KRIVIČNO PRAVO Opšti deo - skripta

PO KNJIZI ZORANA STOJANOVIĆA

1

Sadržaj 1. Pojam krivičnog prava ........................................................................................................................................... 6

2. Pojam krivičnog zakona i krivičnog zakonodavstva ........................................................................................ 7

3. Mesto krivičnog prava u pravnom sistemu ........................................................................................................ 9

Krivično pravo i kazneno pravo u širem smislu ............................................................................................... 9

Krivično pravo i ustavno pravo.......................................................................................................................... 10

Krivično pravo i druge grane prava .................................................................................................................. 10

4. Krivično pravo i moral .......................................................................................................................................... 11

5. Pojam međunarodnog krivičnog prava ............................................................................................................. 13

6. Međunarodni krivični sud i međunarodno krivično pravo ............................................................................ 13

7. Načelo zakonitosti ................................................................................................................................................ 15

8. Načelo legitimnosti .............................................................................................................................................. 16

9. Načelo individualne subjektivne odgovornosti (načelo krivice) .................................................................... 17

10. Načelo humanosti ............................................................................................................................................... 17

11. Načelo pravednosti i srazmernosti ...................................................................................................................18

12. Pojava i razvoj krivičnog prava ..........................................................................................................................18

13. Razvoj našeg krivičnog prava (period do 1941) ............................................................................................... 20

14. Razvoj našeg krivičnog prava (period posle 1941) .......................................................................................... 22

15. Izvori krivičnog prava ........................................................................................................................................ 26

16. Tumačenje u krivičnom pravu.......................................................................................................................... 28

17. Ekstenzivno i restriktivno tumačenje .............................................................................................................. 31

18. Analogija u krivičnom pravu ............................................................................................................................ 32

19. Pojam, zadatak i sistem nauke krivičnog prava ............................................................................................ 32

20. Odnos nauke krivičnog prava sa drugim naukama ..................................................................................... 34

21. Nastanak nauke krivičnog prava i pojedine škole ......................................................................................... 35

22. Mogućnosti i budućnost krivičnog prava - shvatanja u nauci .................................................................... 39

23. Legitimnost krivičnopravne zaštite ................................................................................................................. 41

24. Usmerenost i granice krivičnopravne zaštite ................................................................................................. 41

25. Vremensko važenje krivičnog zakona ............................................................................................................ 44

26. Prostorno važenje krivičnog zakonodavstva ................................................................................................. 45

27. Opšti pojam krivičnog dela - shvatanja u našoj teoriji ................................................................................. 48

28. Određivanje opšteg pojma krivičnog dela ..................................................................................................... 50

2

29. Pojam i funkcije radnje krivičnog dela ........................................................................................................... 52

30. Socijalno-personalni pojam radnje ................................................................................................................. 55

31. Vrste radnje krivičnog dela i alternativno i kumulativno propisana radnja izvršenja ............................ 55

32. Biće i elementi bića krivičnog dela .................................................................................................................. 56

33. Činjenje i nečinjenje kao radnja izvršenja krivičnog dela ............................................................................ 59

34. Neprava krivična dela nečinjenja i biće krivičnog dela ................................................................................ 60

35. Posledica .............................................................................................................................................................. 62

36. Pojam i teorije uzročnosti ................................................................................................................................. 63

37. Teorija objektivnog uračunavanja ................................................................................................................... 64

38. Uzročnost kod krivičnih dela nečinjenja ........................................................................................................ 65

39. Uslovi kažnjivosti ............................................................................................................................................... 66

40. Subjekt krivičnog dela ...................................................................................................................................... 68

41. Objekt krivičnog dela ......................................................................................................................................... 68

42. Društvena opasnost ........................................................................................................................................... 69

43. Pojam protivpravnosti i odnos sa predviđenošću u zakonu ......................................................................... 71

44. Delo malog značaja ............................................................................................................................................ 72

45. Nužna odbrana ....................................................................................................................................................73

46. Krajnja nužda ..................................................................................................................................................... 76

47. Osnovi isključenja protivpravnosti koji nisu predviđeni krivičnim zakonom ......................................... 78

48. Pojam krivice ...................................................................................................................................................... 80

49. Teorije krivice ..................................................................................................................................................... 82

50. Pojam, elementi i predmet umišljaja .............................................................................................................. 83

51. Direktni i eventualni umišljaj, alternativni umišljaj ..................................................................................... 86

52. Nehat ................................................................................................................................................................... 88

53. Neuračunljivost .................................................................................................................................................. 90

54. Bitno smanjena uračunljivost .......................................................................................................................... 92

55. Stvarna zabluda .................................................................................................................................................. 93

56. Pravna zabluda ................................................................................................................................................... 94

57. Sila i pretnja ........................................................................................................................................................ 96

58. Actiones liberae in causa (skrivljena neuračunljivost) ................................................................................. 97

59. Odgovornost za krivična dela kvalifikovana težom posledicom................................................................. 98

60. Odgovornost za krivična dela učinjena putem štampe i drugih sredstava javnog informisanja .......... 99

3

61. Odgovornost pravnog lica za krivična dela, razvoj i stanje u svetu ........................................................... 101

62. Odgovornost pravnih lica u našem pravu, objektivna odgovornost i sankcije prema pravnim licima ....................................................................................................................................................................... 102

63. Načelna pitanja kažnjivosti nedovršenog krivičnog dela ...........................................................................103

64. Pripremanje krivičnog dela ............................................................................................................................ 104

65. Pokušaj krivičnog dela - pojam, vrste i kažnjavanje ................................................................................... 105

66. Nepodoban pokušaj ......................................................................................................................................... 107

67. Dobrovoljni odustanak .................................................................................................................................... 108

68. Vreme izvršenja krivičnog dela ..................................................................................................................... 109

69. Mesto izvršenja krivičnog dela ....................................................................................................................... 110

70. Deoba krivičnih dela ......................................................................................................................................... 111

71. Pojam i vrste sticaja krivičnog dela ................................................................................................................. 113

72. Prividni idealni sticaj ....................................................................................................................................... 114

73. Složeno i kolektivno krivično delo .................................................................................................................. 116

74. Produženo krivično delo u teoriji i sudskoj praksi ....................................................................................... 117

75. Produženo krivično delo u KZ Srbije.............................................................................................................. 118

76. Pojam i vrste saučesništva ............................................................................................................................... 119

77. Posredni izvršilac .............................................................................................................................................. 121

78. Pravna priroda saučesništva ...........................................................................................................................122

79. Saizvršilaštvo ..................................................................................................................................................... 124

80. Podstrekavanje ................................................................................................................................................. 126

81. Pomaganje ......................................................................................................................................................... 128

82. Posebna pravila za odgovornost i kažnjivost saučesnika ........................................................................... 129

83. Pojam i vrste krivičnih sankcija ...................................................................................................................... 131

84. Pojam, opravdanje i svrha kazne .................................................................................................................... 133

85. Sistem kazni ...................................................................................................................................................... 135

86. Opšta pitanja kazne lišenja slobode ............................................................................................................... 136

87. Kazna zatvora u našem krivičnom pravu ...................................................................................................... 137

88. Uslovni otpust ................................................................................................................................................... 138

89. Pojam i sistemi novčane kazne ....................................................................................................................... 139

90. Novčana kazna u našem krivičnom pravu ................................................................................................... 140

91. Rad u javnom interesu ...................................................................................................................................... 142

92. Oduzimanje vozačke dozvole .......................................................................................................................... 144

4

93. Pojam i vrste odmeravanja kazne ................................................................................................................... 144

94. Olakšavajuće i otežavajuće okolnosti ............................................................................................................. 146

95. Ublažavanje kazne ............................................................................................................................................ 149

96. Oslobođenje od kazne ...................................................................................................................................... 151

97. Povrat .................................................................................................................................................................. 152

98. Odmeravanje kazne za krivična dela učinjena u sticaju ............................................................................. 154

99. Odmeravanje kazne osuđenom licu i uračunavanje pritvora i ranije kazne ........................................... 156

100. Pojam i svrha mera upozorenja .................................................................................................................... 157

101. Mehanizam funkcionisanja i uslovi za izricanje uslovne osude u našem krivičnom pravu ................ 158

102. Opozivanje uslovne osude ............................................................................................................................ 160

103. Uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom ........................................................................................................ 162

104. Sudska opomena ............................................................................................................................................. 163

105. Nastanak, pojam i svrha mera bezbednosti ................................................................................................ 165

106. Vrste i sistem mera bezbednosti u našem krivičnom pravu .................................................................... 166

107. Obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi ......................................................... 167

108. Obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi ................................................................................................. 168

109. Obavezno lečenje narkomana ....................................................................................................................... 169

110. Obavezno lečenje alkoholičara ..................................................................................................................... 170

111. Zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti ............................................................................................. 171

112. Zabrana upravljanja motornim vozilom ...................................................................................................... 171

113. Oduzimanje predmeta .................................................................................................................................... 172

114. Proterivanje stranca iz zemlje........................................................................................................................ 173

115. Javno objavljivanje presude ............................................................................................................................ 174

116. Zabrana približavanja i komunikacije sa oštećenim .................................................................................. 174

117. Zabrana prisustvovanja određenim sportskim priredbama ..................................................................... 175

118. Osnov i način oduzimanja imovinske koristi .............................................................................................. 176

119. Zaštita oštećenog i oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela ..................................................... 177

120. Pravne posledice osude .................................................................................................................................. 178

121. Rehabilitacija i davanje podataka iz kaznene evidencije ........................................................................... 179

122. Amnestija.......................................................................................................................................................... 181

123. Pomilovanje ..................................................................................................................................................... 182

124. Pojam zastarelosti i zastarelost krivičnog gonjenja ................................................................................... 183

5

125. Pojam zastarelosti i zastarelost izvršenja krivičnih sankcija ................................................................... 185

126. Krivičnopravni status maloletnika u našem krivičnom pravu ................................................................. 186

127. Sankcije za maloletnike u našem krivičnom pravu i njihove specifičnosti ........................................... 188

128. Vaspitne mere upozorenja i usmeravanja ................................................................................................... 189

129. Vaspitne mere pojačanog nadzora .............................................................................................................. 190

130. Zavodske vaspitne mere ................................................................................................................................. 191

131. Maloletnički zatvor .......................................................................................................................................... 192

132. Uslovni otpust maloletnih učinilaca ............................................................................................................. 193

133. Primena vaspitnih mera na punoletna lica koja su izvršila krivično delo kao maloletnici .................. 193

134. Primena vaspitnih mera na mlađe punoletne učinioce krivičnih dela .................................................... 194

6

1. Pojam krivičnog prava Krivično pravo je grana pozitivnog prava čija je osnovna funkcija zaštitna funkcija koju ostvaruje propisivanjem određenih ponašanja kao krivičnih dela i krivičnih sankcija za ta dela kao i uslova za njihovu primenu prema učiniocima krivičnih dela.

Cilj krivičnog prava je suzbijanje kriminaliteta. Krivično pravo je nužno za zajednički život ljudi.

zasniva na pretpostavci da većina građana neće vršiti krivična dela

samo manjina vrši krivična dela

nije moguće uvek primeniti krivične sankcije.

nije ni poželjno primeniti sankcije na svakog učinioca krivičnog dela

česta primena kazne i drugih sankcija otupljuje njihovu oštricu.

suviše selektivna i retka primena krivičnog prava slabi njegovu zaštitnu funkciju.

Krivično pravo je zakonsko pravo odnosno zasnovano je na zakonu.

jedini pravni akt kojim se može propisati krivičnopravna norma je zakon

Krivično pravo u objektivnom smislu je sistem zakonskih normi i deo pozitivnog prava.

uobičajeno se smatra u objektivnom smislu ako drukčije nije naglašeno

dve celine na koje se krivično pravo deli su

opšti deo i

sadrži odredbe relevantne za sve ili većinu krivičnih dela

posebni deo

sadrži zakonske norme kojima se predviđaju pojedina krivična dela

Krivično pravo u subjektivnom smislu je pravo na kažnjavanje (ius puniendi) i pripada samo državi.

zasniva se na državnoj prinudi

kao grana prava i kao deo javnog prava državno pravo

njegove granice se moraju iznova preispitivati

Naziv krivično pravo je prihvatljiviji od kaznenog jer kazna ne samo da nije jedina krivična sankcija nego se i vezuje za centralni pojam na kome se zasniva krivično pravo – krivica.

Sredstva suzbijanja društveno opasnih ponašanja:

represivna

primena sankcije u odnosu na već učinjeno krivično delo

okrenuta su prošlosti

7

krivično pravo

krajnji cilj je ipak prevencija

represija je u funkciji prevencije

preventivna

nastoji se sprečiti društveno opasno ponašanje pre nego što je učinjeno

okrenuta su budućnosti

mere i aktivnosti u oblasti socijalne politike

Fragmentarni karakter krivičnog prava se ogleda u tome što ono treba da pruža zaštitu samo određenim vrednostima, najvrednijim a ne svim dobrima.

ni ta zaštita nije potpuna već se štite samo od najopasnijih oblika napada

2. Pojam krivičnog zakona i krivičnog zakonodavstva Krivični zakon je zakonska norma kojom se reguliše neko pitanje iz oblasti krivičnog prava, bilo njegovog opšteg, bilo posebnog dela.

jedna zakonska norma ili

sistemski zakon koji reguliše deo materije krivičnog prava.

Krivični zakonik odnosno kodifikacija ili kodeks krivičnog prava je obuhvaćena celokupna materija krivičnog prava.

u Srbiji je donet septembra 2005. godine

opšti deo (1-112§)

pravila i instituti koji su zajednički za sva pojedina krivična dela

primenjuje se u odnosu na sva krivična dela, bilo da su ona propisana u KZ ili u sporednom krivičnom zakonodavstvu (§13KZ)

posebni deo (113-432§)

katalog krivičnih dela, podeljen prema objektu krivičnopravne zaštite

Krivično zakonodavstvo se može odrediti kao skup ili sistem krivičnih zakona koji važe u jednoj zemlji, pod čime se podrazumevaju svi zakoni koji regulišu krivičnopravnu materiju.

osim krivičnog zakonika obuhvata i sporedno ili posebno krivično zakonodavstvo

u Srbiji ga čine:

Krivični zakonik i Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica i

8

sporedno krivično zakonodavstvo odnosno kp odredbe koje sadrže pojedini zakoni.

opšti i posebni deo

opšti u KZ i ZOMUKD (deo koji se odnosi na maloletne počinioce)

posebni deo obuhvata sva kd propisana u KZ i sporednim zakonodavstvima

materijalno i procesno krivično zakonodavstvo

materijalno:

osnovno – Krivični zakonik RS i ZOMUKD

sporedno – zakoni koji regulišu različite oblasti

uslovno shvatiti jer je reč o određenom broju kd koja su uglavnom rasuta bez sistema i usklađenosti

heterogenost – pojedina krivična dela ali ne i opšte odredbe

brojni zakoni koji su nedovoljno usklađeni

neke odredbe nisu usklađene sa odredbama Opšteg dela KZ

zakonodavna tehnika je različita od KZ

propisuju se određene imperativne i prohibitivne odredbe

na kraju se kd formulišu blanketnim karakterom

„Ko protivno odredbama ovog zakona… kazniće se…“

9

3. Mesto krivičnog prava u pravnom sistemu Krivično pravo ne reguliše samostalno neku jasno ograničenu oblast. Sfere koje kp reguliše su već predmet regulisanja pojedinih grana prava u kojima krivično pravo mora da interveniše u izvesnim slučajevima.

Krivično pravo i kazneno pravo u širem smislu Kazneno pravo u širem smislu sem materijalnog krivičnog prava obuhvata i krivično procesno pravo, krivično izvršno pravo, pravo o privrednim prestupima i prekršajno pravo – grane prava koje su srodne ili imaju iste ciljeve i koje se međusobno dopunjavaju.

Odnos krivičnog i krivičnog procesnog prava:

odnos forme i suštine

krivično procesno pravo omogućava primenu krivičnog prava

razdvajanje nije moguće u potpunosti

postoje i dalje instituti koji imaju dvostruku prirodu – i materijalnopravni i procesnopravni karakter

i pored mnogih sličnosti kpp sa drugim granama, smatra se da je jača povezanost sa krivičnim pravom

samo zbog toga što je neko učinio kd neće doći do primene krivične sankcije

iz krivičnog prava proizilazi zahtev države da primeni krivičnu sankciju – zasniva se na pravu države na kažnjavanje – ius puniendi

postojanje i osnovanost ovog zahteva utvrđuje se u krivičnom postupku u kome se izriče krivična sankcija

Odnos krivičnog i krivično izvršnog prava

krivično izvršno pravo reguliše postupak izvršenja krivičnih sankcija i u funkciji je primene krivičnog prava

najopštija načela izvršenja krivičnih sankcija ili neka posebna pitanja izvršenja se ponekad nalaze i u krivičnom zakonodavstvu – npr novčana kazna kod nas (§51KZ)

Odnos krivičnog i prava o privrednim presutpima i prekršajnog prava:

razlika prema vrsti i karakteru delikata ove tri grane prava

krivična dela u načelu najteža vrsta, prekršaji najlakši delikti a privredni prestupi u sredini

privredni prestupi:

specifična kategorija delikata koju poznaje samo naše zakonodavstvo

njihov učinilac je pravno lice ili odgovorno lice u pravnom licu

10

njihova sudbina je neizvesna jer se nije pokazalo kao adekvatan odgovor na deliktna ponašanja pravnih lica

komplikuje se sistem kaznene odgovornosti pravnih lica

prekršaji:

kvalitativna ili kvantitativna razlika

u načelu kvalitativna

odraz na planu krivice i socijalno-etičkog prekora

u graničnim slučajevima je kvantitativna

hipertrofija inkriminacija u kp

zakonodavac se često ne pridržava načela da je krivičnopravna represija krajnje sredstvo – ultima ratio

Krivično pravo i ustavno pravo Krivično pravo mora da polazi od opštih načela pravne države.

Ustav ima zadatak da zaštiti ljudska prava i od krivičnog prava.

načela koja su podignuta na rang ustavnih načela kao što je načelo zakonitosti

Ustavno pravo reguliše i pitanja krivičnopravne materije

nalaže krivičnopravnu zaštitu nekih vrednosti eksplicitno ili tako što jamči određena prava i slobode građana

izjašnjava se po pogledu nekih sankcija ili tako što ih dozvoljava ili tako što ih zabranjuje (smrtna kazna u našem ustavu)

Krivično pravo pruža krivičnopravnu zaštitu i samom ustavnom uređenju koje je ustavom utvrđeno.

Krivično pravo i druge grane prava Krivično pravo pruža zaštitu vrlo heterogenim dobrima i povezano je skoro sa svim granama prava.

Krivično pravo je poslednja linija u odbrani društva – supsidijarni i akcesorni karakter krivičnog prava.

Supsidijarni karakter krivičnog prava podrazumeva da krivičnopravna intervencija dolazi u obzir samo kada se drugim granama prava ne može obezbediti dovoljno efikasna zaštita.

Akcesornost krivičnog prava znači da ono ne stvara pravna dobra koja štiti već ih nalazi u oblasti drugih grana prava i to u formi u kojoj već postoje u tim granama prava.

krivično pravo se služi terminologijom drugih grana prava u određenoj meri

imovina, tuđa pokretna stvar, radni odnos, brak, srodstvo itd

imaju isto značenje kao i u granama prava iz kojih potiču

izvesne modifikacije ovih pojmova

11

zato se samo uslovno govori o akcesornosti u smislu terminologije

Svođenje krivičnog prava na dopunski, pojačani vid je pojednostavljenje njegovog odnosa sa drugim granama prava.

neka dobra se primarno štite krivičnim pravom

autonomno je

po mnogo čemu se razlikuje od ostalih grana prava

Sličnosti sa određenim granama prava:

s građanskim npr – građanskopravna deliktna odgovornost slična kao krivičnopravna odgovornost

razlika: u gp može postojati odgovornost i bez krivice

4. Krivično pravo i moral Odnos krivičnog prava i morala dolazi do izražaja kod odnosa krivičnog dela i moralnog prestupa.

Postoje tri shvatanja o tome kakav bi taj odnos trebalo da bude:

1. krivično pravo treba da obuhvati etički minimum – krivična dela su istovremeno najteže povrede morala

2. krivično pravo treba da bude neutralno u odnosu na moral

3. krivično pravo treba da ide i dalje pružajući zaštitu moralnim shvatanjima i da razvija i jača nove moralne vrednosti

Postoji opšta saglasnost o postojećem odnosu morala i krivičnog prava.

uobičajeno se predstavlja kao odnos dva kruga koji se seku

jedan deo ponašanja je istovremeno i kd i moralni prestup

Zajedničke karakteristike:

moral vrši i zaštitnu funkciju

većina moralnih normi ima i svoj objekt zaštite

isti objekt kojem se i krivičnim pravom pruža zaštita

ili je neodređen, iracionalan, ili manje vrednosti od onih objekata kojim se zaštita pruža krivičnim pravom

Razlike:

kp i moralne norme se razlikuju prema načinu nastanka i subjektima koji ih stvaraju

12

krivično pravo je racionalni normativni sistem, moral se zasniva na emotivnim i iracionalnim razlozima

moralne norme se ne moraju nužno obrazlagati racionalnim razlozima

pravo mnogo više naglašava spoljnu a moral unutrašnju stranu čovekovog ponašanja

poštovanje i primena pravnih normi postiže se prinudom, a kod moralnih postoji dobrovoljnost

Neopravdana je i nerealna težnja da se krivičnim pravom zaštita pruža moralnim shvatanjima pošto onima koja su stvarno usvojena nije ni potrebna kp zaštita.

moralna shvatanja ne bi mogla biti objekt krivičnopravne zaštite

Ponašanje koje predstavlja napad na određeno dobro mora biti i predmet moralne osude iz dva razloga:

1. moral je mnogo ekstenzivniji od krivičnog prava i obuhvata i beznačajne moralne prestupe, sumnjivo je ukoliko neko ponašanje ne predstavlja moralni prestup

2. krivično pravo je sasvim neefikasno u odnosu na ponašanja koja nisu predmet i moralne osude

ako nema konsenzusa većine u pogledu moralne osude, nema opravdanja kp intervencije

mora se poći od elementarnih moralnih vrednosti koje prihvata većina ljudi

Nije poželjno težiti moralizaciji krivičnog prava ili juridizaciji morala jer su to dva samostalna normativna sistema.

13

5. Pojam međunarodnog krivičnog prava Najstarije i najuže značenje pojma međ. kp se odnosi na prostorno važenje kp jedne zemlje.

Često se podrazumeva da je to skup međunarodnih akata koja sadrže obavezu za države koje su ih prihvatile da predvide određena ponašanja kao krivična dela u svom zakonodavstvu.

Međunarodno krivično delo:

u širem smislu – sva ona ponašanja za koja je međ. zajednica zainteresovana da budu suzbijana

da nac. krivičnim zakonodavstvima budu predviđena kao kd

gusarstvo, međunarodni terorizam, otmica vazduhoplova, ilegalni promet droge itd.

u užem smislu – ona ponašanja za koja se posle Drugog svetskog rata sudilo u Nirnbergu 46. i Tokiju 48. a koja su potvrđena usvajanjem četiri ženevske konvencije 1949. godine i 2 dopunska rotokola iz 1977.

ratni zločini, zločini protiv mira i protiv čovečnosti kao i genocid (uveden 1948).

ove konvencije ratifikovala je i naša zemlja i predvidela kd protiv čovečnosti (glava 34.)

Nirnberški principi sadrže određena opšta pravila o odg. za međunarodna kd koja su potvrđena od OUN

Danas se sve više govori o međunarodnom kp kao nadnacionalnom pravu koje treba da primenjuje međunarodni krivični sud.

zagovornici govore da je moguće primenjivati deo mjp koji se naziva međunarodno humanitarno pravo

nije pravo koje može biti neposredan osnov za utvrđivanje individualne krivične odgovornosti i primenu krivičnih sankcija

ovo shvatanje je pomognuto osnivanjem Međunarodnog krivičnog suda i usvajanjem njegovog Statuta

Teoretičari krivičnog prava su skeptični u pogledu toga da li postoji mkp koje sadrži više nego obavezu država da u svoje zakonodavstvo unesu kp odredbe, dok su teoretičari mp optimisti u tom pogledu.

međunarodno pravo je u teoriji prava i dalje posmatrano kao pravo u nastajanju – in statu nascendi ili „soft law“ pa oni koji se njime bave lako prelaze preko pitanja krivičnog prava

6. Međunarodni krivični sud i međunarodno krivično pravo Međunarodni krivični sud je osnovan u Rimu 1998. godine na diplomatskoj konferenciji održanoj pod okriljem OUN i usvojen njegov Statut.

ako se sa skepsom gleda na ovaj sud, moglo bi se očekivati da se bavi samo kd državljana onih zemalja koja nemaju uticaj

14

svesni nedostataka, tvorci statuta su uneli odredbu koja upućuje na primenu nacionalnog krivičnog prava ako se ne može primeniti međ. pravo one države čije bi pravosuđe bilo nadležno

sporno je koliko je osnivanje i rad dva ad hoc tribunala od strane SB OUN „korak u pravom smeru“

ubrzali su proces osnivanja stalnog krivičnog suda iako se ne može dati odg. na pitanje zašto samo u slučaju bivše Jugoslavije i Ruande postoje tribunali, a ne i u drugim slučajevima masovnih povreda mhp

Međ. kr. sud je značajan napredak u odnosu na statute ad hoc tribunala

od 34 člana Statuta za bivšu Jugoslaviju, samo su dva o opštem delu kp, a 4 o posebnom pa progres nije teško postići

opravdana je kritika postojećih ad hoc tribunala na šta upućuje način osnivanja stalnog suda i unošenje nekih elementarnih instituta opšteg dela kp u Statut kao i detaljnije regulisanje materije posebnog dela.

Načelo zakonitosti u mkp:

nije prihvatljivo da se fleksibilnije shvata

moraju da važe isti strogi standardi koji su uobičajeni u krivičnom pravu

ne može se bukvalno insistirati na zakonu već na adekvatnom međ. pravnom aktu

mora ispunjavati 4 uslova koja načelo zakonitosti postavlja pred zakon u krivičnom pravu – lex praevia, lex certa, lex scripta, lex stricta

deklarativno Statut usvaja načelo ali ne obezbeđuje njegovu realizaciju

Izvesno je da kada je reč o delima protiv čovečnosti postoji univerzalna pojava da u toj oblasti ne dolazi do primene nacionalnog krivičnog prava prema svojim državljanima ali će biti kažnjeni strani državljani naročito ako su delo učinili na štetu države koja primenjuje svoje pravo.

propisivanje ovih dela ima pretežno simboličku funkciju

sastoji se u tome da se želi pokazati moralna osuda inkrimisanih ponašanja

prihvatanje mk suda zavisi od volje pojedinih zemalja

najuticajnije zemlje mogu da spreče da njihovi građani budu izvedeni pred taj sud

Ostvarenje ideje o međ. krivičnom sudu i međ. krivičnom pravu izgleda bliže posle stupanja na snagu Statuta MKS i posle početka njegovog rada.

15

7. Načelo zakonitosti Načelo zakonitosti je podignuto na rang ustavnog načela.

Načelo zakonitosti sadržano je u odredbi člana 1. KZ, nikome ne može biti izrečena kazna ili druga krivična sankcija za delo koje, pre nego što je učinjeno nije zakonom bilo određeno kao krivično delo, niti mu se može izreći kazna ili druga krivična sankcija koja zakonom nije bila propisana pre nego što je krivično delo učinjeno.

Izražava se latinskom formulacijom nullum crimen, nulla poena sine lege (Fojerbah, nemački teoretičar kp).

Načelo zakonitosti ima garantivnu funkciju koja je značajna s aspekta prava i sloboda građana i ostvarivanja principa pravne države.

Pravna država štiti građane krivičnim pravom ali i od krivičnog prava.

Garantivna funkcija predstavlja protivtežu, ograničenje i korektiv zaštitnoj funkciji krivičnog prava.

samoograničenje državne prinude

stvara osećaj sigurnosti da niko neće biti samovoljno krivično gonjen

može biti gonjen samo za ono što je unapred bilo propisano kao kd i za šta je bila predviđena sankcija

magna charta zločinaca – Listova izreka

Od značaja je i za zaštitnu funkciju krivičnog prava:

ostvarivanje generalne prevencije

samo unapred propisano kd i kazna mogu da deluju odvraćajuće na potencijalnog učinioca kd

ne može se neko smatrati krivim za ponašanje koje nije prethodno bilo predviđeno kao kd

Ima četiri segmenta:

1. nulla poena sine lege scripta – isključuje primenu nepisanog pre svega običajnog prava

lex scripta – pisan zakon – samo pisani krivični zakon može propisati krivična dela i sankcije

2. nulla poena sine lege praevia – zabrana retroaktivne primene krivičnog zakona

lex praevia – prethodan zakon – nema krivičnog dela i krivične sankcija ako to nije bilo propisano krivičnim zakonom pre nego što je kd bilo učinjeno

3. nulla poena sine lege certa – načelo određenosti, krivičnopravne norme moraju u što je moguće višem stepenu biti određene i precizne

lex certa – određen zakon – određeno ponašanje koje predstavlja kd i kazna za njega

izbegavati neodređene norme kao što su generalne klauzule

16

4. nulla poena sine lege stricta – zabrana stvaranja prava putem analogije

lex stricta – tačan, uzak, izričit zakon – krivični zakon obuhvata samo ono na šta se odnosi a ne i slične situacije

teško je reći koji je segment najvažniji, ali pre svega se misli na zabranu povratnog dejstva krivičnog zakona

merodavno je pravo koje važi u momentu izvršenja kd

Domen primene:

načelo zakonitosti se odnosi na celokupnu materiju krivičnog prava

ne treba se prihvatiti da se instituti opšteg dela mogu stvarati i putem običajnog prava i sudske praske ili teorije

mora imati sveobuhvatan karakter

8. Načelo legitimnosti Načelo legitimnosti znači da krivičnopravna represija i krivično pravo u celini moraju u suštinskom smislu biti opravdani i nužni.

Legitimnost u najširem smislu znači opravdanost i prihvatljivost određenih ustanova i normi:

za procenu legitimnosti su od značaja materijalni, vanpravni kriterijumi

sukob legalnosti i legitimnosti – čemu dati prednost

opasno je prednost dati legitimnosti pošto ne postoje precizni kriterijumi nego je to stvar vrednovanja

prednost se daje legitimnosti samo izuzetno, onda kada je nelegitimnost očigledna i nesporna

nelegitimnost nije razlog da se kp norma ne primenjuje nego da se uskladi sa zahtevima legitimnosti

od značaja je za stvaranje krivičnog prava a samo izuzetno za njegovu primenu

Osnove i granice krivičnopravne prinude:

zaštita čoveka i drugih osnovnih vrednosti su osnov i granice za određivanje kd, propisivanje krivičnih sankcija i primenu u meri u kojoj je to nužno za suzbijanje tih dela (§3KZ)

kriminalnopolitički princip ograničenja krivičnopravne represije

zahteva svođenje kp zaštite na neophodan minimum

krivično pravo treba da bude poslednje sredstvo u zaštiti određenih vrednosti – suzbijanju kriminaliteta

17

supsidijarnost krivičnog prava – ultima ratio u suzbijanju društveno opasnih ponašanja

nešto što u jednom društvu jeste ultima ratio u drugom ne mora biti

društvene promene i postojeće prilike i uslovi u znatnoj meri određuju da li je kp intervencija u nekom društvu zaista ultima ratio

ovaj princip nije sproveden, a kp zaštita se širi i na normativnom planu

9. Načelo individualne subjektivne odgovornosti (načelo krivice) Ovo načelo ima dva svoja dela:

1. subjektivna odgovornost – neko može odgovarati za svoje postupke samo ako je kriv, ako postoji subjektivni odnos prema učinjenom delu

2. individualna odgovornost – postoji zabrana odgovornosti za postupke drugih lica tj. svako odgovara samo za svoje postupke, za ono što je on učinio

Objektivna i kolektivna odgovornost su negacija savremenog krivičnog prava koje je zasnovano na ovom načelu. Razvoj odgovornosti išao je od kolektivne ka individualnoj.

