Пчињски округ - Zaprokulzaprokul.org.rs/wp-content/uploads/2015/01/pcinjski.pdf ·...

1

Пчињски округ

Пчињски округ, налази се на најјужнијој тачки Србије и заузима површину од 3.526 км2. Округ чини

седам насеља: град Врање и општине Босилеград, Бујановац, Владичин Хан, Прешево, Сурдулица, Тровиште.

Врање, као насеље, настаје у време Траколира (Римљана), Византије, Грка или

Словена који су ту живели у 6. и 7. веку, а први писани траг о Врању потиче из 11. века. Након распада српске средњoвековне државе, Врање је самостална област све до Косовске битке када улази у састав државе деспота Стефана Лазаревића. Турци су га освојили 1455. године, а 1878. српска војска. Данас је Врање економски, административни, здравствени, образовни и културни центар Пчињског округа, простире се на површини од 860 км

2. Има 105 насеља у којима према последњем

попису живи 87.288 становника. Етнички састав највећим делом чине Срби (93%), а затим Роми (5.32%).

Босилеград настаје на месту на којем је живело племе Поенци,

које око 506. године п.н.е. окупирају Персијанци, а касније Данделити. Затим крај насељавају Трачани. Године 809. ту област први пут насељавају Бугари, а након власти Византије, припаја се Бугарској, али ускоро поново долази у руке Византије. Крајем 13. века место и околину освајају Турци, а 1886. након што поново припада Бугарској, постаје Босилеградска општина. После Првог светског рата, Босилеград је припојен Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Према попису из 2002. године у месту живи 9.931 становник (Бугари – 70,9%, Срби – 13,2%) у 37 насеља на 571 км

2.

Територија данашњег Бујановца је у праисторијско доба припадала старом

Илирском племену Дарданцима, у античко доба био је део Римског царства, а затим пада под власт Византије, док у 12. веку те крајеве освајају српски владари. Под Турском влашћу Бујановац је био од 1427. до 1912. године. За то време људи који су живели на том простору бавили су се сточарством и пољопривредом, а посебно узгојем дувана и конопље. Бујановац се простире на територији од 461 км

2 и обухвата 59

насеља у којима према последњем попису живи 43.302 становника. Већинско становништво су Албанци (54,7%), а затим Срби (34,1%).

2

Владичин Хан први пут се помиње пре 120 година, а име је добио по усамљеној кући (хану) коју је половином 19. века подигао Стефан Грк. Године 1887. оснива се насеље на ушћу двеју река, Врле и Калиманке, у Јужну Мораву. За самостално насеље проглашен је годину дана касније. У Владичином Хану дуван је почео да се производи 1921. године да би се касније, крајем 40-тих година 20. века отворила дуванска станица која је откупљивала и прерађивала дуван. Од 1931. године у месту ради фабрика црепа и цигле Балкан, која је и данас један од главних носилаца развоја. Попис из 2002. године показује да у Хану у 51 насељу на 368 км

2 територије живи 23.703 становника, да преовлађују

Срби са 93,8%, а за њима Роми са 4,7%.

Прешево се први пут помиње у 14. веку, односно 1381. године. У новије

време, налазимо га у списима из 1878 године. Једни сматрају да се име састоји из две речи: ПРЕШ, што значи празилук и ЕВА, пољана, па се добија значење – поље за узгајање празилука, а по другима, топоним Прешево потиче из мађарског језика и има значај дивљег дуда. Обухвата површину од 266 км

2 и 35 насеља. У Прешеву

живи претежно албанско становништво, 89,1%, а затим српско, 8,5% од укупног броја од 34.904 становника.

Сурдулица и предео око ње насељени су још од

праисторијских времена. Име је романског порекла и потиче од Влаха Сурдуличана који су живели на том простору. У средњем веку, Сурдулица се налазила у саставу српске државе Немањића. Половином 15. века потпада под турску феудалну власт. Након ослобођења од турака, 1887. године, проглашена је за варошицу. Према последњем попису у Сурдулици живи 22.190 становника, а најбројнији су Срби (82,3%) и Роми (9,5%). Заузима површину од 630 км

2 на

којима је распоређено 41 насеље. Трговиште

1 се налази се на југоистоку Србије, на површини од 370 км

2, уз саму границу са

Македонијом, а граничи се са општинама Босилеград, Врање и Бујановац. Земљиште је планинског карактера и чине га планине: Беле Воде, Зладовачка планина, Лесничка планина, Копљача и Петрова гора. Реке у општини Трговиште су: Трипушница, Козједолска, Лесничка река и Пчиња. У Трговишту живи 6.372 становника у 35 насеља. Најбројнији су Срби са 98,5% и Македонци са 0,4%.

Највише становника у Пчињском округу има град Врање као административни центар, док је најгушће насељена општина Прешево, а затим Врање. По броју становника на другом месту је Бујановац. Најмање становника има Трговиште, а најмању густину насељености имају Босилеград и Трговиште.

Највећим буџетом располаже Град Врање, док највише средстава за културу по глави становника издваја општина Босилеград, а следи Владичин Хан. Међутим, треба имати у виду да у обе општине издвајања за културу подразумевају и издвајања за друге области (туризам, спорт, медији...) па се због тога и издвајања у тим општинама веома разликују у односу на друга места у округу.

Табела 1: Основни подаци о површини и броју становника у општинама

Општина/Град

Површина територије

општине/града у км

2

Број становника у општини/граду

према попису из 2002. године

Густина насељености

по км2

Просечно издвајање за културу по глави становника у периоду од 2007. до 2009.

године

Врање 860 87.288 101 11 евра 937,14 дин.

Босилеград 571 9.931 17 17,96 евра 1.528,78 дин.

Бујановац 461 43.302 94 5,27 евра 448,36 дин.

Владичин Хан 368 23.703 64 16,82 евра 1.431,89 дин.

Прешево 266 34.904 131 10,85 евра 923,13 дин.

Сурдулица 630 22.190 35 10,18 евра 866,32 дин.

Трговиште 370 6.372 17 12,35 евра 1.050,74 дин.

1 Општина Трговиште није имала грб током писања овог текста.

3

Приказ 1: Рангирање градова/општина према просечном годишњем издвајању за културу по глави становника у периоду од 2007. до 2009. године (приказано у еврима)

Када је реч о буџетима за културу, највише средстава у ту сврху издваја Владичин Хан (међутим треба имати у виду да су култура и туризам у тој општини на истом буџету), а најмање општина Бујановац.

Приказ 2: Рангирање градова/општина према просечном годишњем уделу културе у укупном буџету града/општине у периоду од 2007. до 2009. године

Табела 2а: Подаци о финансирању сектора културе

Оп

шт.

Година Укупан

општински/градски буџет у еврима

Укупан општински/градски буџет у динарима

Буџет за културу у еврима

Буџет за културу у динарима

% од укупног општинског/градског

буџета

ВР

АЊ

Е 2007. 15.208.678,82 1.216.089.000,00 809.821,85 64.753.517,04 5,3

2008. 15.296.518,07 1.245.623.000,00 1.055.038,52 85.913.686,00 6,9

2009. 13.503.902,35 1.268.431.000,00 1.008.580,03 94.736.628,00 7,5

БО

СИ

ЛЕ

-Г

РА

Д

2007. 1.715.297,76 137.155.552,00 189.541,93 15.155.811,00 11,1

2008. 1.664.931,93 135.578.404,13 195.495,05 15.919.514,00 11,7

2009. 1.583.270,09 148.717.668,00 154.068,37 14.471.750,00 9,7

БУ

ЈАН

О-

ВА

Ц

2007. 7.216.913,31 577.065.832,00 188.168,61 15.046.000,00 2,6

2008. 7.454.397,42 607.025.000,00 256.035,11 20.849.400,00 3,4

2009. 6.183.281,93 580.800.000,00 237.941,38 22.350.000,00 3,8

ВЛ

АД

ИЧ

ИН

Х

АН

2007. 2.667.915,26 213.327.038,00 291.076,36 23.274.524,11 10,9

2008. 3.058.535,71 249.062.068,00 566.910,67 46.164.556,37 18,5

2009. 2.448.081,35 229.949.995,00 344.736,52 32.381.343,14 14,1

ПР

ЕШ

ЕВ

О 2007. 4.227.198,51 338.007.638,88 328.413,45 26.260.005,00 7,8

2008. 3.790.927,82 308.702.076,56 415.856,56 33.863.948,30 11

2009. 4.571.469,03 429.401.286,95 388.994,10 36.538.488,91 8,5

11

17,96

5,27

16,82

10,85 10,18 12,35

0

5

10

15

20

Врање Босилеград Бујановац Владичин Хан Прешево Сурдулица Трговиште

Просечно годишње издвајање за културу по глави становника 2007-2009

6,6%

10,8%

3,3%

14,5%

9,1%

5,2% 7,5%

0

0

0

0

0

Врање Босилеград Бујановац Владичин Хан Прешево Сурдулица Трговиште

Просечан годишњи удео културе у укупном буџету града/општине 2007-2009

4

Табела 2б: Подаци о финансирању сектора културе О

пш

т.

Година Укупан

општински/градски буџет у еврима

Укупан општински/градски буџет у динарима

Буџет за културу у еврима

Буџет за културу у динарима

% од укупног општинског/градског

буџета

СУ

РД

УЛ

И-

ЦА

2007. 4.189.584,32 335.000.000,00 181.443,13 14.508.229,00 4,3

2008. 4.236.674,12 345.000.000,00 255.407,72 20.798.310,00 6

2009. 4.684.304,49 440.000.000,00 238.091,49 22.364.100,00 5,1

ТР

ГО

ВИ

Ш-

ТЕ

2007. 978.649,38 78.253.000,00 68.158,91 5.450.000,00 7

2008. 1.067.948,88 86.965.000,00 80.681,01 6.570.000,00 7,6

2009. 1.094.807,13 102.836.000,00 8.5871,82 8.066.000,00 7,8

За период од три посматране године, од 2007. до 2009. године, буџет за културу у односу на буџете градова/општина Јабланичког округа увећан је у Врању, Бујановцу и Трговишту, осцилира у Владичином Хану, Трговишту и Сурдулици, док је у Босилеграду умањен.

Приказ 3: Тенденција кретања удела буџета за културу у периоду од 2007. до 2009. године

Када се посматра структура расподеле средстава за културу јасно се види да се у општинама Пчињског округа највећи део користи за плате запослених у култури, док најмањи део одлази за програме. Изузетак је једино општина Владичин Хан у којој се највише издваја за текуће трошкове, а која је 2008. године највише новца издвојила за програме.

Приказ 4: структура буџета у периоду од 2007. до 2009. године у општинама

0% 2% 4% 6% 8%

2007 2008 2009

Врање

4%

4%

5%

5%

2007 2008 2009

Босилеград

0%

1%

2%

3%

4%

2007 2008 2009

Бујановац

0%

10%

20%

2007 2008 2009

Владичин Хан

0%

10%

20%

2007 2008 2009

Прешево

0%

5%

10%

2007 2008 2009

Сурдулица

6%

7%

8%

2007 2008 2009

Трговиште

0% 50% 100%

ВРАЊЕ

БОСИЛЕГРАД

БУЈАНОВАЦ

ВЛАДИЧИН ХАН

ПРЕШЕВО

СУРДУЛИЦА

ТРГОВИШТЕ

80,3%

83,2%

80,5%

43,5%

70%

68,7%

88,3%

14

,9%

15

,8%

15

,6%

50

,9%

25

,5%

31

,3%

11

,7%

4,8%

1%

3,9%

5,6%

4,5%

0% 50% 100%

ВРАЊЕ


БУЈАНОВАЦ


ПРЕШЕВО

СУРДУЛИЦА

ТРГОВИШТЕ

70,1%

87,8%

76,5%

19,7%

77%

49,5%

90,1%

24

,1%

11

,2%

19

,6%

22

,5%

19

,6%

5

0,5

% 9

,9%

5,8%

1%

3,9%

57,8%

3,4%

0% 50% 100%

ВРАЊЕ


БУЈАНОВАЦ


ПРЕШЕВО

СУРДУЛИЦА

ТРГОВИШТЕ

81,4%

91,6%

76,1%

35,5%

82%

57%

89,3%

14

,3%

8%

20

,5%

45

,5%

12

,8%

4

3%

10

,7%

4,3%

3,4%

19%

5,2%

5

Организација и функионисање културе у оквиру локалних самоуправа Ни у једној општини Пчињског округа не постоји одељење које се бави искључиво облашћу

културе. У три општине у којима постоје одељења која се брину о области културе обједињује се по неколико области, док је у Прешеву поред надлежног одељења за културу задужен и самостални стручни сарадник за културу и спорт области, а у Трговишту се облашћу културе бави само самостални стручни сарадник за образовање и културу.

Табела 3: Преглед организације општина по питању сектора културе

Општина Одељење задужено за питања из

области културе

Да ли постоји већник за културу?

Да ли постоји савет за

културу као скупштинско

тело?

Да ли постоји

конкурс за пројекте из

области културе?

Врање Секретаријат за образовање, културу, спорт,

омладину и информисање Да Да Да

Босилеград Не постоји служба задужена за културу Не Да Не

Бујановац Одељење за јавне службе и друштвене

делатности Не Не Не

Владичин Хан Не постоји служба задужена за културу Да Да Да

Прешево Одељење за јавну делатност Да Да Не

Сурдулица Не постоји служба задужена за културу Не Не Не

Трговиште Не постоји служба задужена за културу Не Не Не

*Н.п. – нема података

У Врању, Владичином Хану и Прешеву у градском већу постоји члан који брине о сектору културе

(у Врању је задужен за обезбеђивање услова за рад установа и самосталних уметника, подстиче развој културно-уметничког аматеризма и успоставља културно-уметничку сарадњу са институцијама у другим градовима и општинама у земљи и иностранству, учествује у изради стратегија и пројеката у вези са културом, док су дужности већника за културу у Владичином Хану да учествује у организацији културних манифестација и у доношењу одлука у вези са културом). У осталим општинама Пчињског округа у градском већу не постоји особа задужена за питања културе.

Од седам градова/општина у округу, Врање и Прешево имају Савет за културу. Босилеград има Савет за образовање, науку, културу и спорт, а Владичин Хан Савет за образовање, културу, физичку културу, информисање и спорт, што значи да се културом баве уз друге области. Преостале три општине немају Савете/Комисије задужене за културу.

У Пчињском округу Врање и Владичин Хан расписују конкурсе за финансирање пројеката из области културе, али скоро све општине издвајају новац за финансирање пројеката. Врање је у периоду од 2007. до 2008. године у ту сврху издвојило 6.674.222,00 динара, док су општине Босилеград и Бујановац током три године (2007-2009) из буџета за аматеризам издвојиле по 40.000,00 динара, то јест 3.057.000,00 динара. Прешево је 2009. године за аматеризам издвојило 550.000,00 динара, док Сурдулица и Трговиште немају ни конкурс нити издвајају новац за пројекте у култури. Владичин Хан није Заводу доставио податке о издвајању за аматеризам у култури.

