ divided­ into­ three­ categories:­personality­ factors­ of­managers,­ factors­ of­ conciliation­with­ the­ situation­ and­factors­of­tradition­and­trends.­In­this­paper,­adequate­measuring­instruments­are­used,­which­have­ satisfactory­metric­ characteristics:­mobility­perception­ scale­and­ scale­ of­ factors­ that­ contribute­ to­ the­ emergence­ and­ spread­ of­mobbing.­­­­­­­­­­­­The­obtained­results­of­the­research­show­that­the­hypothesis­is­partially­confirmed,­since­the­following­was­established:-­the­perception­of­mobbing­statistically­significantly­influences­the­opinion­of­the­respondents­that­the­personality­of­the­manager­is­a­significant­factor­in­the­contribution­to­the­emergence­of­mobbing­and­its­spreading.-­ the­ perception­ of­ the­ conciliation­ factor­ with­ the­ situation­ does­ not­ affect­statistically­significant­the­perception­of­mobbing-­ there­ is­ a­ statistically­ significant­ difference­ between­ respondents­ who­ to­ a­varying­extent­assess­the­importance­of­tradition­and­trends­as­a­factor­of­mobbing­compared­to­the­level­in­which­mobbing­perceives.

120

Сњежана­З.­Станар

Мирослав­Гаврић1­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­УДК­159.942.53:316.356.2-057.87Филозофски­факултет­Пале­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­DOI­10.7251/FIZN1719121GАмер­Делић,­Зеница­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­Оригинални­научни­рад

ЗАДОВОЉСТВО­ЖИВОТОМ­И­КВАЛИТЕТ­ПОРОДИЧНИХ­ИНТЕРАКЦИЈА­СТУДЕНАТА

Према­ бројним­ истраживањима,­ квалитет­ породичних­ интеракција­значајно­ утиче­ на­ формирање­ идентитета­ и­ на­ каснију­ психичку­ и­ социјалну­зрелост­ појединца,­ а­што­ касније­ води­ и­ већем­животном­ задовољству.­ У­ раду­су­представљени­резултати­истраживања­које­ је­проведено­с­циљем­утврђивања­повезаности­ појединих­ димензија­ квалитета­ породичних­ интеракција­ и­задовољства­ животом­ студената.­ Испитане­ су­ и­ релације­ задовољства­ животом­студената­са­њиховим­социодемографским­карактеристикама,­конципираним­кроз­пол,­материјални­статус,­академски­успјех,­тип­насеља­у­коме­живе­и­образовни­статус­њихових­родитеља.­Истраживање­је­проведено­на­узорку­од­285­студената­(59.6%­женског­пола)­Зеничког,­Тузланског,­Сарајевског,­Бањалучког­и­Травничког­универзитета,­ а­ примијењене­ су­ двије­ скале:­ Скала­ општег­ задовољства­животом­(Penezić,­1996;­Delić,­2016)­и­Скала­квалитете­обитељских­интеракција­­(Vulić-Prtorić,­2000).­Резултати­проведеног­истраживања­показују­да­су­студенти­већински­ задовољни­ својим­ животом­ (91,57%­ студената­ има­ резултат­ >­ 45),­ те­указују­и­на­позитиван­однос­између­задвољства­животом­и­квалитета­породичних­интеракција­студената­на­што­указују­статистички­значајне­позитивне­корелације­задовољства­животом­и­сљедећих­димензија:­задовољство­цјелокупном­породицом­(r­­=­.36),­прихватање­од­стране­мајке­(r­­=­.32)­и­димензије­–­прихватање­од­стране­оца­(r­­=­.31).­На­исти­однос­указују­и­статистички­значајне­негативне­корелације­задовољства­животом­и­димензија­–­одбијање­од­стране­и­мајке­ (r­=­ -.25)­и­оца­(r­ =­ .31).­Статистички­ значајна­ разлика­ у­ нивоу­ задовољства­животом­ утврђена­је­ за­ материјални­ статус­ c²­ (4,­ n­ =­ 285)­ =­ 28.24,­ п­ <­ .001,­ као­ и­ за­ академски­успјех­c²­(4,­285)­=­11.95,­п­<­.005.­Надаље,­утврђено­је­непостојање­статистички­значајне­разлике­у­нивоу­задовољства­животом­студената­с­обзиром­на­пол,­мјесто­пребивалишта­ и­ образовни­ статус­ родитеља.­ На­ крају,­ димензијама­ квалитета­породичних­ интеракција­ могуће­ је­ предвидјети­ 21%­ варијансе­ задовољства­животом­уз­ вриједности­ниског­ ефекта­ (F­ (5,­ 220)­=­ 11.36,­ p­<­ .001,­ f²­ =­ .26),­ а­социодемографским­ карактеристикама­ могуће­ је­ предвидјети­ 12.5%­ варијансе­задовољства­животом­студената,­уз­вриједности­ниског­ефекта­(F­(6,278)­=­6.60,­p­<­.001,­f²­=­.14).­Истраживањем­се­настојало­допринијети­оквирима­позитивне­и­породичне­психологије­као­и­указати­на­важност­улагања­у­породичне­односе.

1 ­miroslavgavric@yahoo.com

121

Кључне­ ријечи:­ задовољство­ животом,­ квалитет­ породичних­ интеракција,­социодемографске­карактеристике,­студенти

УВОД

Срећа,­ позитивне­ емоције,­ позитивна­ искуства,­ људске­ врлине­ и­вриједности­су­дуго­времена­били­занемарени­од­стране­научне­психологије,­која­је­била­одана­медицинском­моделу­дефинисања­здравља­као­одсуства­болести.­Овај­модел­је­углавном­усмјерен­на­уклањање­патње­(Nistor,­2011),­а­вјероватно­би­се­већина­љекара­сложила­да­ је­срећа­одсуство­психичке­патње,­ физичког­ бола­ и­ болести­ (физичке­ и­ менталне)­ (Костић,­ 2017).­Почетком­ 20.­ вијека,­ са­ развојем­ позитивне­ психологије,­ психолози­ се­интензивно­ окрећу­ различитим­ мјерама­ субјективне­ добробити,­ односно­општем­задовољству­животом.­Умјесто­тога­били­су­усмјерени­на­оно­што­их­чини­тужним­или­забринутим.­У­покушају­да­се­научно­потврде­увјерења­о­томе­шта­човјека­чини­сретним,­истраживања­све­више­бивају­посвећена­бројним­ факторима­ као­ што­ су­ социодемографске­ варијабле,­ особине­личности,­породичне­интеракције­и­слично.­Прегледом­литературе­сусрећу­се­различита­схватања­задовољства­животом­и­њему­сродних­појмова­као­што­ су­ субјективна­ добробит,­ благостање­ (well-being),­ срећа­ (happiness),­квалитет­живота­(quality­of­life)­и­сл.­(Penezić,­2006),­који­се­понекад­користе­као­синоними.­

Подручје­ субјективне­ добробити­ обухвата­ научну­ анализу­ начина­ на­који­људи­процјењују­ своје­животе­ у­ датом­ тренутку­и­на­ дуже­ вријеме.­Те­ процјене­ могу­ бити­ афективне­ (емоционалне­ реакције)­ и­ когнитивне­(подразумијевају­ закључке­ о­ општем­ задовољству­ животом,­ као­ и­задовољству­ појединим­ подручјима­ живота­ –­ здравље,­ посао,­ социјални­односи)­ (Diener,­ Lucas­ i­ Oishi,­ 2003),­ што­ је­ шематски­ представљено­на­Слици­ 1. Појединци­могу­ бити­ задовољни­ у­ већини­ подручја­живота,­али­ због­ незадовољства­ у­ само­ једном­ подручју,­ ипак­ свеукупно­ могу­исказивати­ незадовољство­ (Rijavec,­ Miljković­ i­ Brdar,­ 2008),­ те­ стога­ је­важно­разматрати­глобалну­процјену­нечијег­живота,­умјесто­задовољства­појединим­аспектима­(Pavot­i­Diener,­1993).

122

Мирослав­Гаврић,­Амер­Делић

Слика­1.­Схематски­приказ­субјективне­добробити­(Diener­i­sar.,­2003)

Према­ Павоту­ [Pavot]­ и­ Динеру­ [Diener]­ (1993)­ опште­ задовољство­животом­ представља­ когнитивну­ компоненту­ субјективне­ добробити,­ а­представља­евалуацију­квалитета­живота­према­властитом­сету­критеријума.­Слично­томе­и­Лукас­[Lucas],­Динер­и­Сух­[Suh]­(1996;­Penezić,­1996;­1999;­2004)­ дефинишу­ задовољство­животом,­ тј.­ као­ глобалну­ евалуацију­ неке­особе­о­свом­животу.­Павот­и­Динер­(1993)­сматрају­да­је­важно­разматрати­глобалну­самопроцјену­задовољства­животом,­а­не­само­појединим­животним­аспектима,­ јер­ неки­ људи­ могу­ бити­ задовољни­ у­ многим­ подручјима­живота,­ али­у­неком­не­и­да­ опет­цјелокупно­ задовољство­животом­буде­лоше­(Rijavec­i­sar.,­2008),­што­такође­иде­у­прилог­унидимензионалности­концепта­ задовољства­ животом­ као­ глобалног­ индикатора­ задовољства­појединца,­ али­указује­и­на­постојање­других­ аспеката­живота­ који­могу­утицати­ на­ глобално­ задовољство­ животом.­ На­ примјер,­ појединац­задовољан­својим­финансијским­стањем­може­бити­несрећан­у­љубави,­па­због­тога­самопроцјена­животом­само­на­основу­финансијског­аспекта­не­би­била­оправдана,­а­ни­само­с­аспекта­љубави,­јер­би­се­у­првом­случају­појединац­осјећао­задовољним,­а­у­другом­незадовољним,­због­чега­треба­сагледавати­ самопроцјену­ задовољства­ животом­ управо­ кроз­ глобалнији­критеријум­(Delić,­2016).

Задовољство­животом­и­други­конструкти

У­покушају­да­се­научно­потврде­увријежена­увјерења­о­томе­шта­човјека­чини­сретним,­истраживања­су­посвећена­бројним­факторима­као­што­су­пол,­доб,­раса,­приходи,­степен­образовања,­брачни­статус­и­други­(Bratko­i­Sabol,­2006).­Мајерс­[Myers]­и­Динер­(1995)­наводе­да­познавање­тих­фактора­не­ даје­много­информација­ о­ томе­ колико­ је­ особа­ сретна­и­задовољна­ животом.­ Тако­ нека­ истраживања­ указују­ на­ непостојање­статистички­ значајне­ полне­ разлике­ у­ погледу­ задовољства­ животом­­

123

Задовољство­животом­и­квалитет­породичних­интеракција­студената

(Diener­i­Ryan,­2009;­Huebner,­Drane­i­Valois,­2000;­Podgorelec,­2004;­Salami,­2011;­ Vasić,­ Šaračević­ i­ Trogrlić,­ 2011;­ Vidiček,­ Sindik­ i­ Vukosav,­ 2014;­Živković,­Čopo,­Rončević­i­Sindik,­2013).­

Новац,­тј.­материјални­статус­често­се­спомиње­као­извор­среће­и­задовољства,­па­ако­питамо­људе­што­им­треба­да­би­били­сретни,­ један­од­најчешћих­одговора­је­–­новац­(Myers,­2000;­prema­Brkljačić­i­Kaliterna-Lipovčan,­ 2010).­ Резултати­ студија­ са­ домаћих­ простора­ (Brajša-Žganec,­Šakić­ i­ Raboteg-Šarić,­ 2009;­ Brkljačić­ i­ Kaliterna-Lipovčan,­ 2010;­ Brkljačić­i­ Marinić,­ 2008;­ Družić-Ljubotina,­ 2012;­ Kaliterna-Lipovčan,­ Brkljačić­ i­Šakić,­ 2007;­ Kaliterna-Lipovčan­ i­ Burušić,­ 2014;­ Penezić,­ Juković­ i­ Ombla,­2013;­ Penezić,­ Ombla,­Mišlov­ i­ Juković,­ 2013)­ показују­ да­ је­ материјални­статус­веома­значајан­предиктор­задовољства.­Према­одређеним­налазима­(Pastuović,­ Kolesarić­ i­ Krizmanić,­ 1995)­ степен­ образовања­ позитивно­ је­повезан­ са­животним­ задовољством,­што­ је­и­логично­–­ с­ обзиром­на­ то­да­ виши­ степен­ образовања­ појединцу­ пружа­ већи­ распон­ могућности­ и­доступних­ресурса­(Lučev­i­Tadinac,­2008).­Иако­се­може­претпоставити­да­су­млади­људи­задовољнији­својим­животом,­као­што­то­показује­студија,­резултати­других­студија­ (Mroczek­ i­Kolarz,­1998;­Penezić,­2006)­показују­да­ задовољство­расте­у­складу­с­доби.­У­старијој­доби­људи­имају­бољу­равнотежу­позитивних­и­негативних­емоција­и­више­емоција­(и­позитивних­и­негативних)­с­нижим­нивоом­узбуђења­или­узнемирености­(Pinquart,­2001;­prema­Brkljačić­i­Kaliterna-Lipovčan,­2010).­С­друге­стране,­поједини­аутори­(Brkljačić­ i­Kaliterna-Lipovčan,­2010;­Pavot,­Diener,­Colvin­ i­Sandvik,­1991)­наводе­ да­ је­ брачна­ слога­ веома­ битан­ фактор­ при­ евалуацији­ животног­задовољства.­Двије­студије­са­ових­простора­(Penezić­i­sar.,­2013a;­Penezić­i­ sar.­2013b),­које­су­спореведене­на­студентској­популацији,­указују­и­на­позитивну­повезаност­задовољства­животом­и­академског­успјеха.­

Задовољство­животом­и­породичне­интеракције

Према­бројним­истраживањима,­квалитет­породичних­интеракција­значајно­утиче­на­формирање­идентитета­и­на­каснију­психичку­и­социјалну­зрелост­ адолесцента­ (Erikson­ 1963;­ Papini,­ Sebby­ i­ Clark,­ 1989;­ Urbanc­ i­Čiček,­1998;­prema­Bezinović­i­sar.,­2004).­Резултати­студије­(Bezinović­i­sar.,­2004)­ показују­ да­ породичне­ интеракције­ снажно­ утичу­ на­ задовољство­животом­ младића­ и­ дјевојака.­ Такође­ и­ резултати­ студије­ спроведене­ на­узорку­ од­ 2823­ испитаника­ у­ Републици­ Хрватској­ (Brajša-Žganec­ i­ sar.,­2009)­указују­на­утицај­породичне­кохезије­на­задовољство­животом.­Скоро­исте­резултате­су­потврдиле­и­друге­студије­са­ових­простора­ (Brkljačić­ i­Kaliterna-Lipovčan,­2010;­Brkljačić­i­Marinić,­2008).­

Јанг­ [Young],­ Милер­ [Miler],­ Нортон­ [Norton]­ и­ Хил­ [Hill]­(1995)­ наводе­ да­ скоро­ сва­ истраживања­ о­ повезаности­ и­ предикцијама­

124

Мирослав­Гаврић,­Амер­Делић

задовољства­ животом­ у­ дјетињству­ и­ адолесценцији­ извјештавају­ да­ су­односи­ родитеља­ и­ дјеце­ најважнији­ предиктор­ задовољства­ животом­адолесцената.­Шек­[Shek]­(1998)­је­такође­утврдио­веома­високу­повезаност­између­ задовољства­ животом­ и­ перцепције­ породичног­ функционисања­адолесцената­и­ закључио­да­фунцкионисање­породице­може­директно­и/или­ индиректно­ утицати­ на­ психичку­ добробит­ појединца­ путем­ двају­процеса:­прво,­породица­може­бити­стресор­који­дјелује­на­емоционални­живот­ адолесцента­ и­ друго,­ породично­ функционисање­ може­ утицати­на­ спремност­ адолесцента­ да­ га­ социјализују­ родитељи­ и­ на­ спремност­родитеља­да­социјализују­адолесцента.

МЕТОД

Предмет­ овог­ истраживања­ је­ задовољство­ животом­ студената,­а­ проблем­ се­ односи­ на­ испитивање­ повезаности­ задовољства­ животом­студената­ са­ квалитетом­ њихових­ породичних­ интеракција­ и­ одабраним­социодемографским­карактеристикама.

Циљ­и­задаци

Како­је­на­простору­БиХ­мало­студија­на­ову­тему,­овим­истраживањем­се­настоји­дати­допринос­развоју­свијести­о­важности­улагања­у­породицу­и­ односе­ унутар­ ње,­ те­ њеном­ утицају­ на­ животно­ задовољство,­ којем,­претпостављамо,­стреми­свака­људска­јединка.­

Први­задатак­овог­истраживања­је­да­се­испита­повезаност­између­задовољства­ животом­ студената­ и­ квалитета­ породичних­ интеракција.­Како­резултати­бројних­студија­(Armsden­i­Greenberg,­1987;­Ben-Zur,­2003;­Bezinović­i­sar.,­2004;­Brajša-Žganec­i­sar.,­2009;­Brkljačić­i­Kaliterna-Lipovčan,­2010;­ Brkljačić­ i­Marinić,­ 2008;­ Shek,­ 1998;­Young­ i­ sar.,­ 1995)­ указују­ на­повезаност­ квалитета­ породичних­ интеракција­ и­ задовољства­ животом,­претпостављено­је­да­постоји­статистички­значајна­позитивна­повезаност­квалитета­ породичних­ интеракција­ и­ испољеног­ задовољства­ животом­студената.

Други­ задатак­ се­ односио­ на­ испитавање­ разлика­ у­ задовољству­животом­студената­с­обзиром­на­одабране­социодемографске­карактеристике.­Претпостављало­се­да­посматране­карактеристике­не­објашњавају­велики­удио­варијансе­задовољства­животом­као­што­је­наведено­и­у­досадашњим­студијама­(Campbell,­Converse­i­Rodgers,­1976;­Lima­i­Novo,­2010;­Pastuović­i­sar.,­1995),­које­показују­да­демографски­фактори­–­доб,­пол,­раса­и­степен­едукације­и­не­објашњавају­велики­удио­исте­(<­20%).

125

Задовољство­животом­и­квалитет­породичних­интеракција­студената

Појединачно,­било­је­потребно­испитати­да­ли­постоји­статистички­значајна­разлика­у­нивоу­испољеног­задовољства­животом­међу­студентима­различитог­пола.­Како­бројне­студије­указују­на­непостојање­статистички­значајне­полне­разлике­у­нивоу­задовољства­животом­(Diener­i­Ryan,­2009;­Huebner,­Drane­ i­Valois,­ 2000;­ Podgorelec,­ 2004;­ Salami,­ 2011;­Vasić­ i­ sar.,­2011;­Vidiček­i­sar.,­2014;­Živković­i­sar.,­2013),­стога­се­и­претпоставило­да­статистички­значајна­разлика­и­не­постoји.­

Такође,­ испитано­ је­ и­ да­ ли­ постоји­ статистички­ значајна­ разлика­у­ нивоу­ испољеног­ задовољства­животом­ између­ испитаника­ различитог­материјалног­статуса.­Резултати­многобројних­студија,­па­и­оних­са­домаћих­простора­ (Brajša-Žganec­ i­ sar.,­ 2009;­ Brkljačić­ i­ Kaliterna-Lipovčan,­ 2010;­Brkljačić­i­Marinić,­2008;­Družić-Ljubotina,­2012;­Kaliterna-Lipovčan,­Brkljačić­i­Šakić,­2007;­Kaliterna-Lipovčan­i­Burušić,­2014;­Penezić­i­sar.,­2013a;­Penezić­i­sar.,­2013b),­показују­да­је­материјални­статус­у­значајној­вези­са­животним­задовољством.­ С­ тим­ у­ вези,­ претпостављено­ је­ постојање­ статистички­значајне­ разлике­ у­ нивоу­ задовољства­ животом­ студената­ различитог­материјалног­статуса.

Испитано­је­и­да­ли­постоји­статистички­значајна­разлика­у­нивоу­испољеног­задовољства­животом­с­обзиром­на­академски­успјех­студената,­при­ чему­ је­ на­ основу­ резултата­ ранијих­ студија­ (Penezić­ i­ sar.,­ 2013a;­Penezić­ i­ sar.,­ 2013b),­ које­ указују­ на­ позитивну­ повезаност­ задовољства­животом­и­академског­успјеха,­претпостављено­да­та­разлика­и­постоји,­те­да­је­статистички­значајна.­Такође,­испитано­је­и­да­ли­постоји­статистички­значајна­разлика­у­нивоу­испољеног­задовољства­животом­међу­студентима­из­градске,­приградске­и­сеоске­средине.­Према­неким­студијама­(Bezinović­i­ sar.,­ 2004;­ Brajša-Žganec­ i­ sar.,­ 2009)­ утицај­ мјеста­ пребивалишта­ на­задовољство­ животом­ није­ се­ показао­ статистички­ значајним.­ Стога,­претпостављено­је­да­та­разлика,­и­ако­постоји,­није­статистички­значајна.­­И­ на­ крају,­ било­ је­ потребно­ испитати­ постојање­ статистички­ значајне­разлике­у­нивоу­испољеног­задовољства­животом­међу­студентима­с­обзиром­на­образовни­статус­родитеља.­Налази­двије­ студије­ (Brajša-Žganec­ i­ sar.,­2009;­Ben-Zur,­2003)­показују­да­задовољство­животом­није­у­корелацији­са­образовним­статусом­родитеља.­Према­томе,­претпостављено­је­непостојање­статистички­значајне­разлике­међу­студентима­у­овом­домену.

Узорак

У­испитивању­је­учествовало­285­испитаника­(59.6%­женског­пола)­просјечног­ материјалног­ статуса­ из­ градске­ (56%),­ приградске­ (28%)­ и­сеоске­средине­(16­%).­Узорак­је­пригодан­и­обухватио­је­студенте­из­Босне­и­ Херцеговине­ (85.53%­ из­ Федерације­ Босне­ и­ Херцеговине­ и­ 14,47%­из­ Републике­ Српске)­ свих­ година­ студија­ и­ то:­ Правног,­ Економског,­

126

Мирослав­Гаврић,­Амер­Делић

Машинског,­ Металуршког­ и­ Филозофског­ факултета­ Универзитета­ у­Зеници;­ Филозофског,­ Медицинског­ и­ Рударско-Геолошко-Грађевинског­факултета­ Универзитета­ у­ Тузли;­ Медицинског­ факултета­ и­ Факултета­политичких­ наука­ Универзитета­ у­ Сарајеву;­ Филозофског­ факултета­Универзитета­ у­ Бањoj­ Луци­ и­ Филозофског­ факултета­ Универзитета­ за­пословни­ инжињеринг­ и­ менаџмент­ у­ Бањoj­ Луци,­ као­ и­ Едукацијског­факултета­Универзитета­у­Травнику.­

Инструменти

СОЗЖ (SOZŽ,­Skala­opšteg­zadovoljstva­životom;­Penezić,­1996;­Delić,­2016).

У­ раду­ је­ кориштена­ редукована­ 15-ајтемска­ верзија­ СОЗЖ-a­­(Delić,­2016).­Оцјена­факторске­структуре­СОЗЖ­упитника­извршена­је­на­основу­конфирматорне­факторске­анализе­(ЦФА),­те­је­утврђено­да­упитник­треба­посматрати­као­функционално/практично­унидимензионалну­мјеру,­јер­ иако­ мултидимензионалне­ тенденције­ постоје,­ аспект­ генералног­задовољства­ипак­преовладава.­Пет­ајтема­је­уклоњено­из­упитника.­Ајтем­број­12­је­кршио­претпоставку­унидимензионалности,­с­обзиром­на­то­да­је­имао­ниско­факторско­ засићење­ (Λ­=­ .257).­Ајтем­број­ 2­нарушавао­ је­претпоставку­о­локалној­независности­с­ајтемима­1­и­16,­а­ајтем­19­с­ајтемима­18­и­20.­Ова­претпоставка­била­је­нарушена­и­у­случају­парова­ајтема­13−14­и­16−17,­при­чему­су­ајтеми­13­и­17­имали­нижа­факторска­ засићења­од­својих­парњака.­Консеквентно,­ајтеми­број­2,­12,­13,­17­и­19­су­обрисани­из­упитника­након­чега­се­фит­унидимезионалног­модела­осјетно­поправио.­Потом­је­над­задржаних­15­ајтема­извршена­двопараметријска­(2ПЛ)­ИРТ­анализа­ за­ ајтеме­ са­ степенованим­ одговорима­ „грм“.­ Неколико­ парова­ајтема­је­показивало­мисфит­са­по­неколико­других,­али­њихово­уклањање­није­довело­до­значајног­повећања­фит-а­унидимезионалног­модела­те­су­задржани­у­упитнику.­На­крају­су­спроведене­–­конвергентна,­дивергентна­и­предиктивна­валидност­упитника,­те­је­коначна­15-ајтемска­верзија­показала­задовољавајуће­ метријске­ карактеристике­ на­ нашем­ говорном­ подручју.­Поузданост­ интерне­ конзистенције­ по­ конвенционалним­ критеријумима­била­ је­ висока­ и­ износила­ је­ α­ =­ .95­ (Delić,­ 2016),­ као­ и­ на­ овом­ узорку­­α­ =­ .89.­ Од­ испитаника­ се­ тражи­ да­ на­ петостепеној­ Ликертовој­ скали­процијене­ у­ којој­ мери­ се­ поједина­ тврдња­ односи­ на­њих­ саме.­Укупан­резултат­се­добија­линеарном­комбинацијом­одговора,­а­резултати­се­крећу­у­распону­од­15–75.­Виши­резултат­означава­и­веће­задовољство­животом.­

127

Задовољство­животом­и­квалитет­породичних­интеракција­студената

Скала­ квалитета­ породичних­ интеракција­ (KOBI,­ Skala­ kvalitete­obiteljskih­ interakcija;­Vulić-Prtorić,­2004)­ је­петостепена­скала­Ликертовог­типа,­која­мјери­интеракције­дјетета­и­родитеља­на­2­димензије­које­одговарају­оним­ аспектима­ породичних­ интеракција­ који­ се­ у­ литератури­ најчешће­описују­ димензијом­ прихватање­ (емоционална­ топлина,­ интимност)­и­ одбацивање­ (контрола,­ емоционално­ занемаривање).­ Прихватање­ се­односи­ на­ позитивне­ емоционалне­ аспекте­ односа­ родитељ­ –­ дијете,­ а­описује­међусобну­блискост,­пружање­подршке,­повјерење­и­разумијевање,­те­ релативну­ симетричност­ у­међусобним­ односима­ (Vulić-Prtorić,­ 2002).­Одбацивање­ се­ односи­ на­ различите­ доживљаје­ поступака­ родитеља­који­се­налазе­у­распону­од­неразумијевања­и­превелике­захтјевности,­до­занемаривања­и­кажњавања.­При­томе­занемаривање­карактерише­дјететов­доживљај­ да­ су­ родитељи­ незаинтересовани­ за­њега,­ да­му­ не­ посвећују­довољно­времена­и­пажње,­посебно­за­емоционалне­потребе­(Vulić-Prtorić,­2002).­ Ове­ двије­ димензије­ су­ концептуализоване­ у­ складу­ с­ теоријом­родитељског­ прихватања­ и­ одбацивања­ (PART­ –­ Parental­ Acceptance­ –­Rejection­Theory)­Роналда­Ронера­[Rohner]­(1999;­према­Vulić-Prtorić,­2002).­Инструмент­ се­ састоји­ од­55­ тврдњи:­ 22­ које­ описују­ однос­ с­мајком,­ 22­описују­однос­ с­ оцем­и­11­ тврдњи­које­ се­ односе­на­општу­ атмосферу­у­породици.­Инструмент­се­састоји­од­5­субскала:­задовољство­цјелокупном­породицом,­ прихватање­ од­ стране­ мајке,­ одбацивање­ од­ стране­ мајке,­прихватање­од­стране­оца­и­одбацивање­од­стране­оца.­Студија­Вулић-Прторић­ (2002)­ указује­ на­ задовољавајуће­ метријске­ карактеристике­инструмента,­ а­ поузданост­ интерне­ конзистенције­ по­ конвенционалним­критеријима­на­овом­узорку­износила­je­α­=­.70.

Поступак

Подаци­ су­ прикупљени­ уз­ помоћ­ анонимне­ онлајн­ анкете­ (60%)­(LimeSurvey­ Project­ Team/Carsten­ Schmitz,­ 2012)­ и­ путем­ папир-оловка­поступка­(40%).­У­првом­случају­су­уз­помоћ­администратора­на­фејсбук-страницама­унија­студената­Зеничког,­Тузланског,­Сарајевског,­Бањалучког­и­Травничког­Универзитета,­као­и­на­веб-страницама­појединих­факултета­понуђене­онлајн­анкете,­које­су­студенти­добровољно­попуњавали.­Подаци­су­обрађени­у­програму­СПСС­22.

128

Мирослав­Гаврић,­Амер­Делић

РЕЗУЛТАТИ­И­ДИСКУСИЈА

Задовољство­животом­и­породичне­интеракције

У­ првом­ задатку­ било­ је­ потребно­ испитати­ повезаност­ између­задовољства­ животом­ и­ квалитета­ породичних­ интеракција­ студената.­У­ Табели­ 1­ дати­ су­ дескриптивни­ показатељи­ за­ варијаблу­ задовољство­животом.­Примјетна­ је­негативно­закренута­дистрибуција­резултата­која­практички­одступа­од­нормалне,­што­указује­на­то­да­је­већина­испитаника­прилично­ задовољна­ својим­животом­ (91,57%­ студената­ има­ резултат­ ­ >­45).­Овакав­налаз­је­у­складу­ранијим­истраживањима­(Brajša-Žganec­i­sar.,­2009;­Brkljačić­i­Kliterna-Lipovčan,­2010;­Kaliterna-Lipovčan­i­Prizmić-Larsen,­2006),­а­могло­би­се­претпоставити­да­постоји­низ­потенцијалних­фактора­који­ студенте­ чине­ толико­ задовољним.­ Неки­ од­ њих­ сигурно­ имају­ тек­модераторски­учинак.

Табела­1.­Дескриптивна­статистика­за­варијаблу­–­задовољство­животом­­­­­­­­N­­­­­­­­­­­­­­­­­­­Min ­­­­­­­­­­­­­­Max ­­­­­­­­­­­­M ­­­­­­­­­­­­­­­SD­ ­­­­­­­­­­­­St­Skew­­­­­­­­­­­St­Kurt

­­­­­­­­285­­­­­­­­­­­­­­­­­­27 ­­­­­­75 ­­58.46 ­­­­­­9.057 ­­­­­­­-4.40­­­­­­­­­­­­­­­­1.15Напомене:­N­–­број­испитаника.­Min­–­минимални­резултат;­Max­–­максимални­резултат;­M­–­аритметичка­средина,­SD­–­стандардна­девијација;­St­Skeweness­–­стандардизовани­коефицијент­закренутости­дистрибуције;­St­Kurtosis­–­стандардизовани­коефицијент­издужености­дистрибуције.­Стандардизовани­скјунис­и­куртозис­се­израчунавају­тако­што­се­подијеле­са­стандардном­грешком.­Вриједности­>­1.96­(без­обзира­на­предзнак)­указују­на­дистрибуцију­која­одступа­од­нормалне.

У­Табели­2­су­представљени­дескриптивни­показатељи­за­димензије­квалитета­породичних­интеракција.­За­димензије­прихватање­и­одбијање­од­стране­мајке­у­анализу­су­укључени­резултати­280­испитаника,­јер­их­је­15­било­без­мајке.­Сличан­случај­је­и­са­димензијама­прихватање­и­одбијање­од­стране­оца,­гдје­чак­57­испитаника­предпостављено­нема­оца,­те­је­за­те­двије­субскале­у­анализу­укључено­228­испитаника.­Из­показатеља­субскале­–­задовољство­породицом,­примјетно­је­да­је­већина­испитаника­задовољна­њоме­ (чак­ 99,64%­испитаника­ има­ резултат­ >­ 27).­ Већина­ испитаника­ је­постизала­и­релативно­високе­резултате­на­субскали­прихватање­од­стране­мајке­ (98,21%­испитаника­има­резултат­>­ 25)­ и­нешто­ниже­на­ субскали­прихватање­од­стране­оца­ (95,18%­има­резултат­>­25),­што­би­се­могло­објаснити­мајчиним­безусловним­прихватањем­дјетета,­за­разлику­од­очева­који­ су­ већински­ заокупљени­ послом­ и­ привређивањем­ за­ домаћинство.­Надаље,­специфична­су­два­идентична­средишња­резултата­на­субскалама­

129

Задовољство­животом­и­квалитет­породичних­интеракција­студената

одбијање­ од­ стране­ и­ мајке­ и­ оца.­ На­ крају,­ сви­ резултати­ наводе­ на­чињеницу­ да­ је­ већина­ студената­ веома­ задовољна­ својом­ породицом­ и­породичним­интеракцијама.

Табела­2.­Дескриптивни­показатељи­за­димензије­квалитета­породичних­интеракцијаСубскала ­­­­­­­­­­­N­­­­­­­­­­­­­­­­­­Min ­­­­­­­­­Маx­ ­­­­М ­­­­­­­­­­­­­SDЗадовољство­породицом­­­­­­285

­­­­­­­­­­­­18­ 55­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­48.13 ­­­­­­­­­­­­­­7.029Мајка­прихватање­­­­­­­­­­­­­­­­280

­­­­­­­­­­­­16 50­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­42.89 ­­­­­­­­­­­­­­6.382Мајка­одбијање­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­280

­­­­­­­­­­­­12 54­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­21.44 ­­­­­­­­­­­­­­8.813Отац­прихватање­­­­­­­­­­­­­­­­­­­228

­­­­­­­­­­­­10 50­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­38.61 ­­­­­­­­­­­­­­8.001Отац­одбијање­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­228

­­­­­­­­­­­­12 55­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­21.57 ­­­­­­­­­­­­­­9.493Напомене:­N­–­број­испитаника;­Min­–­минимални­резултат;­Max­–­максимални­резултат;­М­–­аритметичка­средина,­SD­–­стандардна­девијација.

У­ оквиру­ првог­ задатка­ утврђен­ је­ однос­ између­ варијабли­ –­задовољство­животом­и­димензија­квалитета­породичних­интеракција.­У­ Табели­ 3­ су­ приказане­ корелације­ између­ задовољства­ животом­ и­квалитета­ породичних­ интеракција,­ као­ и­ интеркорелације­ димензија­квалитета­ породичних­ интеракција.­ Уочљива­ је­ статистички­ значајна­позитивна­корелација­умјереног­интензитета­између­задовољства­животом­и­задовољства­породицом,­као­и­корелације­задовољства­са­димензијама­–­прихватање­од­стране­и­мајке­и­оца,­такође­статистички­значајне,­позитивног­смијера,­те­умјереног­интензитета­(Cohen,­1992).­Добијене­су­и­статистички­значајне,­ али­ негативне­ корелације,­ између­ задовољства­ животом­ и­димензија­ –­ одбијање­ од­ стране­ мајке­ (ниског­ интензитета)­ и­ одбијање­од­ стране­ оца­ (умјереног­ интензитета).­ И­ на­ крају,­ све­ интеркорелације­димензија­ квалитета­ породичних­ интеракција­ су­ статистички­ значајне,­позитивног­ или­негативног­ смјера­ и­ крећу­ се­ у­ распону­ од­ умјереног­ до­високог­интензитета,­што­је­заправо­и­логично.

Табела­3.­Корелациона­матрица­задовољства­животом­и­квалитета­породичних­интеракција

ВаријаблеЗадовољствоживотом

Задовољство­породицом

Мајка­прихватање

Мајкаодбијање

Отац­прихватање

Задовољство­животом

1.00

Задовољство­породицом

­­­­­­­­.36** 1.00

130

Мирослав­Гаврић,­Амер­Делић

Мајка­прихватање

.32** .57** 1.00

Мајка­одбијање -.25** -.44** -.59** 1.00Отац­прихватање­­­

­­­­­­­­.31** .51** ­.37** -.19** 1.00

Отац­одбијање ­­­­­­­-.31** -.53** -.42** ­.57** -.52**

Напомена:­**п­<.001.