Načelo individualne subjektivne odgovornosti kako se sada shvata znači da svako odgovara samo za svoje postupke prema kojima ima određeni psihički odnos i zbog kojih mu se može uputiti društveno etički prekor.

iskuljučuje odgovornost za postupke drugog i odgovornost bez krivice

Krivično zakonodavstvo Srbije:

Nema kazne bez krivice (nulla poena sine culpa) – kazna se može izreći samo učiniocu koji je kriv za učinjeno krivično delo (§2KZ).

Izuzetke treba svesti na najmanju moguću meru ako se ne mogu potpuno izbeći.

Iz ovog načela proizilazi zahtev da se zakonskim opisom kd obuhvate samo ona ponašanja koja je moguće izbeći, koja se učiniocu objektivno mogu uračunati – samo ona ponašanja koja su podobna da budu osnov za individualnu, subjektivnu odgovornost.

10. Načelo humanosti Dva aspekta:

1. humanistička orijentacija zaštitne funkcije kp – krivičnim pravom se pre svega štite najvažnija dobra čoveka

samo kp koje zaštitu osnovnih prava čoveka stavlja u centar svega može njegovom nužno nehumanom sredstvu kazni dati humanističku dimenziju

18

2. načelo humanosti u krivičnom pravu – u odnosu na učinioca kp i ks treba da budu koliko je to moguće humane

Isticanje ovog načela često ima ideološke motive da se kp i kazna prikažu humanijim nego što stvarno jesu – univerzalna pojava.

činjenica je da su ks a naročito kazna nužno nehumane i da nužno sadrže određeno zlo

treba shvatiti ovo načelo kao težnju da se izbegne nepotrebna nehumanost

Krivično pravo Srbije:

ono je na nivou humanizacije dostignute u drugim evropskim zemljama

primena ks je takođe na nivou humanizacije u EZ ako se ima u vidu struktura ks i visinu kazni

nekad je red o slabostima i neefikasnosti u primeni kp a ne o svesnoj težnji za primenom načela humanosti

suviše humanosti za učinioca ponekad znači nehuman odnos prema žrtvi

Načelo humanosti se podiže i na rang ustavnog načela pa se zabranjuje podvrgavanje mučenju, ponižavajućem kažnjavanju i postupanju.

11. Načelo pravednosti i srazmernosti Načelo pravednosti i srazmernosti znači da kazna i druga krivična sankcija koja se primenjuje prema učiniocu kd mora biti pravedna i srazmerna učinjenom delu.

mora se voditi računa o stepenu krivice koji predstavlja gornju neprekoračivu granicu prilikom odmeravanja kazne

nije prihvatljivo da se ks propisuju i primenjuju ne obazirući se na neke opšte ideje pravde i pravičnosti

brana je i shvatanju da društvo ima pravo da različitim oblicima tretmana menja ličnost učinioca kd, s ciljem da više ne vrši kd

drastični zahvati u duševni i telesni integritet koji uopšte nisu u srazmeri sa učinjenim delom

Neprihvatljivo je shvatanje da opravdanje kazne leži u pravednoj odmazdi, retribuciji, kazni koja je u stvari sama sebi cilj u smislu da se na učinjeno zlo odgovori srazmernim zlom, niti je prihvatljiva druga krajnost – zaštita po svaku cenu.

Značaj ne samo u primeni već i u stvaranju kp normi.

12. Pojava i razvoj krivičnog prava Krivično pravo je jedna od najstarijih grana prava.

19

I pre nastanka države neke oblike reakcije su primenjivala privatna društva kao sankciju kao npr progonstvo.

Tek s nastankom države može se govoriti o kp u pravom smislu.

U jednom prelaznom periodu država je delila pravo kažnjavanja sa pojedincima ili društvenim grupama.

S postepenim jačanjem države i dalje se sreću ustanove koje su postojale i pre nastanka države – krvna osveta, kompozicija, talionsko načelo, progonstvo i sl.

Talion je značajan korak napred u ograničavanju osvete i priv. reakcije u smislu uvođenja određene srazmernosti. Sreće se u zakonima starog veka – Hamurabijev i rimski zakon 12 tablica. Kp materija regulisana je s drugim oblastima zajedno u ovim zakonima a svela se na predviđanje pojedinih ponašanja kao krivičnih dela i propisivanje strogih kazni

S nastankom modernog kp u 18. veku sreću se krivični zakonici kako ih i danas poznajemo.

Srednji vek:

arbitrernost

običaj kao izvor kp

primena strogih i surovih kazni – smrtne i telesne

heterogeno, arbitrerno, surovo i nejednako pravo

pod uticajem religije kažnjava za kd zasnovana na verskim zabludama

U drugoj polovini 18 veka ideje Monteskjea, Rusoa, Voltera i drugih stvaraju novo krivično pravo.

Ćezare Bekarija u svojoj knjizi O zločinima i kaznama udara temelje modernog krivičnog prava, mnoge njegove ideje su i danas aktuelne i predstavljaju dostignuća krivičnog prava.

treba izdvojiti toskanski 1786, austrijski 1787 i francuski krivični zakonik koji su doneti u tom periodu

iako nisu drugo važili to su prvi zakonici u kojima dolaze do izražaja nove ideje

Jedan od najpoznatijih zakonika koji je uticao na KZ velikog broja zemalja je Napoleonov iz 1810.

zasniva se na principu zakonitosti

polazi od ideje utilitarizma

Bavarski krivični zakonik iz 1813 – Anselm Fojerbah – daje ogroman doprinos nauci kp.

Pruski krivični zakonik 1851. je bio uzor za prvi srpski krivični zakonik 1860.

Totalitarni režimi vode negaciji osnovnih principa krivičnog prava čak i kad se smatra da ne može biti pogaženo ono što je postignuto, pa čak ponekad i s dobrim namerama (orijentacija ka tretmanu i resocijalizaciji je odvela do lobotomije i kastriranja).

20

Što se tiče napretka, iako se ostaje pri proverenim principima i dostignućima krivičnog prava ne znači da nema ničega novog naročito na planu uvođenja novih sankcija kao alternativama kazni lišenja slobode.

Krivično pravo bivših socijalističkih zemalja je uvelo dosta boljih zakona ali je postalo mnogo lošije stanje na planu kriminaliteta.

U krivičnim pravima evropskih zemalja zapaža se trend evropeizacije njihovih zakonodavstava. Krivično pravo evropskih zemalja se i dalje znatno razlikuje, tako da na putu zajedničkog krivičnog prava stoje mnoge prepreke.

termin „evropsko pravo“ ne označava neko supranacionalno pravo već samo zbirni pojam za one pravne norme Evropske unije i Saveta Evrope koje su relevantne za nacionalne krivičnopravne sisteme

13. Razvoj našeg krivičnog prava (period do 1941) Srednjovekovni period:

opšte karakteristike tadašnjeg evropskog prava

običajno i partikularno

period privatne reakcije koja se postepeno pretvarala u državnu

u 12. veku umesto kazne postoji privatna reakcija u obliku krvne osvete i sistema kompozicije

vražda – otkupljivanje kod ubistva davanjem naknade rodbini ubijenog i postupak mirenja

represiju preuzima feudalna država

donosi se Dušanov zakonik 1349.

surove telesne kazne

česta primena smrtne kazne

zločin ne smatra privatnom stvari pojedinca nego kao javnu stvar koja se tiče cele zajednice

jak uticaj vizantijskog prava

pravi razliku između umišljaja i nehata

turska državna vlast i primena šerijatskog prava

zadržava se običajno pravo donekle

stvaraju se Srbija i Crna gora

Crna gora ima de facto nezavisnost ali rodovsko-plemensko uređenje iz kojeg se postepeno formirala država

21

Srbija je bila pod Turcima do početka 19. veka

Period do stvaranja Jugoslavije 19. i početak 20 veka:

u toku prvog srpskog ustanka 1804 donose se kp odredbe u formi Zakonika prote Mateje Nenadovića 1804

sporno da li je primenjivan samo na delu teritorije ili na celoj oslobođenoj teritoriji

Karađorđev kriminalni zakonik 1807 sadrži isključivo kp odredbe

nije utvrđeno do kada se i u kojoj se meri primenjivao

dela vojne prirode i teške telesne kazne

Kaznitelni zakon za policajne prestupe 1850

Kriminalni zakonik za Knjaževstvo Srbiju 1860.

prvi moderni krivični zakonik

po uzoru na pruski 1851.

Nacrt novog srpskog krivičnog zakonika 1910

po uticajem norveškog 1902 i ruskog 1903

1911 prerađen

nije usvojen zbog balkanskih ratova i 1. svetskog rata

Krivično pravo Jugoslavije 1918 – 1941:

od nastanka do donošenja jedinstvenog krivičnog zakonika ima 6 pravnih područja u oblasti kp

izuzetak je vojno zakonodavstvo jer je važenje vojnog srpskog iz 1901 prošireno na celu državu

doneto je i nekoliko posebnih zakona koji su važili u celoj zemlji među kojima i Zakon o zaštiti javne bezbednost i poretka u državi 1921. godine

unifikacija krivičnog zakonodavstva

počelo se raditi 1921. na tome

27. januar 1929. – novi Krivični zakonik Kraljevine Jugoslavije

tadašnji moderni KZ

pod uticajem krivičnog zakonodavstva Kraljevine Srbije, Projekta iz 1910. i nemačkih projekata iz 1925. i 27. i stavova neoklasične škole

mnoga rešenja su prisutna i danas

Zakon o izvršavanju kazni lišenja slobode 1929.

22

progresivni sistem u četiri stadijuma

Vojni krivični zakonik iz 1930.

vojno krivično pravo

supsidijarno važe odredbe opšteg dela KZ 1929.

14. Razvoj našeg krivičnog prava (period posle 1941) Krivično pravo Jugoslavije u toku Drugog svetskog rata (1941-45)

okupatorske snage su vršile vlast negde neposredno, negde posredno preko satelitskih državnih tvorevina npr NDH

krivično pravo Kraljevine Jugoslavije tu i dalje važi

jača se represija predviđanjem drastičnih kazni za kršenje naredbi okupatora

sredinom 41. formira se pokret otpora NOB

usmeren je na oslobođenje zemlje od okupatora i uspostavljanje novog društvenog poretka

na oslobođenim područjima prestala je primena dotadašnjih propisa uključujući KZ i počelo stvaranje novog prava

ratno i strogo pravo i pretežnim delom običajno

retki pisani izvori prava

najvažniji pisani izvor je Uredba o vojnim sudovima 1944

organizacija i nadležnost vojnih sudova, kd, kazne i zaštitne mere o postupku i o izvršenju presude

Jugoslovensko kp od 1945-92:

odmah posle rata

Zakon o krivičnim delima protiv naroda i države 25. avgust 1945

inkriminacije političkih krivičnih dela i ratnih zločina

Zakon o vrstama kazni 5. jul 1945.

sistem od 12 vrsta kazni

Zakon o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 6. aprila 1941 i za vreme neprijateljske okupacije

omogućena je primena pravnih pravila iz predratnog zakonodavstva ako nisu u suprotnosti s novim propisima

23

primenjivane su norme jugoslovenskog Krivičnog zakonika iz 1929.

Krivični zakonik – Opšti deo 4. decembar 1947.

rađen pod uticajem sovjetskog krivičnog zakonodavstva

materijalna koncepcija kp

usvaja se analogija kao sredstvo za stvaranje novih kd

široka odgovornost za pokušaj i pripremne radnje

sistem krivičnih sankcija

posebni zakoni koji predviđaju određene grupe kd doneti 1948.

Krivični zakonik FNRJ 1. jul 1951.

sukob Jugoslavije sa SSSR je imao za posledicu izradu novog zakonika

savremen i legislativno tehnički dobro urađen zakonik

u znatnoj meri predstavlja originalnu kodifikaciju materijalnog krivičnog prava iako rađen po uzoru evropskih zakonodavstva (najviše švajcarskog)

izmene i dopune 1959 – Novela

niz novina u sistemu ks – sankcije prema maloletnicima

devet krivičnih zakonika 1. jul 1977

po osnovu ustava SFRJ 1974.

savezni, šest republičkih i dva pokrajinska

uglavnom preuzima rešenja noveliranog KZ iz 1951.

razlog donošenja je isključivo političke, ustavnopravne prirode

opšti deo ostao je skoro u celini u nadležnosti federacije

posebni deo podeljen između federacije i federalnih jedinica

veći deo u regulisanju federalnih jedinica

menjani su više puta, najznačajnije izmene i dopune izvršene su 1990

zakonski opisi kd su precizirani i sužena kriminalna zona

manji broj kd potpuno ukinut

unete inkriminacije na osnovu obaveza iz međunarodnih akata koji su ratifikovani

Krivično pravo SRJ i SCG:

24

državni kontinuitet posle raspada SFRJ nastavlja SRJ

obaveza usklađivanja ranijeg zakonodavstva sa Ustavom SRJ iz 1992.

Krivični zakon SRJ 1993. usklađen sa Ustavom.

izmene i dopune 1994 Krivičnog zakona Srbije

Crna gora 1993. donela novi krivični zakon

izmene i dopune se uglavnom odnose na Posebni deo, u oblasti Opšteg dela je najznačajnija izmena bila ukidanje smrtne kazne u saveznom zakonodavstvu i ukidanje mere bezbednosti zabranjenog javnog istupanja

izmene i dopune KZ SRJ 2001.

smrtna kazna je potpuno eliminisana iz sistema krivičnih sankcija, uvedena kazna zatvora u trajanju od 40 godina.

izmene i dopune KZ RS februar 2002. i kasnije KZ CG

promenjen je zakonski opis i strože kazne kod nekih krivičnih dela

uvedeno više novih ali i dekriminalizovana neka kd

posle transformacije u državnu zajednicu SCG

svaka republika donosi svoje krivične zakonike, državna zajednica nije ni delimično regulisala krivičnopravnu materiju

Krivični zakonik 29. septembar 2005. godine

2004. obrazovana komisija eksperata koja je sačinila Nacrt

utvrđen je predlog koji je u okt. 2004. upućen u skupštinsku proceduru

Krivično pravo Srbije:

posle prestanka postojanja drž. zajednice SCG, i dalje na snazi KZ 2005.

donet je i Zakon o izmenama i dopunama KZ iz 2009.

šire se granice krivičnog prava

zaoštravanje propisanih kazni kod oko trećine kd

isključene primene odredaba o ublažavanju kazne kod nekih kd

kontinuitet sa izmenama i dopunama ranijeg krivičnog zakonodavstva iz 2003, nego sa samim KZ 2005.

Zakon o odgovornosti pravnih lica za krivična dela 2008

postoje argumenti pro i contra za uvođenje odgovornosti pravnih lica

25

Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz kd 2008

na osnovu njega može biti oduzeta imovina koja ne mora imati nikakve veze sa učinjenim kd

Zakon o izmenama i dopunama iz 2012.

otklanja grube propuste učinjene 2009.

broj novouvedenih kd je znatno veći

krivična dela terorizma

zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom

izvesno poboljšanje KZ

noviji razvoj

težište se stavlja na represiju

zaštita po svaku cenu

26

15. Izvori krivičnog prava Dve najvažnije podele:

međunarodni i nacionalni

neposredni i posredni izvori

Ostale podele:

glavni i osnovni

sporedni i dopunski izvori

Međunarodni izvori:

posredni izvor krivičnog prava

Ustav Srbije predviđa da opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međ. ugovori predstavljaju deo unutrašnjeg pravnog poretka koji se neposredno primenjuju

neposredna primena međunarodnih ugovora samo izuzetno dolazi u ozbir u oblasti kp

to se zapravo čini donošenjem, odnosno izmenama ili dopunama nacionalnog krivičnog zakonodavstva

u slučaju nekih od tih kd međunarodno pravo predstavlja dopunski izvor – ko kršeći pravila međ. prava

moraju se imati u vidu i primenjivati relevantne norme međ. prava

isti slučaj je i u oblasti kpp

garantije koje predviđa Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima 1966. godine

bilateralni ugovori u oblasti međ. pomoći u krivičnim stvarima

Nacionalni izvori

Ustav

dve vrste odredaba za kp

1. one koje određene kp principe podižu na rang ustavnih principa – npr načelo zakonitosti

2. one koje predstavljaju osnov propisivanja nekih inkriminacija – npr da je nezakonito lišenje slobode kažnjivo

posredan izvor krivičnog prava i dvostruki značaj

za zakonodavca koji ih konkretizuje u krivičnom zakonu i

za sud prilikom tumačenja i primene kp odredbi

Zakon

27

jedini glavni i neposredni izvor našeg krivičnog prava

posledica dosledno sprovedenog načela zakonitosti u krivičnom pravu

nije isključiv jer postoje i dopunski izvori

u Srbiji KZ i ZOMUKD i kp norme iz sporednog zakonodavstva

Podzakonski propisi

njima se ne mogu propisivati krivična dela niti instituti opšteg dela kp

mogu biti dopunski izvor kada kr. zakon upućuje na njih

blanketna krivična dela

kod zakonskog opisa nekih kd koriste se formulacije protivpravno, neovlašćeno, suprotno propisima

nedozvoljena trgovina, nezakonit lov, nedozvoljen prekid trudnoće itd.

Sudska praksa

formalno ne predstavlja izvor krivičnog prava u Srbiji

ima veliki značaj za kp u suštinskom smislu

kr. zakon nije perfektan da sudskoj praksi ne ostavlja određeni prostor koji donekle znači i stvaranje prava

odluke viših sudova i pravna shvatanja u njima nisu obavezne u smislu izvora ali vrše veliki uticaj na shvatanja nižih sudova

sudovi vode računa o stavovima viših sudova a često uvažavaju i stavove drugih sudova

Teorija krivičnog prava

ne predstavlja izvor krivičnog prava

sudovi u rešavanju pojedinih pitanja u manjoj ili većoj meri imaju u vidu shvatanja u teoriji kp

uticaj nauke kp na krivično pravo je poželjan

na sudsku praksu stavovi teorije kp nedovoljno utiču

Običaj

ne predstavlja izvor krivičnog prava

u ranijem periodu i jeste ali usvajanjem načela zakonitosti običajno pravo je u suprotnosti s tim načelom

sadržina nekih pojmova koji se koriste prilikom propisivanja izvesnih kd se može bliže odrediti samo ako se uzmu u obzir i vladajući običaji u određenoj sredini

28

16. Tumačenje u krivičnom pravu Tumačenje je nalaženje pravog smisla pravne norme, u ovom slučaju krivičnopravne norme.

Tumačenje ne mora uvek biti praćeno primenom, ali suprotno je obavezujuće jer primeni mora predhoditi makar obično jezičko tumačenje.

Razlikuju se vrste tumačenja s obzirom na subjekta koji tumači kr. zakon i s obzirom na način na koji se to čini – metod koji se koristi.

Subjekti tumačenja:

kr. zakone tumači svako ko je intelektualno sposoban da dođe do smisla ili poruke koju preko određenih jezičkih znakova nudi tvorac zakona

subjektivno tumačenje – ono što je zakonodavac hteo da kaže i objektivno tumačenje – ono što je zaista kazao

1. autentično tumačenje

daje organ koji je tvorac zakona – Narodna skupština Republike Srbije

obavezuje one koji tumače i primenjuju pravo

u okviru zakonskog akta koji se tumači, kao sastavni deo ili

naknadno, posebnim zakonom

2. doktrinarno tumačenje

krivičnopravna teorija

nije obavezujuće tumačenje ali ima veliki uticaj

jedan od zadataka nauke kr. prava

posledica naučnih dela teoretičara kp

3. sudsko tumačenje

nije obavezno osim za konkretni slučaj za koji se daje

ima veliki uticaj

tumačenja viših sudova iako formalno ne obavezuju niže imaju veliki značaj i njih se niži sudovi pridržavaju u velikoj meri

Metodi tumačenja – najvažniji metodi tumačenja su:

jezičko ili gramatičko

putem jezičkog značenja zakonskog teksta dolazi se i do njegovog pravog smisla

29

najjednostavniji metod

u jednostavnim slučajevima je dovoljno

sistematsko

polazi se od mesta zakonske norme koju ona ima u pravnom sistemu

mesto norme koje ona ima u okviru:

određenog člana tj skupa manjeg broja normi koji se obično odnose na isti predmet

šire glave koja reguliše određenu oblast

celog krivičnog zakona

celokupnog pravnog sistema zemlje – u nekim slučajevima!

komparativno

nema neki veći značaj, samo dopunski metod i orijentacija uz druge metode

veći značaj ima u zemljama gde se zakonski tekst donosi i objavljuje na više jezika ili

kada je neko rešenje u domaćem zakonodavstvu istovetno kao u stranom, rešenje u stranom može imati značaj za pravi smisao norme

istorijsko

polazi od toga kako je zakon nastao i dolazi do onoga šta je zakonodavac normom hteo da postigne ili šta je objektivno značila kada je doneta

teleološko ili funkcionalno i

shvatanje smisla i cilja kp norme

u tumačenju svake konkretne norme treba uvek poći od zaštitnog objekta (šta se tom normom želi zaštititi)

smisao zakona – ratio legis

koristi se

u spornim i složenim slučajevima kada se drugim metodama ne može doći do ispravnog tumačenja

u slučaju kolizije rezultata do kojih se dolazi primenom drugih metoda

mora biti višestruko ograničeno principima pravne države i osnovnim principima kp

teleološki redukcionizam

spoj teleološkog i restriktivnog tumačenja

tumači se restriktivno jer se svodi na njen cilj

30

ide ispod granice pravog značenja norme

jasan pojam se tumači uže od njegovog stvarnog značenja

uzima se u obzir samo ono značenje koje proizilazi iz cilja norme, ostala značenja se zanemaruju

isključuje se svako rešenje koje nije u skladu sa svrhom norme

ekstenzivno teleološko tumačenje

predstavlja suprotnost redukcionizma

nije dozvoljeno u kp

vodi kreativnoj analogiji

logičko tumačenje

najznačajnije je tumačenje putem argumenta a fortiori:

1. argumentum a maiori ad minus

zaključivanje od većeg ka manjem

ono što se odnosi na više, važi i za manje

ako je sud ovlašćen da učinioca oslobodi, više je ovlašćen da mu kaznu ublaži

2. argumentum a minori ad maius

zaključivanje od manjeg ka većem

ako se nešto odnosi na lakši slučaj, tim pre važi i za teži slučaj

kod kd protivzakonite naplate i isplate bilo je propisano da se kažnjava službeno lice kada nekome manje isplati nego što je dužan ali ne i kada mu uopšte ne isplati

postoji i onda kada službeno lice ne isplati iznos koji je dužan da isplati

3. argumentum ad absurdum

pokazuje da se primenom nekog metoda dolazi do apsurdnog rezultata i da se mora tražiti drugo rešenje

argumentum a contrario

tumačenje putem razloga suprotnosti

pravilo da se nešto odnosi samo na određenu situaciju a ne i na ono što je suprotno tome

nema veći značaj za kp jer je jasno da se norma ne može odnositi i na suprotnu situaciju zbog načela zakonitosti

31

tumačenje putem analogije

argumentum a coherentia – argument koherentnosti

nastoje se otklonitit suprotnosti između dve norme koje su u sukobu odnosno imaju različito značenje

ovaj problem se nastoji rešiti korišćenjem unutrašnje povezanosti

zahteva i korišćenje sistematskog tumačenja

17. Ekstenzivno i restriktivno tumačenje Moglo bi se reći da ove vrste tumačenja predstavljaju posledicu nekih metoda tumačenja, a ne poseban metod tumačenja.

Danas je primena ovih tumačenja u krivičnom pravu opšteprihvaćena

insistira se na postavljanju preciznih granica i uslova za primenu ovog načina tumačenja

Ekstenzivno ili restriktivno tumačenje dolazi u obzir u slučaju kada kriminalna zona prilikom određivanja u zakonu nekog ponašanja kao kd nije dovoljno precizno određena.

Ekstenzivnost ili retriktivnost proizilazi i zasniva se na međusobnom upoređivanju svih onih rešenja do kojih se može doći u okviru postojećeg zakona.

Kod ekstenzivnog tumačenja nije reč o analogiji kojom se stvara pravo

ostaje u okviru zakona

samo određuje sadržinu pojmova upotrebljenih u zakonu

analogija ide dalje i stvara novu normu

I ekstenzivno i restriktivno tumačenje znači samo kvantitativnu korekturu upotrebljenog izraza, a da se ne dira u njegov kvalitet.

Koristi se maksima – ni ekstenzivno, ni restriktivno već ispravno tumačenje.

U slučajevima kada sama kp norma ne daje osnova za ispravno tumačenje primenjuje se restriktivno tumačenje.

ovo sužavanje nije dozvoljeno kada zakonska norma precizno određuje kriminalnu zonu

Pribegavanje restriktivnom tumačenju nije opravdano kada je protivno prirodi i svrsi nekog instituta ili inkriminacije ako bi dovelo do toga da taj institut ne bi mogao da ostvaruje svrhu zbog koje postoji.

teleološko tumačenje postavlja granice restriktivnog tumačenja

putokaz u nalaženju pravog smisla neke kp norme

32

18. Analogija u krivičnom pravu Dve vrste analogije za potrebe kp:

metod tumačenja krivičnog zakona

način tumačenja prava po sličnosti

cilj je nalaženje pravog smisla kp norme

jedna vrsta logičkog tumačenja – argumentum a simili ad simile

zaključivanje koje polazi od sličnog ka sličnom

neophodno u određenim slučajevima

kada zakon izričito propisuje i na to upućuje

nekad se graniči sa ekstenzivnim tumačenjem

proširivanje nekog pojma prilikom ekstenzivnog tumačenja može obuhvatiti slične slučajeve u odnosu na one na koje se taj pojam odnosi

stvaranje krivičnog prava – kreativna analogija

način stvaranja prava

prava analogija tj. analogija u užem smislu reči

cilj je popunjavanje pravnih praznina odnosno proširivanje norme i na slične situacije koje ona ne obuhvata

pitanje pravnih praznina

ne postoje pravne praznine koje je dozvoljeno popunjavati

zabrana stvaranja novih bića kd

posledica strogog načela zakonitosti

kreativna analogija kojom se stvaraju nova kd i nove kriv. sankcije je zabranjena

krivični zakon ne zabranjuje kreativnu analogiju koja je u korist učinioca

analogija kojom se sužava kriminalna zona ili se na planu kriv. sankcija učinilac dovodi u povoljniji položaj

Nekad je teško postaviti granicu između dozvoljenog tumačenja putem analogije i zabranjenog stvaranja prava putem analogije.

19. Pojam, zadatak i sistem nauke krivičnog prava Nauka krivičnog prava izučava pozitivno krivično pravo jedne zemlje.

33

u užem smislu – krivičnopravna dogmatika

bavi se pitanjem kakvo je postojeće pravo i kako ga primenjivati

izraz dogmatika – dogma – mišljenje, pravo

celina ili sistem učenja odnosno sistematsko naučno izučavanje krivičnog prava

naučna disciplina koja se bavi tumačenjem, sistematizacijom i usavršavanjem zakonskih rešenja i naučnih teorija u oblasti krivičnog prava

sistem najnižih, viših i najviših kp pojmova na osnovu njihove koordinacije i subordinacije

metod je generalizujuća apstrakcija

u širem smislu – obuhvata i kriminalnu politiku

bavi se pitanjem kakvo bi krivično pravo trebalo da bude

koristi različite metode, samo delimično je pravna nauka

1. opšti deo nauke kp

predmet izučavanja su kd i kriv. sankcija

veći broj instituta koji su međusobno povezani i čine dve pomenute celine

2. posebni deo nauke kp

izučava pojedina krivična dela

sistem i međusobna povezanost instituta nisu tako izraženi u posebnom delu

Podelu na opšti i posebni deo nauke kp su iz nauke preuzela krivična zakonodavstva.

Naučni sistem je sam po sebi predmet izučavanja s jedne strane a s druge neophodna pretpostavka da se izučavaju pojedini instituti opšteg dela.

Složen naučni sistem treba u najvećoj meri pojednostaviti svođenjem svih pojmova i instituta opšteg dela kp na dva pojma (biparticija):

krivično delo

krivična sankcija

Triparticija obuhvata i treći pojam krivca i postojala je u našoj starijoj teoriji.

Osim krivičnog dela i krivične sankcije, uobičajeno je da se u okviru materije opšteg dela izučavaju i pitanja vezana za sam pojam kp, njegove izvore, tumačenje, razvoj itd.

Nauka kp nije vezana pozitivnim pravom ali se ne treba udaljiti ni od prakse jer je to udaljavanje od stvarnosti, sistem ne sme biti sam sebi cilj.

34

20. Odnos nauke krivičnog prava sa drugim naukama Odnos sa krivičnim naukama – sa krivičnim procesnim pravom, kriminalnom politikom, kriminologijom, penologijom, kriminalistikom…

Odnos sa naukom krivičnog procesnog prava:

kpp proučava krivični postupak sa pravnog aspekta

obuhvata sistem pojmova o procesnim subjektima i procesnim radnjama krivičnog postupka

sporno je da li je kpp bliža krivičnom pravu ili drugim procesnim disciplinama

preplitanje u obradi nekih instituta koji imaju svoj kp i procesnopravni aspekt

ekstradicija u okviru kpp ali ima i svoje materijalnopravne aspekte

nauka kpp nije dostigla nivo razvijenosti nauke kp

kpp je akcesorno materijalnom kp i služi njegovom ostvarivanju

Odnos sa kriminalnom politikom:

prema tradicionalnom shvatanju k. politika je deo nauke kp

danas joj se sve više priznaje samostalnost

bavi se izučavanjem svih oblika društvene reakcija na kriminalitet

racionalna i organizovana delatnost usmerena na suzbijanje kriminaliteta

izvesna kriminalnopolitička se moraju razmatrati i u okviru same nauke kp

pravnodogmatska obrada pojedinih instituta često vodi kritičkim zaključcima što za posledicu može imati usavršavanje tih instituta

kriminalna politika u užem smislu – krivičnopravna politika

na koji način se kp koristi u suzbijanju kriminaliteta

kakvo kp odgovara postavljenim idealima, budućnost i sl

kriminalna politika u širem smislu

bavi se i drugim sredstvima podobnim za suzbijanje kriminaliteta

Odnos sa kriminologijom, penologijom i kriminalistikom:

sve te discipline imaju zajednički cilj kao i kp – suzbijanje kriminaliteta

kriminologija se bavi etiologijom i fenomenologijom kriminaliteta a po nekim shvatanjima i pitanjima društvene kontrole

u okviru nje se razvila i viktimologija

35

kp treba da dobije podatke o razmerama kriminaliteta i njegovoj uslovljenosti u zemlji

penologija se bavi izučavanjem procesa izvršenja krivičnih sankcija

kriminalistika se bavi otkrivanjem krivičnih dela i njihovih učinilaca

bliža je nauci kpp nego nauci kp

nauka kp se mora naročito u traganju za materijalnim pojmom kp i kd mora osloniti i na rezultate do kojih se došlo u pomenutim disciplinama

Odnos sa naukama prava o privrednim prestupima i prekršajnog prava:

one u velikoj meri koriste rezultate do kojih je došla nauka kp

Odnos sa naukom međunarodnog kp:

nauka međunarodnog kp mora polaziti od nauke kp i mjp

važniji je odnos sa naukom kp

moraju se imati u vidu stavovi i specifičnosti nauke međunarodnog prava

Odnos s pravnim naukama – dve grupe pravnih nauka:

nauke prava opšteg karaktera

u kp postoje instituti i oblasti gde su istorija, teorija i filozofija prava nezaobilazni

mnogi problemi filozofije prava potiču iz kp

nauke koje izučavaju pozitivnopravne grane prava

odnos je određen predmetom izučavanja ovih nauka

pri izučavanju posebnog dela kp neka ponašanja predviđena kao kd imaju značaj i za druge pravne nauke

Odnos sa drugim naučnim disciplinama:

filozofija, sociologija, psihologija, soc. politika, soc. patologija, sudska medicina, sudska psihijatrija i neke druge koje su od značaja samo za pojedina kd

u nekim slučajevima kp traži u njima opšte polazne koncepte za rešavanje svojih problema

neke druge kao sudska medicina i psihijatrija imaju za cilj bolju i efikasniju primenu važećeg kp

21. Nastanak nauke krivičnog prava i pojedine škole U savremenom smislu ona nastaje relativno skoro, pre nešto više od dva veka.