Табела 4: Издвајање града/општине за аматеризам (без Владичиног Хана)

Општина Издвајање за аматеризам у култури у односу на укупан буџет општине

2007 2008 2009

Врање 0,3% (3.237.675,85 дин/40.491,08 евра) 0,3% (3.436.547,44 дин/42.201,54 евра) /

Босилеград 0,01% (20.000,00 дин/250,12 евра) 0,01% (20.000,00 дин/245,60 евра) /

Бујановац 0,2% (1.050.000,00 дин/13.131,53 евра) 0,2% (970.000,00 дин/11.911,81 евра) 0,2% (1.037.000,00 дин/11.040,05 евра)

Прешево / / 1,5% (550.000,00/5855,38 евра)

Сурдулица Не издваја за аматеризам

Трговиште Не издваја за аматеризам

6

Општине Пчињског округа, у виду дугорочног планирања, направиле су стратегије за различите области. Међутим, Врање је једино место у округу у којем је у току рад на Стратегији развоја културе, (и један од осам градова у Србији који у тренутку писања овог извештаја стварају или већ имају такав документ

2), а култура се спомиње и у:

- Стратегији социјалног у економског развоја - Стратегији о младима - Стратегији развоја града Врања 2010-2019, као и у - Локалном плану акције за децу. Општине у округу у постојећим стратегијама углавном разматрају и област културе. Тако се у Босилеграду и Бујановцу култура спомиње у оквиру: - Стратегије развоја општине и - Стратегије о младима. У Владичином Хану и Сурдулици у: - Стратегији развоја општине и - Стратегији социјалног и економског развоја. У Прешеву о култури се говори у: - Стратегији развоја општине - Стратегији социјалног и економског развоја и - Стратегији о младима. Трговиште је једина општина у округу која нема стратешка документа која се баве питањима

културе. Све општине Пчињског округа имају интернет презентације где се могу пронаћи основне

информације о установама културе, а понекад и информације о културним манифестацијама.

Табела 5: Доступност основних информација о култури општина на интернету

Општина Званична интернет адреса

општина

Да ли се налазе основни подаци о установама у

култури?

Да ли се врши информисање о културним

догађајима

Врање www.vranje.rs Контакти и други подаци о установама Стално

Босилеград www.bosilegrad.rs Не Не

Бујановац www.bujanovacinfo.org Контакти и други подаци о установама Повремено

Владичин Хан www.vladicinhan.org.rs Контакти и други подаци о установама Повремено

Прешево www.presevo.rs Контакти и други подаци о установама Не

Сурдулица www.surdulica.org Не Повремено

Трговиште www.trgoviste.rs Контакти и други подаци о установама Не

У Пчињском округу једино Врање има особу задужену за односе са јавношћу, која се бави промоцијом културе у граду.

Као највеће проблеме културе представници општина у скоро свим местима истичу финансирање и одржавања установа културе. Једино се у Врању као проблем наводи недовољна стручност и бројност кадрова, док је у Трговишту је на првом месту недостатак финансија за програме. У осталим општинама, наведене ставке налазе се на другом месту када је реч о проблемима. Приоритети за унапређење културе у већини случајева су у складу са проблемима, тако да се опремање установа културе, од општина које су навеле одговарајући проблем, као приоритет једино није нашло у Босилеграду, али се наводи и у Трговишту. Такође, као приоритети, наводе се едукација запослених у култури и неговање традиције и заштита културне баштине.

2 У тренутку писања овог текста Панчево је једини град у Србији који има Стратегију културног развоја. Градови који раде на изради

или су пред имплементацијом су: Нови Сад, Крагујевац, Шабац, Ниш, Ваљево и Нови Пазар.

http://www.vranje.rs/

http://www.bosilegrad.rs/

http://www.bujanovacinfo.org/

http://www.vladicinhan.org.rs/

http://www.presevo.rs/

http://www.surdulica.org/

http://www.trgoviste.rs/

7

Табела 5: Главни проблеми и приоритети у култури општина Пчињског округа3

Општина Највећи проблеми у култури Приоритети за улагање и развој културе

Врање 1. Недовољна стручност и бројност кадрова 2. Недовољна подршка савременом стваралаштву 3. Недостатак средстава за програме

1. Едукација запослених у култури 2. Савремено стваралаштво

3. Неговање традиције и заштита културне баштине

Босилеград 1. Недостатак средстава за реновирање објеката и улагање у инфраструктуру 2. Недостатак средстава за програме 3. Недовољна развијеност мултикултурализма и међународне сарадње

1. Неговање традиције и заштита културне баштине 2. Опремање установа културе 3. Едукација запослених у култури

Бујановац 1. Недостатак средстава за реновирање објеката и улагање у инфраструктуру 2. Недовољна стручност и бројност кадрова 3. Слаба заинтересованост грађана за културне садржаје

1. Опремање установа културе 2. Едукација запослених у култури 3. Неговање традиције и заштита културне баштине


1. Недостатак средстава за реновирање објеката и улагање у инфраструктуру 2. Недостатак средстава за програме 3. Недовољна стручност и бројност кадрова

1. Опремање установа културе 2. Едукација запослених у култури 3.Културни аматеризам

Сурдулица 1. Недостатак средстава за реновирање објеката и улагање у инфраструктуру 2. Недовољна стручност и бројност кадрова 3. Недовољна брига за културно и историјско наслеђе

1. Опремање установа културе 2. Едукација запослених у култури 3. Неговање традиције и заштита културне баштине

Трговиште 1. Недостатак средстава за програме 2. Недовољна стручност и бројност кадрова 3. Недовољна брига за културно и историјско наслеђе

1. Опремање установа културе 2. Едукација запослених у култури 3. Културни туризам

Културни ресурси општина

У Пчињском округу укупно има 17 установа од којих се највећи број налази у Врању (6), где је такође највећи број представника цивилног сектора у култури. Владичин Хан је једина општина у округу која нема библиотеку као самосталну установу, већ се она налази у оквиру Центра за културне делатности, туризам и библиотекарство. С друге стране општина Трговиште је једина која, када је реч о културним субјектима, има само библиотеку.

Табела 6а: Преглед актера у култури у општинама округа (актери обележени црвеним словима нису Заводу доставили упитнике)

Пчињски округ б

ро

ј

Установе

бр

ој

Удружења

бр

ој

КУД-ови

Босилеград 3 актера 2

- Народна библиотека Христо Ботев - Центар за културу Босилеград 1

- Културно-информативни центар за бугарску националну мањину Босилеград

0

Бујановац 6 актера 2

-Народна библиотека 14. новембар - Јавна установа за образовање и културу Вук Караџић

1

-Албанско културно друштво Перспектива

3

- КУД Коло - КУД Зулфићар Бајрамовић - КУД Јехона


3 актера 2

- Центар културе Градимир Михајловић - Центар за културне делатности, туризам и библиотекарство

0

1

-КУД Бранислав Нушић

3 Општина Прешево није Заводу доставила податке о проблемима и приоритетима у култури.

8

Табела 6б: Преглед актера у култури у општинама округа (актери обележени црвеним словима нису Заводу доставили упитнике)

Пчињски округ б

ро

ј

Установе

бр

ој

Удружења

бр

ој

КУД-ови

Врање 14 актера 6

- Народни музеј - Позориште Бора Станковић - Библиотека Бора Станковић - Архив 31. јануар - Народни универзитет - Омладински савез 6

- Школа анимираног филма (ШАФ) - Књижевна заједница Борисав Станковић - Удружење грађана Вед -Дувачки оркестар Бакија Бакић - Невладина организатор Генератор - Удружење ликовних уметника Врања

2

- ГКУД Севдах - КУД Бакија Бакић

Прешево 5 актера 2

-Библиотека Мехмет Јусуфи - Дом културе Абдула Крашница

0

3

-КУД Ређо Мулићи - КУД Беса - КУД Демири Шаћиресоро

Сурдулица 3 актера 2

- Библиотека Радоје Домановић -Сурдулички културни центар 0

1

-КУД Власина

Трговиште 1 актер 1

-Народна библиотека Aнтоније Поповић 0

0

Укупно актера у Пчињском округу 35

Битан део културних ресурса чине запослени у култури, а највећи број их има град Врање, док их је најмање у Босилеграду. Највећи број високообразованих у култури има такође Врање, а најмање Трговиште.

Табела 7: Број запослених према полу и образовању у установама културе

Укупно Мушки Женски ОШ ССС ВШ ,ВСС

ВРАЊЕ 114

48 66 10 44 60

БОСИЛЕГРАД 9 2 7 0 7 2

БУЈАНОВАЦ 19 14 5 4 10 5


16 2 14 2 9 5

ПРЕШЕВО 58 44 14 5 27 26

СУРДУЛИЦА 22 11 11 0 18 4

ТРГОВИШТЕ 11 4 7 0 10 1

Када је реч о полној структури запослених у култури у Пчињском округу, видљиво је да предњаче мушкарци у четири града/општине (Врање, Босилеград, Владичин Хан и Трговиште). У вези са образовном структуроим треба нагласити да средњеобразовани кадар преовлађује у свим општинама, а да су једино у Врању високообразовани радници у култури у већини.

Приказ 5а: Полна и образовна структура запослених у општинама Пчињског округа

ПОЛ

42,1%

57,9%

Врање

Мушкарци Жене

22,2%

77,8%



73,7%

26,3%

Бујановац


9

Приказ 5б: Полна и образовна структура запослених у општинама Пчињског округа

ОБРАЗОВАЊЕ

Поливалентни центри општина Јабланичког округа4 Сва места у Пчињском округу (осим Трговишта) имају установе поливалентног типа које су центри

културних дешавања. Најмлађи поливалентни центар је Дом културе у Прешеву, који је са радом почео последње

деценије 20. века, а најстарији је Народни универзитет у Врању, основан средином прошлог века. Подаци који су били доступни Заводу показују да ниједна установа није смештена у згради која је

споменик културе. Од свих поливалентних установа Пчињског округа једино је Центар за културне делатности,

туризам и библиотекарство у Владичином Хану имао паузу у раду током 1999. године. Табела 8а: Подаци о оснивању и простору поливалентних центара

5

Назив установе Општина оснивач

Година оснивања

Година изградње

зграде

Зграда – споменик културе

Народни универзитет Врање 1955. Н.п. Не

Омладински савез Врање 1990. Н.п. Не

Центар културе Босилеград

Босилеград 1967. 1974/75. Не

Јавна установа за образовање и

културу Вук Караџић Бујановац 1980. 1978. Не

4 Народни универзитет у Врању Заводу није доставио упитник. Сви подаци представљени су на основу разговора који је вођен са представником Установе. Исто важи и за Сурдулички културни центар. 5 Без података за Сурдулички културни центар који Заводу није доставио попуњен упитник.

12,5%

87,5%



75,9%

24,1%

Прешево


50% 50%

Сурдулица


36,4% 63,6

%

Трговиште


8,8%

38,6%

52,6%

Врање

ОШ ССС ВШ,ВСС

77,8%

22,2%



21,1%

52,6%

26,3%

Бујановац


12,5%

56,3%

31,2%



8,6%

46,6%

44,8%

Прешево


0%

81,8%

18,2%

Сурдулица


0%

90,9%

9,1%

Трговиште


10

Табела 8б: Подаци о оснивању и простору поливалентних центара



Година изградње

зграде

Зграда – споменик културе

Центар за културне делатности, туризам и библиотекарство

Владичин Хан 1978. 1978. Не

Дом културе Абдула Крашница

Прешево 1992. 1980. Не

Просторни капацитети Све установе, осим Центра за културне делатности, туризам и библиотекарство (који користи

простор уступљен од стране општине) користе простор који је у њиховом власништву. Поред тога, Омладински савез у Врању користи и простор који изнајмљује.

Највећим простором располаже Дом културе Прешево, а најмањим Народни универзитет у Врању.

Већина установа поливалентног типа Пчињског округа има само један простор за програмске активности.

Програме на отвореном (због поседовања бине) у могућности су да организују Омладински савез у Врању и Центар културе Босилеград.

Табела 9: Основни подаци о простору (без података о Сурдуличком културном центру)

Назив установе Површина простора

Број простора

за програме

Површина главне сале

Број места за седење у

великој сали

Површина додатних

простора за програме

(изузимајући сцене на

отвореном)

Народни универзитет 396 м2 2 120 м

2 100 80 м

2

Омладински савез Н.п.

1 150 м2

200 /


1.400 м2

2 225 м2

360 96


културу Вук Караџић 2.400 м

2 1 350 м

2 460 /


1.731,92 м2

1 150 м2

345 /


2.800 м2 2. 800 м

2 540 600 м2


Представници поливалентних установа оценили су канцеларије и простор за одржавање програма. Просечна оцена канцеларијског простора у Округу је три, а простора за програме четири. Простором су генерално најзадовољнији у Омладинском савезу у Врању, док су најнезадовољнији у Центру за културу Босилеград.

Табела 10а: Оцене и проблеми простора (без података о Сурдуличком културном центру и Народном универзитету у Врању)

Назив установе Оцена

канцеларијског простора

Највећи проблем канцеларијског простора

Оцена простора за одржавање

програма

Највећи проблем простора за одржавање програма

Омладински савез 5 / 5 /


2

неопремљеност, дотрајала опрема и

инвентар, нема парно грејање и застарелост и

недовољан број рачунара

2 кров прокишњава, зидови су

трули, дотрајала инсталација, нема потребног инвентара

11

Табела 10б: Оцене и проблеми простора

Назив установе Оцена

канцеларијског простора

Највећи проблем канцеларијског простора

Оцена простора за одржавање

програма

Највећи проблем простора за одржавање програма

Јавна установа за образовање и културу Вук

Караџић

4 / 3 /

Центар за културне делатности, туризам и

библиотекарство

3 застарела технологија 5 /


2,5 / 2,5 /

Према подацима којима Завод располаже, једино Дом културе Абдула Крашница у Прешеву има урађен пројекат реновирања објекта, радови су у току, а започети су 2003. године.

Програми и публика Скоро сви поливалентни центри Пчињског округа у својој понуди имају наступе културно-

уметничких друштава, било да су им то јединице у склопу установе, било да организују њихова гостовања. Највише програма у току 2009. године имао је Омладински савез Врање.

Оно што је специфично за Дом културе Абдула Крашница је да у својим оквирима има и аматерско позориште од 14 чланова (од којих је шест глумаца), као и поливалентни центар у Владичином Хану у оквиру којег функционише дечје аматерско позориште.