Илустрације­ради,­у­наредном­кораку­је­методом­линеарне­регресионе­анализе­ утврђено­ колико­ варијансе­ задовољства­ животом­ је­ могуће­предвидјети­ на­ основу­ димензија­ квалитета­ породичних­ интеракција.­Резултати­АНОВА­теста­су­сљедећи:­F­(5,­220)­=­11.36,­p­<­.001,­f­²­=­.26.­Примјетно­ је­да­ је­модел­у­цјелини­статистички­значајан­са­вриједношћу­ниског­ ефекта­ (Cohen,­1992)­ те­да­ је­предиктором­могуће­објаснити­21%­варијансе­критеријума.­

Резимирајући­ наведене­ налазе,­ може­ се­ извести­ закључак­да­ су­ задовољство­ животом­ и­ квалитет­ породичних­ интеракција­студената­ позитивно­ повезани,­ односно­ да­ позитивни­ односи­ са­ мајком­и­оцем­доприносе­општем­ задовољству­животом­студената.­Димензијама­квалитета­ породичних­ интеракција­ могуће­ је­ предвидети­ 21%­ варијансе­задовољства­животом,­а­добијени­налази­су­у­складу­са­резултатима­бројних­истраживања.­Тако­на­примјер,­Безиновић­и­сар.­(2004)­наводе­да­породичне­интеракције­ снажно­утичу­на­ задовољство­животом­младића­и­ дјевојака.­Такође­и­резултати­студије­Брајшe-Жганец­и­сар.­(2009)­указују­на­утицај­породичне­ кохезије­ на­ задовољство­животом,­што­ потврђују­ и­ још­ двије­студије­са­домаћих­простора­(Brkljačić­i­Kaliterna-Lipovčan,­2010;­Brkljačić­i­Marinić,­2008),­као­и­неке­стране­(Armsden­i­Greenberg,­1987;­Ben-Zur,­2003;­Park,­2004;­Shek,­1998).­Jang­i­sar.­(1995)­наводе­да­скоро­сва­истраживања­о­ повезаности­ и­ предикцијама­ задовољства­ животом­ у­ дјетињству­ и­адолесценцији­ извештавају­ да­ су­ односи­ родитеља­ и­ дјеце­ најважнији­предиктор­задовољства­животом­адолесцената,­уз­то­имајући­на­уму­да­је­у­студентској­популацији­прелаз­у­младу­–­одраслу­доб­нешто­продуженији.­Према­Арнетовом­[Arnett]­(1998)­термину­−­„прелаз­у­одраслост“­(развојни­период­између­адолесценције­и­одрасле­доби­од­18.­до­25−26.­године)­млади­се­не­осјећају­нити­као­адолесценти­нити­као­одрасли.­Тај­период­је­обележен­учесталим­ промјенама­ и­ открићима­ различитих­ животних­ смјерова­ те­најчешће­не­укључује­обавезе­које­садржи­улога­одраслих.­Како­се­данас­све­већи­дио­младих,­у­трци­за­финансијским­добрима,­све­више­опредјељује­за­високо­образовање,­тиме­су­и­традиционални­показатељи­уласка­у­улогу­одраслих,­као­што­су­брак­и­потомство,­већином­одгођени­за­касније­периоде­(Arnett,­ 2000).­Многа­ истраживања­показују­ да­ су­ родитељска­ топлина­ и­

131

Задовољство­животом­и­квалитет­породичних­интеракција­студената

присилна­контрола­повезане­са­проблемима­у­понашању­код­адолесцената.­Нижи­ниво­топлине­повезан­је­са­интерналишућим­понашањима­као­што­су­ социјално­ повлачење,­ психолошка­ узнемиреност­ и­ анксиозност,­ те­појава­соматских­симптома­(Tamrouti-Makkink,­Semon­Dubas,­Gerris­i­Van-Aken,­2004;­Gray­i­Steinberg,­1999;­Lamborn,­Mounts,­Steinberg­i­Dornbusch,­1991;­Schucksmith,­Hendry­ i­Glendinning,­1995;­према­Wagner-Jakab,­2008)­и­ екстерналним­ понашањем­ као­ што­ је­ узимање­ дрога,­ агресивност,­делинквенција­(Peterson,­DeBaryshe­i­Ramsey,­1989;­Gray­i­Steinberg,­1999;­Scaramella,­ Conger­ i­ Simons,­ 1999;­ Tamrouti-Makkink­ i­ sar.,­ 2004;­ према­Wagner-Jakab,­2008).­Присилна­контрола­је­у­корелацији­са­интерналишућим­проблемима­ као­ што­ су­ депресија,­ повлачење,­ анксиозност­ (Scaramella­ i­sar.,­1999;­Tamrouti-Makkink­i­sar.,­2004;­према­Wagner-Jakab,­2008),­а­строга­и­ недосљедна­ дисциплина­ с­ делинквенцијом,­ агресијом­ и­ злоупотребом­дрога­ (Coie­ i­ Dodge,­ 1998;­ ­ Kazdin,­ 1996;­ Tamrouti-Makkink­ i­ sar.,­ 2004;­prema­ Wagner-Jakab,­ 2008),­ даје­ индиције­ и­ на­ перцепцију­ цјелокупног­задовољства.­

Као­ потпору­ тумачењу­ неких­ од­ разлога­ важности­ породичних­интеракција­ за­ различите­ димензије­ субјективне­ добробити,­ па­ и­задовољства­животом,­даје­теорија­самоодређења­(према­којој­ је­ једна­од­три­основне­потребе­–­потреба­за­повезаношћу),­осјећај­добробити­зависи­од­ задовољења­ психолошких­ потреба.­ Према­ њој­ су­ људи­ најсрећнији­и­ најздравији­ када­ им­ околина­ и­ унутрашњи­ процеси­ допуштају­ осјећај­успјешности,­ могућности­ избора­ и­ повезаности­ у­ свакодневном­ животу­(Deci­i­Ryan,­2000;­према­Petrov,­Hadži-Pešić,­Zlatanović­i­Milenović,­2011).­Свој­допринос­даје­и­осврт­на­Болбијеву­[Bowlby]­теорију­привржености­(1969;­ према­ Sanković,­ 2005).­На­ основу­ теорије­ привржености­ знамо­ да­једном­успостављен­тип­привржености­у­дјетињству­дјелује­и­структурише­квалитет­односа­у­адолесценцији­и­зрелој­доби­(Kamenov­i­Jelić,­2003).­Особе­које­су­сигурно­привржене­имају­просјечно­виши­ниво­расположења,­мање­су­депресивне,­и­претежно­доживљавају­угодне­емоције,­те­ће­показивати­и­веће­опште­задовољство­својим­животом­(Bezinović,­1988).­

Задовољство­животом­и­социодемографске­карактеристике­студената­

Други­ задатак­ се­ односио­ на­ испитивање­ разлике­ у­ задовољству­животом­ с­ обзиром­ на­ посматране­ социодемографске­ карактеристике­студената.­ Како­ би­ се­ испитао­ цјелокупни­ допринос­ наведених­карактеристика,­те­удио­варијансе­који­објашњава­у­генералном­задовољству­животом,­спроведена­је­мултипла­линеарна­регресијска­анализа.­Испуњен­је­предуслов­за­вршење­регресијске­анализе,­тј.­–­предиктори­не­смију­сувише­корелирати­(случај­ако­су­вриједности­VIF­>­5).­Вриједности­АНОВА­теста­за­цјелокупан­модел­износе­F­(6,­278)­=­6.60,­p­<­.001­уз­учинак­од­f²­=­.14,­што­значи­да­је­модел­у­цјелини­статистички­значајан­и­да­је­ријеч­о­ниском­

132

Мирослав­Гаврић,­Амер­Делић

ефекту.­ Социодемографске­ карактеристике­ објашњавају­ 12.5%­ варијансе­задовољства­животом,­што­ је­у­оквиру­очекиваног.­Добијени­налази­су­у­складу­са­ранијим­истраживањима­(Campbell­i­sar.,­1976;­Lima­i­Novo,­2010;­Pastuović­i­sar.,­1995)­који­показују­да­демографски­фактори­не­објашњавају­велики­удио­варијансе­(<­20%)­задовољства­животом.

Из­ранијег­сазнања­о­одступању­дистрибуције­од­нормалне,­умjесто­класичног­ т-теста,­ кориштен­ је­ непараметријски­ Mann­ Whitney-U­ тест­који­није­октрио­статистички­значајну­разлику­у­изражености­задовољства­животом­ студената­ мушког­ (M­ =­ 57.48,­ SD­ =­ 9.261,­N­ =­ 115)­ и­ женског­­(M­ =­ 59.13,­ SD­ =­ 8.882,­N­ =­ 170)­ пола.­ Вриједности­ теста­ су­ износиле­­У­ =­ 8807.5,­ З­ =­ -1.42,­ п­ =­ .156,­ д­ =­ 0.18,­ те­ је­ примјетно­ да­ је­ ријеч­ о­тривијалном­ефекту­(Cohen,­1992).­Ако­би,­илустрације­ради,­полну­разлику­покушали­ представити­ као­ сличност,­ квадрирањем­ коефицијента­ поинт-бисеријске­корелације,­а­која­је­у­овом­случају­била­тривијалног­интензитета­­(rpb­=­.09),­онда­је­могуће­утврдити­да­пол­објашњава­тек­0.81%­задовољства­животом.­Налаз­се­подудара­са­резултатима­бројних­студија­које­указују­на­непостојање­ статистички­ значајне­ полне­ разлике­ у­ задовољству­животом­(Diener­ i­Ryan,­ 2009;­Huebner­ i­ sar.,­ 2000;­ Podgorelec,­ 2004;­ Salami,­ 2011;­Vasić­i­sar.,­2011;­Vidiček­i­sar.,­2014;­Živković­i­sar.,­2013).­На­то­указују­и­налази­једне­мета-анализе­(Harring,­Stock­i­Okun,­1984)­која­је­обухватила­146­истраживања­полних­разлика­у­субјективној­добробити,­а­наводи­да­се­полу­може­приписати­мање­од­1%­варијансе.­Примјећујемо­да­су­дјевојке­незнатно­ задовољније­ од­ младића­ за­ разлику­ од­ једне­ домаће­ студије­(Bezinović­i­sar.,­2004),­која­наводи­да­су­младићи­ипак­задовољнији­животом­од­ дјевојака,­ а­ можда­ из­ разлога­ што­ жене­ интензивније­ доживљавају­ и­изражавају­емоције­(Nolen-Hoeksema­i­Rusting,­1999),­па­стога­је­и­процјена­животног­задовољства­осјетљивија­него­код­мушкараца.

У­оквиру­подзадатка­број­2­испитано­је­да­ли­постоји­статистички­значајна­разлика­у­задовољству­животом­студената­различитог­материјалног­статуса,­ који­ је­ представљен­ у­ 4­ категорије.­ У­ ту­ сврху­ кориштен­ је­непараметријски­Kruskal-Volisov­тест,­а­вриједности­износе­c²­(4,­n­=­285)­=­28.24,­p­<­.001.­Наведене­вриједности­указују­на­постојање­статистички­значајне­ разлике­ у­ нивоу­ задовољства­ животом­ студената­ с­ обзиром­ на­материјални­ статус,­ односно­ они­ који­ долазе­ из­ боље­ стојећих­ породица­су­ и­ задовољнији­ животом.­ Резултати­ многобројних­ студија,­ па­ и­ оних­са­ домаћих­ простора­ (Brajša-Žganec­ i­ sar.,­ 2009;­ Brkljačić­ i­ Kaliterna-Lipovčan,­2010;­Brkljačić­i­Marinić,­2008;­Družić-Ljubotina,­2012;­Kaliterna-Lipovčan­i­sar.,­2007;­Kaliterna-Lipovčan­i­Burušić,­2014;­Penezić­i­sar.,­2013a;­Penezić­i­sar.,­2013b),­показују­да­је­материјални­статус­у­значајној­вези­са­животним­ задовољством.­ Нарочито­ у­ нешто­ сиромашнијим­ друштвима,­материјални­се­статус­показао­значајним­предиктором­задовољства­(Lima­i­Novo,­2006;­према­Lučev­i­Tadinac,­2008).­Насупрот­томе,­очито­ је­да­се­

133

Задовољство­животом­и­квалитет­породичних­интеракција­студената

новцем­не­може­купити­срећа­и­да­материјална­добра­доприносе­општем­задовољству­и­квалитету­живота­само­до­оног­нивоа­док­нам­не­омогуће­да­задовољимо­основне­потребе­(Diener­i­sar.,­2002).­Материјални­ресурси­важни­ су­ за­ добробит­ појединца­ и­ из­ перспективе­ најстаријих­ теорија,­као­ што­ је­ класична­ Масловљева­ хијерархијска­ теорија­ (1943),­ према­којој­ физиолошке­ потребе­ и­ потреба­ за­ сигурношћу­ требају­ бити­ барем­дјелимично­задовољене­како­би­биле­створене­претпоставке­за­задовољење­потреба­вишег­реда.­На­теоријском­нивоу,­већи­приходи­могли­би­водити­већем­осјећају­сигурности,­аутономије,­као­и­бенефицијама­које­повећавају­срећу­(Biswas-Diener,­2008;­према­Burušić­i­sar.,­2014).­

У­трећем­подзадатку­било­је­потребно­испитати­разлике­у­задовољству­животом­ с­ обзиром­ на­ постигнути­ академски­ успјех­ студената­ сагледан­кроз­просјечну­оцјену­током­студија.­Такође­је­кориштен­непараметријски­Kruskal-Volis­ тест,­ а­резултати­су­сљедећи:­ c²­ (4,­285)­=­11.95,­ p­<­ .005­и­указују­ на­ постојање­ статистички­ значајне­ разлике­ у­ нивоу­ задовољства­животом­ студената­ с­ обзиром­ на­ академски­ успјех,­ односно­ успјешнији­студенти­су­показали­и­веће­задовољство­животом.­

Академски­успјех­је­представљен­у­виду­5­рангова­(оцјене­од­6−10­без­децимала).­Највише­студената­имало­је­просјечне­оцjене­7­(37.2%)­i­8­(33%).­Двије­ студије­ са­домаћих­простора­ (Penezić­ i­ sar.,­ 2013a;­Penezić­ i­sar.,­2013b),­спроведене­на­студентској­популацији,­такође­указују­на­исту­везу­ између­ задовољства­ животом­ и­ академског­ успјеха.­ Могло­ би­ се­ и­претпоставити­ да­ су­ адекватна­ организација­ времена­ и­ развијене­ радне­навике­есенцијалне­за­постизање­високог­академског­успјеха,­а­неријетко­је­ да­ стоје­ и­ у­ вези­ са­ цјелокупним­животним­ задовољством.­У­природи­човјека­је­да­ради,­улаже­средства­и­своје­вријеме­у­тај­рад­и­на­крају­буде­задовољан­јер­живи­од­његових­плодова,­а­незалагање­и­нерад­га­алијенирају­од­сврхе­његовог­постојања,­ те­ је­и­логично­да­ га­воде­у­незадовољство.­Тако­ вјероватно­ низак­ академски­ успјех­ указује­ на­ мањак­ аспирација­ и­одсуство­животног­циља,­који­би­требао­бити­фундамент­и­водиља­сваком­појединцу.­У­противном,­појединцима­ће­се­вјероватно­отворити­различити­путеви­који­воде­у­застрањивање­и­опште­незадовољство­животом.

Подзадатак­број­4­се­односио­на­испитивање­постојања­статистички­значајне­разлике­у­нивоу­задовољства­животом­између­студената­из­градског­(58.6%),­ приградског­ (26.3%)­ и­ сеоског­ (5.1%)­ насеља.­ Вриједности­Kruskal-Volisovog­теста­износе­c²­(2,­285)­=­2.35,­p­>­.005­те­се­закључује­да­та­разлика­не­постоји,­односно­да­није­статистички­значајна.­Налаз­је­у­складу­са­резултатима­студија­Безиновић­и­сар.­(2004)­и­Брајша-Жганец­и­сар.­(2009)­у­којим­се­утицај­мјеста­пребивалишта­на­задовољство­животом­такође­није­показао­статистички­значајним.­

Посљедњи­ подзадатак­ односио­ се­ на­ утврђивање­ постојања­статистички­ значајне­ разлике­ у­ нивоу­ задовољства­ животом­ студената­ с­

134

Мирослав­Гаврић,­Амер­Делић

обзиром­на­степен­образовања­родитеља.­Крускал-Волис­тест­је­дао­сљедеће­резултате:­c²­(4,­285)­=­10.27,­p­>­.005. Из­наведеног­се­закључује­да­не­постоји­статистички­значајна­разлика­у­задовољству­животом­студената­с­обзиром­на­образовни­статус­родитеља,­а­наведени­налази­су­у­складу­са­резултатима­других­студија­(Ben-Zur,­2003;­Brajša-Žganec­i­sar.,­2009).­Разлози­могу­бити­у­чињеници­да­у­данашње­вријеме­ниво­образовања­није­поуздано­мјерило­материјалног­ статуса,­ који­ би­ (у­ идеалним­ условима­ –­ хијерархијске­запослености)­могао­имати­модераторски­учинак­на­задовољство­животом,­с­тим­да­се­показао­статистички­значајним­показатељем­задовољства.­

ЗАКЉУЧАК

Овим­ истраживањем­ је­ утврђена­ статистички­ значајна­ позитивна­корелација­умјереног­интензитета­између­задовољства­животом­и­квалитета­породичних­интеракција­што­је­у­складу­са­очекивањима,­односно­ранијим­сличним­студијама­на­нашем­простору­(региону).­Димензије­–­прихватање­од­стране­мајк­­и­мајке­и­оца­су­статистички­значајно,­умјерено­корелирале­са­ животним­ задовољством,­ док­ су­ димензије­ –­ одбацивање­ од­ стране­и­ мајке­ и­ оца­ значајно,­ али­ ниско­ до­ умјерено­ негативно­ корелирале­ са­задовољством­ животом.­ Димензијама­ квалитета­ породичних­ интеракција­могуће­је­предвидјети­21%­варијансе­задовољства­животом.­Истраживањем­су­ потврђени­ резултати­ који­ су­ добијени­ у­ сличним­ студијама­ на­ нашем­простору­(региону)­када­се­говори­о­повезаности­задовољства­животом­и­квалитета­породичних­интеракција.­У­оквиру­другог­задатка­је­утврђено­да­постоји­статистички­значајна­разлика­у­задовољству­животом­студената­с­обзиром­на­материјални­статус­породице­и­постигнути­академски­успјех,­а­да­иста­не­постоји­с­обзиром­на­пол,­образовни­статус­родитеља­и­тип­мјеста­њиховог­ становања.­Уопштено,­ резултати­ ове­ студије­ настоје­ допринјети­спознајама­позитивне­и­породичне­психологије,­као­и­указати­на­важност­улагања­у­породицу­и­породичне­односе,­на­путу­ка­остварењу­врховног­императива,­ односно­ задовољства­ животом.­ Ограничење­ домета­ овог­истраживања­се­прије­свега­огледа­у­узорку­који­није­био­репрезентативан,­већ­ пригодан.­ Поменут­ ћемо­ и­ да­ је­ дистрибуција­ резултата­ у­ оквиру­варијабле­–­задовољство­животом­била­асиметрична­те­да­су­кориштени­непараметријски­ статистици,­ који­ су­ нешто­ мање­ прецизни­ за­ обраду­података­ за­ разлику­ од­ параметријских.­ Такође,­ будућа­ истраживања­ на­нашем­говорном­подручју­би­требала­ићи­у­смјеру­испитивања­нових,­мање-разјашњених­ и­ истраживаних­фактора­ који­ би­ директно­ или­ индиректно­могли­утицати­на­ниво­општег­задовољства­животом,­а­који­се­могу­повезати­са­савременим­начином­живота­посматране­популације.

135

Задовољство­животом­и­квалитет­породичних­интеракција­студената

ЛИТЕРАТУРА

Armsden,­G.­C.­i­Greenberg,­M.­T.­(1987).­The­inventory­of­parent­and­peer­attachment:­Individual­differences­and­their­relationship­to­psychological­well-being­in­adolescence.­Journal­of­Youth­and­Adolescence,­16­(5),­­427–454.

Arnett,­J.­J.­(1998).­Learning­to­stand­alone:­The­contemporary­American­transition­to­adulthood­in­cultural­and­historical­context.­Human­Development,­41,­295–315.

Arnett,­J.­J.­(2000).­Emerging­Adulthood:­Theory­of­development­from­the­late­teens­through­the­twenties.­American­Psychologist,­55,­469−480.

Ben-Zur,­H.­(2003).­Happy­adolescents:­The­link­between­subjective­well-being,­internal­resources,­and­parental­factors.­Journal­of­Youth­and­Adolescence,­32­(2),­67−79.

Bezinović,­P.­(1988).­Percepcija­osobne­kompetentnosti­kao­dimenzija­samopoimanja.­Neobjavljeni­magistarski­rad.­Zagreb:­Odsjek­za­psihologiju­Filozofskog­fakulteta­u­Zagrebu.

Bezinović,­P.,­Manestar,­K.­i­Ristić-Dedić,­Z.­(2004).­Obiteljska­kohezivnost­i­zadovoljstvo­životom­djevojaka­i­mladića­iz­sela­i­iz­grada.­Sociologija­Sela,­42(1−2),­157−172.

Brajša-Žganec,­A.,­Šakić,­M.­i­Raboteg-Šarić,­Z.­(2009).­Life­Satisfaction­in­Adolescents:­The­Effects­of­perceived­family­economic­status,­self-esteem­and­quality­of­family­and­peer­realtionships.­Društvena­Istraživanja­–­Časopis­za­opća­Društvena­Pitanja,­(3),­547−564.

Bratko,­D.­i­Sabol,­J.­(2006).­Osobine­ličnosti­i­osnovne­psihološke­potrebe­kao­prediktori­zadovoljstva­životom:­Rezultat­on-line­istraživanja.­Društvena­Istraživanja,­15(4−5),­693−711.

Brkljačić,­T.,­i­Kaliterna-Lipovčan,­L.­(2010).­Zadovoljstvo­životom­i­osjećaj­sreće­kod­studenata.­Suvremena­Psihologija,­13(2),­189−200.

Brkljačić,­T.­i­Marinić,­M.­(2008).­Love­over­gold­–­The­correlation­of­happiness­level­with­some­life­satisfaction­factors­between­persons­with­and­without­physical­disability.­Journal­of­Developmental­and­Physical­Disabilities,­20,­527−540.

136

Мирослав­Гаврић,­Амер­Делић

Campbell,­A.,­Converse,­P.­E.­i­Rodgers,­W.­L.­(1976).­The­quality­of­American­life:­Perceptions,­evaluations,­and­satisfactions.­Russell­Sage­Foundation.

Cohen,­J.­(1992).­A­power­primer.­Psychological­bulletin,­112­(1),­155−159.Delić,­A.­(2016).­Psihometrijska­evaluacija­Skale­opšteg­zadovoljstva­

životom.­Neobjavljeni­diplomski­rad.­Banja­Luka:­Filozofski­fakultet­Univerziteta­za­poslovni­inženjering­i­menadžment­u­Banja­Luci.

Diener,­E.­i­Ryan,­K.­(2009).­Subjective­well-being:­a­general­overview.­South­African­Journal­of­Psychology,­39­(4),­391−406.

Diener,­E.,­Lucas,­R.E.­i­Oishi,­S.­(2002).­Subjective­well-being:­The­science­of­happiness­and­life­satisfaction.­U:­C.­R.­Snyder­i­S.­J.­Lopez­(ur.),­Handbook­of­positive­psychology,­463−473.­New­York:­Oxford­University­Press.

Diener­E.,­Lucas­R.­i­Oishi­S.­(2003).­Personality,­culture,­and­subjective­well­being:­Emotional­and­cognitive­evaluations­of­life.­Annual­Review­of­Psychology,­54,­403−425.

Družić-Ljubotina,­O.­(2012).­Subjektivna­kvaliteta­života­ljudi­koji­žive­u­siromaštvu­i­zaposlenih­osoba­različitog­materijalnog­statusa.­Ljetopis­Socijalnog­Rada,­19­(1),­5−28.

Harring,­M.­J.,­Stock,­W.­A.­i­Okun,­M.­A.­(1984).­A­research­synthesis­of­gender­as­correlates­of­subjective­well-being.­Human­Relations,­37,­345−657.

Huebner,­E.­S.,­Drane,­W.­i­Valois,­R.­F.­(2000).­Levels­and­demographic­correlates­of­adolescent­life­satisfaction­reports.­School­Psychology­International,­21(3),­281−292.

Kaliterna-Lipovčan,­Lj.,­Brkljačić,­T.­i­Šakić,­V.­(2007).­Monthly­income­and­subjective­well-being­of­Croatian­citizens.­Croatian­Medical­Journal,­48,­727−733.

Kaliterna-Lipovčan,­LJ.­i­Burušić,­J.­(2014).­Age­and­gender­differences­in­well-being­in­Croatia.­In­Gender,­Lifespan­and­Quality­of­Life.­Springer­Netherlands,­249−262.

Kaliterna­Lipovčan,­L.,­Brkljačić,­T.­i­Šakić,­V.­(2007).­Mjesečni­prihodi­i­subjektivni­osjećaj­zadovoljstva­u­hrvatskih­građana.­Croatian­Medical­Journal,­48(5),­727−734.

137

Задовољство­животом­и­квалитет­породичних­интеракција­студената

Kaliterna-Lipovčan,­Lj.­i­Prizmić-Larsen,­Z.­(2006).­Kvaliteta­življenja.­Životno­zadovoljstvo­i­osjećaj­sreće­u­Hrvatskoj­i­europskim­zemljama.­U:­K.­Ott­(Ur.),­Pridruživanje­Hrvatske­EU:­Izazovi­sudjelovanja,­181−197.­Institut­za­javne­financije­i­Friedrich­Ebert­Stiftung,­Zagreb.

Kamenov,­Ž.­i­Jelić,­M.­(2003).­Validacija­instrumenta­za­mjerenje­privrženosti­u­različitim­vrstama­bliskih­odnosa:­Modifikacija­Brennanova­Inventara­iskustava­u­bliskim­vezama.­Suvremena­Psihologija,­6(1),­73−91.

Lima,­M.­L.­i­Novo,­R.­N.­(2006).­So­far­so­good?­Subjective­and­social­well-being­in­Portugal­and­Europe.­Portuguese­Journal­of­Social­Science,­5(1),­5−33.

Lucas,­R.­E.,­Diener,­E.­i­Suh,­E.­(1996).­Discriminant­validity­of­well-being­measures.­Journal­of­Personality­and­Social­Psychology,­71(3),­616−628.

Lučev,­I.­i­Tadinac,­(2008).­Kvaliteta­života­u­Hrvatskoj–povezanost­subjektivnih­i­objektivnih­indikatora­te­temperamenta­i­demografskih­varijabli­s­osvrtom­na­manjinski­status,­Migracijske­i­etničke­teme,­Vol.­24­No.1−2­Lipanj­2008.

Maslow,­A.­H.­(1943).­A­theory­of­human­motivation.­Psychological­Review,­50­(4),­370.

Mroczek,­D.­K.­i­Kolarz,­C.­M.­(1998).­The­effect­of­age­on­positive­and­negative­affect:­A­developmental­perspective­on­happiness.­Journal­of­Personality­and­Social­Psychology,­75,­1333−1349.

Myers,­D.­G.­i­Diener,­E.­(1995).­Who­is­happy?­Psychological­Science­6,­10–19.

Nistor,­A.­(2011).­Developments­on­the­happiness­issue:­a­Review­of­the­research­on­subjective­well-being­and­flow.­Scientific­Journal­of­Humanistic­Studies,­3­(4),­58−66.

Nolen-Hoeeksema,­S.­i­Rusting,­C.­L.­(1999).­Gender­differences­in­well-being.­U:­D.­Kahneman,­E.­Diener,­N.­Schwarz­(ur.),­Well-being:­The­foundations­of­hedonic­psychology,­330−352.­New­York:­Russel­Sage­Foundation

Park,­N.­(2004).­The­role­of­subjective­well-being­in­positive­youth­development.­The­Annals­of­the­American­Academy­of­Political­and­Social­Science,­591­(1),­25−39.

138

Мирослав­Гаврић,­Амер­Делић

Pastuović,­N.,­Kolesarić,­V.­i­Krizmanić,­M.­(1995).­Psychological­variables­as­predictors­of­quality­of­life.­Review­of­Psychology,­2­(1−2),­49−61.

Pavot,­W.,­Diener,­E.­D.,­Colvin,­C.­R.­i­Sandvik,­E.­(1991).­Further­validation­of­the­satisfaction­with­life­scale:­Evidence­for­the­cross-method­convergence­of­well-being­measures.­Journal­of­Personality­Assessment,­57­(1),­149−161.

Pavot,­W.­i­Diener,­E.­(1993).­Review­of­the­satisfaction­with­life­scale.­Psychological­Assessment,­5­(2),­164.

Penezić,­Z.­(1996).­Zadovoljstvo­životom­–­provjera­konstrukta.­Neobjavljeni­diplomski­rad.­Zadar:­Filozofski­fakultet­Sveučilišta­u­Zadru.

Penezić,­Z.­(1999).­Zadovoljstvo­životom:­relacije­sa­životnom­dobi­i­nekim­osobnim­značajkama.­Neobjavljeni­magistarski­rad.­Zagreb:­Filozofski­fakultet­Sveučilišta­u­Zagrebu.

Penezić,­Z.­(2004).­Zadovoljstvo­životom­u­adolescentnoj­i­odrasloj­dobi–provjera­teorije­višestrukih­diskrepancija.­Neobjavljena­doktorska­disertacija.­Zagreb:­Filozofski­fakultet­Sveučilišta­u­Zagrebu.

Penezić,­Z.­(2006).­Zadovoljstvo­životom­u­adolescentnoj­i­odrasloj­dobi.­Društvena­Istraživanja,­15­(4−5),­643−669.

Penezić,­Z.,­Juković,­M.­i­Ombla,­J.­(2013).­Life­satisfaction­of­teachers­and­teacher’s­faculty­students.­In­III­Kongres­psihologa­Bosne­i­Hercegovine­s­međunaronim­učešćem,­(3;­2013.­Mostar)­

Penezić,­Z.,­Ombla,­J.,­Mišlov,­M.­i­Juković,­M.­(2013).­Some­correlates­of­achievement­satisfaction­in­teachers­and­teachers­faculty­students.­In­21.­Dani­Ramira­i­Zorana­Bujasa.­(21;­2013.­Zagreb)

Petrov,­J.,­Hadži-Pešić,­M.,­Zlatanović,­L.­i­Milenović,­M.­(2011).­Zadovoljstvo­životom,­zadovoljenje­osnovnih­psiholoških­potreba­i­sklonost­ka­psihosomatici.­Godišnjak­za­Psihologiju,­8,­105−124.

Podgorelec,­S.­(2004).­Kvaliteta­života­starijega­stanovništva­u­izoliranim­sredinama­–­primjer­hrvatskih­otoka.­Neobjavljena­doktorska­disertacija.­Zagreb:­Filozofski­fakultet­Sveučilišta­u­Zagrebu.

Rijavec,­M.,­Miljković,­D.­i­Brdar,­I.­(2008).­Pozitivna­Psihologija.­Zagreb:­IEP−D2.

Salami,­S.O.­(2011).­Personality­and­psychological­well-being­of­adolescents:­­

139

Задовољство­животом­и­квалитет­породичних­интеракција­студената

the­moderating­role­of­emotional­intelligence.­Social­Behavior­&­Personality:­An­International­Journal,­39,­785−794.

Sanković,­K.­(2005).­Ispitivanje­razlika­u­percepciji­roditeljskog­prihvaćanja­i­odbijanja­kod­studenata­različite­privrženosti­u­ljubavnim­vezama.­Neobjavljeni­diplomski­rad.­Zagreb:­Filozofski­fakultet­Sveučilišta­u­Zagrebu.

Shek,­D.­T.­(1998).­A­longitudinal­study­of­the­relations­between­parent-adolescent­conflict­and­adolescent­psychological­well-being.­The­Journal­of­Genetic­Psychology,­159­(1),­53−67.

Young,­M.­H.,­Miller,­B.­C.,­Norton,­M.­C.­i­Hill,­E.­J.­(1995).­The­effect­of­parental­supportive­behaviors­on­life­satisfaction­of­adolescent­offspring.­Journal­of­Marriage­and­the­Family,­57­(3),­813−822.

Vasić,­A.,­Šarčević,­D.­i­Trogrlić,­A.­(2011).­Zadovoljstvo­životom­u­Srbiji.­Primenjena­Psihologija,­4­(2),­151−177.

Vidiček,­G.,­Sindik,­J.­i­Vukosav,­J.­(2014).­Povezanost­psihološke­dobrobiti­i­zadovoljstva­životom­sa­sociodemografskim­karakteristikama­studenata­specijalističkog­studija­kriminalistike.­Policija­i­Sigurnost,­23­(2),­129−139.

Vulić-Prtorić­A.­(2000)­Struktura­anksioznosti­i­depresivnosti­u­djece­i­adolescenata:­Provjera­hijerarhijskog­modela,­Doktorska­disertacija,­Zagreb:­Filozofski­fakultet

Vulić-Prtorić,­A.­(2002).­Obiteljske­interakcije­i­psihopatološki­simptomi­u­djece­i­adolescenata.­Suvremena­Psihologija,­5­(1),­31−51.

Vulić-Prtorić,­A.­(2004).­Skala­kvalitete­obiteljskih­interakcija­−­KOBI.­U:­­A.­Proroković­i­sur.­(Ur.).­Zbirka­Psihologijskih­Skala­i­Upitnika­II,­24−33.

Wagner-Jakab,­A.­(2008).­Obitelj­−­sustav­dinamičnih­odnosa­u­interakciji.­Hrvatska­Revija­za­Rehabilitacijska­Istraživanja,­44(2),­119−128.

Živković,­A.,­Čopo,­I.,­Rončević,­T.­i­Sindik,­J.­(2013).­Zadovoljstvo­životom­u­studenata­sestrinstva­i­studenata­kriminalistike.­Sestrinski­Glasnik,­18­(1),­24−28.

Kostić,­P.­(2017)­Psihometrijska­struktura­ljudske­sreće.­Преузето­са:­http://www.stetoskop.info/Psihometrijska-struktura-ljudske-srece-2093-c20-

content.htm­­ Датум­приступа:­18th­October­2017/18.10.2017.

140

Мирослав­Гаврић,­Амер­Делић

Miroslav­GavrićAmer­Delić

LIFE­SATISFACTION­AND­QUALITY­OF­FAMILY­INTERACTIONS

Summary

According­ to­ numerous­ studies,­ the­ quality­ of­ family­ interactions­significantly­influences­the­formation­of­identity­and­the­later­psychological­and­social­maturity­of­the­individual,­and­which­later­leads­to­higher­life­satisfaction.­The­paper­presents­the­results­of­the­research­that­was­carried­out­with­the­aim­of­determining­the­connection­between­certain­dimensions­of­the­quality­of­family­interactions­and­the­satisfaction­of­students’­lives.­Relation­of­satisfaction­with­the­lives­of­students­with­their­socio-demographic­characteristics,­conceptualized­through­sex,­material­status,­academic­success,­type­of­settlement­in­which­they­live­and­the­educational­status­of­their­parents­are­also­examined.­The­research­was­carried­out­on­a­sample­of­285­students­(59.6%­female)­of­Zenica,­Tuzla,­Sarajevo,­Banja­Luka­and­Travnik­University,­and­two­scales­were­applied:­Scale­of­ general­ life­ satisfaction­ (Penezić,­ 1996;­ Delic,­ 2016)­ and­ Scale­ quality­ of­family­ interactions­Vulić-Prtorić,­2000).­The­results­of­ the­conducted­research­show­that­students­are­mostly­satisfied­with­their­lives­(91.57%­of­students­have­a­ score­of­>­45),­ and­point­ to­ a­positive­ relationship­between­ life­ satisfaction­and­ the­ quality­ of­ family­ student­ interactions,­ as­ shown­ by­ statistically­significant­positive­correlations­of­life­satisfaction­and­the­following­dimensions:­satisfaction­with­the­whole­family­(r­­=­.36),­acceptance­by­the­mother­(r­=­.32)­and­ dimensions­ -­ acceptance­ by­ the­ father­ (r­ =­ .31).­ Statistically­ significant­negative­correlations­of­satisfaction­with­life­and­dimensions­-­rejection­by­both­the­mother­and­the­mother­(r­=­-.25)­and­father­(r­=­.31)­also­indicate­the­same­relationship.­A­statistically­significant­difference­in­the­level­of­life­satisfaction­was­determined­for­the­material­status­c²­(4,­n­=­285)­=­28.24,­p­<­.001,­as­well­as­for­the­academic­success­of­c²­(4,­285)­=­11.95,­p­<­.005.­Furthermore,­there­is­a­lack­of­statistically­significant­differences­in­the­level­of­satisfaction­with­the­lives­of­students­with­regard­to­gender,­place­of­residence­and­educational­status­of­parents.­Finally,­it­is­possible­to­predict­21%­of­life­satisfaction­variance­with­low-value­effects­(F­(5,220)­=­11.36,­p­<­.001,­f­²­=­.26),­and­sociodemographic­characteristics­can­predict­12.5%­­­variance­of­life­satisfaction­,­with­values­­­of­low­effect­(F­(6,278)­=­6.60,­p­<­.001,­ f²­=­ .14).­The­research­sought­ to­contribute­to­the­framework­of­positive­and­family­psychology,­as­well­as­to­indicate­the­importance­of­investing­in­family­relationships.