Krajem 19. i početkom 20. veka dolazi do prodora novih ideja koje prelaze granice kp.

36

neki od tih pravaca su samo u izvesnoj meri doprineli razvoju same nauke kp a više su predstavljali doprinos kriminalnoj politici i kriminologiji

Pošto nisu sve krivične nauke bile izdiferencirane postalo je uobičajeno da se svi ti pravci nazivajukrivičnopravnim školama.

to je u potpunosti samo klasična škola, drugi pravci su se više bavili pitanjima uzroka zločina i mogućim oblicima reakcije na njega

i danas ima pravaca koji sadrže i kp i kriminalnopolitićku i krimimnološku dimenziju

Ne može se naći kontinuitet između srednjovekovne nauke kp i današnje nauke.

Tek se s pojavom novih ideja koje su potekle od filozofa – Monteskje, Volter, Bekarija (O zločinima i kaznama, 1764 u Livornu) može govoriti o nastanku sistema krivičnih nauka.

polaze od radikalne kritike tadašnjeg kp i opštih društvenih uslova

Klasična škola:

prva značajna škola

u velikoj meri doprinela razvoju kp dogmatike

postavila i razradila osnovne pojmove i opšte institute kp

stvorila je i sistem u kojem je od značaja međusoban odnos tih pojmova i instituta

zasluga za usvajanje načela zakonitosti u kp

insistura na principu pravednosti, srazmernosti, moralne odgovornosti

kao kriv. sankciju poznaje samo kaznu sa etičko-retributivnom funkcijom

nedostatak – rigidnost koja proizilazi is osnovnog polazišta

svakom učiniocu se za pričinjeno zlo mora kroz kaznu vratiti zlom

ne vidi u kazni i kp sredstvo za postizanje korisnih društvenih funkcija

Antropološka škola – više kriminološki orijentisana:

javlja se kao reakcija na klasičnu školu

Ćezare Lombrozo – Čovek zločinac je osnivač (lekar)

orijentiše se na učinioca kd postavivši tezu o rođenom zločincu

govori o psihičkim i fizičkim anomalijama koje su negde urođene

predodređuju ih da budu zločinci

ne nailazi na šire prihvatanje

37

Italijanska pozitivna škola – umerenija struja nastala od antropološke:

R. Garofalo

shvatanje materijalnog pojma kd

prirodni zločin koji predstavlja povredu osećaja samilosti ili poštenja

ostalo su artificijelni zločini kao proizvod zakonodavca

E. Feri

3 vrste faktora deluju kao uzroci:

individualni – vezani za ličnost

fizički – godišnje doba, klimatske prilike

socijalni – društveni odnos

učinioce deli na:

urođene,

slučajne

iz navike

iz strasti

društvo treba da se od kriminaliteta brani merama koje su adekvatne opasnosti učinioca a ne težini kd

mere treba da budu neodređenog trajanja

Moderna ili sociološka škola – kao reakcija na klasičnu školu:

List

stavlja učinioca u prvi plan

ne teži radikalnom raskidu sa tradicionalnim kp

ne prihvata tezu o abnormalnom delinkventu i rođenom zločincu

stavlja naglasak na socijalne uzroke vršenja zločina

svrhovitost kp, kazna ima specijalno preventivne zadatke

zalaže se za uvođenje supstituta kratkotrajnim kaznama lišenja slobode

uslovna osuda i novčana kazna

Neoklasična škola – eklektička škola:

ublažava preterivanja i rigidnost klasične škole

38

veliki uticaj na zakonodavstva

prisutna je i danas u značajnom delu kp literature sa izvesnim izmenama

umerenost i kompromisna rešenja u pogledu pitanja koja su bila predmet sporenja klasične škole i drugih škola

karakteristike:

polazi od moralne odg. i krivicu učinioca stavlja u prvi plan

ne insistira na apsolutnoj slobodi volje

kazna je glavna sankcija

zalaže se za uvođenje i drugih ks

mere bezbednosti

ima učinilaca u odnosu na koje se ne može delovati kaznom

shvatanje o dualitetu kriv. sankcija

institut bitno smanjene uračunljivosti

maloletni učinioci dobijaju više pažnje

ks prema maloletnicima imaju posebno mesto

Pokret društvene odbrane:

dobija na značaju posle 2. svetskog rata

F. Gramatika:

potpuna zamena kp novim sistemom društvene odbrane

Nova društvena odbrana:

M. Ansel

umereniji pravac

izjednačava kaznu sa svim drugim sankcijama – merama društvene odbrane

cilj je resocijalizacija učinioca

dejuridizacija osnovnih instituta kp

kod nas u odnosu na izmene i dopune KZ 1951.

opšte razočarenje u orijentaciju na resocijalizaciju dovodi do odustanka od osnovnog nosećeg stuba

više je kriminalnopolitički pokret nego kp škola

39

22. Mogućnosti i budućnost krivičnog prava - shvatanja u nauci Danas je usvojeno shvatanje da kp treba da bude samo jedno od sredstava za suzbijanje kriminaliteta

Postoji radikalan stav koji postavlja pitanje da li je kp nužno za postizanje tog cilja.

Radbruh

popravljanje kp neće dovesti do boljeg kp nego do prava koje popravlja i štiti, koje bi bilo bolje od kp i mudrije i ljudskije

bolje pravo – pravo popravljanja i zaštite

Gramatika

zamena kp sistemom preventivnih, pedagoških i terapeutskih mera čija se primena vezuje za antisocijalnost učinioca kao centralni pojam društvene odbrane

neprihvatljivo

Izvesno vreme prihvaćena jedna umerenija orijentacija

ne negira kaznu ali daje druge ciljeve i sadržaj

širenje orijentacije na tretman i resocijalizaciju

veliko razočarenje u ovu orijentaciju kada nije ispunila očekivanja

Resocijalizaciji se i danas priznaje određeni značaj ako je dobrovoljna i kao pomoć osuđenom

nije osnov koji bi ozbiljnije određivao sadržaj kp i način ostvarivanja kp zaštite

Abolicionizam:

kulminacija kritičkog stava prema kp

ukidanje krivičnog prava jer je ono samo po sebi društveno zlo

preterano tvrđenje, utopijski, ne postavlja smišljeni program mera koji menja kp

alternativu kp vide u izmirenju žrtve i učiniocu

posredovanje radi otklanjanja konflikta

simbolična kompenzacija

pozitivne strane:

podstiče diskusiju o nekim važnim pitanjima vezanim za kp

opravdana kritika u pogledu širine granica kp jer se predviđaju kao kd ponašanja koja to ne zaslužuju

kp bi bilo zamenjeno gorim

40

neformalnim oblicima socijalne kontrole

spontanim reagovanjem grupa ili pojedinaca bez formalizacije tih postupaka koja obezbeđuje garancija

krivično pravo se stalno menja i usavršava

ius criminale semper reformandum est

o ukidanju kp u budućnosti ne može biti govora

Neoklasicizam:

pravac koji zauzima optimistički stav prema mogućnostima kp

kazna treba da bude srazmerna težini kd i stepenu krivice učinioca

u pogledu propisane kazne i na planu odmeravanja kazne

ustanovljavanje preciznih pravila i granica za odmeravanje kazne

obavezuju sud i sužavaju prostor za njegovu slobodnu procenu u tom pogledu

reafirmiše kazne, generalnu prevenciju i načelo srazmernosti u kp

Savremena nauka kp:

stalno usavršavanje pravne dogmatike

integrisanje nekih suštinskih pitanja

društvena funkcija i uloga krivičnog prava

domet i granice kp

preispitivanje odnosa države i pojedinca

u stalnom je traganju za boljim, ispravnijim krivičnim pravom

Ocena mogućnosti kp i njegovih granica:

kompromisno stanovište

prisutan eklektički pristup

svojevrsna neoeklektička škola i njen uticaj na savremena kz

41

23. Legitimnost krivičnopravne zaštite Legitimnost kp zaštite osporavaju stare retributivističke, apsolutne teorije o kazni, ali i neke savremene orijentacije u kriminalnoj politici i kriminologiji.

Retributivističke teorije:

u kazni vide samo pravednu odmazdu za učinjeno zlo

danas skoro sasvim napuštene

Oživljeni retributivizam ne dovodi u pitanje zaštitnu funkciju kp:

reakcija na neograničeni utilitarizam koji ne vodi računa o principu pravednosti i srazmernosti

kriza legitimnosti krivičnog prava u celini

Iako se po pravilu u nauci kp dosta olako prelazi preko legitimnosti kp jer je reč o zaštiti društva ima onih koji se pitaju ko se štiti i od čega.

Radikalna kritika ide toliko daleko da tvrdi da je kp sredstvo represije nad većinom u društvu.

Abolicionizam:

zalaže se za potpuno ukidanje kp

vidi samo negativne stran u kp

kp je društveno zlo koje je potpuno neefikasno u pogledu ciljeva koji mu se postavljaju

kritika preterana, zahtev za ukidanje utopijski

Pozitivan stav prema kp zaštiti:

shvatanje da se kp i kaznom štite one vrednosti u pogledu kojih postoji minimalni konsenzus u društvu

ta zaštite je u interesu celog društva u interesu omogućavanja zajedničkog života ljudi u društvu

konflikt interesa među klasama je moguće rešiti u okviru postojećih mehanizama u društvu

dolaze do izražaja oni interesu koji su se potvrdili u demokratskoj proceduri

u socijalističkim zemljama se nije dopuštala mogućnost da kp može štititi interese koji nisu i interesi svih

Krivično pravo u krajnjoj liniji održava odnose nejednakosti u društvu

u primeni, jer na zakonskom nivou se zaštita pruža jednako svima

24. Usmerenost i granice krivičnopravne zaštite Nemogućnost da se kazna koja je osnovno sredstvo kp transformiše u nešto drugo vodi strožim uslovima za legitimnost kp zaštite.

42

povreda i ograničavanje osnovnih dobara čoveka do kojih dolazi kroz njenu primenu može se legitimisati samo zaštitom dobara iste vrednosti

kazni i kp intervenciji ima mesta samo kada su iscrpljene sve druge mogućnosti za zaštitu

Zahtevi za inkriminaciju:

mora postojati legitimni objekt zaštite

određeni modalitet napada koji predstavlja njegovu povredu ili ugrožavanje

određenost inkriminacije

bez koje se dovodi u pitanje pravna sigurnost građana

generalna prevencija

zakonskim opisom kd predvideti samo ona ponašanja koja je moguće izbeći, koja se jednom apstraktnom učiniocu normalnih sposobnosti mogu objektivno uračunati

samo ona ponašanja koja su podobna da budu osnov za individualnu, subjektivnu kriv. odgovornost

Dosadašnji razvoj pokazao je univerzalnu tendenciju stalnog širenja granica kp zaštite:

dovodi do širokog zadiranja u slobodu pojedinca

vodi ka jos neefikasnijoj zaštiti onih dobara kojima je ona neophodna

Rešenje se ne može videti u pokušaju da se ekstenzivno kp efikasnije primenjuje

masovna primena k. sankcija tupi oštricu pretnje kaznom

kp zaštita putem generalne prevencije pretpostavlja da građani poznaju kz

rešenje treba videti u modelu kp zaštite ograničene na zaštitu najvrednijih dobara od najtežih oblika napada

dobra čiji je neposredni nosilac čovek i

kp zaštitu bi u načelu bilo opravdano pružati samo onim opštim dobrima bez kojih se osnovna ljudska prava ne mogu ostvariti

napad na opšta dobra može dovesti do masovnog ugrožavanja i povrede osnovnih ljudskih prava

uže postavljanje granice zaštite opštih dobara

opravdano je težiti sužavanju polja kp zaštite

intenziviranje zaštite u odnosu na suženo polje zaštite

koncept selektivnog krivičnopravnog minimalizma

težnja da se sloboda čoveka minimalno ograniči izbegavanjem kp intervencije gde nije neophodna

43

nastojanje da se težište kp zaštite stavi na osnovna dobra čoveka

Samo ono kp čije su granice restriktivno postavljene i koje pri tome zaštitu osnovnih ljudskih prava stavlja u centar svega i koje sve podređuje tom zadatku može pretendovati na punu legitimnost.

samo takva humanistička orijentacija može krivičnom pravu i njegovom nehumanom sredstvu dati humani karakter

Ne sme se upasti u zamku koja bi značila napuštanje nekih dostignuća do kojih je kp došlo u toku istorije.

Preoštri i preširoki zahvati krivičnog zakonodavca vode štetnim posledicama.

uže inkriminacije imaju više izgleda da budu primenjivane od onih preširoko postavljenih

češće će se primenjivati umerene kazne koje su srazmerne težini kd od prestrogih

što je stroža propisana kazna, manji su izgledi da će biti primenjivana i obrnuto

Preventivno krivično pravo:

u okviru šireg bezbednosnog prava ostvaruje zaštitnu funkciju

neprihvatljiva i opasna ideja

vodi ka totalitarizmu

preventivni interesi ne mogu da protivreče principu pravednosti i srazmernosti

ono kz koje ne vodi računa o ovim principima ne može pretendovati da bude legitimno

prepreka neograničenoj prevenciji

44

25. Vremensko važenje krivičnog zakona Krivični zakon stupa na snagu onog dana kada je to izričito propisano.

vreme od dana donošenja do stupanja na snagu je po pravilu duže nego kod drugih zakona

potreba da se građani upoznaju sa novim krivičnim zakonom

moguće je da se propiše da neke odredbe kasnije stupaju na snagu u odnosu na ceo zakon

često traje duže i od godinu dana

ako nije izričito propisan dan stupanja, opšte pravilo je da stupa na snagu 8 dana od dana objavljivanja u službenom glasilu

moguće je odrediti i kraće vreme kod krivičnog zakona u načelu ne bi bilo opravdano

Vremensko važenje krivičnog zakona:

§5KZ – na učinioca kd se primenjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja kd

Izuzetak – obavezna retroaktivna primena zakona koji je blaži za učinioca

ako je novi zakon stroži, on se ni u kom slučaju ne može retroaktivno primeniti

ako se zakon izmeni više puta posle kd primeniće se onaj zakon koji je najblaži

prilikom procene se uzimaju u obzir i međuzakoni – interimni zakoni – zakoni koji su važili posle zakona koji je važio u vreme izvršenja kd a pre zakona koji je važio u vreme suđenja

procenjivanje da li je jedan zakon blaži

1. najpovoljnija situacija za učinioca kada novi zakon učinjeno delo uopšte ne predviđa kao krivično – dekriminalizacija

2. kada predviđa nove osnove isključenja kd

3. kada predviđa nove osnove za oslobođenje od kazne

4. kada propisuje blažu kaznu po meri

5. kada se zakoni razlikuju u pogledu mogućnosti za izricanje kazne

prilikom upoređivanja kp odredba se posmatra u celini

uzima se u obzir ceo kz, sve odredbe koje su relevantne za konkretan slučaj

nije dozvoljeno uzeti rešenja iz posebnog dela novog kz a primeniti odredbe opšteg dela iz ranije važećeg kz ili obrnuto

uzimaju se u obzir i drugi zakoni jer od njih često zavisi i postojanje određenih kd

ako se ne može utvrditi koji je zakon blaži – primenjuje se zakon koji je važio u vreme izvršenja kd

45

retroaktivno dakle samo ako je blaži za učinioca, ako nije utvrđeno primenjuje se opšte pravilo – zakon koji je važio u vreme izvršenja kd

pri upoređivanju normi imati u vidu konkretan slučaj

jedna ista norma može u jednom slučaju biti blaža a u drugom stroža

prvo se mora supsumirati činjenično stanje koje postoji u slučaju i pod ranije važeću i pod novu normu pa tek onda odlučiti koju primeniti

do kada se može primeniti blaži zakon

prihvatljivo je da je moguća primena blažeg i posle donošenja pravosnažne presude ako se o stvari ponovo meritorno odlučuje

Zakoni sa ograničenim vremenskim trajanjem:

u nekim situacijama se reaguje donošenjem zakona koji su stroži

posle prolaska vanrednih okolnosti, ti zakoni prestaju da važe

problem da li te zakone treba primenjivati se rešava izričitom zakonskom odredbom kojom se isključuje mogućnost primene blažeg zakona u slučaju zakona sa ograničenim vremenskim trajanjem

KZ sada rešava ovo pitanje tako što se na učinioca kd koje je predviđeno zakonom sa određenim vremenskim trajanjem primenjuje taj zakon bez obzira na to kad mu se sudi osim ako tim zakonom nije drukčije određeno

kriminalnopolitički argumenti koji ukazuju da zbog specifičnosti zakona sa ograničenim vremenskim trajanjem treba isključiti primenu kasnijeg blažeg zakona

26. Prostorno važenje krivičnog zakonodavstva Pravila o prostornom važenju krivičnog zakonodavstva rešavaju pitanje čije će kz u konkretnom slučaju biti primenjeno (koje države).

Svaka država teži da primeni svoje kz kada za to ima interesa.

Četiri principa u krivičnom pravu obezbeđuju primenu ks prema učiniocu kd – teritorijalni, personalni, realni i univerzalni.

Teritorijalni princip:

osnovni princip važenja našeg kz §6KZ

ostali principi se primenjuju u slučajevima kada se ne može primeniti teritorijalni princip – ako je delo učinjeno u inostranstvu

kz Srbije se primenjuje na sva krivična dela koja su učinjena na teritoriji Srbije nezavisno od državljanstva učinioca

46

teritorija – suvozemna teritorija, vodene površine unutar njenih granica, vazdušni prostor nad njima

proširen je principom zastave broda i registracije aviona

važi za svakoga ko učini kz na domaćem brodu bez obzira gde se nalazi, civilnom vazduhoplovu dok je u letu ili domaćem vojnom vazduhoplovu bez obzira gde se on nalazi

krivično zakonodavstvo čini KZ i sve kp odredbe u sporednom kz

postoji mogućnost da se krivično gonjenje stranca koji je učinio delo na teritoriji Srbije pod uslovom uzajamnosti ustupi stranoj državi §6, stav 5KZ)

Zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima 2009. ne postavlja uslove u pogledu vrste ili težine učinjenog dela

ako je delo učinjeno na teritoriji Srbije a u stranoj državi je pokrenut ili dovršen krivični postupak, gonjenje u Srbiji po odobrenju rep. javnog tužioca

izuzetak – lica sa potpunim diplomatskim imunitetom, predviđeno mjp a primenjuje se nac. zakonodavstvo

procesna smetnja za vođenje krivičnog postupka a ne osnov za isključivanje postojanja kd

Realni princip:

krivično pravo jedne države primenjuje se na sva kd učinjena na štetu te države ili njenih građana

primarni realni princip

naše kz važi za svakog ko u inostranstvu učini neko kd protiv ustavnog uređenja i bezbednosti RS ili učini delo falsifikovanja novca iz §223. ako se falsifikovanje odnosi na domaći novac

važi i za neko od 8 kd terorizma uvedenih ZID KZ 2012.

naše kz bez nekih dodatnih uslova se primenjuje na svakog ko u inostranstvu izvrši neko od navedenih kd

primaran i obligatoran princip – apsolutna primena našeg prava

naše kp će biti primenjeno i kada je učinilac u inostranstvu osuđen i kaznu izdržao

strano pravo nema nikakav značaj u ovim slučajevima, strana sudska presuda se samo uračunava u kaznu koju izrekne domaći sud

supsidijarni realni princip

kz Srbije važi i za stranca koji u inostranstvu učini prema našoj zemlji neko drugo kd a ne samo neko iz člana 7 KZ u odnosu na koji se primenjuje primarni realni princip

i za stranca koji učini kd prema državljaninu Srbije

47

potrebno je da se stranac zatekne na teritoriji naše zemlje ili da joj bude ekstradiran §9 stav 1

ako je učinjeno prema našoj zemlji – realni princip, ako je na štetu našeg državljanina – pasivni personalni princip

realni princip koji je supsidijarnog karaktera

nema potrebe za primenom našeg kp ako je došlo do primene stranog kp

Personalni princip:

aktivni personalni princip naše kz važi za državljanina Srbije kad u inostranstvu učini neko drugo kd osim kd obuhvaćenih primarnim realnim principom ako se zatekne na teritoriji naše zemlje ili joj bude ekstradiran

primeniće se i na onog učinioca koji je postao državljanin Srbije nakon što je učinio kd

razlog primene je da naši državljani dolaskom u Srbiju ne izbegnu odg. za kd učinjena u inostranstvu jer joj ne mogu biti ekstradirani

Univerzalni princip:

kz Srbije važi i za stranca koji prema stranoj državi ili prema strancu učini u inostranstvu kd za koje se prema zakonodavstvu te zemlje može izreći zatvor u trajanju od 5 godina ili teža kazna

uslovi:

da se stranac zatekne na našoj teritoriji a ne bude ekstradiran

da je delo kažnjivo po zakonu zemlje u kojoj je učinjeno

izuzetak – ako je u pitanju delo koje se prema pravnim načelima međunarodne zajednice smatra kd

gonjenje po odobrenju rep. javnog tužioca

sud ne može izreći težu kaznu od one koju predviđa kz zemlje u kojoj je delo učinjeno

supsidijarni karakter

u praksi se po pravilu vrši ekstradicija stranca ako su ispunjeni uslovi

ipak obezbeđuje primenu ks

Posebni uslovi za primenu supsidijarnog realnog principa, personalnog i univerzalnog principa:

neće biti primenjeni ako:

1. učinilac je potpuno izdržao kaznu na koju je u inostranstvu osuđen

2. učinilac je u inostranstvu pravosnažnom presudom oslobođen, kazna zastarela ili oproštena

3. ako je prema neuračunljivom učiniocu u inostranstvu primenjena mera bezbednosti

4. ako je za kd po stranom zakonu potreban zahtev oštećenog a taj zkon nije podnet

48

nepravedno i nepotrebno učinioca u ovim slučajevima ponovo kažnjavati

uslov za primenu da se za kd kažnjava i po zakonu zemlje u kojoj je delo učinjeno

izuzetci – ako nije predviđeno u zakonu te zemlje može se goniti u RS ako:

ako postoji odobrenje rep. javnog tužioca

ako je predviđeno potvrđenim međ. ugovorom

Uračunavanje pritvora i kazne izdržane u inostranstvu:

bilo bi nepravedno ako se primeni domaće pravo ne uračunati vreme provedeno u pritvoru ili deo kazne u kaznu izrečenu od strane domaćeg suda

ako se ne radi o kaznama iste vrste uračunavanje po oceni suda

obavezno je kod primene svih principa prostornog važenja

kod supsdijarnog realnog, personalnog i univerzalnog uračunavanje kazne izdržane u inostranstvu samo ako je učinilac delimično izdržao,

ako je izdržao u celini do gonjenja neće doći

do uračunavanja kod teritorijalnog principa

samo ako dođe do primene našeg kp

kod primarnog realnog principa neće ni doći do primene stranog kp pa nema potrebe ni za uračunavanjem

ako dođe, uvek dođe do uračunavanja

27. Opšti pojam krivičnog dela - shvatanja u našoj teoriji Opšti deo kp se bavi samo određivanjem opšteg pojma kd a ne i određivanjem pojmova pojedinih kd

utvrđivanje opštih obeležja koje mora posedovati ponašanje da bi se moglo smatrati kd

Klasičan pojam kd:

prisutan donedavno u našoj teoriji

potiče iz starije nemačke doktrine

relativno jednostavan pojam

relativno jasni pojmovi

prednost i za primenu odnosno praksu

Pojam krivičnog dela:

u formalnom smislu

49

ograničava se na pravne elemente

veći značaj za nauku kp

nije dovoljno samo formalno određivanje kd

u materijalnom smislu

određuje suštinu krivičnog dela – sadržinu

nauka kp se može baviti ovim samo u ograničenoj meri

ostalim naukama ostavlja detaljniju i sveobuhvatniju analizu

određivanje materijalnog pojma se svodi na nastojanje da se postave materijalni kriterijumi za određivanje koje ponašanje zaslužuje da bude proglašeno kd

pojam se u materijalnom smislu uglavnom svodio na društvenu opasnost nekog ponašanja

Opšti pojam krivičnog dela:

u ranijoj teoriji delo učinjeno sa vinošću koje je društveno opasno, protivpravno i u zakonu određeno kao kd

ranije zakonodavstvo sadrži nepotpunu definiciju

društveno opasno delo koje je zakonom određeno kao krivično i čija su obeležja određena zakonom

protivpravnost se ne spominja a ni krivica

na prvo mesto se stavlja element društvene opasnosti – zak. motiv inkriminisanja

ranija teorija unosi i protivpravnost i vinost

obavezni elementi su tako smatrani:

delo čoveka

radnja, posledica i uzročna veza između njih

društvena opasnost

danas napuštena kao samostalan obavezan element opšteg pojma kd

uslov koji bi svako ponašanje trebalo da ispunjava da bi bilo kd a ne element koje svako kd poseduje

jedini element materijalnog karaktera u starijoj teoriji

relativni karakter

neko ponašanje nije opasno za sva društva i u svim vremenskim periodima

može se stepenovati kod određenog tipa ponašanja

50

pojedina ponašanja nisu društveno opasna u istom stepenu a jesu kd

potrebno je da ponašanje sadrži u sebi dovoljnu količinu dr. opasnosti da bi bilo kd

protivpravnost

kršenje nekog pravnog propisa ljudskom radnjom

pošto nije svako delo u zakonu uvek kd, bilo je potrebno uneti ovaj element

osnovi za isključenje protivpravnosti i kod onih ponašanja koja su predviđena kao kd

određenost u zakonu

ograničava širok krug protivpravnih ponašanja na ona protivpravna koja su proglašena kd

u vezi sa načelom zakonitosti u kd

subjekt i objekt kd treba dovesti u vezu sa predviđenošću u zakonu

ne unose se u opšti pojam ali su u tesnoj vezi sa nekim elementima tog pojma

vinost

određeni psihički odnos učinioca prema svom delu

subjektivna strana kd

28. Određivanje opšteg pojma krivičnog dela Opšti pojam se zasniva u dosadašnjoj literaturi na klasičnom pojmu kd, s tim što većina autora u taj pojam unosi i društvenu opasnost.

1. nije opravdano unositi i materijalni element u taj pojam

on je složena problematika, ne može se obuhvatiti samo jednim elementom, može biti u koliziji sa pravnim, formalnim pojmom kd

2. važno je odrediti redosled pojedinih elemenata i postaviti ih kao stepene koji nisu proizvoljni

3. sadržaj pojedinih elemenata treba odrediti na drugačiji način

Pojam krivičnog dela u formalnom smislu mora da sadrži samo pravne odnosno formalne elemente putem kojih se taj pojam određuje.

Krivično delo je radnja koja je u zakonu predviđena kao krivično delo, koja je protivpravna i koja je skrivljena.

Ovako određen opšti pojam ima četiri elementa – radnju, predviđenost kd u zakonu, protivpravnost i krivicu.

51

KZ daje normu koja se uspešno može primenjivati u praksi: Krivično delo je ono delo koje je zakonom predviđeno kao krivično delo, koje je protivpravno i koje je skrivljeno – §14, stav 1 KZ.

Podele elemenata na formalne i materijalne, normativne i realne, subjektivne i objektivne su relativne i govore samo koji je aspekt dominirajući.

Krivično delo ima dve dimenzije:

1. normativna – povreda norme

bez normativnog kd se ne bi razlikovalo od drugih ponašanja

2. realna – pojava u spoljnom svetu

bez realnog kd ni ne postoji

Međusobni odnos pojedinih elemenata opšteg pojma kd:

radnja je supstantiv, svi ostali elementi su atributi

određuju kakva radnja mora biti da bi predstavljala kd

radnja je noseći element iako su svi istog značaja i ranga

bez bilo kog od ta 4 elementa, nema ni kd

elementi se ne mogu u potpunosti jedan od drugog odvojiti

zakonskim opisom se predviđa radnja izvršenja

ulazi u taj opis i pojavljuje se u okviru tog elementa

radnja mora imati i subjektivni sadržaj

tako ulazi u onu sferu koju obuhvata krivica

između predviđenosti i protivpravnosti

ono što je u zakonu predviđeno kao kd je i protivpravno

ako ima neki od osnova koji isključuje protivpravnost, nema protivp. a time ni kd

između predviđenosti i krivice

na nivou predviđenosti se vrši podela na umišljajna i nehatna kd

Redosled elemenata:

nije dat proizvoljno i ne može se menjati

pri rešavanju konkretnih slučajeva uvek se počinje sa radnjom a završava s krivicom

četiri obavezna elementa predstavljaju i četiri stepena ili nivoa kroz koje se mora proći da bi se moglo konstatovati da je učinjeno kd

1. utvrđuje se da li neka radnja ispunjava uslove koji se zahtevaju za radnju kd

52

samo mali broj radnji ne ispunjava minimalne uslove koji se postavljaju za radnju kd

2. utvrđuje se da li su ispunjena bitna obeležja zakonskog opisa određenog kd

znatno se sužava krug radnji putem kojih su izvršena ta obeležja

izuzetno veliki broj radnji koje bi mogle biti radnja kd svodi na relativno ograničen krug radnji

posle ovog utvrđivanja i dalje ne možemo reći da predstavlja krivično nepravo

3. utvrđuje se postojanje protivpravnosti

da li nije isključena protivpravnost nekog ponašanja koje ispunjava sva zakonska obeležja nekog kd

ako nema osnova za isključenje protivpravnosti konstatuje se da je učinjeno krivično nepravo, postoji kd u nepotpunom objektivnom smislu

4. za postojanje kd potrebno je utvrditi i krivicu učinioca

tri prva elementa (objektivni) mogu postojati bez četvrtog, ali nikako obrnuto

nema krivice bez ostvarenih objektivnih elemenata

29. Pojam i funkcije radnje krivičnog dela Radnja krivičnog dela je jezgro krivičnog prava i krivičnog dela.

Nije opravdano da se pođe od nekakvog pretpravnog pojma radnje već od samog vrednovanja odnosno od onoga što je zakonom proglašeno kao radnja krivičnog dela.