Табела 11а: Програми и посећеност поливалентних центара Јабланичког округа (без података за Сурдулички културни центар)

Назив установе

Садржаји/делатности

Тип садржаја**

према организатору

Број програма у

2009. години

Број публике на програмима

На

ро

дн

и

ун

ив

ер

зи

тет

Вр

ањ

е**

*

Изложбе сопствени 14 10-15.000

Трибине, предавања, књижевне вечери

сопствени Н.п. 5.000

Ом

ла

ди

нски

са

ве

з В

ра

ње

Наступи КУД-ова

сопствени 10 1.000

гостовања 30 8.000

гостујући 5 1.000

Позоришне представе

сопствени 5 800

гостовања 1 300

гостујући 1 300

Хорски и оркестарски садржаји сопствени 10 1.500

гостовања 30 8.000



Издавачка делатност сопствени 12 тираж 1.200


** Када је реч о типу садржаја, прави се разлика између тога да ли културни центар организује одређене садржаје као соспствену делатност, организује

гостовања сопствених организационих јединица (КУД, изложбе, аматерска позоришна трупа и сл.) или други актери гостују у установи као гостујући. садржаји

*** Приказани подаци о програмима за Народни универзитет у Врању односе се на 2008. годину, јер установа Заводу није доставила попуњене упитнике, већ су

подаци добијени путем разговора и само за 2008. годину

12

Табела 11б: Програми и посећеност поливалентних центара Јабланичког округа


Садржаји/делатности

Тип садржаја**

према организатору

Број програма у

2009. години

Број публике на програмима

Це

нта

р

ку

лту

ре

Бо

си

легр

ад

Наступи КУД-ова

сопствени 5 Н.п.

гостовања 4 Н.п.

гостујући 6 Н.п.

Јав

на у

ста

но

ва

за

об

ра

зо

ва

ње

и

ку

лту

ру

Ву

к

Ка

ра

џи

ћ

Изложбе сопствени Н.п. Н.п.

Наступи КУД-ова сопствени 6 Н.п.

гостујући Н.п. Н.п.

Позоришне представе гостујући 8 Н.п.


сопствени Н.п. Н.п.

Це

нта

р з

а к

ул

ту

рн

е

де

латн

ос

ти

, ту

ри

зам

и

би

бл

ио

тека

рс

тв

о Изложбе сопствени 3 200

Биоскопске пројекције сопствени 84 пројекције 1450

Наступи КУД-ова гостујући 12 12000

Позоришне представе сопствени 5 1000



До

м к

ул

ту

ре

Аб

ду

ла

Кр

аш

ни

ца

Изложбе сопствени Н.п. Н.п.

Позоришне представе сопствени Н.п. Н.п.

Концерти сопствени Н.п. Н.п. Трибине, предавања,

књижевне вечери сопствени Н.п. Н.п.

*Н.п. – нема података ** Када је реч о типу садржаја, прави се разлика између тога да ли културни центар организује одређене садржаје као соспствену делатност, организује гостовања сопствених организационих јединица (КУД, изложбе, аматерска позоришна трупа и сл.) или други актери гостују у установи као гостујући. садржаји

С обзиром на то да се у упитнику тражило од представника установа поливалентног типа у Пчињском округу да наведу која врста програма је најпосећенија, јасно се види да су то фолклорни садржаји. Када је реч о начинима обавештавања публике о различитим врстама културних догађаја, поливалентни центри најчешће за такву врсту комуникације користе плакате, а затим рекламе у медијима. Најразноврснији приступ у ширењу такве врсте информација има Дом културе Абдула Крашница у Прешеву.

Табела 12а: Отвореност према публици и начини анимације


Најпосећенији програми према речима представника

установе

Начини презентовања програма публици рангирани према учесталости коришћења

Период у години када је посећеност

највећа

Радно време Установе

На

ро

дн

и

ун

ив

ер

зи

тет

Вр

ањ

е

-ликовни Н.п. Н.п. Н.п.

Ом

ла

ди

нски

сав

ез В

ра

ње

-музички -фолклорни

1.плакати 2.флајери 3. социјалне мреже на интернету

Н.п. Н.п.


13

Табела 12б: Отвореност према публици и начини анимације


Најпосећенији програми према речима представника

установе

Начини презентовања програма публици рангирани према учесталости коришћења

Период у години када је посећеност

највећа

Радно време Установе

Це

нта

р

ку

лту

ре

Бо

си

легр

ад

-фолклорни -културно-забавни програм за децу

1.плакати 2.рекламе на радију

Н.п. 7-15ч

Јав

на

уста

но

ва

за

об

ра

зо

ва

ње

и к

ул

ту

ру

Ву

к

Ка

ра

џи

ћ

-позоришни -фолклорни

1.плакати 2. флајери 2. рекламни спотови на телевизији

пролеће и лето 7-14ч

Це

нта

р з

а

ку

лту

рн

е

де

латн

ос

ти

,

ту

ри

зам

и

би

бл

ио

тека

рс

тв

о

-фолклорни -ликовни -музички -књижевни -филмски -позоришни

1.плакати 2.рекламни спотови на телевизији 3.рекламе на радију

зимски 8-23ч

До

м к

ул

ту

ре

Аб

ду

ла

Кр

аш

ни

ца -позоришни

-ликовни -музички -књижевни -фолклорни

1.плакати 2.рекламни спотови на телевизији 3.рекламе на радију 4.флајери 5.рекламе у штампаним медијима 6.интернет 7. социјалне мреже на интернету

октобар-март 7-15ч

Установе у Босилеграду, Бујановцу и Владичином Хану, како би обавештавале публику о

програмима, користе личне позиве (слање позивница на поштанске адресе), док слање порука на мобилне телефоне као вид промоције не користи ниједна установа Пчињског округа (Завод не располаже подацима за установе у Врању).

Евалуацијом својих програма на годишњем нивоу баве се Омладински савез и Центар културе Босилеград, који такође раде истраживање потреба постојеће и потенцијалне публике (установа у Врању је последњи пут испитивала потребе 2009. године, а установа у Босилеграду 2008. године).

Када је реч о документовању активности, сви поливалентни центри у округу то чине путем вођења архиве о програмима.

Податке о тенденцији кретања броја посетилаца на програмима културних центара од 2005. до 2009. године Заводу није доставио ниједан поливалентни центара у Пчињском округу, па је закључак да не воде евиденцију о посећености својих програма (јер је у упитнику наведено да је потребно уписати оквиран број). У приказу који следи бројност публике биће изведена на основу о посећености програма у 2009. години, искључујући установе које Заводу нису доставиле тражене податке (попут Народног универзитета у Врању, који је доставио податке за 2008. годину и Сурдуличког културног центра који није Заводу доставио упитник). Врање, Босилеград и Прешево једини су Заводу доставили податке о броју публике у 2009. години, тако да су у приказу наведени подаци добијени у упитнику.

14

Приказ 6: Рангирање установа према броју посетилаца на програмима у 2009. години (за поливалентни центар у Бујановцу приказани су подаци о посећености само за изложбе, трибине, предавања и књижевне вечери)

Од редовних програма Центар културе Босилеград организује фолклорни фестивал Крајиште пева и игра. Јавна установа за образовање и културу Вук Караџић од манифeстација организује: Културно лето, Најлепше ускршње јаје и Вредне руке. Центар за културне делатности, туризам и библиотекарство организатор је Светосавске недеље, Меморијала Јунуз Исмаиловић, Видовданских дана и Музичког фестивала Reload. Дом културе Абдула Крашница традиционално организује фестивал Дани Албанске комедије и Фестивал дечјих песама Наша радост. У Пчињском округу, једино поливалентни центри у Врању не наплаћују улазнице за своје програме. Међутим, све установе тог типа имају попусте за различите типове публике. Табела 13: Просечна цена улазница у поливалентним установама Пчињског округа

Установа Просечна цена улазница Попусти

Народни универзитет Врање Не наплаћују улазнице /

Омладински савез Врање Не наплаћују улазнице /

Центар културе Босилеград 50 дин. социјално угрожени ученици и

особе са инвалидитетом Јавна установа за образовање и

културу Вук Караџић Н.п. да


100 дин. ученици

Дом културе Абдула Крашница 100 дин. да

Сарадња

Када је о сарадњи установа са другим актерима у култури, али и у другим секторима реч, закључује се да сарадњу са највећим бројем актера успоставља Омладински савез из Врања, а за њим следи Центар културе Босилеград који има успостављене контакте и на међународном нивоу. Установе културе у другим местима не сарађују са великим бројем актера из разлога што их у њиховој непосредној средини ни нема, а сарадња се у свим местима Округа заснива углавном сарадњи у организацији догађаја.

Све установе поливалентног типа Пчињског округа имају успостављену сарадњу са школама. Међутим само три установе навеле су и на чему је та сарадња заснована.

Из установе у Босилеграду објашњавају да се под сарадњом подразумева учествовање школске деце у секцијама које функционишу при устави, док из Владичиног Хана наводе да се сарадња односи на одржавање представа за децу тог узраста, али и њиховом учествовању у раду аматерског позоришта које је саставни део установе. У Прешеву се под тим подразумева редовно организовање Квиза знања за средњошколце (последње три године).

Са медијима сарађују скоро све установе у округу, па тако Босилеград размењује емисије са медијским кућама у околини (с обзиром на то да у својим оквирима установа има и радио станицу), Босиелград сарађује са локалним медијима преко којих обавештава публику о културним догађајима, Установа у Владичином Хану има успостављену сарадњу са Радиом Хан и Телевизијом Коперникус у смислу рекламирања културних садржаја, док установа из Прешева сарађује са локалном телевизијском станицом која често прати њена културна дешавања.

10000 1800 685

7100

5000

0

5000

10000

15000

20000

Врање Босилеград Бујановац Владичин Хан Прешево

Посећеност програма у 2009.години

15

Табела 14: Сарадња са другим актерима у култури (без података за Народни универзитет у Врању и Сурдулички културни центар)


Ниво сарадње

Тип сарадње Локални ниво

Регионални ниво

Национални ниво

Међународни ниво

Сарадња са центром округа

Ом

ла

ди

нски

са

ве

з В

ра

ње

Народни универзитет Врање,

Библиотека Бора Станковић,

КОМРАД Врање, Водовод, Дирекција,

Предшколска установа Врање,

Дом ученика Врање, Народни

музеј Врање, Позориште Бора

Станковић, невладине

организације на нивоу града

Н.п. Н.п. Н.п. Врање је центар

округа

- сарадња на организацији догађаја - сарадња на пројетима и програмима

Це

нта

р

ку

лту

ре

Бо

си

легр

ад

Нема успостављене сарадње

Са различитим културним актерима

Нема успостављене

сарадње

Општина Ћустендил (Румунија)

Сарадња постоји

- сарадња на организацији догађаја - сарадња на пројетима и програмима

Јав

на у

ста

но

ва

за

об

ра

зо

ва

ње

и

ку

лту

ру

Ву

к

Ка

ра

џи

ћ


Це

нта

р з

а к

ул

ту

рн

е

де

латн

ос

ти

, ту

ри

зам

и

би

бл

ио

те

ка

рств

о


Сурдулички културни центар

Нема успостављене сарадње -сарадња на организацији догађаја

До

м

ку

лту

ре

Аб

ду

ла

Кр

аш

ни

ца

Нема успостављене сарадње Сарадња постоји -сарадња на организацији догађаја

Кадрови

Центар културе Босилеград је установа која има највише запослених, а затим следи Јавна установа за образовање и културу Вук Караџић.

16

Приказ 7: Број запослених у поливалентним центрима Јабланичком округу

Када говоримо о старосној структури, приметно је да у установама поливалентног типа Пчињског округа, кадрова до 30 година нема, као и да су најбројнији кадрови између 40 и 49 година старости. Просечна старост запослених у поливалентним центрима у Округу је 44 године. Табела 15: Просечна старост запослених у установама

6

Назив установе Просечна старост запослених

Омладински савез 39

Центар културе Босилеград 44

Центар за културне делатности, туризам и библиотекарство 43

Дом културе Абдула Крашница 49

Посматрајући полну структуру, закључује се да су само у Установи у Владичином Хану жене бројније. Приказ 8: Полна структура и број припадника мушког и женског пола у установама

7

Приказ 9: Старосна структура кадрова у поливалентним установама8

Када је реч о образовној структури у поливалентним центрима Округа, преовлађује средњошколско образовани кадар. У Омладинском савезу Врање нема запослених са завршеном само основном школом.

6 Народни универзитет Врање, Јавна установа за образовање и културу Вук Караџић и Сурдулички културни центар нису Заводу доставили тражене податке. 7 Без података за установе у Бујановцу и Трговишту. 8 Без података за НУ Врање и за установе у Бујановцу и Трговишту.

11 9

16 14

15

12 Врање (НУ)

Врање (ОС)


Бујановац


Прешево

54,5%

45,5%

мушкарци 6 жене 5

66,7%

33,3%


62,5%

37,5%


13,3%

86,7%


75%

25%


0,0%

50,0%

100,0%

30-39 40-49

55

,6%

44

,4%

0%

50%

100%

25

%

62

,5%

12

,5%

0%

50%

30-39 40-49 50-59

40

%

46

,7%

13

,3%

0% 20% 40% 60%

25

%

16

,7%

41

,6%

16

,7%

17

Приказ 10: Образовна структура и број кадрова према стручној спреми у поливалентим установама

9

Једино Дом културе Радан има једног хонорарног сарадника, док само Културни центар

Власотинце има волонтера.

Приказ 11: Број и тип сарадника у поливалентним установама

Буџет

Центре за културу Јабланичког округа готово у потпуности финансирају градови/општине оснивачи. Током две посматране године једино је Установа у Босилеграду добила средства од републике.

Приказ 12: Извори финансирања установа у 2008. и 2009. години10

9 Без података за НУ Врање и за установе у Бујановцу и Трговишту. 10 Установе у Прешеву и Трговишту нису Заводу доставиле податке за обе посматране године.