141

Задовољство­животом­и­квалитет­породичних­интеракција­студената

Jelena­Maksimović1­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­UDK­37.012Jelena­Osmanović2­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­DOI­10.7251/FIZN1719143M­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­Univerzitet­u­Nišu­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­Stručni­radFilozofski­fakultet­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­

KORELACIONA­ISTRAŽIVANJA­U­PEDAGOGIJI3

Pedagogija­ je­nauka­koja­ spada­u­ red­društvenih­ i­humanističkih­nauka.­Ona­proučava­ i­ teorijske,­ ali­ i­ praktične­ probleme­ sa­ kojima­ se­ susreće­ vaspitanje­ kao­ i­obrazovanje.­Da­ bi­ što­ uspešnije­ proučila­ svoj­ predmet,­ zadatak­ pedagogije­ jeste­ da­sprovodi­ brojna­ istraživanja,­ odgovara­ na­ postojeća­ i­ postavlja­ nova­ pitanja­ i­ na­ taj­način­ obogaćuje­ saznanja­ o­ svom­ predmetu.­ Pod­ uticajem­ razvoja­ društvenih­ nauka­broj­ istraživanja­ u­ oblasti­ obrazovanja­ bitno­ se­ umnožio­ što­ je­ dovelo­ do­ stvaranja­novih­taksonomija­pedagoških­istraživanja.­Sasvim­je­jasno­da­se­iscrpna­klasifikacija­pedagoških­istraživanja­ne­može­kreirati­prema­jednom­metodološkom­aspektu.­Autorke­u­radu­govore­o­uzročno-posledičnim­vezama­i­povezanosti­različitih­vaspitnih­pojava.­Akcenat­u­radu­jeste­na­značaju­i­važnosti­korelacionih­istraživanja­u­pedagogiji.­

­ Ključne­ reči:­ korelaciona­ istraživanja,­ korelacione­ veze,­ korelacioni­ odnosi,­pedagoška­istraživanja,­paradigma.

Uvod

Za­potrebe­ovog­rada­pažnja­je­usmerena­prema­futurološkim­i­normativno-razvojnim­ aspektima­ pedagogije,­ koji­ su­ kao­ takvi­ u­ uskoj­ povezanosti­ sa­pedagoškim­istraživanjima­i­osnovnim­kategorijama­koje­se­pojavljuju­u­okviru­pedagoških­istraživanja,­a­to­su­zakoni,­zakonitosti­i­korelacione­veze­i­odnosi,­kao­i­kauzalne,­uzročno-posledične­veze­i­odnosi­u­pedagogiji.­Pedagoška­nauka­do­svojih­znanja­dolazi­ teorijski,­ ali­ i­ empirijski,­putem­različitih­ istraživanja,­a­ zatim,­ naučna­ objašnjenja,­ naučna­ otkrića,­ kao­ i­ rezultate,­ sistematizuje­ u­određene­ fondove­ znanja.­ Pedagoška­ nauka­ ima­ razvijenu­ metodologiju­ na­osnovu­ koje­ dolazi­ do­ veoma­ važnih­ saznanja.­Takva­ pouzdana­metodologija­dovodi­do­pouzdanih­rezultata,­na­osnovu­kojih­se­mogu­predvideti­neke­pojave­1 ­jelena.maksimovic@filfak.ni.ac.rs2 jelena.osmanovic@filfak.ni.ac.rs3 ­Napomena:­Članak­predstavlja­rezultat­rada­na­projektu­„Pedagoški­pluralizam­kao­osnova­strategije­ obrazovanja“­ broj­ 179036­ (2011–2017),­ čiju­ realizaciju­ finansira­ Ministarstvo­ za­prosvetu,­nauku­i­tehnološki­razvoj­Republike­Srbije.

­­­­­­­­­­­­143

u­budućem­periodu.­Upravo­ iz­ovog­razloga­možemo­govoriti­o­ futurološkom­aspektu­pedagogije,­koji­se­jasno­može­predvideti­putem­korelacionih­i­kauzalnih­veza­i­odnosa­u­ispitivanju­empirijskih­pedagoških­pojava.­

Pluralizam­istraživačkih­paradigmi­i­klasifikacija­pedagoških­istraživanja

Čest­ je­ slučaj­ da­ se­ u­ debatama­ između­ zagovornika­ kvantitativne­ i­kvalitativne­ metodologije­ akcenat­ stavlja­ na­ nekoliko­ velikih­ razlika­ između­kvantitativnog­ i­ kvalitativnog­ pristupa.­ Termini­ kvantitativno­ i­ kvalitativno­istraživanje­ uglavnom­znače­ više­ od­ različitih­ načina­ prikupljanja­ informacija­i­predstavljaju­divergentne­pretpostavke­o­prirodi­i­svrsi­koju­istraživanje­ima­u­pedagogiji­(Bryman,­1988;­Gojkov,­Krulj­i­Kundačina,­1999;­Linkoln­&­Guba,­1988;­Ševkušić,­2008;­Howe,­1998:­10−16).­

U­ prošlosti­ debate­ između­ zagovornika­ kvalitativnog­ i­ kvantitativnog­pristupa,­ bile­ su­ uglavnom­ tehničke­ prirode,­ odnosile­ su­ se­ na­ preciznost,­generalizacije,­ relevantnost­ ili­ praktičnu­ vrednost­ istraživanja,­ da­ bi­ kasnije­akcenat­ ostao­ na­ fundamentalnoj­ prirodi­ koja­ se­ odnosi­ na­ dve­ neuporedive­epistemologije­i­pogleda­na­svet­(Guba­&­Lincoln,­1988;­Niglas,­1999:­22−25;­Smith,­1983:­6−13;­Smith­&­Heshusius,­1986:­4−12).­Oba­metodološka­pristupa­gledaju­na­paradigme­koje­ih­obeležavaju­kao­idealne­za­istraživanje,­te­indirektno,­ako­već­ne­direktno,­zagovaraju­tezu­nekompatibilnosti­(Howe,­1988:­10−16).

U­novije­vreme,­ovoj­dihotomnoj­podeli­se­pridodaje­i­klasa­mešovitih­istraživanja­ koja­ su­ utemeljena­ na­ pretpostavkama­ pragmatizma.­ Osnovno­svojstvo­ mešovitih­ istraživanja­ jeste­ triangulacija,­ kombinovanje­ različitih­teorijskih­ pristupa,­ istraživačkih­ nacrta,­ metoda­ i­ tehnika­ i­ instrumenata­ u­istraživanju­ istog­ fenomena­ (Matović,­ 2015:­ 7−22).­ Pored­ osnovne­ podele­ na­kvalitativna­i­kvantitativna­istraživanja,­time­dajemo­preciznije­vrste­pedagoških­istraživanja.

Vrste­ pedagoških­ istraživanja­ možemo­ klasifikovati­ na­ sledeći­ način­(Knežević,­ Florić­ i­ Ninković,­ 2012;­Milas,­ 2005;­ Banđur­ i­ Potkonjak,­ 1999;­Mužić,­ 1975;­ Savićević,­ 1996;­ Lekić,­ 1980;­ Lodico­ et­ al.,­ 2006;­ Creswel,­2003):­ Korelaciona­ istraživanja­ (imaju­ cilj­ da­ ustanove­ povezanost­ dvaju­ ili­više­pedagoških­svojstava);­Razvojna­istraživanja­(proučavanje­procesa­razvoja­pedagoških­fenomena­u­funkciji­vremena);­Kvazi-eksperimentalna­ istraživanja­(utvrđuju­efekte­različitih­intervencija­na­ishode­ponašanja­pojedinaca­ili­grupa);­Ex-post-facto­istraživanja­(retrospektivno­istraživanje­uzroka­nekog­pedagoškog­fenomena);­ Eksperimentalna­ istraživanja­ (utvrđuju­ efekte­ eksperimentalnih­intervencija­ na­ ishode­ ponašanja­ pojedinaca­ ili­ grupa);­ Servej­ istraživanja­(opisivanje­ distribucija­ i­ odnosa­ između­ promenljvih­ na­ velikim­ uzorcima­ispitanika);­Evaluaciona­istraživanja­(sistematsko­vrednovanje­vaspitnih­reformi,­programa,­ projekata­ i­ intervencija);­ Komparativna­ istraživanja­ (poređenje­ i­uviđanje­ sličnosti­ i­ razlika­ proučavanih­ vaspitnih­ fenomena­ (pojava,­ procesa,­

144

Jelena­Maksimović,­Jelena­Osmanović

stanja);­ Mala­ (mikro)­ istraživanja­ (usmerena­ na­ utvrđivanje­ jednostavnih­ i­najbližih­ veza­ i­ odnosa­ u­ obrazovnoj­ stvarnosti);­ Fundamentalna­ istraživanja­proučavanja­svih­pitanja­vezanih­za­pedagogiju­kao­nauku­(njen­status,­sistem,­njen­ predmet­ i­ slično);­ studija­ slučaja­ (intenzivno,­ produbljeno­ proučavanje­jednog,­jedinog­slučaja);­Istorijska­pedagoška­istraživanja­(istraživanja­uzroka,­nastanka,­razvoja­i­socijalnog­konteksta­prošlih­pedagoških­pojava­i­događaja);­Akciona­istraživanja­(proces­traganja­za­novim­saznanjima­putem­menjanja­ili­razvijanja­ postojeće­ pedagoške­ prakse);­Etnografska­ istraživanja­ (proučavanja­načina­života­obrazovnih­zajednica).

Između­pojedinih­vrsta­pedagoških­istraživanja­postoje­značajne­razlike­u­ njihovim­ osnovnim­ dimenzijama.­ Kako­ je­ istaknuto,­ najopštija­ podela­pedagoških­ istraživanja­ je­ podela­ na­ kvantitativna­ i­ kvalitativna­ istraživanja.­Korelaciona­istraživanja­kojima­pridajemo­poseban­značaj­u­ovom­radu­pripadaju­kvantitativnoj­istraživačkoj­paradigmi.

Ukoliko­ pretendujemo­ da­ istaknemo­ ulogu­ korelacionih­ istraživanja­u­ pedagogiji,­ moramo­ se­ osvrnuti­ u­ prošlost­ i­ da­ postavimo­ pitanje:­ koliko­su­ korelaciona­ istraživanja­ zastupljena­ u­ pedagoškoj­ literaturi,­ udžbenicima,­monografijama,­pedagoškim­časopisima.­Afirmacijom­korelacionih­istraživanja­ukazujemo­na­metodološke­funkcije­predviđanja­u­procesu­istraživanja,­kao­i­na­moguće­korelacione­veze­i­odnose.­

Karakteristike­korelacionih­istraživanja

Za­termin­korelacija­postoji­mnoštvo­sinonima:­kovarijacija,­povezanost,­zavisnost­ ili­ veza.­Korelacija­ nam­ne­ služi­ da­ utvrdimo­ uticaj­ jedne­ varijable­na­ drugu,­ korelacija­ pokazuje­ međusobnu­ povezanost­ dve­ varijable,­ odnosno­pokazuje­jačinu­povezanosti­dve­varijable­(Majovšek,­2008;­Price,­2000;­Preglej,­2014).­Da­li­se­korelaciona­istraživanja­često­koriste­u­pedagoškim­proučavanjima­i­ istraživanjima?­ Prava­ korelaciona­ istraživanja­ ne,­ ali­ u­ vidu­ miks­ metode­primenom­pojedinog­statističkog­korelacinog­metoda­možemo­reći­da­su­prisutna­u­pedagoškim­istraživačkim­radovima.­

Formalna­ razlika­ između­ korelacionih­ i­ eksperimentalnih­ istraživanja,­odnosno­ uzročno-posledičnih­ istraživanja­ jeste­ u­ tome­ što­ u­ korelacionim­studijama­nema­manipulacije­nezavisnim­varijablama­i­ne­postoje­grupe­ispitanika­(Fajgelj,­2010).­Ovo­ tumačenje­ je­u­ suprotnosti­ sa­ tumačenjima­drugih­autora­koji­ ističu­ značaj­ manipulacije­ pojavama­ posredstvom­ varijabli­ istraživanja­­(Coen­ et­ al.,­ 2007;­Knežević-Florić,­Ninković,­ 2012;­Milas,­ 2005;­MCLwod,­2008;­Mužić,­1986;­Banđur­i­Potkonjak,1999,­Savićević,­1996;­Todorović,­2008).

Zapravo,­ cilj­ korelacionih­ istraživanja­ jeste­ utvrđivanje­ povezanosti­(korelacije)­ između­ varijabli­ značajnih­ za­ problem­ istraživanja.­ Tu­ imamo­povratnu­ spregu.­ Korelacija­ predstavlja­ tendenciju­ zajedničkog­ menjanja­ dve­pojave.­Korelacija­nam­može­pomoću­u­izračunavanju­uzročno-posledičnih­veza­

­­­­­­­­­­­­145

Korelaciona­istraživanja­u­pedagogiji

koje­vladaju­među­pedagoškim­pojavama.Korelaciju­ koristimo­ ako­ želimo­ da­ utvrdimo­ veze­među­ varijablama,­

za­ utvrđivanje­ stepena­ kovarijabiliteta­ određivanjem­ zajedničke­ varijanse,­ za­neka­ predviđanja­ na­ osnovu­ poznatih­ podataka,­ kao­ polaznu­ osnovu­ prilikom­elaboracije­podataka,­za­proučavanje­dinamike­promena­između­parova­vrednosti­dveju­ ili­ više­ pojava,­ za­ izvođenje­ zakonitosti­ promena­ pojava­ (Bubić,­ 2014;­Bobko,­ 2001;­ Denis,­ 2001).­ Dakle,­ korelacija­ nam­ ne­ služi­ samo­ da­ bismo­informativno­utvrdili­da­li­su­dve­pojave­povezane­ili­nisu,­korelacija­ima­mnogo­dublju­primenu­u­pedagoškim­istraživanjima.­Važna­je­za­sagledavanje­sadašnjeg­stanja­ pojava,­ ali­ takođe­ vrlo­ pouzdano­ može­ da­ predvidi­ i­ razvoj­ pojava­ u­budućnosti.­Korelacija­može­ imati­ široku­primenu,­ali­pre­svega­se­koristi:­za­utvrđivanje­povezanosti­između­varijabli;­za­utvrđivanje­stepena­kovarijabiliteta­određivanjem­ zajedničke­ varijanse,­ jačine­ povezanosti­ dveju­ ili­ više­ pojava;­za­ predviđanje­ uspeha­ u­ nekoj­ aktivnosti­ na­ osnovu­ poznavanja­ uspeha­ na­psihološkim­ testovima;­ kao­ polazna­ osnova­ u­ složenoj­ statističkoj­ elaboraciji­podataka;­ za­ izučavanje­ dinamike­ promena­ između­parova­ vrednosti­ dveju­ ili­više­pojava;­za­dobijanje­saznanja­o­zakonitostima,­odnosno­tendenciji­promena­pojava­(Kožuh­i­Maksimović,­2013:­108).

Ukoliko­ imamo­ potrebu­ da­ dublje­ proučimo­ pedagoške­ fenomene­ i­njihove­vrednosti,­onda­je­neophodno­da­saznamo­i­međusobni­odnos­određenih­podataka­ koji­ se­ na­ taj­ fenomen­ odnose.­ Želimo­ pre­ svega­ da­ utvrdimo­ da­ li­postoji­ili­ne­postoji­određena­veza­između­dva­ili­više­fenomena­i­kakav­je­stepen­te­povezanosti­(Lekić,­1980;­Goodwin,­2002;­Sousa­et­al.,­2007,­502−507).­

Samo­kada­govorimo­o­korelaciji­možemo­govoriti­o­korelaciji­u­užem­i­širem­smislu.­Korelacija­u­širem­smislu­jeste­povezanost­u­najširem­smislu­te­reči,­dok­korelacija­u­užem­smislu­podrazumeva­povezanost­među­varijablama­koja­se­može­kvantitativno­izraziti­i­ovakvo­shvatanje­je­prilagođeno­pedagogiji­kao­nauci­(Mužić,­1968).­­ Shvatanje­korelacije­ je­kompleksno­kao­što­ je­kompleksno­njeno­polje­delovanja.­Lekić­ (1980)­definiše­korelaciju­da­ako­ se­dve­vrednosti­povezuju,­te­uslovljavaju­u­pozitivnom­ ili­negativnom­smislu,­kažemo­da­one­koreliraju­i­ ta­ korelacija­ ili­ postoji­ ili­ ne­postoji.­Ukoliko­korelacija­ne­postoji,­ onda­ne­postoji­povezanost­među­proučavanim­varijablama­(Đoković­2013;­Yin,­2003;­Thompson­et­al.,­2005:­181−194).­

Koji­ ćemo­ način­ odabrati­ zavisi,­ pre­ svega,­ od­ prirode­ pojava­ čiju­povezanost­ispitujemo,­ali­i­od­ciljeva­i­zadataka­tog­istraživanja.

146

Jelena­Maksimović,­Jelena­Osmanović

Metodologija­korelacionih­istraživanja

Korelacionim­ istraživanjima­ pripadaju­ dve­ vrste­ nacrta.­ Nacrti­korelacionih­ istraživanja­ se­mogu­ podeliti­ prema­ broju­ varijabli­ uključenih­ u­istraživanje,­i­to­na­bivarijantne­i­multivarijantne­nacrte­(Todorović,­2008;­Milas,­2005;­Yin,­2003;­Sousa­et­al.,­2005,­502−507).­

U­ najjednostavnijem­ korelacionom­ nacrtu­ postoje­ samo­ dve­ varijable:­jedna­zavisna­i­jedna­nezavisna.­Na­osnovu­dva­niza­podataka­se­može­utvrditi­stepen­ povezanosti­ između­ promenljvih,­ u­ formi­ koeficijenta­ korelacije.­Multivarijantni­korelacioni­nacrt­obično­sadrži­više­od­dve­nezavisne­varijable­i­ jednu­zavisnu­varijablu.­U­najednostavnijem­slučaju­se­ radi­o­dve­nezavisne­varijable­ i­ jednoj­ zavisnoj­ varijabli.­ Kako­ ukazuje­ Todorović­ (2008),­ ovim­nacrtom­se­može­ustanoviti­korelacija­između­zavisne­varijable­i­svake­nezavisne­varijable­ponaosob,­kao­i­povezanost­između­nezavisnih­promenljivih.­

Korelaciona­istraživanja­generalno­odgovaraju­na­tri­pitanja­o­odnosu­dve­ili­više­varijabli:­pitanje­o­povezanosti­između­varijabli­(postoji­ili­ne­postoji);­pitanje­o­smeru­povezanosti­(pozitivan­ili­negativan);­pitanje­o­jačini­povezanosti,­da­li­je­slaba,­umerena­ili­jaka­(Đoković,­2013;­Thompson­et­al.,­181-194;­Watson,­2013,­313−330).

Kao­što­smo­pomenuli­u­radu,­korelacione­studije­ili­istraživanja­spadaju­u­kvantitativni­metod.­Ovom­vrstom­istraživanja­možemo­imati­dve­ili­više­vrsta­varijabli­(bivarijantni­ili­multivarijantni­korelacioni­nacrt)­ i­da­pokušavamo­da­utvrdimo­da­li­postoji­veza,­kovarijacija.­Za­korelaciona­istraživanja­neophodno­je­ imati­ više­od­30­ ispitanika,­pa­kažemo­da­ je­broj­ jedinica­u­uzorku­veoma­važan­ jer­ povećava­ validnost­ istraživanja.­ Hipoteza­ istraživanja­ može­ biti­pozitivno­orijentisana­(npr.­postoji­korelacija­ između­časova­učenja­ i­ rezultata­na­ ispitu)­ ili­ negativna­korelacija­ (nivoi­ stresa­utiču­na­ ishodne­na­ ispitu).­Sa­druge­ strane,­ korelacija­ znači­ udruživanje­ varijabli.­ Ako­ je­ jedna­ varijabla­povezana­sa­povećanjem­druge­varijable,­tada­je­možemo­nazvati­pozitivnom­(+)­korelacijom.­Sa­druge­strane,­ako­povećanje­jedne­varijable,­doprinosi­opadanju­druge­varijable,­govorimo­o­negativnoj­(-)­korelaciji­(MC­Leod,­2008).­­

Glavna­slabost­korelacionih­istraživanja­proizlazi­iz­činjenice­da­korelacija­ne­implicira­uzročnost.­Reč­je­o­problemu­treće­varijable.­Naime,­ako­ustanovimo­da­između­dve­pojave­postoji­korelacija,­to­saznanje­nije­dovoljno­za­izvođenje­zaključka­da­između­njih­postoji­uzročna­veza.­Ukoliko­se,­na­primer,­ustanovi­da­ postoji­ visoka­ pozitivna­ povezanost­ između­ posedovanja­ ličnog­ računara­ i­školskog­uspeha­srednjoškolaca,­neopreznog­istraživača­bi­to­moglo­da­navede­na­zaključak­da­posedovanje­računara­na­neki­način­uzrokuje­akademski­uspeh.­Međutim,­i­kada­ne­implicira­uzročnost,­korelacija­može­poslužiti­za­predikciju­(predviđanja)­ efekata­ jedne­ varijable­ na­ drugu.­ Varijabla­ na­ osnovu­ koje­ se­predviđa­naziva­se­prediktorska­varijabla­(nezavisna),­a­varijabla­čije­se­vrednosti­predviđaju­naziva­se­kriterijumska­varijabla­(zavisna).­Važna­je­za­sagledavanje­

­­­­­­­­­­­­147

Korelaciona­istraživanja­u­pedagogiji

sadašnjeg­ stanja­ pojava,­ ali­ takođe,­ vrlo­ pouzdano­može­ da­ predvidi­ i­ razvoj­pojava­u­budućnosti.­Opšte­je­poznato­da­je­veliki­broj­istraživanja­realizovan­sa­ciljem­da­se­predvidi­akademsko­postignuće­na­osnovu­određenog­broja­varijabli­(Knežević,­Florić­i­Ninković,­2012).­

Korelaciona­istraživanja­imaju­svoj­uobičajeni­tok.­Nakon­izbora­problema­istraživanja­(koji­se­tiče­odnosa­dve­ili­više­promenljivih),­obavlja­se­uzorkovanje­ispitanika.­ Obično­ se­ primenjuje­ neki­ od­ nacrta­ slučajnog­ uzorkovanja.­ Na­formiranom­ uzorku­ se­ vrši­merenje­ varijabli­ koje­ su­ obuhvaćene­ problemom­istraživanja­(najmanje­jedna­nezavisna­i­jedna­zavisna).­Na­kraju­se­vrši­statistička­obrada­prikupljenih­podataka.­Najčešće­se­računa­koeficijent­korelacije­između­uključenih­varijabli,­ili­se­primenjuje­neki­drugi­statistički­postupak­baziran­na­korelaciji­ili­regresiji­(Kožuh­i­Maksimović,­2011).­U­poslednjoj­fazi­se­rezultati­istraživanja­ generalizuju­ putem­ statističkog­ zaključivanja.­ Za­ sve­ te­ načine­izračunavanja­zajedničko­je­to­da­se­iskazuju­pomoću­broja,­a­taj­broj­nazivamo­koeficijentom­ korelacije.­ Statističke­ mere­ korelacije­ je­ moguće­ sporovoditi­ u­pedagoškim­istraživanjima­koja­se­mogu­kvantitativno­meriti­ jer­se­koeficijent­korelacije­iskazuje­brojčano­(Coen,­1968;­Pallant,­2010).­Koeficijent­korelacije­je­broj­koji­nam­pokazuje­u­kom­stepenu­su­dve­pojave­povezane.­Koeficijent­korelacije­veoma­je­bitan­jer­ukazuje­na­preciznu­i­određenu­povezanost.­

Karakteristike­ koeficijenta­ korelacije­ su­ sledeće­ (Kundačina­ i­ Brkić,­2006,­ 224):­ ne­ postoji­ ograničenje­ u­ primeni­ u­ odnosu­ na­ prirodu­ varijabli;­koristi­ se­kod­svih­mernih­skala,­mada­se­najčešće­koristi­u­nominalnoj­skali;­nema­ograničenja­za­primenu­u­pogledu­oblika­raspodele.

Dakle,­ korelaciona­ istraživanja­ se­ mogu­ izraziti­ vizuelno,­ tabelarno­ i­grafički­(Đoković,­2013;­Norwood,­2010;­Pallant­2010;­Bobko,­2001).­Obrada­podataka­korelacionih­studija­je­zasnovana­na­različitim­postupcima­regresione­analize­i­korelacije.

Značaj­korelacionih­istraživanja­u­pedagogiji

Značaj­proučavanja­korelacije­pojava­u­vaspitanju­veoma­je­veliki.­Bez­izračunavanja­korelacija­istraživanja­ne­bi­bila­potpuna.­Korelaciono­istraživanje­ne­služi­samo­da­bismo­informativno­utvrdili­da­li­su­dve­pojave­povezane­ili­nisu,­korelacija­ima­mnogo­dublju­primenu­u­pedagogiji­(Bobko,­2001;­Goodwin,­2002;­Miles­&­ Schevlin,­ 2001;­Denis,­ 2001).­Afirmacijom­ korelacionih­ istraživanja­ukazujemo­ na­metodološke­ funkcije­ predviđanja­ u­ procesu­ istraživanja,­ kao­ i­na­moguće­korelacione­veze­i­odnose­među­ispitivanim­pojavama.­Korelaciona­istraživanja­ se­ sprovode­ kada­ je­ važno­ objasniti­ ponašanje­ ili­ predvideti­verovatnost­ ishoda­ funkcionalnom­ zavisnošću.­Ako­ je­ utvrđen­ siguran­ odnos­između­ dve­ varijable,­ postaje­ moguće­ predvideti­ rezultat­ za­ bilo­ koju­ novu­izmerenu­vrednost­varijable,­ako­je­rezultat­druge­varijable­poznat.­

148

Jelena­Maksimović,­Jelena­Osmanović

Nauka­ o­ vaspitanju­ je,­ takođe,­ oblast­ podložna­ za­ raspravu­ o­ tome­da­li­ je­moguće­ ili­ je­nemoguće­utvrditi­postojanje­naučnih,­pedagoških­zakona­ i­zakonitosti­s­obzirom­na­to­da­je­pojam­društva,­pa­i­samog­vaspitanja­i­obrazovanja­jako­dijalektična,­promenjiva­kategorija­koja­više­zahteva­razumevanje­pojava­koje­ se­u­njoj­događaju,­u­odnosu­na­naučno­fiksiranje­kao­što­ je­ to­ slučaj­ sa­prirodnim­naukama.­Međutim­i­u­ovim­raspravama­prisutna­su­dva­stanovišta.

U­ prvom­ stanovištu­ negira­ se­mogućnost­ utvrđivanja­ zakona­ u­ oblasti­vaspitanja­ i­obrazovanja,­dok­u­drugom­stanovištu­vlada­opšte­mišljenje­da­ je­u­ nauci­ o­ vaspitanju­ bez­ ikakve­ sumnje­ moguće­ utvrditi­ zakone­ (Savićević,­1996).­ Naime,­ i­ jedna­ i­ druga­ orijentacija­ imaju­ veoma­ dobru­ argumentaciju­za­ svoje­ tvrdnje.­ Prvi­ se­ opet­ pozivaju­ na­ složenost­ društvene­ strukture­ i­društvene­organizacije­za­koju­kažu­da­je­do­te­mere­složena­i­kompleksna­da­onemogućava­bilo­kakvu­uspostavu­zakona.­Ističu­da­je­moguće­istraživanjima­smanjiti­neizvesnost,­ali­da­je­to­još­uvek­na­velikoj­distanci­u­odnosu­na­naučni­pedagoški­zakon.­Drugi,­pak,­ističu­suprotan­stav­i­to­pokušavaju­da­opravdaju­eksperimentalnim­metodama­u­vaspitanju­i­obrazovanju.

Otkrivanje­ zakona­ jedan­ je­ od­ najviših­ ciljeva­ pedagoškog­ naučnog­saznanja.­ Pedagoški­ zakoni­ iskazuju­ suštinske,­ objektivno­ postojeće­ veze­ i­odnose­ među­ pojavama­ u­ oblasti­ vaspitanja.­ Za­ naučne­ zakone­ se­ najčešće­tvrdi­ da­ izražavaju­opšte,­ konstantne­ i­ nužne­veze­među­pojavama­ stvarnosti.­Međutim,­kada­je­reč­o­pedagoškim­zakonima,­ove­karakteristike­imaju­relativno­značenje.­ Pre­ svega,­ opštost­ pedagoških­ zakona­ nije­ apsolutna,­ univerzalna;­ona­ je­ ograničena­ brojnim­ relevantnim­ uslovima­ u­ kojima­ ostvaruje­ odnos­koji­ je­ iskazan­zakonom.­Pojave­u­oblasti­vaspitanja­su­osobene,­sa­ izraženim­individualnim­obeležjima.­Pojedinačni­slučajevi­mogu­da­manje­ili­više­odstupaju­od­pravilnosti­koju­on­kao­ takav­ iskazuje.­U­vezi­ sa­konstantnošću­zakona,­u­pedagogiji­su­ispoljena­različita­stanovišta.­Dok­jedni­apsolituzuju­invarijantnost­pedagoških­zakona,­drugi­prenaglašavaju­njihovu­varijabilnost,­probabilističnost.­Uz­ konstataciju­ da­ naučni­ zakon­ održava­ konstantne­ veze­ među­ pojavama,­potrebno­je­naglasiti­da­to­važi­uz­pretpostavku­da­su­stalno­dati­određeni­uslovi.­I­nužnost­pedagoških­zakona­nije­moguće­tumačiti­u­smislu­apsolutne­nužnosti,­ne­može­se­svesti­odnos­na­kad­god­A,­uvek­B­jer­su­pedagoške­pojave­do­te­mere­složene­da­se­iz­jednog­uslova­ne­može­izvaditi­samo­jedna­posledica­(Potkonjak­i­Šimleša,­1989,­514).­

Iz­ ovoga,­ konačno,­možemo­ zaključiti­ da­ se­ pedagoški­ zakoni­moraju­dijalektički­shvatiti­u­skladu­sa­celokupnom­pedagoškom­naukom.­U­skladu­sa­predmetom­ istraživanja­ valja­ odabrati­ adekvatno­ empirijsko­ istraživanje,­ a­ u­vaspitanju­i­obrazovanju­je­mnogo­pojava­koje­se­mogu­izučavati­korelacionim­istraživanjima:­ da­ li­ jedna­ pojava­ uzrokuje­ pojavu­ druge­ pojave.­ Istraživači­u­ pedagoškim­ istraživanjima­ moraju­ biti­ svesni­ da­ primenom­ korelacionih­istraživanja­ i­korelacione­statistike­mogu­saznati­veoma­duboke­ i­kompleksne­fenomene­koji­nisu­podložni­manipulacijama­kao­što­je­to­u­kauzalnim­pedagoškim­istraživanjima.­

­­­­­­­­­­­­149

Korelaciona­istraživanja­u­pedagogiji

­ ­ ­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­Zaključna­razmatranja

Kako­ne­postoji­praksa­bez­teorije,­tako­ne­postoji­ni­teorija­bez­prakse.­U­ovome­radu­smo­to­ i­pokazali.­ Istraživanja­za­nauku­predstavljaju­pogled­u­budućnost,­a­ujedno­i­osnovu­za­održanje­te­nauke.­Stoga,­danas­sve­nauke­imaju­razvijenu­svoju­metodologiju­ istraživanja.­Stalnim­proučavanjem­kompleksnih­vaspitnih­problema,­nauka­saznaje­nove­zakone,­zakonitosti,­uzročno-posledične­veze­ i­ odnose­ koji­ joj­ omogućavaju­ da­ sa­ velikom­uspešnošću­ predviđa­ neke­druge­pojave.­

Kada­otkrivamo­i­proučavamo­kauzalne­(uzročno-posledične)­veze­među­pedagoškim­pojavama­i­planski­utvrđujemo­efikasnost­(učinak,­efekat)­pojedinih­vaspitno-obrazovnih­postupaka,­planira­se­i­sprovodi­eksperimentalno­pedagoško­istraživanje.­ Eksperimentalnim­ istraživanjem­ se­ utvrđuju­ (otkrivaju)­ kauzalne­(uzročno-posledične)­ veze­ između­ nezavisne­ varijable­ (ona­ koja­ deluje,­ koja­predstavlja­uzorak)­i­zavisne­(ona­na­koju­se­deluje,­koja­predstavlja­posledicu),­otkriva­se­osnovna­pedagoška­zakonitost­–­zakonitost­kauzaliteta.­

Sa­ druge­ strane,­ korelaciona­ istraživanja­ se­ sprovode­ kada­ je­ važno­objasniti­ ponašanje­ ili­ predvideti­ verovatnost­ ishoda.­Ako­ je­ utvrđen­ siguran­odnos­ između­ dve­ varijable,­ postaje­ moguće­ predvideti­ rezultat­ za­ bilo­ koju­novu­izmerenu­vrednost­varijable,­ako­je­rezultat­druge­varijable­poznat.­U­cilju­predviđanja­ važnih­ veza­ i­ odnosa­ primenjuju­ se­ korelaciona­ istraživanja­ koja­prikazuju­ stepen­ povezanosti,­ odnosno,­ korelacije.­ Ispitivanjem­ povezanosti­pojava­možemo­otkriti­nešto­što­nije­moglo­ni­jednom­drugom­vrstom­empirijskih­istraživanja.­Akcenat­je­na­afirmaciji­korelacionih­istraživanja­koje­će­imati­sve­metodološke­karakteristike­korelacionih­nacrta­istraživanja.

LITERATURA

Banđur,­Potkonjak­(1999).­V.­Banđur,­N.­Potkonjak,­Metodologija­pedagogije.­Beograd:­SPDJ.Bobko­(2001).­P.­Bobko,­Correlation­and­Regression:­Applications­for­Industrial­Organisational­Psychology­and­Management.­Sage­Publications­Inc.,­California:­Thousand­Oaks.Brajmen­(1988).­A.­Bryman,­Quantity­and­quality­in­social­research.­London:­Routledg.Bubić­(2014).­A.­Bubić,­Osnove­statistike­u­društvenim­i­obrazovnim­znanostima.­Split:­Filozofski­fakultet.Koen­(1968).­J.­Cohen,­Multiple­Regression­as­a­General­Data­Analytic­System.­

150

Jelena­Maksimović,­Jelena­Osmanović

Psychological­Bulletin,­70­(6:­Part­1),­426−443.Koen,­Menion,­Morison­ (2007).­ L.­ Cohen,­ L.­Manion,­ K.­Morrison,­Metode­istraživanja­u­obrazovanju­(5.­izdanje).­Zagreb:­Naklada­Slap.Creswell,­ J.­ (2003).­ Research­ design:­ qualitative,­ quantitative,­ and­ mixed­methods­approaches.­London:­Sage­Publications.Denis,­DJ.­(2001).­The­Origins­of­Correlation­and­Regression:­Francis­Galton­or­Auguste­Bravais­and­the­Error­Theorists?­History­and­Philosophy­of­Psychology­Bulletin,­13­(2),­36−44.Đoković,­A.­ (2013).­Strukturna­korelaciona­analiza­u­ interpretaciji­vektorskih­koeficijenata­korelacije,­Doktorska­disertacija.­Preuzeto­sa:­http://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/handle/123456789/3059/Disertacija.pdf?sequence=1&isAllowedHowe,­KR.­ (1988).­Against­ the­quantitative-qualitative­ incompatability­ thesis,­or,­Dogmas­die­hard.­Educational­Researcher,­17,­10−16.Fajgelj,­S.­(2010).­Metode­istraživanja­ponašanja.­Beograd:­CPP.Guba,­SY.­,­Lincoln,­GE.­(1988).­Naturalistic­and­Rationalistic­Enquiry­in­Keeves,­J.­(ed):­Educationa­Research,­Methodology­and­Measurement,­Pergamon­Press,­Oxford,­p.­81−85.Gojkov,­G.,­Krulj,­R.­­­­Kundačina,­M.­(1999).­Leksikon­pedagoške­metodologije.­Vršac:­Visoka­škola­za­obrazovanje­vaspitača.Goodwin,­CJ.­(2002).­Research­in­Psychology.­Methods­and­Design­John­Wiley­&­Sons,­Inc.,­New­York,­USA.Kundačina,­M.,­Brkić,­M.­(2006).­Pedagoška­statistika.­Užice:­Učiteljski­fakultet.Kožuh,­ B.,­ Maksimović,­ J.­ (2011).­ Deskriptivna­ statistika­ u­ pedagoškim­istraživanjima.­Niš:­Filozofski­fakultet.Lekić,­Đ.­(1980).­Metodologija­pedagoških­istraživanja­i­stvaralaštva.­Beograd:­Zavod­za­udžbenike­i­nastavna­sredstva.Lodico,­M.­Spaulding,­D.­Voegtle,­D.­K.­(2006).­Methods­in­educational­research:­From­theory­to­practice.­San­Francisco:­Jossey-Bass.Matović,­ N.­ (2015).­ Kombinovano­ istraživanje­ u­ pedagogiji:­ Karakteristike,­prednosti­ i­ ograničenja.­ Zbornik­ instituta­ za­ pedagoška­ istraživanja,­ 7−22.­Beograd:­Filozofski­fakultet.Mejovšek,­ М.­ (2008).­ Metode­ znanstvenog­ istraživanja­ u­ društvenim­ i­humanističkim­znanostima.­Jastrebarsko:­Naklada­Slap.