Shvatanje u nemačkoj doktrini da su značaj pojma radnje i teorija o njoj znatno opali i da ne treba da se unosi u opšti pojam kd.

neprihvatljivo shvatanje

kd mora imati svoj supstrat – nešto što pod određenim uslovima postaje kd

Objektivno-subjektivna ili kauzalna teorija:

kod nas je skoro opšteusvojena

naturalistički pojam radnje

radnja je voljni telesni pokret ili voljno propuštanje da se preduzme telesni pokret

u fizičko-psihološko smislu kontrakcija mišića – mišićna inervacija proizvedena reakcijom motornih nerava

propuštanje je odsustvo pomenute kontrakcije

53

ono što je učinilac hteo preduzimanjem radnje – sadržina volje je irrelevantna za postojanje radnje prema ovoj teoriji

slabost je što radnju vidi kao fizički fenomen posmatran s aspekta prirodnih nauka

jednu složenu pojavu simplifikuje i svodi na trivijalnost kao što je pokret mišića prouzrokovan voljnim impulsom

Finalna teorija:

nije dovoljno da je voljnom radnjom pokrenut spoljni uzročni proces

zahteva usmerenost radnje na ostvarenje nekog cilja

vršenje ciljne delatnosti

obuhvata suviše mnogo

delimično i ono što je sadržina drugih elemenata opšteg pojma kd

Objektivna teorija radnje je danas sasvim napuštena a postavlja minimalne uslove za postojanje radnje – ne traži ni postojanje volje

Socijalna torija:

važna normativna ocena i vrednovanja odnosa ljudske radnje prema spoljnom svetu i društvenoj stvarnosti

da bi se neko ponašanje moglo smatrati radnjom kd mora imati određeni društveni značaj

slabost je u neodređenosti teorije i njenoj nepreciznosti

pojam radnje može biti ispunjen različitim sadržajima

Personalna teorija:

radnja određena kao ispoljavanje ličnosti

proširuje suviše krug radnji koje bi se smatrale radnjom kd

Prema negativnom pojmu radnje radnju čini neizbegavanje onoga što se moglo izbeći.

Funkcije radnje:

1. funkcija osnovnog elementa

viši pojam – genus proximum – koji obuhvata sve oblike ispoljavanja kažnjivog ponašanja

činjenje i propuštanje, umišljajna i nehatna radnja, dovršena i nedovršena radnja itd

ispoljavanje pojave od prostog telesnog pokreta pa do vrlo složenih događaja i procesa

2. funkcija povezujućeg elementa

noseći stub, kičma u pojmu krivičnog dela

54

ostali elementi su atributi radnje – uslovi koje ona mora ispuniti da bi bila kd

ne sme sadržati ono što je sadržano u drugim elementima kd

mora biti neutralna u odnosu na predviđenost u zakonu, protivpravnost i krivicu

sadržinski ne sme biti prazna jer onda ostali elementi ne bi uspešno za nju mogli biti vezani

3. funkcija razgraničavajućeg elementa

iz pojma radnje isključuje događaje i radnje koji ne mogu predstavljati radnju kd

na prvom nivou vrši razgraničenje u odnosu na ono što je kp irelevantno

nema radnje kd kada je ona preduzeta pod uticajem apsolutne sile – vis absoluta

neodoljiva sila koja potpuno isključuje donošenje ili realizovanje odluke od strane onoga prema kome je primenjena jer joj se ni na koji način nije mogao suprotstaviti

time se isključuje voljna radnja a time i krivično delo

kompulzivna sila – vis compulsiva – i pretnja utiču na donošenje odluke ali se ona javlja kao iznuđena

utiču na volju ali je ne isključuju čime ne isključuju ni postojanje radnje

radnja kd postoji a na planu krivice se može postaviti pitanje da li i kako utiče na njeno postojanje

gubitak svesti – radnje kd nema u stanju gubitka svesti

poremećaji svesti se rešavaju na planu uračunljivosti, mora doći do potpunog gubitka

u slučaju refleksnih pokreta nema radnje

organska posledica spoljnih nadražaja

automatizovane radnje

preovlađuje shvatanje da postoji radnja kd pošto nije sasvim isključena volja

kod nekih vrsta je teško postaviti granicu sa refleksnim radnjama

podjednako dobro funkciju razgraničenja obavljaju i objektivno-subjektivna, nova teorija o radnji a i finalna teorija

socijalni pojam ne bi mogao uspešno da izvrši razgraničavajuću funkciju

55

30. Socijalno-personalni pojam radnje Socijalno-personalni pojam radnje bi predstavljao spoj dve teorije.

radnja je društveno relevantno ispoljavanje ličnosti

ne obuhvata ni suviše malo ni suviše mnogo

prigovori:

socijalnom pojmu da ne postoji radnja koja nema društveni značaj

personalnom da svaki postupak predstavlja ispoljavanje ličnosti

umesto „ispoljavanje ličnosti“ treba uneti „ostvarivanje volje“

uglavnom se ispoljavanje ličnosti na to i svodi

ispoljavanje ličnosti obuhvata i ispoljavanje ličnih stavova, namera i sl

neko ko ih ispoljava ne želi da ih uvek realizuje

shvatanje radnje kao ispoljavanja ličnosti bi dovelo do kažnjavanja za misli

dovoljno je da se na bilo koji način s ostvarivanjem volje započelo

treba je dakle odrediti kao društveno relevantno ostvarivanje volje – socijalno personalni pojam radnje

prednost ovog pojma se pokazuje na primeru podstrekavanja

radnja kao voljni telesni pokret je u ovom slučaju nepodesna

radnjom podstrekavanja ostvaruje svoju volju a ne treperenjem glasnih žica kao što je klasična teorija htela da objasni

čak i kad radnja jeste neki telesni pokret, on često sam po sebi ne znači ništa i ne govori ništa o kd

31. Vrste radnje krivičnog dela i alternativno i kumulativno propisana radnja izvršenja Radnju izvršenja preuzima izvršilac dok radnju saučesništva preduzima saučesnik.

bez radnje izvršenja kd ne može postojati, radnja saučesništva je mogućnost

radnja izvršenja je konkretizacija radnje kd kod određenog kd koje se vrši njenim propisivanjem u biću kd

radnja saučesništva je u funkciji radnje izvršenja i njenog preduzimanja

precizno razgraničenje se vrši prilikom utvrđivanja ispunjenosti elementa predviđenosti u zakonu

Pripremne radnje:

56

ne predstavljaju radnju izvršenja i kao takve nisu kažnjive

radnja koja nije izašla van stadijuma pripremanja za izvršenje kd nije obuhvaćena pojmom radnje

precizno razgraničenje se vrši na nivou predviđenosti u zakonu

ne ulaze u biće kd

nešto što je u prirodnom smislu pripremna radnja može u pravnom biti radnja izvršenja

kada su pripremne radnje proglašene samostalnim kd i kao takve predviđene zakonom

postaju radnja izvršenja

Radnja činjenja i radnja nečinjenja:

1. krivična dela činjenja – komisivni delikti

voljno preduzimanje telesnog pokreta – naturalistički, kauzalno

ostvarivanje volje koja je društveno relevantna se vrši na različite načine a nije uvek presudno jel telesni pokret ili nije – socijalno personalni pojam

aktivno i pasivno držanje se nekad prepliću

neku radnju određujemo kao radnju činjenja ili propuštanja prema principu pretežnosti

2. krivična dela nečinjenja ili propuštanja – omisivni delikti

voljno propuštanje telesnog pokreta – naturalistički, kauzalno

pojedina pitanja se razmatraju u okviru bića kd

Alternativno i kumulativno propisana radnja izvršenja:

alternativno

za postojanje radnje kao bitnog elementa dovoljno je da je izvršena bilo koja od alternativno propisanih radnji

jedna može biti radnja činjenja a druga nečinjenja

kumulativno

potrebno je da budu ostvarene sve propisane radnje izvršenja za postojanje radnje kd

jedna može biti radnja činjenja a druga nečinjenja

32. Biće i elementi bića krivičnog dela Biće krivičnog dela obuhvata skup obaveznih obeležja koja čine posebne pojmove pojedinih krivičnih dela.

57

odnos između opšteg pojma kd i bića kd je odnos između opšteg i posebnog

svođenje uloge bića kd na jedan tehnički termin koji označava skup posebnih elemenata nekog kd

biće kd predstavlja most između opšteg i posebnog dela kp

nema kd ako se neko činjenično stanje ne može podvesti pod zakonski opis nekog kd

biće kd je institut opšteg dela

zajedno s uslovima kažnjivosti preko predviđenosti dela u zakonu predstavlja element u opštem pojmu kd

proizilazi iz zakonskog opisa nekog kd

određuju se u zakonu obavezna konstitutivna obeležja nekog kd

tako se ostvaruje predviđenost radnje u zakonu

može sadržati i neka posebna obeležja koja se javljaju samo kod pojedinih kd

razlikuje se radnja izvršenja kao obavezni element i svi ostali elementi koji su fakultativnog karaktera

ti drugi elementi bliže određuju radnju – govore ko preduzima radnju, kako, na čemu ili prema kome

Elementi bića kd:

objektivna – spoljna obeležja

objektivno je određeno subjektivnim

vrste

radnja izvršenja, posledica, predmet, sredstvo, način izvršenja, lično svojstvo, lični odnos, lični status, mesto i vreme izvršenja kd

deskriptivna – kada se odnose na činjenice koje se mogu opaziti čulima

normativna – kada njihov pojam zavisi od određenih pravnih normi ili proizilaze iz određenih vrednovanja

moraju biti obuhvaćena umišljajem učinioca što stvara određene probleme kod normativnih

subjektivna – unutrašnja obeležja

subjektivni supstrat ponašanja kvalitativno menja to ponašanje

subjektivna obeležja daju nekom ponašanju karakter društveno opasnog ponašanja koje predstavlja ugrožavanje ili povredu zaštićenog dobra

58

nešto je po spoljnim obeležjima ista vrsta, dok prema svojoj unutrašnjoj usmerenosti sasvim druga vrsta ponašanja

na nivou bića se već mora razlikovati umišljajno od nehatnog

subjektivni element i služi da se izdvoje kp relevantna ponašanja od onih koji nemaju kp značaj

umišljaj i nehat

dvostruka funkcija umišljaja i nehata

1. bitni elementi u biću kd

2. oblici krivice

kao bitni element u biću kd predstavlja indiciju za postojanje umišljaja ili nehata kao oblika krivice

od njih zavisi postojanje kd na nivou elementa predviđenosti u zakonu

na planu vinosti u pitanju je njihov konkretan sadržaj

nehat

ne može sadržati nameru ili pobudu

nehatna dela nemaju svoje samostalno biće

opis potiče od umišljajnih kd s tim što se kao subjektivni element predviđa nehat umesto umišljaja

umišljaj se propisuje opštom normom, nehat posebnom normom kod svakog dela kod kog zakonodavac predviđa nehatni oblik

bića nedovoljno određena

nekad bića po svojoj prirodi zahtevaju umišljaj, nehat je teško zamisliti a zakonodavac predviđa i nehatni oblik

namera i pobuda

kod nas subjektivna obeležja su svedena samo na određenu nameru ili pobudu

postojanje namere nezamislivo je bez umišljaja

namera usmerava umišljaj na ostvarenje određenog cilja

pojačava voljni element kod umišljaja

za postojanje kd irrelevantno je da li je namera zaista ostvarena

namera se odnosi na nešto što je van bića kd

osnovna obeležja

59

skup osnovnih obeležja je osnovni oblik nekog kd

dopunska obeležja

daju krivičnom delu karakter težeg ili lakšeg oblika

kvalifikatorne okolnosti

propisivanjem kvalifikatornih okolnosti zakonodavac propisuje teže – kvalifikovane oblike nekog kd

stroža kazna

bitna obeležja bića kd, obuhvaćene njegovim opisom

otežavajuće okolnosti stoje van bića kd i služe sudu kao jedan od osnovnih kriterijuma za odmeravanje kazne

zakonodavac od velikog broja mogućih otežavajućih okolnosti bira tipične otežavajuće okolnosti koje kada su ostvarene u konkretnom slučaju uvek zaslužuju strože kažnjavanje

isto važi i za privilegovane i olakšavajuće okolnosti

privilegovane okolnosti

zakon propisuje lakše oblike i predviđa blažu kaznu u odnosu na osnovni oblik

lakša kazna

manji broj dela ima privilegovan nego kvalifikatorni oblik

neka dela imaju više svojih kvalifikovanih i privilegovanih oblika

33. Činjenje i nečinjenje kao radnja izvršenja krivičnog dela Pravilo je da se radnja izvršenja krivičnog dela predvidi kao radnja činjenja.

propisana na različite načine

1. precizno određena i obuhvata tačno određenu radnju

2. propisana na uopšten način

dovodi se u vezu sa posledicom

(npr. radnja lišavanja života može biti bilo koja radnja kojom se može prouzrokovati smrt drugog lica)

Kod nekih krivičnih dela radnja izvršenja može se ostvariti i nečinjenjem.

Nečinjenje predstavlja propuštanje dužnog činjenja.

60

nečinjenjem se krši zapovest da se u cilju zaštite određenih dobara preduzmu određene radnje

obaveza preduzimanja radnje postoji samo ukoliko je neko sposoban da u određenim okolnostima preduzme tačno određenu radnju

mogućnost da se radnja preduzme u konkretnoj situaciji predstavlja osnovnu pretpostavku za ostvarenje krivičnog dela radnjom nečinjenja

dele se na:

prava krivična dela nečinjenja

postoje kada zakon kao krivično delo propiše propuštanje da se preduzme određeno činjenje (npr. neprijavljivanje krivičnog dela i učinioca)

isto se propisuju kao kd činjenja

neprava krivična dela nečinjenja

ona krivična dela kod kojih je radnja u zakonu propisana kao radnja činjenja, ali izuzetno se ta radnja može izvršiti i nečinjenjem – odnosno propuštanjem da se preduzme dužno činjenje (npr. krivično delo ubistva)

34. Neprava krivična dela nečinjenja i biće krivičnog dela Neprava krivična dela nečinjenja su ona krivična dela kod kojih je radnja u zakonu propisana kao radnja činjenja, ali izuzetno se ta radnja može izvršiti i nečinjenjem – odnosno propuštanjem da se preduzme dužno činjenje. (npr. krivično delo ubistva).

Za neprava krivična dela nečinjenja centralno je postojanje dužnosti da se preduzme činjenje:

nepravo krivično delo nečinjenja može izvršiti samo lice kod kog ta dužnost postoji – garant

Dva osnovna pristupa prilikom utvrđivanja postojanja dužnosti da se preduzme činjenje:

1. formalni

prema njemu je presudno postojanje formalnog osnova koji obavezuje lice na određeno činjenje

ta dužnost postoji na osnovu:

zakonskog propisa

nekog pravnog posla

prethodnog činjenja garanta kojim je stvorio opasno stanje

61

ukoliko određeno lice kod kojeg po jednom od navedenih osnova postoji dužnost da preduzme određenu radnju, a ono to propusti zbog čega nastupi posledica kd, to lice će se smatrati izvršiocem kd

formalni kriterijum je odlučujući u pogledu utvrđivanja da li može da se govori o garantu

prednost treba dati formalnom pristupu, što ne isključuje mogućnost da dopunski kriterijum bude

2. funkcionalni (materijalni)

prema njemu je presudna funkcija garanta

deoba garanta na:

1. one koji treba da obave funkciju zaštite potencijalnog pasivnog subjekta

2. i na one koji treba da nadziru potencijalne izvore opasnosti

ne nudi precizni kriterijum za određivanje slučajeva kada postoji dužnost činjenja, niti ko sve može biti garant

u okviru funkc. pristupa se vrednuje odnos onoga koji propušta određenu radnju prema zaštićenom dobru

značajno doprinosi konkretizaciji garantne obaveze i njene sadržine u konkretnom slučaju – da li je propušteno dužno činjenje čime su ostvarena obeležja bića kd

ne sme da izađe van pravnih okvira jer bi to vodilo neprihvatljivom rezultatu da postojanje kd zavisi od nečeg što se ne zasniva na pravu

62

35. Posledica Posledica krivičnog dela je proizvedena promena ili stanje u spoljnom svetu. Ona pripada predviđenosti u zakonu kao elementu opšteg pojma kd.

Radnja krivičnog dela uvek prouzrokuje neku vrstu posledice, međutim ta posledica nije u svim slučajevima neophodna za postojanje krivičnog dela.

Samo kod onih krivičnih dela kod kojih zakon izričito zahteva nastupanje određene posledice, ona je neophodna za njegovo postojanje. Kod drugih krivičnih dela posledica nije obavezan element tj. irelevantna je za postojanje krivičnog dela.

Posledica može postojati:

u širem smislu

ima značaj prilikom procene društvene opasnosti nekog ponašanja

procenjuje je zakonodavac pri donošenju odluke o inkriminisanju nekog ponašanja

u užem smislu

ima značaj prilikom odmeravanja kazne kada se uzima u obzir intenzitet povrede ili ugrožavanja zaštićenog dobra

Krivična dela koja nemaju posledicu kao konstitutivni element bića krivičnog dela, nazivaju se delatnosna krivična dela.

nije potrebno utvrđivati posledicu, već

samo dovršenje radnje izvršenja znači i dovršenje krivičnog dela

Ukoliko zakonski opis krivičnog dela sadrži i posledicu, radi se o posledičnim krivičnim delima

posledica se u svakom konkretnom slučaju mora utvrđivati

S obzirom na vrstu posledice krivična dela se dele na:

Krivična dela povrede za posledicu imaju uništenje ili oštećenje objekta radnje

Povreda podrazumeva negativnu fizičku, materijalnu promenu na objektu radnje prouzrokovanju radnjom krivičnog dela.

primer – ubistvo, teška telesna povreda

Krivična dela ugrožavanja za posledicu imaju apstraktnu ili konkretnu opasnost. Te dve vrste opasnosti razlikuju se prema većem ili manjem stepenu verovatnoće da će doći do povrede kao posledice.

Apstraktna opasnost je mogućnost za nastupanje konkretne opasnosti. Kod krivičnih dela sa apstraktnom opasnošću kao posledicom nije potrebno da se postojanje posledice utvrđuje u svakom konkretnom slučaju

63

nije pogrešno kd sa apstraktnom posledicom smatrati podvrstom delatnosnih kd, ali je pogrešno sva delatnosna kd poistovetiti sa kd čija je posledica apstraktna opasnost

ovo je zakonodavni motiv inkriminisanja

Konkretna opasnost, naprotiv, mora se u svakom konkretnom slučaju utvrditi, jer ona predstavlja bitno obeležje u biću krivičnog dela.

Težina posledice se može stepenovati:

1. Najteži oblik napada jeste uništenje

2. zatim oštećenje

3. potom konkretna opasnost

4. najzad, udaljeni, posredni napad, odnosno apstraktna opasnost.

Lice koje pogađa posledica naziva se pasivni subjekt.

Kod nekih krivičnih dela pasivni subjekt je istovremeno i objekt radnje tj. na njemu se preduzima radnja izvršenja. Međutim, kod nekih krivičnih dela to nije slučaj, već je bitno da je reč o licu koje je oštećeno krivičnim delom.

36. Pojam i teorije uzročnosti Pitanje uzročnosti se ne postavlja kod onih krivičnih dela za čije se postojanje ne zahteva nastupanje određene posledice, već samo kod krivičnih dela koja se smatraju dovršenim tek nastupanjem određene posledice.

Osnovni problem uzročnosti sastoji se u izdvajanju jednog od mnoštva uslova koji doprinose nastupanju posledice i njegovom označavanju kao uzroka posledice.

krivičnopravno relevantan je samo onaj uslov koji predstavlja ljudsku radnju

sve ostalo moglo bi biti sporno

Postoji više teorija koje pokušavaju da reše ovaj problem, a kao najvažnije su:

Teorija adekvatne uzročnosti

uzrok je onaj uslov koji je podoban da prema životnom iskustvu proizvede posledicu, odnosno koji je tipičan u tom smislu da redovno, po pravilu prouzrokuje određenu posledicu

problem se javlja kod utvrđivanja uzročnosti u atipičnim slučajevima

npr ukoliko lice A gurne lice B, koje usled nezgodnog pada dobije potres mozga i umre, radnja lica A se prema ovoj teoriji ne bi mogla smatrati uzrokom smrti lica B, jer takva radnja po pravilu ne može prouzrokovati smrt

64

može poslužiti kao dopunski kriterijum da se suzi krug uslova koji se prema teoriji ekvivalencije mogu smatrati uzrokom

nije pogodna da se primenjuje u složenim i atipičnim slučajevima

Teorija jednakosti uslova (ekvivalencije)

uzroci su svi uslovi bez kojih posledica ne bi nastupila

izjednačava sve uslove koji su na bilo koji način doprineli nastupanju posledice

formula condicio sine qua non – uzrok je onaj uslov bez kog posledica ne bi nastupila

proširuje previše pojam uzroka – primenom ove teorije se u određenim slučajevima uopšte ne može doći do rešenja, a to su dve situacije:

slučaj dvostruke uzročnosti – na primer, dva učinioca potpuno nezavisno jedan od drugog istovremeno pucaju na žrtvu, a oba hica su smrtonosna

slučaj potpuno nepredvidljive uzročnosti – Na primer, kada lice A pošalje u toku nevremena lice B u šumu nadajući se da će ga pogoditi grom što se i dogodi. Naime, da lice A nije poslalo u šumu lice B, ne bi ga ni pogodio grom i ne bi došlo do smrti lica B.

u takvom slučaju bi dopunski kriterijum bio stepen verovatnoće da će nastupiti posledica

ukoliko je verovatnoća mala, onda bez obzira na želje nekog lica, uzročnost ne postoji.

Značajan deo naše prakse prihvata teoriju ekvivalencije.

sužavanje kruga uslova se vrši na planu krivice

to se može kritikovati jer je uzročni odnos objektivni odnos

treba ga vršiti primenom drugih kriterijuma koji uzrok svode na pitanje objektivne mogućnosti upravljanja tokom događaja od strane učinioca – objektivno uračunavanje

daje joj se prednost u odnosu na druge teorije o uzročnosti

37. Teorija objektivnog uračunavanja Prema teoriji objektivnog uračunavanja – uzročnost je neophodna pretpostavka da bi se neko delo određenom učiniocu moglo objektivno pripisati.

1. u prvoj fazi ustanoviti postojanje faktičke veze između radnje i posledice

najčešće se polazi od teorije jednakosti uslova koja kaže

uzrok su svi uslovi bez kojih posledica ne bi mogla da nastupi

65

condicio sine qua non

2. u drugoj fazi utvrđuje se normativna veza između radnje i posledice

kako bi se suzio krug brojnih uslova koji se mogu smatrati uzrokom bez kog posledica ne bi nastupila

osnovno pitanje koje se postavlja je da li je učinilac mogao da upravlja događajem

da li se ceo događaj može svesti na jednu ličnost kao subjekta događaja

da bi se nekom licu posledica pripisala kao njegovo delo, dovoljno je da je svojom radnjom stvorilo ili povećalo opasnost iz koje je proistekla posledica

ukoliko se utvrdi da je stvorena ili povećana opasnost, potrebno je utvrditi da li je ostvaren uslov da se ta opasnost realizovala u vidu posledice sadržane u biću krivičnog dela

Teorija o objektivnom uračunavanju treba da predstavlja korektiv koji pomoću normativnih aspekata ograničava suviše široko određivanje uzročnosti

da bi se posledica nekom mogla uračunati neophodna je pravna ocena

38. Uzročnost kod krivičnih dela nečinjenja Za postojanje krivičnih dela nečinjenja potrebno je utvrditi povezanost između propuštanja određene radnje i nastupanja posledice krivičnog dela.

Propuštanje samo po sebi ne može prouzrokovati nikakvu posledicu, kod njega se stvari prepuštaju svom toku.

ex nihilo nihil fit – iz ničeg ne nastaje ništa ili

shvatanje da kauzalitet uopšte nije moguć u ovom slučaju

moguć je samo hipotetički kauzalitet

U našoj teoriji:

uzročnost se kod krivičnih dela nečinjenja sastoji u propuštanju da se jedan uzročni lanac skrene sa svog redovnog toka, čime dolazi do zabranjene posledice

postavlja se pitanje šta bi bilo ako bi se preduzela radnja koju je neko lice bilo dužno da preduzme – obrnuti condicio sine qua non

ukoliko bi se utvrdilo da u tom slučaju posledica ne bi nastupila, smatra se da uzročnost postoji

sporno je koji stepen verovatnoće da posledica ne bi nastupila treba da postoji da bi se neko krivično delo moglo pripisati garantu

dva shvatanja

66

1. potreban je visok stepen verovatnoće da posledica ne bi nastupila

2. dovoljno je da bi preduzeta radnja umanjila rizik u odnosu na opasnost koja preti zaštićenom dobru

prihvatljivije je ipak prvo shvatanje – polazeći od načela zakonitosti i principa pravne države

neophodno je da je skoro izvesno da posledica ne bi nastupila da je garant preduzeo radnju

39. Uslovi kažnjivosti Uslovi kažnjivosti su dopunski uslovi koji su, pored ostvarenosti bića krivičnog dela, neophodni da bi krivično delo postojalo i da bi njegov izvršilac mogao biti kažnjen.

Uslovi kažnjivosti su deo zakonskog opisa dela ili bića kd u širem smislu, javljaju se kod manjeg broja kd pa i ne mogu biti konstitutivni element u pojmu kd.

Postoje dve vrste uslova kažnjivosti:

1. objektivni uslovi kažnjivosti

ne predstavlja obeležje bića krivičnog dela iako se nalaze u zakonskom opisu krivičnog dela

predstavlja dodatni uslov za postojanje krivičnih dela kod kojih je predviđen

1. npr. kod krivičnog dela „učestvovanje u tuči“, inkriminisano je samo učestvovanje u tuči ukoliko je došlo do toga da je u tuči neko lice lišeno života ili da je drugom licu naneta teška telesna povreda

u odnosu na tu okolnost ne sme postojati umišljaj ili nehat, jer se onda ne bi radilo o ovom krivičnom delu, već o krivičnom delu ubistva odnosno teške telesne povrede

ne mora biti obuhvaćen krivicom učinioca

irelevantno je da li je učinilac bio u stvarnoj zabludi u pogledu objektivnog uslova inkriminacije

dovodi u sumnju opravdanost objektivnih uslova inkriminacije

u našem krivičnom pravu došlo je do neopravdano široke upotrebe ovog instituta

često se nešto što predstavlja posledicu krivičnog dela predviđa kao objektivni uslov inkriminacije

indirektno kršenje načela nullum crimen sine culpa

postoji podela na:

67

1. pravi objektivni uslovi inkriminacije imaju za cilj ograničavanje kriminalne zone

2. nepravi objektivni uslovi inkriminacije predstavljaju prikrivena obeležja bića krivičnog dela – povreda načela subjektivne odgovornosti

osnovni kriterijum za njihovo razlikovanje je pitanje da li bi norma kojom je predviđeno krivično delo imala smisla ako bi se izostavio objektivni uslov inkriminacije

ukoliko se krivično delo zasniva upravo na objektivnom uslovu inkriminacije nije opravdano da ostane van bića krivičnog dela i van subjektivne sfere učinioca

pitanje da li je moguće da objektivni uslov inkriminacije bude obuhvaćen umišljajem ili nehatom a da ne bude u suprotnosti s prirodom i smislom inkriminacije – da se ne pretvori u drugo kd i pitanje da li je uopšte moguće utvrđivati umišljaj ili nehat u odnosu na neke okolnosti

negativni odgovor na neko od ova dva pitanja ide u prilog tome da je reč o pravom objektivnom uslovu

2. lični osnovi isključenja kažnjivosti

dodatne okolnosti koje utiču na kažnjavanje odnosno nekažnjavanje određenih lica

kod nekih krivičnih dela propisuje se da neka lica neće biti kažnjena iako su ostvarena sva bitna obeležja krivičnog dela

npr. za krivično delo „neprijavljivanje pripremanja krivičnog dela“ neće se kazniti bračni drug učinioca, lice sa kojim on živi u trajnoj vanbračnoj zajednici, srodnik po krvi u pravoj liniji, brat ili sestra i druga lica čija je kažnjivost izričito isključena

mogu se transformisati u objektivne uslove inkriminacije

umesto da postojanje ličnih osnova isključuje kd, može se zahtevati odsustvo kod učinioca za postojanje kd

tako je i lični osnov u stvari objektivni uslov inkriminacije

dodatni uslov za postojanje kd, da učinilac objektivno ne poseduje neka svojstva

ne spada u biće kd ali su obuhvaćeni zakonskim opisom kd – spadaju u predviđenost dela u zakonu

merodavno je da postoje, a nije od značaja da li učinilac za njih zna ili ne zna

deluju samo u odnosu na one učinioce kod kojih postoje

68

40. Subjekt krivičnog dela Subjekt krivičnog dela (učinilac) je čovek, tj fizičko lice koje preduzima radnju izvršenja (izvršilac) ili radnju saučesništva (saučesnik).

Izvršilac je lice koje preduzima radnju izvršenja.

Saučesnik je lice koje preduzima radnju saučesništva.

Subjekt krivičnog dela je najširi pojam ne samo u smislu da obuhvata izvršioce i saučesnike, već je širi i od pojma krivca, s obzirom na to da obuhvata i lica koja preduzimaju radnju izvršenja bez krivice.

Subjektom se smatra i ono lice koje se prilikom izvršenja krivičnog dela poslužilo životinjom, mehaničkom ili prirodnom silom, odnosno napravom.

Subjekt krivičnog dela može biti i ono lice koje se za izvršenje krivičnog dela poslužilo drugim licem. Uslov je taj da to drugo lice ne može biti smatrano subjektom.

moguće je da to drugo lice ne preduzima voljnu radnju, jer je krivično delo izvršilo pod uticajem apsolutne sile – njime se drugo lice poslužilo kao predmetom.

Pitanje je da li pravno lice može biti subjekt krivičnog dela. Danas je sve prisutniije mišljenje da može. I u krivičnom pravu Srbije, od 2008. godine pravno lice može biti subjekt krivičnog dela. Iako je zadržano rešenje prema kom je pravno lice subjekt privrednog prestupa, prema Zakonu o odgovornosti pravnih lica za krivična dela, može biti i subjekt krivičnog dela.

41. Objekt krivičnog dela Postoje dve vrste objekta krivičnog dela:

1. zaštitni objekt

određena dobra kojima se krivičnim pravom pruža zaštita. Može biti:

1. opšti zaštitni objekt jesu osnovna dobra čoveka (ili njegova osnovna prava) i ona društvena dobra koja su u funkciji ostvarivanja osnovnih dobara čoveka

krivičnim pravom se štite kako dobra pojedinca, tako i dobra bez kojih se dobra pojedinca ne bi mogla ostvariti

osnovna ljudska prava su kompleksna dobra koja pored dobra u užem smislu obuhvataju i odnos čoveka prema tom dobru, njegovo pravo na to dobro

povreda ili ugrožavanje nečijeg prava predstavlja voljnu radnju koja je društveno relevantna i putem koje neko ispoljava svoju ličnost odnosno stav prema pravima drugog

osnovna prava čoveka danas su brojna, ali se većina njih može svesti na mali broj opštih osnovnih prava.

69

npr pravo na slobodu obuhvata veći broj posebnih prava (sloboda kretanja, sloboda mišljenja, pravo na nepovredivost privatne sfere) ili pak pravo na egzistenciju (koje takođe obuhvata niz prava na nepovredivost života i tela, kao i prava koja se tiču života i tela, poput prava na zdravlje, prava na očuvanu životnu sredinu itd..)

krivičnim pravom se štite samo ona prava kod kojih ne postoji druga mogućnost ili druga sredstva za zaštitu tih prava – ultima ratio

samo opšti zaštitni objekt koji u prvi plan stavlja osnovna prava čoveka, a opšta dobra obuhvata smo ako su u funkciji njihovog ostvarivanja može biti legitimni osnov kazne kao sredstva kp zaštite

2. Grupni zaštitni objekt jesu ona dobra koja su zajednička za određenu grupu krivičnih dela. Npr. život i telo, imovina, privreda itd..

osnovni kriterijum za klasifikaciju krivičnih dela – sva krivična dela u okviru jedne grupe predstavljaju povredu ili ugrožavanje istog zaštitnog objekta.

2. objekt radnje

materijalni, fizički predmet na kom se ostvaruje radnja krivičnog dela

Npr kod krivičnog dela „krađe“ imovina je zaštitni objekt, ali je tuđa pokretna stvar objekt radnje

može biti i lice, i tada se objekt radnje naziva pasivni subjekt

pasivni subjekt nije samo lice prema kom je preduzeta radnja izvršenja, već i ono lice čije je dobro povređeno ili ugroženo krivičnim delom

može biti i pravno lice

u kpp je oštećeni – lice čije je lično ili imovinsko pravo krivičnim delom povređeno ili ugroženo

u kriminologiji odgovara pojmu žrtve

Sva krivična dela imaju zaštitni objekt dok objekt radnje imaju samo neka dela kod kojih je to zakonom predviđeno kao njihov bitni element.