9,1%

27,3%

63,6%

ОШ 1

ССС 3

ВШ/ВСС 7

55,6%

44,4%

ССС 5

ВШ/ВСС 4

6,3%

50%

43,7%

ОШ 1

ССС 8

ВШ/ВСС 7

20%

53,3%

26,7%

ОШ 3

ССС 8

ВШ/ВСС 4

33,3%

41,7%

25%

ОШ 4

ССС 5

ВШ/ВСС 3

0

5

1 1 0

5

1 1

запослени на одређено време хонорарни сарадници волонтери

0%

50%

100%

2008

77

%

16

%

7%

Град

Сопствени приходи

Донације/спонзорства

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

90

%

97

%

10

%

3%

Град Сопствени приходи

0%

50%

100%

2008 2009

94

,9%

91

,4%

1,8

%

5%

3,3

%

3,6

%

Општина Сопствени приходи Република

0%

50%

100%

2008 2009

93

,6%

94

,1%

6,4

%

5,9

%

Општина


0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

98

%

90

%

2%

10

%

Општина Сопствени приходи

18

Највећи буџет у 2008. години имао је Центар за културу Босилеград (11.613.126,00 динара – 142.6111,68 евра), док је у 2009. години са највише новца располагала Установа из Бујановца и то са 13.250.959,00 динара, односно 132.793,21 евром. У обе посматране године за програме највише издваја Омладински савез из Врања (у просеку 18.5%). Све поливалентне установе у Округу бележе пад буџета у 2009. години, а највећи је у Центру за културне делатности, туризам и библиотекарство у Владичином Хану (15,7%). Табела 16: Висина и расподела буџета поливалентних центара у 2008. и 2009. години

Град/Општина Година Висина буџета

Структура буџета

Плате и доприноси

Материјални трошкови

Програми и пројекти

Омладински савез

Врање

2008. 89.092,96 55.260,97 9.271,56 24.560,43

7.255.000,00 дин. 4.500.000,00 дин 755.000,00 дин 2.000.000,00 дин

2009. 87.720,70 62.171,94 17.186,99 8.361,77

8.239.667,00 дин 5.839.854,00 дин. 1.614.386,00 дин. 785.427,00 дин.


2008. 142.611,68 123.433,67 14.843,10 4.334,92

11.613.126,00 дин. 10.051.426,00 дин. 1.208.700,00 дин. 353.000,00 дин

2009. 131.610,69 102.642,15 27.999,74 968,80

12.362.284,00 дин. 9.641.249,00 дин. 2.630.035,00 дин. 91.000,00 дин.

Јавна установа за образовање и културу Вук

Караџић

2008. 142.130,85 104.480,56 31.608,59 6.041,71

11.573.971,00 дин. 8.508.040,00 дин. 2.573.944,00 дин. 491.987,00 дин.

2009. 132.793,21 98.851,59 37.197,55 5.022,51

13.250.959,00 дин. 9.285.199,00 дин. 3.493.992,00 дин. 471.768,00 дин.

Центар за културне делатности, туризам и

библиотекарство

2008. 74.319,86 68.720,08 4.371,76 1.228,02

6.052.000,00 дин. 5.596.000,00 дин. 356.000,00 дин. 100.000,00 дин.

2009. 62.631,28 55.466,42 5.567,93 1.596,92

5.883.000,00 дин. 5.210.000,00 дин. 523.000,00 дин. 150.000,00 дин.

У свим установама поливалентног типа у Пчињском округу највећи део из буџета издваја се за

зараде запослених, а најмање за програме. Током обе посматране године, за програме је процентуално највише издвајао Омладински савез у Врању. Приказ 13a: Структура буџета центара у 2008. и 2009. години

11

11 Установе у Прешеву и Трговишту нису Заводу доставиле податке за обе посматране године.

0%

10%

20%

30%

40%

50%

2008

5%

47

%

48

%

Програми

Плате

Текући трошкови

0%

20%

40%

60%

80%

2008 2009

27

,6%

9,5

%

62

%

70

,9%

10

,4%

19

,6%

Програми

Плате


0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

3%

0,7

%

86

,6%

78

%

10

,4%

21

,3%

Програми

Плате


19

Приказ 13б: Структура буџета центара у 2008. и 2009. години12

Када је о инвестицијама реч, од 2007. године, па током наредне наредне три посматране године у Округу највише је уложено у Омладински савез Врање и то 1.896.768,00 динара (22.816,80 евра) и то од стране оснивача. Затим је у Установу у Босилеграду уложила 1.050.000,00 динара, а 560.581,20 динара су општина Бујановац и надлежно Министарсво инвестирали у Дом културе Абдула Крашница. У остале установе у округу није било улагања у посматраном периоду. Табела 17: Последња инвестициона улагања у поливалентне центре Јабланичког округа

Тип инвестиције Финансијер Година

Износ у еврима

Износ у динарима

Вр

ањ

е (

ОС

) Електроинсталације Град Врање 2009. 3.906,92 366.980,00

Столице Град Врање 2008. 1.842,03 150.000,00

Молерски радови Град Врање 2008. 5.219,93 425.068,00

Електро радови Град Врање 2008. 4.989,13 406.274,00

Молерско-грађевински радови Град Врање 2007. 6.858,99 548.446,00

Бо

си

легр

ад

Антена FM Дипол 108 MHz Општина Босилеград 2007. 221,26 17.692,20

Усм. антена Осмерац Министарство културе 2008. 1.495,36 121.770,00

FM предајник Министарство културе 2008. 3.477,99 283.219,00

Пројектор Општина Босилеград 2008. 1.693,44 137.900,00

Бу

јан

ов

ац

Поправка крова Општина Бујановац 2009. 11.178,45 1.050.000,00

Проблеми

Када су проблеми поливалентних центара у питању најмање их наводе Омладински Савез Врање и Установа из Бујановца, који поред Центра у Владичином Хану, једини немају проблем са финансијама.

Све установе које су Заводу доставиле податке имају проблем са новцем за програме (осим Владичиног Хана).

Установе у Босилеграду и Прешеву имају проблем са недостатком високообразованог стручног кадра, односно са недостатком помоћног особља.

Једино из Омладинског савеза Врање и Бујановца наводе да немају проблем простора. С друге стране, све поливалентне установе Пчињског округа имају проблем застарелом техником.

12 Установе у Прешеву и Трговишту нису Заводу доставиле податке за обе посматране године.

0%

20%

40%

60%

80%

2008 2009

4,3

%

3,8

% 7

3,5

%

74

,4%

22

,2%

28

,0%

Програми

Плате


0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

1,6

%

2,5

% 9

2,5

%

88

,6%

5,9

%

8,9

%

Програми

Плате


20

Табела 18: Проблеми поливалентних установа Јабланичког округа (без података о Народном универзитету Врање и Сурдуличког културног центра)

Поливалентни центар

Простор Финансирање Техничка

опремљеност Кадрови Програми

Врање Омладински

савез

Нема проблема Нема проблема

Потребни су озвучење, расвета, компјутер, штампач, пројектор и камера

Нема проблема Потребан јевећи број

апликација код релевантних фондова

Босилеград Неопходна је

санација

Недостатак финансијских

средстава, нарочито за одржавање

Потреба за компјутерима

Недостатак високообразованог стручног кадра

Недовољно средстава за

програме

Бујановац Нема проблема Нема проблема Застарела техничка

опрема Нема проблема

Недостатак новчаних средстава за

програме


Проблем је простор за библиотеку,

нема простора за читаоницу ни за

одржавање књижевних вечери

Нема проблема Застарели компјутери


Прешево

Простор поливалентног центра је још у фази изградње

Потребан је новац за програме и

завршне радове на згради

Застарела опрема за биоскоп, а потребно је и ново озвучење и

осветљење

Недостају још два помоћна

радника

Проблем је организација

гостовања албанских позоришта

Библиотеке општина Пчињског округа13

Библиотеке постоје у свим местима Пчињског округа. Једино установа у Владичином Хану не функционише самостално већ се налази у оквиру Центра за културне делатности, туризам и библиотекарство. Матична библиотека у Пчињском округу, надлежна за остале библиотеке, смештена је у Врању,

Читаоница врањска основана је 1879. године. Народна Библиотека у Врању је матична за два округа – Пчињски и Косовско-поморавски, па је тако надлежна за 11 општина и више од 100 библиотека, рачунајући и школске библиотеке. Поред тога, у самом граду Врању и околини библиотека Бора Станковић има своју мрежу библиотека. Централно одељење налази се у центру града, посебно одељење у доњем делу града, а постоје и одељења у Врањској Бањи и селима Ратају, Вртогошу и Власу. Библиотека Бора Станковић је препознатљива по својим књижевним сусретима и песничким вечерима у дворишту Борине куће.

Још 1967. године основана је библиотека у Босилеграду, али установа тек од 1997. године постаје самостална (до тада се налазила у оквиру Центра културе).

Табела 19: Подаци о оснивању библиотека



Народна библиотека Бора Станковић Врање 1879

Народна библиотека Христо Ботев Босилеград 1997

Библиотека 14. новембар Бујановац 1948

Библиотека Мехмет Јусуфи Прешево 1945

Библиотека Радоје Домановић Сурдулица 1924

Народна библиотека Антоније Поповић Трговиште 1982

13 За установе у Бујановцу, Владичином Хану, Прешеву, Сурдулици и Трговишту Завод није добио податке о историјату, а није их било могуће пронаћи.

21

Просторни капацитети Четири библиотеке Пчињског округа налазе се у простору који је у власништву установа,

Библиотека Мехмет Јусуфи, Прешево; Библиотека Радоје Домановић, Сурдулица; Народна библиотека Антоније Поповић, Трговиште и Народна библиотека Христо Ботев у Босилеграду, која је власник једног дела простора, док други део користи уз надокнаду.

Уступљен простор користе библиотеке у Врању, Бујановцу и Владичином Хану. Највећим простором, располаже матична библиотека у Врању, а затим установа у Трговишту.

Свор рад у најмањем простору организује Народна библиотека Христо Ботев у Босилеграду. Све библиотеке пчињског округа имају читаонице са просечно 26 места. Установе углавном имају

простор за одржавање програма или се сналазе, попут библиотеке у Босилеграду, која за у ту сврху користи простор читаонице. Табела 20: Основни подаци о простору библиотека

14


Број читаоница

Број места у читаоницама

Број простора за програме

Површина простора за

програме

Број места за седење у сали

за програме

Народна библиотека Бора Станковић

1.265 м2 1 30 1 50 м

2 50

Народна библиотека Христо Ботев

150 м2 1 Н.п.

користи се читаоница

10 м2

15

Библиотека 14. новембар

366 м2 1 20 / / /

Библиотека Мехмет Јусуфи

500 м2 1 30 / /. /

Библиотека Радоје Домановић

640 м2 1 30 1 98 м

2 30

Народна библиотека Антоније Поповић

955 м2 1 20 Н.п. Н.п. Н.п.


Фонд, програми и корисници

Највећим фондом књига у Пчињском округу располаже матична библиотека у Врању, а најмањим Народна библиотека Антоније Поповић. Када је реч о књигама на другим језицима, најбогатији фонд има библиотека у Бујановцу, док са најмањим фондом стране књиге располаже установа у Врању.

Структура фонда показује да највећи удео стручне и научне књиге постоји у библиотеци у Трговишту, док дечјих књига процентуално највише има сурдуличка библиотека. Када је о књигама за особе са инвалидитетом реч, ниједна библиотека нема штампана нити ЦД издања за слепе и слабовиде. Ниједна библиотека у Округу није започела процес дигитализације.

Приказ 14: Број књига у библиотекама Пчињског округа

14 Без података за установу у Владичином Хану.

0 100000

Врање


Бујановац


Прешево

Сурдулица

Трговиште

130338

21755

49468

42801

21319

Укупан број књига 0 100000

Врање


Бујановац


Прешево

Сурдулица

Трговиште

126799

15350

41134

42801

21319

Број књига на српском језику 0 2000

Врање


Бујановац


Прешево

Сурдулица

Трговиште

3539

6405

8234

Број књига на страним језицима

22

Приказ 15: Структура фонда у библиотекама Пчињског округа15

Библиотека у Врању, као матична у Пчињском округу, у периоду од 2007. до 2009. годинр допунила се свој фонд највећим бројем књига, а на другом месту је установа из Бујановца. Најмањи број издања у истом периоду набавила је босилеградска библиотека. Табела 21: Подаци о броју набављених публикација у периоду од 2007. до 2009. године (без података за Владичин Хан и Прешево)

Назив установе Број набављених публикација

Укупно 2007 2008 2009

Народна библиотека Бора Станковић 4.150 4.844 Н.п. 8.994

Народна библиотека Христо Ботев 451 581 153 1.185

Библиотека 14. новембар 2.111 2.158 2.194 6.463

Библиотека Радоје Домановић 2.137 2.153 1.600 5.890 Народна библиотека Антоније Поповић 1.211 697 502 2.410

Четири библиотеке су доставиле Заводу податке о броју набављених књига за период од три године (2007-2009), а две износима добијеним за ту сврху од надлежног Министарства и општине тако да је тешко извлачити било коју врсту закључака.

Табела 22: Подаци о средствима за набавку књига16

Установа

Го

ди

на Средства од општине/

града Средства Министарства

културе

Број откупљених

књига од средстава

града и Министар-

ства културе

евра динара евра динара


2007 Укупно за период од 2006. до 2009.

год.

3.682,61

Укупно за период од 2006. до 2009.

год.

312.500,00


год.

4.713,74


год.

400.000,00 Н.п. 2008

2009

Библиотека 14.

новембар

2007 7202,83 575.939,79 6565,77 525.000,00 Н.п.

2008 8792,75 716.009,27 7245,33 590.000,00 Н.п.

2009 7852,17 737.560,00 Н.п. Н.п. Н.п.


2007 Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. 474

2008 Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. 596

2009 Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. 658


2007 Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. 122

2008 Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. 78

2009 Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. 80


Највећи број чланова у Округу има библиотека у Врању, па у Босилеграду, а најмање у Трговишту. Према подацима који су доступни Заводу, ученици чине највећи део броја чланова библиотека.

15 Народна библиотека Бора Станковић, Библиотека 14. новембар, Библиотека у оквиру поливалентног центра у Владичином Хану и Библиотека Мехмет Јусуфи, нису Заводу доставиле тражене податке. 16 Библиотеке из Врања, Владичиног Хана и Прешева нису Заводу доставиле тражене податке.

16%

78,6%

5,4%

Стручна и научна књига Белетристика Дечја књига

8,7%

60,9%

30,4%


20,2%

57,4%

22,4%


23

Табела 23: Број корисника библиотека у периоду од 2007. до 2009. године17

Назив установе Год. Деца до 14

година

Ученици средњих

школа Студенти Одрасли

Укупно по години

Народна библиотека Бора Станковић

2007 Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. 2.219

2008 Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. 1.804

2009 Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п.


2007 Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. 970

2008 Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. 970

2009 Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. 970


2007 400 232 37 90 759

2008 398 262 45 87 792

2009 401 266 48 88 803


2007 397 92 5 50 544

2008 388 86 17 42 533

2009 476 90 19 53 638


2007 136 30 4 49 219

2008 166 30 6 48 250

2009 201 34 11 50 296

Тенденција кретања броја чланова показује да их је у већем броју библиотека у Округу све више из године у годину. према подацима који су били доступни Заводу, једино у врањској библиотеци долази до пада броја корисника, док у установи у Босилеграду тај број стагнира.

Приказ 16: Тенденција кретања чланова библиотека у периоду од 2007. до 2009. године (изузев у случају библиотека Владичином хану и Прешеву)

Сагледавајући однос између броја становника икорисника библиотека Пчињског округа види се да је највећи удео становништва који редовно посећује библиотеку, у општини Босилеград, а затим у Трговишту, док је у осталим местима тај удео мањи од 3%.

