ПИСАНА ПРИПРEМА НАСТАВНИКА ЗА ЧАС · Web viewЗбирне...

ПИСАНА ПРИПРEМА НАСТАВНИКА ЗА ЧАС

НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ Српски језикНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА Поново у школиТИП ЧАСА Уводни часРЕДНИ БРОЈ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ 1.НАСТАВНИ ОБЛИЦИ ФронталниНАСТАВНЕ МЕТОДЕ Демонстративна, дијалошкаНАСТАВНА СРЕДСТВАЦИЉ ЧАСА Увођење ученика у садржаје предмета Српски језик.ЗАДАЦИ ЧАСАОбразовни

Функционални

Васпитни

– Усвајање назива књиге и иконица у уџбенику и радној свесци.

– Развијање способности запажања, мишљења, логичког закључивања, разликовања уџбеника од радне свеске.

– Развијање прецизности, тачности и уредности.Образовни стандарди који се могу применити

ТОК ЧАСАЕмоционално – интелектуална припрема – Разговор о обрађеним садржајима у трећем разреду: Које приче смо читалали и анализирали прошле школске године? Које смо песме научили? Шта смо учили из правописа и граматике?– Неколико ученика рецитује песме које смо научили у другом разреду.Упознавање уџбеника за трећи разред – Учитељ упознаје ученике са уџбеницима и садржајима програма.– Читанка Речи чаробнице – учитељ и ученици анализирају садржај Читанке и уочавају које писце чија су дела већ читали и обрађивали, као и писце са чијим делима се до сада нису сусрели.– Уџбеник О језику – упознавање са граматичким и правописним садржајима.– Учитељ упознаје ученике са распоредом: писмених задацима које ће радити по два у сваком полугодишту.– Разговор о начину употребе бесплатних уџбеника:

Уџбеници се не попуњавају, по њима се не пише. Ако при раду треба да подвуку одређене речи или реченице, то треба да раде искључиво обичном оловком и овлаш, како би на крају школске године то лако обрисали.

Учитељ истиче да те уџбенике треба да користе њихови другари и наредних година.– Потребан прибор за часове математике:

2 свеске А5 формата на линије – једна за школски, а друга за домаћи рад. Лектиру пишу у истој свесци као и прошле године. Графитна оловка за школски рад, пенкало за домаћи рад. Хемијске оловке – црвена и плава. Вежбанка за писмене задатке Лепак за папир

ПИСАНА ПРИПРЕМА НАСТАВНИКА ЗА ЧАС

НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ Српски језикНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА Летњи распустТИП ЧАСА УтврђивањеРЕДНИ БРОЈ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ 2. НАСТАВНИ ОБЛИЦИ Фронтални, индивидуалниНАСТАВНЕ МЕТОДЕ Дијалошка, демонстративна, усменог излагања, писаних радоваНАСТАВНА СРЕДСТВА Текст, хамерЦИЉ ЧАСА Увођење ученика у правилно говорно и писмено изражавање.ЗАДАЦИ ЧАСАОбразовни


Васпитни

– Подстицање ученика на слободно и усмерено самостално говорно и писмено изражавање.– Развијање способности за правилно и течно усмено и писмено изражавање. – Усмеравање пажње на појединости и целину. Развијање логичког мишљења. – Богаћење речника ученика.– Подстицање ученика на развијање пријатељских односа са другима.– Развијање прецизности и фине моторике шаке као припреме за писање.

Образовни стандарди који се могу применити

1СЈ.0.1.1. 1СЈ.0.1.5. 1СЈ.2.3.6.

ТОК ЧАСАI Мотивациона припрема – Гроздање на тему: Распуст.– Ученици записују асоцијације на распуст.– Ученици читају речи које су написали у грозду. Учитељ записује речи у одељењски грозд на хамер. – Допуна грозда – ученици допуњују грозд новим речима плавом бојом.II Најава наставне јединице – Управо сте се вратили са свог првог распуста. Данас ћете нам причати о томе како сте провели овај распуст. Учитељ најављује наставну јединицу и пише по табли наслов – Доживео сам на распусту.III План причања – Учитељ упућује ученике уз помоћ питања које појединости треба да садржи прича о доживљају са распуста.План причања:1. Где си провео/ла распуст?2. Који доживљај је посебан?3. Где је то било? Ко је био присутан?4. Шта сте радили?5. По чему га памтиш?– Учитељ чита ученицима рад ученика на тему Доживљај са летњег распуста.

Доживљај са летњег распуста Летњи распуст провео сам са родитељима и сестром у селу. Били смо у Прњавору, селу у подножју планине Авале. Уживали смо у чарима ове прелепе планине. Најлепши доживљај ми је излет до Авалског торња. Тог јутра смо устали рано. Мама и тата су спаковали неопходне ствари за боравак у природи, а сестра и ја смо понели лопту и вијаче. Били смо веома узбуђени када смо стигли до торња. Једва сам чекао да се попнемо. Сви смо се одушевили погледом који се пружао са врха ове велелепне грађевине. Београд се видео као на длану. Након обиласка торња отишли смо до једног пропланка. Мама и тата су седели и уживали хладу. Сестра и ја смо се играли и сакупљали шишарке. Од њих смо направили мали торањ. Памтићу овај догађај по томе што сам уживао у природи окружен љубављу моје породице. Владимир, ученик 4. разреда– Разговор – Шта је овај ученик написао у првом делу састава? Који доживљај је описао? Шта су радили уочи прославе? Шта су радиле мама и бака? Како су провели Бадње вече? Где су пронашли поклоне? Ко је добио новчић из чеснице? По чему ће памтити овај празник?IV Причање на основу плана – Неколико ученика прича причу на основу плана.V Самостални рад ученика – Напиши што више речи о насељу, месту где си провео/ла распуст..– Читање ученичких радова.VI Домаћи задатак – Састав на тему Нови предели и пријатељи.




НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ Српски језикНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ,,Мрав добра срца”, Брана ЦрнчевићТИП ЧАСА ОбрадаРЕДНИ БРОЈ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ 3.НАСТАВНИ ОБЛИЦИ Фронтални, индивидуалниНАСТАВНЕ МЕТОДЕ Дијалошка, демонстративна, метода писаних радова, рада на текстуНАСТАВНА СРЕДСТВА Компакт дискЦИЉ ЧАСА Увођење ученика у доживљавање, разумевање и тумачење песме.ЗАДАЦИ ЧАСАОбразовни


Васпитни

– Подстицање ученика да искажу доживљаје о прочитаној песми.– Тумачење песме: анализа песме уз помоћ питања, интуитивно препознавање песничких слика и градације.– Уочавање и именовање строфе и стихова у песми.– Вежбање читања. – Богаћење речника ученика.– Усмеравање пажње на појединости и целину. Развијање логичког мишљења. – Подстаћи индивидуалност и креативност ученика, оспособљавање за самостално читање, упућивање ученика у посматрање: уочавање, ослушкивање;– Критичко просуђивање, неговање смисла за уочавање лепоте изражавања, развијање љубави према читању и књижевности.– Именовање осећања које су карактеристична за одређене животне ситуације, као и пожељних и непожељних особина.– Развијање осећање за лепоту језичког израза.


1СЈ.1.3.5. 1СЈ.2.3.7. 1СЈ.3.3.2.