42. Društvena opasnost Društvena opasnost je materijalna strana predviđenosti u zakonu. Društvena opasnost je osnov i opravdanje za propisivanje nekog ponašanja kao krivičnog dela. Ona je zakonodavni motiv inkriminisanja, razlog zbog kog zakonodavac neko ponašanje propisuje kao krivično delo.

Pojam društvene opasnosti nije precizan pojam

70

da li je nešto korisno ili štetno, i za koga, ne može se uvek sa izvesnošću utvrditi, niti za to postoje neki metodi

Društvena opasnost je relativnog karaktera

predstavlja rezultat procene i vrednovanja.

nije čisto objektivna, a još manje čisto subjektivna, vrednosna kategorija

i jedno i drugo – i ontološka i aksiološka kategorija

Prilikom ocene društvene opasnosti kod nekih ponašanja teško je postići saglasnost.

npr. kod eutanazije, kockanja, silovanja žene sa kojom učiničac živi u bračnoj zajednici, incesta uzmeđu punoletnih srodnika itd…

Pitanje je da li će zakonodavac biti spreman da deluje u interesu društva predviđajući kao kd samo ona ponašanja koja su opasna za sve odnosno većinu članova društva ili će granice kp zaštite određivati u skladu s interesima užih grupa koje imaju vlast

Može se reći da je društveno opasno ono ponašanje koje povređuje ili ozbiljno ugrožava neko pravo čoveka, ili neko opšte dobro neophodno za ostvarivanje tog prava. Ponašanje koje za predmet napada nema dovoljno vredno dobro ne može biti društveno opasno ponašanje.

Principi koji predstavljaju prepreku čistom utilitarizmu i zaštiti po svaku cenu:

zahtev da se ne zadire u ličnu, privatnu sferu i da se što manje ograničava prostor za slobodno delovanje pojedinca

zahtev da se predvide kao kd samo ponašanja koja su podobna da budu osnov za subjektivnu odgovornost

zahtev da se kriminalna zona odredi na način koji omogućava garantivnu f-ju krivičnog zakona

zahtev da se izbegava inkriminisanje onih ponašanja kod kojih se ne može očekivati nikakvo generalno-preventivno dejstvo

71

43. Pojam protivpravnosti i odnos sa predviđenošću u zakonu Određenost ljuskog ponašanja u krivičnom zakonu kao krivičnog dela, po pravilu znači i njegovu protivpravnost. Protivpravnosti nema ukoliko nema previđenosti dela u zakonu.

nema protivpravnosti u kp ako nema ostvarenosti bitnih elemenata nekog kd

Međutim, iako je delo određeno u zakonu kao krivično delo, protivpravnost može biti isključena. Stoga se protivpravnost u praksi, kada su ispunjeni svi elementi bića nekog krivičnog dela svodi na negativnu konstataciju da ne postoje osnovi koji isključuju protivpravnost.

Postoje mišljenja da nije potrebno unositi i predviđenost u zakonu i protivpravnost kao samostalne elemente u opšti pojam krivičnog dela

1. predviđenost u zakonu obuhvata protivpravnost

teorija o negativnim obeležjima bića krivičnog dela

prema njoj pozitivna obeležja (ona koja su sadržana u zakonskom opisu svakog krivičnog dela) treba da budu prisutna, a negativna (neki od osnova koji isključuje protivpravnost) odsutna

izjednačava ona ponašanja koja imaju sva obeležja bića krivičnog dela ali krivično delo ne postoji zbog nekog osnova koji isključuje protivpravnost i ona ponašanja koja su krivičnopravno irelevantna, jer uopšte ne ispunjavaju elemente bića krivičnog dela

npr potpuno je izjednačena situacija kada neko ubije čoveka u nužnoj odbrani sa situacijom kada ubije komarca

očigledno je da u obe situacije nema krivičnog dela, ali krivičnopravno posmatrajući to nisu identične situacije

u prvom slučaju mora doći do primene krivičnog prava da bi se došlo do zaključka da krivično delo ne postoji, dok je drugi slučaj krivičnopravno irelevantan

2. protivpravnost obuhvata predviđenost u zakonu

problem je taj što postoje brojna ponašanja koja su protivpravna, ali ne predstavljaju krivično delo

ako se protivpravnost svede na krivičnu protivpravnost (protivnost normama krivičnog prava) i time reši problem nastaje problem da u određenim slučajevima osnovi isključenja protivpravnosti su predviđeni drugim normama a ne krivičnopravnim

Protivpravnost i predviđenost u zakonu ipak predstavljaju dva odvojena elementa u opštem pojmu krivičnog dela

niti predviđenost u zakonu znači uvek i protivpravnost, niti protivpravnost znači predviđenost u zakonu

72

čak i kada bi se spojili u jedan element, opet bi prvo bilo nužno utvrđivati da li su ispunjena bitna obeležja krivičnog dela, a potom utvrđivati da li je isključena protivpravnost

Krivičnog dela nema onda kada postoji neki od opštih osnova koji isključuju postojanje krivičnog dela.

Osnovi isključenja protivpravnosti se mogu podeliti u dve kategorije:

oni koji su propisani krivičnim zakonom: delo malog značaja, nužna odbrana i krajnja nužda

oni osnovi do kojih se došlo u teoriji ili ih poznaju neka strana krivična zakonodavstva – izvršenje službene dužnosti, pristanak povređenog, naređenje pretpostavljenog, dozvoljen rizik itd

nisu predviđeni krivičnim zakonom pa je njihovo dejstvo sporno

samo neki od njih mogu za rezultat imati isključenje protivpravnosti

44. Delo malog značaja Jugoslovensko krivično zakonodavstvo predviđalo je institut „neznatne društvene opasnosti“ kao osnov koji isključuje postojanje krivičnog dela.

U KZ Srbije, taj institut je zamenjen institutom koji ima istu svrhu, a to je „delo malog značaja“.

Izričita krivičnopravna norma kaže da nije krivično delo ono delo koje je malog značaja – osnov koji isključuje i formalnu krivičnu protivpravnost.

ne znači da je isključena i protipravnost uopšte

iako nije protivpravno u smislu krivičnog prava, može ostati protivpravno s aspekta neke druge grane prava

Zakonodavac može na nivou bića kd da izvrši selekciju u odnosu na bagatelna ponašanja

bagatelna ponašanja – ona ponašanja koja ne povređuju ili ugrožavaju zaštitni objekt u meri koja opravdava krivičnopravnu reakciju

opasnost slabljenja načela zakonitosti i prodora arbitrernosti

sud daje prevagu materijalnom kriterijumu i onda kada su ispunjeni svi elementi kd

samo lakša krivična dela – do tri godine ili novčana kazna

Cilj ovog instituta je da isključi primenu krivičnog prava u onim slučajevima kada su ispunjena sva obeležja nekog krivičnog dela, ali se radi o tako beznačajnom delu da primena krivičnih sankcija očigledno nema svrhe.

u rimskom kp – minima non curat praetor – sudija se ne brine o malim stvarima

Pored osnovne pretpostavke – da su ostvarena sva bitna obeležja bića krivičnog dela, KZ zahteva kumulativno ostvarivanje tri uslova za isključenje postojanja krivičnog dela po ovom osnovu:

nizak stepen krivice učinioca

73

stepen krivice može biti nizak i kod umišljajnih krivičnih dela, tako da bi bilo pogrešno vezivati ovaj institut samo za nehatna krivična dela

štetne posledice su odsutne ili neznatne

alternativno postavljen uslov

potrebno je da je odsutna štetna posledica

ako je posledica nastupila, potrebno je da je ona neznatna

opšta svrha krivičnih sankcija ne zahteva izricanje krivične sankcije

u odnosu na konkretnog učinioca i na potencijalne učinioce nije neophodna primena krivične sankcije

prečesta primena slabi generalnu prevenciju

Kod ranijeg instituta, neznatne društvene opasnosti, nije postojao uslov vezan za propisanu kaznu, tj bila je moguća njegova primena i kod težih krivičnih dela.

Kada se radi o institutu dela malog značaja, KZ je propisao da se primenjuje na kd za koja je propisana kazna zatvora do tri godine ili novčana kazna. ZID KZ 2009. proširuje mogućnost primene na krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do pet godina (ili novčana kazna).

45. Nužna odbrana Nužna odbrana je ona odbrana koja je neophodno potrebna da učinilac od svog dobra ili dobra drugog odbije istovremeni protivpravni napad.

Nužna odbrana je osnov koji isključuje postojanje krivičnog dela.

delo učinjeno u nužnoj odbrani nije krivično delo

tu je u sukobu pravo sa nepravom

postoji ne samo kada odbija napad o sebe nego i od nekog drugog lica

Nužna odbrana ima dva elementa: napad i odbranu.

Uslovi napada su da je napad:

1. ponašanje čoveka

napad mora preduzeti čovek, i on se sastoji u činjenju, a izuzetno u nečinjenju

2. uperen protiv nekog pravom zaštićenog dobra

napad mora biti uperen na bilo koje pravom zaštićeno dobro

ne postoji ograničenje u pogledu vrste i značaja dobara

3. protivpravan

74

da je protivan normama pravnog sistema objektivno, a ne sa aspekta napadača

nije dozvoljena nužna odbrana na nužnu odbranu ili na radnje preduzete u krajnjoj nuždi

dozvoljena je u odnosu na one radnje koje predstavljaju prekoračenje nužne odbrane

napad je protivpravan i onda kada ga je napadnuti izazvao

isključena je kad je napad isprovociran s ciljem da se iskoristi situacija nužne odbrane radi povrede nekog napadačevog dobra – zloupotreba prava na nužnu odbranu

4. istovremen

istovremenost postoji sve dok napad traje – sve dok ne prestane, kao i onda kada napad neposredno predstoji

u praksi ima situacija kada je teško utvrditi koje su radnje odbrane preduzete nakon prestanka napada –

da li se u tim slučajevima radi o nepostojanju uslova istovremenosti ili je reč o tome da odbrana nije bila neophodno potrebna

slučaj kada radnja odbrane predstavlja celinu i kada ju je teško prekinuti u momentu kad je napad odbijen

nekad ima opravdanja da se uzme da odbrana nije bila neophodno potrebna – prekoračenje granica nužne odbrane

mogućnost ublažavanja ili oslobođenja od kazne

uslov istovremenosti po vladajućem shvatanju je ispunjen i u slučaju preduzimanja zaštitnih mera koje se aktiviraju u momentu napada

česte situacija prekoračenja – onaj ko to čini ne može ispravno unapred proceniti da li je takva odbrana neophodno potrebna

npr. puštanje električne struje u žičanu ogradu

5. stvaran

napad mora stvarno postojati

u suprotnom će postojati putativna nužna odbrana, što će se rešavati u okviru instituta stvarne zablude

Uslovi odbrane su da je:

1. kroz radnju odbrane ostvareno biće nekog krivičnog dela

ukoliko napadnuti odbije napad, a da time ne ostvari elemente bića nekog krivičnog dela onda nema ni svrhe primenjivati institu nužne odbrane

2. upravljena prema nekom napadačevom dobru

75

ukoliko se radi o povredi dobra trećeg lica, onda bi to bila krajnja nužda, a ne nužna odbrana

3. neophodno potrebna za odbijanje napada

neophodno potrebna je ona odbrana kojm bi se napad mogao efikasno odbiti uz najmanju povredu napadačevog dobra

u najvećoj meri je potrebno štedeti napadačeva dobra a da se ne ugrozi efikasnost odbrane

napadnuti često nije u stanju da izabere način odbijanja napada koji je optimalan za napadača

napadnuti nije dužan da se bekstvom spasava od napada

mogućnost da se napad izbegne bekstvom ne isključuje uslov da je odbrana bila neophodno potrebna

treba razlikovati bekstvo i izbegavanje koje ne znači ponižavanje odnosno povredu dostojanstva napadnutog

postoji shvatanje ako se napad može izbeći prikladnim udaljavanjem (commodus discessus) nužna odbrana ne bi bila dozvoljena

Subjektivni element – svest i volja napadnutog da odbija napad:

da li postoji nužna odbrana ako napadnuti odbije napad a da nije ni bio svestan da postoji napad

lišava života neko lice a da nije svestan da mu neposredno preti napad od strane tog lica

error in persona – učinilac hoće da izvrši kd prema jednom licu a izvrši delo prema napadaču

retko se direktno naša teorija i praksa izjašnjavaju o tom pitanju

ako lice prihvati poziv drugog lica da se fizički obračunaju nužne odbrane nema jer nedostaje subjektivni element

obojica se nalaze u protivpravnom napadu

odbrambena volja

odbrana podrazumeva svest o napadu i volju da se taj napad odbija

radnja koja se preduzima u cilju izvršenja kd a ne odbijanja napada je protivpravna

posledica međutim nije protivpravna jer napad objektivno predstoji

protivpravnost se delimično isključuje – nekompletno kd na koje treba primeniti odredbe o kažnjavanju za pokušaj

Prekoračenje granica nužne odbrane će postojati onda kada su ostvareni svi uslovi odbrane i napada, osim onog da je odbrana neophodno potrebna za odbijanje napada – intenzivni eksces, intenzivno prekoračenje

taj uslov neće biti ispunjen ukoliko dođe do povrede znatno vrednijeg dobra napadača

76

u slučaju prekoračenja nužne odbrane postoji kd

prvobitni napadač ima pravo na nužnu odbranu u odnosu na kd koje se vrši u prekoračenju nužne odbrane

prekoračenje granica nužne odbrane predstavlja fakultativni osnov za ublažavanje kazne

izuzetno može biti fakultativni osnov za oslobođenje od kazne ukoliko je prekoračenje izvršeno usled jake prepasti i razdraženosti izazvane napadom

Ekstenzivni eksces postoji onda kada napad prestane i njega naša sudska praksa, opravdano, ne prihvata.

46. Krajnja nužda Krajnja nužda postoji kada je delo učinjeno radi toga da učinilac otkloni od svog dobra ili dobra drugog istovremenu, neskrivljenu, opasnost koja se na drugi način nije mogla otkloniti, a pri tome učinjeno zlo nije veće od onoga koje je pretilo.

sukob prava s pravom, stroži zakonski uslovi za postojanje krajnje nužde

Krajnja nužda, kao i nužna odbrana, isključuje postojanje protivpravnosti. Najvažnije razlike su u tome što:

kod krajnje nužde dozvoljava se žrtvovanje dobra drugog lica, u cilju spašavanja sopstvenog dobra

kod krajnje nužde, za razliku od nužne odbrane, nema ni subjektivne ni objektivne veze između zla koje preti i lica čije se dobro žrtvuje radi otklanjanja tog zla.

Opravdano je da se krajnja nužda predvidi samo kao osnov isključenja protivpravnosti, a ne i kao osnov isključenja krivice

lice čije se dobro žrtvuje nema pravo na nužnu odbranu jer lice koje postupa u krajnjoj nuždi ne postupa protivpravno

ne može se tom licu odreći pravo da spasava svoj život

pošto ne može da postupa u nužnoj odbrani, uzima se i da se ono nalazi u situaciji krajnje nužde, ima pravo da otklanja opasnost po svoj život

dozvoljeno je korišćenje instituta krajnje nužde u slučaju da opasnost proističe iz toga što drugo lice postupa u krajnjoj nuždi

samo ako su dobra iste vrednosti

ako se spasava dobro veće vrednosti, nosilac žrtvovanog dobra nema pravo na krajnju nuždu

Elementi krajnje nužde su: opasnost i otklanjanje opasnosti

opasnost je stanje u kome je neko dobro ugroženo i postoji mogućnost da bude povređeno

77

ne mora, kao kod nužne odbrane, biti izazvana samo ljudskom radnjom, nego i na bilo koji drugi način, kao što je delovanje prirodnih nepogoda, napad životinje itd

uslovi koji se zahtevaju za opasnost su:

1. da se opasnošću ugrožava bilo koje pravom zaštićeno dobro

zakon nije ograničio dobra koja se mogu štititi

nije prihvatljiva državna krajnja nužda – otklanjanje opasnosti od dobra političke prirode

mogu se štititi kako sopstvena, tako i tuđa dobra

u slučaju da se spasava dobro drugo lica, važe isti uslovi kao i kada je u pitanju sopstveno dobro

2. da je neskrivljena

ukoliko je lice izazvalo opasnost ne može se pozvati na krajnju nuždu, već u tom slučaju krivično delo postoji

izazivanje opasnosti iz nehata predstavlja fakultativni osnov za ublažavanje kazne

3. da je istovremena

istovremenost postoji dok opasnost traje, i kada još nije nastupila ali neposredno predstoji

4. da je stvarna

ukoliko to nije slučaj, postojaće putativna krajnja nužda, koja će se rešavati u okviru instituta stvarne zablude

pogrešna procena bliskosti i intenziteta opasnosti

onda kada izvesna opasnost zaista postoji ali je lice koje se u njoj našlo precenilo razmere i stepen opasnosti

rešavati u vezi s uslovima otklanjanja opasnosti

uslovi za otklanjanje opasnosti su:

1. da se ona na drugi način nije mogla otkloniti, osim vršenjem radnje kojom su ostvareni svi elementi nekog krivičnog dela

treba učiniti sve što je moguće da ne dođe do povrede tuđeg dobra

lice koje je u opasnosti od nje se mora spasavati bekstvom

ako je već nužno da do povrede dobra dođe, ono se mora u najvećoj meri štedeti

78

moraju se primeniti sva sredstva i načini otklanjanja opasnosti koji u najmanjoj mogućoj meri u konkretnoj situaciji pogađaju to dobro

2. da učinjeno zlo nije veće od onoga koje je pretilo

učinjeno zlo mora biti manje od onoga koje je pretilo, a najviše što zakon prihvata je da je ono isto

procena konkretne situacije gde se polazi od hijerarhije pravom zaštićenih dobara čija se vrednost upoređuje

Problem ostvarenja subjektivnog elementa treba rešiti na isti način kao i kod nužne odbrane

da je lice svesno opasnosti i da je voljno otklanja

Prekoračenje (eksces) granica krajnje nužde postoji kada je opasnost otklonjena povredom dobra veće vrednosti od vrednosti dobra od kog se opasnost otklanjala.

krivično delo postoji, ali zakon predviđa fakultativni osnov za ublažavanje kazne

ukoliko je prekoračenje učinjeno pod naročito olakšavajućim okolnostima, učinilac se može i osloboditi od kazne

Institut krajnje nužde se ne može primenjivati u situacijama u kojima je učinilac bio dužan da se izloži opasnosti – npr kod određenih profesija: policajci, vatrogasci, piloti, rudari itd…

ta dužnost nije apsolutne prirode

nisu dužni da se izlože opasnosti ukoliko je prema okolnostima slučaja sasvim izvesno da će doći do njihove smrti

Za razliku od nužne odbrane gde napadaču ne pripada pravo na naknadu štete, lice koje je oštećeno radnjama preduzetim u krajnjoj nuždi ima pravo da zahteva naknadu štete od lica od kojih je šteta otklonjena s tim što je visina štete ograničena vrednošću spasenog dobra.

krajnja nužda isključuje protivpravnost u kp ali šteta ipak ostaje ponašanje koje je protivno pravu

47. Osnovi isključenja protivpravnosti koji nisu predviđeni krivičnim zakonom Osim tri osnova isključenja protivpravnosti: dela malog značaja, nužne odbrane i krajnje nužde, postoji i određeni broj drugih osnova isljučenja protivpravnosti koji su predviđeni drugim propisima, ili proizilaze iz stavova doktrine i sudske prakse.

Oni se mogu svrstati u nekoliko grupa:

vršenje službene dužnosti

postoje osnovi isključenja protivpravnosti koji proizlaze iz vršenja službene dužnosti

79

npr. u slučaju lišavanja slobode radi izvršavanje kazne zatvora ili narušavanja nepovredivosti stana radi hvatanja učinioca krivičnog dela nema protivpravnosti, pa ni krivičnog dela osim ukoliko dođe do prekoračenja ovlašćenja

naređenje pretpostavljenog

u našem krivičnom pravu naređenje pretpostavljenog se javlja kao osnov isključenja protivpravnosti samo u vršenju službene dužnosti u Vojsci Srbije, i to pod određenim uslovima

da se naređenje tiče službene dužnosti i

da se ne odnosi na izvršenje krivičnog dela za koje se može izreći pet godina zatvora ili teža kazna.

neće isključiti postojanje krivičnog dela u slučaju da je potčinjeni znao da izvršenje predstavlja krivično delo

u tom slučaju potčinjeni nije dužan da izvrši naređenje pretpostavljenog.

pristanak povređenog

kod nekih krivičnih dela radi se o zaštiti određenih dobara za čiju je zaštitu zainteresovano društvo u celini

u tom slučaju se ne može dati pravo pojedincu da odlučuje o tome da li će krivično delo biti isključeno

čak i kod nekih ličnih dobara, postoji društveni interes, tako da se ne može prepustiti pojedincu da o njima odlučuje bez obzira što je on njihov neposredni nosilac (npr. pravo na život)

ovaj institut se može primeniti kod nekih strogo ličnih prava i sloboda, kao i kod nekih krivičnih dela protiv imovine

u većini tih slučajeva unošenjem u biće kd određenog elementa koji se isključuje pristankom ne dolazi do ostvarenja predviđenosti u zakonu

kod drugih propisivanjem da se ono goni po privatnoj tužbi, ovaj osnov je nepotreban

značaj i kod povreda nanetih prilikom sportskih takmičenja

kod nekih sportova učesnici prihvataju mogućnost povreda

krivično delo će biti isključeno ukoliko je povreda naneta u okviru pravila nekog sportskog takmičenja; dve situacije:

da je povreda sama po sebi dozvoljena (npr u boksu)

da se povreda kažnjava u okviru pravila igre (npr faul u fudbalu)

ukoliko povreda nije naneta u okviru pravila igre, nego iz drugih motiva i razloga, krivično delo će postojati

80

neophodan uslov je da pristanak bude dat prethodno

nije dovoljno da se pasivni subjekt naknadno saglasi sa učinjenim krivičnim delom

dozvoljeni rizik

ponašanja u određenim oblastima zbog tehničkih dostignuća danas sa sobom nose određene rizike koji se mogu pretvoriti u povredu tela, života, imovine (u oblasti saobraćaja, industrije itd).

može biti osnov isključenja protivpravnosti:

ako je učinilac preduzeo sve što je potrebno da opasnost svede na najmanju moguću meru

novije shvatanje kaže da se ovde ne radi o osnovu isključenja protivpravnosti već o tome da nisu ostvarena obeležja biča kd

ne postoji objektivna povreda dužne pažnje na kojoj se zasniva biće nehatnog kd

disciplinsko kažnjavanje maloletne dece od strane roditelja

u vršenju svog roditeljskog prava moguće je da dođe do ostvarenja bića nekih krivičnih dela

npr. roditelj koji svom maloletnom detetu ne dozvoljava da izađe iz stana dok ne nauči lekciju za školu ostvaruje bitna obeležja krivičnog dela prinude, a u nekim slučajevima i protivpravno lišenje slobode

protivpravnost će biti isključena:

ako se merama disciplinskog kažnjavanja ne ostvare elementi nekog težeg krivičnog dela

ako se te mere preduzimaju sa ciljem vaspitavanja

ako su mere prikladne i srazmerne

obavljanje lekarske dužnosti

prilikom preduzimanja medicinskih zahvata, naročito kada je reč o hirurškim zahvatima, može doći do ostvarenja bića određenih krivičnih dela, npr teške telesne povrede

radiće se o isključenju protivpravnosti tih krivičnih dela:

ako se lekarski zahvat vrši po pravilima lekarske profesije (lege artis)

ako postoji pristanak pacijenta ili pretpostavljeni pristanak kada nije u mogućnosti da ga da

ako je zahvat izvršen u nameri lečenja (a ne npr. u nameri vršenja eksperimenata).

48. Pojam krivice Krivica je jedan od četiri elementa u opštem pojmu krivičnog dela. Da bi neka radnja bila krivično delo, neophodno je da se ona može učiniocu pripisati u krivicu.

81

pripisati delo nekome u krivicu istovremeno znači i da mu se pripisuje odgovornost za to krivično delo

Za određivanje pojma krivice bitne su dve stvari:

Kako će se odrediti odnos krivice i krivične odgovornosti

Koja će se teorija prihvatiti prilikom određivanja pojma krivice

Ranije jugoslovensko pravo nije koristilo termin krivica, već je poznavalo pojam krivične odgovornosti, a postojala su dva shvatanja krivične odgovornosti:

1. objektivno – subjektivno

polazi od toga da krivična odgovornost obuhvata kako objektivne elemente krivičnog dela, tako i krivicu kao subjektivni element

2. subjektivno shvatanje

pojam krivične odgovornosti izjednačava sa krivicom

ukoliko se prihvati subjektivno shvatanje krivične odogovornosti onda ona postaje sinonim za krivicu

Krivična odgovornost je utvrđivanje da neko ispunjava uslove za krivičnu odgovornost, tj. sud o krivici

posledica vršenja krivičnog dela, kao što je građanskopravna odgovornost posledica vršenja gradjansko pravnog delikta

neke krivične sankcije se mogu primeniti i kada nema krivične odgovornosti, ali tada nema ni kd u potpunom smislu

nedostaje krivica pa se govori samo o kd u objektivnom smislu

do krivične odgovornosti dolazi kada su ostvareni svi elementi krivičnog dela – radnja, predviđenost u zakonu, protivpravnost i krivica

Krivica je element u opštem pojmu krivičnog dela

osnov i uslov krivične odgovornosti

ne odgovara se zbog samog dela, već zato što je učinilac kriv za ono što je učinio ili propustio da učini

ne može postojati bez uračunljivosti

uračunljivost predstavlja postojanje sposobnosti odlučivanja i rasuđivanja

učinilac koji je neuračunljiv ne može biti kriv za učinjeno delo

polazi se od pretpostavke uračunljivosti

neuračunljivost se utvrđuje samo kada se pojavi sumnja da je reč o neuračunljivom učiniocu

82

Krivica postoji ako je učinilac bio uračunljiv i postupao s umišljajem, a bio je svestan ili dužan i mogao biti svestan da je njegovo delo zabranjeno.

Struktura krivice, tri komponente:

1. Uračunljivost

2. Umišljaj ili nehat

3. Svest (ili dužnost i mogućnost svesti) o protivpravnosti

Utvrđivanje ostvarenosti krivice ima svoj:

pozitivni aspekt – utvrđivanje postojanja umišljaja ili nehata kod krivičnih dela

negativni aspekt – utvrđivanje odsustva osnova koji isključuje krivicu

odsustvo se pretpostavlja, postojanje osnova isključenja krivice se mora utvrditi da bi isključilo krivice

Postojanje krivice je neophodna pretpostavka za izricanje krivičnih sankcija, pre svega kazne:

krivica se može stepenovati što ima određene implikacije na planu odmeravanja kazne, izbora ks i primena nekih instituta kao dela malog značaja

Krivičnopravni pojam krivice treba razlikovati od procesnopravnog pojma krivice

dok je u krivičnom pravu krivica jedan od elemenata krivičnog dela, u krivičnom procesnom pravu krivica znači da je dokazano da je okrivljeni učinio krivično delo

49. Teorije krivice U pogledu određivanja pojma krivice razlikuje se više teorija:

1. Psihološke teorije krivice

nastale u nemačkoj teoriji krajem 19. veka

krivica je skup psihičkih odnosa učinioca prema svom delu

simplifikacija i psihologizam, ne mogu se dosledno sprovesti u odnosu na nesvesni nehat

jednostavnije su i preciznije od normativnih teorija

2. Normativne teorije krivice

krivica svodi samo na socijalno-etički prekor koji se zbog učinjenog dela upućuje učiniocu krivičnog dela

kod nekih normativnih teorija umišljaj i nehat nisu oblici, pa ni stepeni krivice, već elementi bića krivičnog dela

83

ne može se doći do ispravnog suda o krivici ako se ne procenjuje psihološki sadržaj koji postoji kod učinioca

3. Psihološko-normativne teorije krivice

krivica psihički odnos učinioca prema delu zbog kojeg mu se može uputiti prekor

najprihvatljivije, jer krivica predstavlja jedinstvo psihičkog supstrata i suda o njemu

sud o nevrednosti dela kojim učinilac krši kp normu i sud o njegovom odnosu prema toj normi i dobru koja ta norma štiti

Prilikom utvrđivanja krivice, nemoguće je izbeći određena vrednovanja:

koncept krivice polazi od relativne slobode čovekove volje

da li je učinilac mogao drugačije da postupi tj da li je mogao da izbegne vršenje krivičnog dela

postojanje određenog prostora koji dozvoljava čoveku izbor, nužna je pretpostavka za postojanje krivice.

moralna vrednovanja

da li je neophodno osećanje krivice kod učinioca, svest o tome da je kriv za učinjeno delo

česti su oni učinioci kod kojih je ta svest odsutna, šta više smatraju da su ispravno postupili

dodatni razlog da se krivica ne može zasnivati samo na psihiloškom odnosu učinioca prema svom delu, već da taj odnos mora biti vrednovan

50. Pojam, elementi i predmet umišljaja Umišljaj je teži stepen krivice i on se uvek zahteva za postojanje krivičnog dela.

izuzetno je kod nekih krivičnih dela predviđen i nehat kao blaži oblik krivice

umišljaj i nehat imaju svoj osnov u biću kd;

nije prihvatljivo u njima videti samo oblike krivice

Ranije je postojao spor oko toga na čemu se zasniva umišljaj, da li na elementu volje (teorija volje) ili elementu svesti (teorija predstave). Danas se polazi od toga da su oba elementa neophodna.