Приказ 17: Рангирање општина/града према проценту локалног становништа који су корисници библиотеке (код врањске библиотеке коришћен је број чланова из 2008. године, а за библиотеке у Владичином Хану и Прешеву нису добијени подаци)

17 Завод не располаже подацима о броју чланова библиотека у Прешеву и Владичином Хану.

0

1000

2000

3000

2007 2008 2009

Врање

0

500

1000

1500

2007 2008 2009


700

750

800

850

2007 2008 2009

Бујановац

400

500

600

700

2007 2008 2009

Сурдулица

0

200

400

2007 2008 2009

Трговиште

2,1%

9,8%

1,9% 2,9% 4,6%

0,0%

5,0%

10,0%

15,0%

Врање Босилеград Бујановац Сурдулица Трговиште

Проценат локалног становништва који су чланови библиотеке

24

Библиотеке у Пчињском округу организују различите додатне програме за своје кориснике попут књижевних вечери, изложби, предавања, радионица, музичких програма и других. Највећи број таквих програма приређује матична библиотека у Врању, а за њом бујановачка библиотека и у обе установе тај број расте из године у годину.

Најмањи број програма организује Народна библиотека Христо Ботев, у просеку 4 годишње.

Табела 24: Број пратећих програма у периоду од 2007. до 2009. године18

Назив установе Укупан број програма по годинама

2007 2008 2009

Народна библиотека Бора Станковић 28 34 Н.п.

Народна библиотека Христо Ботев 4 3 4

Библиотека 14. новембар 21 27 27

Библиотека Радоје Домановић 20 17 28

Приказ 18: Број пратећих програма библиотека према врсти садржаја (изузимајући 2009. годину код библиотеке у Врању за коју Завод не располаже подацима и библиотеке у Владичином Хану, Прешеву и Трговишту које Заводу нису доставиле тражене податке)

Три библиотеке у Округу користе библиотечке електронске базе, две Cobiss, у Врању (али се

користи и Biblio) и Сурдулици, а једна Biblio, у Бујановцу. Остале библиотеке немају електронске базе. Само у врањској, босилеградској и сурдуличкој библиотеци постоје компјутери (по један)

намењени корисницима за претраживање базе или коришћење интернета. Чланарине у библиотекама крећу се од 200 до 500 динара на годишњем нивоу и све библиотеке имају попусте за различите групе корисника, најчешће ученике, док је установа у Трговишту једина у

18 Без података за установе у Владичином Хану, Прешеву и Трговишту.

2007

2008

7

9

7

10

4

4

3

2

7

9

2007

2008

2009

4

3

3 1 1

2007

2008

2009

2

4

3

9

12

11

4

3

3

6

8

10

2007

2008

2009

8

4

5

3

3

1

5

3

10

3

1

7

1

1

6

4

књижевне вечери изложбе предавања трибине,дебате радионице остали садржаји

25

Округу која не наплаћује чланарину. Међутим, Заводу су само две установе доставиле тражене податке, па су овде оквирно изнети подаци добијени на разговорима са представницима установа.

Завод је питао библиотеке Пчињског округа и на који начин комуницирају са корисницима и како валоризују сопствени рад. Закључак је да када је реч о евалуацији програма, ни једна установа не ради такву врсту процена.

Што се тиче истраживања потреба корисника, једино библиотека у Сурдулици наводи да то чини редовно (последњи пут 2010. године) тако што спроводе анкету о часописима. У Округу, само библиотеке Врању, Босилеграду и Сурдулици документују своје активности вођењем архиве, док врањска установа ради и пресклипинг, медиаклипинг и води дигиталну архиву.

Сарадња Са највише културних актера на различитим нивоима сарађује библиотека у Врању. Најужу мрежу сарадње од свих библиотека у Округу има библиотека у трговиштуу и Сјеници. Када је о сарадњи са медијима реч, готово све библиотеке сарађују са локалним медијима.

Установа у Врању наводи да сарађује са свим локалним медијима и дописништвима већих новинских кућа, установа у Босилеграду има успостављену сарадњу са локалном радио станицом, библиотека у Бујановцу сарађује са ТВ Бујановац и ТВ Спектри, а сурдуличка библиотека са локалним радиом Голд и раиом Врање. Установа у Трговишту једина је која наводи да нема успостављену сарадњу са медијима. Табела 25: Сарадња са другим актерима у култури

19



Тип сарадње

Локални ниво Регионални

ниво Национални

ниво Међународни

ниво Сарадња са

центром округа

Нар

од

на

би

бл

ио

тека

Бо

ра

С

тан

ко

ви

ћ

Позориште и образовне установе

Не остварују сарадњу

Чланица је Мреже матичних

библиотека Србије и Друштва

библиотекара Србије


Врање је центар окруа

-сарадња на програмима/ пројектима

Нар

од

на

би

бл

ио

тека

Хр

ист

о

Бо

тев

Постоји сарадња




НУ Врање и образовне установе

-техничка -логистичка -сарадња на организацији догађаја

Би

бл

ио

тека

14.

но

вем

бар


културу Вук Караџић




Библиотека Бора Станковић

-технича

Би

бл

ио

тека

Рад

оје

До

ман

ов

ић

Сурдулички културни

центар, Локална самоуправа, Туристичка

организација


Народна банка Србије


Омладински савез

-техничка -логистичка -сарадња на организацији догађаја

Нар

од

на

би

бл

ио

тека

Ан

то

ни

је

По

по

ви

ћ

Библиотека је једина установа

културе у Трговишту





-сарадња на организацији догађаја

19

Без података о библиотекама у Владичином Хану, Прешеву

26

Кадрови20

Када је реч о запосленима у библиотекама Пчињског округа, највише их има у матичној

библиотеци у Врању, а затим у установи у Бујановцу. Најмање запослених имају библиотеке у Босилеграду и Сурдулици. Приказ 19: Број запослених у библиотекама Пчињског округа

Када се посматра старосна структура види се да запослених млађих од 30 година има само у библиотекама у Врању и Бујановцу, док старијих од 60 година има у Врању и Босилеграду. Најбројнији су кадрови од 40 до 49 година старости, а просечна старост кадра у Округу је 46 година.

Полна структура показује да су у већини библиотека бројније жене и да само у установама у Прешеву и Сурдулици преовладава мушки род. Табела 26: Просечна старост запослених у установама

Назив установе Просечна старост запослених

Народна библиотека Бора Станковић 46

Народна библиотека Христо Ботев 49

Библиотека 14. новембар 44

Библиотека Мехмет Јусуфи 52

Библиотека Радоје Домановић 42

Народна библиотека Антоније Поповић 44

Приказ 20: Полна структура и број припадника мушког и женског пола у установама

20

Из прегеледа запослених биће искључена библиотека у Владичином Хану, будући да је кадровска структура, с обзиром на то да библиотека функционише као поливалентни центар, приказана код прегледа поливалентних установа у овом извештају.

28

8 15

0

9

8

11 Врање


Бујановац


Прешево

Сурдулица

Трговиште

21,4%

78,6%


12,5%

87,5%


26,7%

73,3%


77,8%

22,2%


75%

25%


36,4%

63,6%


27

Приказ 21: Старосна структура кадрова у установама

Када је о образовној структури реч, више и високообразовани кадар доминантан је у Врању, Бујановцу и Прешеву.

Приказ 22: Образовна структура и број кадрова према стручној спреми у установама

Босилеградска библиотека једина је која има волонтере, њих пет, а нема хонорарних сарадника,

док остале библиотеке у Округу не ангажују волонтере ни хонорарне сараднике.

Буџет Библиотеке се гoтово у потпуности финансирају из буџета градова/општина оснивача. Једино су

библиотеке у Врању и Босилеграду имале учешће Републике у буџету.

Приказ 23a: Извори финансирања установа у 2008. и 2009. години (осим за библиотеку у Врању за коју Завод располаже подацима само за 2008. годину и за библиотеку у Прешеву која није доставила податке)

0% 10% 20% 30% 40%

3,5

% 25

%

35

,7%

17

,9%

17

,9%

0% 10% 20% 30% 40%

12

,5%

37

,5%

37

,5%

12

,5%

0%

20%

40%

60%

6,7

%

26

,7%

46

,6%

20

%

0%

20%

40%

60%

22

,2%

22

,2%

55

,6%

0%

50%

100%

62

,5%

12

,5%

25

%

0%

20%

40%

60%

27

,3%

54

,5%

18

,2%

10,7%

17,9%

71,4%

ОШ 3

ССС 5

ВШ/ВСС 20

87,5%

12,5%

ССС 7

ВШ/ВСС 1

13,3%

40%

46,7%

ОШ 2

ССС 6

ВШ/ВСС 7

22,2%

77,8%

ССС 2

ВШ/ВСС 7

75%

25%

ССС 6

ВШ/ВСС 2

27,3%

63,6%

9,1%

ОШ 3

ССС 7

ВШ/ВСС 1

0%

20%

40%

60%

80%

2008

80

%

6%

10

%

4%

Град Сопствени приходи Република Донације

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

83

,9%

96

%

0,4

%

0,4

%

Општина


Република

0%

50%

100%

2008 2009

98

,9%

98

,8%

1,1

%

1,2

%

Општина


28

Приказ 23a: Извори финансирања установа у 2008. и 2009. години (осим за библиотеку у Врању за коју Завод располаже подацима само за 2008. годину и за библиотеку у Прешеву која није доставила податке)

У 2008. години највећим буџетом располагала је врањска библиотека, а за њом библиотека у

Бујановцу. С обзиром на то да матична библиотека није Заводу доставила податке о буџету за 2009. годину, те године највећи буџет има бујановачка установа. Најмањим буџетом у 2008. години располагала је библиотека у Сурдулици, а наредне године библиотека у Босилеграду.

У свим установама у Округу у 2009. години дошло је до смањења буџета, а то је највише осетила библиотека у Босилеграду, којој су средства умањена за 19,9%.

Табела 27: Висина и расподела буџета библиотека у 2008. и 2009. години21

Општина Година Висина буџета





Народна

библиотека Бора

Станковић

2008. 294.725,16 евра 243.148,25 евра 45.559,60 евра 6.017,31 евра

24.000.000,00 дин. 19.800.000,00 дин. 3.710.000,00 дин. 490.000,00 дин.

2009. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п.

Н.п. Н.п. Н.п. Н.п.

Народна библиотека Христо

Ботев

2008. 60.277,21 евра 45.980,64 евра 5.963,28 евра 8.333,29 евра

4.908.482,00 дин. 3.744.286,00 дин. 485.601,00 дин. 678.595,00 дин.

2009. 48.290,05 евра 43.558,66 евра 4.731,39 евра /

4.535.918,00 дин. 4.091.495,00 дин. 444.423,00 дин. /


2008. 95.862,38 евра 88.289,71 евра 7.214,58 евра 358,09 евра

7.806.246,00 дин. 7.189.590,00 дин. 587.496,00 дин. 29.160,00 дин.


8.476.064,00 дин. 7.787.478,00 дин. 610.226,00 дин. 78.360,00 дин.


2008. 58.851,53 евра 54.346,57 евра 4.504,96 евра /

4.792.386,00 дин. 4.425.539,00 дин. 366.847,00 дин. /

2009. 57.531,16 евра 54.625,45 евра 2.905,71 евра /

5.403.942,00 дин. 5.131.007,00 дин. 272.935,00 дин. /

Народна библиотека

Антоније Поповић


6.452.000,00 дин. 5.721.000,00 дин. 676.000,00 дин. 55.000,00 дин.


6.391.000,00 дин. 5.770.000,00 дин. 581.000,00 дин. 40.000,00 дин.


21 Без података за библиотеку у Прешеву која није доставила тражене податке.

0%

50%

100%

2008 2009

93

%

96

%

7%

4%

Општина


0%

50%

100%

2008 2009

99

%

98

,4%

1%

1,6

%

Општина


29

На зараде запослених, у свим библиотекама Пчињског округа, у посматраном периоду, одлази највећи део буџета, док за програмске активности у 2008. години највише издваја босилеградска библиотека, која слеће године уопште не издваја за програме. С друге стране, сурдуличка библиотека једина је у Округу која обе године није издвајала за програме. Приказ 24: Структура буџета библиотека у 2008. и 2009. години

Када је о инвестицијама реч, само две библиотекле наводе да је било инвестиционих улагања и

то у обе од стране Министарства културе. Једино босилеградска библиотека наводи приоритетна улагања у будућности и то адаптацију и

санацију крова зграде Табела 28: Последња инвестициона улагања у библиотеке Пчињског округа

Тип инвестиције Финансијер Година Износ у еврима



Христо Ботев

Адаптација објекта Министарство

културе 2008 7.304,20 594.794,00

Набавка рачунарске опреме Министарство

културе 2008 692,60 56.400,00

Набавка опреме за загревање

Министарство културе

2008 336,48 27.400,00

Библиотека Радоје

Домановић

Грађевинско занатски радови


2007 Н.п. Н.п.

Проблеми

Када су проблеми у питању, библиотеке у Округу најчешће наводе проблем с финансијама, лошом или недостајућом техничком опремом и програмима.

Све установе имају проблем са финансирањем, са техничком опремљеношћу једино нема проблем босилеградска библиотека, док програме једино врањска библиотека не наводи као проблем.

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008

2%

82

,5%

15

,5%

Програми

Плате


0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

13

,8%

76

,3%

90

,2%

9,9

%

9,8

%

Програми

Плате


0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

0,4

%

0,9

%

92

,1%

91

,9%

7,5

%

7,2

%

Програми

Плате


0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

92

,3%

94

,9%

7,7

%

5,1

%

Програми

0%

50%

100%

2008 2009

0,8

%

0,6

%

88

,7%

90

,3%

10

,5%

9,1

%

Програми

30

Табела 29: Проблеми библиотека Пчињског округа22

Библиотека Простор Финансирање Техничка



Бора Станковић,

Врање

Нема проблема Нередовност

исплате буџетског новца

Застарелост компјутера



Христо Ботев,


Проблем Проблем Нема проблема Проблем Проблем

Библиотека Радоје

Домановић, Сурдулица

Потребно је вратити просторије установи које би се користиле

за интернет читаоницу и за школу клавира

Потребно је повећање буџета

Недовољан број компјутера, нарочито

за истурена одељења

Недостатак високообразованих

кадрова и потреба за административним

радником

Потреба за едукацијом запослених,

организовањем семинара и

усавршавањем у програмском пакету Кобис (Cobiss), као и

куповина опреме Народна

библиотека Антоније Поповић,

Трговиште

Нема проблема Проблем Проблем Нема проблема Проблем

Музеј општина Пчињског округа У Пчињском округу постоји један музеј и налази се у Врању. Народни музеј Врање основан је

1960. године када је носио назив народног хероја Симе Погарчевића. Временом је прерастао у музеј комплексног типа са неколико збирки. Седиште Музеја смештено је у згради Селамлука, Пашини конаци, саграђеној 1765. године и располаже са неколико десетина хиљада музеалија из области етнологије, археологије и културне историје. Из етнолошке збирке изложени одевни предмети – стара градска и сеоска ношња из XIX и с почетка XX века, као и употребни предмети – покућство из истог периода. На спрату музејске зграде су Спаваћа соба с почетка ХХ века, Девојачка соба и Дневни салон. У холовима (приземље и спрат) су предмети из археолошке збирке: питоси, стеле, надгробни споменици, уломци керамике и алата од неолита до средњег века.