ТОК ЧАСАI Интелектуално – емоционалана припрема – Асоцијације на мрава. – Разговор о утисцима и тумачење изреке: Где живе мрави? Какве су то животиње? Које особине их красе?II Најава наставне јединице – Ученицима се саопштава да ће данас учити песму Мрав добра срца коју је написао Брана Црнчевић. Учитељ записује наслов песме и име писца на таблу, а ученици у свеске. III Портрет писца – Брана Црнчевић је живео и радио у 20. веку. Рођен је у Руми. Позната дела: Љутито меше, јежева кућица, Босоноги и небо, дугме служи капуту...IV Интерпретативно читање – Учитељ чита песму у Читанци, на страни 66.V Разговор о доживљајима и утисцима – После прочитане песме и емоционалне паузе учитељ разговара са ученицима како су они доживели ову песму и какви су њихови утисци, постављајући им следећа питања: Да ли вам се песма допала? Зашто? VI Тихо усмерено читање – Ученици тихо или у себи читају песму са задатком да уоче како мрави живе у свом граду.VII Анализа песме – Ученицима се постављају следећа питања: Где живе мрави? Колико становника има њихов град? Како изгледа један дан у мрављем граду? Како он почиње? Које особине одликују мраве? Шта је пореметило њихову устаљену дисциплину? Како су реаговали мрави када су установили да један недостаје? Шта су урадили? Шта им је рекла мајка одбеглог мрава? Како се понашао њен син? Шта га је мучило? Како су мрави покушали да одобровоље свог пријатеља? Да ли је мрав то прихватио? На кога је био љут? Шта му је било најважније? Зашто овај мрав има добро срце? Да ли познајеш неку особу која има добро срце? Каква је она?– Анализа ликова: Ко су главни ликови? Које су њихове особине? VIII Језик и стил – Колико строфа има ова песма? Шта је рима? Пронађи речи које се римују.IX Синтеза – Следи читање песме. Сваки ученик чита по једну строфу песме. X Самостално - стваралачки рад – Богаћење речника – Пронађи и напиши што више речи са сличним значењем које описују: добро срце. XI Домаћи задатак – Пронађи народне пословице, загонетке и изреке о мравима.

НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ Српски језикНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ,,Мрав добра срца”, Брана ЦрнчевићТИП ЧАСА УтврђивањеРЕДНИ БРОЈ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ 4.НАСТАВНИ ОБЛИЦИ Фронтални, индивидуални, групниНАСТАВНЕ МЕТОДЕ Дијалошка, демонстративна, метода писаних радова, рада на текстуНАСТАВНА СРЕДСТВА Наставни листићиЦИЉ ЧАСА Увођење ученика у доживљавање, разумевање и тумачење песме.ЗАДАЦИ ЧАСАОбразовни


Васпитни

– Подстицање ученика да искажу доживљаје о прочитаној песми.– Тумачење песме: анализа песме уз помоћ питања, интуитивно препознавање песничких слика и градације.– Уочавање и именовање строфе и стихова у песми.– Вежбање читања. – Богаћење речника ученика.– Усмеравање пажње на појединости и целину. Развијање логичког мишљења. – Подстаћи индивидуалност и креативност ученика, оспособљавање за самостално читање, упућивање ученика у посматрање: уочавање, ослушкивање;– Именовање осећања које су карактеристична за одређене животне ситуације, као и пожељних и непожељних особина.– Развијање осећање за лепоту језичког израза.– Критичко просуђивање, неговање смисла за уочавање лепоте изражавања, развијање љубави према читању и књижевности.


1СЈ.1.3.5. 1СЈ.2.3.7. 1СЈ.3.3.2.

ТОК ЧАСАI Емоционална припрема – Учитељ дели ученицима стикере. Ученици имају задатак дана стикерима напишу особине коју највише цене код људи.– Ученици читају особине које су записали и стикере лепе на чарт.II Најава наставне јединице – Данас настављамо рад на песми Мрав добра срца, Бране Црнчевића. Учитељ најављује наставну јединицу и записује наслов на табли.III Изражајно читање – Ученици штафетно читају песму (један ученик једна строфа).IV Анализа – Разговор о садржини: Где живе мрави? Како изгледа њихова заједница? Који догађај је променио њихове навике? Шта је растужило малог мрава? Како је мравић показивао своје незадовољство? Како су реаговали мрави када су сазнали разлог његовог незадовољства? V Рад по групама – Учитељ дели групама задатке.1. група – Правила мрављег града.– Ученици имају задатак да напишу на основу песме правила којих су се придржавали становници града.2. група – Прича малог мрава– Ученици имају задатак да напишу како се мали мрав осећао и о чему је размишљао док је одбијао да говори. Причу пишу из перспективе мравића, у првом лицу.3. група – Грозд на тему Добро срце.– Ученици имају задатак да напишу сто више речи које се односе на дати израз.4. група – Заврши песму.– Где су мрави нашли цврчка? Опиши сусрет мравића и цврчка?5. група - Упоређивање песме Мрав добра срца и басне Цврчак и мрав. – Ученици имају задатак да напишу сличности и разлике између ова два књижевна дела.– Док групе раде на задацима учитељ их обилази и помаже им уколико за то има потребе.VI Извештавање група – Групе излажу одговоре на постављена питања.– Након извештаја сваке групе следи анализа и разговор на нивоу одељења.VII Језичка игра – Уланчавање речи.– Учитељ започиње реченицу. Ученици, један по један додају речи са циљем да саставе што дужу реченицу.


НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ Српски језикНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА Нови предели и пријатељи – анализа домађег задатка ТИП ЧАСА УтврђивањеРЕДНИ БРОЈ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ 5.НАСТАВНИ ОБЛИЦИ Фронтални, индивидуалниНАСТАВНЕ МЕТОДЕ Метода усменог излагања, дијалошкаНАСТАВНА СРЕДСТВА Наставни листићЦИЉ ЧАСА Подстицање ученика на усмерено и слободно изражавање. ЗАДАЦИ ЧАСАОбразовни


Васпитни

– Подстицање ученика на слободно и усмерено самостално говорно изражавање.– Развијање способности за правилно и течно усмено изражавање. – Усмеравање пажње на појединости и целину. Развијање логичког мишљења. – Богаћење речника ученика.


1СЈ.0.1.1. 1СЈ.0.1.7. 1СЈ.2.3.3.

ТОК ЧАСАI Мотивациони разговор – Акустичке вежбе.– Ученици на знак наставника гласом имитирају звуке: море, таласи, летња олуја, птичице...– Разговор: Како се осећате када чујете звук мора? Којим бојама би приказали ове појаве? Да ли сте се уплашили од олује?II Најава наставне јединице – Данас ћемо анализирати домаће задатке. Учитељ најављује шта ће радити на овом часу и пише по табли наслов – Нови предели и пријатељи – анализа домаћег задатка.III Разговор о теми – Учитељ обнавља са ученицима правила писања, на шта треба да обрате пажњу док слушају радове и на који начин треба да коментаришу радове:– садржину рада;– композицију састава (увод, разрада, закључак);– сликовитост описа;– читање састава.IV Читање домаћих задатака – Ученици читају радове.– Након сваког прочитаног рада следе коментари ученика.– Учитељ коментарише прочитани рад: садржину рада, композицију састава (увод, разрада, закључак), сликовитост описа, граматичке и правописне грешке, спољашњи изглед састава (рукопис, уредност и читљивост), читање састава.V Писање – Најлепше реченице из састава учитељ записује на табли, а ученици у свеске.

ПРИЛОГБЕЛЕЖЕЊЕ ЗАПАЖАЊА О ДОМАЋЕМ ЗАДАТКУ МОГ ДРУГА

Процени у којој мери је твој друг кроз задатак испунио следеће захтеве тако што ћеш у одговарајући правоугаоник уписати знак .

Захтев је испуњен: сасвим делимично није испуњен

Одговорио је на темуКомпозиција (Да ли су увод, разрада и закључак јасно изражени кроз садржај?)Ток−след догађаја (повезаност излагања) Јасне и сликовите реченицеИзражајно читање

У раду ми се допало:________________________________________________________.У раду ми се није допало: ____________________________________________________.Треба да исправи:___________________________________________________________.

НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ Српски језикНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА Научили смо из граматикеТИП ЧАСА УтврђивањеРЕДНИ БРОЈ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ 6.НАСТАВНИ ОБЛИЦИ Фронтални, индивидуалниНАСТАВНЕ МЕТОДЕ Дијалошка, демонстративна, рада на тексту, индуктивно-дедуктивнаНАСТАВНА СРЕДСТВА Наставни листић, графофолијаЦИЉ ЧАСА Утврђивање знања о врстама и служби речи у реченици.ЗАДАЦИ ЧАСАОбразовни


Васпитни

– Уочавање и препознавање врста речи и службе у реченици.– Развијање логичког и апстрактног мишљњња; примена стечених знања у новим ситуацијама. Развијање спосбности писменог изражавања.


1СЈ1.4.1. 1СЈ1.4.2. 1СЈ.2.4.1. 1СЈ.2.4.4. 1СЈ.2.4.5.


ТОК ЧАСАI Интелектуално емоционалана припрема – Учитељ започиње час обнављањем знања о врстама и служби речи.II Најава наставне јединице –Учитељ најављује шта ће радити на овом часу и пише по табли наслов – Врста и служба речи III Самостални рад ученика – Учитељ дели ученицима наставни листић са припремљеним задацима.1. Подвуци именице и одреди род и број. ТОПЛА, ДРВО, ПЕВАТИ, НОЋ, СЕДА, КРЕВЕТИ, МУЊЕ,СИПАТИ, СТАКЛА, СЛИКЕ.

2. Одреди лице и број глагола. СЕДИМ, ЗНАЈУ, ГОВОРИШ, ПИШЕМО, КОРАЧАТЕ, ПЕЧЕ.

3. Подвуци глаголе у реченици и промени га кроз лица једнине и множине. Стигао је на станицу пре него што је железничар свирнуо у пиштаљку.

4. Подвуци придеве у следећој реченици и одреди којој врсти придева припадају. Освануо је прекрасан дан обасјан сунчевим зрацима и дечјим осмесима.

5. Подвуци описне придеве и одреди ког су рода и броја.. Марков, свилене, београдски, лепо, плави, Сањина, драга, висок, сјајно.

6. Одреди службу речи у реченицама. Малопре је дечак хитро отрчао на терен. Јуче је ратар напорно радио на њиви. У зору је певац снажно закукурикао на огради. Јутрос је рода изненада слетела на кров.

7. Прошири дате реченице прилошким одредбама за место, време и начин. Пас је залајао. Вишња ће процветати. Сликар слика.

IV Анализа –Ученици читају своја решења и заједно их анализирају и допуњују.


НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ Српски језикНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА Нучили смо из правописа ТИП ЧАСА УтврђивањеРЕДНИ БРОЈ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ 7.НАСТАВНИ ОБЛИЦИ Фронтални, индивидуалниНАСТАВНЕ МЕТОДЕ Дијалошка, демонстративнаписаних радоваНАСТАВНА СРЕДСТВА Графофолија, наставни листићЦИЉ ЧАСА Утврђивање обрађених садржаја из правописа и граматике.ЗАДАЦИ ЧАСАОбразовни


Васпитни

– Обновити писање скраћеница.– Правилна употребе великог слова на почетку реченице, у писању имена и презимена и географских назива. – Правилна употрба знакова интерпункције и управног говора.– Развијање логичког и апстрактног мишљња; примена стечених знања у новим ситуацијама. Развијање спосбности писменог изражавања.– Указивање ученицима на значај писања и употребе великог слова у одређеним ситуацијама.


1СЈ.1.3.3. 1СЈ.1.3.4. 1СЈ.2.3.2. 1СЈ.2.4.6.

ТОК ЧАСАI Интелектуално емоционалана припрема – Учитељ на табли пише речи: СПАВА, ДРВО, СТОЛОВИ, ИВАНОВА, ДОБРО, НИШ, ГВОЗДЕНА, СЕСТРИНА ПЕВТИ, САЊАТИ, ХЛАДНО– Ученици разврставају речи према врсти којој припадају. Обновити значења и врсте именица, придева и глагола.II Најава наставне јединице – Научили смо из правописа и граматике.III Самостални рад ученик – Подела наставних листића. Наставни листић1. Упиши одговарајуће знаке у текст и препиши га правилно. Ана упита Зорана Умеш ли да пливаш Нисам још научио добро да пливам одговори он Крајње је време рече Ана да научиш 2. Дату реченицу напиши у сва три модела управног говора. Марко је рекао Наташи да не може да иде у биоскоп.3. Препиши адресе правилно. Маја вулић, трг маршала, Париз стефан Драгић, улица Хероја, Нови сад Рајна Шаренац, улица Краља Милана , београ јован симић, крајишка улица, бачка Топола 4. Прецртај погрешно написане скраћенице.Основна школа – О.Ш. и слочно – и сл. Уједињене нације – УН ученик – уч. цтрана – стри тако даље – итд Република Србија – РС. центиметар – cm5. Препиши правилно текст. вељко и ја сакупљамо поштанске марке. посебно смо се радовали маркама из египта и шведске. такође смо нам биле занимљиве марке из холандије са лалама. неки французи донели су нам марке са сликама двораца поред реке лоаре. из лондона смо добили марку са најпознатијим сатом који се зове биг бен. Вељкова мама Јасна има пријатеља који је филателиста. Он живи на новом београду, у улицијурија гагарина. Вељко и ја смо му однели албум са нашим маркама да их процени. Рекао нам је да су наше марке вредне и да их обавезно донесемо на изложбу која ће се организовати у народном музеју на тргу републике. Непозната реч: филателија (реч француског порекла) – љубав према поштанским маркама, њихово сакупљање и проучавање.

Анализа наставног листића. На графофолији се откривају тачна решења и заједно са ученицима се упоређују са њиховим решењима.

IV Домаћи задатак – Уради исправак.

НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ Српски језикНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ,,Јесен”, Војислав ИлићТИП ЧАСА ОбрадаРЕДНИ БРОЈ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ 8.НАСТАВНИ ОБЛИЦИ Фронтални, индивидуалниНАСТАВНЕ МЕТОДЕ Дијалошка, демонстративна, метода писаних радова, рада на текстуНАСТАВНА СРЕДСТВА Наставни листићЦИЉ ЧАСА Увођење ученика у доживљавање, разумевање и тумачење песме.ЗАДАЦИ ЧАСАОбразовни


Васпитни

– Подстицање ученика да искажу доживљаје о прочитаној песми.– Тумачење песме: анализа песме уз помоћ питања, интуитивно препознавање песничких слика и градације.– Уочавање и именовање строфе и стихова у песми.– Вежбање читања. – Богаћење речника ученика.– Именовање осећања које су карактеристична за одређене животне ситуације, као и пожељних и непожељних особина


1СЈ.1.5.1. 1СЈ.2.5.7. 1СЈ.3.5.3.


ТОК ЧАСАI Интелектуално – емоционалана припрема – Реши асоцијације.