­­­­­­­­­­­­151

Korelaciona­istraživanja­u­pedagogiji

Milas,­ G.­ (2005).­ Istraživačke­ metode­ u­ psihologiji­ i­ drugim­ društvenim­znanostima.­Zagreb:­Naklada­Slap.Miles,­J.­Schevlin,­M.­(2001).­Applying­Regression­and­Correlation:­A­Guide­for­Students­and­Researchers.­London:­Sage­Publications­Ltd.Mužić,­V.­(1979).­Metodologija­pedagoških­istraživanja.­Sarajevo:­Svjetlost.Niglas,­K.­(1999).­Quantitative­and­Qualitative­Inquiry­in­Educational­Research:­­­Is­ There­A­ Paradigmatic­ Difference­ Between­ Them?­ Paper­ presented­ at­ the­European­Conference­on­Educational­Research.­Finland:­Lahti,­22−25.­Norwood,­ SL.­ (2010).­Research­ Essentials:­ Foundations­ for­ Evidence-Based­Practice.­Boston:­Pearson­Education­Inc.Pallant,­J.­(2010).­SPSS­Survival­Manual:­A­Step­by­Step­Guide­to­Data­Analysis­Using­the­SPSS­Program.­4th­edn.­Maidenhead:­Open­University­Press.Potkonjak,­N.­Šimleša,­P.­(1989).­Pedagoška­enciklopedija­2.­Beograd:­Zavod­za­udžbenike­i­nastavna­sredstva.Price,­I.­(2000).­Research­Design.­University­of­New­England:­NSW.Preglej,­L.­(2014).­Istraživanja­u­nastavi.­Educatio­Biologiae,­1,­100−117.Savićević,­D.­(1996).­Metodologija­istraživanja­u­obrazovanju.­Vranje:­Učiteljski­fakultet.Todorović,­D.­(2008).­Metodologija­psiholoških­istraživanja.­Beograd:­CPP.Ševkušić,­S.­(2008).­Dometi­i­ograničenja­kvantitativnih­istraživanja­u­pedagogiji.­Novi­Sad:­Filozofski­fakultet.Smith,­ JK.­ (1983).­ Quantitative­ versus­ Qualitative­ Research:­ An­Attempt­ to­Clarify­the­Issue.­Educational­Researcher,­12(3),­6−13.Smith,­ JK.­Heshusius,­L.­ (1986).­Closing­Down­ the­Conversation:­ the­ end­of­the­Quantitative-Qualitative­Debate­among­Educational­ Inquirers.­Educational­Researcher,­15(1),­4−12.Sousa,­VD.,­Driessnack,­M.,­Mendes,­IAC.,­(2007).­An­Overview­of­Research­Designs­Relevant­to­Nursing:­Part­1:­Quantitative­Research­Designs­Rev.­Latino-am­Enfermagem,­15­(3),­502−507.Thompson,­B.,­Diamond,­KE.,­McWilliam,­R.,­Snyder,­P.,­Snyder,­SW.,­(2005).­Evaluating­the­Quality­of­Evidence­from­Correlational­Research­for­Evidence-Based­Practice.­Exceptional­Children­71­(2),­181−194.

152

Jelena­Maksimović,­Jelena­Osmanović

Watson,­R.­(2013).­Issues­and­Debates­in­Validity­and­Reliability.­In­Curtis­E.A.­&­Drennan­ J.­ eds:­Quantitative­ Health­ Research:­ Issues­ and­Methods.­ Open­University­Press,­Berkshire,­England,­313−330.Yin,­ R.­ (2003).­ Case­ study­ research:­ design­ and­ methods.­ London:­ Sage­Publications.

Jelena­MaksimovićJelena­Osmanović

CORRELATION­RESERCH­IN­PEDAGOGY

Summary

Pedagogy­is­a­science­that­falls­within­the­ranks­of­social­and­humanistic­sciences.­It­also­studies­both­theoretical­and­practical­problems­encountered­by­education­as­well­as­education.­In­order­ to­better­examine­its­subject,­ the­ task­of­pedagogy­is­to­carry­out­numerous­research,­respond­to­the­existing­one­and­ask­ new­questions,­ thus­ enriching­ knowledge­ of­ its­ subject­matter.­Under­ the­influence­of­the­development­of­social­sciences,­ the­number­of­research­in­the­field­of­education­has­significantly­ increased,­which­has­ led­ to­ the­creation­of­new­taxonomies­of­pedagogical­research.­It­is­quite­clear­that­a­comprehensive­classification­ of­ pedagogical­ research­ can­ not­ be­ created­ according­ to­ one­methodological­ aspect.­ The­ authors­ talk­ about­ the­ causal­ and­ consequential­connections­and­the­connection­of­various­educational­phenomena.­The­emphasis­in­the­work­is­on­the­importance­and­importance­of­correlation­studies­in­pedagogy.

­­­­­­­­­­­­153

Korelaciona­istraživanja­u­pedagogiji

Бојан­Ћорлука1­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­УДК­316.722:342.72/.73Универзитет­у­Источном­Сарајеву­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­DOI­10.7251/FIZN1719155CФилозофски­факултет­Пале­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­Прегледни­научни­рад

ПЛУРАЛНО­ДРУШТВО­И­КУЛТУРНИ­РЕЛАТИВИЗАМ

Свака­ држава­ на­ основу­ демократских­ вриједности­ треба­ да­ гарантује­неку­једнаку­могућност­њеним­грађанима­да­учествују­у­доношењу­одлука.­Овдје­се­ прије­ свега­ мисли­ на:­ социјалну­ једнакост,­ равноправно­ политичко­ учешће,­културне­разлике­и­др.­Спорна­тачка­политике­признавања­остаје­питање­који­облик­политике­би­могао­боље­служити­жртвама­непризнавања:­онај­који­је­вриједност­њихове­ разлике­ и­ различитости,­ или­ онај­ који­ деконструише­њихов­ идентитет?­Модерне­националне­државе­су­до­сада­биле­наклоњене­промовисању­уједињавања.­Циљ­овог­рада­јесте­да­укаже­на­проблем­мултикултурног­препознавања,­као­и­на­проблеме­који­се­тичу­равноправности­вриједности­и­имиграције.­Једнакост­међу­грађанима­представља­модерну­либералну­државу­благостања­и­утиче­на­садржај­стратегије­да­се­мањинске­групе­представљају­према­политичким­институцијама­државе­(отпор­као­резултат­искључења­или­асимилације).

Кључне­ ријечи: плурално­ друштво,­ мултикултурализам,­ културни­релативизам,­мањинске­групе,­либерална­држава.

Увод

Мултикултурализам­ је­сложен­процес­препознавања,­разумијевања­и­ уважавања­ наше­ јединствене­ културне­ разлике­ и­ јединствене­ културне­разлике­других.­Уважавање­различитости­значи­развој­способности­да­се­узму­у­обзир­људи­који­су­другачији­од­нас.­На­примјер,­признавање­различитости­на­ личном­ и­ системском­ нивоу,­ значи,­ повезивање­ или­ обраћање­ пажње­на­људе­који­су­друге­расе­или­националности.­Мултикултурални­процес­почиње­са­признавањем,­разумијевањем­и­уважавањем­сопствене­културне­јединствености,­а­потом­се­бави­другим­културама.­

За­ разлику­ од­мултикултурализма,­монокултурализам­ је­ вјеровање­у­ супериорност­неких­ група.­Монокултурна­вјеровања­могу­имати­ тешке­посљедице­ када­ група­ има­ увјерења­ да­ се­ према­ другим­ групама­ могу­понашати­на­било­који­начин.­Монокултурализам­и­системско­угњетавање­имају­ велику­ улогу­ на­ културни­ и­ институционални­ ниво.­ Чак­ и­ када­одбацимо­предрасуде­о­другим­групама­које­су­свуда­око­нас,­ми­смо­под­1 ­bojancorluka@yahoo.com

155

утицајем­ културне­ поруке­ и­ институционалне­ структуре­ која­ пропагира­инфериорност­и­супериорност.

Мултикултурализам­ и­ плурализам­ су­ моћне­ промјене­ које­ ће­захтијевати­„еманципаторску­свијест“­–­свијест­промјене­у­нашем­мишљењу,­осјећањима­и­поступцима,­који­садрже­објективно­сагледавање­ствари­тј.­равноправна­људска­бића­и­напредак­из­сопственог­културног­угла.

Будући­ да­ мултикултурализам­ спада­ у­ групу­ најфреквентнијих­термина­ у­ савременој­ политичкој­ теорији,­ потребно­ је­ нагласити­ да­постоје­ различити­ нивои­ анализе­ мултикултурализма.­ С­ једне­ стране,­мултикултурализму­је­могуће­приступити­социолошки­и­дескриптивно,­када­се­термином­мултикултурализам­означава­културни­плурализам­савремених­друштава­(Beljinac,­2009,­str.­33),­тј.­везује­се­за­националне­и­етничке­групе,­али­и­друге­неетничке­групе­које­његују­посебне­културне­идентитете.­С­друге­стране,­мултикултурализам­представља­нормативни­идеал,­тј.­показује­нам­како­би­ требали­да­ се­ опходимо­према­културним­различитостима­у­друштву.­Такође,­мултикултурализам­означава­и­политичку­акцију­која­се­примјењује­кроз­различите­моделе­мултикултурних­политика.­

Промјене­ у­ природи­ мултикултуралности­ у­ пост-комунистичком­свијету­ кореспондирају­ са­ парадигом­ Самујела­ Хантигтона­ [Samuel­Huntington]­о­сукобу­цивилизација.­Хантигтон­предвиђа­да­основни­извор­глобалних­сукоба­у­наредном­вијеку­неће­бити­идеолошке,­економске­или­културне­природе.­То­ значи­да­ће­„[...]­ сукоб­цивилизација­доминирати­у­глобалној­политици,­а­линије­између­цивилизација­ће­бити­борбене­линије­у­будућности“­(2000).

Према­ мишљењу­ Андреа­ Семприниа­ [Andrea­ Semprini],­ једно­од­ великих­ питања­ које­ је­ мултикултурализам­ поставио­ јесте­ питање­различитости.­ Како­ посматрати­ различитост?­ Које­ мјесто­ јој­ додијелити­унутар­ једног­ друштвеног­ система?­ (Semprini,­ 2004,­ str.­ 121).­ Уколико­одређени­ простор­ дефинишемо­ као­ мултикултурални,­ такав­ простор­ се­прије­свега­посматра­као­простор­значења.­У­том­смислу­простор­није­један,­већ­има­онолико­простора­колико­има­перцепција­различитих­група­(Исто).

Ненси­ Фрејзер­ [Nancy­ Fraser]­ тврди­ да­ прерасподјеле­ и­ захтјеви­за­ признање­ с­ једне­ стране,­ и­ савремена­ борба­ вођена,­ с­ друге­ стране,­представљају­ двије­ међусобно­ повезане,­ али­ и­ несводљиве­ парадигме­правде­ (2001,­ str.­ 25).­ Ове­ двије­ парадигме­ се­ фокусирају­ на­ различите­облике­неправде­и­неједнакости­у­друштву.­Прва,­парадигма­прерасподјеле,­фокусира­ се­ на­ социо-економске­ неправде­ и­ економску­маргинализацију.­Друга,­ парадигма­ признања,­ фокусира­ се­ на­ неправду­ и­ неједнакост­културног­ карактера.­ У­ својим­ запажањима,­ Фрејзер­ истиче­ да­ се­ бори­за­ културно­ признање.­ Овакве­ околности­ могу­ довести­ до­ побољшања­социјалног­и­економског­положаја,­али,­с­друге­стране,­они­могу­довести­до­искључивања­(Fraser,­2001,­str.­27).­

156

Бојан­Ћорлука

Претече­мултикултурализма­(различита­схватања­мултикултурализма­и­плуралног­друштва)

Посматрајући­ мултикултурализам­ и­ његове­ коријене,­ схватамо­ да­је­ ово­ концепт­ који­ је­ заслуживао­ пажњу­ многих­ мислилаца­ и­ сваки­ од­њих­је­на­један­посебан­начин­покушао­да­изнесе­основне­претпоставке­о­мултикултурализму,­тј.­да­објасни­његово­значење,­проблем­и­значај.­Неки­од­најважнијих­и­најпознатијих­мислилаца­о­мултикултурализму­били­су:­Хораце­Кален­ [Horace­Kallen],­ Joхан­Хeрдер­ [Johann­Herder],­Ђанбатиста­Вико­[Giambattista­Vico],­Шарл-Луј­Монтескје­[Charles-Louis­Montesquieu],­Чарлс­ Тејлор­ [Charles­ Taylor],­ Вил­ Кимлика­ [Will­ Kymlicka]­ и­ Бику­Парех­[Bhikhu­Parekh].­Сви­ови­мислиоци­својим­теоријским­приступима­допринијели­су­у­разумијевању­самог­појма,­али­и­у­његовом­теоријском­уобличавању.­ Ради­ лакшег­ сналажења­ и­ разумијевања,­ укратко­ ћемо­представити­теорије­сваког­мислиоца­посебно.

Хораце­ Кален­ је­ био­ претеча­ америчког­ мултикултурализма.­Његова­ теорија­ „културног­ плурализма“­ супротстављала­ се­ владајућем­ и­све­агресивнијем­америчком­моделу­асимилације­под­симболом­„лонца­за­мијешање“­ (мелтинг­ пот).­ Па­ тако,­ он­Америку­ види­ прије­ као­ ‚‚мозаик­народа’’,­него­као­нацију-државу,­а­америчку­цивилизацију­као­„вишеструкост­у­ јединству“,­ чији­ је­ главни­ циљ­ хармонија­ мноштва.­ Према­ Каленовој­теорији,­ мелтинг­ пот­ уопште­ није­ дјелотворан,­ а­ ни­ пожељан­ као­ идеал.­Мишљења­је­да­етничка­разноврсност­обогаћује­америчку­цивилизацију,­и­да­Америчка­нација­није­један­народ,­него­је­прије­федерација­или­заједница.­Кален­ наглашава­ да­ демократија­ укључује­ не­ елиминацију­ разлика,­ него­њихово­ усавршавање­ и­ конзервирање.­ На­ крају,­ можемо­ закључити­ да­Каленова­теорија­није­постигла­велики­успјех,­јер­је­културни­плурализам­окарактерисан­ као­ негативна­ реакција­ на­ владајуће­ конформистичко­схватање­мелтинг­пота­(1915,­str.­190−194).­Као­и­Калена,­и­Joхана­Хeрдера­су­ многи­ сматрали­ претечом­ мултикултурализма,­ а­ такође,­ многи­ су­ га­видјели­и­као­утемељитеља­мултикултурализма.­Његова­теорија­се­заснивала­на­ принципу­ индивидуалне­ аутентичности,­ као­што­ је­ примијетио­ и­ сам­Чарлс­Тејлор.­Хердер­је­сматрао­да­свако­на­свој­начин­изражава­људскост,­односно­има­своју­властиту­мјеру.­ Залагао­ се­ за­ становиште­према­којем­универзална­ природа­ човјека­ остаје­ непромијењена­ током­ постојања.­Он­одбацује­ гледиште­према­којем­европски­културни­обрасци­представљају­стандарде.­ Мишљења­ је­ да­ је­ култура­ производ­ несвјесних­ колективних­напора­неког­народа­и­зато­увијек­остаје­мистерија­око­њеног­настанка­и­опстајања.­Сматрао­је­да­је­свака­култура­драгоцјена­по­томе­што­јесте,­и­да­је­један­од­најважнијих­конститутивних­елемената­културе­језик.­Језик­је­основа­и­медиј­мишљења.­Свака­заједница­држи­се­чврсто­своје­културе­

157

Плурално­друштво­и­културни­релативизам

и­ настоји­ је­ пренијети­ на­ нове­ генерације.­ Хердер­ сматра­ да­ су­ културе­једнаке­ јер­много­значе­својим­члановима­и­најбоље­одговарају­њиховим­потребама,­а­не­зато­јер­су­једнако­добре.­Својим­темељним­гледиштем­да­су­људска­бића­културно­условљена,­учинио­је,­до­тада,­па­и­дуго­послије,­најодлучнији­и­најоргиналнији­искорак­спрам­традиционалних­концепција­универзалне­људске­природе­(Herder,­1969).

Ђанбатиста­Вико­је­заступао­теорију­моралног­монизма,­а­и­сматрао­се­ првим­ модерним­ мислиоцем­ који­ је­ започео­ културно­ плуралистичко­гледање­на­човјека­и­људско­друштво.­Он­сматра­да­је­човјек­по­природи­друштвено­биће,­и­да­свако­друштво­има­своју­јединственост.­Увео­је­појам­нације­за­културне­заједнице­које­су­развиле­различите­људске­способности,­потребе­ и­ идеале.­ Виков­ пробој­ моралног­ монизма­ превазилазио­ је­ дух­његовог­ времена.­ Сматрао­ је­ да­ сва­ друштва­ на­ истом­ стадију­ развитка­имају­општа­обиљежја,­и­да­су­паганске­религије­лажне­јер­су­почивале­на­ирационалним­вјеровањима.­Према­њему,­хришћанство­је­једина­истинска­вјера,­будући­да­полази­од­неизмјерне­чисте­и­савршене­идеје­Бога.­Викова­теорија­моралног­монизма­је­имала­велики­значај,­и­по­својој­оргиналности­је­ премашила­ дух­ његовог­ времена,­ али­ је,­ разумљиво,­ остао­ ограничен­у­својој­концепцији­културног­плурализма­ (Đanbatista,­2000).­Слично­као­Кален,­и­Шарл-Луј­Монтескје­залагао­се­за­теорију­културно-плуралистичког­друштва.­Он­је­сматрао­да­су­људи­друштвена­бића,­а­да­се­друштво­може­разумјети­једино­ако­се­посматра,­тј.­истражују­чињенице.­У­свом­дјелу,­Дух­закона,­он­разликује­три­идеална­типа­владавине­–­деспотизам,­монархију­и­републику.­Сматрао­је­да­сваки­народ­треба­да­има­себи­примјерене­законе,­а­закон­је­производ­људског­ума.­Монтескје­је­установио­да­је­свако­друштво­јединствено­по­својим­обиљежјима,­не­само­по­облику­владавине,­него­и­обичајима,­ културним­ праксама,­ саставима­ закона­ и­ др.­ Његова­ визија­доброга­живота­укључује­бројне­универзалне­квалитете­људи:­сигурност,­слободу,­стабилну­породицу.­Религија­је­нужна­основа­друштвеног­живота­јер­подупире­моралност,­његује­врлине,­регулише­природне­страсти.­Према­њему­је­хришћанство­једина­истинска­религија­и­једино­она­може­испунити­све­ захтјеве­ одређеног­друштва.­Монтескје­ је­ отворио­ велики­простор­ за­разумијевање­и­прихватање­друштвених­различитости­и­утврдио­да­постоје­рационални­ разлози­ за­ појаву­ разноврсних­ друштвених­ институција­ и­обичаја­(Montesquieu,­2003).

Чарлс­ Тејлор­ је­ зачетник­ теорије­ признавања.­ Према­ Тејлоровом­схватању­двије­су­битне­историјске­промјене.­Прва­је­колапс­друштвених­хијерархија,­ а­ друга­ разумијевање­ индивидуалног­ идентитета­ који­ он­назива­ идеалом­ аутентичности.­ Откривање­ властитог­ идентитета­ долази­до­ изражаја­ у­ преговарању­ са­ другим,­ а­ не­ када­ се­ појединац­ налази­ у­изолацији.­ Важност­ признавања­ данас­ је­ универзално­ прихваћена,­ у­случају­не­признавања­особа­или­ група­могу­трпјети­велику­штету,­било­

158

Бојан­Ћорлука

да­ је­ ријеч­ да­ их­игнорише­шире­ друштво­или­ да­ сами­прихватају­ лошу­представу­ о­ себи.­ Према­ Тејлору,­ политика­ разлика­ усмјерена­ је­ на­признавање­посебног­идентитета­неког­појединца­или­групе.­На­примјер,­привилегована­права­и­овлаштења­могу­добити­старосједилачки­народи­да­би­очували­своју­културу­и­начин­живота,­а­коју­не­добијају­други­народи­у­оквиру­одређене­државе.­Тејлор­ је­ још­сматрао­да­сви­појединци­имају­иста­цивилна­и­гласачка­права,­без­обзира­на­расу­и­културу,­па­тако­треба­и­да­сви­уживају­исту­самосвијест­да­њихова­традиционална­култура­има­вриједност.­ У­ својој­ чувеној­ теорији­ покушао­ је­ разјаснити­ генезу­ тога­концепта­и­кључне­проблеме­које­поставља­пред­либералну­теорију­друштва­(Taylor,­ 1994).­ Поред­ наведених­ теоретичара,­ издвојићемо­ још­ двојицу:­Вила­ Кимлику­ и­ Бику­ Пареха.­ Вил­ Кимлика­ заступа­ либералну­ теорију­мултикултурализма.­ Сматра­ да­ се­ у­ савременим­ друштвима­ разликују­политичка­ и­ културна­ заједница.­ Према­ њему,­ политичка­ заједница­ се­односи­на­груписање­унутар­којих­појединци­остварују­права,­а­културна­заједница­је­груписање­унутар­које­појединци­обликују­и­преиспитују­своје­циљеве­ и­ амбиције.­Уз­ културу­њезини­ чланови­ дијеле­ језик­ и­ историју.­Кимлика­­разликује­мултинационалне­и­полиетничке­државе­као­различите­типове­ мултикултуралности.­ Први­ се­ односи­ на­ коегзистенцију­ више­ од­једне­нације,­други­је­извор­културног­плурализма­усељавања.­Он­вјерује­да­ се­ индивидуална­ права­ могу­ употријебити­ да­ подрже­ широк­ распон­људских­односа.­Према­њему­постоје­три­облика­права:­право­на­самоуправу,­полиетничка­права­и­право­на­посебну­представљеност.­Либерална­теорија­Вила­ Кимлика­ је­ у­ многоме­ допринијела­ схватању­ савремене­ либералне­демократије­(Kimlika,­2002).­Бику­Парех­заступа­дијалошку­или­интегралну­теорију­ мултикултурализма.­ Он­ говори­ да­ се­ мултикултурализам­ односи­на­културне­различитости.­Мултикултурално­друштво­се­састоји­од­двије­или­ више­ културних­ заједница.­ Оно­ може­ одговорити­ на­ своју­ културну­разноврсност­ на­ два­ начина:­ тако­ да­ је­ поздравља­ и­ велича,­ поштујући­посебне­културне­захтјеве­мањинских­заједница,­с­друге­стране,­оно­може­настојати­ асимилирати­ те­ заједнице­ у­ средишњу­ културу.­ Парех­ културу­схвата­ као­ корпус­ вјеровања­ и­ пракси­ у­ смислу­ по­ којем­ група­ људи­разумијева­себе­и­свијет,­те­организује­свој­живот.­Парех­настоји­скицирати­дијалошки­ конституирану­ теорију­ мултикултурализма,­ која­ наглашава­средишње­мјесто­дијалога­међу­културама­и­ етичким­нормама,­начелима­и­ институционалним­ структурама.­ Он­ сматра­ да­ су­ људи­ истодобно­ и­природна­и­културна­бића,­ која­дијеле­ заједнички­људски­идентитет,­ али­на­ културно­ посредован­ начин.­Мултикултурно­ друштво­ мора­ осигурати­да­ његови­ држављани­ дијеле­ строго­ одређени­ осјећај­ јединства­ и­припадања.­Друштво­треба­да­покаже­зашто­се­држи­својих­вриједности,­и­ треба­ пружити­ мањини,­ барем,­ покушај­ испитивања­ њезиног­ значаја­за­ту­мањину.­Док­неко­друштво­има­обавезу­прилагодити­се­мањинском­

159

Плурално­друштво­и­културни­релативизам

начину­живота,­не­мора­то­под­сваку­цијену­учинити­на­рачун­властитога,­а­посебно­ако­није­искрено­увјерено­у­мањинску­одбрану­одређене­праксе.­Парех­у­својој­теорији­настоји­скицирати­дијалошки­конституисану­теорију­мултикултурализма­(2000).

У­основи­свих­ових­теорија­лежи­питање­мањина,­тј.­различитости­у­ оквиру­ конкретног­ друштва.­ Па­ тако,­ поједини­ елементи­ теоријских­поставки­проблема­које­нуде­Вил­Кимлика­и­Чарлс­Тејлор,­ а­које­се,­као­што­смо­видјели,­базирају,­прије­свега,­на­признавању­основних­људских­права,­ али­ и­ признавања­ културних­ заједница­ и­ група,­ са­ наглашеним­потенцијалом­диверзитета­у­односу­на­окружење,­могу­се­примијенити­на­положај­мањина.­Такође,­могла­би­бити­примјенљива­и­Семпринијева­теза­према­ којој­ културолошки,­ идентитетски­ и­ религијски­ фактори­ битније­одређују­ појединца­ и­ припадност­ групи­ која­ може­ бити­ индиферентна­према­проблему­држава-народ«.­Будући­да­је­питање­очувања­идентитета­мањинских­група,­које­се­на­неки­начин­не­уклапају­у­опште­прихваћене­концепте­ различитости,­ ознака­ су­ редукционизма.­ У­ том­ смислу,­ у­државној­ пракси­ налазимо­ снажно­ редуковање­ елемената­ културне­различитости,­ која­ не­ препознаје­ различитости­ аутентичних­ мањинских­група.­ Код­ Тејлора­ је­ само­ онај­ облик­ различитости­ који­ је­ друштвено­прихватљив,­ укључен­ у­ праксе­ мултикултурне­ политике.­ Однос­ државе­према­аутентичним­идентитетима­микрозаједница,­своди­се­врло­често­на­декларативно­ прихватање­ и­ дискурс­ о­ толеранцији.­ Као­ недостатак­ свих­наведених­ теоријских­ концепата­ мултикултуралности­ поред­ критичке­настројености,­ неопходан­ је­ и­ повећан­ степен­ сензибилности­ према­комплекснијим­ типовима­ мањинских­ идентитета.­ Недостатке­ поменутих­теоријских­концепата­видимо­у­једнострано­схваћеном­мултикултурализму,­и­ ово­ представља­ препреку­ у­ препознавању­ једне­ другачије­ димензије­плуралистичког­друштва,­дијалога­и­толеранције.

Културни­релативизам­и­равноправност­вриједности

Питање­ општег­ поштовања­ и­ једнакости­ реципроцитета­ данас­ су­централна­ тема­ дискусија­ о­ мултикултуралности­ и­ мултикултуралним­друштвима.­ Културни­ релативизам­ види­ природу­ принципа­ правде­ и­једнакости,­ која­ настаје­ у­ савременом­ друштву,­ гдје­ су­ разлике­ међу­културама­представљене­као­разлике­између­затворене­и­отворене­цјелине.­Ова­претпоставка­нам­даје­ утисак­ да­ се­ култура­поклапа­ са­ друштвом,­ а­заузврат­се­поклапа­и­са­нацијом.­На­овај­начин­ је­игнорисана­чињеница­да­култура­и­појединац­удружени­могу­се­проширити­изван­граница­једне­националне­државе.

­­

160

Бојан­Ћорлука

Ризик­од­мултикултурализма­лежи­у­чињеници­да­свака­група­има­свој­и­посебан,­али­једнако­вриједносан­и­културан­образац.­Моралне­једнакости­између­ различитих­ група,­ као­ и­ претпоставке­ да­ свака­ група­ посједује­сопствен­поглед­на­добро­и­лоше,­највише­су­критиковане­тачке­културног­релативизма.­ Према­ релативистима,­ културе­ су­ морално­ несамјерљиве,­свака­са­сопственом­етничком­перспективом.­Трансформација­ових­теза­у­пракси­политичких­држава­довела­би­до­моралног­прихватања­различитих­облика­ауторитативног­режима,­етничке­подјеле­и­др.­

Поставља­се­питање­да­ли­је­културно/етничко­признање­заиста­главни­разлог­ за­политику­потраживања­културно­различитих­група?­Одговором­на­ово­питање­може­се­потврдити­теза­да­мултикултурализам­не­користи­културу­као­крај,­већ­као­средство­за­рјешавање­политичких­и­друштвених­неједнакости­ у­ савременом­ свијету.­ Ризик­ за­мултикултурализам­ је­ да­ се­ослони­ на­ културни­ релативизам,­ јер­ може­ да­ дође­ до­ трансформације­мултикултуралности­ у­ идеологију,­ засновану­ на­ моралним­ погледима­националне­ културе­ као­ већине.­ То­ је­ главни­ разлог­ зашто­ културни­релативизам­разматра­циљеве­на­основу­посебних­културних­и­политичких­контекста.­

Питање­ између­ универзализма­ и­ културног­ релативизма­ су­вриједности­ на­ коме­ је­ теорија­ мултикултурализма­ развијена.­ Ове­ двије­тачке­ гледишта­ осцилују­ између­ два­ различита­ концепта­ социјалне­једнакости­у­друштву.­Стога,­мултикултурализам,­који­осцилира­између­ова­два­принципа,­не­може­да­се­развије­као­политичка­теорија­или­политичка­парадигма.­Питање­социјалне­једнакости­изгледа­да­је­од­пресудног­значаја­за­успостављање­границе­културног­и­друштвеног­учешћа­грађана.

Мултикултурализам­и­имиграција

Мултикултурализам­ је­ термин­ који­ се­ користи­ у­ различитим­демократијама­ у­ Европи,­ Сјеверној­ Америци,­ Аустралији.­ Он­ се­ односи­на­политичке­системе­засноване­на­либерално­демократским­принципима.­Многе­ земље­ су­ признавале­ етничку­ различитост­ –­ Руска­ Федерација,­Индија­и­бивша­Југославија­су­неки­од­примјера.­Мултикултурализам­који­практикују­ Аустралија,­ Канада­ или­ Шведска­ намијењен­ је­ мјешовитом­становништву­и­тако­се­стварају­међународне­миграције.­Људи­живе­заједно­у­већим­градовима,­али­су­различлитог­поријекла,­религије,­језика­и­других­културних­аспеката.

Типична­ мултикултурална­ ситуација­ је­ она­ у­ којој­ постоји­доминантна­етничка­припадност,­обично­заснована­на­раним­насељеницима­или­ домородачком­ становништву,­ а­могу­ да­ буду­ и­ заједнице­ као­што­ су­Роми,­Абориџини­или­Маори.­Доминантни­етницитет­обично­се­посматра­као­„оснивачка­нација“.­Ово­ је­очигледна­ситуација­у­Аустралији,­гдје­су­

161

Плурално­друштво­и­културни­релативизам

Европљани­формирали­већину­од­1830-их­година,­или­у­већини­Сјеверне­Америке­испод­Арктичког­круга.

Оснивање­ нације­ кроз­ контролу­ над­ инструментима­ владе,­образовања­ и­ економије­ има­ историјски­ одређене­ карактеристике­ народа­у­ цјелини,­ укључујући­ и­ језик,­ њихову­ религију,­ њихов­ начин­ живота­ и­осјећај­супериорности.­У­либералним­демократијама­доминација­„оснивања­нације”­оправдава­се­у­смислу­гласања­већине.

Добро­ успостављене­ државе­ не­ фаворизују­ укупан­ број­ отпадања­и­ боре­ се­ да­ то­ спријече,­ као­ што­ је­ случај­ у­ Великој­ Британији­ и­Сјеверној­Ирској.­Државе­које­су­етнички­разнолике,­али­немају­различите­концентрације­националних­мањина,­могу­се­обратити­мултикултурализму­као­ рјешењу.­ Ово­ није­ универзално­ рјешење,­ јер­ многе­ либералне­демократије,­укључујући­Сједињене­Америчке­Државе,­Њемачку,­Француску­и­ Данску,­ су­ одбациле­ овај­ приступ,­ чак­ и­ током­ усвајања­ неких­ својих­пракси.­У­Сједињеним­Америчким­Државама­и­Канади­постоје­државе­које­су­етнички­различите.­Домородачки­Американци­имају­право­на­територију­и­вршење­неких­овлаштења­у­оквиру­ње.

Аргументи­ о­ мултикултуралности­ обично­ бркају?­ проблеме­ које­смо­разматрали­(интеграција­имиграната),­проблеме­различите­врсте.­То­су­расправе­о­мјесту­под-­националне­јединице,­као­што­су­Шкоти­и­Ирци­у­Великој­Британији,­или­Каталонци­и­Баски­у­Шпанији.­Одвојено­од­ових­случајева­су­би-националне­државе,­као­што­су­Белгија­и­Канада.­У­сваком­од­ових­случајева­потраживање­може­бити­засновано­на­језичком,­вјерском­или­културном­јединству,­или­може­једноставно­да­се­заснива­на­боравку­у­региону­поднације.

Каталонски­ националисти­ приписују­ све­ оне­ који­ живе­ у­поднационалном­простору.­Сходно­овоме,­шкотско­држављанство­и­право­гласа­за­Шкотски­парламент­се­приписује­свима­онима­који­живе­у­Шкотској.­Незнатно­ другачије­ ситуације­ се­ дешавају­ у­ Белгији­ и­ Француској.­ У­Белгији,­ Валонију­ обиљежава­француско­ говорно­ подручје,­Фландрија­ је­под­утицајем­фламанског­или­холандског­језика,­док­је­Брисел­двојезичан.­У­Канади­потраживања­су­у­име­Квебека,­гдје­превладава­француски­језик.­

Највећи­степен­децентрализације­у­Великој­Британији­је­додијељен­Шкотској,­која­има­свој­–­шкотски­парламент,­а­велшка­Скупштина­има­много­више­овлаштења­и­ограничења.­Ситуација­у­Каталонији­ је­ слична­оној­у­Шкотској,­али­у­оба­ова­случаја,­Владе­су­подређене­Мадриду­или­Лондону.­Када­се­деси­да­је­пренос­више­ограничен,­постоји­мањина­странака­која­је­усмјерена­на­сецесију­(Raz,­1996,­str.­17).­Слични­проблеми­се­могу­наћи­и­у­другим­дијеловима­Европе.­Француска,­на­примјер,­има­проблем­пренос­на­Корзици.­Италија­има­ такав­проблем,­ како­у­ раду­ са­ својим­регијама,­тако­и­на­острвима­Сицилији­и­Сардинији.­Грчка­има­проблем­са­зависним­острвима­Крфом­и­Критом.

162

Бојан­Ћорлука

Опет,­постоје­проблеми­деволуције­у­земљама­које­су­недавно­ушле­у­Европску­унију,­ од­ којих­неке­имају­и­ граничне­проблеме.­Ово­важи­и­за­ Чешку,­ Словачку­ и­Мађарску,­ све­ оне­ су­ морале­ да­ се­ баве­ питањем­децентрализације.­Међу­ онима­ који­ су­ тек­ ушли,­ постоје­ неке­ земље­ са­великим­ тешкоћама­ као­ што­ су­ балтичке­ републике­ и­ Кипар.­ У­ случају­балтичких­ република,­ постоје­ велике­ руске­ мањине­ које­ су­ раније­ биле­владајућа­мањина,­док­у­случају­Кипра,­призната­грчка­територија­је­морала­да­преговара­са­лабавом­федерацијом­непризнатог­дијела­турског­острва.

Мултикултурално­ политичко­ рјешење­ за­ етничке­ различитости­није­универзално.­Неки­аспекти­мултикултуралности­налазе­ се­у­многим­друштвима­ које­ га­ нису­ усвојиле­ као­ националну­ политику,­ посебно­ у­градовима­ са­ великом­ имигрантском­ популацијом.­ Па­ тако,­ политика­градова­ и­ покрајина­ у­ Њемачкој,­ Француској­ или­ Америци­ ће­ показати­сличности­ са­ градовима­ у­ Аустралији,­ Шведској,­ Канади­ или­ Великој­Британији.­И­док­Британија­није­званично­мултикултурална­на­националном­нивоу,­њене­локалне­власти­имају­законску­обавезу­да­подстакну­политике­и­праксе­да­ задовоље­ захтјеве­мултиетничке­популације.­Поред­локалног­регулисања,­мултикултурализам­одржава­законске­одредбе­заштите­мањина­од­дискриминације.