Табела 30: Подаци о оснивању музеја и броју објеката које користи



Број објеката које музеј користи

Народни музеј Врање Врање 1960. 4

Просторни капацитети

Простор који музеј користи у власништву је републике. Под окриљем установе је зграда Селамлука (културно добро од великог значаја) изграђена 1765. године, затим Музеј-кућа Боре Станковића (културно добро од великог значаја) из 1865. године отворена 1967. у оквиру музеја у њој су изложени предмети који су припадали писцу и члановима његове породице, као и плакати, фотографије позоришних представа и издања његових књига и дела добитника Борине награде. Музеју се од 1992. године прикључује и Галерија Народног музеја (која је део зграде Центра за културу која је још у изградњи), а под надзором музеја је и Турско купатило (Хамам - културно добро од великог значаја) са краја XVII века .

Музеј нема сопствену конзерваторску радионицу.

22 Библиотеке у Бујановцу и Прешеву нису попуниле део упитника намењен проблемима установа.

31

Табела 31: Основни подаци о просторима у оквиру којих музеј организује делатност


Број депоа

Површина депоа

Број затворених простора за

програме

Површина простора за

програме

Број места за седење у сали за програме

Народни музеј Врање 875 м2 6 135 м

2 2 475 м

2 Н.п.

Фонд, програми и корисници

Када је реч о броју предмета, Народни музеј у Врању располаже са скоро 20.000 музеалија.

Табела 32: Број предмета према збиркама у музеју Пчињског округа

Збирке у музејима Ужице

Етнолошка 3.083

Археолошка 3.376

Ликовна 351

Графичка 58

Историјско-уметничка 742

Примењена уметност 98

Нумизматичка 11.807

УКУПНО ПРЕДМЕТА 19.515

Предмети су подељени у седам збирки - археолошка, етнолошка, графичка, историјско-

уметничка, ликовна, нумизматичка и примењена уметност, а најбројнија је нумизматичка. Од укупног броја предмета обрађено је 53,3% музеалија, а од предмета који подлежу конзервацији заштићено је 17,3%. Једино археолошка и нумизматичка збирка нису у потпуности обрађене. Највећи удео конзервираних предмета је у оквиру археолошке збирке – 38,5%. Ревизија целокупног фонда рађена је 2007. године. Приказ 25: Структура фонда у музеју Пчињског округа

Стална поставка Музеја датира из 1999. године. Цена улазнице се креће од 50,00 до 80,00 динара, а радно време једино викендом пружа могућност запосленом становништву да посете Установу. Табела 33: Отвореност посетиоцима


Цене улазница

Радно време Стална поставка

Изложбе и програми

Народни музеј Врање 80,00 дин. одрасли, 50,00

дин ђаци Бесплатно Радним данима: 8-15ч; викендом: 10-14ч

17,3%

15,8%

1,8%

60,5%

3,8% 0,5% 0,3%

Aрхеолошка Етнолошка Ликовна

Нумизматичка Историјска Примењена уметност

Графичка

32

Народни музеј Врање, поред сталне поставке организује и различите културне садржаје, а најбројније су изложбе.

Када је реч о издавачкој делатности, музеј је објавио водич кроз музеј и његове сталне поставке 2001. године. Музеј објављује и каталоге својих збирки, посебне публикације везане за изложбе и друге програме и има свој часопис стручног карактера. Установа има и стручну библиотеку са 10.483 јединица. Приказ 26: Број пратећих програма музеја према врсти садржаја

Када је у питању посећеност Установе, број љубитеља музеја у Врању константно се повећава у периоду од три године (2007-2009).

Приказ 27: Тенденција кретања броја посетилаца музеја Пчињског округа

Музеј у Врању је не спроводи евалуацији програма, нити истражује потребе публике. Када је реч о доступности музејских садржаја туристима, како домаћим тако и страним, Музеј је последњи пут брошуру штампао 2001. године и то само на српском језику.

Сарадња Музеј Пчињског округа има развијену мрежу сарадње са музејима и галеријама у региону,

међутим, што се међународне сарадње тиче, она не постоји. Када је о сарадњи са медијима реч, Народни музеј Врање сарађује повремено са медијима, а за

контакт са публиком, када је реч о оглашавању програма, користи плакате. Музеј је члан Музејског друштва Србије, али нема чланство ни у једној међународној музејској

заједници.

Табела 34: Сарадња са другим актерима у култури





Национални ниво Међународни



На

ро

дн

и м

узе

ј В

ра

ње

Сви актери у култури на

локалном нивоу

Музеј у Лесковцу, Галерије у

Нишу и Пироту, Завод за заштиту

споменика у Нишу

Музеј у Београду, републички завод за заштиту споменика

и Археолошки институт

Не остварује међународну

сарадњу

Врање је центар округа

- техничка - логистичка - сарадња на организацији догађаја

Кадрови

У Народном музеју Врање у сталном радном односу је 12 запослених, од чега се основном делатношћу бави 75% запослених, а исти проценат је и више и високо образованих, када се посматра образовна структура. Када је реч о полној структури, предњаче жене, а просек година кадра је 45 година старости, предњаче запослени између 40 и 49 година, а нема ниједног запосленог испод 30.

2007

2008

2009

22

26

33

20

37

изложбе предавања трибине радионице остали садржаји

16150 17100 20214

0

10000

20000

30000

2007 2008 2009 Врање

33

Приказ 28: Полна, старосна и образовна структура запослених у Архиву

Музеј у свом раду не ангажује волонтере нити хонорарне сараднике.

Буџет Музеј се највећим делом финансира из буџета града Врања, а део добија и од Републике. Према

подацима достављеним од стране Музеја, за програме је у 2008. години издвојено 24,3%, док у 2009. години нису одвојена средства.

Приказ 29: Извори финансирања и структура буџета Музеја у 2008. и 2009. години

Табела 35: Висина и расподела буџета Музеја у 2008. и 2009. години

Установа/ Општина

Година Висина буџета





Народни музеј

Врање

2008. 144.597,93 евра 94277.85 евра 15182.78 евра 35.126,33 евра

11.774.870,00 дин. 7.677.215,24 дин. 1.236.361,35 дин. 2.861.293,41 дин.

2009. 120.588,90 евра 88632.84 евра 31956.06 евра /

11.327.000,00 дин. 8.325.345,00 дин. 3.001.655,00 дин. /

Представници Музеја као последње инвестиције наводе радове на објекту у више наврата који су

финансирани од стране Републике и Града, али и од стране Археолошког института. Као приоритетну инвестицију у Музеју истичу реконструкцију изложбеног простора и депоа.

Табела 36: Инвестициона улагања Музеја у току 2008. и 2009. године


Тип инвестиције Финансијер Година Износ у еврима Износ у динарима

Народни музеј Врање

Реконструкција и адаптација изложбеног

простора и депоа

НИП Град Врање

2007. 102.541,30 (НИП) 12.506,22 (Град)

8.199.222,73 (НИП) 1.000.000,00 (Град)

Јавни рад

Министарство економије и регионалног

развоја

2009. 10.763,25 1.011.000,00

Поправка објеката Археолошки

институт 2009. 266,15 25.000,00

33,3%

66,7%


0%

50%

33

,3%

41

,7%

16

,7%

8,3

%

8,3%

16,7%

75%

ОШ 1

ССС 2

ВШ/ВСС 9

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

68

%

85

,7%

3,2

%

3,9

%

4,4

%

24

,4%

10

,4%

Град


Спонзорства

Република

0%

20%

40%

60%

80%

2008 2009

24

,3%

65

,2%

73

,5%

10

,5%

26

,5%

Програми

Плате


34

Проблеми Као кључне проблеме представници Музеја наводе проблем с простором, опремљеношћу и

финансијама.

Табела 37: Проблеми музеја Пчињског округа

Музеј Простор Финансирање Техничка


Народни музеј Врање

Недостатак одговарајућег

простора за сталну поставку и депое

Недостатак средстава за откуп

материјала и попуну фондова

Потребна адекватна опрема за излагање,

а проблем је и недовољна и

застарела компјутерска опрема


Историјски архив Пчињског округа

У Пчињском округу Историјски архив смештен је у Врању. Основан је 31. марта 1962. године као Историјски архив среза Врање, а са радом почиње 1. новембра исте године. У надлежности ове установе су општине: Врање, Владичин Хан, Бујановац, Босилеград, Прешево, Сурдулица и Трговиште. Првобитан назив промењен је у Државни архив 13. децембра 1962. године и под тим називом радио је до 24. фебруара 1971. године, када је на седници Радне заједнице Архива донета одлука да носи назив Историјски архив. Данашњи назив Установа добија 19. марта 1979. године, по датуму ослобођења Врања од турске власти 1878. године. Делатност Архива одвија се преко Службе евиденције и заштите архивске грађе и регистратурског материјала ван Архива, Службе депоа и техничке заштите, Службе сређивања и обраде, Службе информативне, културно-просветне, образовне и пропагандне делатности, Службе дигитализације и Службе за опште послове.

Просторни капацитети Установа је своју делатност започела у објекту Пашиног конака - Селамлуку, а већ 1963. године

премештена је у другу зграду Пашиног конака - Харемлук, која није задовољавала услове за рад. Пресељењем у нови објекат Дома културног центра 1977. године, створени су повољнији услови за рад свих служби и смештај архивске грађе. Тек 1986. године, са изградњом депоа површине 564 м

2 у објекту

Дома културног центра, створени су адекватни услови за смештај целокупне архивске грађе. Архив укупно располаже са 772 м

2 од којих 208 м

2 представља канцеларијски простор.

Фонд

Архив у Врању, закључно са 2009. годином, поседује 2.170 грађе у дужним метрима, односно 286 фондова и збирки које обухватају период од 1858. до 2004. године, од којих је сређено 240. Број евидентираних регистратура Архива је 267 од чега је преузето само четири. Установа је започела процес микрофилмовања и до сада је микрофилмовано 5% обрађеног материјала, док се са дигитализацијом још није почело. Приказ 30: Однос сређене и несређене грађе Архива и сређених и несређених фондова и збирки

Програми и корисници

Архив је у периоду од 2007. до 2009. године од додатних програма имао две изложбе и једну промоцију књиге.

У оквиру издавачких активности Архив је у истом периоду објавио две публикације. У 2008. години Архив је имао 11 истраживачких дана и 42 корисника архивске грађе и

библиотечког материјала.

0% 50% 100%

Архивска грађа 50% 50%

Сређена

Несређена 0% 50% 100%

Фондови и збирке 83,9% 55,4%

Сређено

Нeсређено

35

Приказ 31: Број додатних програма Архива у периоду од 2007. до 2009. године

Сарадња Историјски архив Врање на локалу сарађује са сродним установама, чуварима културне баштине,

а остварује и сарадњу са надлежном установом на националном нивоу. Када је реч о медијима, Архив има успостављено партнерство са свим локалним медијима.




Тип сарадње

Локални ниво Регионални

ниво Национални

ниво Међународни



Ис

то

ри

јс

ки

ар

хи

в

Вр

ањ

е

Народни Музеј и Народна

библиотека


сарадње

Историјски архив Србије


сарадње

Врање је центар округа.

- сарадња на пројектима/ програмима

Кадрови

Укупан број стално запослених у Архиву је 22, међу којима предњаче жене. Када је реч о образовној структури, бројчану предност имају запослени са средњом стручном спремом. Просечна старост запослених је 47 година, а нема ниједног запосленог испод 30 година старости У основној делатности ради 86,4% запослених. Приказ 32: Полна, старосна и образовна структура запослених у Архиву

Архив не ангажује хонорарне сараднике нити волонтере у свом раду.

Буџет Архив се највећим делом финансира из буџета града Врања, а значајан удео у приходима имају и

сопствени приходи. Укупан удео општинских средстава у буџету био је неколико пута виши 2006. године (2,7%) у односу на 2008. годину (0.5%). Према подацима достављеним из Установе, за програме је део новца издвојен за програме у 2009. години, док 2008. године није било таквих издвајања. Табела 39: Удео општина у буџету Архива у периоду од 2006. до 2008. године

Назив

општине

Издвајање општина у %

2006 2007 2008 2009

Владичин Хан 0,6 0 0 Н.п. Бујановац 2,1 1,8 0,5 Н.п.

УКУПНО 2,7 1,8 0,5 Н.п.

2007

2008

2009

1

1 2 1

изложбе публикације други пратећи програми

36,4%

63,6%


0%

50%

13

,6%

45

,5%

36

,4%

4,5

%

7,2%

35,7%

57,1%

ОШ 1

ССС 5

ВШ/ВСС 8

36

Приказ 33: Извори финансирања и структура буџета Архива у 2008. и 2009. години

Табела 40: Висина и расподела буџета Архива у 2008. и 2009. години







Историјски архив

Врање

2008. 209.151,44 евра 152546.52 евра 56604.91 евра /

17.031.578,00 дин. 12.422.138,00 дин. 4.609.440,00 дин. /

2009. 169.156,62 евра 142690.30 евра 19163.06 евра 7.303,26 евра

15.889.000,00 дин. 13.403.000,00 дин. 1.800.000,00 дин. 686.000,00 дин.

Када је реч о последњим инвестиционим улагањима, током 2008. и 2009. године њихова вредност је износила 1.569.000,00 динара, односно 17.894,36 евра, а највише их је било од стране надлежног Министарства.

Као приоритетна инвестициона улагања из Установе наводе реконструкцију просторија Дома културе у депо Историјског архива, али и постављање сталне изложбе архивских докумената.

Табела 41: Инвестициона улагања Архива у току 2008. и 2009. године


Тип инвестиције Финансијер Година Износ у еврима


Историјски архив Врање

Куповина металних архивских полица


2008.

1.000.000,00

Уградња противпожарне

централе


2009.

500.000,00

Куповина фотокопир апарата,

дигиталног фотоапарата и

рачунарске опреме

Историјски архив 2009.

69.000,00

Проблеми Као најважније проблеме у Архиву наводе недостатак простора за депое, не учествовање у

буџету Установе свих општина у округу, као и застарелост опреме за микрофилмовање.

Табела 42: Проблеми архива <пчињског

Установа/ Град



Историјски архив Врање

Недостатак простора за

смештај архивске грађе, потребно је проширити депо , али и изградити нову, наменску

зграду за потребе Архива

Проблем је што све општине Пчињског округа не издвајају

средства за финансирање

Архива

Опрема за микрофилмовање је

застарела и несервисирана

Нема проблема Н.п.