клип ајвар жуто ранацклас џем увело књигегрозд туршија грана ђак

махуна паприке крошња звоноплод зимница лишће школа

јесен– Разговор: По чему је рана јесен посебна? Како се другачије зове? Шта је одликује? Упореди рану и касну јесен.II Најава наставне јединице – Ученицима се саопштава да ће данас учити песму Јесен – В. Илић . Учитељ записује назив песме и име писца на табли, а ученици у свеске.III Портрет писца – Војислав Илић (1860 – 1894) је живео у Београду. Потиче из чувене породице чија је кућа била стечиште познатих књижевника тога времена. Сматра се оснивачем модерне српске поезије. Дела: Песме.IV Интерпретативно читање – Учитељ чита песму у Читанци, на страни 27.V Разговор о доживљајима и утисцима – После прочитане песме и емоционалне паузе учитељ разговара са ученицима како су они доживели ову песму и какви су њихови утисци, постављајући им следећа питања: Да ли вам се песма допала? Зашто? Каква осећања је у вама пробудила? VI Тихо усмерено читање – Ученици тихо или у себи читају песму са задатком да подвуку непознате речи, ако их има.VII Тумачење непознатих речи и израза – вреже – стабиљка зељастих биљка пузавица; пухор – ситан пепео; древна – веома стара, старинска; гатке – бајке, легенде.VIII Анализа песме – Ученицима се постављају следећа питања: Какав је карактер (ћуд) јесени? Где стоји јесен? Зашто песник каже да стоји на пољу? Шта представљају вреже? Од чега мирише трава? Зашто се јесен смеши грозду? Зашто ће ноћи и дани бити спокојни? Шта доноси спокој? Шта раде људи у јесен на селу када се у вечерњим сатима окупе око огњишта? О чему разговарају? Какав је ритам у овој песми? На који начин дужина стиха утиче на атмосферу у песми? Пронађи у тексту речи и изразе којима песник назива јесен? Пронађи у песми визуелне, звучне и мирисне елементе.– Ученици пишу у свесци песничке слике. IX Језик и стил – Разговор: Којој врсти лирске песме припада ова? Шта су описне песме.Описна песма помоћу слика природе приказује унутрашњи доживљај песника, његова осећања и мисли.– Ученици издвајају песникова осећања.X Синтеза – Следи читање песме. Сваки ученик чита по једну строфу песме.XI Самостално - стваралачки рад – Замисли да си тио јесен и опиши шта би радила/о и видео/ла на селу.– Ученици записују своја размишљања.


НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ Српски језикНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ИменицеТИП ЧАСА Обнављање РЕДНИ БРОЈ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ 9.НАСТАВНИ ОБЛИЦИ Фронтални, индивидуални, рад у паруНАСТАВНЕ МЕТОДЕ Дијалошка, демонстративна, писаних радоваНАСТАВНА СРЕДСТВА Графофолија, наставни листић, апликацијаЦИЉ ЧАСА Обнављање знања о именицама.ЗАДАЦИ ЧАСАОбразовни


Васпитни

– Препознавање именица у тексту и одређивање значења, рода и броја именица.– Усвајање и разумевање службе именица у реченици.– Развијање логичког и апстрактног мишљњња; примена стечених знања у новим ситуацијама. Развијање спосбности писменог изражавања.– Указивање ученицима на значај писања и употребе великог слова у одређеним ситуацијама.


1СЈ.1.4.2. 1СЈ.2.4.2. 1СЈ.3.4.1.

ТОК ЧАСАI Интелектуално – емоционалана припрема – Учитељ дели ученицама наставне листиће са задатком да пронађу уљеза у низовима речи.

– Разговор: Шта су именице? Како се именице деле? Шта означавају заједничке именице? А шта властите? Ког рода могу бити именице? Уз помоћ којих речи одређујемо родове? Ког броја могу бити именице?II Најава наставне јединице – Данас ћемо вежбати именице. Учитељ најављује шта ће радити на овом часу и пише по табли наслов – Именице.III Самостални рад ученик – Учитељ дели ученицима наставне листиће.1. Подвуци црвеном бојом заједничке, а плавом властите именице. Воз из Београда за Нови Сад каснио је читав сат. Са мном у купеу седела је жена са сином. Дечак је имао око десет година и у наручју је држао жутог пса шиљасте њушке. Упитао сам дечака како се зове пас. Поносно ми је рекао да његова куца носи име јунака из стрипова и да се зове Астерикс.2. Разврстај дате именице према роду коме припадају. торба, рачунари, стабло, небо, концерти, игралиште, представа3. Разврстај именице преба њиховом броју. Птица, тренерка, шоње, рођендани, пахуља, звучници.4. Одреди род и број именица: цветови, стакло, тротоар, капуљача, звона, минђуше5. Подвуци именице које су неправилно написане и препиши их правилно. Јунак Одмор дунав Париз брод Пирот Драган Фудбал Море смедерево јунак Златибор звоно војводина капуљача

IV Анализа – Провера и анализа задатака.VI Језик и стил – Од слова једне речи, нове речи.– Ученици пишу заједничке и властите именице од слова која чине реч РАСЦВЕТАНО.На пример: цвет, Цвета, раст, Весна, тона, тор, свет, раса, Сара, вест, Раца... VII Домаћи задатак – Напиши пет реченица тако да у свакој буде по две властите и заједничке именице.

НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ Српски језикНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА Збирне именице ТИП ЧАСА ОбрадаРЕДНИ БРОЈ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ 10.НАСТАВНИ ОБЛИЦИ Фронтални, индивидуалниНАСТАВНЕ МЕТОДЕ Дијалошка, демонстративна, рада на текстуНАСТАВНА СРЕДСТВА Наставни листићЦИЉ ЧАСА Учење појма и значења збирних именица..ЗАДАЦИ ЧАСАОбразовни


Васпитни

– Оспособљавање ученика за разумевање нове врсте именица. – Упућивање ученика да у тексту уочавају збирне именице, да разумеју њихово значење и да их примењују у свом говору.– Поступно и систематично упознавање граматике српског језика.– Развијање способности анализе и синтезе као облика мишљења.– Богађење речника.– Формирање навике за читко, уредно и лепо писање.


1СЈ.1.4.1. 1СЈ.1.4.2. 1СЈ.3.4.2.

кишаснеглоптаветар

фиокадетеоловкапрозор

лалајелен човеккњига

градНишШабацКолубара


ТОК ЧАСАI Лингвометодички текст – Учитељ дели ученицима наставне листиће са лингвометодичким текстом. Ученици имају задатак да подвуку именице.У зеленом жбуњу код високог дрвећа, у хрпи опалог лишћа живи цврчак Цврле. Он слави рођендан Припремио је за гозбу грожђе и кестење . Украсио је дом ливадским цвећем и врбовим прућем.II Уочавање језичких појава – Учитељ поставља питања, а ученици одговарају и подвлаче одговоре у тексту.– Разговор са ученицима о тексту: Којој врсти припадају подвучене именице?III Најава наставне јединице – Данас ћемо научити нову врсту именица – Збирне именице.IV Уопштавање или постављање правила – Учитељ са ученицима анализира речи из текста и пише у таблу.

ЈЕДНИНА МНОЖИНА ЗБИРНА ИМЕНИЦАжбун жбунови жбуњедрво дрва дрвећелист листови лишћегрозд гроздови грожђекестен кестенови кестењецвет цветови цвећепрут прутови пруће

Збирне именице означавају мношрво живих бића или предмета који се налазе у неком скупу. Оне имају само једнину.V Примена правила у новим примерима 1. Допуни реченице тако што ћеш уместо заједничке именице у једнини написати збирне именице.: Бака је својој (унук) _______________ исплела топле рукавице. На сеоском имању показали су нам (пиле) _______________, (теле) _____________ и (прасе) _______________. Свети Сава је помагао (сироче) ___________________.2. Подвуци збирне именице именице. Мама је купила дугмад за јакну. Камење се котрљало низ падине брда. Људи и деца уживају у сенци врбовог грања. Од грумења злата израђује се прстење. На кревету је мекани јастук од перја.VI Језичка игра – Богађење речника – напиши што више речи које казују особину грања и грожђа.На пример: грање – танко, густо, оштро, савитљиво, високо, непроходно, трновито, нежно, ... Грожђе – румено, златно, мирисно, укусно, сочно, слатко, кисело, крупно, ситно...VII Домаћи задатак – Рад на примерима у Радној свесци.

НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ Српски језикНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА Доживела/доживео сам у природиТИП ЧАСА УтврђивањеРЕДНИ БРОЈ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ 11.НАСТАВНИ ОБЛИЦИ Фронтални, индивидуални, групниНАСТАВНЕ МЕТОДЕ Дијалошка, демонстративна, метода писаних радова, рада на текстуНАСТАВНА СРЕДСТВА Наставни листићЦИЉ ЧАСА Увођење ученика у правилно говорно и писмено изаражавање.ЗАДАЦИ ЧАСАОбразовни


Васпитни

– Упућивање ученика у употребу књижевног језика у говору и писању.– Развијање смисла и способности за правилно и течно усмено и писмено изражавање.– Усмеравање пажње на појединости и целину. Развијање логичког мишљења. – Богађење речника ученика. – Развијање осећање за лепоту језичког израза.


1СЈ.0.1.7. 1СЈ.2.3.8. 1СЈ.3.3.5.


ТОК ЧАСАI Мотивациона припрема – Учитељ дели ученицима наставни листић са песмама Десанке Максимовић Писмо и Радула Марковића Јесен.Јесен ПисмоЈесен са нама, Јесен пише писмојесен у нама, капљицама кишепрепуна сваког дара. по папиру-реци,Јесен се жути, разиграној деци:јесен се љути, да је ноћас летојесен нам поље шара. у чунчићу неком Радул Марковић отпловило реком ка мору далеком. Д. Максимовић– Разговор: Чиме јесен пише писмо? Зашто? Коме је писмо упућено? Шта у писму пише? Шта нам дарује јесен? Како се она љути? Којим бојама јесен поље шара?II Најава наставне јединице – Речи имају чаробну моћ. Речима могу да се насликају најлепше слике. Данас ћемо ми бити сликари који стварају слике речима. Учитељ најављује о чему ће причати на овом часу и пише по табли наслов – Јесен – тематски речник.III Језик и стил – Богаћење речника– Састављање тематског речника о јесени.– Учитељ записује речи на табли, а ученици у свеске. Питањима учитељ наводи ученике да се сете што више речи (именица, придева и глагола) које се односе на јесен. Речи груписати према врсти речи.Именице: лишће, дрвеће, Сунце, ласте, трава, киша, ветар, зимница, пијаца, дрвеће, трава, птице, воће, поврће...Придеви: хладно, кишовито, ветровито, жуто, суво, зрело, црвено, мирисно, зубато, мирно, лењо...Глаголи: дувати, падати, спремати, пећи, селити, одлазити, сушити, опадати, уживати, брати, покривати ...IV Писање – Ученици на основу тематског речника пишу састав о јесени.– Док ученици пишу саставе учитељ их обилази и помаже ако им је помоћ потребна.V Самостални и стваралачки рад ученика – Пронађи у својој читанци текст који описује природу у јесен и препиши једну реченицу по избору.– Ученици читају реченице.

НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ Српски језикНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА Доживела/доживео сам у природи – анализа писмене вежбеТИП ЧАСА УтврђивањеРЕДНИ БРОЈ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ 12.НАСТАВНИ ОБЛИЦИ Фронтални, индивидуалниНАСТАВНЕ МЕТОДЕ Метода усменог излагања, дијалошкаНАСТАВНА СРЕДСТВА Наставни листићЦИЉ ЧАСА Подстицање ученика на усмерено и слободно изражавање. ЗАДАЦИ ЧАСАОбразовни


Васпитни

– Подстицање ученика на слободно и усмерено самостално говорно изражавање.– Развијање способности за правилно и течно усмено изражавање. – Усмеравање пажње на појединости и целину. Развијање логичког мишљења. – Богаћење речника ученика.


1СЈ.1.3.5. 1СЈ.2.3.7. 1СЈ.3.3.2.


ТОК ЧАСАI Мотивациони разговор – Изражајно читање текста Светолика Ранковића Јесен у винограду. Погледаш ли у виноград, а он окићен црним, као смола, и жутим као ћилибар грожђем, пуним меденог сока – мелема за уморне, малаксале груди... Прескочи само преко јендека и приђи оној гранатој дуњи насред винограда, осетићеш њен чудновати мирис. Три корака од тебе савила се позна бресква, а на њеним голим, црним и храпавим гранчицама жуте се слатки плодови. Не знаш куда ћеш пре да погледаш. Или у грожђе што ти над главом виси или на мирисне жуте дуње које се полагано љуљушкају на танкој гранчици шалећи се са тихим јесењим поветарцем.– Разговор са ученицима: Како изгледа виноград у јесен? Које ти се слике описа нарочито допадају? Зашто?Које жеље овај опис винограда у вама изазивају? Која чулима су запажени описи? II Најава наставне јединице – Данас ћемо анализирати домаће задатке. Учитељ најављује шта ће радити на овом часу и пише по табли наслов – Јесен на пољу, у парку, шуми, улици... – анализа домаћег задатка.III Разговор о теми – Учитељ обнавља са ученицима правила писања, на шта треба да обрате пажњу док слушају радове и на који начин треба да коментаришу радове:– садржину рада;– композицију састава (увод, разрада, закључак);– сликовитост описа;– читање састава.IV Читање домаћих задатака – Ученици читају радове.– Након сваког прочитаног рада следе коментари ученика.– Учитељ коментарише прочитани рад: садржину рада, композицију састава (увод, разрада, закључак), сликовитост описа, граматичке и правописне грешке, спољашњи изглед састава (рукопис, уредност и читљивост), читање састава.V Писање – Најлепше реченице из састава учитељ записује на табли, а ученици у свеске.

БЕЛЕЖЕЊЕ ЗАПАЖАЊА О ДОМАЋЕМ ЗАДАТКУ МОГ ДРУГАПроцени у којој мери је твој друг кроз задатак испунио следеће захтеве тако што ћеш у одговарајући правоугаоник уписати знак .

Захтев је испуњен: сасвим делимично није испуњен

Одговорио је на темуКомпозиција (Да ли су увод, разрада и закључак јасно изражени кроз садржај?)Ток−след догађаја (повезаност излагања) Јасне и сликовите реченицеИзражајно читање

У раду ми се допало:________________________________________________________.У раду ми се није допало: ____________________________________________________.Треба да исправи:___________________________________________________________.

НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ Српски језикНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА „Виолина”, Мирослав ДемакТИП ЧАСА ОбрадаРЕДНИ БРОЈ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ 13.НАСТАВНИ ОБЛИЦИ Фронтални, индивидуалниНАСТАВНЕ МЕТОДЕ Дијалошка, метода рада на тексту, метода усменог излагања НАСТАВНА СРЕДСТВА Наставни листићЦИЉ ЧАСА Доживљавање, разумевање и тумачење текста. ЗАДАЦИ ЧАСАОбразовни


Васпитни

– Упознавање са садржином књижевног текста тумачење појединости; – Подстаћи индивидуалност и креативност ученика, оспособљавање за самостално читање, богаћење речника новим речима; упућивање ученика у посматрање: уочавање, ослушкивање;– Критичко просуђивање, неговање смисла за уочавање лепоте изражавања, развијање љубави према читању и књижевности.


1СЈ.0.1.3. 1СЈ.1.5.1. 1СЈ.2.2.7. 1СЈ.2.2.8. 1СЈ.2.5.5.