Док­ Аустралија­ инсистира­ на­ очувању­ енглеског­ као­ јединог­званичног­ језика,­ то­ више­ није­ уобичајно­ у­ остатку­ свијета.­ Већина­националних­држава­признала­је­или­дала­званичан­статус­разним­језицима,­са­највећим­избором­у­Индији­и­Јужној­Африци.­Чак­и­у­САД-у­као­одговор­на­ судске­ одлуке,­ поједине­ информације­ су­ објављене­ на­ кинеском­ и­ на­другим­језицима,­а­такође­постоји­значајан­број­бирача­који­користе­и­други­језик­осим­енглеског.

Закључак

У­овом­тренутку,­многе­ групе­траже­отцјепљење­од­државе,­и­већина­њих­ покушава­ да­ добије­ отцјепљење­ силом,­ тј.­ насилним­ сукобом.­Искуство­бивше­Југославије­у­том­погледу­је­било­централно­за­проучавање­етничких­ сукоба­ и­ перспектива­ мултикултурализма.­ У­ Титово­ вријеме,­Срби,­Хрвати,­Босанци,­Црногорци,­Херцеговци,­Словенци­и­Македонци­одржани­ су­ заједно­ на­ темељима­ националне­ комунистичке­ власти­ кроз­суптилно­ балансирање­ етничке­ снаге­ на­ локалном­ нивоу.­ Са­ колапсом­комунизма,­етничке­групе­су­одвојене­једна­од­друге,­оружаним­сукобима­и­етничким­чишћењем­територија.­Босански­и­косовски­ратови­довели­су­до­интервенције­међународне­ заједнице,­ која­настоји­да­промовише­нове­уставе­ на­ основу­ неких­ идеја,­ и­ да­ успоставе­ мултикултурну­ равнотежу.­Промовисали­су­нове­уставе,­али­је­то­тешко­било­остварити­у­пракси.­Неки­од­ проблема­ који­ су­ били­ укључени­ у­ „извјештај­ о­ Косову“­ (Независна­

163

Плурално­друштво­и­културни­релативизам

међународна­Комисија­за­Косово,­2000),­која­је­препоручила­независност­за­Косово,­под­условом­да­постане­потпуно­мултикултурално.

Мање­ познати­ су­ проблеми­ са­ којима­ се­ суочавају­ совјетске­ Уније,­Заједнице­независних­држава.­Различите­политичке,­вјерске­и­етничке­групе­које­ су­одувијек­пружале­отпор­централној­ власти,­ сада­су­у­могућности­да­слиједе­борбе­ослобођења.­Рат­у­Чеченији­је­најпознатија­фраза­из­тог­сукоба,­али­постоје­и­многи­други­у­Азербејџану,­Грузији,­Јерменији,­као­и­на­простору­бивше­Централне­Азије,­укључујући­комплексне­савезе­између­вјерских­секти­и­политичких­партија,­заједно­са­интервенцијом­од­савезника­из­сусједних­држава.

Слом­ кумунизма,­ распад­ бившег­ Совјетског­ Савеза­ и­ Југославије,­формирање­нових,­независних­држава­и­изградња­демократског­поретка­–­попут­великих­друштвених­трансформација­у­животу,­довели­су­до­тога­да­су­друштва­промијенила­многе­принципе­друштвене­структуре,­у­оквиру­које­ проблем­ мултикултурализма­ треба­ схватити­ и­ истражити.­ То­ значи­да­ се­ положај­ мултикултурализма­ у­ доба­ комунизма­ и­ посткомунизма­ у­Централној­ Европи,­ посебно­ у­ регионима­ бившег­ Совјетског­ Савеза­ и­бивше­ Југославије,­ у­ потпуности­ промијенио.­ Промјена­ из­ тоталитарног­у­ демократски­ систем­ нужно­ подразумијева­ промјене­ у­ природи­мултикултурализма.­

Проблем­мултикултурализма­у­свим­његовим­аспектима­–­културним,­политичким,­ економским,­ образовним­ итд.,­ једна­ је­ од­ највећих­ брига­ у­било­ којој­ промјени­ друштвене­ структуре.­ Комунизам­ је­ имао­ карактер­идеолошког­нагона­да­се­формирају­државе­попут­Југославије­и­Совјетског­Савеза,­ како­би­ се­ обезбиједила­ једнакост­и­ уједињење­међу­различитим­друштвима.­Функционисање­ових­квазимултикултуралних­држава­било­је­могуће­само­кроз­употребу­репресивног­политичког­апарата.

Данашњи­концепт­мултикултуралности­у­посткомунистичким­државама,­попут­ Хрватске,­ Словеније,­ Мађарске,­ Словачке,­ Чешке­ Републике,­ се­заснива­на­јачању­цивилизацијске,­етничке,­друштвене­и­историјске­везе­са­другим­народима­Централне­Европе­и­њеним­концептом­мултикултуралног­регионализма.­ Слом­ комунизма­ и­ политичке­ независности­ ових­ земаља­омогућује­радикалну­реконцептуализацију­мултикултурализма.

Комплексна­ форма­ мултиетничности­ у­ већини­ нових­ држава­представља­ не­ само­ проблем­ унутрашње­ интеграције,­ него­ и­ суштински­елемент­геополитичке­независности­у­региону­као­цјелини,­и­у­стратешкој­перспективи­ појединих­ држава.­ Након­ распада­ Југославије,­ као­ и­успостављањем­ суверене­ хрватске­ државе,­ Хрватска­ сада­ покушава­ да­поврати­ традиционалне­ мултикултуралне­ везе,­ засноване­ на­ историјским­везама­са­Медитераном­и­Централном­Европом.­Са­таквим­насљеђем,­као­и­борбом­за­своје­интересе,­Хрватска­покушава­да­пронађе­своје­мјесто­у­Западној,­односно­Централној­Европи,­тј.­у­оквиру­мултикултуралног­круга.

164

Бојан­Ћорлука

ЛИТЕРАТУРА

Beljinac,­N.­(2009).­Politika­priznanja­partikularnih­identiteta­–­dijalog­­ ­­ multikulturalizma­i­liberalne­države.­Sintezis,­godina­1,­br.­1,­31−48.Đanbatista,­V.­(2000).­Univerzalno­pravo.­Amsterdam:­Rodopi.Fraser,­N.­(2001).­Recognition­Without­Ethics.­Theory,­Culture­and­Society,­­ Vol.­18,­2:­32.Хантингтон,­С.­(2000).­Сукоб­цивилизација.­Подгорица:­Цид.Herder,­J.­(1969).­Herder­on­Social­and­Political­Culture.­Cambridge:­Cambridge­ University­Press.Kimlika,­V.­(2002).­Multicultural­Citizenship:­A­liberal­Theory­of­Minority­­­ Rights­Oxford.­Oxford:­University­Press.Kalen,­H.­(1915).­Democracy­Versus­The­Melting­Pot.­A­Study­of­American­­­ Nationality,­pp.­190−194.Mesić,­M.­(2006).­Multikulturalizam.­Zagreb:­Školska­knjiga.Montesquieu,­Š.­L.­(2003).­O­duhu­zakona.­Zagreb:­Demetra.Parekh,­B.­(2000):­Rethinking­Multiculturalism:­Cultural­Diversity­and­Political­ Theory.­Cambridge,­MA­(USA):­Harvard­University­Press.Raz,­J.­(1996).­Multiculturalism,­CSD­Bulletin,­(3)­3:5,­2−18.Rex,­J.­(1996).­Ethnic­Minorities­in­the­Modern­Nation­State.­New­York:­­ St.­Martin’s­Press.Semprini,­A.­(2004).­Multikulturalizam.­Beograd:­Clio.Taylor,­C.­(1994):­Multiculturalism­and­the­Politics­of­Recognition.­У­Guttman,­­­ A­(ed.),­Multiculturalism:­Examining­the­Politics­of­­Recognition.­­ ­­ Princeton,­NJ­(USA)­Princeton­University­Press.

165

Плурално­друштво­и­културни­релативизам

Bojan­Ćorluka

PLURALISTIC­SOCIETY­AND­CULTURAL­RELATIVISM

Summary

Each­ country,­ on­ the­ basis­ of­ democratic­ values,­ should­ guarantee­ an­equal­opportunity­for­its­citizens­to­participate­in­decision­making.­First­of­all,­it’s­related­to:­social­equality,­equal­political­participation,­cultural­differences,­and­so­on.­The­controversial­point­of­policy­of­recognition­remains­a­question­of­what­kind­of­policy­could­better­serve­the­victims­of­non-recognition:­the­one­that­is­the­value­of­their­differences­and­dissimilarities,­or­the­one­that­deconstructs­their­ identity?­Modern­ nation­ states­ have­ been­ so­ far­ favorable­ in­ promoting­unification.­The­goal­of­ this­paper­ is­ to­highlight­ the­problem­of­multicultural­recognition,­as­well­as­issues­related­to­equality of valuation and immigration.­Equality­ among­ the­ citizens­ represents­ a­ modern­ liberal­ state­ of­ prosperity­and­ affects­ the­ content­ of­ the­ strategy­ pointing­ out­ that­ the­ minority­ groups­are­ represented­ by­ the­ political­ institutions­ of­ the­ state­ (resistance­ as­ a­ result­of­exclusion­or­assimilation).­The­problems­and­issues­arising­from­the­debate­between­these­two­main­lines­in­the­­multiculturalism­debate,­which­have­been­developed­over­the­past­twenty­years,­are­increasingly­creating­questions­about­the­moral­evolution­of­cultural­groups­and­issues­related­to­social­and­cultural­equality­within­ society.­ Social­ reallocation­of­ goods­ and­ equality­ in­ approach­to­ these­goods­and­demands­ for­ cultural­ recognition­are­ interrelated­problems­that­cannot­be­separated­in­the­future­researches­on­the­integration­of­different­cultural­differences­in­a­single­political­entity.­The­debate­about­cultural­identity­and­its­recognition­is­a­complex­process­because­it­has­to­take­into­account­the­moral­ values­ ­­of­ culture.­ The­ problems­ of­ a­ multicultural­ society­ have­ to­ be­observed­in­a­complex­way,­that­is,­in­their­mutual­relationship­with­social­and­public­movements.­What­is­very­important­to­emphasize­within­the­neo-liberal­multicultural­theory­concerns­its­ability­to­guarantee­social­cohesion.­On­the­other­hand­of­multiculturalism,­based­on­cultural­relativism,­which­claims­that­cultures­are­unmanageable­ and­ they­cannot­be­morally­ judged­ from­ the­point­of­other­cultures,­ excludes­ the­ possibility­ of­ forming­ universal­ standards­ for­ different­cultures­or­their­integration­into­one­state.­The­position­of­cultural­relativists­is­difficult­ to­sustain­within­the­national­states­built­on­the­cultural­majority­of­a­dominant­cultural­group.

166

Бојан­Ћорлука

Маја­Лаковић1­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­УДК:­94(=163.41)”18”:323.194Универзитет­у­Источном­Сарајеву­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­(497.15”18”:323.1)Филозофски­факултет­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­DOI­10.7251/FIZN1719167L­Пале­­­­­ ­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­Оригинални­научни­рад­­­­­­­­­­­­­­­­­­ ­ ­ ­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­

РУСКИ­КОНЗУЛИ­О­НАЦИОНАЛНОЈ­СВИЈЕСТИ­СРБА­У­БОСНИ­И­ХЕРЦЕГОВИНИ­СРЕДИНОМ­XIX­ВИЈЕКА

­ У­ раду­ се­ говори­ о­ културном­ и­ националном­ развоју­ Срба­ у­ Босни­ и­Херцеговини­средином­XIX­вијека­из­перспективе­руских­дипломата­у­Сарајеву­и­Мостару.­Долазак­руског­конзулата­у­Босну,­а­недуго­затим­и­у­Херцеговину,­имао­је­значајног­утицаја­на­просвјетни­и­вјерски­живот­православног­становништва.­­У­свом­дјеловању­руски­конзулати­су­дали­нарочити­допринос­у­процесу­отварања­нових­школа,­допремању­материјалне­и­финансијске­помоћи­православним­црквама­и­манастирима,­али­и­слању­стипендиста­на­школовање­у­Русију.­Учествујући­у­поменутим­активностима­настала­су­њихова­свједочанства­о­културно-просвјетном­и­националном­развоју­православаца­у­Босни­и­Херцеговини.­ Кључне­ ријечи:­ Босна­ и­ Херцеговина,­ руски­ конзулат,­ источно­ питање,­свештенство,­трговци,­сељаштво.

Живот­православног­становништва­у­Босни­и­Херцеговини,­средином­XIX­ вијека,­ одвијао­ се­ између­ аграрно-социјалних­ нереда­ сељаштва­ и­покушаја­ Порте­ да­ спроведе­ реформе,­ побољша­ положај­ хришћанског­становништва­ те­ угуши­ устанке­ у­ Херцеговини­ (1852-1862)­ и­ Босанској­крајини­(1858).­Након­што­је­Турска­донијела­програм­реформи­Хатихумајун­(1856),­који­је­­у­Мостару­објављен­фебруара­исте­године,­положај­муслимана­и­ хришћана­ на­ папиру­ је­ изједначен.­ (Ћоровић­ 1933:­ 58)­Међутим,­ због­недоследног­спровођења­реформи­и­нових­облика­злоупотреба,­од­стране­турских­ феудалаца,­ хришћани­ су­ једини­ излаз­ из­ пореског­ и­ личног­тлачења­видјели­у­пружању­организованог­војног­отпора.­Као­најбројнија­и­ најугроженија­ категорија­ становништва,­ православно­ сељаштво­ је,­ослоњајући­ се­ на­ борбено­ залеђе­Црне­ Горе,­ па­ и­ Србије,­ представљало­главни­носилац­те­борбе.­Пуни­епског­одушевљења,­васпитани­традицијом,­а­притјешњени­унутрашњим­и­спољашњим­потешкоћама­–­према­ријечима­историчара­Пера­Слијепчевића­–­они­су­у­тој­борби­давали­све­што­је­човек­кадар,­а­прије­свега­примере­највећег­пожртвовања.­(Ћоровић­1929:­11)1 ­lakovic.maja@yahoo.com

167

У­ поменутим­ околностима,­ код­ већег­ дијела­ православног­становништва,­религија­се,­заједно­са­традицијом­и­колективном­свијешћу­о­припадности­једном­истом,­српском­народу,­наметнула­као­кључни­елемент­у­ процесу­ очувања­ и­ обликовања­ националне­ свијести­ и­ идентитета.­Снажан­подстрек­том­процесу­дали­су­и­устанци­сељаштва,­који­су­уједно­пружили­и­„материјалну­садржину­националног­покрета“,­који­је,­у­неким­својим­фазама,­пријетио­да­ће­покренути­најважније­питање­међународне­дипломатије­источно­питање.­(Поповић­1949:­10)­

­­Средином­50-их­година­XIX­вијека­одиграло­се­неколико­догађаја­на­међународној­политичкој­сцени­који­су­измијенили­односе,­између­великих­сила,­ у­ источном­ питању.­ Наиме,­ након­ руског­ пораза­ у­ Кримском­ рату­­(1853-1856)­ одржан­ је­ конгрес­ у­ Паризу­ (1856),­ чије­ су­ одредбе­ Русији­ускратиле,­ вишедеценијско,­ привилеговано­ мјесто­ у­ рјешавању,­ овог,­најважнијег­ питања­ у­ оквирима­ међународне­ дипломатије.­ Суочена­ и­ са­другим­неповољним­одредбама,­које­су,­између­осталог,­ограничиле­њено­присуство­ на­ Балкану,­ влада­ у­ Петрограду­ је,­ октобра­ 1856.­ године,­ на­приједлог­ министра­ спољних­ послова­ кнеза­ Александара­ Михајловича­Горчакова,­донијела­одлуку­о­увећању­руске­конзуларне­мреже­на­Балкану.­Био­је­то­један­од­одговора­руске­дипломатије­на­међународну­изолацију,­са­ којим­ је­ покушала­ да­ задржи­ мјесто,­ које­ јој­ је­ међу­ православним­становништвом­ на­ Балкану­ припадало.­ (Гиљфердинг­ 1972:­ 5,6)­ ­ Сходно­томе,­ примарни­ разлози­ за­ отварање­ руских­ конзулата,­ у­ Сарајеву­ и­Мостару,­ нису,­ у­ толикој­ мјери,­ повезани­ са­ унутрашњим­ приликама­ у­Босни­ и­ Херцеговини,­ већ­ су­ били­ дио­ новог­ спољнополитичког­ курса­владе­у­Петрограду.­

Увећањем­броја­руских­конзула­на­Балкану­повећавао­се­и­обим­њихових­послова.­У­њиховој­надлежности­ се­налазила­контрола­над­ спровођењем­Хатихумајуна,­заштита­интереса­православаца,­али­и­спријечавање­ширења­католичке­ пропаганде­ која­ је,­ према­ њиховим­ оцјенама,­ задњих­ година­узела­великог­маха.­Руски­конзули­су­имали­обавезу­и­да­пружају­морални­ослонац­ и­ потицај­ православним­ хришћанима­ у­ сферама­ просвјетног,­културног­ и­ вјерског­ живота.­ (Грујић­ 1966:­ 74)­ Заједно­ са­ конзулатима,­а­ под­ непосредним­ покровитељством­ руске­ владе,­ у­ циљу­ реализације­горе­ поменутих­ задатака,­ дјеловале­ су­ и­ словенофилске­ и­ добротворне­организације.­(Екмечић­1989:­140)­Учествујући­у­поменутим­активностима­конзули­ су­неријетко­ записивали­ своја­ лична­ запажања­и­ утиске.­У­овом­раду­ћемо­дати­сажет­осврт­на­моменте­из­просвјетног,­вјерског­и­културног­живота­Срба­у­Босни­и­Херцеговини,­у­интерпретацијама­руских­дипломата­у­Сарајеву­и­Мостару.

168

Маја­Лаковић

*У­мају­1857.­године­у­Босну­је­стигао­први­руски­конзул,­историчар­

и­ словенофил,­ Александар­ Фјодорович­ Гиљфердинг2.­ Прве­ представе­о­ западном­ Балкану­ код­ Гиљфердинга­ су­ се­ формирале­ још­ у­ вријеме­студентских­дана,­па­је­долазак­у­конзулску­службу­доживио­као­прилику­да­ се­ увјери­ у­ истинитост­ својих­ предубјеђења­ о­ друштву,­ менталитету­и­ култури­ становништва­ Босне­ и­ Херцеговине.­ (Гиљфердинг­ 1972:­ 6)­Путујући­ Балканом­ слушао­ је­ и­ записивао­ своје,­ али­ и­ утиске­ својих­домаћина,­да­би,­на­крају,­сва­своја­запажања­преточио­у­путопис,­који­је­под­насловом­Путовање­по­Херцеговини,­Босни­и­Старој­Србији,­објавио­у­­Петрограду­ 1859.­ године.­ Захваљујући­ овом­ путопису­ по­ први­ пут­ је,­увјерљиво,­ код­ руског­ читаоца­ створена­ представа­ о­ реалном­ животу­хришћана­у­Босни­и­Херцеговини.­(Тепић­1988:­21)

­Иако­се­на­мјесту­конзула­задржао­непуних­годину­дана­Гиљфердинг­је­успио­да­изгради­будућу­политику­конзулата­према­домаћем­становништву,­страним­ конзулатима­ у­ Сарајеву,­ али­ и­ турским­ властима.­ У­ складу­ са­словенофилским­ идејама­ процијенио­ је­ да­ се­ будућност­ рада­ конзулата­налази­у­сарадњи­са­домаћим­православним­становништвом.­Међу­њима­је­разликовао­неколико­категорија­и­то:­митрополита­–­Грка,­ниже­свештенство,­трговачку­класу,­сељаштво­и­народ­Херцеговине.­(Тепић­1988:­28)­За­разлику­од­митрополита­ниже­православно­свештенство­је,­према­Гиљфердинговом­мишљењу,­ било­ искрено­ предано­ сарадњи­ са­ Русијом.­ Први­ сусрет­ са­православним­свештеницима­се­десио­приликом­посјете­манастиру­Дужи.­Упркос­ томе­ што­ је­ манастир­ на­ њега­ оставио­ утисак­ „сиромаштва­ и­биједе“­био­је­задивљен­духом­старог­игумана,­неуког­човјека­који­је­упркос­одсуству­личног­образовања­схватао­важност­школовања­и­просвјећивања­народа.­ У­ манастиру­ се­ осјећала­ нада­ у­ бољу­ будућност­ и­ љубав­ према­народу­и­његовом­просвјећењу.­Нарочито­га­је­радовало­сазнање­да­је­при­манастиру­радила­основна­школа­коју­је­у­вријеме­његове­посјете­похађало­­2 Александар­Фјодорович­Гиљфердинг­је­рођен­14.­јула­1831.­године­у­Варшави.­О­његовом­поријеклу­постоји­неколико­верзија.­Према­једном­извору­његова­се­породица­доселила­из­Њемачке­у­XVIII­вијеку­и­прешла­са­католичанства­на­православље.­По­другима,­отац­му­је­био­протестант­из­Холандије,­а­мајка­католкиња­из­Шри­Ланке.­Године­1852.­окончао­је­Московски­универзитет,­смјер­историјско-филолошки,­код­слависте­О.­К.­Бођанског.­Током­студентских­дана­је­постао­духовни­сљедбеник­Хомјакова­када­се­код­њега­развила­жеља­за­ проучавањем­ историје,­ културе­ и­ језика­ словенских­ народа.­ Написао­ је­ више­ књига­од­ којих­ ћемо­ издвојити:­О­ сродности­ словенског­ језика­ и­ санскрта,­Однос­ словенског­језика­са­сродним­језицима,­Путовање­по­Босни,­Херцеговини­и­Старој­Србији,­Историја­балтичких­Словена,­и­др.­Непосредно­прије­доласка­на­мјесто­конзула­у­Сарајеву­добио­је­и­научно­признање­у­виду­именовања­на­мјесто­дописног­члана­Руске­академије­наука.­­И­након­окончања­конзулског­мандата­и­повратка­у­Петроград­наставио­је­да­се,­у­функцији­службеника­Министарства­ спољних­послова,­ бави­балканским­темама.­Од­1867.­ године­је­ обављао­ функцију­ предсједника­ новоформираног­ огранка­ Словенског­ добротворног­друштва­Ст.­Петербурга,­а­водио­је­и­етнографско­одјељење­Географског­друштва­Руске­империје.

169

Руски­конзули­о­националној­свијести­Срба­у­БиХ­средином­XIX­вијека

осморо­дјеце.­(Гиљфердинг­1972:­31)­Дочек­који­му­је­том­приликом­приређен­потврда­ је­његове­ претпоставке­ како­ је­ ниже­ свештенство­ одан­ савезник­руске­политике­у­односу­према­Босни­и­Херцеговини,­јер­је­„душом­предано­Русији“.­Без­обзира­на­противљење­митрополита,­ниже­свештенство­се­често­обраћало­руском­конзулату­и­достављало­му­податке.­Из­захвалности­према­томе­настојао­је­да­одговори­на­све­молбе­и­упите­свештеника,­а­нарочито­се­ангажовао­у­испоруци­црквених­ствари­и­црквених­и­школских­књига,­како­оних­из­Русије,­тако­и­оних­из­Србије,­сматрајући­то­основним­средством­у­ истискивању­ „из­ Босне­ прилично­ штетне­ књиге­ коју­ овдје­ Аустрија­распрострањује“.­ Касније­ ће­ из­ истих­ разлога­ конзулати­ истрајавати­ у­намјери­да­успоставе­сарадњу­са­црквено-школским­општинама­кроз­коју­је­ реализовано­неколико­ захтјева,­ православних­младића,­ за­школовањем­у­ Русији.­ (Тепић­ 1988:­ 29)­ Лично­ Гиљфердинг­ је­ заслужан­ за­ додјелу­првих­ стипендија­ сљедећим­ полазницима:­ Јовану­ Дречу­ у­ Петроград,­­Јовану­ Пичети­ у­ Херзон,­ Николи­ Билићу­ и­ Васу­ Остојићу­ у­ Одесу.­(Ћоровић­1933:­65)­Помагао­је­појединце­који­су­радили­на­описмењавању­и­просвјећивању­православног­становништва.­Примјера­ради,­на­рад­Стаке­Скендерове­и­важност­њене­културно-просвјетне­мисије,­у­јавности,­је­по­први­ пут­ указао,­ управо,­ Гиљфердинг.­ (Papić­1966:­ 122)­ Конзулат­ је­ дао­новчану­подршку­за­оснивање­Стакине­школе­за­православне­дјевојчице,­крајем­1858.­године,­у­Сарајеву.­(Ю.­А.­Писарев,­М.­Экемечич­1985:­218)­­Била­ је­ то­ једина­школа­ за­православну­дјеца­ која­ је­ током­60-их­ година­добијала­новчану­помоћ­од­турских­власти.­(Урић­2008:­265)­Циљ­наведених­активности­конзулата­је­био­јачање­вјерских­и­културних­институција­као­темеља­националне­свијести­народа­и­допринос­изградњи­национализма,­елитног­типа,­који­је,­као­појава,­био­заступљен­у­свим­јужнословенским­областима,­ а­ нарочито­ у­ онима­ које­ су­ биле­ у­ саставу­ Турске.­­(Екмечић­1989:­140)

Када­је­ријеч­о­образовању­код­православаца­сви­руски­конзули­су­се­слагали­са­оцјеном­да­је­Мостар­био­најважнијих­центар­из­којег­се­ширила­просвјећеност.­ На­ то­ је­ указивао­ још­ Гиљфердинг,­ 1858.­ године­ пишући­о­ томе­ како­ је­ међу­ мостарским­ Србима­ уочљива­ јака­ жеља­ за­ умним­напретком­и­просвећивањем­што­није­била­карактеристика­других­градова­у­Турској,­који­су­били­и­већи­и­богатији­од­Мостара.­(Гиљфердинг­1972:­57,­58)­Улогу­у­томе­су­имали­и­херцеговачки­манастири­као­главни­одгојитељи­свештенства­и­сачуватељи­православне­вјере.­Како­ јеромонаси,­тако­исто­и­ мирски­ свештеници­ учили­ су­ и­ васпитавали­ су­ се­ по­ манастирима­ на­славенском­језику­у­исправном­читању­црковних­књига­и­српском­писању,­(...)“.­ (Памучина­2005:­201,­202)­Узимајући­у­обзир­важност­улоге­коју­ је­Мостар­имао­ у­ просвјетном­и­ вјерском­животу­православаца­ осјећала­ се­потреба­за­оснивањем­руског­конзулата­у­том­граду.­Част­да­подигне­руску­конзулску­заставу­у­Мостару,­30.­августа­1858.­године,­на­рођендан­руског­

170

Маја­Лаковић

цара­Александра­ II­ (1855-1881),­припала­ је­ сарајевском­конзулу­ Јевграфу­Романовичу­Шчулепникову.­(Тепић­1988:­53)­Тај­је­догађај­привукао­велику­пажњу­православних­Мостараца,­који­су­упркос­подозрењу­турских­власти,­у­великом­броју­присуствовали­свечаној­служби­у­православној­цркви,­која­је­тим­поводом­уприличена.­(Ћоровић­1933:­65)­

Рад­и­залагање­у­области­народног­просвјећења,­које­су­препознали­код­ свештеника­ у­ Мостару,­ није­ се­ могло­ приписати­ сарајевском­свештенству.­­Православни­свештеници­у­Сарајеву­показивали­су­пасивност­и­ незаинтересованост­ услед­ чега­ су­ наставници­ долазили­ из­ Србије­ и­Угарске,­али­као­„странци“­нису­били­довољно­мотивисани­да­„воде­наставу­са­ ревношћу­ човјека­ који­жели­ допринијети­ напретку­млађих­ покољења.­(Гиљфердинг­ 1972:­ 80)­ Том­ проблематиком­ су­ се,­ поред­ конзула,­ бавили­и­ руски­ истраживачи­ просвјетних­ и­ вјерских­ прилика­ код­ Срба­ у­ Босни­и­ Херцеговини.­ Примјера­ ради,­ руски­ историчар­ Нил­ Попов­ је,­ у­ свом­огледу,­Православие­в­Боснии­и­его­борьба­с­католической­пропагандой­и­протестантскими­миссионерами­из­1873.­године,­навео­неколико­корисних­података­о­рефлексијама­првих­школа­на­развој­националне­ свијести­код­Срба­и­улози­свештеника­у­том­процесу.­Према­његовим­сазнањима,­ још­1849.­ године,­ Ђорђе­ (Спиридон)­ Рајковић­ 3,­ придошлица­ из­ Дубровника­­на­ мјесту­ повјереника­ цркве­ Св.­ Арханђела­ у­ Сарајеву,­ предложио­ је­члановима­сарајевске­општине­да­оснују­фонд­за­отварање­прве­школе­у­којима­ би­ православну­ дјецу,­ умјесто­ самоуких­ свештеника,­ подучавали­школовани­учитељи.­ Због­нередовног­школовања­и­незнања­ свештеника-учитеља­ ­ народу­ није­ имао­ ко­ да­ укаже­ на­ славну­ прошлост­ њихових­предака,­ која­ је­ била­њихова­ једина­ духовна­ храна­ и­ снага.­ Захваљујући­Рајковићевој­ иницијативи,­ 1850.­ године,­ из­ Дубровника­ су­ допутовала­двојица­ учитеља­ Јуриј­ Маргетић­ и­ Јаков­ Вуковић4.­ Њиховим­ доласком­са­радом­ је­почела­школа­ за­православну­дјецу,­ која­ је­ за­ кратко­вријеме­постала­ узор­ другим­ просвјетним­ установама­ те­ врсте.­ (Папић­ 1978:­ 19)­Међутим,­у­периоду­између­1863.­и­1865.­године,­услед­притисака­валије­Осман­ паше­ и­ митрополита­ Игњатија,­ школа­ је­ све­ теже­ настављала­ са­извођењем­ наставе.­ Притисак­ локалних­ турских­ власти­ обиљежило­ је­и­ учестало­ спаљивање­ важних­ књига­ из­ српске­ историје,­ забрана­ рада­школском­ одбору,­ док­ су­ учитељи­ неријетко­ били­ под­ полицијском­присмотром­ или­ су­ протјеривани­ ван­ граница­ Турске.­ (Попов­ 1873:­ 22)­­­3 У­вријеме­устанака­у­Босни­и­Херцеговини­Ђорђе­Рајковић­је­радио­као­банкар­руског­конзулата­у­Сарајеву.­На­основу­извјештаја­конзула­Кудрјавцева,­из­јануара­1875.­године,­руском­ посланику­ у­ Константинопољу­ Н.­ П.­ Игњатијеву,­ закључујемо­ да­ је­ Рајковићу­била­повјерена­и­улога­тајног­агента­МИД-а.­За­резултате­своје­мисије­и­службу­у­руском­козулату­одликован­је­1875.­године­орденом­Св.­Станислава­III­реда.4 Митар­Папић­у­књизи­Историја­српских­школа­у­Босни­и­Херцеговини­помињу­се­имена­учитеља­Ђорђа­Маргетића­и­Сима­Самоуковића.

171

Руски­конзули­о­националној­свијести­Срба­у­БиХ­средином­XIX­вијека

О­ свим­ наведеним­ дешавањима­ која­ су­ довела­ до­ гашења­ православне­школе­у­Сарајеву­(21.­јануара­1865.­године)­у­народу­је­настала­пјесма:

„Да­се­добро­злом­огради,­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­Крвопія­Осман-паша

Глас­издаде,­да­се­рушиИз­основа­школа­наша.Бѣсни­Турци­нападошеНа­книжару­школе­наше,У­несретню­Сараеву­

Омладину­расплячкаше;Однесоше,­запалише

Школьске­книге­одобране,Ах!­И­србску­повѣстницу,Да­у­срце­народ­ране.

Осман-паша­насильниче!Повѣсница­нигдѣ­ние

Ни­прогната,­ни­проклета,Где­се­людска­крв­не­пие.“

Уз­ ниже­ свештенство­ и­ православни­ сељаци­ су­ одмах­ задобили­поштовање­и­наклоност­руских­конзулата.­Упркос­незавидном­социјално-економском­ положају­ сељаштво­ је­ било­ живи­ темељ­ очувања­ народног­јединства­ и­ вјере­ која­ се­ базирала­ на­ „унутрашњој­ снази­ хришћанске­љубави­тог­истог­народа“.­(Гиљфердинг­1972:­50)­Бројни­си­примјери­кроз­које­ су­ руске­ дипломате­ описивали­ љубав­ и­ поштовање­ обичног­ народа­према­ својој­историји­и­ традицији,­ а­ један­од­њих­ је­ детаљ­из­ разговора­Гиљфердинга­ и­ столачког­ Хамза-бега­ Ризванбеговића.­ Разонодећи­ се­ уз­вечеру­и­пјесму,­у­беговом­друштву,­конзул­је­дознао­како­се­пјесма­о­Марку­Краљевићу­очувала­у­народу­и­пјева­упркос­томе­што­муслимани­не­воле­овог­српског­јунака­и­све­оне­који­пјевају­пјесме­о­њему­кажњавају­батинама.­­Из­ разговора­ је­ закључио­ да­ су­ хришћански­ јунаци­ величанственији­и­ чврсто­ усађени­ у­ свијест­ народа,­ који­ их­ уздижу­ кроз­ херојске­пјесме,­ за­ разлику­ од­ муслимана­ који­ пјевају­ само­ илирске­ пјесме.­­(Гиљфердинг­1972:­51)­С­друге­стране,­имао­ је­прилику­да­се­увјери­и­у­то­како­су­у­свијести­српског­народа­остале­урезане­и­негативне­приче­из­народног­предања.­Тако­је­приликом­посјете­Добруну­дознао­причу­о­српској­„краљици­Јерини“,­жени­деспота­Ђурђа­Бранковића,­због­чије­ је­похлепе­и­ прељубе­ порушен­ град­ Добрун.­ (Гиљфердинг­ 1972:­ 108)­ Одушевљење­српском­поезијом­и­пјесмама­је­било­уочљиво­и­код­других­страних­путника­у­ нашим­ крајевима.­ Поменућемо­ мишљење­ француског­ путописца­ E.­ de­Sainte-Marie­који­у­путопису­L’Herzegovine­написао­да­ је­„читање­старих­

172

Маја­Лаковић

пјесника­веома­је­привлачно;­код­њих­налазимо­понекад­описе­ратничких­подвига­достојних­једног­Ахила“.­(Šamić­1981:­256)­

Нарочито­ занимљивом­ Гиљфердингу­ се­ чинила­ појава­ да­ се­ код­православаца­ појам­ вјере­ везивао­ са­ идејом­ народности­ до­ мјере­ да­ су­„појмови­Србин­и­православац­синоними“.­(Гиљфердинг­1972:­365)­Појава­у­ којој­ се­ поистовјећује­ вјера­ са­ народношћу,­ били­ су­ сложни­ конзули­ у­оцјени,­није­био­искључиво­посљедица­дјеловања­нижег­свештенства,­већ­властитог­ народног­ осјећања­ и­ сазнања.­ (Тепић­ 1988:­ 31)­ Иначе,­ крајем­50-их­ година,­у­православном­су­ се­ свијету,­под­утицајем­словенофилске­идеологије,­јавили­покушаји­„да­се­национална­стремљења­српског­народа­изведу­из­учења­православне­цркве“.­(Екмечић­1989:­141)­Као­словенофил­Гиљфердинг­ је­ учествовао­ у­ креирању­ и­ширењу­ таквих­ ставова.­Његов­лични­ утисак­ је­ почивао­ на­ спознаји­ да­ је­ најважнија­ тековина­ српског­народа­очување­њихових­обичаја­и­самобитности,­али­и­православне­вјере­која­је­темељ­словенског­духа.­На­сличну­поруку­наилазимо­и­двије­године­касније­у­тексту­московске­посланице­Србима­(1860).­(Урић­2012:­18)­

Из­ наведеног­ се­ изводи­ закључак­ да­ је­ код­ сељаштва­ и­ нижег­свештенства­ била­ присутна­ спремност­ за­ подношење­ жртве­ за­ „општу­народну­ствар“.­Осјећај­за­то­је­био­ријеткост­код­православних­трговаца.­Они­су­чинили­затворен­круг­људи,­попут­касте,­која­се­обогатила­захваљујући­трговини­са­Аустријом­и­на­том­се­путу­од­раје-сељака­потпуно­одвојила.­Њихова­ снага­ је­ долазила­ из­ новчане­ надмоћи­ и­ трговачког­монопола­ са­европским­свијетом­од­којег­су­Турци­зазирали.­ (Екмечић­1989:­92)­Иако­су­ им­ имовинска­ средства­ дозвољавала­ да­ често­ путују­ и­ школују­ се­ у­иностранству­ потребе­ за­ дубљим­ интелектуалним­ радом­ нису­ имали.­Сарађивали­су­са­локалним­турским­властима­у­циљу­заштите­сопствених­трговачких­интереса­и­издавали­су­се­за­виши­слој­друштва­којег­код­Срба­није­било­још­од­средњег­вијека.­(Гиљфердинг­1972:­81)­Трговци­су­били­заслужни­за­креирање­нетачних­представа,­­код­страних­путника,­о­томе­како­су­Османлије­либерална­нација­у­чијој­држави­су­хришћани­и­муслимани­једнаки­пред­законом.­(Гиљфердинг­1972:­371)­У­почетку­је­Гиљфердингов­став­о­трговцима­дијелио­и­његов­наследник,­конзул­Шчулепников,­који­је­у­августу­1865.­године,­писао­руском­посланику­у­Константинопољу­да­је­код­трговаца­очигледно­свако­одсуство­љубави­према­домовини,­својој­сабраћи­и­да­чак­долази­до­изражаја­равнодушност­према­исповиједању­религије.5­У­његовим­каснијим­извјештајима­је­очигледна­промјена­мишљења­у­вези­са­понашањем­трговаца,­јер­је­у­неколико­извјештаја­указао,­руском­посланику­у­Константинопољу,­Николају­Павловичу­Игњатијеву­на­извјесне­промјене­националних­осјећањима­тих­истих­трговаца,­који­су­одједном­почели­да­показују­спремност­за­сарадњу­са­руским­конзулатом.­У­извјесној­мјери­је­

5 Цитирано­према­И.­Тепић,­БиХ­у­руским­изворима…,­201.