0%

20%

40%

60%

80%

2008 2009

73

,7%

6,7

%

19

,9%

20

,4%

0,5

%

5,9

% 72

,9%

Град Сопствени приходи Остале општине Златиборског округа Република

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

4,3

% 72

,9%

84

,4%

27

,1%

11

,3%

Програми Плате Текући трошкови

37

Позориштe Пчињског округа

Као једино професионално позориште Пчињског округа овде ће бити представљено Позориште Бора Станковић из Врања. Међутим, позоришни живот постоји и у другим општинама, у Владичином Хану и Прешеву, где драмске секције функционишу у оквиру поливалентних центара.

Позориште Бора Станковић своју прву позоришну представу одиграло је 30. јануара 1896. године. Био је то Његошев Горски вијенац у режији Радоја Домановића, тадашњег професора Гимназије у Врању. Окружно народно позориште у Врању основано је 27. априла 1946. године и успешно је радило до 31. августа 1954. године. Потом је уследио период деловања аматерског позоришта, са сталним репертоаром, бројном публиком и наградама на републичким и југословенским фестивалима. Поред других награда и признања, позориште је добило и Вукову награду и Орден заслуга за народ са сребрним зрацима. Позориште Бора Станковић 5. септембра 1997. године поново се придружило породици професионалних позоришта Србије.

Просторни капацитети Позориште Бора Станковић располаже простором од 600 м

2 који јој је уступљен на коришћење.

Позориште има једну сцену површине 120 м2. Број места у гледалишту је 280.

Површина техничког простора око сцене је 58,50 м², отвор портала 40 м2, висина сцене 10 м.

Програми и публика На годишњем нивоу Позориште у просеку изведе четири премијере. У свом раду више је окренуто

домаћим писцима и скоро у потпуности класичним делима.

Приказ 34: Удео премијера у периоду од 2006. до 2010. године према врсти дела које се обрађује

У односу на сезону 2006/2007. када је укупан број изведених представа и реприза износио 96, у наредној сезони 2007/2008. број се скоро удвостручио (162), да би у наредној сезони драстично опао на свега 19, што је укупно 277 представа у периоду од 2006. до 2009. године.

Када је реч о премијерама, њихов број у посматраном периоду веома осцилира.

Приказ 35: Тенденција кретања броја изведених представа и премијера у периоду од 2006. до 2009. године за представе и у периоду од 2006. до 2010. за премијере

Током три сезоне (2005-2009) позориште је имало 30 гостовања, а угостило је 40 представа из

других градова. У последње две посматране сезоне Позориште је повећало број гостујућих представа, а смањило број гостовања.

Приказ 36: Број гостовања и гостујућих представа између 2005. и 2009. године

52,6%

47,4%

Број премијера по текстовима домаћих писаца 10

Број премијера по текстовима страних писаца 9

70% 80% 90% 100%

премијере 84,2% 15,8%

Класична дела 16 Савремена дела 3

96

162

19 0

100

200

2006/2007 2007/2008 2008/2009

4

6

3

6

0

5

10

2006/2007 2007/2008 2008/2009 2009/2010

8 7 6

10 11

10

0

5

10

15

2006/2007 2007/2008 2008/2009

Број гостовања Број гостујућих представа

38

Укупан број публике на гостовањима представа врањанског позоришта у периоду од 2006. до 2009. године је 11.118 посетилаца, што по сезони даје просек од 3.706 гледалаца. Бројност публике је у последње три сезоне је неколико десетина хиљада пута већа у згради позоришта и износи 59.650, што значи је просечно по сезони Установу посетило 19.883 људи. Укупан број гледалаца, на свим представама у посматраном периоду износи 70.768, што по сезони даје број од 23.589 гледалаца. Међутим и поред великог броја посетилаца, приметно је да број љубитеља позоришта последње посматране сезоне опада и то нарочито када су у питању извођења у згради Установе.

Приказ 37: Број гледалаца у три анализиране сезоне

Позориште Бора Станковић организује манифестацију Борини позоришни дани која се

традиционално одржава од 1979. године. Љубитељи позоришне уметности на њој имају прилику да виде најбоље позоришне представе из протекле сезоне, као и оне које су премијерно приказане у текућој години. На крају фестивала, публика и стручни жири бирају најбољу представу за протеклу годину. У оквиру пратећег програма, емитују се видео снимци представа насталих према делима Боре Станковића из колекције Музеја позоришне уметности Србије, а одржавају се и промоције књига и изложбе из области позоришне уметности.

Кадрови Позориште у Врању има 23 стално запослене особе од којих 87% ради у основној делатности, док

остатак представља административно особље. Приказ 38: Структура запослених према занимању у Позоришту Бора Станковић

Полна структура указује да је у Позоришту запослено више мушкараца него жена. Међутим, када

је реч о глумачком ансамблу, ситуација је другачија, односно изједначен је број мушкараца и жена. Приказ 39: Полна структура запослених у Позоришту

Посматрајући старосну структуру Позоришта уочљиво је да, међу свим запосленима, преовлађује кадар измећу 40 и 49 година старости, а да је просек година 45. Обраћајући пажњу само на глумце старосна структура не показује разлику у односу на целокупну популацију запослених. Највећи број глумаца се налази у групи од 40 до 49 година старости, док је просек 44 године. Једина разлика је што међу њима нема особа са преко 60 година старости.

21532 25297

12821

6250 2500 2368

27782 27797

15189

0

10000

20000

30000

2006/2007 2007/2008 2008/2009

Број гледалаца у згради Број гледалаца на гостовањима Укупан број гледалаца

34,8%

52,2%

13% глумци 8

технички сектор 12

административно особље 3

56,5%

43,5%

Мушкарци 13 Жене 10

50% 50%

Мушкарци 4 Жене 4

39

Приказ 40: Старосна структура запослених у Позоришту

Укупна образовна структура показује да је међу запосленима у Установи доминантан средњеобразовани кадара, што није случај када се посматрају само глумци, где преовлађују високообразовани и нема ниједног са основном школом. Приказ 41: Образовна структура запослених у Позоришту

Позориште Бора Станковић не ангажује хонорарне сараднике нити волонтере у свом раду.

Сарадња Позориште у Врању сарађује са свим основношколским и средњошколским установама на

локалном нивоу. А током манифестације Борини позоришни дани остварује сарадњу са великим бројем позоришта из земље. Установа успешно сарађује и са РТВ Врање.






Национални ниво


Сарадња са центром округа

На

ро

дн

о

по

зо

ри

ште

Уж

иц

е

Основношколске и предшколске

установе

Различита позоришта,

нарочито током манифестације

Борини позоришни дани

Различита позоришта,

нарочито током манифестације

Борини позоришни дани

Н.п. Врање је центар

округа.

- техничка - логистичка - сарадња на пројектима/ програмима

Буџет

Позориште се највећим делом финансира из буџета града Врања, део финансија добија од Републике, a део остварује и из сопствених прихода и спонзорстава. Буџет Позоришта увећео се у 2009. години, што је утицало и на повећање буџета за програме и то неколико пута.

Приказ 42: Извори финансирања и структура буџета Позоришта у 2008. и 2009. години

0% 10% 20% 30% 40%

8,7%

21,7% 34,8% 26,1%

8,7% 0%

20% 40% 60%

12,5%

25% 50% 12,5%

8,7%

56,5%

34,8% ОШ 2

ССС 13

ВШ/ВСС 8

37,5%

62,5% ССС 3

ВШ/ВСС 5

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

80

%

82

,1%

7%

4%

6%

6,2

%

7%

7,7

%

Град Република Сопствени приходи Спонзорства

0%

50%

100%

2008 2009

7,9

%

23

,5%

85

,3%

75

,9%

6,8

%

0,6

%

Програми Плате Текући трошкови

40

Табела 44: Висина и расподела буџета Позоришта у 2008. и 2009. години







Позориште Бора

Станковић

2008. 209.670,33 евра 178825,45 евра 14266,60 евра 16578,29 евра

17.073.833,00 дин. 14.562.078,00 дин. 1.161.755,00 дин. 1.350.000,00 дин.

2009. 223.116,07 евра 169299,80 евра 1384.00 евра 52432.27 евра

20.957.449,00 дин. 15.902.449,00 дин. 130.000,00 дин. 4.925.000,00 дин.

Представници позоришта у Врању не наводе ни последња ни приоритетна инвестициона улагања.

Проблеми Позориште у Ваљеву наводи све проблеме за које их је Завод питао, па тако из установе истичу неопходност додатног простора, повећања буџета који би се усмерио на програме, обнављања технике, нових запослених и копродукције.

Табела 45: Проблеми позоришта Пчињског округа у Ужицу

Установа/ Град



Позориште Бора

Станковић Врање

Потребна је мала сцена,

канцеларијски и магацински

простор

Истиче се потреба за повећањем

буџетских средстава за програмске

сктивности

Истиче се потреба за новим реостатом и светлосним парком

Недостају уметнички директор, секретар,

организатор инспицијент, четири глумца и маркетинг

служба

Потреба за копродукцијским

пројектима регионалног карактера

Цивилни сектор Пчињског округа

Цивилни сектор у култури Пчињског округа углавном почива на активностима културно-уметничких друштава, једини изузетак је град Врање у ком функционише неколико струковних и комплексних удружења.

Тешко је одредити тачан број актера цивилног сектора јер удружења настају и нестају с времена на време, немају константу у раду и уколико су локалног карактера, често су неухватљива. Овде ће бити приказани културни субјети из те сфере културне делатности који су у тренутку спровођења истраживања били доступни истраживачком тиму Завода за проучавање културног развитка.

Три места у Округу, Врање, Босилеград и Бујановац, једина су у којима је било могуће идентификовати и другачију врсту удружења у култури од културно-уметничких друштава.

Са друге стране, у Босилеграду и Трговишту није било могуће открити постојање културно-уметничких друштава, а према подацима којима Завод располаже Трговиште је једина општина у Пчињском округу која уопте нема цивилни сектор у култури.

Табела 46а: Актери цивилног сектора у култури Пчињског округа до којих је Завод успео да дође у датом тренутку (црвеном бојом означени су актери који Заводу нису доставили упитнике, те ће у извештају бити приказани само преко оних података којима Завод располаже на основу разговора)


бр

ој

Удружења

бр

ој

КУД-ови

Врање 6

- Школа анимираног филма (ШАФ) - Књижевна заједница Борисав Станковић - Невладина организација Генератор - Удружење ликовних уметника Врања - Удружење грађана Вед -Дувачки оркестар Бакија Бакић

2


Босилеград 1 - Културно-информативни центар за бугарску националну мањину Босилеград

/

41

Табела 46б: Актери цивилног сектора у култури Пчињског округа до којих је Завод успео да дође у датом тренутку (црвеном бојом означени су актери који Заводу нису доставили упитнике, те ће у извештају бити приказани само преко оних података којима Завод располаже на основу разговора)


бр

ој

Удружења

бр

ој

КУД-ови

Врање 6

- Школа анимираног филма (ШАФ) - Књижевна заједница Борисав Станковић - Невладина организација Генератор - Удружење ликовних уметника Врања - Удружење грађана Вед -Дувачки оркестар Бакија Бакић

2


Босилеград 1 - Културно-информативни центар за бугарску националну мањину Босилеград

/

Бујановац 1

-Албанско културно друштво Перспектива

3

- КУД Коло - КУД Зулфићар Бајрамовић - КУД Јехона

Владичин Хан /

1 -КУД Бранислав Нушић

Прешево /

3 -КУД Ређо Мулићи - КУД Беса - Демири Шаћиресоро

Сурдулица / 1 -КУД Власина

Трговиште / /

УКУПНО 8 10

КУД-ови Пчињског округа

Основни подаци Према подацима којима Завод располаже, најстарије културно-уметничко друштво Пчињског

округа је 1932. године у Бујановцу. Најмлађи КУД је настао 2006. године у Врању. Свим друштвима у Округу, простор који користе за своје активности уступљен је без накнаде од

стране поливалентних центара у граду/општинама и у свим постоји могућност одржавања програма.

Табела 47: Основни подаци о КУД-овима (културно-уметничка друштва за које је Завод добио потврду на терену да функционишу, али од њих није добио ни попуњен упитник нити је са њима вођен разговор, неће бити приказана у даљој анализи, већ су само наведена у табели, док ће црвеном бојом бити приказана друштва са којима је вођен разговор)

Назив КУД-а Година

оснивања Простор

Да ли у објекту који КУД користи има простора

за одржавање програма?

ВРАЊЕ

ГКУД Севдах 1965. уступљен на коришћење при

Омладинском савезу Да

КУД Бакија Бакић 2006. уступљен на коришћење при

Омладинском савезу Да

БУЈАНОВАЦ

КУД Коло 1932. уступљен на коришћење Да

КУД Зулфићар Бајрамовић Н.п. уступљен на коришћење при Дому

културе Вук Караџић Да


КУД Бранислав Нушић 1983. уступљен на коришћење при

поливалентном центру Да

42

Приказ 43: Подаци о простору у којима КУД-ови организују пробе и наступе (приказани су само подаци у вези са КУД-овима који су доставили упитнике или за које Завод на основу разговора поседује податке)

Чланови, наступи и публика

Сви КУД-ови Пчињског округа имају преко 100 чланова, од тога два до 200, два између 200 и 300, а један преко 300. Највећи број су стални чланови. Једино културно-уметничка друштва у Бујановцу наводе да имају волонтере.

Табела 48: Чланство КУД-ова Пчињског округа

Назив КУД-а Стални чланови Повремени чланови Волонтери

2007 2008 2009 2007 2008 2009 2007 2008 2009

ВРАЊЕ ГКУД Севдах* КУД у разговору наводи да има преко 300 чланова

КУД Бакија Бакић* КУД у разговору наводи да има око 200 чланова

БУЈАНОВАЦ КУД Коло 200 200 200 50 50 50 6 6 6

КУД Зулфићар Бајрамовић 95 105 130 / / / 5 10 10


КУД Бранислав Нушић 170 170 160 / / / / / /

*Разговори су вођени у августу 2009. године

Приказ 44: расподела КУД-ова према броју чланова (из приказа су искључена друштва за које Завод нема податке)

Када је о наступима реч, према прикупљеним подацима једино КУД Зулфићар Бајрамовић, Није наступао у иностранству у посматраном периоду.

Најуспешнији по броју наступа је КУД Бранислав Нушић из Врања.