ТОК ЧАСАI Интелектуално – емоционалана припрема – Слушамо дело Едварда Грига „Лептир”. − Разговор са ученицима о питалици: Који инструмент препознајете? Како се зове особа која свира виолину? Како она изгледа? II Најава наставне јединице – Данас ћемо читати песму Виолина, Мирослава Демака. Записујемо наслов на табли, а ученици у свеске.III Читање са предвиђањем – Учитељ чита причу и након сваког дела ученици одговарају на питања:1. део – Шта мислите зашто су људи говорили да виолиниста има чудесну виолину? Како је изгледала та чудесна виолина? Од чега је била направљена? Како је виолиниста набавио виолину? Шта је виолиниста најрадије свирао? Ко је највише волео његову музику и радовао јој се? 2. део – Шта мислите зашто виолиниста никоме није дао виолину? Да ли је он био себичан? Шта је желео да се деси да би виолина некоме припала?3. део – Шта су помислили његови пријатељи? Да ли су се сложили у мишљењу? Зашто?4. део – Чиме су се бавили пријатељи старог виолинисте?5. део – Куда су кренули песник и сликар? О чему су успут разговарали?Да ли су усагласили своја мишљења?6. део – Зашто је небо овако изгледало? Ко је очистио једну половину неба? Чиме? Како је стигао до неба?7. део – Шта су уметници угледали кад је свануло? Ко је и како палио џиновски ватромет? Колико је ватромет трајао?8. део – Чиме се бавио овај човечуљак? Зашто су птице биле у његовој близини?9. део – Како замишљате његову кућицу? А ливаду? Да ли је живео сам или је имао породицу? Шта је старац радио на непрегледним ливадама?10. део – Да ли је неко од ових људи добио на крају виолину? Зашто?11. део – Како је изгледао дечаков сусрет са уметницима? Да ли се зачудио због ненадане посете? Шта их је питао? Шта су му одговорили уметници? Је ли дечак некад свирао виолину? Шта су одлучили уметници? Зашто?12. део – На основу чега су уметници закључили да дечак може највише? Како вам се допада одлука да виолину добије дете? Шта сада мислите о песнику и сликару?13. део - Шта су уметници распознали у свирању дечака? Шта све могу деца? Који вам се део приче највише допао? Који је најнеобичнији лик на кога су наишли уметници тражећи новог власника виолине? Нацртајте га.IV Анализа – Ученици након сваког дела приче коментаришу своја предвиђања. Учитељ по потреби дозвољава да се развије дискусија. Након завршетка и анализе последњег дела приче следи разговор: Да ли је било тешко предвидети ток радње? Да ли сте могли да предвидите овакав крај? V Анализа ликова – Којим својим особинама и особеностима је дечак изабран за наследника виолине? дечак – млад, осећајан, жељан учења, будућност....VI Језик и стил – Уочавање именица у тексту и одређивање врсте, рода и броја.

НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ Српски језикНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА „Виолина”, Мирослав ДемакТИП ЧАСА УтврђивањеРЕДНИ БРОЈ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ 14.НАСТАВНИ ОБЛИЦИ Фронтални, индивидуалниНАСТАВНЕ МЕТОДЕ Дијалошка, метода рада на тексту, метода усменог излагања НАСТАВНА СРЕДСТВА Наставни листићЦИЉ ЧАСА Доживљавање, разумевање и тумачење текста. ЗАДАЦИ ЧАСАОбразовни


Васпитни

– Упознавање са садржином књижевног текста тумачење појединости; – Подстаћи индивидуалност и креативност ученика, оспособљавање за самостално читање, богаћење речника новим речима; упућивање ученика у посматрање: уочавање, ослушкивање;– Критичко просуђивање, неговање смисла за уочавање лепоте изражавања, развијање љубави према читању и књижевности.


1СЈ.0.1.3. 1СЈ.1.5.1. 1СЈ.2.2.7. 1СЈ.2.2.8. 1СЈ.2.5.5.


ТОК ЧАСАI Интелектуално – емоционалана припрема – Реши загонетку.U rukama kad sam pravimOdličnom se muzikom bavim.Nežne strune, žica fina,Divno svira _ _ _ _ _ _ _. − Разговор са ученицима о питалици: Какав је звук виолине? Да ли знате неке познате виолинисте?II Најава наставне јединице – Данас ћемо читати песму Виолина, Мирослав Демак. Записујемо наслов на табли, а ученици у свеске.III Интерпретативно читање – Ученици штафетно читају причу.IV Разговор о садржини – Шта је иза себе оставио стари виолиниста? Зашто су се посвађали песник и сликар? Коме су дали виолину? Зашто? V Анализа текста – Групни рад – подела ученика на групе. Ученици у оквиру групе прво индивидуално одговарају на питања, а затим размењују одговоре у оквиру групе и израђују заједнички плакат.1. група – Који се ликови се спомињу у причи? Ко је главни лик у причи? Како је свирао стари музичар? Како је изгледао стари музичар док је свирао? Како и када је долазио међу људе? Шта је доносио и шта даривао људима?Шта је оставио иза себе стари музичар? Коме је завештао своје песме? Шта је још, осим песама, оставио музичар?2. група – Кога је позвао себи стари виолиниста пре него штто је склопио очи? Коме је наменио своју виолину? Како су се понашали музичареви пријатељи? Какви су то били уметници? Шта је том приликом рекао сликар? Шта је тада рекао песник? Како су се осећали након друге препирке?3. група – Шта су одлучили сликар и песник? Кога су најпре срели? Ко је прао небески свод? Шта су видели кад је пала ноћ? Где су се одмарала два уметника? Кога су ујутру срели?Шта је радио гаравко? Зашто би гаравку требало дати виолину? Зашто нису дали виолину гаравку?4. група – Кога су уметници срели у шуми? С ким је био окружен човечуљак? Шта је радио човечуљак у шуми? Зашто нису дали виолину „учитељу“ птица? Шта је радио старац? Зашто старац није узео виолину? Ко је све могао бити достојан старчеве виолине? На какве су доказе наилазили?5. група – Кога су уметници угледали поред пута? Шта је радио дечак? Шта му је рекао сликар? Шта су уметници распознали у свирању дечака?У чему је дечакова предност? Зашто је лепота потребна људима?

VI Анализа групног рада – Извештавање група и анализа одговора.VII Језик и стил – Издвајање порука приче.Деца су наше највеће благо.

НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ Српски језикНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА Описни придеви ТИП ЧАСА УтврђивањеРЕДНИ БРОЈ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ 15.НАСТАВНИ ОБЛИЦИ Фронтални, индивидуалниНАСТАВНЕ МЕТОДЕ Дијалошка, демонстративна, рада на тексту, индуктивно-дедуктивнаНАСТАВНА СРЕДСТВА Слика , наставни листићЦИЉ ЧАСА Учење појма и значења придева.ЗАДАЦИ ЧАСАОбразовни


Васпитни

– Утврђивање и препознавање придева и њихово значење.– Уочавање функције описних придева у књижевном тексту.– Уочавање описних придева у књижвном тексту.– Богађење речника.– Развијање логичког и апстрактног мишљњња; примена стечених знања у новим ситуацијама. Развијање спосбности писменог изражавања.


1СЈ.1.3.3. 1СЈ.1.4.3.


ТОК ЧАСАI Лингвометодички текст – Учитељ упућује ученике на текст на наставном листићу. Ученици читају текст у себи и подвлаче именице. Стигла је златна јесен. Јесењи дани су доноли хладан ветар. Из тмурних облака сипи досадна киша. Промрзли врапци се крију у сламеним гнездима. Мала маца гребе по дрвеној огради. Узела сам мамин кишобран и отрчала до ње. Увила сам је у вунено ћебе. Сипала сам јој топло млеко у металну чинију. Донела сам пластичну кутију из сестрине собе. Умиљато маче ће спавати мојој соби. II Уочавање језичких појава – Које речи сте подвукли? Које речи стоје испред именица? Ученици читају реченицу по реченицу и здвајају речи које су подвукли и речи које стоје испред њих. Учитељ пише у табели придеве према њиховом значењу.