173

Руски­конзули­о­националној­свијести­Срба­у­БиХ­средином­XIX­вијека

то­посљедица­дјеловања­Уједињене­омладине­српске,­ која­ је­имала­своју­филијалу­у­Сарајеву.­(Тепић­1988:­41)­

С­ тим­ у­ вези­ важно­ је­ поменути­ и­ улогу­ националне­ мисије­ коју­је­ Србија­ имала­ код­ српског­ народа­ у­ Босни­ и­ Херцеговини.­ Иако­ су­ у­територијалном­смислу­припадали­двијема­државама,­Срби­са­обје­стране­Дрине,­су­припадали­једном­националном­и­духовном­бићу.­(Цвијић­1908:­21)­Осјећање­заједништва­је­било­нарочито­појачано­у­вријеме­херцеговачког­устанка­Луке­Вукаловића­(1852-1862),­устанка­у­Босанској­крајини­(1858),­али­и­притисака­Порте­да­онеспособи­развој­ослободилачког­покрета.­Неки­од­ учесника­ и­ организатора­ босанског­ устанка­ су­ се­ склањали­ у­ Србију­од­ прогона­ турских­ власти­ и­ тамо­ учествовали­ у­ раду­Српско-босанског­одбора­(1860)­који­је­основан­са­знањем­Русије­и­циљем­да­покрене­нови­устанак­ у­Босни.­ (Урић­ 2012:­ 7)­ Један­ од­ чланова­ одбора­ је­ био­и­ руски­писац­и­публициста,­словенофил­Иван­Сергејевич­Аксаков.­С­обзиром­на­то­да­су­словенофили­уживали­одређену­(незваничну)­подршку­руске­владе­и­дјеловали­попут­њене­продужене­руке­на­Балкану­од­­И.­С.­Аксакова­се­очекивало­и­да­обезбједи­финансијска­средства­тј.­кредит­код­руске­владе­о­набавци­оружја­за­устанике.­(Урић­2012:­21)­

Долазак­ на­ власт­ кнеза­ Михаила­ Обреновића­ (1860-1868)­ дао­ је­нови­национални­полет­српским­земљама,­нарочито­у­онима­које­су­биле­у­ саставу­ Турске.­ Организација­ народних­ снага­ из­ Босне­ које­ су­ се­ на­различите­ начине­ могле­ ставити­ у­ службу­ његове­ политике­ повјерена­ је­младим­учитељима­и­свештеницима,­са­тих­подручја,­који­су­се­својевремено­школовали­ у­ Београду.­ Примјера­ ради,­ архимандрит­ Серафим­ Перовић,­архимандрит­ Леонтије­ Радуловић,­ учитељ­ Јово­ Перовић­ и­ мостарски­трговац­Јевто­Бјелобрк­су­били­повјереници­српске­владе­за­Херцеговину.­У­Сарајеву­активну­улогу­узимају­и­каснији­митрополит­Сава­Косановић­и­учитељ­Стево­Петрановић.­(Ћоровић­1929:­35)­

Руски­конзули­су­показивали­отворене­симпатије­према­устанцима­против­ Турске­ и­ правдали­ учешће­Црне­ Горе.­Међутим,­ положај­ руских­дипломата­ у­ цијелој­ Турској,­ послије­ Кримског­ рата­ (1853-1856)­ био­је­ изузетно­ сложен.­ С­ једне­ стране,­ од­ њих­ се­ очекивало­ да­ сузбијају­ослободилачке­акције­хришћана,­а­са­друге,­да­им­помажу­у­циљу­очувања­ауторитета­ Русије.­ (Хевролина­ 2003:­ 36)­ Због­ тога­ се­ стицао­ утисак­да­ дјеловање­ њихових­ конзула­ није­ следило­ званичну­ политику­ владе­у­ Петрограду.­ Руски­ конзули­ су,­ повремено,­ били­ директно­ укључени­у­ херцеговачки­ устанак,­ док­ су­ за­ устанак­ у­ Босанској­ крајини­ (1858)­показивали­ мање­ интересовања­ и­ о­ њему­ су­ се­ информисали­ углавном­преко­посредника.­­(Тепић­1988:­545)

По­угледу­на­првог­сарајевског­конзула­А.­Ф.­Гиљфердинга­и­конзул­Валеријан­ Владимирович­ Безобразов­ се­ у­ раду­ мостарског­ конзулата­ослањао­на­сарадњу­са­нижим­свештенством.­Свјестан­дјеловања­трговаца­

174

Маја­Лаковић

на­штету­општих­интереса­православног­становништва­В.­В.­Безобразов­је­у­једном­извјештају­из­1861.­године,­написао­да­су­„обезбједишви­релативно­независтан­ положај­ трговци­ се­ понашали­ као­ аристократија­ (…)­ Сходно­томе,­тај­слој­херцеговачког­друштва­искључен­је­из­свих­општих­интереса­земље­и­живи­ само­ за­ своје,­ егоистичне­интересе…“.­ (Кондратјева­ 1971:­203)­Руски­конзул­је­важио­за­храброг,­дрског­и­помало­уображеног­човјека,­па­су­његови­односи­са­трговцима,­тј.­представницима­мостарске­општине,­брзо­дошли­до­ивице­сукоба.­Наиме,­иако­је­у­извјештајима­говорио­против­трговаца­В.­В.­Безобразов­је­од­њих­узимао­високе­новчане­позајмице,­које­је­ нередовно­ враћао.­ Због­ тога­ је­ једном­ приликом­ тражио­ од­мостарске­општине­да­му­исплати­новац­који­је­Прокопије­Чокорило,­добио­за­отварање­једне­велике­и­шест­мањих­цркава­у­Мостару.­Без­намјере­да­улази­у­сукоб­са­конзулом­општина­је,­ипак,­одбила­захтјев­уз­адекватно­образложење­и­новац­уложила­у­изградњу­цркава­у­Коњицу­и­Челебићу.­(Ћоровић­1933:­65)­За­разлику­од­трговаца,­обичан­народ­је,­према­мишљењу­В.­В.­Безобразова,­преживљавао­ од­ бављења­ земљорадњом­ и­ сточарством.­ Било­ да­ су­ у­питању­хришћани­или­муслимани­живјели­су­скоро­па­подједнако­тешко.­Страдају­ највише­ због­ недостатка­ земље,­ која­ је­ већином­ у­ власништву­муслимана-земљопосједника,­ али­ и­ пореских­ притисака­ и­ самовоље­локалних­ власти.­ Однос­ између­ газда-муслимана­ и­ хришћана-кметова­је­упоредио­са­односом­између­власника­плантаже­у­Америци­и­његових­робова.­ (Ћоровић­ 1933:­ 206)­ Генерално­ гледано­ положај­ хришћана­ у­градовима­је­нешто­слободнији,­у­односу­на­претходне­године,­а­посљедица­је­ то­њиховим­новчаних­ обрта­ са­ иностранством­и­ сарадње­ са­ локалним­турским­властима.­Закључује­да­је­сасвим­очекивано­то­што­су­хришћани­са­оружјем­у­рукама­одлучили­да­се­боре­од­неправде­и­одбрану­своје­части­и­достојанства.­Нарочиту­опасност­за­словенски­дух­и­православни­елемент­у­Херцеговини­Безобразов­је­уочио­у­војном­порезу-аскеру,­који­су­хришћани­радије­плаћали­него­ли­натуралне­порезе.­Удаљавање­хришћана-војника­из­родног­краја,­искључивост­исламске­вјере­и­њихов­начин­живота­доводили­би­ до­ неминовног­ преобраћења,­ једног­ дјела­ војника-хишћана­ на­ ислам.­Истини­за­вољу,­током­вишегодишњег­боравка­у­Херцеговини­руски­конзул­није­ свједочио­ насилном­ преобраћењу­ хришћана­ на­ ислам.­ Дешавало­ се­да­ дјевојке­ промјене­ вјеру­ и­ пређу­ на­ ислам,­ али­ не­ из­ духовних­ већ­ из­овоземаљских­разлога.­(Ћоровић­1933:­209-211)­

*Руски­ конзули­ су­ и­ у­ наредним­ годинама­ давали­ допринос­ у­

развоју­просвјетно-културног­живота­православног­становништва­Босне­и­Херцеговине,­ тачније,­ све­ до­ 1875.­ године,­ када­ је­МИД­донио­ одлуку­ о­укидању­конзулата­у­Мостару,­а­недуго­након­тога­и­конзулата­у­Сарајеву.­Током­ дводеценијског­ дјеловања­ руски­ конзули­ су­ се­ ослањали­ на­православно­ становништво,­ првенствено­ ниже­ свештенство­ и­ сељаштво.­

175

Руски­конзули­о­националној­свијести­Срба­у­БиХ­средином­XIX­вијека

Управо­ тим­ слојевима­ становништва­ су­ приписивали­ највеће­ заслуге­ за­очување­нивоа­националне­свијести­код­Срба­и­са­њима­су­развили­највиши­ниво­просвјетно-културне­сарадње.­Сарадњу­са­трговцима­су­успоставили­нешто­касније.­Најважнијом­тековином­њиховог­рада­у­Сарајеву­и­Мостару­сматрају­ се­ бројни­ резултати­ у­ домену­ културно-просвјетног­ живота­православаца.­ Захваљујући­ њиховом­ посредовању­ вршене­ су­ редовне­испоруке­школских­и­црквених­ књига,­ а­ додјељивали­ су­и­ стипендије­ за­школовање­младића­у­Русији.­Заслужни­су­за­оснивање­и­финансирање­рада­више­школа.­Иако­су­на­више­начина­помагали­културном­и­просвјетном­развоју­Срба­у­Босни­и­Херцеговини­стиче­се­утисак­да­се­могло­урадити­више­да­није­донијета­одлука­о­затварању­конзулата­у­Босни­и­Херцеговини.­­Помало­неочекивано,­али­конзулат­у­Мостару­је­затворен­у­вријеме­када­је­отпочела­Велика­источна­криза­(1875-1878).­Упркос­престанку­рада­руских­конзулата­тековине­њиховог­дјеловања­су­остале­трајно­уграђене­у­црквено-школске­ институције­ и­ појединце­ чијем­ су­ раду­ пружали­ финансијску­ и­моралну­подршку.­

Литература

-­ Борба­ народа­ Босне­ и­ Херцеговине­ за­ ослобођење­ и­ Русија­ 1850-1864.­године,­уредници­Ю.­А.­Писарев­и­М.­Экемечич,­Москва­1985:­Наука.-­Гиљфердинг,­A.­(1972).­Путовање­по­Херцеговини,­Босни­и­Старој­Србији,­Сарајево:­Веселин­Маслеша.-­ Грујић,­ В.­ (1966).­ Културне­ везе­ Београда­ да­ Босном­ и­ Херцеговином­средином­XIX­века,­Годишњак­града­Београда,­књ.­XIII,­73-105.-­ Екмечић,­ М.­ (1989).­ Стварање­ Југославије­ 1790-1918.­ године,­ књ.­ II,­Београд:­Просвета.-­Кондратјева,­В.­(1971).­Русские­дипломатические­документы­об­аграрных­отношениях­ в­ Боснии­ и­ Герцеговине­ (­ 60-70-е­ годы­ XIX­ века­ ),­ Москва:­Наука.-­Памучина,­Ј.­(2005).­Сабрана­дјела,­Билећа:­СПКД­Просвјета.-­Папић,­М.­(1978).­Историја­српских­школа­у­Босни­и­Херцеговини,­Сарајево­1978.­-­­Papić,­М.­(1966).­Staka­Skenderova,­Prilozi­za­proucavanje­istorije­Sarajeva,­knjiga­II,­Sarajevo­1966,­119-137.-­ Попов,­ Н.­ (1973).­Православие­ в­ Боснии­ и­ его­ борьба­ с­ католической­

176

Маја­Лаковић

пропагандой­и­протестантскими­миссионерами,­Москва:­Университетская­типография.-­Поповић,­В.­ (1949).­Аграрно­питање­у­Босни­и­турски­нереди­за­време­реформног­ режима­ Абдул-Меџида­ (1839-1861),­ Београд:­ штампарија­ и­књиговезница­Научна­књига.-­ Тепић,­ И.­ (1988).­ Босна­ и­ Херцеговина­ у­ руским­ изворима­ 1856-1878.­године,­Сарајево:­Веселин­Маслеша.-­Ћоровић,­В.­(1929).­Национални­развој­Босне­и­Херцеговине­у­прошлости­до­1875.­године,­Напор­Босне­и­Херцеговине­за­ослобођење­и­уједињење,­­Сарајево:­Просвета.-­ Ћоровић,­ В.­ (1933).­ Мостар­ и­ његова­ православна­ српска­ општина,­Београд:­Планета.-­Урић,­Н.­(2012).­Питање­реформи­и­устанка­у­Турској­с­посебним­освртом­на­делатност­Српско-босанског­одбораи­руских­словенофила­(1860-1861),­Зборник­Матице­српске­за­историју­84,­7-46.-­Хевролина­В.­М.­(2003).­Российское­посольство­­в­Константинополе­и­его­руководитель­Н.­П.­Игнатьев­(1864-1878),­Новая­и­новейшая­история,­н.­6,­36-58.-Цвијић,­Ј.­(1908).­Анексија­Босне­и­Херцеговине­и­српски­проблем,­­Београд:­Државна­штампарија­Краљевине­Србије.-­ Šamić,­М.­ (1981).­ Francuski­ putnici­ u­ Bosni­ i­ Hercegovini­ u­ XIX­ stoljecu­­1836-1878.­godine,­Sarajevo:­Veselin­Masleša.

177

Руски­конзули­о­националној­свијести­Срба­у­БиХ­средином­XIX­вијека

Маја­Лаковић

RUSSIAN­CONSULS­ABOUT­THE­NATIONAL­CONSCIOUSNESS­OF­SERBS­IN­BOSNIA­AND­HERZEGOVINA­DURING­THE­MID-19TH­

CENTURY­

Summary

The­ defeat­ in­ the­ Crimean­War­ (1853-1856)­ and­ the­ Treaty­ of­ Paris­(1856)­represent­turning­points­in­the­modern­Russian­history­and­international­relations.­­The­provisions­of­the­Treaty­separated­Russia,­for­almost­two­decades,­from­the­Black­sea,­obligated­it­to­forsake­Bessarabia­and­loose­multi-decennial­protectorate­ over­ Orthodox­ Christian­ in­ the­ Balkans.­ ­ The­ newly­ created­circumstances­changed­the­means­of­Russian­operations­in­the­Balkans.­­As­the­result,­Russia­established­new­Balkan­consulates­in­Sarajevo­and­Mostar,­among­others.

A­characteristic­that­separates­Russian­consular­reports­from­others­is­the­fact­that­these­reports­particularly­emphasized­the­issues­such­as­the­position­of­the­Orthodox­Church,­ clergy,­ inadequate­ education­ among­Christians­ and­ the­liberation­attempts­by­the­peasants.­­Russian­consuls­did­not­have­the­tendency­to­ travel­ through­Bosnia­and­Herzegovina,­with­ the­exception­of­ the­Sarajevo­consul,­Alexander­Hilferding,­in­whose­travelogues­we­can­find­the­most­credible­depictions­of­religion,­tradition­and­national­consciousness­among­the­Orthodox­population.­­In­the­two­decade­of­their­existence,­Russian­consuls­relied­primarily­on­the­lower-positioned­clergy­and­the­peasants.­­It­is­among­these­social­classes­that­they­developed­the­highest­level­of­educational­and­cultural­cooperation­and­attributed­the­preservation­of­national­consciousness­to­them.­­Russian­consuls­were­responsible­for­numerous­positive­results­in­the­cultural­and­educational­life­of­the­Orthodox­citizens:­­they­advocated­for­and­mediated­not­only­in­the­delivery­of­textbooks­and­religious­writings­but­also­in­giving­scholarships­to­allow­young­men­ to­be­educated­ in­Russia.­ ­They­are­also­ responsible­ for­establishing­and­funding­several­schools­for­Orthodox­children

178

Маја­Лаковић

Duško­Popović1­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­UDK­14­Блох,­Е.JU­OŠ­,,Vuk­Karadžić“­u­D.­Vijačanima­­­­­­­­­­­­­­­­­DOI­10.7251/FIZN1719179PJU­,,Gimnazija“­u­Prnjavoru­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­Originalni­naučni­rad

POJAM­NAPRETKA­U­FILOZOFIJI­ERNSTA­BLOHA

Pojam­ napretka­ često­ je­ bio­ u­ središtu­ filozofskih­ preokupacija,­ a­ posebno­ je­tretiran­u­okvirima­problematike­filozofije­ istorije.­Po­Blohovom­mišljenju,­ istorijsko­vrijeme­jeste,­u­stvari,­ono­bitno­vrijeme­suspregnuto­s­prostorom,­to­jeste,­mjestom­u­kome­čovjek­biva.­Stoga­se­vrijeme­i­prostor­mogu­ukrstiti,­ jer­ ih­prožima­ono­što­je­istovjetno­–­ono­stvaralačko.­Otuda,­nepatvorena­priroda­sadrži­manje­razvijenog­bića­od­prirode­u­kojoj­bivstvuje­stvaralački­čovjek.­Zato,­ pojam­ napretka­ implicira­ ono­ Kuda?­ i­ Čemu?­ Svakako,­ na­ čovjeku­ stoji­ da­napreduje,­i­dok­napreduje,­on­raspliće­i­sam­smisao.­Takođe,­to­isto­čini­i­čovječanstvo.­I­tako­razvija­svijest­o­slobodi.­Prema­tome,­pojam­napretka­i­jeste­jedan­od­najvažnijih­pojmova­i­uvijek­se­mora­posmatrati­na­osnovu­društvenog­poimanja­u­kome­može­biti­zloupotrijebljen­i­ideološki­perventiran.

Ključne riječi: napredak,­istorija,­vrijeme,­prostor,­moral,­Bloh,­Kuda,­Čemu,­smisao,­stvaralaštvo,­svijest,­sloboda.

1.U­ svom­ osnovnom­ značenju­ napredak­ označava­ promjenu­ nabolje,­

vrednije;­ kretanje­ u­ smislu­ izmjene­ koja­ je­ u­ vremenskom­ slijedu­ upravljena­na­viši­stepen­razvitka.­Pojam­napretka,­u­smislu­etičkog­napretka­ili­u­smislu­socijalnog,­ili­idejnog­progresa,­još­od­Sokrata­[Σωκράτης,­Sokrates],­Avgustina­[Augustinus, Augustin],­preko­filozofa­–­prosvjetitelja,­Hegela­[Hegel],­sve­do­Bloha­[Bloch]­i­sve­do­danas,­često­je­bio­u­centru­filozofskih­preokupacija,­a­posebno­je­tretiran­u­okviru­problematike­filozofije­istorije,­koja­se­može­shvatiti­kao­ osvješćenje­ i­ prikaz­ najopštijih­ principa­ istorijskog­ zbivanja­ i­ istorijske­nauke,­ ili,­hegelovski­rečeno,­kao­naučna­samosvijest­o­smislu­ istorije.­Dakle,­već­od­Sokrata,­sa­osjetnim­naznakama­i­prije­njega,­koji,­u­svom­učenju­o­vrlini­kao­najvišem­dobru,­povezuje­sa­umskim­mišljenjem­i­znanjem­koje­se­uzdiže­do­osnovnog­etičkog­kriterijuma,­do­vrline,­praktičnog­života:­,,I­sve­što­se­za­njega­i­s­njime­kupuje­i­prodaje,­to­su­odista­i­hrabrost,­i­trezvenost,­i­pravednost,­i­uopšte­svaka­vrlina­vezana­za­saznanje,­pa­bilo­pored­toga­ili­ne­bilo­i­naslada­i­ straha,­ i­ svega­ostalog­što­ je­ tome­slično”­(Platon,­1985,­str.­109)­ i­umro­ je,­jer­ je­ ideje­ svoje­ zajednice­ podvrgao­ kritici­ razvojne,­ odnosno­ dijalektičke­misli,­ a­ preko­ nje­ je­ uveo­ i­ naučnu­metodu­ u­ filozofiju­ i­ „[…]­ upravio­ je­ na­1 ­os078vijacani@gmail.com

179

put­ metodičkog­ i­ sistematskog­ naučnog­ razmišljanja­ i­ ispitivanja­ stvarnosti“.­­(Đurić,­1990,­str.­252)­­Međutim,­već­je­Avgustin­u­istoriji­spasenja­koja­je,­po­njegovom­mišljenju,­određena­božanskom­odlukom,­poučavao­da­su­sva­istorijska­ljudska­htjenja­i­pokreti­puke­marionetske­igre,­predestinirane­božjom­voljom,­i­tako­ prvi­ pokušao­ zacrtati­ neke­ zakonomjernosti­ istorije.­ ,,Ljubav­ prema­ sebi­dovedena­do­prezira­Boga­rađa­zemaljsku­državu;­ljubav­prema­Bogu­dovedena­do­prezira­sebe­samog­rađa­nebesku­državu“­(De­Civitate­del­28)­što­K.­Levit­[Levit]­ obrazlaže­ sljedećim­ riječima.:­ ,,U­ Augustinovom­ kršćanskom­ načinu­mišljenja­ ’napredak’­nije­ništa­drugo­nego­neumorno­hodočašće­ka­konačnom­nadzemaljskom­ cilju“­ (Levit,­ 1990,­ str.­ 211).­ Kako­ od­Avgustina­ do­ Hegela­postoje­razne­konstrukcije­o­logosu­istorijskog­razvoja­čovječanstva­koje­istorije­filozofije­ treba­ da­ razluče,­ prije­ ovog­ mislioca,­ svakako­ treba­ istaći­ Herdera­[Herder],­prema­kome­istorija­u­suštini­i­nije­drugo­do­neprekidno­nastavljanje­prirodnog­razvoja.­I­kao­što­je­sam­čovjek­kruna­božjeg­stvaranja,­tako­je­i­njegova­istorija­ samo­ optimistički­ zacrtan­ razvoj­ ljudskosti,­ razvoj­ ideje­ humanizma.­­U­ovom­kontekstu­može­se­govoriti­i­o­Šlegelu­[Schlegel]­koji­smatra­da­je­u­početku­istorijskog­razdoblja­čovjek­bio­stvoren­kao­slobodan­i­da­su­pred­njim­ležala­dva­puta:­put­u­visinu­i­put­u­duboki­ponor.­I­da­je­ostao­vjeran­prvom,­od­samog­boga­proizašlom­putu,­njegova­bi­sloboda­bila­konstantna,­ali­kako­je­čovjek,­nesrećom,­odabrao­drugi­put,­to­mu­sad­preostaje­jedino­zadatak­da­nižu,­zemaljsku­prirodnu­volju,­preobrazi­u­božansku.­Čini­se­ interesantnim­i­uputnim­istaći­ i­mišljenje­­E.­Siorana­[Cioran]:­,,Znanje­nas­je­strmoglavilo­u­vreme,­i­istom­prilikom­smo­stekli­sudbinu.­Jer­sudbina­postoji­samo­izvan­raja“,­a­nešto­potom­dodaje­,,­[…]­zar­ne­bi­ovi­trenuci­mogli­biti­produžetak­i­pogoršanje­inicijalne­nelagodnosti­bez­koje­istorija­ne­bi­bila­moguća...­“­(Sioran,­2008,­str.­7­ i­8).­Oba­mislioca­govore­ sa­ žaljenjem,­ sa­ nostalgijom­ i­ ogorčenjem­ što­ istorija­ uopšte­ postoji­ i­što­nije­sve­ostalo­na­prvobitnom­blaženom­stanju.­Istorija­je,­dakle,­kao­istorija­otpadništvo,­pomračenje­čistog­božanskog­bitka.­Prema­ovom,­da­ li­ je­ tačna­ i­ova­misao:­,,Vrednost­svih­ostalih­darova­zavisi­od­vremena.­Često­se­kaže­da­je­vreme­novac,­ali­je­ono­više­od­toga­–­ono­je­život“­(Lobok,­1999,­str.­38)?

Nesumnjivo,­ jednu­ od­ najgrandioznijih­ skica­ istorije­ čovječanstva­ dao­je­Hegel,­sistematski­poredavši­cjelokupan­misaoni­materijal­ istorije.­Za­njega­je­ država­ ostvarenje­ moralne­ ideje,­ i­ on­ to­ kaže­ ovim­ riječima:­ ,,Država­ je­zbiljnost­ običajnosne­ ideje­ –­ običajnosni­ duh­ kao­ očigledna­ sama­ sebi­ jasna,­supstancijalna­volja,­ koja­ o­ sebi­misli­ i­ sebe­ zna,­ pa­ to­ što­ ona­ zna­ i­ ukoliko­ona­ to­ zna­ također­ i­ izvršava“­ (Hegel,­ 1989,­ str.­ 370).­Otuda,­ po­Hegelovom­mišljenju,­svjetska­istorija­i­nije­drugo­do­ostvarenje­ideje­o­državi.­U­tu­istoriju­narodi­ ulaze­ sukcesivno­kako­bi­ svoj­ duh­ iživjeli­ u­ stvaranju­ različitih­ oblika­države­ i­ tada­ nestali­ s­ istorijske­ pozornice.­ Razmatrajući­ u­ svojoj­ Filozofije­povijesti­istoriju­Orijentalnog,­Grčkog,­Rimskog­i­napokon­Germanskog­svijeta,­Hegel­tvrdi­da­je­upravo­u­ovom­posljednjem­sloboda­našla­povoda­da­realizuje­svoj­pojam­kao­ svoju­ istinu.­ ,,Tek­ su­germanske­nacije­u­kršćanstvu­došle­do­

180

Duško­Popović

svijesti,­da­ je­čovjek­kao­čovjek­slobodan,­da­sloboda­duha­sačinjava­njegovu­osebujnu­prirodu“­(Hegel,­1989,­str.­35).­Time­je­za­njega­i­ispunjen­cilj­istorije.­Svjetska­istorija­za­Hegela­i­nije­ništa­drugo­do­razvoj­pojma­slobode.­,,Mi­smo“,­kaže­Hegel­ pri­ kraju­ svoje­Filozofije­povijesti,­ ,,­ […]­ razmatrali­ samo­ taj­ tok­pojma,­pa­smo­se­morali­odreći­draži­da­pobliže­opišemo­sreću,­periode­cvjetanja­naroda,­ljepotu­i­veličinu­individuuma,­interes­njihove­sudbine­u­žalosti­i­radosti.­Filozofija­ ima­posla­samo­sa­sjajem­ideje,­koja­se­zrcali­u­svjetskoj­povijesti“­(str.­407).

No,­ često­ Hegelovo­ nasilje­ nad­ empirijskim­ istorijskim­ materijalom­rezultat­ je­ njegovog­ konstruktivizma,­ koji­ zbiljsko­ ne­ želi­ prikazati­ onakvim­kakvo­ono­zaista­jeste,­već­kako­bi­trebalo­da­izgleda­kao­potvrda­i­argumenat­njegove­apriorističke­sheme­istorije­dok,­primjera­radi,­O.­Špengler­[Spengler]­daje­ specifičnu­ filozofiju­ istorije­ na­ principima­ morfologije­ istorije­ i­ kulture.­Marksističko­shvatanje­ istorije­–­dijametralno­suprotno­raznim­mistifističkim­i­idealističkim­filozofskim­obrascima­poimanja­bitnih­faktora­u­istoriji­čovječanstva­–­razvio­je­uz­klasike­marksizma­posebno­Plehanov­[Plehanov]­u­svojoj­studiji­O­ materijalističkom­ shvatanju­ istorije.­ U­ vezi­ s­ ovim,­ Marks­ [Marx]­ piše:­,,Ljudi­prave­svoju­vlastitu­historiju,­ali­oni­je­ne­prave­po­svojoj­volji,­ne­pod­okolnostima,­koje­su­sami­izabrali,­nego­pod­okolnostima,­koje­su­neposredno­zatekli,­koje­su­date­i­naslijeđene”­(1949,­str.­211).­Ali­ ,,­[…]­čovjek­može­do­svijesti­samo­u­društvenoj­zajednici,­samo­u­njoj­može­sviješću­misliti­i­djelovati.­Ljudski­ duh­ne­ stoji­ iznad­historijskog­ razvitka­ ljudskog­društva,­ nego­u­ tom­razvitku;­on­je­izrastao­iz­materijalne­proizvodnje,­na­njoj­i­s­njom”­(Mehring,­1931,­str.­292).­Takođe­i­Plehanov,­na­tragu­Marksa,­kaže­sljedeće:­ ,,Istorijska­nauka­ne­može­se­ograničiti­ samo­na­anatomiju­društva;­ona­ ima­u­vidu­skup­svih­pojava,­koje­su­direktno­ili­indirektno­uslovljene­ovom­ekonomijom­–­sve­do­rada­mašte”­(Plehanov,­1946,­str.­21).­Odavde,­po­njegovom­mišljenju­i­to­da­„Marxsov­materijalizam­dokazuje­da­historiju­mišljenja­uvjetuje­historija­bića”­(G.­V.­Plehanov­i­dr.,­str.­76).

2.

Dakle,­istorija­je­ono­bitno­što­se­dogodilo­u­vremenu,­stoga:­

,,Povijesno­u­pregnantnom­ smislu­ riječi­ postaje­međutim­ to­ historijsko­ samo­svojom­povezanošću­s­odlikama­prošlosti­i­očekivanjima­budućnosti.­Ono­pojedinačno­historijsko­ mora­ se­ od­ svakoga­ usporediti­ s­ poviješću­ prošloga­ kao­ i­ s­ njegovim­naslućivanjima­budućnosti.­Historijska­nauka­ne­može­se­ograničiti­samo­na­autonomiju­društva,­ona­ima­u­vidu­skup­svih­pojava“­(G.­V.­Plehanov­i­dr.­,­str.­23).­

Zato,­to­istorijsko­vrijeme­jeste,­u­stvari,­ono­bitno­vrijeme.­Saglasno­s­tim,­,,Za­Bloha­istorija­nije­homogena,­nego­poliritmična.­Tako­je­od­vladajućih­na­Zapadu­ i­ Istoku­ iskorišćena­ i­ denuncirana­ radnička­ revolucija­ 1953.­ pored­Bloha­prošla­nezapaženo“­(Dütschke,­1975,­str.­215).­Svakako,­ i­ to­ je­ono­što­

181

Pojam­napretka­u­filozofiji­Ernsta­Bloha

se­ treba­shvatiti.­ I­ to­ je­ono­čemu­se­Bloh­često­vraćao.­ Ili,­preciznije­rečeno,­vraćao­se­problemima­shvatanja­istorijskog,­zašto­da­se­ne­kaže­i­prevratničkog,­uglavnom­klasnog­vremena,­i­fizičkog­vremena,­kao­i­napretka­u­vremenu.­Bloh­je,­još­u­Duhu­utopije,­govorio­i­o­prostoru­kao­o­enklavi­vremena,­kao­o­goloj­opažajnoj­formi­onog­istovremeno,­koje­poistovjećuje­sa­sadašnjim­trenutkom,­kao­maglovitom­činjenicom­u­kojoj­najprije­nemamo­ništa,­ni­spolja­ni­iznutra.­Nemamo­ ništa­ što­ bi­ se­ ikako­ moglo­ samo­ po­ sebi­ fiksirati.­ I­ baš­ zato­ ono­doživljeno­se­odmah­i­ne­proživljava,­jer­pritom,­ono­neizbježno­stalno­sadašnje,­upravo­ono­po­kojem­jedino­jesmo,­stvara­ i­otvara­nepoznanicu­o­sebi.­Znači,­to­je­ono­sadašnje­koje­se­u­i­iz­svog­melanholičnog­postojanja­nikako­i­nikad,­i­nikome,­ne­predaje,­ne­podaje­u­posjedovanje.­Sadašnje­je,­dakle,­to­koje­djeluje­i­čini­da­se­ništa­potpuno­ne­može­doživjeti­ako­nije­već­prošlo­ili­da­tek­dolazi,­pri­čemu­je,­ono­što­dolazi,­našemu­tamnome­Ja­još­bliže,­i­dok­se­sam­život,­naše­bitisanje,­shvata­kao­suma­njegovih­trenutaka,­rastače­u­intervalima­nestvarnosti­istih­ tih­ trenutaka.­Iz­ toga­ i­naše­neznanje­o­ tome,­o­onom­šta­ to­uopšte­ jeste,­samim­ tim­ i­ ko­ smo­zapravo­ sami­mi­koji­ hoćemo­da­predočavamo­ -­ da-­ se-­predočavamo.­Podudarno­s­tim,­ako­se­prošlost­u­svoj­svojoj­potpunosti­pojmi,­prizna­i­prihvati­kao­takva,­kao­svijet­ne­više­svjesnog,­kao­svijet­nezavisan­od­onog­koji­doživljava,­ to­znači,­poimajućeg­subjekta,­onda­ je­ taj­ svijet­objekat­jedne­posebne­nauke,­u­tek­upola­sređenoj­doživljenoj­stvarnosti.­O­tome­Bloh­kaže­ sljedeće:­ ,,Prostor­ kao­ puka­ forma­ zrenja­ simultano­ datoga­ bio­ je­ još­enklava­ vremena,­ unazad­ kao­ i­ unaprijed­ okružen­ ovim­ kao­ formom­ zrenja­života“. I­više­no­što­je­jasno,­dimenziju­vremena­i­dimenziju­prostora­Bloh­vidi­kao­dvije­suspregnute,­međusobno­uslovljene,­sauslovljene­čovjekove­realnosti,­istovremene­mjesnosti­u­kojoj­on­biva.­Univerzalno,­ali­ i­blohovskim­riječima­rečeno,­prostor­je­objektivno­postojeći­oblik­realiteta;­nužni,­nezaobilazni­uslov­postojanja­cjelokupnog­materijalnog­svijeta­što­su,­još­elejski­filozofi,­temeljno­istraživali.­ Prije­ svega­ Parmenid­ [Παρμενίδης,­ Parmenid]­ i­ Zenon­ [Ζήνων,­Zenon]­ negirali­ su­ postojanje­ praznog­ prostora.­Zenon­ je­ čak­ postavio­ tezu­ o­tome­da­prostor­uopšte­nije­nešto­postojeće,­jer­bi­u­tom­slučaju­morao­postojati­opet­u­nekom­prostoru,­a­ovaj­opet­u­nekom­drugom,­sve­do­u­beskonačnost.­,,Ako­postoji­prostor,­on­će­biti­u­nečemu;­jer­sve­što­jeste,­jeste­u­nečemu,­a­ono­što­je­u­nečemu,­jeste­u­prostoru“­(Žunjić,­1984,­str.­76).