Табела 49: Број наступа КУД-ова у периоду од 2007. до 2009. године

Назив КУД-а

Број наступа/публике у месту у којем је КУД лоциран

Број наступа/публике у другим местима Србије

Број наступа/публике у иностранству

Број публике

по наступу

2007 2008 2009 2007 2008 2009 2007 2008 2009

ВРАЊЕ

ГКУД Севдах

Преко 60 наступа годишње /

КУД Бакија Бакић

Н.п. /

БУЈАНОВАЦ

КУД Коло 10/6500 12/8500 8/3500 6/3500 6/3500 6/3500 7/4000 4/3000 4/3000 619

КУД Зулфићар Бајрамовић

5/500 5/600 5/550 1/1000 1/1500 1/1200 / / / 297


КУД Бранислав Нушић

30/500 30/500 30/500 20/300 20/300 20/300 3/500 3/500 3/500 25

Н.п.-нема података

100%

уступљен - 5

100%

простор се може користити за наступе - 5

40%

40%

20%

од 100 до 200 - 2

од 200 до 300 - 2

300 и више - 1

43

Када је реч о публици, културно-уметничка друштва у упитницима су наводила апроксимативне вредности о посећености својих програма. Према тим подацима, најпосећенији су наступи КУД-а Коло из Бујановца. Културно-уметничка друштва у Округу не наплаћују улазнице за своје наступе. Табела 50: Цене улазница за наступе КУД-ова

Назив КУД-а

Да ли наплаћују улазнице за програме?

Цена улазница за програме

ВРАЊЕ ГКУД Севдах Не /

КУД Бакија Бакић Не /

БУЈАНОВАЦ КУД Коло Не /

КУД Зулфићар Бајрамовић Не /


КУД Бранислав Нушић Не /

Приказ 45: Цене улазница за програме

Поред редовних наступа, три КУД-а Пчињског округа организује манифестације, било самостално, били у сарадњи са локалним центром за културу. КУД-ови у Врању и КУД и КУД Зулфићар Бајрамовић из Бујановца не организују манифестације. Табела 51: Манифестације које КУД-ови организују (представљени су само КУД-ови који су Заводу доставили податке)

Назив КУД-а Назив

манифестације/програма коју организује КУД

Суорганизатор

Колико пута је до сада

манифестација одржана

Година првог одржавања

манифестације

ВРАЊЕ ГКУД Севдах Нису непосредни организатори ниједне манифестације

КУД Бакија Бакић Нису непосредни организатори ниједне манифестације

БУЈАНОВАЦ КУД Коло

Међународни фестивал фолклора

/ 9 2001


Нису организатори манифестација


КУД Бранислав Нушић

Видовдански дани Центар за културу 20 1990

Светосавски дани Центар за културу 27 1983

Сва културно-уметничка друштва у Округу имају више различитих секција, а заједничко им је да сва имају фолклорну и музичку секцију.

Табела 52: Организација КУД-ова

Назив КУД-а Секције Подела фолклорне секције

ВРАЊЕ

ГКУД Севдах Фолклорна, певачка, музичка Три старосне категорије

КУД Бакија Бакић Фолклорна, трубачки оркестар, хип-хоп

група /

БУЈАНОВАЦ

КУД Коло Играчка, музичка и певачка Шест категорија

КУД Зулфићар Бајрамовић Фолклорна, музичка, певачка,

рецитаторска и ликовна /


КУД Бранислав Нушић Фолклорна и музичка /

100%

Не наплаћује улазнице - 5 КУД-ова

44

Сарадња КУД-ови Пчињског округа немају развијену мрежу сарадње са другим субјектима у култури.

Најбољу сарадњу успоставља КУД Бранислав Нушић Из Владичиног Хана, који је и члан ЦИОФ-а и једини наводи да сарђује и са медијима.

Табела 53: Сарадња КУД-ова са актерима у култури и медијима (без података за КУД-ове из Врања)

Назив КУД-а Сарадња са актерима у култури

Сарадња са медијима Локални ниво Регионални ниво Национални ниво


БУЈАНОВАЦ

КУД Коло Не Не Не Не Не


Да Не Не Не Не

ВЛАДИЧИН ХАН КУД Бранислав Нушић

Да Не Не Не Локални и

регионални медији

Финансирање КУД-ова Мали број друштава доставио је Заводу податке о средствима којима располаже на годишњем

нивоу, али извесно је да у раду КУД-ова у Пчињском великим делом финансијски учествују локалне самоуправе.

Табела 54: Буџети КУД-ова и извори финансирања у 2008. и 2009. години (приказана су само друштва која су Заводу доставила податке о финансирању)

Назив КУД-а Год.

Буџет КУД-а Извори финансирања КУД-а

динара евра Општина Сопствена средства

Спонзори и донатори

БУЈАНОВАЦ

КУД Коло 2008 Н.п. Н.п. О+Р=40%+10% / 50%

2009 Н.п. Н.п. 60% / 40%


2008 231.250,00 2839,80 80% / 20%

2009 250.000,00 2661,54 80% / 20%

Н.п – нема података О+Р – општина + република

Проблеми

Основни проблем КУД-ова Пчињског округа је финансирање, што доводи и до недостатка опреме, као и непостојање сопственог простора.

Табела 55: Проблеми КУД-ова Пчињског округа (приказани су само КУД-ови који су Заводу доставили упитнике)

Назив КУД-а Простор Финансирање

Техничка опремљеност

Програми

ВРАЊЕ ГКУД Севдах

Непостојање сопственог простора

Нема проблема Нема проблема Нема проблема

КУД Бакија Бакић Непостојање

сопственог простора Нема проблема Нема проблема Нема проблема

БУЈАНОВАЦ

КУД Коло Нема проблема Недовољно

финансијских средстава

Недостатак инструмената и

ношње Проблем су финансије


Нема проблема Недовољно

финансијских средстава

Недостатак ношње и опреме за ликовну и

остале секције

Едукација за писање пројеката


КУД Бранислав Нушић Нема проблема Нема проблема Нема проблема Нема проблема

45

Остала удружења у култури Пчињског округа

Врање је, када је реч о броју удружења и њиховој разноврсности, на првом месту у округу. Најстарије удружење је Школа анимираног филма из Врања, која у тренутку писања овог

извештаја мења статус и постаје установа културе (одлуком Скупштине града Врања у марту 2011. године основана је јавна установа у култури Школа анимираног филма, Врање, а регистрована је у октобру 2011. године код привредног суда у Лесковцу), а најмлађе Удружење ликовних уметника, такође из Врања.

Највећи број удружења простор који користи свакодневно, користи и за програмске активности.

Табела 56: Основни подаци о удружењима (црвеном бојом означена су она удружења које Заводу нису доставила упитнике, те ће у извештају бити приказани подаци добијени на основу разговора)

ОПШТИНА Назив удружења Година

оснивања Основни циљ удружења

Простор за активности

Да ли је у простору

могуће организовати

програме?

ВРАЊЕ

Књижевна заједница Борисав Станковић

1989 Бави се издаваштвом, приређивањем

књижевних програма и трибина Н.п. Н.п.

Школа анимираног филма (ШАФ)

1986

Приближавања анимације деци уз организовање радионица за анимирани

филм како у Врању, тако и у другим градовима

Уступљен од стране општине

Да

Невладина организација Генератор

2001

Представљање и очување културне баштине и уметности, као и решавање

проблема младих људи у мултиетничкој средини

Уступљен Не

Удружење ликовних уметника Врања

2003

Помоћ уметницима код израде каталога, дизајна, комуникације са

осталим удружењима, организовања изложби, набавке материјала и сличних

проблема са којима се уметници суочавају

Нема простор /

Удружење грађана Вед

После 2000.

Чува наслеђе у његовим различитим облицима

Нема простор /


Културно-информативни центар за бугарску националну мањину Босилеград

1997

Очување, развој и ширење бугарске културе међу припадницима бугарске

националне мањине у Србији Изнајмљен Да

БУЈАНОВАЦ Албанско културно друштво Перспектива

Н.п. Развој и афирмација културе Албанаца У власништву Да

Приказ 46: Подаци о простору у којима удружења организују активности и програме (приказани су само подаци у вези са удружењима који су доставили упитнике или за које Завод на основу разговора поседује податке)

33,3%

16,7% 33,3%

16,7%

уступљен - 2 изнајмљен - 1

немају простор - 2 у власништву - 1

42,8%

14,3%

28,6%

14,3%

простор се може користити за програме - 3 простор се не може користити за програме - 1 немају простор - 2 нема података - 1

46

Чланови и активности У удружењима Пчињског округа број чланова удружења у највећем броју случајева креће се

између 41 и 80. Највише активиста има Албанско културно друштво Перспектива, из Бујановца.

Табела 57: Чланство удружења Пчињског округа (црвеном бојом означена су удружења која Заводу нису доставила упитнике)

Назив КУД-а Стални чланови Повремени чланови Волонтери

2007 2008 2009 2007 2008 2009 2007 2008 2009

ВРАЊЕ


/ 115 / / 9 / / / /

Школа анимираног филма (ШАФ) 45 50 55 10 10 10 5 6 5

Невладина организација Генератор Не постоји формално чланство, али у раду удружења учествује 4 људи

Удружење ликовних уметника Врања око 50 чланова



3 3 3 9 8 12 35 35 35


80 100 130 20 25 36 12 16 20

Н.п.- нема података

Приказ 47: расподела удружења према броју чланова (из приказа су искључена друштва за које Завод нема податке)

Када је о активностима реч, оне се врло разликују од удружења до удружења у Округу. Према подацима о бројности публике којима Завод располаже, најпосећенији су програми Културно-информативног центра за бугарску националну мањину Босилеград. Ниједно удружење Пчињског округа не наплаћује улазнице за своје програме. Табела 58а: Публика и активности удружења Пчињског округа (црвеном бојом означена су удружења која Заводу нису доставила упитнике)

Назив удружења Активности Број публике Цена улазница за

програме 2007 2008 2009

ВРАЊЕ


Организовање културних програма и манифестација и издавачка делатност, организује шест програма од којих се пет одржава на годишњем, а један на

месечном нивоу

Н.п. Не наплаћују


Рад са децом, школа анимације 150 180 200 Не наплаћују


Генератор је укључен у трогодишњи пројекат Златни рудник – изградња

капацитета актера локалне културне политике у југоисточној

Србији који реализује Одбор за грађанску иницијативу из Ниша, а финансира Швајцарски програм за

културу



Залаже се за отварање атељеа за чланове, организација изложби



17%

50%

33% мање од 20 - 1

од 21 до 40

од 41 до 80 - 3

преко 80

преко 120 - 2

47

Табела 58б: Публика и активности удружења Пчињског округа (црвеном бојом означена су удружења која Заводу нису доставила упитнике)

Назив удружења Активности

Број публике Цена улазница за програме 2007 2008 2009



Семинари, екскурзије, фетивали, концерти, изложбе, позоришне

представе 600 800 1.000 Не наплаћују


Организовање трибина, књижевних вечери, промоција књига, изложби,

манифестација... 230 360 420 Не наплаћују


Сарадња

Удружења у Пчињском округу у великом броју сарађују са културним актерима на локалу и у Региону. Међутим, мало их је који имају развијену мрежу сарадње на националном и међународном нивоу, тиме се издвајају Школа анимираног филма из Врања и Културно-информативни центар за бугарску мањину Босилеград.

Табела 59: Сарадња КУД-ова са актерима у култури и медијима

Назив удружења Сарадња са актерима у култури Сарадња са

медијима Локални ниво Регионални ниво Национални ниво Међународни ниво

ВРАЊЕ


Позориште Бора Станковић, Народни

музеј Врање, Библиотека Бора

Станковић, Канцеларија за

младе Врање и НВО Генератор

Није успостављена сарадња

АСИФА Србија Међународно

удружење АСИФА

Локални и регионални

медији


ШАГ, Театар Форум, Канцеларија за

младе

Одбор за грађанску иницијативу из Ниша



Локални и регионални

медији


Установе културе и цивилни сектор

Струковна удружења Струковна удружења Није успостављена

сарадња Н.п.




Постоји сарадња Није успостављена

сарадња Постоји сарадња

Локални, регионални и међународни

медији, а имају и

сопствене новине

БУЈАНОВАЦ

Албанско културно друштво Перспектива

Постоји сарадња Постоји сарадња Није успостављена

сарадња Није успостављена

сарадња

Локални и споствени часопис

Финансирање удружења

Према расположивим подацима тешко је закључити нешто више о начину финансирања удружења у Округу.

48

Табела 60: Буџети удружеања и извори финансирања у 2008. и 2009. години (приказана су само удружења која су Заводу доставила податке о финансирању)

Назив удружења Год.

Буџет удружења Извори финансирања удружења

динара евра Општина Сопствена средства

Спонзори и

донатори Република

ВРАЊЕ Школа анимираног филма (ШАФ)

2008 14.650.000,00 179.905,15 87% 1% 2% 10%

2009 1.150.000,00 12.243,07 85% 1% 4% 10%



2008 Н.п. Н,п. / / 100% /

2009 Н.п. Н.п. / / 100% /


2008 15.654.000,00 192.234,48 Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. 2009 13.200.000,00 140.529,13 Н.п. Н.п. Н.п. Н.п.

Н.п – нема података

Проблеми Као и у случају КУД-ова Пчињског округа највећи проблеми удружења у вези су са недостатком

простора и недовољним финансијским средствима којима располажу, што заједно доводи до осталих наведених проблема.

Табела 61: Проблеми удружења Пчињског округа (приказана су само удружења који су Заводу доставила упитнике)

Назив удружења Простор Финансирање

Техничка опремљеност

Програми

ВРАЊЕ


Недостатак простора за одржавање програма,. У

кадровском делу истиче се потреба за секретаром

редакције и једним помоћним радником

Неадекватно финансирање

програмских активности и потреба за местом

секретара редакције и једним помоћним

радником



Нема проблема

Неизвесност финансирања и трансфер већ

буџетираних средстава, потребно је

финансирање у континуитету, а не само

пред манифестацију

Застарела техника за снимање, монтажу и

звук, потребан је компјутер са

конфигурацијом која би могла да подржи

софтвер за анимацију и видео бим



Нема просторије, а у граду не постоје атељеи које би

уметници по потреби могли да користе

Непостојање извора финансирања


Непостојање седишта УЛУВ-а онемогућава

редовно организовање

различитих програма и могућност

остваривања контаката са сродним

Удружењима.

Удружење грађана Вед

Непостојање простора који би могли да користе за

пробе, али и проширење свог рада на рад са децом и

оснивање различитих секција

Нема проблема Нема проблема Нема проблема



Проблем су високе цене изнајмљивања, потребан им

је простор Недостатак средстава Застарела опрема

Едукација у вези са писањем пројеката


Потребан је већи простор Недостатак новца Потреба за

компјутерима и штампаријом


Пчињски округ - Zaprokulzaprokul.org.rs/wp-content/uploads/2015/01/pcinjski.pdf ·...

Documents

Transcript of Пчињски округ - Zaprokulzaprokul.org.rs/wp-content/uploads/2015/01/pcinjski.pdf ·...