Какво је Чије је Од чега језлатна јесењи дрвенахладна мамин сламенатмурни сестрин вуненодосадна моја металнапромрзли пластичнамалатоплоумиљато

III Најава наставне јединице –Учитељ најављује шта ће радити на овом часу и пише по табли наслов.IV Обнављање правила – Придеви су врста речи које означавају какво је нешто, чије је нешто и од чега је нешто. Они ближе објашњавају именицу уз коју стоје.Придеви који казују какво је нешто називају се описни придеви. Придеви који казују чије је нешто називају се присвојни придеви. Придеви који казују од чега је нешто називају се градивни придеви.Придеви увек имају исти род и број као и именица уз коју стоје.V Примена правила – Учитељ дели наставне листиће.1. Уз дате именице напиши одговарајући описни придев: поток, марама, дете, ваздух, панталоне, капа, пас.3. Напиши придеве супротног значења. вредан, дубок, ситан, таман, влажан. 4. Подвуци описне придеве у реченицама и одреди којој врсти припадају. Бели зечић је скакутао по зеленој ливади. Карирана капа ми лепо стоји. Марко је поклонио драгој баки велики букет мирисних ружа. Вредни кројач је сашио памучне панталоне.– Читање и анализа примера.VI Језичка вежба – Рад на текстовима Јесен и Виолина.– Ученици у текстовима проналазе описне придеве и записују их у својим свескама.VII П овратна информација


НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ Српски језикНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА Реченице ТИП ЧАСА УтврђивањеРЕДНИ БРОЈ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ 16.НАСТАВНИ ОБЛИЦИ Фронтални, индивидуалниНАСТАВНЕ МЕТОДЕ Дијалошка, писаних радоваНАСТАВНА СРЕДСТВА наставни листићЦИЉ ЧАСА Утврђивање знања о реченицама.ЗАДАЦИ ЧАСАОбразовни


Васпитни

– Препознавање реченица различитих по облику и значењу.– Усвајање и разумевање употребе великог слова на почетку реченице. – Развијање логичког и апстрактног мишљњња; примена стечених знања у новим ситуацијама. Развијање спосбности писменог изражавања.– Указивање ученицима на значај писања и употребе великог слова у одређеним ситуацијама.


1СЈ.1.3.3. 1СЈ.2.4.6.

ТОК ЧАСАI Интелектуално емоционалана припрема – Обнављање знања о реченицама: Шта је реченица? Из чега се састоји? Како почињемо, а како можемо завршити реченицу? Какве реченице могу бити по значењу? Шта су обавештајне реченице ? Који знак се пише на крају обавештајних реченица? Шта су упитне реченице? Који знак пишемо на крају упитне реченице? Шта су узвичне реченице? Који знак пишемо на крају узвичне реченице? Како се деле реченице по облику?

РЕЧЕНИЦЕ

ПО ЗНАЧЕЊУ ПО ОБЛИКУ обавештајне потврдне Лето сам провео код баке у селу. Бака гаји домаће животиње. упитне одричне Хоћеш ли да нахраниш коке? Не знам шта коке воле да једу. узвичне Како су лепе коке! заповедне Брзо нахрани коке!II Најава наставне јединице – Данас ћемо обновити знања о реченицама. Учитељ најављује шта ће радити на овом часу и пише по табли наслов – Реченице – појам, значење и облик.III Самостални рад ученик – Учитељ дели ученицима наставне листиће са задацима. Наставни листић1. Одреди значење и облик следећих реченица.a. Ура, пошли смо у школу! б. Дуго нисмо видели учитељицув. Да ли сте сви на часу?2. Напиши једну реченицу која је упитна по значењу, а одрична по облику.3. Напиши правилно следеће реченице. Моји оћеју другови фудбал играмо да. Дали на летовању били сте! Негази Јоване траву.4. Од датих речи састави и напиши обавештајну, упитну и узвичну реченицу у потврдном и одричном облику. књига, Марко, клупа, лопта, деца5. Од дате обавештајне реченице напиши упитну и узвичну. Марија вози бицикл.6. Стави знак на крају реченица и одреди какве су по значењу и облику. Дате реченице напиши у супротном облику. Мама, данас нисам добио петицу Зашто си ишао у парк Данас идем на утакмицу Марко не може да дохвати лопту Отвори прозор Ко није написао домаћи задатакIV Анализа – Повратна информација.

НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ Српски језикНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА Субјекат и предикатТИП ЧАСА УтврђивањеРЕДНИ БРОЈ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ 17.НАСТАВНИ ОБЛИЦИ Фронтални, индивидуалниНАСТАВНЕ МЕТОДЕ Дијалошка, демонстративна, рада на тексту, индуктивно-дедуктивнаНАСТАВНА СРЕДСТВА Наставни листић, графофолијаЦИЉ ЧАСА Утврђивање знања о врстама и служби речи у реченици.ЗАДАЦИ ЧАСАОбразовни


Васпитни

– Уочавање и препознавање врста речи и службе у реченици.– Развијање логичког и апстрактног мишљњња; примена стечених знања у новим ситуацијама. Развијање спосбности писменог изражавања.


1СЈ1.4.1. 1СЈ1.4.2. 1СЈ.2.4.1. 1СЈ.2.4.4. 1СЈ.2.4.5.


ТОК ЧАСАI Интелектуално емоционалана припрема – Разврстати дате речи према врсти којој припадају: срећан рода цвет летети млада зелена Маркова стакло воли пише размишља снег– Обновити: Шта су именице? Које врсте именица смо учили? Шта означавају глаголи? II Најава наставне јединице –Учитељ најављује шта ће радити на овом часу и пише по табли наслов – Субјекат и предикат.III Самостални рад ученика – Учитељ дели ученицима наставни листић са припремљеним задацима.1. Спој речи тако да добијеш просту реченицу. ЛОВАЦ ШКРИПЕ _________________________________ БУБА ЛАЈЕ _________________________________ СУНЦЕ ЛОВИ _________________________________ ПАС МИЛИ _________________________________ ВРАТА ЗАЛАЗИ _________________________________

2. Подвуци субјекат и предикат. Ивана је набрала пуну корпу јабука. Малопре је дечак хитро отрчао на терен. Јуче је ратар напорно радио на њиви. У зору је певац снажно закукурикао на огради. Јутрос је рода изненада слетела на кров. У пролеће се зелени трава. Сушила се трава крај пута.

3. Допиши предикат у реченицама. Сања је _____________ у школу. Марама је _________________, Овчице мирно ____________ на зеленој ливади. Јуче је ветар ___________________ лишће са старог храста.

4. Допиши субјекат и предикат тако реченице буду јасне и правилне. _______________ је ________________ по зеленој трави. Весели ______________ је __________________. Из густих облака ___________ је хладна ____________. _________________ је ________________ веселу песму.

IV Анализа –Ученици читају своја решења и заједно их анализирају и допуњују.

НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ Српски језикНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА Градивне именице ТИП ЧАСА ОбрадаРЕДНИ БРОЈ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ 18.НАСТАВНИ ОБЛИЦИ Фронтални, индивидуалниНАСТАВНЕ МЕТОДЕ Дијалошка, демонстративна, рада на текстуНАСТАВНА СРЕДСТВА Наставни листићЦИЉ ЧАСА Учење појма и значења градивних именица..ЗАДАЦИ ЧАСАОбразовни


Васпитни

– Оспособљавање ученика за разумевање нове врсте именица. – Упућивање ученика да у тексту уочавају градивне именице, да разумеју њихово значење и да их примењују у свом говору.– Поступно и систематично упознавање граматике српског језика.– Развијање способности анализе и синтезе као облика мишљења.– Богађење речника.– Формирање навике за читко, уредно и лепо писање.


1СЈ.1.4.1. 1СЈ.1.4.2. 1СЈ.3.4.2.