Nasuprot­tome,­atomisti­smatraju­da­postoji­prazan­prostor,­jer­bi­inače­bilo­nemoguće­bilo­kakvo­kretanje­atoma.­,,Po­mijenjanju­boja,­po­mnijenju­slatko,­po­mnijenju­gorko,­a­uistinu­atomi­i­praznina“­(Atomisti­Leukip­i­Demokrit,­1950,­str.­9),­piše­Demokrit­[Δημόκριτος, Demokrit].­Nadalje,­Kant­je­smatrao­da­su­prostor­i­vrijeme­transcendentalni­čisti­zorovi,­to­jeste,­da­se­temelje­u­subjektu:­,,Prostor­i­vrijeme­stoje­posve­nužno­u­vezi­s­našom­čulnošću,­pa­ma­kakvi­da­su­naši­osjećaji;­oni­mogu­biti­vrlo­različiti“­(1970,­str.­66).­Tvrdeći­tako­postao­je­osnivač­onog­idealističkog­tretiranja­problema­prostora­koji­je­vidljiv­i­u­Herbarta­[Herbart],­ za­ kojeg­ je­ prostor­ proizvod­mehanizma­ predodžbi,­ pa,­ saglasno­ s­

182

Duško­Popović

tim,­i­psihologija­jeste­„statika­i­mehanika­duha“­(Petronijević,­1982,­str.­451),­što­će­reći­da­su­prostor­ i­vrijeme­sređeni­sistemi­nizova­osjeta,­što­je­slučaj­ i­kod­drugih­ subjektivističkih­filozofija,­posebno­Berksona­ [Berkson]­kad­kaže:­­,,Mi­ne­mislimo­stvarno­vrijeme,­već­ga­živimo...­“­(1932,­str.­65).­A­materijalisti,­pak,­tvrde­da­prostor­postoji­nezavisno­od­ljudske­svijesti,­objektivno.­Tako,­na­primjer,­Fojerbah­kaže­da­prostor­i­vrijeme­nisu­jednostavni­oblici­pojava,­već­da­su­bitni­uslovi­samog­bitka­i­da­„svijet­beskonačnosti­nije­ništa­drugo­do­svijest­o­beskonačnosti­svijesti“­(Feuerbach,­str.­28).­I,­najzad,­R.­Karnap­[Carnap],­u­vezi­ s­ problemom­ filozofije­ prirode,­ kaže:­ ,,Vrijeme­ je­ jedno-dimenzionalno;­prostor­je­tro-dimenzionalan“­(Karnap,­1999,­str.­60).­Što,­drukčije­rečeno,­znači­da­je­vrijeme­beskonačno­u­oba­smjera,­to­jeste,­u­onom­ka­prošlosti­i­u­onom­ka­budućnosti;­odnosno­postavlja­se­pitanje,­da­li­je­prostor­euklidovska­ili­ne-euklidovska­struktura?­Zato,­po­njegovom­mišljenju,­uostalom­kao­i­kod­drugih­logičkih­ pozitivista,­ sva­moguća­ pitanja­ o­ strukturi­ prostora­ i­ vremena­ i­ jesu­sintaksička­pitanja,­dakle,­pitanja­o­strukturi­jezika.­Da­li­ je­u­pravu?­Odlučan­odgovor­je­–­ne!

Kod­Bloha­je­uočljiva­razlika­fizičkog­i­istorijskog­vremena,­i­to­je­ono­što­ je­ovaj­mislilac­veoma­pronicljivo­spoznao­i­ razlučio,­ jer­se,­po­njegovom­mišljenju,­fizičko­vrijeme­može­posmatrati­i­kao­još­jedna­prostorna­dimenzija,­dok­ je­filozofija­ istorije­ uvela­ vrijeme­koje­ je­ u­ vezi­ sa­ životom,­ i­ koje­ prati,­bilježi,­čuva­od­zaborava,­čovjekov­život­ i­njegovo­trajanje­kroz­ i­u­vremenu.­Međutim,­ pravo­ vrijeme­ je­ vrijeme­ samosusreta,­ pošto­ još­ uvijek­ nismo­ sreli­sami­sebe­–­to­i­takvo­vrijeme­tek­predstoji,­a­u­međuvremenu,­mi­se­krećemo­ka­njemu,­jer:­,,Suviše­toga­se­još­zadržava­oko­nas,­i­mi­konačno­još­uvijek­nismo“­(Bloh,­str.­316).­A­u­međuvremenu,­vrijeme­nas­razjeda­jer­je­i­ono­apstrakcija­razjedanja­–­nestajanja,­a­u­sebi,­s­druge­strane,­automizovano­je,­i­blisko­je­s­onim­što­voljno­kidiše,­nasrće­zajedno­s­čovjekom,­i­ovdje­je­ono­naklonjeno­čovjeku­ali,­ dakako,­ život­ i­ snosi,­ trpi,­ plaća,­ otplaćuje­mu­danak,­ cijenu­ egzistencije.­Istovremeno,­u­vremenu,­vrše­se­veće­ili­pak­manje­promjene,­i­sve­se­neprestano­uobličava,­ oblikuje,­ preobličava,­ bude­ i­ propada.­ I,­ upravo,­ u­ tom­ istorija­ i­dobija­i­ima­smisao­–­čovjekova­istorija­jeste­i­oličava­zgusnuto­vrijeme.­Zato,­vrijeme­nije­ni­subjektivni­privid,­nije­ni­prenaglašena­posebičnost,­iako­čovjek­posjeduje­unutrašnje­čulo,­ intuiciju­vremena.­Takođe,­po­Blohovom­mišljenju,­postoji­ ubrzano­ i­ usporeno­vrijeme.­Ubrzano­vrijeme­pritiska­ čovjeka,­film,­u­kome­se­za­pet­minuta­dogodi­sve­ono­za­šta­je­u­životu­potrebno­pet­dana,­umara­i­mrcvari­ ljude.­Nasuprot­ tom­ vremenu,­ usporeno­ vrijeme­ djeluje­ prijateljski.­Kako­to­Bloh­slikovito­kaže,­na­usporenom­snimku­se­bokseri­ne­udaraju,­već­nježno­dotiču,­gotovo­miluju­jedan­drugog;­što­se­naprosto­može­iskazati­jednom­jedinom­ rečenicom:­ ,,Blohu­ je­ primarno­ da­ otkrije­ biće­ temporalne­ strukture­ljudske­egzistencije“­(Vranicki,­1974,­str.­352).

183

Pojam­napretka­u­filozofiji­Ernsta­Bloha

S­prostorom­stvar­stoji­i­izgleda­drugačije.­Nas­ne­plaši­umanjenje­prostora,­naprotiv,­u­njemu­se­osjećamo­zaštićeni,­kao­da­se­nalazimo­u­nekom­skrovištu,­dok­uvećanje­najčešće­djeluje­demonski.­Prema­ tome,­ svijet­ koji­ posmatramo­kroz­ naopako­ okrenuti,­ pozorišni­ dvogled,­ izgleda­ šaljivo,­ a­ muva,­ uvećana­deset­puta­ izgleda­zastrašujuće.­To­ su­ ti­ različiti­pristupi­vremenu­ i­prostoru­ i­vjerovatno­nastaju­otud­što­vrijeme­osjećamo­i­doživljavamo­unutra,­to­jeste,­u­nama,­a­prostor­oko­nas­–­van­nas.­

,,Kako­jednostavno­izgleda­to­da­smo­pri­sebi­i­da­gledamo­van.­Ja­je­nastanjeno­unutra,­ograđeno­kožom­koja­se­ne­zove­zaludu­vlastita­koža.­Izvan­nje,­u­onom­što­se­zbog­toga­zove­vani,­obitavaju­stvari.­U­prostoru­bez­nas,­kroz­koji­uvijek­prolazimo­poput­posjetilaca,­i­koji­zahvaćamo­vlastitom­rukom“­(Bloch,­1973,­str.­50).­

Bloh­ je­ razlikovao­ satno­ vrijeme,­ vrijeme­ klasične­ fizike­ i­ vrijeme­moderne­fizike,­koje­je,­takođe,­neutralni­medij­prirodnih­procesa.­Za­istorijski­multiverzum­ nije­ pogodno­ ni­ jedno­ ni­ drugo­ vrijeme,­ već­ samo­ analogno­Riemanovom­[Riemann]­shvatanju­prostora.­Kao­što­kod­Riemana­većoj­gustini­materije­ odgovara­ intenzivnija­ metrika­ prostora,­ većoj­ gustini­ istorijskog­događanja­ odgovarala­ bi­ intenzivnija­ metrika­ vremena.­ Koliko­ je­ ova­ ideja­originalna,­sam­Bloh­je­ukazivao­na­mislioce­koji­su­zastupali­slična­shvatanja.­Pa,­ipak,­da­li­se­suprotno­shvatanje­vremena­smije­označavati­kao­reakcionarno,­kao­što­čini­Bloh?­Kakva­veza­postoji­između­prirodnog,­kosmološkog,­geološkog­i­istorijskog­vremena?­Na­to­sam­Bloh­odgovara­kad­kaže­da­Homerovo­sunce­obasjava­i­nas­i­to­ne­kao­kulturna­baština,­nego­upravo­samo­Sunce­koje­izbija­neprolazno,­koje­uopšte­ništa­ne­zna­o­tome­ni­kako­bi,­sa­ljudskom­istorijom,­bilo­antikvirano.

Prema­ Blohovom­ shvatanju,­ prirodno­ vrijeme­ je­ spoj­ kosmologije­ i­antropologije.­Stoga,­napredak­u­istoriji­je­moguć­samo­uz­napredak­u­prirodi.­Nakon­ okončanog­ napretka­ u­ istoriji­ ostaće­ napredovanje­ u­ humanoj­ prirodi.­Treba,­međutim,­skrenuti­pažnju­na­to­da­ova­shvatanja­odudaraju­od­izvornog­marksizma,­uz­to,­nisu­koherentna­ni­sa­ostalim­Blohovim­shvatanjima.­Jer,­ako­je­priroda­iznad­istorije,­onda,­zbog­čega,­čemu­utopija,­front,­ili­nada.­Izgleda­čudno,­gotovo­ nevjerovatno­ da­ ovakav­Blohov­ stav­D.­Pejović­ smatra­ kao­ skretanje,­koje­ je­ analogno­prvoj­ i­drugoj­ fazi­Hajdegerovog­mišljenja.­Dok­ je­u­drugoj­fazi­Hajdeger­centrirao­čitavu­fundamentalnu­ontologiju­na­egzistencijal­„[…]­odlučnosti­opstanka,­u­drugoj­fazi­je­svu­nadu­polagao­jedino­u­sudbinu­bića“.­(Naše­teme)?­Takođe,­isto­se­dešava­i­s­pitanjem­istorije,­tako,­u­principu­nada­istorija­je­još­uvijek­poprište­borbe­za­budućnost;­da­bi,­potom,­istorija­ustupila­mjesto­prirodi.­Glede­ovoga,­Pejović­drži­da­je­time­Marksovo­istorijsko­mišljenje­premješteno­ u­ sklop­ „[…]­ šelinglovsko-gnostičkih­ spekulacija,­ a­ optimizam­zamijenjen­rezignacijom“.­I­nema­sumnje,­Blohu­se­zaista­može­prigovoriti­da­konstruiše­i­projektuje­jedan­nejasan­cilj,­kako­bi­s­njim­premostio­prepreke­koje­su­se­morale­ispoljiti­u­aporijama­nedijalektički­koncipiranog­napretka.­Da­li­je­

184

Duško­Popović

Bloh­militantni­optimizam­u­ultimumu­zamijenio­krajem­dijalektike,­nešto­je­o­čemu­se­može­raspravljati.

Nadalje,­ u­ eksperimentu­ svijeta,­ Bloh­ je­ razlikovao­ prazno­ sada­ od­sadašnjosti.­Dakle,­ prema­Blohovom­mišljenju,­ prazno­ sada­ je­ uvijek­ samo­u­sebi­i­nije­tu.­Stoga­se­i­čovjekov­sadašnji­život­ne­postavlja,­jer­je­prazno­sada­samo­sebi­odveć­blizu­i­ispoljava­se­kratko.­I­to,­najprije­kao­pravo­tu,­koje­je­iz­njega­ izvučeno,­ te­ se­ i­ono­ javlja­kao­sada­ i­ istupa­kao­ tamni­ trenutak­koji­se­ jasno­ zapaža,­ ali­ se­ ne­ shvata.­ Znači,­ ovo­ sada­ i­ ponovo­ sada­ nikako­ nije­prije­vremena,­niti­je­istovremeno­sa­sadašnjim­vremenom,­nego­je­ono­koje­se­javlja­–­pulsira.­Prema­tome:­,,Između­sada­i­ponovo­sada­leži­nikad,­inače­ne­bi­bilo­kraja“.­Naprosto­rečeno,­sada­je­ono­što­je­samo­u­sebi­i­nije­tu,­usijano­i­ tamno,­ a­ sadašnjost­ je­ duža­ i­ svijetla.­ Otuda,­ stvari­ ostaju­ nepromijenjene­ukoliko­su­nam­prostorno­i­vremenski­bliže.­I­ tad­se­pojavljuje­nikada,­ali­ je­i­ono­vremenski­tu.­Zapravo,­nikad­je­pukotina­sada,­bez­čega­ono­ne­bi­moglo­uvijek­ponovo­da­postane­sada­i­to­je­ono­bez­čega­nema­dijalektike.­I­nadalje,­to­ postaje­ pretpostavkom­prostornom­kretanju­ kome­odgovaraju­ sada­ i­ nikad,­odnosno,­ovdje­i­nigdje,­a­tek­je­po­okončanju­tog­procesa,­moguće­govoriti­o­onom­što­je­„istovremeno“­i­„zajedno“.­Po­tome,­to­je­tako,­jer­uvijek­se­u­tom­sada­i­ovdje­nalazi­i­momenat­odluke,­momenat­rađanja­nečeg­novog.­Iz­toga,­prava­budućnost­sadrži­i­opasnost,­istovremeno­i­mogućnost,­novost,­spasenje;­a­neprava­se­budućnost­vraća­prošlosti,­neopozivoj­prošlosti­koja­sprečava­sve­što­zaista­vodi­u­budućnost­–­koja­obmanjuje.­Zato,­sadašnjost­ još­nije­prisutnost,­već­ je­ ono­ što­ pretpostavlja­ budućnost­ i­ prošlost.­ Po­ Blohovom­ mišljenju,­vrijeme­nije­neprekidni­tok;­da­jeste,­misli­Bloh,­bilo­bi­fixum­koji­se­samo­zove­tok.­Prošlost­nije­slična­vremenu­zbog­svoje­zatvorenosti­ i­uzaludnosti,­ona­ je­ne­više­vrijeme,­vrijeme­bez­budućnosti.­Budućnost­je­ta­koja­predstavlja­jasno­zadiranje­–­vrijeme­u­vremenu.­Ona­je­tamna­i­učestvuje­u­tami­trenutka;­može­da­bude­prisutna­i­u­prošlosti,­ te­zato,­prošlost­ne­mora­potpuno­da­ispadne­iz­prostora­ vremena.­ Zato­ se­ istorijsko­ prekinuto­ nasljeđe­ i­ može­ nastaviti.­ Jer,­sve­dok­postoji­traženje,­ne-nalaženje,­postoji,­takođe,­i­prošlost.­Otuda­vrijeme­i­ jeste­ najautentičniji­ način­ postojanja­ čovjeka,­ ono­ je,­Marksovim­ rječnikom­rečeno,­pravi,­moguće­i­jedini,­prostor­istorije.­Po­Blohovom­shvatanju­i­novum­je­ povezan­ sa­ vremenom­ –­ pomagačem­ objektivnih­mogućnosti,­ kako­ dobrih­tako­i­loših.­Bloh­ima­pravo­kada­kaže­da­velika­djela­zadiru­u­drugo­vrijeme,­odnosno­svevrijeme,­samim­tim­i­u­druge­prostore.­Oni­koji­prisustvuju­stvaranju­velikih­djela­obično­to­previđaju;­i­to­je­dobro,­uz­to,­oni­imaju­vrijeme,­jer­je­za­njih­još­dan,­uvijek­sutrašnji­dan,­upravo­ono­u­čemu­oni­naziru­mogućnost­pokretanja­i­promjene.­Međutim,­vrijeme­u­umjetnosti­može­da­bude­i­umrtvljeno,­što­svjedoče­mnoga­grandiozna­literarna­ostvarenja.

Bloh­je­govorio­da­ljudi,­mada­se­u­prostoru­bolje­snalaze­nego­u­vremenu,­najčešće­ne­zamišljaju­prostor­kao­elastični­okvir­razvoja,­već,­prije,­kao­pasivnu­mrežu­za­upletene­figure.­Tako,­postoji­upakovani­i­neupakovani­prostor,­nastali­

185

Pojam­napretka­u­filozofiji­Ernsta­Bloha

usljed­kretanja­kroz­prostor.­Iz­toga­i­stajalište­da­je­moguć­jedan­korjenit­zahvat,­preokret­ prostornog­ kvantiteta­ u­ drugačiji­ prostorni­ kvalitet­ –­ kvalitet­ odlika.­Prostor­i­vrijeme­se­mogu­ukrstiti,­jer­ih­prožima­ono­što­je­istovjetno,­upravo,­ono­ stvaralačko.­ Naravno­ i­ prostor­ sadrži­ protivrječnost,­ isto­ kao­ i­ vrijeme,­samo­ što­ je­ ta­ protivrječnost­ dvostruke­ strukture,­ a­ ne­ razvoja.­Prostor­ je­ kao­spoljašnja­postalost,­kao­ispoljavanje­što­otvara­mogućnost­uobličenosti,­takođe,­i­uspjelosti.­Naprosto,­prostor­razdvaja­i­sjedinjuje.­Očigledno,­Blohova­prostorna­dijalektika­podudarna­je­sa­njegovom­vremenskom­dijalektikom­i­ovdje­je­ideja­napredovanja­ka­ultimumu,­u­kome­su­izmireni­svi­antagonizmi,­u­stvari,­omela­pravu­dijalektičnost,­pa­ tako,­proizlazi­da­ je­na­kraju­završen­ i­da­ je­savršen­ i­nedijalektičan­prostor.

A­ono­vrijeme,­od­neznanog­otkad­i­dalje­je­ tu;­ali,­kako­to­reče­Bloh:­,,Vrijeme­ jest­ samo­ po­ tome­ što­ se­ nešto­ događa­ i­ samo­ tamo­ gdje­ se­ nešto­događa“­(1969,­str.­149).­ I­zato­„Bloh­je­mogao­biti­sarkastičan,­ takođe­gorak­i­ čak­ tada­mi­ se­ činilo­ da­ su­ njegova­ buduća­ klaćenja­ opijenošću­ obilježena­tragičnom­melanholijom...­On­mi­se­činio­kao­revolucionar“­(Rühle,­1960).­Ima­u­tom,­moramo­priznati,­neoborive­istine,­što­se­još­jasnije­iskazuje­ovim­lucidnim­Blohovim­riječima.­,,Tetka­koju­hoćemo­da­naslijedimo­prvo­mora­da­umre.­Ipak­možemo­već­prije­toga­da­se­vrlo­potanko­osvrnemo­po­sobi“­(str.­203).­Naravno,­tetka­je­kapitalizam­na­umoru,­predskazuje­Bloh­i­dodaje­da­je­čovjek­taj­koji­čini­događaje,­što­znači,­čovjek­je­taj­koji­ovremenjava,­vremeni­i­bremeni­vrijeme,­i­ traje,­ istrajava­ i­ bitiše­ u­ vremenu.­ I,­ sad­ sporije­ –­ sad­ brže,­ ipak,­ kreće­ se­naprijed,­jer­je­napredak,­na­svim­čovjekovim­životnim­poljima,­kroz­vaskoliku­lozu­čovječanstva­itekako­upadljiv.­Ali­je­i­ovdje,­i­za­to,­ponovo­i­samo,­sam­čovjek­odgovoran.­On­je­dužan­da­svoj­vlastiti­razvitak,­svoje­naprijed,­učini­što­humanijim,­svrsishodnijim,­naprosto­rečeno,­čovječnijim.­Bloh­ to­kaže­ovako:­,,No­oduvijek­je­jasno­da­čak­i­neko­uspjelo­Naprijed­ne­treba­skroz­–­naskroz­da­bude­takvo“­(str.­138).­Prema­tome,­uvijek­se­u­vremenu­nešto­i­gubi,­i­uvijek­se­nešto­može­izgubiti,­što­je­već,­dijalektički­gledano,­negacija­negacije,­uočljivo­u­sazrijevanju­djeteta­u­mladića,­a­naročito­u­muža.­Ovo,­svakako,­liči­na­Engelsa­[Engels],­kad­on,­prvo­pitajući­samog­sebe,­odgovara­i­kaže:­,,A­kakav­je­normalan­tok­života­te­biljke?­Ona­raste,­cvjeta,­biva­oplođena,­i­najzad­opet­proizvodi­zrna­ječma,­a­čim­ta­zrna­sazru,­stabljika­umire­i­ona­biva­negirana“­(1946,­str.­156).­Ili,­još­prije­i­određenije:­,,Pupoljak­iščezava­u­rascvatu,­pa­bi­se­moglo­reći­da­cvijet­opovrgava­pupoljak;­isto­tako­plod­opovrgava­cvijet­lažnom­opstojnošću­biljke,­a­kao­istina­stupa­plod­na­mjesto­cvjeta“­(Isto,­str.­154).­Očigledno,­ovim­riječima,­ veliki­mislilac­govori­ o­ dijalektici­ kao­o­moći­ negativnog­mišljenja.­Povodom­ovoga,­takođe,­i­kod­Bloha:­,,Nije­samo­kod­utopije­početna­tačka­jedne­negacije­od­ trenutno­prisutne­ realnosti“­ (Horowita,­1959,­ str.­91).­Dijalektički­zakon­ negacije­ negacije­Marks­ otkriva­ u­ kapitalističkom­ načinu­ proizvodnje,­povodom­toga­on­piše­sljedeće:­

186

Duško­Popović

,,Kapitalistički­ način­ prisvajanja,­ koji­ proizlazi­ iz­ kapitalističkog­ načina­proizvodnje,­ dakle­ kapitalističko­privatno­vlasništvo­ jest­ prva­ negacija­ individualnog­privatnog­vlasništva­zasnovanog­na­vlastitom­radu.­Ali­nužnošću­takvog­proizvodnog­procesa­kapitalistička­proizvodnja­rađa­svoju­vlastitu­negaciju.­To­je­negacija­negacije“­(1947,­str.­684).­

Znači,­u­sazrijevanju,­kao­i­u­proizvodnim­odnosima,­u­svakom­razvitku­nešto­od­prethodnog­se­gubi,­ ali,­po­Blohovom­shvatanju,­u­ slučaju­čovjeka­ i­njegove­socijalizacije,­ono­ne­mora­da­bude­ukinuto,­ono­što­je­kod­djeteta­bilo­nevinije,­u­mladićkom­dobu­ono­može­da­bude­plemenitije.­Što­je­neuporedivo­sa­društvenim­sazrijevanjem,­u­kojem­je,­pored­suznog­oka,­često­prisutno­i­vedro.­No,­ipak,­društveno­sazrijevanje­ima­nešto­od­takvog­obilježja­pa­se­i­kod­njega­čini­potpuno­moguće­da­se­neko­ranije­stanje­kao­još­sasvim­podnošljivo­upoređuje­s­kasnijim.­Kao­primjer,­Bloh­navodi­položaj­radničke­klase­u­Engleskoj­i­to­u­doba­progresivne­industrijske­revolucije;­i­ona,­dakle,­radnička­klasa­je­upravo­bila­ ta­koja­ je­ stvarala­pretpostavku­za­oslobađanje­kapitalističkih­snaga.­Ovo­što­ je­ zaista­ negativno,­ što­ je­ gola­ dehumanizacija,­ ujedno­ je­ bilo­ dijalektički­proizvedeno­ od­ prvog­ trenutka­ samog­ oslobađanja.­ I,­ odmah,­ zatim,­ pojavilo­se­ i­ ono­ negativno­ koje­ je­ bilo­ u­ službi­ prostog­ umnožavanja­ da­ bi­ se,­malo­potom,­desio­i­ispred­oslobađanja­proizvodnih­snaga,­upravo,­onog­pozitivnog.­U­vezi­s­ovim­Bloh,­poput­Marksa,­govori­sljedeće:­,,Karakteristično­je­za­čitavo­uzlazno­ustrojstvo­kapitalizma­da­ je­ono­progresivno­no­ ipak­uvijek­ i­mračno­progresivno“­(str.­138).

Naravno,­ Bloh­ je,­ ovakvim­ stavom,­ bio­ svjestan­ antagonizma­ koji­ je­stvorio,­ ali,­ kako­ i­ pošto­ je­ to­ tako,­ sasvim­ je­ logično­da­ i­ oni­ zadiru­ u­ sfere­napretka;­ naprosto,­ bez­ suprotnosti,­ nema­ nikakvog­ napretka.­ Ali,­ iz­ ovoga­proističe­ i­ slijedi­ i­ jedno­ posve­ obično,­ zdravorazumsko­ pitanje:­ šta­ ako­taj­ napredak,­ taj­ tok­ zadaje­ i­ protivudarce,­ kao­ što­ je­ to,­ na­ primjer,­ slučaj­ u­industrijskoj­revoluciji­i­povećane­bijede,­te­eksploatacije,­na­drugoj­strani.­Bloh,­kao­najužasniji­primjer­za­to­uzima­pojavu­Hitlera­koji,­kako­misli,­nikako­nije­bio­negacija,­koji­je­bio­potreban­socijalizmu­na­putu­do­svoje­pobjede.­Međutim,­ni­ u­ tom­ pogledu­ ne­ postoji­ nikakav­ siguran­ indeks­ vremenskog­ redoslijeda­napretka­po­kojem­bi­upravo­ono­što­u­istoriji­dolazi­kasnije,­u­svakom­slučaju­ili­bar­najčešće,­označavalo­progresivni­plus­prema­prethodnom;­što­se­Hegelu­nije­javljalo­na­taj­način.­O­tome­Bloh­kaže:­,,Peloponeski­rat­poslije­Periklova­vijeka,­tridesetogodišnji­rat­poslije­renesanse­pravili­su­Hegelovu­pojmu­negacije,­koji­bi­inače­posvuda­trebalo­da­služi­napretku,­ozbiljne­teškoće“­(str.­139).­Ali­žaoka­te­ prividno­očigledne­mudrosti­mogla­ je­ čak­ tako­pretjerano­bosti­ da­ je­Ruso­[Rousseau],­ i­ to­ za­ volju­ građansko-demokratskog­napretka,­ cijelu­ dotadašnju­istoriju,­otkad­je­nastupila­nejednakost­među­ljudima,­odbacio­kao­pogoršanje.­,,Što­se­ljudski­rod­više­povećavao,­umnožavale­su­se­i­nevolje“­(1978,­str.­52),­veli­ ovaj­ prosvjetitelj­ i­ ustanovljuje­ da­ se­ svaki­ čovjek­ svojim­ rođenjem­ rađa­slobodan,­ali,­budući­da­njegova­cjelokupna­kultura,­može­se­reći­i­civilizacija,­

187

Pojam­napretka­u­filozofiji­Ernsta­Bloha

ide­ unazad­ i­ da­ je­ regresivna.­ Postojeće­ društvo,­ po­mišljenju­ ovog­mislioca,­neprirodno­je,­dok­su­ljudi,­po­prirodi­tobože­slobodni,­jednaki­i­ravnopravni,­a­u­savremenom­društvu­vlada­i­politička­i­moralna­nejednakost.­Tu­nejednakost­on­objašnjava­pojavom­privatnog­vlasništva,­što­je­kasnije­našlo­odjeka­i­kod­Marksa.­I­ kako­ su­ tadašnja­ kultura­ i­ civilizacija­ izvještačene,­ rezultat­ jednostranosti­intelektualizma,­ negacija­ prirode­ kao­ prave­ izvornosti,­ on,­ zato­ i­ zagovara­vraćanje­ čovjeka­ prirodi,­ kao­ izvorištu.­Međutim,­ pod­ tim­ se­ nikako­ ne­misli­povratak­primitivnom­divljaštvu,­kako­su­ga­savremenici,­čak­i­Volter­[Volter],­shvatali,­nego­prevladavanje­tadašnjeg­društva.­I­to­je­ono­što­je­kod­Rusoa­otkrio­Bloh,­rekavši­kako­je­priroda­ovom­misliocu,­u­stvari,­bila­bojni­poklič­prema­budućnosti.­Možda­bi­se­to­moglo­reći­i­naprijed,­napretku.­Isto,­kao­ondašnja­i­ovovremena­tendencija­koja­označava­kamufliranu,­ali­uočljivu­regresiju.­Tako,­knjiga­R.­Hogarta­[Hoggart]­pod­radnim­naslovom­Upotrebe­pismenosti,­obično­proglašavana­temeljnim­djelom­studija­kulture,­slavila­je­kulturu­radničke­klase­i­ružila­masovnu­kulturu­koja­ju­je­preplavila.­Evo­šta­on­piše­tim­povodom:­

,,Većina­ zabava­ za­mase­ na­ kraju­ se­ svodi­ na­ ono­ što­ je­ Lorens­ [Lawrence]­opisivao­kao­anti-život.­One­su­pune­korumpirane­oštroumnosti,­nepristojnih­povođenja­i­izbjegavanja­moralne­odgovornosti...­One­vode­pogledu­na­svijet­u­kojem­se­napredak­zamišlja­kao­borba­za­materijalno­posjedovanje,­jednakost­kao­moralna­uravnilovka,­a­sloboda­kao­osnova­za­beskrajno­uživanje...­One­vode­ka­uniformnosti“­(1961,­str.­677).­

U­ovom­kontekstu­valjalo­bi­ citirati­ i­ riječi­M.­Meklauana­ (McLuhan)­koje­je­iskazao­u­svojoj­studiji­o­reklamama,­još,­sad­već­daleke,­1951.­godine:­,,Da­bi­se­uvukli­u­kolektivni­ javni­duh...­ s­ciljem­da­manipulišu,­eksploatišu,­kontrolišu“­(1967,­str.­5).

Na­ovakve­stavove,­naravno,­moguće­je­zauzeti­i­kontra­stavove,­mogu­se­ oni­ shvatiti­ i­ kao­ apstraktno­ i­ besmisleno­ pretjerivanje,­ ali­ istini­ na­ volju,­u­ njima­ ima­ nepobitne­ istine­ da­ zaista­ bilježe­ i­ uvijek­ konstantnu­ retardaciju­civilizacijskog­ napretka.­ Stoga,­ vremensko-fetišističke­ misli­ o­ napretku,­potonjoj­socijaldemokratiji­su­bile­pandan­da­utvrde­i­da­proklamuju­takozvano­samokretanje­napretka.­Bloh­to­obrazlaže­ovim­riječima:­,,Naprijed,­kao­što­je­pretežno­i­služila­kao­ideologija­nelagodnosti­da­je­tobože­i­sama­kotač­u­satu­povijesti“­(godina­str.­139).­Ovdje­i­u­ovom,­iz­gore­priloženog­vidi­se­da­tu­nije­i­da­tu­ne­prebiva­napredak.­Pa­u­čemu,­gdje­je­njegovo­istinsko­stanište?­Prema­Blohovom­mišljenju­osnovna­poluga,­ishodište­i­pretpostavka­svakom­napretku­počiva­u­proizvodnim­snagama.­Jer,­proizvodne­snage,­kao­i­proizvodni­odnosi­mogu­pokazivati­napredak,­kojem­nadgradnja­ne­samo­što­ne­slijedi,­nego­mu­je­ponekad,­naravno,­suprotstavljena­sa­golemim­kulturnim­gubitkom,­na­šta­je,­primjećuje­ Bloh,­Marks­ u­ svom­ uvodu­Kritičke­ političke­ ekonomije­ precizno­ukazao.­Naime,­Marks­kaže:­

188

Duško­Popović

,,Nejednak­odnos­razvitka­materijalne­proizvodnje,­na­primer,­prema­umetničkoj.­Uopšte­ pojam­ napretka­ ne­ treba­ uzimati­ u­ običnoj­ apstrakciji.­U­ umetnosti­ itd.­Ova­disproporcija­ još­ nije­ toliko­ važna­ ni­ teška­ za­ razumevanje­ kao­ u­ samim­ praktično-socijalnim­odnosima“­(1976,­str.­187).­

Otuda­samo­draž­tek,­možda­i­same­grčke­umjetnosti­koja­ni­savremenom­čovjeku­nije­u­protivrječnosti­prema­nerazvijenom­stepenu­društva­na­kome­je­nastala.­Ona­ je,­ naprotiv,­ njegov­ rezultat­ i,­ naravno,­ nerazdvojno­ je­ u­ vezi­ sa­onim­što­se­nezreli­društveni­uslovi­pod­kojima­je­nastala­i­pod­kojima­je­jedino­mogla­nastati­nikad­ne­mogu­povratiti;­što­čini­obrnut­odnos­u­novom,­odnosno­našem­vijeku.­Pa,­ipak,­i­pored­svega,­umjetnost­nije­nikada­bila­bezazlena.­Ima­ona­ svoju­ oštricu,­ zna­ ona­ i­ veoma­dobro­može­ da­ isprovocira­ sve­ negativne­tendencije­ svoga,­ ali­ i­ nekog­ drugog,­ davno­ i­ tek­ minulog­ vremena.­ Pojam­napretka­se­začinje,­nadalje­i­živi­i­u­umjetničkim­djelima.­Prisutni­multiverzum­kultura­koji­se­zbiva­i­sam­pokazuje­da­je­humanum­još­u­procesu­svijesti­svoje­slobode­i­vlastitosti,­da,­dakle,­još­nije­nađen,­ali­ga­neprestano­i­posvuda­tražimo­i­ eksperimentišemo.­ ,,Tako­ taj­ humanum,­ koji­ je­ još­ uvijek­ u­ zraku­ s­mnogo­putova­ što­ pokušavaju­ i­ pridonose­ da­ se­ dođe­ do­ njega­ –­ pruža­ jedini­ doista­tolerantnu,­naime­utopijski­tolerantnu­ciljnu­tačku“,­piše­Bloh,­i­nastavlja:­,,I­što­više­naroda,­nacionalnih­kultura­bude­pripadalo­humanističkom­taboru,­to­će­šire­i­sigurnije­djelovati­–­dakle­biti­dohvatljivo­–­jedinstvo­cilja­za­multiverzum­nove­povijesti­kulture“­(str.­148−149).

­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­3.