Učinilac dakle postupa sa umišljajem onda kada je svestan toga da vrši krivično delo, i to hoće:

svest

može se stepenovati

ne svodi se samo na situaciju kada je učinilac siguran da će ostvariti bitne elemente krivičnog dela, već obuhvata i situacije kada kod učinioca postoji verovatnoća u tom pogledu

84

treba da obuhvati sve bitne objektivne elemente bića krivičnog dela (radnju, posledicu, uzročnu vezu itd…)

za razliku od deskriptivnih obeležja ( koja se odnose na ono što je neposredno dostupno čulima: novac, požar, žensko lice, motorno vozilo) gde to ne predstavlja problem, normativna obeležja se mogu ispravno shvatiti samo ako se dovedu u vezu sa pravnim i drugim društvenim normama

ukoliko bi se od učinioca zahtevalo da zna pravnu definiciju normativnih obeležja samo bi pravnici mogli da deluju umišljajno

dovoljno da učinilac ima predstavu o značaju i funkciji koju zakonom navedena obeležja imaju u društvenom životu

da li treba da obuhvati i protivpravnost

prihvatanje nove koncepcije pravne zablude i postavljanje svesti o protivpravnosti kao samostalnog elementa krivice otklanja tu dilemu, što znači da

umišljaj učinioca ne obuhvata svest o protivpravnosti

ne treba da obuhvati ni objektivni uslov kažnjivosti

on ne predstavlja konstitutivno obeležje koje ulazi u biće kd

volja

može se takođe stepenovati

može se javiti od pristajanja i odobravanja, pa do htenja

za umišljaj je neophodna odluka učinioca o preduzimanju radnje koja se zasniva na voljnom elementu

delo želi ili bar pristaje na njega

Umišljaj mora postojati u vreme izvršenja krivičnog dela.

kod izvršioca to je vreme kada je preduzeta radnja izvršenja

kod saučesnika vreme kada je preduzeta radnja saučesništva

Prethodni i naknadni umišljaj – dolus antecedens i dolus subsequens – su irelevantni

ne predstavljaju umišljaj kao oblik krivice

Vrste umišljaja (dolus):

direktni umišljaj

kada je učinilac bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje

85

eventualni umišljaj

kada je učinilac bio svestan da može učniti delo pa na to pristao

86

51. Direktni i eventualni umišljaj, alternativni umišljaj DIREKTNI UMIŠLJAJ postoji kada je učinilac svestan svoga dela i hteo je njegovo izvršenje.

stepen intenziteta svesti i volje je visok

učinilac zna da svojom radnjom ostvaruje sve bitne elemente bića krivičnog dela, i hoće izvršenje dela, a u pogledu posledice on hoće njeno nastupanje

može se govoriti o 3 situacije u kojima postoji direktan umišljaj:

1. učiniocu je ostvarivanje bića krivičnog dela jedini cilj preduzimanja radnje

ako učinilac hoće da ostvari biće određenog krivičnog dela, postojaće direktan umišljaj bez obzira koliko mu verovatno delovalo ostvarenje svih bitnih obeležja krivičnog dela

npr. ako neko hoće da izvrši silovanje određenog lica, direktan umišljaj će postojati i kada on nije siguran da će uspeti da savlada otpor tog lica

ni kod tipičnih posledičnih dela nije potrebno da učinilac bude siguran da će posledica nastupiti

npr. ako učinilac hoće da liši života žrtvu vatrenim oružjem, činjenica da je svestan toga da može promašiti ne isključuje postojanje direktnog umišljaja

2. učiniocu ostvarivanje bića krivičnog dela služi samo za postizanje nekog drugog cilja

npr. učinilac računa da će najverovatnije morati da ubije ili teško telesno povredi lice koje obezbeđuje banku kako bi provali i obio sef

iako njemu ubistvo odnosno teška telesna povreda lica koje obezbeđuje banku nije primarni cilj, postojaće direktan umišljaj, jer je bio svestan toga da postoji ta mogućnost i to je hteo da bi postigao cilj

neka krivična dela po svojoj prirodi služe upravo ostvarivanju nekog drugog cilja i vrše se sa direktnim umišljajem onda kada je učinilac svestan da time postiže određeni cilj i to hoće

3. učinilac hoće jedno delo, ali je sasvim izvesno da uz to delo dolazi do izvršenja drugog dela

moguće je da učinilac ne želi to drugo delo ali izvesnost njegovog ostvarivanja daje osnova za stav da je i ovde reč o direktnom umišljaju

dva slučaja s obzirom na vreme kada dolazi do ostvarenja uzgrednog dela:

1. kada posledica nastupa istovremeno sa posledicom dela koje se htelo

npr. učinilac aktivira eksplozivnu napravu u putničkom avionu da bi se jedno lice lišilo života, ali je sasvim izvesno da će stradati svi koji su se nalazili u avionu

2. kada posledica nastupa kasnije kao nužna posledica vršenja kd koje se htelo

87

npr ubistvo majke koja se nalazila na usamljenom mestu sa svojim detetom zbog čega kasnije dođe do smrti i njenog deteta koje nije imao ko da hrani – u oba slučaja postoji direktni umišljaj u odnosu na uzgrednu posledicu jer je bilo sasvim izvesno da će one nastupiti

EVENTUALNI UMIŠLJAJ postoji kada je učinilac svestan da svojom radnjom može učiniti krivično delo, pa je na to pristao. Intenzitet svesti i volje su manje izraženi nego kod direktnog umišljaja.

svestan je da postoji mogućnost da učini kd ali nije siguran da će do toga doći

razlika između direktnog i eventualnog umišljaja

svest mora da obuhvati sve bitne elemente bića kd

prihvata mogućnost njihovog postojanja

npr učinilac nije siguran da je isprava koju upotrebljava lažna, ali se saglašava i sa tom mogućnošću

kod direktnog umišljaja je svestan postojanja tih elemenata

u pogledu voljnog elementa postoji pristajanje da se učini kd

Razlikovanje između direktnog i eventualnog umišljaja je značajno iz dva razloga:

1. postoje određena krivična dela koja se mogu izvršiti samo sa direktnim umišljajem, a jedan manji broj krivičnih dela može se izvršiti samo sa eventualnim umišljajem

2. direktni umišljaj znači i veći stepen krivice, što je značajno za odmeravanje kazne

Razlikovanje eventualnog umišljaja od svesnog nehata

element svesti je isti, a razlika postoji u pogledu volje

kod eventualnog umišljaja, učinilac pristaje da učini krivično delo, dok kod svesnog nehata ne pristaje, već olako drži da do toga neće doći ili da će to moći da spreči

u pogledu određivanja pojma pristajanja danas je aktuelna Frankova formula

prema njoj, postavlja se pitanje da li bi učinilac preduzeo radnju kada bi znao da će nastupiti posledica

ukoliko bi preduzeo radnju, radi se o eventualnom umišljaju, a ukoliko ne bi onda je u pitanju svesni nehat

praktična vrednost ove formule je mala jer se radi o hipotetičkom pitanju na koje je teško dati odgovor

teško je utvrditi šta bi uradio da je znao da će posledica sigurno nastupiti

slučajevi u kojima postoji potpuna ravnodušnost učinioca u pogledu nastupanja posledice

88

u novije vreme normativne teorije nude normativni kriterijum granice između svesnog nehata i eventualnog umišljaja

stav učinioca prema zaštićenom dobru

ako je kroz njegovo ponašanje došlo do izražaja njegovo nepoštovanje i bezobzirnost prema tom dobru reč je o eventualnom umišljaju a ne o svesnom nehatu

dopunski kriterijum ali se ne može rešiti ovo pitanje

nepostojanje eventualnog umišljaja ne mora uvek značiti postojanje svesnog nehata

i to se mora utvrditi

ALTERNATIVNI UMIŠLJAJ naše pravo izričito ne predviđa. On postoji kada učinilac predviđa mogućnost nastupanja dve ili više konkretno određene posledice koje se međusobno isključuju, a njegova volja je na istom stepenu upravljena na bilo koju od posledica.

kada su posledice iste po težini, treba uzeti da postoji ono krivično delo koje je ostvareno

ukoliko su posledice različite po težini, a nastupi lakša posledica, treba uzeti da postoji pokušaj težeg krivičnog dela

npr ako učinilac hoće da neko lice ili liši života ili ga teško telesno povredi pa nastupi teška telesna povreda, postojaće pokušaj kd ubistva

sporno bi bilo kad ne postoji prividni idealni sticaj da li postoji sticaj dovršenog i pokušanog dela ili samo pokušano teže delo

52. Nehat Nehat je u odnosu na umišljaj lakši oblik ili niži stepen krivice.

umišljaj je pravilo i on se posebno ne propisuje u biću svakog krivičnog dela, dok je nehat izuzetak

nehat je dovoljan za postojanje određenih krivičnih dela samo kada to zakon izričito propisuje

kada zakon predviđa i nehatni oblik nekog krivičnog dela, propisana kazna je uvek blaža u odnosu na onu za umišljajni oblik

pokušaj, saučesništvo u užem smislu se i sl instituti opšteg dela se ne primenjuju u pogledu nehatnih krivičnih dela

nehatna kd podrazumevaju po svojoj prirodi nastupanje posledice

nemaran nepažljiv odnos učinioca prema mogućnosti nastupanja posledice čini suštinu nehatnog delikta

razlika od umišljaja je u radnji i subjektivnom odnosu prema posledici

nehatna delatnosna kd su krajnje atipična, ne nemoguća već samo retka

89

Zakon poznaje dve vrste nehata – svesni i nesvesni nehat

zakonodavac ne pravi razliku u propisivanju nehatnih kd

ono postoji i u jednom i u drugom slučaju

retka kd zbog svoje prirode zahtevaju postojanje samo jednog od ova dva oblika nehata

sporno je da li je svesni nehat teži od nesvesnog u smislu stepenovanja krivice prilikom odmeravanja kazne

dva oblika nehata koji se po težini ne mogu stepenovati

najvažniji razlog za razlikovanje je razgraničenje svesnog nehata s umišljajem i nesvesnog nehata i slučaja

SVESNI NEHAT ili luxuria:

postoji kada je učinilac svestan da svojom radnjom može učiniti krivično delo, ali olako drži da do toga neće doći ili da će to moći da spreči

element svesti se ovde ne razlikuje od eventualnog umišljaja

razlika se ispoljava u pogledu elementa volje

kod eventualnog umišljaja učinilac pristaje na posledicu, dok kod svesnog nehata ne pristaje

zakon govori o dve situacije:

1. kada učinilac pogrešno procenjuje objektivnu situaciju, i

2. kada učinilac precenjuje svoje sposobnosti

u obe situacije, on ne pristaje na posledicu

da li postoji svesni nehat ili eventualni umišljaj kada se učinilac oslanja na slučaj ili na neke neodređene okolnosti usled kojih drži da posledica neće nastupiti

ako ne postoji materijalni supstrat za realnu procenu da posledica neće nastupiti treba uzeti da je u pitanju eventualni umišljaj

npr. ako učinilac u jednosmernoj učici vozi automobil u suprotnom smeru od dozvoljenog a reč je o kratkom rastojanju i malo prometnoj ulici, nadajući se da za tih nekoliko sekundi neće naići nijedno vozilo, u slučaju saobraćajnog udesa postojaće svesni nehat

ako velikom brzinom na određenoj deonici autoputa vozi suprotnom kolovoznom trakom nadajući se da će ga vozači koji voze propisnim smerom uočiti i izbeći, postojaće eventualni umišljaj

NESVESNI NEHAT ili negligentia:

kod nesvesnog nehata je odsutan i element svesti i element volje, ali je učinilac prema okolnostima i svojim ličnim svojstvima bio dužan i mogao predvideti nastupanje posledice

90

da bi postojao nesvesni nehat potrebno je da su kumulativno ispunjena dva uslova:

objektivni – da je učinilac bio dužan da predvidi posledicu

dužnost je pravni standard i utvrđuje se tako što se procenjuje da li bi jedan prosečan građanin u konkretnom slučaju bio svestan mogućnosti nastupanja posledice

prosečan građanin je pripadnik određene društvene grupe formirane po pripadnosti određenoj generaciji, polu, profesiji itd

individualizovanje prosečnosti se vrši u zavisnosti od činjeničnog stanja u konkretnom slučaju

ova komponenta je pretežno sadržana i u samom biću kd

može se s aspekta bića kd već dati načelan odgovor da li je ispunjen objektivan uslov

subjektivni – da je učinilac mogao da predvidi posledicu

nesvesni nehat neće postojati ako su sposobnosti učinioca bile iznad sposobnosti prosečnog građanina zbog čega je on, ali ne i prosečan građanin mogao da predvidi nastupanje posledice

nema nesvesnog nehata kada su sposobnosti učinioca bile ispod nivoa sposobnosti prosečnog građanina

ako je bio dužan a prema svojim ličnim svojstvima nije mogao ili ako je mogao ali nije bio dužan – nema nesvesnog nehata pa ni krivice

Od nesvesnog nehata treba razlikovati slučaj – casus. Kod njega nema ni svesti, ni volje, ali ni mogućnosti ili dužnosti da se predvidi nastupanje posledice. U tom slučaju nema ni krivice, pa ni krivičnog dela.

53. Neuračunljivost Krivica ne može postojati bez uračunljivosti – ona predstavlja postojanje sposobnosti odlučivanja i rasuđivanja. Učinilac koji je neuračunljiv ne može biti kriv za učinjeno delo, jer neuračunljivost isključuje krivicu.

Polazi se od pretpostavke uračunljivosti, a neuračunljivost se utvrđuje samo kada se pojavi sumnja da je reč o neuračunljivom učiniocu.

Postoje tri metoda utvrđivanja neuračunljivosti:

1. Biološki metod – u obzir se uzimaju samo određena bolesna, abnormalna psihička stanja

2. Psihološki metod – za njega su merodavne samo posledice, odnosno poremećaji do kojih dolazi na psihičkom planu

91

3. Mešoviti metod – za postojanje neuračunljivosti zahteva se i ostvarivanje biološkog i psihiloškog osnova

potrebno i postojanje nekog abnormalnog duševnog stanja i određenih psihičkih smetnji koje su prouzrokovane tim stanjem

Za postojanje neuračunljivosti kumulativno mora biti ostvaren jedan od četiri oblika duševne poremećenosti (biološki osnov) i jedan od dva oblika psihičkih smetnji (psihološki osnov).

Biološki osnov se može ispoljiti u četiri oblika:

1. Duševna bolest – s obzirom na uzrok one se mogu podeliti na

egzogene – one koje su izazvane nekim spoljnim faktorima koji deluju na organizam, npr. epilepsija izazvana promenama na mozgu, psihoze izazvane infekcijom itd… i

endogene – one čiji je uzrok unutrašnji i kod kojih se ne mogu dokazati organski uzroci, npr. šizofrenija, paranoja, manično-depresivna psihozaciklotimija itd….

2. Privremena duševna poremećenost – Obuhvata određena stanja koja su prolaznog karaktera, ređe normalna poput iscrpljenosti i pospanosti, a češće neka patološka stanja stanja izazvana jakim afektima ili intoksikacijom usled uzimanja alkohola i droga.

3. Zaostali duševni razvoj (oligofrenija) – je oštećenje inteligencije, bez obzira na njen uzrok. Duševna zaostalost može biti laka, srednja i teška.

4. Druga teža duševna poremećenost – tu spadaju one duševne poremećenosti koje se ne mogu podvesti pod prethodne tri. Npr neke psihopatije, poremećaji nagona ili teže neuroze.

Psihološki osnov

se može manifestovati kao:

Odsustvo moći rasuđivanja

nemogućnost shvatanja značaja svog dela

kada ne shvata prirodni značaj svog dela

kada nije svestan delovanja prirodnih zakona

kada ne shvata društveni značaj svog dela

Odusustvo moći odlučivanja

nemogućnost upravljanja svojim postupcima

učinilac ne može upravljati svojim postupcima onda kada još vlada svojim razumom, ali je izgubio vlast nad voljom

uslov je postavljen alternativno

92

traži se da učinilac ili nije mogao da shvati značaj svog dela ili da nije mogao da upravlja svojim postupcima

Obe komponente moraju postojati u momentu izvršenja.

ako do neuračunljivosti dođe posle učinjenog dela to nije od značaja za utvrđivanje neuračunljivosti

lice je uračunljivo, a njegova duševna poremećenost ima procesni značaj

Neuračunljivost se uvek utvrđuje u odnosu na određeno krivično delo

moguće je da jedan učinilac u istom vremenskom momentu bude neuračunljiv u odnosu na jedno delo, a uračunljiv u odnosu na drugo.

npr. lice obolelo od paranoje usled sumanutih ideja proganjanja ne može da shvati značaj svog dela u pogledu ubistva lica za koje misli da ga proganja, ali može biti uračunljiv u pogledu onih krivičnih dela koja nemaju veze sa njegovim sumanutim idejama

Lice koje ostvari svojom radnjom elemente bića kd a u stanju neuračunljivosti nije za to delo krivo

uzima se da ne postoji ni krivično delo jer nije ostvaren subjektivni element

U odnosu na neuračunljivog učinioca, pod uslovom da je opasan za okolinu, mogu biti primenjene određene mere bezbednosti:

1. Obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi,

2. Obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi, a uz njih i:

3. Zabrana vršenja poziva, delatnosti ili dužnosti

4. Zabrana upravljanja motornim vozilom

5. Oduzimanje predmeta

54. Bitno smanjena uračunljivost Bitno smanjena uračunljivost postoji kada je sposobnost učinioca da shvati značaj svog dela ili da upravlja svojim postupcima usled jednog od četiri oblika duševne poremećenosti bila bitno smanjena.

Dakle, biološki osnov je isto postavljen kao i kod neuračunljivosti, a razlika se javlja na psihološkom planu – ne radi se o odsustvu moći odlučivanja ili rasuđivanja, jer kod bitno smanjene uračunljivosti one postoje, ali se traži da je bar jedna od njih bila bitno smanjena.

Bitno smanjena uračunljivost ne isključuje krivicu, tako da se učiniocu mogu izreći sve krivične sankcije koje se mogu izreći i uračunljivom učiniocu, ali zakon predviđa mogućnost ublažavanja kazne.Postoji i mogućnost da se uz kaznu izrekne mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, a uz uslovnu osudu mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi.

Kao i neuračunljivost, stanje bitno smanjene uračunlljivosti mora postojati u momentu izvršenja krivičnog dela.

93

Takođe, i bitno smanjena uračunljivost se procenjuje u odnosu na određeno krivično delo, što znači da je moguće da u odnosu na jedno delo postoji bitno smanjena uračunljivost, a u odnosu na drugo potpuna uračunljivost.

Traba razlikovati bitno smanjenu uračunljivost od obične smanjene uračunljivosti – ona se nalazi između bitno smanjene uračunljivosti i uračunljivosti. Samo u slučaju bitno smanjene uračunljivosti postoji mogućnost ublažavanja kazne, dok obična smanjena uračunljivost može biti samo olakšavajuća okolnost kod odmeravanja kazne.

55. Stvarna zabluda Zabluda u najširem smislu znači nepostojanje svesti ili postojanje pogrešne svesti o nekim okolnostima.

Razlikuju se dve vrste stvarne zablude:

1. Zabluda o stvarnim obeležjima bića krivičnog dela

postoji onda kada kod učinioca ne postoji svest ili postoji pogrešna svest o bilo kojoj stvarnoj okolnosti koja ulazi u biće krivičnog dela

npr zabluda u pogledu radnje izvršenja, posledice, uzročnog odnosa, objekta radnje, sredstva izvršenja itd…

može se odnositi i samo na jednu stvarnu okolnost, koja čini deo nekog obeležja krivičnog dela, ukoliko je to presudno za postojanje krivičnog dela

npr postoji stvarna zabluda ako učinilac veruje da je lice nad kojim vrši obljubu navršilo 14 godina, iako su mu poznata sva ostala svojstva pasivnog subjekta

odnosi se na činjenice stvarnog karaktera od kojih zavisi postojanje bitnih obeležja bića kd odnosno ostvarenost tih elemenate

da se odnosi na te elemente kao pravne kategorije to bi bila pravna zabluda

u nekim slučajevima stvarne zablude o normativnim obeležjima bića se može javiti problem razgraničenja sa pravnom zabludom

stvarna zabluda u užem smislu

2. Stvarna zabluda o okolnostima koje isključuju protivpravnost –

postoji onda kada je učinilac u zabludi u pogledu neke stvarne okolnosti čije bi postojanje vodilo isključenju postojanja krivičnog dela

ne radi se o tome da učinilac pogrešno smatra da njegovo delo nije protivpravno, jer je to oblik pravne zablude, već se zabluda odnosi na neku stvarnu okolnost čije bi postojanje dovelo do primene nekog osnova koji isključuje protivpravnost

Stvarna zabluda može biti neotklonjiva i otklonjiva.

94

neotklonjiva stvarna zabluda

učinilac u konkretnom slučaju nikako nije mogao imati pravu predstavu o relevantnoj stvarnoj okolnosti

isključuje krivicu, i umišljaj i nehat

nije bio dužan i nije mogao da izbegne zabludu u pogledu stvarne okolnosti koja predstavlja obeležje kd ili u pogledu neke okolnosti koja bi da je zaista postojala činila delo dozvoljenim

otklonjiva stvarna zabluda

učinilac je prema okolnostima konkretnog slučaja i prema svojim ličnim svojstvima mogao i bio dužan da ima pravu predstavu o relevantnim stvarnim okolnostima

otklonjiva zabluda ne isključuje nehatnu krivicu, što znači da će postojati krivično delo iz nehata, ako zakon takvo krivično delo predviđa

U krivičnom pravu postoje i zabluda o predmetu, licu i uzročnoj vezi.

Zabluda o predmetu i zabluda o licu (error in objecto i error in persona)

nisu krivičnopravno relevantne kada su predmet i lice istog kvaliteta – kada ispunjavaju zakonske uslove

neće biti pravno relevantno to što je učinilac misleći da vrši krivično delo prema jednom licu izvrši delo prema drugom licu

kada se radi o tome da je predmet ili lice sa određenim svojstvom bitni element krivičnog dela tada stvarna zabluda može da utiče na krivicu učinioca ili na pravnu kvalifikaciju dela

Zabluda o uzročnoj vezi (aberratio ictus)

postoji kada učinilac prouzrokuje posledicu na drugom objektu radnje, a ne ne onom na kojem je hteo

postojaće pokušaj krivičnog dela (u odnosu na ono delo koje je hteo da ostvari) i nehatno krivično delo (u odnosu na delo koje je ostvareno)

56. Pravna zabluda Pravna zabluda podrazumeva nepostojanje svesti o tome da se čini krivično delo, odnosno da se preuzima pravom zabranjeno ponašanje.

nema svesti o pravnoj zabranjenosti dela koje se preduzima ili

postoji pogrešna predstava o tome da neko ponašanje nije predviđeno kao krivično delo

Razlikovanje od stvarne zablude:

kod stvarne učinilac ne zna činjeničnu podlogu kd, kod pravne on je u zabludi u pogledu zabranjenosti dela

95

kod stvarne ne zna za neku stvarnu okolnost koja ulazi u biće kd, kod pravne ne zna da je to uopšte predviđeno kao kd

kod normativnih obeležja je teško razgraničiti stvarnu od pravne zablude

kod stvarne u pogledu okolnosti koje isključuju protivpravnost učinilac pogrešno drži da postoji neka stvarna okolnost čijim bi postojanjem bila isključena protivpravnost, kod pravne zna sve stvarne okolnosti ali ne zna pravni značaj tih okolnosti

Razlikuju se dve vrste pravne zablude:

1. Direktna pravna zabluda – učinilac ne zna da je ponašanje koje preduzima pravom zabranjeno. ( Npr. ne zna da čini krivično delo utaje, ukoliko prisvoji novac koji mu je greškom ovlašćenog lica isplaćen)

nije potrebno da postoji svest o tome da je to ponašanje predviđeno kao kd

dovoljno je da postoji svest o tome da je neko ponašanje suprotno pravu a ne mora da obuhvati i svest o tome da je ponašanje predviđeno kao kd

2. Indirektna pravna zabluda – učinilac pogrešno smatra da nešto predstavlja osnov koji isključuje protivpravnost ili pogrešno procenjuje postojanje uslova za primenu nekog od osnova isljučenja protivpravnosti.

Pogrešna predstava se sastoji u tome što učinilac ne zna da je delo zakonom određeno kao krivično delo ili da je protivpravno

pravna zabluda neće postojati ukoliko se radi o eventualnoj pravnoj zabludi – kada učinilac dopušta mogućnost da njegovo ponašanje može biti zabranjeno, ali ga bez obzira na to preduzima.

Pravna zabluda može biti otklonjiva i neotklonjiva:

1. Neotklonjiva pravna zabluda

postoji kada učinilac nije znao da je njegovo delo zabranjeno zato što to nije mogao i nije bio dužan da zna

isključuje krivicu, s obzirom da nedostaje svest o protivpravnosti, kao deo krivice

u tom slučaju nema krivičnog dela

2. Otklonjiva pravna zabluda

postoji kada učinilac nije znao da je njegovo delo zabranjeno, ali je to mogao i bio dužan da zna

postoji mogućnost ublažavanja kazne

Kod nekih krivičnih dela teško je zamisliti postojanje pravne zablude.

Kod krivičnih dela koja su zlo sama po sebi (mala in se) i koja kao takva predstavljaju krivična dela u svim društvima (ubistvo, krađa..) isključeno je postojanje pravne zablude

96

Kod krivičnih dela koja nisu predmet moralne osude, već zavise od procene zakonodavca u određenom društvu (mala prohibita) sasvim je moguće postojanje pravne zablude. Za neka od njih ne zna većina građana, pa čak ni neki pravnici

57. Sila i pretnja Osnovno pitanje koje se postavlja u vezi sa silom i pretnjom je: „Da li one isključuju postojanje krivičnog dela“?

Sila može biti apsolutna i kompulzivna

1. Apsolutna sila (vis absoluta)

sila takvog itenziteta kojoj se lice prema kom je primenjena ne može odupreti, već je bio prinuđen da ostvari biće nekog krivičnog dela

isključuje postojanje radnje krivičnog dela, pa samim tim nema ni krivičnog dela

izvršiocem se u tom slučaju smatra lice koje je primenilo neodoljivu silu – posredni izvršilac

2. Kompulzivna sila

upotreba fizičke snage prema nekom licu s ciljem da se ono prinudi da izvrši određeno krivično delo

lice usled kompulzivne sile ipak ima mogućnost da odlučuje i realizuje svoju odluku

3. Pretnja

predstavlja stavljanje u izgled nekog zla licu koje se prinuđava

da bi postojao uticaj na donošenje odluke lica kojem se preti, potrebno je da pretnja bude moguća i ozbiljna, što se procenjuje s aspekta lica kojem je pretnja upućena

treba je razlikovati od opomene jer je kod pretnje nužno da lice koje preti na bilo koji način doprinese zlu kojim preti

Krivica učinioca koji je delo učinio pod uticajem kompulzivne sile ili pretnje:

može se rešiti na planu protivpravnosti

ako neko da bi izbegao zlo kojim mu se preti učini kd, a budu ostvareni svi ostali uslovi za krajnju nuždu, kd neće postojati

delo pod uticajem kompulzivne sile ili pretnje je po prirodi umišljajno kd

prinuda na nehatno kd je teško zamisliva konstrukcija

umišljaj može biti isključen kada izvršilac u normativnom smislu nije mogao drugačije da dela, kada se to od njega nije moglo očekivati

97

uslov je da je akt prinude bio takav da nije bio moguć uspešan otpor niti da se akt prinude mogao na drugi način izbeći

sila i pretnja mogu prouzrokovati neuračunljivost

krivica bi mogla biti isključena jer se prinuđeni našao u neuračunljivom stanju

Uticaj sile i pretnje se može rešavati na sledeće načine:

1. Apsolutna sila isključuje radnju, tako da nema ni krivičnog dela.

2. Kompulzivna sila i pretnja, ukoliko su za to ispunjeni uslovi, preko instituta krajnje nužde, mogu isključiti postojanje krivičnog dela.

3. U nekim slučajevima će postojati bitno smanjena uračunljivost ili neuračunljivost, ukoliko usled privremene duševne poremećenosti učinilac nije mogao shvatiti značaj svog dela ili nije mogao upravljati svojim postupcima.

4. Može postojati i situacija u kojoj će biti isključeno postojanje umišljaja, jer će nedostojati njegov voljni element.

5. Ukoliko kompulzivna sila i pretnja ne isključuju krivicu, one predstavljaju fakultativni osnov za ublažavanje kazne

58. Actiones liberae in causa (skrivljena neuračunljivost) Cilj instituta actiones liberae in causa je rešavanje problema krivice kod učinilaca koji su krivično delo učinili u stanju nauračunljivosti, ali su sami sebe doveli u to stanje.

Iako u momentu izvršenja njegove radnje nisu više bile slobodne, u jednom prethodnom stanju, pre nego što je prouzrokovao stanje sopstvene neuračunljivosti, njegove radnje su bile slobodne u smislu skrivljenog započinjanja uzročnog toka koji se završio vršenjem krivičnog dela u neuračunljivom stanju.

Ovaj institut dozvoljava jedini izuzetak od pravila da se krivica utvrđuje u vreme izvršenja dela – naime, krivica se utvrđuje prema momentu pre nego što je učinilac sam sebe doveo u stanje neuračunljivosti u kojem je učinio krivično delo.

Za primenu ovog instituta potrebno je da kumulativno budu ispunjena dva uslova:

1. Da je učinilac sam sebe doveo u stanje neuračunljivosti

2. Da je u tom stanju učinio krivično delo u odnosu na koje je kod njega, u momentu pre nego što se doveo u t stanje postojao umišljaj ili nehat (ukoliko je zakonom predviđen uopšte nehatni oblik).

Za primenu ovog instituta potrebno je da je kod učinioca u momentu pre nego što se doveo u stanje neuračunljivosti postojala krivica u odnosu na kasnije učinjeno krivično delo.

Dve situacije:

Umišljajna actiones liberae in causa

98

učinilac se s umišljajem dovodi u stanje neuračunljivosti u kojem vrši kd u odnosu na koje postoji umišljaj u momentu actio praecedens

mišljenje da postoji i onda kada se neko iz nehata doveo u stanje neuračunljivosti nije prihvatljivo jer je nespojivo sa postojanjem umišljaja u odnosu na delo koje se kasnije vrši u stanju neuračunljivosti

umišljajno stavljanje u stanje neuračunljivosti da bi se s umišljajem učinilo kd a delo ne bude učinjeno ne predstavlja pokušaj već nekažnjivu pripremnu radnju

moguć je direktni umišljaj – učinilac je svestan da će u stanju neuračunljivosti učiniti krivično delo i to hoće, kao i

eventualni umišljaj – učinilac je svestan toga da može učiniti krivično delo u stanju neuračunljivosti i na to pristaje

Nehatna actiones liberae in causa

postoji u momentu prethodnog delovanja nehat u odnosu na kd koje je kasnije učinio u stanju neuračunljivosti u koje je sam sebe doveo iz nehata ili sa umišljajem

postoji nehatna actio libera in cause i onda kada je učinilac od ranije planirao delo ali se u neuračunljivo stanje u kojem je učinio doveo iz nehata

moguć je svesni nehat – učinilac je svestan mogućnosti da u tom stanju može učiniti krivično delo, ali olako drži da do toga neće doći, odnosno da će to moći da spreči kao i

nesvesni nehat – učinilac nije svestan toga da u tom stanju može izvršiti krivično delo, niti je to hteo, ali je prema okolnostima i svojim ličnim svojstvima bio dužan i mogao biti svestan te mogućnosti

Primenjuje se i kod krivičnih dela nečinjenja

kada učinilac sam sebe dovede u stanje neuračunljivosti, bio je svestan da u tim stanju, svojim propuštanjem može ostvariti određeno krivično delo, a to je hteo ili je na to pristao (umišljaj) ili je olako držao da do toga neće doći ili da će to moći da spreči (svesni nehat) odnosno nije bio svestan toga ali je bio dužan i mogao biti svestan te mogućnosti (nesvesni nehat)

Ne primenjuje se kada se neko doveo samo u stanje bitno smanjene uračunljivosti

učiniocu koji se sam doveo u stanje bitno smanjene uračunljivosti ne može se po tom osnovu ublažiti kazna

59. Odgovornost za krivična dela kvalifikovana težom posledicom Postoji veći broj krivičnih dela koja pored svog osnovnog oblika imaju i svoje teže oblike, ukoliko iz osnovnog oblika proizađe teža posledica.

U tom slučaju se, po pravilu, propisuje i teža kazna.

npr. izvršilac hoće da žrtvu teško telesno povredi, ali iz toga proizađe njena smrt, iako on to nije hteo.

99

Za odgovornost za krivična dela kvalifikovana težom posledicom potrebno je da se ta teža posledica može pripisati nehatu učinioca

učinilac je bio svestan toga da preduzimanjem radnje osnovnog oblika može prouzrokovati težu posledicu, ali je olako držao da do toga neće doći ili da će to moći da spreči (svesni nehat), ili

učinilac nije bio svestan da preduzimanjem radnje izvršenja osnovnog oblika može prouzrokovati težu posledicu, iako je prema okolnostima pod kojima je delo učinjeno i prema svojim ličnim svojstvima bio dužan ili mogao biti svestan te mogućnosti (nesvesni nehat).