ТОК ЧАСАI Лингвометодички текст – Учитељ дели ученицима наставне листиће са лингвометодичким текстом. Ученици имају задатак да подвуку именице.Саша ускоро слави рођендан. Бака ће направити торту, а мама остало послужење. Данас је дан за куповину. За торту јој је потребна чоколада, шећер, млеко, брашно и маргарин. Мама је рекла да купи обавезно со и уље. Тата је задужен да уреди двориште. Он прави нове клупе и столове. Набавио је дрво, гвожђе, бакар, песак ишљунак. Тетка је сашила јастуке од памука и вуне.II Уочавање језичких појава – Учитељ поставља питања, а ученици одговарају и подвлаче одговоре у тексту.– Разговор са ученицима о тексту: Којој врсти припадају подвучене именице?III Најава наставне јединице – Данас ћемо научити нову врсту именица – Градивне именице.IV Уопштавање или постављање правила – Учитељ са ученицима анализира речи из текста и пише по табли.

ПРЕХРАМБЕНЕ НАМИРНИЦЕ ИНДУСТРИЈСКЕ СИРОВИНЕ ТЕЧНОСТИ МЕТАЛИчоколада дрво млеко гвожђешећер песак уље бакарбрашно шљунакмаргарин памуксо вуна

Именице које означавају неки материјал (грађу) називају се градивне именице. Користе се у једнини и кадV Примена правила у новим примерима 1. Допуни реченице градивним именицама: Гитара је направљена од ____________________. Марама је исткана од ______________________. Хлеб се прави од _________________________. Лопта је од _____________________________. Санке су од _____________________________.2. Подвуци градивне именице. Ове зиме једино су се деца радовала снегу. Кад је разбио топломер, жива се расула по поду. Памтим да је отац правио најбоље вино у крају. Стари кујунџија је изложио у злато и сребро у радњи.. Камиони су довезли камен, креч, цемент и цигле на градилиште.VI Језичка игра – Грађење речи.Напиши што више речи које у себи садрже реч ШКОЛА.На пример: школарац, школарка, школски, школовање....VII Домаћи задатак – Рад на примерима у Радној свесци.


НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ Српски језикНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА Писмена вежбаТИП ЧАСА ПровераРЕДНИ БРОЈ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ 20.НАСТАВНИ ОБЛИЦИ Фронтални, индивидуалниНАСТАВНЕ МЕТОДЕ Дијалошка, рада на тексту, писаних радоваНАСТАВНА СРЕДСТВА Контролна вежбаЦИЉ ЧАСА Провера степена усвојених знања о граматичким садржајима.ЗАДАЦИ ЧАСАОбразовни

ФункционалниВаспитни

– Провера стечених знања о појму, значењу и врстама именица, придевима и глаголима.– Провера одређивања рода и броја именица и придева, лица и броја глагола.– Провера разумевања прочитаног.– Формирање навике за читко, уредно и лепо писање.


1СЈ.1.4.1. 1СЈ.2.4.2. 1СЈ.3.4.1.

ТОК ЧАСАI Припремни разговор – Учитељ даје упутства ученицима :

НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ Српски језикНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ИменицеТИП ЧАСА Утврђивање РЕДНИ БРОЈ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ 19.НАСТАВНИ ОБЛИЦИ Фронтални, индивидуални, рад у паруНАСТАВНЕ МЕТОДЕ Дијалошка, демонстративна, писаних радоваНАСТАВНА СРЕДСТВА Графофолија, наставни листић, апликацијаЦИЉ ЧАСА Обнављање знања о именицама.ЗАДАЦИ ЧАСАОбразовни


Васпитни

– Препознавање именица у тексту и одређивање значења, рода и броја именица.– Усвајање и разумевање службе именица у реченици.– Развијање логичког и апстрактног мишљњња; примена стечених знања у новим ситуацијама. Развијање спосбности писменог изражавања.– Указивање ученицима на значај писања и употребе великог слова у одређеним ситуацијама.


1СЈ.1.4.2. 1СЈ.2.4.2. 1СЈ.3.4.1.

ТОК ЧАСАI Интелектуално – емоционалана припрема – Учитељ дели ученицама наставне листиће са задатком да пронађу уљеза у низовима речи.

– Разговор: Шта су именице? Како се именице деле? Шта означавају заједничке именице? А шта властите? Шта означавају градивне? А Збирне именице? Наведите примере за све врсте именица. Ког рода могу бити именице? Уз помоћ којих речи одређујемо родове? Ког броја могу бити именице?II Најава наставне јединице – Данас ћемо вежбати именице. Учитељ најављује шта ће радити на овом часу и пише по табли наслов – Именице.III Самостални рад ученик – Учитељ дели ученицима наставне листиће.1. Подвуци црвеном бојом заједничке, а плавом властите именице. Воз из Београда за Нови Сад каснио је читав сат. Са мном у купеу седела је жена са сином. Дечак је имао око десет година и у наручју је држао жутог пса шиљасте њушке. Упитао сам дечака како се зове пас. Поносно ми је рекао да његова куца носи име јунака из стрипова и да се зове Астерикс.2. Из датог текста издвој именице и разврстај их у табелу.У центру Беочина ради чувена посластичарница позната по колачима које прави Мара. Испред је излог од стакла са пуно цвећа, а унутра су разни слаткиши. Мара се смешка и каже: „Служите се и уживајте , али пазите, млеко, шећер и брашно гоје“.

Заједничке именицеВластите именицеЗбирне именице

Градивне именице

3. Одреди род и број именица: цветови, стакло, тротоар, капуљача, звона, минђуше4. Подвуци именице које су неправилно написане и препиши их правилно. Јунак Одмор дунав Париз брод Пирот Драган Фудбал Море смедерево јунак Златибор звоно војводина капуљачаIV Анализа – Провера и анализа задатака.VI Језик и стил – Од слова једне речи, нове речи.– Ученици пишу заједничке и властите именице од слова која чине реч РАСЦВЕТАНО.На пример: цвет, Цвета, раст, Весна, тона, тор, свет, раса, Сара, вест, Раца...

кишаснеглоптаветар

фиокадетеоловкапрозор

лалајелен човеккњига

градНишШабацКолубара

1. Пажљиво прочитај сваки задатак, размисли и онда напиши одговор.2. Уколико неки задатак не разумеш подигни руку и потражи помоћ од учитеља.3. Када завршиш са радом још једном прочитај све задатке и решења провери.II Самостални рад – Ученици самостално раде контролну вежбу број 9. Учитељ обилази ученике, чита задатке ученицима којима је потребна помоћ.1. Разврстај дате речи према врсти којој припадају. Владимир ходати брашно сањив грање плава дрвени свирамо Невенин

ПРИДЕВИ ИМЕНИЦЕ ГЛАГОЛИ

2. Пронађи именице и сврстај их у групу којој припадајуМилица, аутомобил, брашно, фломастер, стакло, шећер, Обрад, песак, лишће, Шапине, Сребрно језеро, парадајз, прасад, пилад,Марко,вишња,учионица , грање, Италија, кактус, маргарин3. Напиши збирне именице од заједничких именица:грана__________,камен__________,прут_____________,прасе____________;4. Одреди род и број именица. градови _____________________ јагње _____________________ цигле __________________ 5. Упиши одговарајућу заједничку,збирну или градивну именицу. Мама је купила ________________ за торту. Газили смо суво _______________ у парку. Ветар је њихао голе ____________ кестена.6. Разврстај дате глаголе прма значењу. пере _____________ спава _______________ веје_______________ пљушти________________ пише ________________ седи_______________7. Одреди лице и број глагола.

ГЛАГОЛ ЛИЦЕ БРОЈпратимимајупеваш

8. Одреди род и број придева. свилено _________________ савијен _________________ бетонска ________________

ПИСАНА ПРИПРEМА НАСТАВНИКА ЗА ЧАС · Web viewЗбирне...

Documents

Transcript of ПИСАНА ПРИПРEМА НАСТАВНИКА ЗА ЧАС · Web viewЗбирне...