Već­je­istaknuto­da­vrijeme­postoji­samo­tamo­gdje­se­i­ukoliko­se­nešto­događa.­Kako­je­onda­tamo­gdje­se­malo­šta,­ili­pak­nešto­strašno­sporo­zbiva?­Ili,­nastavlja­ li­se­neki­vremenski­niz­koji,­eto,­samo­sebe­broji­ i­unutar­kojeg­se­gotovo­ništa­ne­mijenja,­i­to­zbiljski­jednako­i­u­istorijskom­vremenu­koje­je­nabijeno­događajima?­Na­ovo­pitanje­Bloh­sam­daje­odgovor­tako­što­dovodi­u­vezu­i­poredi­prirodno­jednolično­s­čovjekovim­vremenom­u­kojem­je­on­akter­i­ koji­ čini­ epohalne­ događaje­ i­ društvene­ prevrate.­ Za­Bloha­ je­ to­Lenjinova,­odnosno,­Oktobarska­revolucija­u­Rusiji­1917.­godine,­koju­je­ovaj­mislilac,­kao­i­njenog­vođu,­kao­i­filozofa­Lenjina,­često­isticao.­Ali­i­odmah­upozorava­da­se­toj­problematici­treba­prići­oprezno,­ozbiljno,­razumjeti­ih­potpuno­objektivno,­stvarno,­a­ne­kao­prema­nečemu­doživljajnom,­kao­prema­doživljenom­vremenu­koje­se­kroz­nebrojene­vremenske­epohe­nikada­ne­javlja,­odnosno,­na­čovjekova­pitanja­ samo­ nikada­ ne­ daje­ odgovore.­ Evo,­ šta­ kaže­ i­ u­ vezi­ s­ tim­ poručuje­sam­Bloh:­,,Sve­vremenske­nizove,­a­ne­samo­povijesne,­treba­razumjeti­u­vezi­s­ različitom­ gustom­ podjelom­ povijesno­ –­ materijalnog­ događanja,­ njegovih­tendencija­ i­ sadržaja“­ (godina,­ str.­ 158).­ Ovako­ shvaćeno­ i­ interpretirano­istorijsko,­intenzivno­–­kvalitativno­vrijeme,­ono­koje­je­nabijeno­događanjima,­u­poređenju­s­takozvanim­prirodnim,­tromim­vremenom,­ipak­je­–­glorifikovano.­

189

Pojam­napretka­u­filozofiji­Ernsta­Bloha

Ali­je,­zasigurno,­u­pravu­kad­kaže­da­i­predljudska­priroda,­to­jeste,­nepatvorena­priroda,­sadržava­manje­razvijenog­bitka­od­prirode­u­kojoj­se­događa­i­u­kojoj­bivstvuje­ čovjek.­Prema­ tome,­ to­ je­ono­ što­upravo­govori­ i­ ponovo­ ­ukazuje­na­čovjeka­koji­jeste­i­mora­da­bude­akter,­subjekt­u­vremenu,­onaj­koji­stvara­događaje­ i­ koji­ očovječuje­ samoga­ sebe­ –­ istovremeno­ i­ srazmjerno­ s­ tim,­ to­čini­ i­ sa­ cjelokupnim­ objektivnim­ svijetom.­ Jednostavno­ rečeno:­ očovječenje­čovjeka­ znači­ ujedno­ i­ očovječenje­ prirode.­ Stoga,­ sve­ prirodno­ vrijeme­ koje­se­u­prividno­homogenom,­tromom­nizu­polagano­vuklo­sve­do­početka­ljudske­istorije,­ možda­ i­ bolje­ rečeno,­ prije­ no­ što­ se­ dogodio­ čovjek,­ ako­ i­ kada­ se­uporedi­sa­ istorijsko­–­kulturnim,­zlatnim­čovjekovim­dobom,­jeste­neka­vrsta­infliciranog­vremena.­Slično­stajalište­je­zastupao­i­Hegel.­On­drži­do­toga­da­je­istorija­prije­pala­na­zemlju,­no­sada­se­smirila:­život­koji­je­u­sebi­vrio­i­koji­je­imao­svoje­vrijeme;­duh­Zemlje­koji­još­nije­dospio­do­opreke,­−­kretanje­i­snovi­spavača­dok­se­ne­probudi­i­u­čovjeku­dobije­svoju­svijest­te­kao­mirni­lik­stupi­pred­sama­sebe.­Jednostavno­rečeno­–­samo­se­čovjek­može­usredsrediti­na­svijet­i­stvarati­istoriju,­jer­samo­on­zna­„[…]­da­se­ništa­veliko­na­svijetu­nije­izvršilo­bez­strasti“­(Hegel,­godina,­str.­39).­A­ona­je­svojstvena,­nju­ima­i­može­da­ima­samo­on­–­čovjek.­

Zna­ se,­ postoji­ neprekidni­ odnos­ ljudi­među­ i­ prema­ drugim­ ljudima,­takođe,­ postoji­ odnos­ i­ prema­ prirodi;­ što­ znači,­ odnos­ prema­ sirovinama,­prirodnim­ silama­ i­ njihovim­ zakonima,­ što,­ nadalje,­ implicira­ estetički­ odnos­sa­svim­problemima­izvorne­prirodne­ljepote­i­prirodnih­oblika,­koji­zahvataju­našu­znatiželju­i­skreću­pažnju­na­sebe.­Ovdje,­svakako,­treba­doslovno­citirati­Blohove­ riječi­ na­ koje­ je­ već­ bilo­ aluzija:­ ,,Zar­ i­ nama­ ne­ svijetli­Homerovo­sunce,­i­to­bez­čitave­’kulturne­baštine’,­upravo­sunce­samo­kao­zbiljski­sadašnje­(ne­prošlo),­koje­ne­zna­baš­ništa­o­tome­da­je­ljudskom­poviješću­antikvirano“­(godina,­str.­161).­Otuda­se,­kako­to­Bloh­kaže,­Ilijada­prirode­u­ljudskoj­Odiseji­duha,­već­u­potpunosti­vratila­u­zavičaj­i­dovršava,­ako­već­i­nije­dovršila­svoj­put,­ na­ temelju­ čega­ se­ svakako­ i­ vrijeme­ dosadašnje­ istorije­ prirode­ javlja­kao­ prazno,­ a­ ona­ sama,­ za­ razliku­ od­ ljudskog­ istorijskog­ vremena,­ ostaje­bez­pomena­vrijednog­modusa­budućnosti.­Prema­tome,­gušći­hod­onog­prije,­svakog­prije­i­poslije­nije­održiv­u­odnosu­prema­ne­samo­takvog­proteklog­prije­prirode,­nego­i­na­odnosu­na­ono­samo­svedovršavajuće­nakon­kulturne­istorije.­Međutim,­ovu­logičku­konstrukciju­temporalizacije­vremena­i­uprkos­tome­što­je­veoma­pronicljiva,­treba­prihvatiti­oprezno­i­sa­rezervom.­Ipak,­ostaje­sasvim­jasno­da­poziv­prema­naprijed­ni­izdaleka­sa­samim­sobom­nije­okončan,­kao­i­pojam­koji­označava.­,,Pojam­napretka­implicira­ono­Kamo­i­Čemu“,­kaže­Bloh­i­nastavlja,­,,­[…]­i­to­dobro­Čemu,­koje­treba­dovršiti­i­izboriti,­što­je,­dakle,­još­nepostignuto­postojeće“­(godina,­str.­163).­I­to­je­upravo­ono­bez­čija­dva­pojma­koja­zovu­napredak­nikako­nije­moguć,­otuda­je­i­nemjerljiv,­samim­tim­što­ga­uopšte­i­nema.­Takav­napredak­naprosto­bi­bio­fikcija.­Jer,­Čemu­ne­poziva­samo­nešto­što­je­mogući­cilj,­nego,­te,­kada­se­s­njim­identifikuje­i­smisao­čovjekovog­

190

Duško­Popović

zbivanja­koje­planski­stremi­i­promišljeno­čini.­Ljudi­ne­žive­da­bi­živjeli,­nego­i­jer­su­već­živi­i­žive.

Iz­toga­nadalje­slijedi­da­događanje,­da­život,­koji­su­mišljeni,­tom­mišlju­i­ željeni,­ potom­ i­ pokrenuti,­ kao­ napredak,­ kao­ pretpostavku­ ne­ mogu,­ a­ da­zajedno­ i­ujedno­ i­ istovremeno­moraju­zaista­da­ imaju­smisla;­stoga­svako­ko­poriče­ realnost­ smisla,­ upravo,­ taj­ ukida­ pojam­ kao­ i­ realni­ sadržaj­ napretka.­Naravno,­to­nije­moguće­u­ukočenoj­prisutnosti,­nego­u­objektivno­–­objektnoj­stvarnoj­mogućnosti­i­dijalektičkoj­tendenciji­ozbiljenja,­jer­tek­tu­obitava­volja­napretka­u­svijetu­u­kojem­ta­volja­ima­sama­svoj­smisao,­sadržan­njen­smisao­i­sadržaj.­

,,Smisao­ je“,­kaže­Bloh,­ ,,dakle,­moguća­perspektiva­u­ svijetu­koji­posjeduje­latenciju­ dobrih­ ciljeva.­Ta­ se­ perspektiva,­ korak­ po­ korak,­ otvara­ pred­mišljenjem­ i­činom­aktualno­nužnog,­ali­tom­mišljenju­i­činu­mora­uvijek­biti­na­pameti­i­u­sjećanju­totum­onog­što­ je­uopće­nužno,­da­bi­ time­smisao­kao­perspektiva­ i­perspektiva­kao­smisao­bili­na­djelu“­(godina,­str.­163−164).­

I­ samo­ tako,­ perspektiva­ se­ proširuje,­ zapravo­ postaje­ sveobuhvatna­ –­zahvata­cijelu­istoriju­i­cijeli­smisao­svijeta.­Na­čovjeku­stoji­da­napreduje,­ali,­tada­dok­se­kreće­ka­naprijed,­on,­dakako,­raspliće­i­smisao,­što­znači,­tada­je­put­započet,­putovanje­se­u­istom­trenutku­može­završiti.­Dakle,­to­je­ono­što­čovjek,­odnosno­čovječanstvo­uveliko,­od­onog­časa­kada­je­otkucala­njegova­istorija,­nekad­više­–­nekad­manje­i­čini,­čime­se­omogućava,­stasava­i­razvija­njegova­vlastita­sloboda­i­svijest­o­svojoj­slobodi.­Ili,­kako­to­reče­Bloh:­,,Uspostavljanje­carstva­slobode­smisao­je­ljudske­povijesti­koji­je­posve­prisutan­već­na­njenom­početku“­ (Isto).­ Znači,­ napredak­ i­ smisao­ su­ u­ uzajamnom,­ smije­ se­ reći­ i­u­ kauzalnom­ odnosu.­ Međutim,­ humanizam,­ kao­ prolazna­ i­ zborna­ oznaka­svakog­smisla,­jeste­jedno­široko­polje­i­nije­samo­predmet­antropologije.­Stoga,­misli­ Bloh,­ ne­ postoji­ nikakva­ marksistička­ antropologija­ bez­ marksističke­kosmologije.­Snažno­povjerenje­u­čovjeka,­odnosno­u­čovjekov­svijet­oduvijek­u­istoriji­revolucije­zajedno­stupaju,­od­mehanistike­i­otuđenja,­ka­naprijed.­Odatle­i­tu­se­ovaploćuje­jedan­poseban­borbeni­optimizam­koji­potom­inspiriše­i­pokreće­na­dalje­istraživanje­onog­Kuda­i­Čemu­–­dakle,­istraživanje­bitka­koji­napreduje,­što­je­pretpostavka­i­uslov­svih­uslova­razvoju­jedne­posebne­–­napredne­svijesti;­svijesti­ koja­ doseže,­ ili­ će­ već­ dosegnuti,­ najzad,­ realizovati­ i­ uspostaviti­humanizam.­Humanizam,­koji­je­u­realnoj­mogućnosti­svog­ciljnog­sadržaja­tako­obuhvatan­i­koji­će­se­otvoriti­kako­bi­se­u­njega­ulili­svi­pokreti­i­oblici­ljudskih­kultura­iz­međusobno­različitih­razdoblja.­Samim­tim­on­je­jak,­te­ne­može­biti­ugrožen­ od­ jednog­ potpuno­ mehaniscistički­ shvaćenog­ kružnog­ vremenskog­toka.­Po­Blohovom­mišljenju,­Zapad­je­taj­koji­treba­sam­sebi­to­da­da­za­zadatak­i­on­je­taj­koji­je­u­moći­da­ga­ispuni.­U­vezi­s­tim­on­piše:­,,Zapadnjački­pojam­napretka­u­svojim­revolucijama­nikada­nije­implicirao­evropski­vrhunac­(dakako­ni­azijski­ili­afrički),­nego­–­cijelu­bolju­zemlju“­(godina,­str.­166).­U­vremenu,­

191

Pojam­napretka­u­filozofiji­Ernsta­Bloha

u­kojem­je­živio­ i­u­kojem­je­stvarao­ovaj­mislilac,­ svakako­ i­ istorijske,­ i­ sve­duge­prilike,­imale­su­uticaj­na­ovaj­njegov­stav.­I­mora­mu­se­priznati,­tada­je­bio­u­pravu.­Međutim,­neočekivane,­nekada­ i­nezamislive­ovovremene­prilike­demantuju­to.

Bloh­ je­ pisao­ i­ podrobno­ rastumačio­ jedanaest­ Marksovih­ teza­ o­Fojerbahu­[Feuerbach].­Ima,­naravno,­i­on­svojih­sedam­teza­u­kojima­je­sažeo,­pokušao­ učiniti­ jasnijim,­ svoje­ viđenje,­ svoje­ učenje,­ svoj­ nauk­ o­ vremenu­ i­napretku­koji­se­protkiva­i­struji­kroz­njega­i­time­daje­smisao­samom­vremenu.­Nalazim­shodnim,­odatle­i­potrebnim,­da­te­teze­prezentujem­u­čistoj­Blohovoj­interpretaciji:­

­„1.­Pojam­napretka­nam­je­jedan­od­najdragocjenijih­i­najvažnijih­pojmova.2.­ Stoga­ pojam­ napretka­ uvijek­ treba­ promatrati­ i­ istraživati­ na­ osnovu­ njegova­

društvenog­poslanja,­dakle­s­obzirom­na­njegovo­Čemu,­jer­on­može­biti­i­zloupotrijebljen­i­upravo­kolonijalno-ideologijski­perventiran.­­­3.­Pojam­napretka­može­važiti­za­proizvodne­snage­i­osnovu,­a­za­nadgradnju­može­

biti­relativno­nevažan­ili­barem­slabije­važan,­i­obratno.­Slično­vrijedi­i­za­vremenski­redoslijed­nadgradnji­(kultura),­napose­za­kategoriju­napretka­u­umjetnosti.

4.­ Pojam­ napretka­ ne­ trpi­ nikakve­ ’kulturne­ krugove’­ u­ kojima­ je­ vrijeme­reakcionarno­pribijeno­za­prostor,­no­on,­umjesto­jednocrtnosti,­treba­širok,­elastičan­i­potpuno­dinamičan­multiverzum,­to­jest­trajan,­često­isprepleten,­kontrapunkt­povijesnih­glasova.­Da­bismo­bili­pravedni­prema­golemom­izvanevropskom­materijalu,­nije­više­moguće­raditi­jednocrtno,­bez­odvojaka­u­redu,­te­bez­nove­komplicirane­raznovrsnosti­vremena­(problem­„Reimannova“­vremena).

5.­Taj­ sadržaj­cilja­na­koji­ se­odnosi­ i­ što­ga­prospješuje­zbiljski­napredak,­mora­se­također­spoznati­tako­dubok­i­bogat­da­u­njemu­i­na­putu­prema­njemu­nađu­mjesta­različiti­ narodi,­ društva­ i­ kulture­ na­ Zemlji,­ bez­ obzira­ na­ jedinstvenost­ društveno-ekonomskih­razvojnih­stadija­i­njihovih­dijalektičkih­zakona.­Tako­živuće­izvanevropske­kulture­ treba­filozofsko-povijesno­prikazati­bez­evropeizirajućeg­nasilja,­ ili­ čak­ samo­nivelacije­njihovih­specifičnih­svjedočanstava­o­bogatstvu­ljudske­prirode.

6.­Taj­ciljni­sadržaj,­nipošto­nije­već­konačan,­nego­naprosto­još­nemanifestan,­to­jest­konkretno­utopijski­humanum.­Samo­ tako­može­dubinski­odnos­napretka,­prema­kojem­su­svrstani­različiti­povijesni­tokovi,­biti­prikazan­ujedno­tako­dovoljno­prostrana­dubina­ da­ –­ u­ duboko­ struktuiranoj­ kronologiji­ –­ nađu­mjesta­ procesualna­ zbivanja­čitavog­svijeta.­Prema­humanumu­kao­prema­posljednjem­najvažnijem­kriteriju­napretka­koji­ treba­ tek­ da­ se­ razvije,­ sve­ kulture­ na­ Zemlji,­ zajedno­ sa­ svojim­ naslijeđenim­supstratom,­predstavljaju­eksperimente­i­promjenljivo­značajna­svjedočanstva.­I­stoga­one­ne­konvergiraju­ni­u­jednoj­bilo­gdje­već­prisutnoj­kulturi,­svejedno­je­li­’vladajuća’­ili­ pretežno­ ’klasična’,­ koja­bi­ u­ svojoj­ –­ ipak­ samo­eksperimentalnoj­–­biti­ bila­već­’kanonska’.­Prošle,­živuće­kao­i­buduće,­kulture­konvergiraju­samo­u­jednom­još­nigdje­dovoljno­manifestnom,­ali­zato­dovoljno­predvidljivom­humanumu.

7.­Slično­tome­važi­ i­za­dobro­utemeljeni­realni­problem­’smisla’­povijesti­u­vezi­sa­ ’smislom’­svijeta.­ Ipak,­sjedinjujući­humanum­–­eshaton­u­ciljnoj­ tački­napretka­–­najmanje­se­ovdje­poklapa­s­već­manifestnim­ljudskim­rezultatom­kao­ i­ s­ rezultatom­njegove­kosmičke­okoline.­On­ tako­ leži­na­produženoj­crti­one­ i­dosad­najistaknutije­

192

Duško­Popović

ljudski­–­prirodne­ciljne­ tačke.­To­znači,­humanum­ leži­u­najdaljoj­ imanenciji­ realne­mogućnosti­ čovjeka­ i­ prirode,­ koja­ ipak­ nije­ zatvorena­ znanstvenom­ predviđanju­(anticipaciji)­“­(godina,­str.­166−167).

Bloh­ je­ iskonski­ i­ potpuno­ vjerovao­ u­ čovjeka­ i­ u­ buduće­ suvereno-emancipovano­čovječanstvo.­Međutim,­napredak­ima­svoju­svijetlu,­ali­i­svoju­tamnu­stranu.­ I­dvosmjeran­ je,­ jer:­ ,,Svjetlost­ je­uvijek­na­ iskušenju­mogućeg­pomračenja,­napredak­je­okružen­ i­uvijek­ugrožen­od­ izvjesnog­pada­nazad,­u­varvarstvo“­(Fetschet,­1967,­str.­188).

LITERATURA

Atomisti­Leukip­i­Demokrit.­(1950).­Zagreb:­Matica­hrvatska.Bergston,­H.­(1932).­Stvaralačka­evolucija.­Beograd:­Karijatida.Bloch,­E.­(1969).­Suhrakamp.­Spuren,Frankfurt­/­M.­Bloh,­E.­(1982).­Duh­utopije.­Beograd:­BIGZ.Bloch,­E.­(1973).­Tübingenski­uvod­u­filozofiju.­Beograd:­Nolit.Bloh,­E.­(1980).­Experimentum­mundi.­Beograd:­Nolit.De­civitate­Del,­XIV,­28.Dütschke,­R.­(1975).­Im­gleichen­Gang­und­Feldzngsplon.Đurić,­M.­(1990).­Istorija­helenske­etike.­Beograd:­Zavod­za­udžbenike­i­­ ­nastavna­sredstva.­Engels,­F.­(1946).­Anti-Dühring.­Zagreb:­Naprijed.Fetschet,­I.­(1967).­Kritik­des­technishen­Verstande.Feuerbach,­L.­(1864).­Das­Wesen­des­Christentums.­Hegel,­G.­W.­F.­(1951).­Filozofija­povijesti.­Zagreb:­Kultura.Hegel,­G.­W.­F.­(1989).­Osnovne­crte­filozofije­prava.­Sarajevo:­Veselin­Masleša­/­Svjetlost.Hegel,­G.­W.­F.­(2006).­Filozofija­povijesti.­Beograd:­Badrfin,­Banja­Luka:­Romanov.Hoggart,­R.­(1961).­The­Uses­of­Literacy:­Changing­Pazterns­in­English­Mass­Culture.­Boston:­Beacon.Horowita,­Lovis­I.­(1959).­Sociologia­eientifica­y­sociologia­nociwiento­Buenos­Aires.­

193

Pojam­napretka­u­filozofiji­Ernsta­Bloha

Kant,­I.­(1970).­Kritika­čistog­uma.­Beograd:­Kultura.­Karnap,­R.­(1999).­Filozofija­i­logička­sintaksa.­Nikšić:­Jasen.Levit,­K.­(1990).­Svjetska­povijest­i­događanje­spasa.­Zagreb:­August­Cesarec,­Sarajevo:­Svjetlost.Lobok,­Dž.­(1999).­Zadovoljstva­u­životu.­Novi­Sad:­Znamenje.­Marx,­K.­(1947).­Kapital­I.­Zagreb:­Kultura.­Marx,­K.­(1949).­Osamnaesti­brumiare­Louisa­Bonaparta.­u:­K.­Marx­i­­Fr.­Engels:­Izabrana­djela­I.­Zagreb:­Kultura.­Marks,­K.­(1976).­Prilog­kritici­političke­ekonomije.­Beograd:­BIGZ.Mehring,­F.­(1931).­Uber­den­histtorischen­Materialismus.­Zur­Geschichte­der­Philosophie.­Berlin.­ ­McLuhan,­M.­(1951).­The­Mechanical­Bride:­Folklore­of­Industrial­Man.­Boston:­Beacon.­Naše­teme.(1960).Petronijević,­B.­(1982).­Istorija­novije­filozofije.­Beograd.Platon,­(1985­).­Fedon­ili­O­duši.­Beograd:­BIGZ.Plehanov,­G.­V.­(1935).­Osnovni­filozofski­problemi­marksizma.­Zagreb:­Epoha.­Plehanov,­G.­V.­(1946).­O­materijalističkom­shvatanju­istorije.­Beograd:­Kultura.­Rousseau,­Ž.­Ž.­(1978).­Rasprava­o­podrijetlu­i­osnovama­nejednakosti­među­ljudima.­Zagreb:­Školska­knjiga.­Rühle,­J.­(1960).­Die­Dämmerung­narc­vorn.Sioran,­E.­(2008).­Pad­u­vreme.­Sremski­Karlovci:­­Izdavačka­knjižarnica­Z.­Stojanovića.Vranicki,­V.­(1974).­Das­Waher­und­Wohin­des­militanten­Optimismus.­­ ­Žunjić,­S.­(1984).­Fragmenti­Elejaca.­Beograd:­BIGZ.

194

Duško­Popović

Duško­Popović­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­

DER­BEGRIFF­­DES­FORTSCHRITTES­IN­­PHILOSOPHIE­VON­ERNST­­BLOCH

Zusammenfassung

­­­­­­In­ihrer­Grundbedeutung­­zeigt­der­Forschritt­die­Ǎnderung­zum­Gute,­die­Bewegung­ im­Sinn­ der­Wechselung,zu­ der­ kommenden­Zeit­ gerichtet­ auf­ die­hőhere­Stuffe­der­Entwiklung.­Nach­Bloch­ist­die­Zet­nur­Etwas­was­geschieht­und­nur­dort­wo­Etwas­geschieht.­Darum­implziert­die­Bedeutung­des­Forschrittes­­etwas­­?WOHIN­­und­WEM?­womit­er­indefiziert­der­Sinn­des­Tuns­­des­Menschens.­Darum­ist­und­der­Sinn­des­Forschrittes­ ­ein­der­wichtigsten­Bedeutungen.­Doch­der­Forschritt­ hat­ seine­ helle­ und­ dunkle­ Seite,weil­ er­ immer­ umgekreist­ und­ ­ bedroht­ist,vom­mőglisten­Fall­im­Ruekwaerts.

195

Pojam­napretka­u­filozofiji­Ernsta­Bloha

Садржај

Расправе и чланци

Драга В. Мастиловић, Југословенско искуство српске националне интеграције на примјеру Срба у Босни и Херцеговини у периоду 1918–1929. године .........................................................................................................7

Наташа Костић, Лидија Богдановић Импресија о другој особи с обзиром на присуство стимулусног својства „срдачан” и „хладан” и агресивног понашања ......................................................................................................................23

Бисерка Р. Кошарац, Утицај социјалног капитала на функционисање породица ........................................................................................................................41

Биљана Милошевић Шошо,­Свакодневни живот пред изазовима и ризицима дигиталног доба ...........................................................................................................55

Šuajb Solaković, Psihološke karakteristike menadžera i uloga psihologa u organizaciji ......................................................................................................................69

Irena Stanić, Religioznost: tretman u psihologiji i salutogeni (i drugi) potencijali .........................................................................................................89

Сњежана З. Станар, Релације између перцепције мобинга и фактора који погодују његовој појави и ширењу ............................................................................. 107

Мирослав Гаврић, Амер Делић, Задовољство животом и квалитет породичних интеракција студената .......................................................................121

Jelena Maksimović, Jelena Osmanović, Кorelaciona istraživanja u pedagogiji .........143

Бојан Ћорлука, Плурално друштво и културни релативизам ..........................155

Маја Лаковић, Руски конзули о националној свијести Срба у Босни и Херцеговини средином XIX вијека ................................................................167

Duško Popović, Pojam napretka u filozofiji Ernsta Bloha ..........................................179

УПУТСТВА ЗА АУТОРЕ

Формат: Радове­ слати­у­ електронском­облику­у­програму Microsoft­Office­ Word (верзија­ 2000,­ 2003,­ 2007,­ 2010,­ 2013,­ 2016),­ у­ фонту­ Times­New­Roman.­Величина­фонта­је­12,­размак­између­редова­1,5­цм,­а­ширине­свих­маргина­ 2,5­ цм.­ Текст­ равнати­ на­ обје­ маргине­ (Justified).­Не­ треба­дијелити­ријечи­на­крају­реда­на­слогове.­Формат­странице­треба­да­буде­А4­(210*297).

Обим рада: Рад­ не­ треба­ да­ има­ више­ од 30­ 000 карактера, не­укључујући литературу,­односно­8­000­карактера­када­је­ријеч­о­приказима,­укључујући­размаке

.Језик и писмо: Језици­ на­ којима­ се­ шаљу­ радови­ јесу­ српски (ћирилично­ и латинично­ писмо)­ и­ неки­ од­ свјетских­ језика.­ Радови­ на­страном­језику­који­не­задовољавају­основне­нормативе­неће­бити­укључени­у­рецензентски­поступак.

Анонимност: Рукописе­оцјењују­анонимни­рецензенти.

СТРУКТУРА РАДА

НасловИме­и­презиме­аутора­у­чланцима­штампаjу­се­изнад­наслова­уз­лијеву­

маргину,­ а­у­приказима­и­прилозима­испод­текста­уз­десну­маргину.­Иза­презимена­аутора­потребно­је­звјездицом­означити­фусноту­у­којој­ће­бити­његова­имејл­адреса.­Назив­и­сједиште­установе­у­коjоj­jе­аутор­запослен­наводи­се­испод­имена­и­презимена­аутора.­Наслов­(и­поднаслов)­штампаjу­се­на­лијевој­маргини­странице­великим­словима.

Апстракт се­ састоји­ од 100 до 250 ријечи. Наслов­ рада­ и­ апстракт­треба директно­ да­ упућују­ на­ садржај­ цијелог­ рада,­ без­ иједне­ додатне­информације­ која­ би­идентификовала­ аутора/ауторе.­Апстракт­ се­ пише­ у­једноструком­прореду.­Испод­апстракта­пишу­се­кључне­ријечи.

Текст­треба­организовати­по­схеми­IMRAD­(Introduction,­Methods,­Results­and­

Discussion)­ када­ садржи­ резултате­ емпиријских­ истраживања.­ У­ складу­ с­ тим­текст­ рада­ мора­ бити­ подијељен­ у­ поглавља.­ Сваки­ нови­ пасус­ треба­ започети­увлачењем­првог­реда­за­1­цм.

Цитати у тексту: Свако­ позивање­ на­ монографију, чланак­ или­статистички­ извор треба­ да­ се­ означи­ на­ одговарајућем­ мјесту­ у­ тексту,­

тако­што­ће­се­изнијети­презиме­аутора,­година­издавања­и­пагинација,­све­у­ заградама.­Прво­цитирање­презимена­ аутора­ у­ раду­ треба­ да­ садржи­у­угластим­заградама­оригинално­писање:­„Вебер­[Weber]“.­Цитати­се­наводе­оним­писмом­којим­је­написан­рад.­Уколико­је­издање­које­наводимо­писано­латиничним­ писмом,­ у­ загради­ наводимо­ ауторово­ презиме­ латиницом­(Stevanović,­1989,­str.­45).

Ако­је­из­контекста­јасно­коjи­jе­аутор­цитиран­или­парафразиран,­у­парентези­ниjе­потребно­наводити­презиме­аутора,­нпр.­Према­Марфиjевом­истраживању­(1974,­стр.­207),­први­сачувани­трактат­из­те­области­срочио­jе­ бенедиктинац­Алберик­из­Монте­Касина­у­другоj­половини­ХI­ вијека.­Ако­ се­ у­ парентези­ упућуjе­ на­ радове­ дваjу­ или­ више­ аутора,­ податке­ о­сваком­следећем­раду­треба­одвоjити­тачком­и­запетом,­нпр.­(Белић­1958;­Стевановић­1968).

Ако­постоји­више­од­једне­референце­истог­аутора­и­године,­додајте­слова­(а,­б,...)­уз­годину­издавања:­„И­даље­потврђује­ову­тезу­(Wuthnow,­1987a,­p.­32)­(Јовановић,­2003а,­стр.­32).

Цитате­ дуже­ од­ три­ реда­ треба­ писати­ као­ посебан­ параграф­ на­сљедећи­начин­(Format,­Paragraph,­Indents­and­Spacing,­Left­1cm,­Right­1cm,­проред­Single).

Уколико­се­користи­страни­извор­или­корпус­потребно­га­је­навести­у­фусноти.­У­главном­тексту­наводи­се­превод.­Уколико­аутор­чланка­користи­сопствени­превод,­то­ће­први­пут­назначити­у­фусноти.­ Од кључне је важности да се цитати и позиви на литературу у тексту и листа библиографских јединица на крају текста у потпуности слажу. Позиви­ на литературу­ и­ библиографске­ јединице­ наводе­ се­ у­оригиналном­писму,­без­превођења

Табеле,­графикони­и­слике­треба­да­буду­означени­одговарајућим­бројем­(редом),­те­да­буду­праћени­насловом­који­их­описује.­Наслов­табеле­навести­испред­табеле,­а­наслов­слика­и­графикона­иза­њих.­Слике­је­потребно­да­буду­у­резолуцији­од­300dpi.­Слике­и­графикони­морају­бити­јединствени­објекти­(без­елемената­програма­Drawing).­Математичке­формуле­уносити­коришћењем­Microsoft­Equation­Editor.

Додаци­треба­да­буду­означени­словима­редом­(Додатак­А,­Додатак­Б)­и­да­буду­праћени­насловом­који­их­описује.­Ако­постоји­само­један­додатак,­треба­га­назвати­„Додатак“,­без­додатног­слова. Литература (References): Литература­ се­ пише­ након­ текста, као­посебна­секција­у­складу­са­АПА­стилом/APA­Style.­Поређајте­све­јединице­

азбучним/абецедним­ редом­ по­ презимену­ аутора.­ Код­ истог­ аутора,­ по­години­издавања­(од­најновије­до­најстарије).­ Резиме на неком од свјетских језика: Резиме­се­пише­на­крају­текста­послије Литературе,­ дужине­до­1/10­ чланка­ (од­ 2000­до­ 3000­ карактера).­Резиме­се­пише­фонтом­Times­New­Roman,­вел.­12,­проред­Single.­Уколико­је­рад­на­страном­језику,­резиме­се­пише­на­српском­језику.

ПРИМЈЕРИ НАВОЂЕЊА:

Рад у часопису 1 аутор:у тексту(Хамовић,­2016)­односно­(Хамовић,­2016,­стр.­94)У литературиХамовић,­Д.­(2016).­Национално­тло­и­модерност­у­књижевној­мисли­и­пракси­младобосанаца.­Зборник­Матице­српске­за­књижевност­и­језик,­књ.­64,­св.­1,­93-103.или(Manouselis,­2008)­односно­(Manouselis,­2008,­p.­55)у литературиManouselis,­ N.­ (2008).­ Deploying­ and­ evaluating­ multiattribute­ product­

recommendation­ in­ e-markets.­ International­ Journal­ of­ Management­ &­Decision­Making,­9,­43-61.

Рад у часопису до 6 ауторау текстуПрво­цитирање:­(Uxó,­Paúl,­&­Febrero,­2011,­p.­576)Поновни­цитати:­(Uxó­et­al.,­2011);­на­српском:­умјесто­„et­al.“­­писати­„и­др.“

у литературиUxó,­J.,­Paúl,­J.,­&­Febrero,­E.­(2011).­Current­account­imbalances­in­the­monetary­

union­and­the­great­recession:­Causes­and­policies.­Panoeconomicus,­58(5),­571-592.

Рад у часопису 6 и више ауторау тексту(Cummings­et­al.,­2010,­p.­833)у литературиCummings,­E.,­Schermerhorn,­A.,­Merrilees,­C.,­Goeke-Morey,­M.,­Shirlow,­P.,­

&­Cairns,­ E.­ (2010).­ Political­ violence­ and­ child­ adjustment­ in­Northern­Ireland:­Testing­pathways­in­a­social–ecological­model­including­single-and­two-parent­families.­Developmental­Psychology,­46,­827-841.

Књига 1 аутору тексту(Кољевић,­2015,­стр.­78);­(Heschl,­2001,­p.­33)у литературиКољевић,­С.­(2015).­Између­завичаја­и­туђине.­Нови­Сад:­Академска­књига.Heschl,­A.­(2001).­The­intelligent­genome:­On­the­origin­of­the­human­mind­by­mutation­and­selection.­New­York,­NY:­Springer-Verlag.Књига која има приређивачау тексту(Lenzenweger­&­Hooley,­2002)у литературиLenzenweger,­M.­F.,­&­Hooley,­J.­M.­(Eds.).­(2002).­Principles­of­experimental­psychopathology:­Essays­in­honor­of­Brendan­A.­Maher.­Washington,­DC:­American­Psychological­Association.Рад или дио књиге која има приређивачау тексту (Cvitković,­2007,­str.­57)у литературиCvitkovic,­I.­(2007).­Katolicizam­[Catholicism].­U­A.­Mimica­i­M.­Bogdanović­

(Prir.),­Sociološki­rečnik­[Dictionary­of­Sociology]­(226-227).­Beograd:­Zavod­za­udžbenike.

Одреднице у енциклопедијиу тексту у­(Lindgren,­2001)у литературиу­Lindgren,­H.­C.­(2001).­Stereotyping.­In­The­Corsini­encyclopedia­of­psychology­and­behavioral­science­(Vol.­4,­pp.­1617-1618).­New­York,­NY:­Wiley.

Рад у зборнику радова са научних конференцијау тексту у­(Rowling,­1993,­p.­198)/­(Павловић,­2016, стр.­73)

у литературиRowling,­L.­(1993,­September).­Schools­and­grief:­How­does­Australia­compare­to­the­United­States.­In­Wandarna­coowar:­Hidden­grief.­Paper­presented­at­the­Proceedings­of­the­8th­National­Conference­of­the­National­Association­ for­ Loss­ and­Grief­ (Australia),­Yeppoon,­Queensland­ (196-201).­Turramurra,­NSW:­National­Association­for­Loss­and­Grief.

Павловић,­Б.­(2016)­Поређење­приједлога­у­кинеском­и­српском­језику.­У­Наука­и­евроинтеграције,­Зборник­радова­са­научног­скупа­одржаног­21-23.­маја­2015.­(73-86).­Пале:­Филозофски­факултет­Универзитета­у­Источном­Сарајеву.Интернет извориу тексту (Lodge,­2008)у литературиLodge,­D.­(2008).­Nice­Work.­Guardian.­Retrieved­from/Преузето­са:­­ https://­www.theguardian.com/books/2008/apr/20/fiction.­ ­ ­­ davidlodge.­Accessed­on/Датум­приступа:­18th­October­2016/18.­­­­ 10.­2016.Тезе и дисертацијетексту (Gibson,­2007)у литературиGibson,­L.­S.­(2007).­Considering­critical­thinking­and­History­12:­One­­ ­­ teacher’s­story­(Master’s­thesis).­Retrieved­from­https://circle.ubc.ca/Институција као аутору тексту(Републички­завод­за­статистику,­2011)у литератури Републички­ завод­ за­ статистику.­Месечни­ статистички­ билтен.­ Бр.­ 11­(2011)

Закониу тексту(Закон­о­основама­система­васпитања­и­образовања,­2004,­чл.­5,­ст.­2,­тач.­3.)у литературиЗакон­о­основама­система­васпитања­и­образовања,­Службени­гласник­РС.­Бр.­62­(2004)Усвојена документау тексту(Legal­Consequences­for­States­of­the­Continued­Presence­of­South­Africa­in­Namibia­(South­West­Africa)­у литературиLegal­Consequences­for­States­of­the­Continued­Presence­of­South­Africa­in­Namibia­(South­West­Africa)­notwithstanding­Security­Council­Resolution­276,­(1970),­ICJ­Reports­(1971)­12,­at­14.Видјети:­Publication­Manual­of­the­American­Psychological­Association,­6th­Edition,­2009.­или­https://www.library.cornell.edu/resrch/citmanage/apa

НАПОМЕНЕ:

•­ Објављују­се­научни­радови­које­су­позитивно­рецензирала­два­­­ рецензента.•­ Рад­може­имати­највише­два­аутора.•­ Аутору­у­једном­броју­може­бити­објављен­један­рад.•­ Рукописи­који­нису­припремљени­у­складу­са­Упутством­не­­ ­­ укључују­се­у­рецензентски­поступак.•­ Рукопис­који­треба­дорадити­редакција­прослеђује­ауторима­уз­­­ текст­анонимне­рецензије.•­ Редакција­ауторе­благовремено­обавјештава­о­пријему­рада­и­­ ­­ исходу­рецензентског­поступка.•­ Позитивне/негативне­рецензије­се­не­достављају­ауторима.