Ako je u odnosu na težu posledicu postojao umišljaj, primenjivaće se odredbe za sticaj krivičnih dela.

izuzetno će se raditi o odgovornosti za krivično delo kvalifikovano težom posledicom iako u odnosu na težu posledicu postoji umišljaj, ako teža posledica sama po sebi ne predstavlja krivično delo

npr. jedan od kvalifikovanih oblika silovanja postoji kada je silovanje za posledicu imalo trudnoću

jezičkim tumačenjem bi značilo da ako se trudnoća može pripisati nehatu učinioca postojala bi odgovornost za teži oblik silovanja, ali ako bi trudnoća bila obuhvaćena umišljajem učinioca postojao bi samo osnovni oblik

upravo iz tog razloga KZ predviđa odgovornost za težu posledicu i onda kada je u odnosu na nju postojao umišljaj, ali ukoliko time nisu ostvarena obeležja drugog krivičnog dela

Postavlja se pitanje da li je moguć pokušaj krivičnog dela kvalifikovanog težom posledicom, a na to pitanje se odgovara potvrdno

ukoliko npr. lice, da bi izbeglo silovanje, iskoči iz vozila u pokretu, pa usled toga dođe do smrti ili teške telesne povrede. postojaće pokušaj silovanja kvalifikovanog težom posledicom.

pokušaj krivičnog dela kvalifikovanog težom posledicom neće biti moguć u dva slučaja:

kada se radi o krivičnom delu za koje pokušaj nije kažnjiv

kada teža posledica proizlazi iz posledice osnovnog oblika

60. Odgovornost za krivična dela učinjena putem štampe i drugih sredstava javnog informisanja Sredstva javnog informisanja se mogu iskoristiti za izvršenje različitih krivičnih dela (uvreda, pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja itd…).

teža krivična dela

u primeni pravila o krivici i u vođenju krivičnog postupka prema izvršiocu javljaju se ozbiljni problemi

To daje osnova za ustanovljavanje posebnih pravila o odgovornosti za krivična dela učinjena putem štampe i drugih sredstava javnog informisanja.

100

Ova vrsta odgovornosti odnosi se na tri kategorije lica:

1. Odgovornog urednika

Glavni urednik je odgovoran za krivična dela učinjena putem onih sredstava javnog informisanja kod kojih je obavezno postojanje odgovornog urednika

novine, televizija i druga javna glasila

odgovorni urednik će se smatrati izvršiocem krivičnog dela učinjenog putem ovih sredstava u tri slučaja:

Ako je do završetka glavnog pretresa pred prvostepenim sudom autor ostao nepoznat

autor ne mora čak ni biti poznat, dovoljno je da se za njega sazna do završetka pretresa pred prvostepenim sudom

trenutkom utvrđivanja autora isključuje se odgovornost odgovornog autora

Ako je informacija objavljena bez saglasnosti autora

Ako su u vreme objavljivanja informacije postojale stvarne ili pravne smetnje za gonjenje autora, koje i dalje traju

Potrebno je i da glavni urednik nije bio u neotklonjivoj stvarnoj zabludi u pogledu neke od tih okolnosti

mora postojati svest o nekoj od okolnosti koja po zakonu predstavlja osnov da se on smatra izvršiocem

ukoliko je bio u neotklonjivoj stvarnoj zabludi u pogledu neke od tih okolnosti isključena je njegova krivica

ako je bio u otklonjivoj stvarnoj zabludi iz nehata ne može postojati umišljajno već samo nehatno kd ako ga zakon predviđa

po prirodi stvari putem štampe i drugih sredstava javnog informisanja ne vrše se nehatna dela

2. Izdavača (izuzetno i štampača)

pod istim uslovima, smatrati izvršiocem krivičnog dela koje je učinjeno putem nepovremene štampane publikacije, kao što su: knjiga, udzbenik, monografija

ako nema izdavača, ili postoje smetnje za njegovo gonjenje, uzeće se da je izvršilac štampar koji je za to znao

3. Proizvođača

pod istim uslovima, smatra izvršiocem krivičnog dela učinjenog putem kompakt diska, gramofonske ploče, i drugih audio ili video sredstava

101

S obzirom na to da se kao izdavač, štampar ili proizvođač javlja pravno lice, izričito je propisano da je izvršilac fizičko lice koje je u tom pravnom licu odgovorno za izdavanje, štampanje i proizvodnju.

Primena odredbi člana 38 i 39 je supsidijarnog karaktera

primenjuju se samo ako se lica po opštim odredbama ne mogu smatrati učiniocem kd

biće izvršioci ako su preduzeli radnju izvršenja ili saučesnici ako su preduzeli radnju saučesništva

Zaštita izvora informacija

lica čija odgovornost ovde supsidijarno dolazi u obzir neće se smatrati izvršiocem kd jer nisu otkrila identitet autora informacije ili izvor informacije osim u slučaju da je izvršeno kd od 5 ili više godina ili je to neophodno da bi se izvršenje takvog dela sprečilo

61. Odgovornost pravnog lica za krivična dela, razvoj i stanje u svetu Jedna od negativnih strana razvoja privrede je porast štetnih radnji pravnih lica. To ukazuje na potrebu da se na te radnje reaguje kaznenim sankcijama. Međutim, tome na putu stoje pre neka osnovna načela krivičnog prava, poput načela subjektivne individualne odogovornosti, neprihvatljivost kolektivnog kažnjavanja i sl…

Može se govoriti o tri stava o kaznenoj odgovornosti pravnog lica u širem smislu

Odbacuje i krivičnu i svaku drugu kaznenu odgovornost pravnog lica

Odbacuje krivičnu odgovornost, ali prihvata kaznenu odgovornost ili kao neku odgovornost sui generis, ili kao odgovornost za druge kažnjive delikte, pre svega prekršaj.

Krivična odgovornost pravnih lica je moguća, potrebna i opravdana

Kaznena odgovornost pravnih lica vezuje se za pitanje njegovog pravnog subjektiviteta, a tu se javljaju dve teorije: teorija fikcije i teorija realnosti. Međutim, ni jedna ni druga teorija, same po sebi nisu prihvatljive.

Pravno lice nije ni realnost samo po sebi, a ni fikcija, već pravni pojam koji se čvrsto zasniva na realnosti, što je dovoljan osnov da se može raspravljati o kaznenoj odgovornosti pravnih lica.

STANJE U SVETU:

Izmenom Krivičnog zakonika Holandije iz 1976. uvedena je opšta krivična odgovornost pravnih lica

Izmenama i dopunama Krivičnog zakonika u Švedskoj 1986. uvedena novčana kazna za pravna lica

Francuski krivični zakonik iz 1994. sadrži niz odredaba kojima se regulišu specifična pitanja krivične odgovornosti pravnog lica

U poslednjih desetak godina određene oblike krivične odgovornosti uvele su i: Norveška, Finska, Španija, Danska, Belgija, Švajcarska i Austrija;

Krivični zakonik Crne Gore 2003.

102

I Srbija se 2008. godine pridružila većini evropskih zemalja koje su uvele odgovornost pravnih lica za krivična dela, donošenjem Zakona o odgovornosti pravnih lica za krivična dela.

Ovakav razvoj u Evropi je rezultat inicijativa u okviru Saveta Evrope i Evropske unije, odnosno određenih međunarodnih konvencija kojima, doduše, krivična odgovornost pravnih lica nije predviđena kao obavezna.

62. Odgovornost pravnih lica u našem pravu, objektivna odgovornost i sankcije prema pravnim licima Umesto krivične odgovornosti ili odgovornosti za prekršaje jugoslovensko pravo uvelo je i privredne prestupe.

Međutim, postavlje se pitanje da li je to nepotrebno komplikovanje sistema, i šta bi se izgubilo ako bi se svi privredni prestupi prebacili u prekršaje s obzirom na to da praksa nije pokazala da sankcije za privredne prestupe imaju jače preventivno dejstvo od prekršajnih sankcija.

U Srbiji postoji je uvedena i odgovornost pravnih lica za krivična dela, ali su zadržani i privredni prestupi.

izvedena a ne izvorna odgovornost pravnih lica

pravno lice odgovara za krivično delo koje u okviru svojih poslova tj. ovlašćenja učini odgovorno lice u nameri da za pravno lice ostvari neku korist

odgovornost pravnog lica postoji i ako je zbog nepostojanja nadzora ili kontrole od strane odgovornog lica omogućeno izvršenje krivičnog dela u korist pravnog lica od strane fizičkog lica koje deluje pod nadzorom i kontrolom odgovornog lica

nije uvedena u okviru KZ, već je ta materija regulisana posebnim zakonom

zasniva se na krivici odgovornog lica u pravnom licu

da bi pravno lice bilo odgovorno, potrebno je da je fizičko lice koje ima položaj odgovornog lica u pravnom licu učinilo krivično delo

bez radnje čoveka nema ni odgovornosti pravnog lica

Pravno lice ne poseduje krivicu kao subjektivni element neophodan za odgovornost fizičkog lica

Svrha sankcija se može ostvarivati uticajem na njegove organe i članove

Subjekt kojem je upućena pretnja kaznom je neodređen i kao skup fizičkih lica još je manje u stanju da tu pretnju shvati kao prepreku za vršenje delikta

Specifičan problem je ostvarivanje zahteva da kažnjavanje bude pravedno, jer kazna pogađa i one članove pravnog lica koji su nevini

Kazna može ostvarivati specijalno-preventivnu funkciju u odnosu na pravno lice

I retribucija može biti ostvarljiva kod pravnih lica

103

Što se tiče sankcija prema pravnim licima, predviđena je uslovna osuda, mera bezbednosti, a Zakon o odgovornosti pravnih lica za krivična dela predviđa i dve vrste kazni: novčana kazna i prestanak pravnog lica.

kada su u pitanju mere bezbednosti, njihov specijalno-preventivni učinak se ne može negirati

kod uslovne osude se javljaju sumnje

uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom predstavlja sankciju od koje se može više očekivati nego od obične uslovne osude, pa stoga Zakon predviđa i tu vrstu uslovne osude

63. Načelna pitanja kažnjivosti nedovršenog krivičnog dela Kada se govori o krivičnom delu podrazumeva se da je učinilac preduzeo radnju izvršenja, i da je nastupila posledica, osim kod krivičnih dela kod kojih nije neophodno nastupanje posledice. Međutim, postoje situacije kada krivično delo ostaje nekompletno.

Smatra se da postoje četiri moguće faze u ostvarenju krivičnog dela, a to su:

1. Donošenje odluke da se krivično delo izvrši

postoji saglasnost da se za tu odluku ne treba kažnjavati.

uobičajena je izreka da se za misli niko ne kažnjava

2. Pripremne radnje

nedostaje radnja izvršenja krivičnog dela, pa je teško obrazložiti opravdanost kažnjavanja

3. Pokušaj

može se govoriti o postojanju četiri obavezna elementa krivičnog dela

u našem pravu pokušaj se kažnjava, pod određenim uslovima

4. Dovršeno krivično delo

jasna je situacija i kada se radi o dovršenom krivičnom delu

zakonski opisi krivičnih dela upravo imaju u vidu dovršeno krivično delo

U pogledu kaznjavanja za neke od ovih faza postoji spor izmedju objektivnih I subjektivnih teorija.

Subjektivne teorije polaze od toga da je u najranijoj fazi krivicnopravna intervencija opravdana s obzirom na ispoljenu volju ucinioca da izvrsi krivicno delo.

Objektivna smatra da samo stetne posledice na zastitnom objektu, na pravnom dobru opravdavaju krivicnopravnu intervenciju.

Stoga se postavlja pitanje: „Kada je opravdana krivičnopravna zaštita, kod pripremnih radnji i pokušaja?“ Osnovni kriterijum je:

Vrednost zaštitnog objekta

104

Intenzitet njegovog ugrožavanja

što je dobro vrednije, a intenzitet ugrožavanja više izražen, utoliko je krivičnopravna zaštita opravdanija

Potrebno je utvrditi i koja je to minimalna količina intenziteta ugrožavanja, odnosno donja granica ispod koje ne bi bila opravdana krivičnopravna zaštita.

zu donju granicu određuje intenzitet ugrožavanja, ali i zabrana zadiranja krivičnog prava u privatnu, ličnu sferu građana

privatnu sferu ne treba svesti samo na princip da se za misli ne kažnjava, već bi pravo na nepovredivost privatne sfere obuhvatalo i saopštavanje svojih misli u privatnom krugu, pravo na glasno razmišljanje, pismeno ili na drugi način beleženje svojih misli itd…

Kažnjavanje za pripremne radnje koje ne izlaze iz privatne sfere nije opravdano.

Tu je presudan odnos prema javnosti, tj. momenat kada ponašanje pojedinca postaje relevantno i za druge, a ne samo za one koje to ponašanje preduzimaju

64. Pripremanje krivičnog dela Jedno krivično delo se može pripremati na razne načine.

Pripremanje krivičnog dela po samoj svojoj prirodi podrazumeva postojanje umišljaja

ne može se nehatno pripremati neko krivično delo

umišljaj ugrožava objekt krivičnopravne zaštite, a ne sama radnja koja je preduzeta

Pripremanje krivičnog dela je kažnjivo samo ukoliko je to izričito predviđeno u posebnom delu. To se može učiniti na dva načina:

propisivanjem pripremanja kao posebnog krivičnog dela

sam zakon je pripremnu radnju podigao na rang radnje izvršenja

s obzirom da je tada pripremna radnja predviđena kao krivično delo, za nju važe opšti standardi za propisivanje opisa bića krivičnog dela

npr. kada zakon „pripremanje za proizvodnju opojnih droga“ predviđa kao krivično delo, onda precizira u čemu se to pripremanje sastoji, a propisuje i druge bitne elemente koji moraju postojati da bi postojalo krivično delo

propisivanjem kažnjavanja pripremanja kao faze u ostvarivanju nekog krivičnog dela

naše ranije krivično zakonodavstvo je propisivalo kod nekih krivičnih dela da će se „kazniti onaj ko priprema njihovo izvršenje“, a da se pri tome nije određivalo u čemu se sastoji pripremanje

Upravo zato zakonodavac je pokušao da da jednu opštu definiciju pripremnih radnji, pa su tako pripremne radnje svrstane u četiri grupe:

105

1. Nabavljanje ili osposobljavanje sretava za izvršenje krivičnog dela

2. Otklanjanje prepreka za izvršenje krivičnog dela

3. Dogovaranje, planiranje ili organizovanje sa drugima izvršenja krivičnog dela

4. Druge radnje kojima se stvaraju uslovi za neposredno izvršenje krivičnog dela, a koje ne predstavljaju radnju izvršenja.

Ova zakonska odredba više nije predviđena u KZ, a ukidanje te odredbe znači da zakonodavac više ne može da propisuje pripremanje nekog krivičnog dela, a da pritom ne precizira u čemu se pripremanje sastoji.

Ipak, taj stav nije dosledno sproveden, jer se kod većine krivičnih dela protiv ustavnog uređenja RS predviđa kažnjavanje i za pripremne radnje.

65. Pokušaj krivičnog dela - pojam, vrste i kažnjavanje Dovršeno krivično delo je osnovna forma kažnjivog ponašanja, ono podrazumeva ostvarenost svih predviđenih elemenata bića krivičnog dela

Pokušaj je jedan od stadijuma u ostvarenju krivičnog dela

Kod pokušaja na SUBJEKTIVNOM planu uvek mora postojati umišljaj, a na OBJEKTIVNOM planu se zahteva da je izvršenje krivičnog dela započeto

Pokušaj postoji kada je krivično delo započeto – preduzeta je radnja izvršenja, ali nije dovršeno.

ukoliko se radi o krivičnim delima koja u svom biću imaju posledicu – nedostaje posledica

ukoliko se radi o krivičnim delima koja u svom biću nemaju posledicu – nedostaje deo radnje izvršenja, tj radnja je započeta, ali nije dovršena

Pokušaj je jedna od faza u izvršenju krivičnog dela, a nalazi se između pripremnih radnji i dovršenog krivičnog dela, stoga je potrebno odrediti njegove kranice u odnosu na tu, raniju, i kasniju fazu.

u odnosu na pripremne radnje, kriterijum je taj da li je preduzeta radnja izvršenja

kod pripremnih radnji radnja izvršenja nije preduzeta, dok je kod pokušaja ona započeta

kriterijum za načelno razgraničenje je da li je makar delimično preduzeta radnja izvršenja ili nije, što se utvrđuje na osnovu zakonskog opisa radnje izvršenja krivičnih dela

dodatni kriterijum je i dovođenje u vezu preduzete radnje sa zaštitnim objektom

od značaja je i to da li je došlo do ugrožavanja objekta radnje kod onih krivičnih dela koja ga imaju

naročito je važno pokušaj razgraničiti od onih vrsti pripremnih radnji kojima se stvaraju uslovi za neposredno izvršenje krivičnog dela, a koje su u tesnoj vezi sa radnjom izvršenja

106

Na primer, pozivanjem potencijalne žrtve da dođe na određeno mesto na kojem bi bila lišena života stvaraju se uslovi za neposredno izvršenje krivičnog dela ubistva

time još nije započeta radnja izvršenja lišavanja života tog lica, tako da se ne radi o pokušaju ubistva

u odnosu na dovršeno krivično delo, kriterijum za razgraničenje je nastupanje posledice, ukoliko se radi o krivičnim delima koja u svom biću imaju posledicu

ukoliko je nastupila posledica radi se o dovršenom krivičnom delu, dok kod pokušaja posledica nije nastupila

ukoliko se ne može utvrditi uzročna veza između preduzete radnje izvršenja krivičnog dela i posledice koja je nastupila, delo ostaje u pokušaju

karakterističan je izostanak posledice, to znači da učinilac sa umišljajem preduzima radnju izvršenja delimično ili u celini, započinje radnju izvršenja, ali posledica izostaje i tu se mogu razlikovati dve situacije i dve vrste pokušaja

svršeni pokušaj – učinilac je preduzeo kompletnu radnju izvršenja, ali posledica nije nastupila iz različitih razloga

u stranoj literaturi postoji onda kada učinilac veruje da je preduzeo sve što je potrebno za dovršenje krivičnog dela

nesvršeni pokušaj – učinilac nije dovršio radnju izvršenja, pa samim tim nije ni prouzrokovao posledicu

ako veruje da je potrebno sa ciljem dovršenja da preduzme još neke radnje, u pitanju je nesvršeni pokušaj u stranoj literaturi

pokušaj može postojati od momenta kada je izvršilac započeo radnju izvršenja pa sve do momenta nastupanja posledice

nastupanje posledice isključuje pokušaj

posledica i pokušaj predstavljaju contradictio in adjecto

pokušaj nekih dela ne može postojati zbog same njihove prirode (prava krivična dela nečinjenja)

kod nekih dela ne može postojati svršeni pokušaj jer je onda tu reč o svršenom krivičnom delu

ne može postojati svršeni pokušaj krivičnih dela koja u svom zakonskom opisu ne sadrže posledicu

to su sva krivična dela čija se posledica sastoji u apstraktnoj opasnosti, ali to su i neka druga krivična dela koja se smatraju dovršenim preduzimanjem radnje izvršenja u celini (silovanje)

107

nastupanje posledice ne znači uvek i postojanje dovršenog krivičnog dela

do posledice može doći delovanjem nekih drugih uzroka, a ne radnjom izvršenja učinioca

dovršeno delo neće postojati ni onda ako posledica nastupi ali se učinilac ne može smatrati krivim za učinioca

konstituivni element pokušaja je umišljaj učinioca

u potpunosti je ostvareno subjektivno biće krivičnog dela

kvalifikovani pokušaj – postoji kada je kroz pokušaj nekog težeg krivičnog dela dovršeno neko lakše krivično delo

uzima da postoji samo pokušaj težeg krivičnog dela, a okolnost da je dovršeno neko lakše krivično delo se tretira kao otežavajuća okolnost prilikom odmeravanja kazne

npr. kroz pokušaj silovanja bude ostvareno krivično delo nedozvoljene polne radnje

Kažnjavanje za pokušaj:

pokušaj je kažnjiv kod onih krivičnih dela kod kojih se može izreći kazna zatvora u trajanju od pet godina ili teža kazna

nije bitno da li je kazna od 5 godina zatvora donja ili gonja granica raspona propisane kazne ili je u okviru propisang raspona

bitno je da postoji mogućnost izricanja kazne zatvora u trajanju od 5 godina ili teže kazne

pokušaj se kažnjava istom kaznom koja je propisana za krivično delo, ali se kazna može ublažiti

pokušaj je fakultativni osnov za ublažavanje kazne

66. Nepodoban pokušaj Nepodoban pokušaj postoji kada učinilac pokuša da izvrši krivično delo nepodobnim sredstvom ili prema nepodobnom predmetu.

Dakle, KZ ograničava nepodoban pokušaj na dve situacije:

1. Određenim sredstvom se ne može izvršiti krivično delo (odnosno prouzrokovati posledica)

2. Reč je o predmetu na kome se ne može preduzeti radnja izvršenja (odnosno prouzrokovati posledica)

Razlikuju se dve vrste nepodobnog pokušaja:

1. Apsolutno nepodoban pokušaj – određenim sredstvom ili na određenom predmetu ni pod kojim uslovima nije moguće dovršiti krivično delo.

108

2. Relativno nepodoban pokušaj – kada u konkretnom slučaju, zbog delovanja određenih okolnosti, nije moguće određenim sredstvom ili na određenom predmetu izvršiti krivično delo, odnosno prouzrokovati posledicu.

Granicu između apsolutno i relativno nepodobnog pokušaja nije uvek moguće odrediti, što opravdava rešenje našeg krivičnog zakonodavstva koje ne pravi podelu na ove dve vrste nepodobnog pokušaja.

ta podela ima određeni značaj kod kažnjavanja za nepodoban pokušaj, ukoliko je moguće izvršiti to razgraničenje

KZ polazi od toga da je kažnjavanje za nepodoban pokušaj opravdano.

s obzirom da je stepen ugrožavanja zaštićenog dobra niži nego kod običnog pokušaja, zakon predviđa mogućnost oslobođenja od kazne, što uključuje i mogućnost ublažavanja kazne

Nepodoban pokušaj treba razlikovati od tzv. irealnog pokušaja, koji nije kažnjiv

učinilac veruje da može učiniti krivično delo na način koji je prema životnom iskustvu, odnosno razumnom čoveku, potpuno besmislen

npr. neko pokušaj da se neko ubije korišćenjem crne magije

67. Dobrovoljni odustanak Dobrovoljni odustanak postoji kada je učinilac, i pored toga što je bio svestan da krivično delo može da dovrši, od njega odustao.

Cilj postojanja je da se učinilac stimuliše da ne dovrši krivično delo na taj način što mu se stavlja u izgled mogućnost oslobođenja od kazne u slučaju da dobrovoljno ne dovrši započeto krivično delo

Opravdanje treba gledati i u tome što je upravo zbog odustanka stepen društvene opasnosti pokušanog dela po pravilu niži zbog subjektivnog odnosa učinioca prema krivičnopravnoj zabrani, koji je makar u poslednjem trenutku uvažava i time otklanja opasnost od zaštićenog dobra

Dobrovoljni odustanak sadrži subjektivnu i objektivnu komponentu:

1. Objektivna

potrebno je da učinilac prestane sa daljim preduzimanjem radnje izvršenja (kod nesvršenog pokušaja)

dovoljno je da se učinilac uzdrži od daljeg preduzimanja radnje izvršenja

potrebno je da spreči nastupanje posledica (kod svršenog pokušaja)

potrebno je aktivno delovanje učinioca kojim on sprečava nastupanje posledice

posledica ne sme nastupiti

ukoliko posledica nastupi, ne može se govoriti o odustanku, čak iako je učinilac nastojao da je spreči

109

jedino što se to može uzeti kao olakšavajuća okolnost prilikom odmeravanja kazne

2. Subjektivna

potrebno je da je odluku doneo sam, pod uticajem unutrašnjih motiva, a ne pod uticajem spoljnih okolnosti koje predstavljaju smetnju za dovršenje krivičnog dela

Dobrovoljnost postoji onda kada je učinilac i pored toga što je bio svestan da krivično delo može da dovrši, od njega odustao

Nema dobrovoljnosti kada učinilac pogrešno uzima da postoji neka spoljna okolnost koja ga sprečava u dovršenju dela (a ona u stvari ne postoji) pa zbog toga odustane

Za dobrovoljni odustanak je relevantno ono što je učinilac držao za stvarno

Smetnje mogu biti apsolutne i relativne:

1. Apsolutne smetnje onemogućavaju učinioca da dovrši delo i one uvek isključuju dobrovoljnost

2. Relativne smetnje su one koje otežavaju izvršenje krivičnog dela, ali ga ne onemogućavaju i one ne isključuju dobrovoljnost.

one će isključivati dobrovoljnost, ukoliko su takvog intenziteta da izvršenje krivičnog dela čine bitno težim

Neće se uzeti da postoji dobrovoljni odustanak ako učinilac krivično delo nije dovršio zbog okolnosti koje onemogućavaju ili znatno otežavaju izvršenje krivičnog dela

Dobrovoljnost je isključena i onda kada je učinilac smatrao da takve okolnosti postoje

Kažnjavanje za dobrovoljni odustanak:

KZ polazi od stava da je dobrovoljni odustanak kažnjiv

on predstavlja fakultativni osnov za oslobođenje od kazne

ukoliko sud odluči da učinioca oslobodi od kazne za pokušaj krivičnog dela od kojeg je odustao, mora ga kazniti za delo koje je dovršio kroz pokušaj krivičnog dela za koje se oslobađa od kazne

68. Vreme izvršenja krivičnog dela Vreme izvršenja krivičnog dela važno je za rešavanje više pitanja u krivičnom pravu: vremensko važenje krivičnog zakona, zastarelost, utvrđivanje krice učinioca, maloletstvo, krivična dela koja kao konstitutivno obeležje imaju određeno vreme…

U pogledu određivanja vremena izvršenja krivičnog dela postoje 3 teorije:

1. Teorija delatnosti – vremenom izvršenja se smatra vreme kada je preduzeta radnja izvršenja

2. Teorija posledice – vremenom izvršenja se smatra vreme kad je nastupila posledica

110

3. Teorija jedinstva – vremenom izvršenja se smatra i vreme kad je preduzeta radnja i vreme kad je nastupila posledica

u većini slučajeva bi došlo do nerešivih situacija ako se vremenom izvršenja krivičnog dela ne bi smatrao jedan momenat

Naš zakon se opredelio za teoriju delatnosti, što znači da se vremenom izvršenja krivičnog dela smatra vreme kada je preduzeta radnja izvršenja, a kod krivičnih dela nečinjenja vreme kada je propustio radnju koju je bio dužan da preduzme.

kod pokušaja krivičnog dela

izvršen kada je preduzeta radnja izvršenja

kod produženog krivičnog dela

momenat preduzimanja poslednje radnje koja ulazi u sastav produženog krivičnog dela

kod trajnih krivičnih dela

vreme kada je dovršena radnja izvršenja

za saučesnike

vreme kada je preduzeo radnju saučesništva, bez obzira na to kada je preduzeta radnja izvršenja

69. Mesto izvršenja krivičnog dela Mesto izvršenja krivičnog dela značajno je za rešavanje više pitanja: prostorno važenje krivičnog zakonodavstva, krivična dela koja u biću kao konstitutivni element sadrže određeno mesto, u krivičnom procesnom pravu za određivanje mesne nadležnosti suda.

Utvrđivanje mesta izvršenja krivičnog dela naročito je važno i kod krivičnih dela čija se radnja izvršenja preduzima u jednom mestu, a posledica nastupa u drugom (distanciona krivična dela).

Postoje tri teorije u rešavanju pitanja koje mesto će se smatrati mestom izvršenja:

1. Teorija delatnosti – mestom izvršenja krivičnog dela smatra se mesto na kojem je preduzeta radnja izvršenja

2. Teorija posledice – mestom izvršenja krivičnog dela smatra se mesto na kojem je nastupila posledica

3. Teorija ubikviteta (teorija jedinstva) – mestom izvršenja krivičnog dela smatra se i mesto na kojem je preduzeta radnja izvršenja i mesto na kojem je nastupila posledica

Naš KZ prihvata upravo tu treću teoriju – mestom izvršenja se smatra i mesto gre je radnja preduzeta i mesto gde je nastupila posledica.

111

kod krivičnih dela nečinjenja

mesto radnje je, osim mesta u kojem je nastupila posledica i ono mesto gde je učinilac bio dužan da radi, odnosno mogao da preduzimanjem radnje otkloni nastupanje posledice

u nekim slučajevima to je mesto u koje je učinilac trebalo da se uputi da preduzme radnju koju je bio dužan da preduzme, stoga je moguće da se kod krivičnih dela nečinjenja izvršilac uopšte ne nalazi u mestu u kojem je krivično delo izvršeno

ukoliko se izvršilac posluži prirodnim silama, životinjom, tehničkim napravama i sl

mestom izvršenja se smatra i ono mesto gde je došlo do dejstva tih sila, odnosno naprava

kod tranzitivnih i distancionih krivičnih dela

treba rešavati na isti način kao kod krivičnih dela nečinjenja

kod pokušaja krivičnog dela

mestom izvršenja se smatra i mesto u kojem je preduzeta radnja i mesto u kojem je posledica prema umišljaju učinioca trebalo da nastupi

kod saučesnika

mestom izvršenja krivičnog dela smatra se i mesto u kojem je preduzeo radnju saučesništva

70. Deoba krivičnih dela Krivična dela se mogu podeliti s obzirom na više kriterijuma.

KRITERIJUMI VEZANI ZA RADNJU IZVRŠENJA

1. S obzirom na radnju izvršenja, krivična dela se dele na:

Krivična dela činjenja – koja se preduzimaju aktivnim delovanjem učinioca

Krivična dela nečinjenja – koja se vrše propuštanjem dužnog činjenja

Svojeručna – kod kojih izvršilac može biti samo ono lice koje u potpunosti ostvaruje radnju izvršenja

2. S obzirom na to da li je radnja preduzeta umišljajno ili nehatno, postoje:

Umišljajna krivična dela

Nehatna krivična dela

KRITERIJUMI VEZANI ZA POSLEDICU

1. S obzirom na posledicu krivičnog dela razlikuju se

Delatnosna krivična dela – krivična dela bez posledice

112

Posledična krivična dela – krivična dela sa posledicom

2. Prema vrsti posledice:

Krivična dela povrede

Krivična dela ugrožavanja

3. S obzirom na trajanje krivičnog dela:

Trajna krivična dela

ona kod kojih je stvoreno protivpravno stanje koje učinilac održava duže ili kraće vreme, ali time ne ostvaruje biće novog krivičnog dela, već za sve to vreme krivično delo postoji,

npr. protivpravno lišenje slobode postoji sve vreme za koje je neko lice protivpravno lišeno slobode

Krivična dela stanja

ona kod kojih je biće krivičnog dela ostvareno samim nastupanjem određenog stanja, a posledica je trajnog karaktera

npr kod krivičnog dela dvobračnosti

4. S obzirom na to kada nastupa posledica:

Momentalna – posledica nastupa odmah

Temporalna – posledica nastupa nakon proteka kraćeg ili dućeg vremena

5. S obzirom na to da li je izostala posledica, razlikuje se

Pokušano krivično delo

Dovršeno krivično delo

DRUGE PODELE KRIVIČNIH DELA

1. S obzirom na posebna svojstva izvršioca:

Opšti delikti – oni kod kojih izvršilac može biti bilo koje lice

Posebni delikti – oni kod kojih se zahteva da izvršilac ima posebno svojstvo, npr. svojstvo vojnog ili službenog lica

2. S obzirom na objekt krivičnopravne zaštite

postoji podela na veći broj grupa krivičnih dela

krivična dela su u okviru posebnog dela upravo svrstana u grupe po tom kriterijumu

Na primer, krivična dela protiv života i tela, protiv imovine, protiv časti i ugleda itd…

postoje i višeobjektna krivična dela – sa dva ili više zaštitna objekta

113

Npr. krivičnim delom pronevere nastoji se zaštititi i službena dužnost i imovina.

3. Prema težini krivičnih dela:

Zločini

Prestupi

Istupi

OPŠTA I POLITIČKA KRIVIČNA DELA

postoje krivična dela za koja je jasno da su političkog karaktera, jer su kao takva predviđena u zakonu

npr. krivična dela svrstana u glavu krivičnih dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti RS

ima krivičnih dela koja u određenom slučaju mogu imati karakter političkog a u drugom karakter običnog krivičnog dela

podela na apsolutna i relativna politička dela:

kod apsolutna političkih dela objekt zaštite je političke prirode

kod relativnih radi se o običnim deliktima koji se vrše sa političkim ciljevima

postoji problem prilikom utvrđivanja kada obična krivična dela dobijaju karakter političkih, pa se rešenje traži preko kompleksnih i koneksnih krivičnih dela

kompleksna su opšta krivična dela kojima se može vršti napad i na politička dobra

npr ubistvo predstavnika najviših organa vlasti

koneksna su obična krivična dela koja se vrše radi ostvarivanja političkih ciljeva

javljaju se kao sredstvo da se postigne neki politički cilj

71. Pojam i vrste sticaja krivičnog dela Sticaj krivičnih dela postoji kada jedan učinilac jednom radnjom (idealni sticaj) ili sa više radnji (realni sticaj) učini više krivičnih dela a koja mu se istovremeno sudi.

Idealni sticaj podrazumeva da je učinilac preduzimanjem jedne radnje učinio više krivičnih dela za koja mu se, po prirodi stvari, istovremeno sudi.

idealni sticaj postoji kao ideja, jer u stvarnosti postoji samo jedna radnja kojom je ostvareno biće dva ili više krivičnih dela

npr. idealni sticaj će postojati ako izvršilac bacanjem bombe, dakle jednom radnjom, jedno lice liši života, dva lica teško telesno povredi

time je jednom radnjom izvršenja izvršio tri krivična dela

114

Realni sticaj podrazumeva da je sa više radnji učinio više krivičnih dela za koja mu se istovremeno sudi, ali ne zato što to kao kod idealnog sticaja drugačije ne može biti, već zato što do suđenja nije došlo iz nekog razloga (između ostalog jer dela nisu bila otkrivena)

realni sticaj znači da u stvarnosti zaista postoji više kompletnih krivičnih dela

npr. realni sticaj će postojati kada izvršilac izvrši silovanje, krađu i falsifikovanje. Ili npr ako u kraćem ili dužem vremenskom periodu izvrši više krivičnih dela krađe (pod uslovom da ne postoji produženo krivično delo)

Ako su učinjena ista ili istovrsna krivčna dela radi se o homogenom sticaju, ukoliko su učinjena različita krivična dela reč je o heterogenom sticaju

I idealni i realni sticaj mogu biti i homogeni i heterogeni

U određenim slučajevima, iako je preduzeto više radnji i ostvarena su bića više krivičnih dela, sticaja ipak nema jer postoji prirodno jedinstvo dela ili prividni idealni sticaj:

prirodno jedinstvo dela

sticaja nema jer je radnja izvršenja prirodno povezana u jednu celinu

svi pojedinačni akti zajedno čine radnju izvršenja

prividni idealni sticaj

jednom radnjom je ostvareno više krivičnih dela, ali se i pored toga smatra da je učinjeno jedno krivično delo, ukoliko su ispunjeni određeni uslovi

72. Prividni idealni sticaj Prividni idealni sticaj postoji kada jednom radnjom bude ostvareno više krivičnih dela, ali se i pored toga smatra da je učinjeno samo jedno krivično delo.

tu se javlja problem izbora bića krivičnog dela, kom krivičnom delu dati prednost

Prividni idealni sticaj se javlja u sledećim slučajevima:

1. Specijaliteta

neko krivično delo se pojavljuje samo kao poseban oblik nekog drugog, opšteg krivičnog dela, i postoji samo to drugo posebno krivično delo

npr. ukoliko neko prisvoji novac koji mu je poveren u službi ili na radu, postoji samo pronevera, a ne i utaja

2. Supsidijariteta

jedno krivično delo je supsidijarno u odnosu na drugo, te se primenjuje samo ako ne dođe do primene primarnog

115

formalni supsidijaritet postoji kada zakon izričito upućuje na primenu bića nekog krivičnog dela samo kada nisu ostvareni uslovi za primenu nekog drugog krivičnog dela

npr. kod krivičnog dela zloupotrebe prava na štrajk u zakonskom opisu se izričito kaže da će to krivično delo postojati samo ukoliko time nisu ostvarena obeležja nekog drugog krivičnog dela

materijalni supsidijaritet postoji kada to proizlazi iz same prirodne i odnosa bića određenih krivičnih dela

npr. kod učestvovanja u tuči izvršioci tog krivičnog dela mogu biti samo učesnici za koje se ne može utvrditi da su preduzeli radnju izvršenja ubistva ili teške telesne povrede

ukoliko se za neka lica utvrdi da su izvršioci ubistva ili teške telesne povrede, postojaće samo krivično delo ubistva odnosno teške telesne povrede

dakle krivično delo učestvovanja u tuči je supsidijarno u odnosu na krivično delo ubistva odnosno teške telesne povrede

odnos supsidijariteta postoji i između pokušanog i svršenog krivičnog dela, kao i između krivičnih dela ugrožavanja i povrede

biće krivičnog dela koje ima prednost može osim dobra koje je identično štititi i neko drugo dobro

biće kd u odnosu na ono koje je supsidijarno ili predstavlja teži oblik napada na isto zaštićeno dobro, ili osim identičnog zaštićenog dobra štiti i još neko drugo dobro

3. Konsumpcije

jedno krivično delo u potpunosti obuhvata biće nekog drugog krivičnog dela

npr, ako je istom radnjom prema jednom pasivnom subjektu naneta i laka i teška telesna povreda, postojaće samo teška telesna povreda jer ona obuhvata laku telesnu povredu

izvršenje jednog krivičnog dela nužno ili po pravilu dovodi do ostvarenja i bića još nekog krivičnog dela

reč je o tome da izvršenje glavnog dela pokriva ono nepravo koje je sadržano u tipičnim pratećim krivičnim delima koja zato bivaju konsumirana

u nekim slučajevima može predstavljati i prividni realni sticaj

moguće je da se sa više radnji ostvari više krivičnih dela od kojih je jedno glavno koje konsumira ostala

npr. izvršilac koji prethodno ukrade ključ kojim kasnije izvrši provalnu krađu, čini samo krivično delo teške krađe izvršene provaljivanje, a ne i krađu kojom je pribavio sredstvo izvršenja

116

postoji mišljenje da je u svim ovim slučajevima reč o sticaju krivičnih zakona a ne o prividnom idealnom sticaju

praktični rezultat je isti – postoji samo jedno a ne više krivičnih dela

Osim specijaliteta, supsidijariteta i konsumpcije poznati su i slučajevi inkluzije i alternativiteta kao oblika prividnog idealnog sticaja:

Inkluzija postoji kada se kroz neko teže delo ostvaruje neko delo koje je bagatelno u odnosu na teže delo

npr prilikom ubistva pucanjem iz vatrenog oružja dolazi do oštećenja tuđe stvari oštećenjem odeće žrtve

Alternativitet postoji kada se dva dela javljaju kao ravnopravna i potpuno je irelevantno da li će se uzeti da postoji jedno ili drugo krivično delo

uzima se da postoji ono što je u konkretnom slučaju pretežnije odnosno dominira

73. Složeno i kolektivno krivično delo Složeno krivično delo predstavlja zakonsku konstrukciju do koje dolazi spajanjem dva ili više krivičnih dela za koje zakon propisuje jedinstvenu kaznu.

najčešće se kao razlog za konstruisanje složenih krivičnih dela navodi to što se u slučaju kada se dva krivična dela izvrše zajedno dobija jedno sasvim novo krivično delo po kvalitetu i težini za koje ne bi bile dovoljne one kazne koje su propisane za pojedina dela

npr. razbojništvo je složeno krivično delo koje se sastoji od prinude i krađe

Kolektivno krivično delo karakteriše se određenim ponavljanjem krivičnih dela koja su čvrsto povezana određenim odnosom učinioca prema delu, pa se zato smatra da postoji samo jedno krivično delo:

1. Kolektivno krivično delo u vidu zanata

postoji onda kada učinilac ponavljanjem određenog dela nastoji da sebi obezbedi izvor prihoda, odnosno da ostvari imovinsku korist

naše krivično zakonodavstvo je do izmena i dopuna iz 2002 godine predviđalo samo jedno krivično delo kockanja kao kolektivno krivično delo iz zanata.

naše zakonodavstvo više ne sadrži kolektivna krivična dela u vidu zanata

2. Kolektivno krivično delo u vidu zanimanja

učinilac se bavi određenim kričnim delom pri čemu nema za cilj da mu to bude izvor prihoda, ali od toga može imati neku imovinsku korist

većina autora smatra da ih naše krivično zakonodavstvo sadrži i da su to ona dela kod kojih se zahteva bavljenje određenom delatnošću, npr krivično delo nadrilekarstva

3. Kolektivno krivično delo iz navike

117

učinilac zbog ponavlja vršenja krivičnog dela kod učinioca došlo do stvaranja navike da se ono vrši

naše krivično zakonodavstvo ne sadrži kd iz navike

Kod većine krivičnih dela konstrukcija kolektivnog krivičnog dela nije prihvatljiva.

ne može se nikakvim razlozima pravdati da se na više ubistava ili razbojništava prmeni konstrukcija kolektivnog krivičnog dela koje bi se tako smatralo jednim ubistvom, odnosno razbojništvom samo zato što učinilac to čini iz zanata, zanimanja ili navike

kriterijum za konstrukciju kolektivnog krivičnog dela je kriminološki, a u krivičnom pravu može imati značaj jedino u oblasti odmeravanja kazne, gde bi to bila otežavajuća okolnost

Stoga se ne vide neki posebni razlozi da se institut kolektivnog krivičnog dela zadrži u našem krivičnom pravu, jer ono u praksi nema nikakav značaj.

74. Produženo krivično delo u teoriji i sudskoj praksi Kod produženog krivičnog dela reč je o pravnom jedinstvu koje polazi od prirodne povezanosti krivičnih dela.

načelno pitanje da li povezanost tražiti samo na objektivnom planu ili i na subjektivnom, psihičkom planu učinioca dovelo je do rascepa u shvatanju produženog krivičnog dela na one koji zastupaju čisto objektivnu teoriju i one koji se priklanjaju objektivno-subjektivnoj teoriji

kod nas vladajuće objektivno shvatanje

neophodan jedinstveni umišljaj do 1965. godine

posle je uvedeno novo shvatanje jedinstveni umišljaj nije neophodni element produženog krivičnog dela već spada u tzv. varijabilne ili alternativne elemente

Osnovno pitanje koje se postavlja kod produženog krivičnog dela je utvrđivanje uslova pod kojima se više krivičnih dela preduzetih sa više radnji treba objediniti i smatrati jednim krivičnim delom.

na primer, ukoliko učinilac vrši krađu iz istog stana tako što u toku nekoliko sati u više navrata oduzima stvari, postoji samo jedno krivično delo, a ne onoliko krivičnih dela koliko je puta iznostio stvari iz stana istog vlasnika

ukoliko je isto to učinio u toku nekoliko dana ili nekoliko meseci, ili je delo učinio u toku iste noći ali je stvari oduzeo od različitih vlasnika, javlja se problem opravdanosti primene konstrukcije produženog krivičnog dela

Ako je u pitanju isti vlasnik, i ako nije reč o nekom dugom vremenskom periodu koji bi prekinuo vremenski kontinuitet mogla bi se primeniti konstrukcija produženog krivičnog dela

kada nije u pitanju isti vlasnik sporna je primena konstrukcije produženog krivičnog dela, s obirom da je sporan uslov postojanja istovetnosti oštećenog, koje se zahtevalo

118

Prema objektivnoj teoriji koja kod nas predstavlja vladajuće shvatanje, za konstrukciju produženog krivičnog dela zahtevalo se postojanje tri uslova:

1. Istovetnost ili istovrsnost krivičnih dela

2. Vremenski kontinuitet

3. Istovetnost oštećenog

prihvatalo se da istovetnost oštećenog može izostati u nekim slučajevima s tim da drugi elementi više dođu do izražaja

u drugim slučajevima istovetnost oštećenog je obavezna

reč je o delima kojima se napadaju neka strogo lična dobra čoveka, kao što su život i telo, čast, ugled i sloboda itd

ne može ni pod kojim uslovima biti primenjena konstrukcija produženog krivičnog dela ako je učinilac učinio više krivičnih dela otmice, protivpravnog lišenja slobode, silovanja itd.. prema različitim licima, tj ako nije ostvaren uslov koji zahteva istovetnost oštećenog.

75. Produženo krivično delo u KZ Srbije Produženo krivično delo čini više istih ili istovrsnih krivičnih dela učinjenih u vremenskoj povezanosti od strane istog učinioca, koja predstavljaju celinu zbog postojanja najmanje dve od pet okolnosti koje zakon navodi, a to su: istovetnost oštećenog, istovetnost predmeta dela, korišćenje iste situacije ili istog trajnog odnosa, jedinstvo mesta ili prostora izvršenja dela ili jedinstveni umišljaj.

Krivični zakonik prvi put u naše krivično zakonodavstvo uvodi institut produženog krivičnog dela

Razlog za njegovo regulisanje je to da se produženo krivično delo predvidi kao fakultativni osnov za ograničeno pooštravanje kazne

Dakle, za postojanje produženog krivičnog dela kumulativno se zahteva ispunjenje tri uslova, s tim što je za ispunjenje trećeg uslova neophodno da budu ostvarene dve od pet navedenih okolnosti:

1. Istovetnost ili istovrsnost krivičnih dela

procenjuje se prema pravnoj kvalifikaciji dela

istovrsnost postoji onda kada je u pitanju osnovni, kvalifikovani ili privilegovani oblik nekog krivičnog dela

2. Vremenski kontinuitet

vremenski razmak između pojedinih dela ne mora biti isti ili sličan, ali izrazite razlike u tom pogledu mogu voditi zaključku o vremenskom diskontinuitetu

3. Da učinjena dela predstavljaju celinu

119

taj uslov je ispunjen ukoliko su ostvarenje najmanje dve od sledećih pet okolnosti:

1. Istovetnost oštećenog – je uslov koji je u dosadašnjoj praksi imao veliki značaj, s obzirom na to da se taj uslov smatrao obaveznim

što se tiče krivičnih dela koja su uperena protiv ličnosti, mogu ući u sastav produženog krivičnog dela samo ako postoji istovetnost oštećenog

2. Istovrsnost predmeta dela – znači da je radnja izvršenja preduzeta na objektima koji su iste vrste

3. Korišćenje iste situacije ili istog trajnog odnosa –

trajni odnos je odnos koji traje duže vreme

kod korišćenja situacije reč je o tome da se za izvršenje krivičnog dela koristi ista prilika

4. Jedinstvo mesta ili prostora izvršenja dela – odnosi se na određeno mesto u geografskom smislu ili na određeni zatvoreni ili otvoreni prostor

5. Jedinstveni umišljaj

okolnost koja ukazuje na to da učinjena dela predstavljaju celinu

Kod nekih krivičnih dela sama priroda tih dela ne dopušta spajanje u produženo krivično delo, pa je to zakonom izričto zabranjeno

Npr krivično delo terorizma teško da bi dozvoljavalo primenu konstrukcije produženog krivičnog dela

Produženim krivičnim delom je učinjen najteži oblik koji ulazi u njegov sastav

Jedinstveni umišljaj mora postojati u situaciji kada produženo krivično delo dobija težu kvalifikaciju od pojedinih dela koja su njime obuhvaćena.

kumuliranje posledice kod novčanih iznosa koji su od značaja za pravnu kvalifikaciju i prerastanje u teže delo može se pravdati samo kada je ta celokupna posledica bila obuhvaćena umišljajem učinioca

Zakonskom odredbom rešena je i situacija kada donetom pravosnažnom presudom neko krivično delo nije obuhvaćeno produženim krivičnim delom koje je bilo predmet te presude, a bili su ispunjeni uslovi za to

to krivično delo smatraće se zasebnim krivičnim delom, odnosno zasebnim produženim krivičnim delom ako se radi o više dela koja ispunjavaju uslove za produženo krivično delo

76. Pojam i vrste saučesništva Krivično delo se može vršiti zajednički, od strane više lica.

Učestvovanje više lica u ostvarenju krivičnog dela se može ispoljiti na različite načine: od običnog pasivnog posmatranja ili odobravanja vršenja krivičnog dela, pa sve do glavne uloge u ostvarenju krivičnog dela. Međutim, ne smatra se svako učestvovanje saučesništvom.

120

nije svako učestvovanje saučesništvo u krivičnopravnom smislu, zato je potrebno da se ono razgraniči u odnosu na forme učešća koja ne zaslužuju da budu obuhvaćene kriminalnom zonom i u odnosu na ono što predstavlja najintenzivniju formu učešća u ostvarenju krivičnog dela, tj. izvršilaštva

Može se govoriti o tri grupe lica koja ostvaruju krivično delo:

1. Izvršilac

2. Saučesnici

3. Lica čiji doprinos po intenzitetu i kvalitetu nije od takvog značaja da treba reagovati krivičnim pravom.

saučesnike treba razlikovati od izvršioca i od ostalih lica koje ne treba smatrati saučesnicima s obzirom na njihov zanemarljiv doprinos ostvarenju krivičnog dela

Saučeništvo je ostvarenje krivičnog dela od strane više lica.

Pored objektivne veze koja se sastoji u zajedničkom ostvarenju bitnih elemenata krivičnog dela, između tih lica mora postojati i subjektivna veza – ona se sastoji u svesti o zajedničkom delovanju.

Saučesništvo je zajedničko ostvarivanje krivičnog dela od strane više lica, uz postojanje svesti kod njih da zajednički deluju

svest o zajedničkom delovanju mora postojati kod saučesnika, ali ne i kod izvršioca krivičnog dela

U pogledu pojma izvršioca razlikuju se restriktivno i ekstenzivno shvatanje:

prema restriktivnom shvatanju izvršilac je lice koje samo ostvaruje bitne elemente bića krivičnog dela, koje samo preduzima radnju izvršenja

prema ekstenzivnom shvatanju izvršilac je lice koje je na bilo koji način učestvovalo u ostvarenju krivičnog dela

negira se institut saučesništva, odnosno ne pravi se razlika između izvršioca i saučesnika

Kod nas je prihvaćeno restriktivno shvatanje, što znači da se pravi razlika između izvršioca i saučesnika.

U okviru tog shvatanja razlikuju se dva pojma izvršioca:

Uži – Izvršilac je lice koje samo vrši krivično delo

Širi – Pojam izvršioca obuhvata i saizvršioca i porednog izvršioca.

Naše pravo prihvata uži pojam izvršioca, što znači da se pojam saizvršioca svrstava u saučesništvo, a posredni izvršilac nema jasno mesto u sistemu opšteg dela.

U našoj teoriji razlikuje se saučesništvo u užem i u širem smislu:

U užem smislu – saučesništvo obuhvata podstrekavanje i pomaganje

121

U širem smislu – obuhvata podstrekavanje, pomaganje i saizvršilaštvo

Za postojanje saučesništva potrebno da je delo izvršeno ili pokušano, odnosno da je izvršilac ušao u kriminalnu zonu.

postojanje saučesništva zavisi od toga da i je izvršilac izvršio krivično delo

to ne mora biti dovršeno krivično delo, dovoljno je da je ostvario neku kažnjivu fazu krivičnog dela (akcesorna priroda saučesništva)

Principalna teorija o pravnoj prirodi saušesništva polazi od toga da ono može postojati nezavisno od postojanje izvršilaštva, tj. ona i ne pravi razliku između saučesnika i izvršioca

77. Posredni izvršilac Posredni izvršilac je ono lice koje, ostvarujući sve subjektivne elemente krivičnog dela, navede drugoga na ostvarenje krivičnog dela, a da se pri tome taj drugi ne može smatrati izvršiocem krivičnog dela jer mu nedostaje subjektivna strana tog krivičnog dela.

lice koje preduzima radnju izvršenja smatra se sredstvom, a ne izvršiocem

Sporno je u kojim situacijama bi ova konstrukcija bila prihvatljiva.

Saučesništvo u delu izvršioca kod kojeg ne postoji krivica – rešenje je prihvatanje teorije limitirane akcesornosti koja za postojanje saučesništva i za odgovornost saučesnika ne traži krivicu učinioca.

To su oni slučajevi kada kod neposrednog izvršioca ne postoji ni minimalni subjektivni supstrat.

npr. kada se za izvršenje krivičnog dela koristi sasvim malo dete.

U našem krivičnom pravu, ova konstrukcija bi bila opravdana u sledeće tri situacije:

ako je krivično delo izvršeno pod uticajem prinude koja isključuje krivicu neposrednog izvršioca

tada izvršilac ne bi bilo lice koje je preduzelo radnju izvršenja, već bi posredni izvršilac bilo lice koje je primenilo prinudu

ako je delo izvršeno u neotklonjivoj stvarnoj zabludi

posredni izvršilac bi bilo lice koje je dovelo u neotklonjivu stvarnu zabludu lice koje je preduzelo radnju izvršenja

ako se radi o krivičnom delu za koje se kod učinioca zahteva neko posebno svojstvo, a lice koje preduzima radnju izvršenja nema to svojstvo

posredni izvršilac bi bilo lice koje ima određeno svojstvo koje se traži za krivično delo i koje je podstreklo drugo lice koje to svojstvo nema da izvrši krivično delo

Ipak, u našem pravu koje ne predviđa posredno izvršilaštvo , prihvatljivije je da se u slučaju primene apsolutne sile ne radi o posrednom, već o neposrednom izvršilaštvu

122

radnju izvršenja preduzima lice koje primenjuje apsolutnu silu, a ono se drugim licem služi samo kao predmetom da bi izvršilo krivično delo

Posredno izvršilaštvo nije isključeno samo kod apsolutne sile, već i kod sile slabijeg intenziteta gde bi se radilo o podstrekavanju, a ne posrednom izvršilaštvu.

Posredno izvršilaštvo bi moglo doći u obzir jedino kada je primenjena kompulzivna sila i pretnja jačeg intenziteta koja je isključila krivicu neposrednog izvršioca.

Problem osnova na kom bi se primena instituta posrednog izvršioca primenjivala pošto KZ ne poznaje ovaj institut.

78. Pravna priroda saučesništva U pogledu pravne prirode saučesništva razlikuju se dve teorije:

principalna teorija

ne pravi razlika između izvršioca i saučesnika

saučesništvo postoji uvek kada je neko od učesnika preduzeo određenu radnju, i za nju samostalno odgovara nezavisno od drugih učesnika

akcesorna teorija

pravi razliku između izvršioca i saučesnika

izvršilac predstavlja centralnu figuru, i delo se smatra njegovim jer je on izvršio krivično delo, a saučesnici na neki način, a ne izvršenjem, učestvuju u ostvarenju krivičnog dela

Akcesorna teorija je prihvaćena kod nas a vladajuća je i u kz većine evropskih zemalja, kao i u teoriji.

dvostruka akcesornost

postojanje izvršioca je nužan uslov za postojanje saučesništva:

bez postojanja drugog saizvršioca nema saizvršilaštva

bez postojanja izvršioca nema ni podstrekavanja ni pomaganja

kvantitativna akcesornost

postojanje saučesništva zavisi od toga u kojoj je meri izvršilac ostvario kriminalno ponašanje

ako je krivično delo dovršeno, kvantitativna akcesornost postoji

ako je delo samo pokušano, saučesništvo će postojati samo ako je taj pokušaj kažnjiv

kvalitativna akcesornost

postojanje saučesništva zavisi od toga šta je izvršilac ostvario, tj da li je ostvario krivično delo sa svim njegovim obaveznim elementima ili je za postojanje saučesništva dovoljno ostvarenje nekih elemenata opšteg pojma krivičnog dela

123

nekoliko varijanti akcesornosti:

potpuna akcesornost

izvesno vreme bila prihvaćena

nužno je da je izvršilac ostvario krivično delo sa svim njegovim bitnim elementima, a naročito da je postojala i krivica

to je dovelo do neprihvatljivih rezultata, naročito kada je izvršilac lice koje nije uračunljivo i krivo

u tom slučaju nije postojalo ni krivično delo, pa samim tim ni saučesništvo

limitirana akcesornost

prema njoj se ne traži da je izvršilac postupao sa krivicom, već je dovoljno da je ostvario sve objektivne elemente krivičnog dela

hiperekstremna akcesornost

danas nigde nije prihvaćena

polazi od toga da sve okolnosti koje imaju značaj za postojanje krivičnog dela, krivice ili odmeravanja kazne kod izvršioca prenose se i na sve ostale učesnike u krivičnom delu

minimalna akcesornost

za postojanje saučesništva dovoljno je da su ostvarena bitna obeležja bića krivičnog dela, a ne i njegova protivpravnost

prema ovoj varijanti bi postojalo saučesništvo i onda kada bi neko pomogao drugome u nužnoj odbrani

da li je za postojanje saučesništva i odgovornost saučesnika dovoljno da glavni izvršilac ostvari samo nehatno krivično delo

shvatanje da podstrekavanje u nehatnom delu nije saučesništvo nego posredno izvršilaštvo

ako se pođe od limitirane akcesornosti pre će postojati saučesništvo ako kod izvršioca postoji nehat

Krivicu izvršioce ne treba zahvetavi jer je individualna

nije relevantna za saučesnike

za njihovu odgovornost, krivica mora postojati kod svakog saučesnika

124

79. Saizvršilaštvo Saizvršilaštvo postoji kada više lica učestvovanjem u radnji izvršenja, sa umišljajem ili iz nehata, zajednički izvrše krivično delo, ili kada, ostvarujući zajedničku odluku drugom radnjom sa umišljajem bitno doprinesu izvršenju krivičnog dela.

Zakon zahteva tri uslova za postojanje saizvršilaštva u slučaju da ni delimično nije preduzeta radnja izvršenja:

Umišljaj

Zajednička odluka

Bitan doprinos izvršenju krivičnog dela

I pored ove definicije, aktuelne su teorije koje za cilj imaju da odrede pojam saizvršilaštva

1. Formalno-objektivna teorija

saizvršilac je onaj ko, makar i delimično, preduzme radnju izvršenja

svođenje saizvršilaštva samo na slučajeve kada neko makar delimično preduzme radnju izvršenja nije opravdano

često neko u ostvarenju krivičnog dela ima važniju ulogu od onoga ko preduzima radnju izvršenja

ova teorija previše sužava krug učesnika koji se mogu smatrati saizvršiocem

2. Subjektivna teorija

saizvršilaštvo postoji uvek kada neko učestvuje u ostvarenju krivičnog dela tako što postupa sa izvršilačkom voljom – tj tako da delo hoće kao svoje (cum animo auctoris)

čak i ako neko preduzme radnju izvršenja, a postupa tako da delo hoće kao tuđe (animus socii), biće samo smatran pomagačem

kao dopunski kriterijum, osim izvršilačke volje, uzima se u obzir da li neko čini delo u svom ličnom interesu

ako se ne utvrdi postojanje ličnog interesa, učesnik u delu se svodi na pomagača

tako je u nemačkoj teoriji poznat „slučaj kade“ – Na molbu majke vanbračnog deteta, njena sestra je to dete sama lišila života tako što ga je utopila u kadi sa vodom

iako je prvostepeni sud ispravno smatrao da je majka podstrekač, a sestra izvršilac, drugostepeni sud je primenom ove teorije uzeo da izvršilačka volja, a i interes za izvršenjem dela, postoji samo kod majke, tako da je majku proglasio izvršiocem, a sestru pomagačem

3. Teorija vlasti nad delom

saizvršilac je ono lice koje može bitno da utiče na tok izvršenja krivičnog dela

125

razlikuje se VLAST NAD RADNJOM (neposredni izvršilac) i VLAST NAD VOLJOM (posredni izvršilac), VLAST NAD DELOM se odnosi upravo na saizvršilaštvo

svakom saizvršiocu je dodeljena određena funkcija na osnovu zajedničke odluke

sve zajedno obezbeđuju da delo uspe zato što se različiti doprinosi celini dopunjuju

vladajuća u stranoj teoriji

4. Teorija o podeli rada

saizvršiocima se smatraju lica koja su se unapred dogovorila kako da ostvare krivično delo, pritom su podelili uloge i napravili plan

nekoga ko je po tom planu dobio ulogu pomagača i kasnije zaista preduzeo pomaganja, nije osnovano transformisati u saizvršioca

5. Objektivno-subjektivna teorija

vladajuća u našoj sudskoj praksi

za postojanje saizvršilaštva neophodno je da bude ostvarena i objektivna i subjektivna komponenta

u slučaju da je makar delimično preduzeta radnja izvršenja, za postojanje saizvršilaštva na subjektivnom planu zahteva se postojanje svesti o zajedničkom delovanju

ukoliko radnja izvršenja nije preduzeta, zahteva se da hoće delo kao zajedničko

objektivni i subjektivni element u konkretnom slučaju moraju se posmatrati u međusobno vezi i može se uzeti, do određene granice, da jače izražen subjektivni element može donekle kompenzovati slabije izražena objektivni element

i tada te radnje moraju objektivno imati osetan značaj za ostvarenje krivičnog dela

postojanje izvršilačke volje ne može sasvim kompenzovati nedovoljno izražen objektivni element

to mora predstavljati bitan dopinos izvršenju kd

običan doprinos nije condicio sine qua non za izvršenje kd

Saizvršilaštvo iz nehata nije moguće.

Kod delicta propria – kod onih dela kod kojih je posebno svojstvo učinioca bitno obeležje kd – saizvršilac može biti samo ono lice koje može biti i samostalan izvršilac

O saizvršilaštvu će se raditi i kod sukcesivnog saizvršilaštva

kada se neko pridruži nekome u toku izvršenja krivičnog dela, dakle nije neophodno da su svi saizvršioci učestvovali u izvršenju dela od samog početka

126

Kod svojeručnih krivičnih dela – ona koja može ostvariti samo jedan učinilac lično i samostalno – nije moguće saizvršilaštvo.

Saizvršilaštva nema ni u slučaju prividnog saizvršilaštva – kada više lica prouzrokuju posledicu krivičnog dela zajednički, ali bez postojanja svesti o zajedničkom delovanju.

Nužno saizvršilaštvo postoji kada je obavezan element bića krivičnog dela to da može biti ostvareno samo od strane dva ili više lica.

npr. krivično delo oružane pobune može postojati samo ukoliko u njegovom izvršenju učestvuje više lica

ta situacija se ne rešava prema pravilima o saizvršilaštvu, već se samo utvrđuje da li je taj element ostvaren, kao i svi ostali elementi bića krivičnog dela

Saizvršilac se kažnjava kao da je delo sam izvršio, kaznom koja je propisana za učinjeno delo.

80. Podstrekavanje Podstrekavanje postoji kada se drugo lice umišljajno navodi da izvrši krivično delo.

Navođenjem se na drugo lice utiče da donese odluku o izvršenju krivičnog dela.

Čvrstina odluke se može stepenovati, ni najčvršća odluka ne mora biti ostvarena

Za postojanje podstrekavanja bitno je da je podstrekač kod nekog lica stvorio takvu odluku da je na osnovu nje krivično delo izvršeno

Ukoliko je kod izvršioca već postojala čvrsta odluka da izvrši krivično delo, neće postojati podstrekavanje, već neuspelo podstrekavanje ili psihičko pomaganje.

Ukoliko je kod izvršioca postojala nedovoljno čvrsta odluka koja ne bi bila ostvarena ili je postojala neka opšta odluka koja nije bila konkretizovana, podstrekavanje može postojati, jer je još uvek moguće da podstrekač stvori konačnu odluku kod izvršioca.

Podstrekač se kažnjava kao da je delo sam izvršio tj u okviru propisane kazne za delo koje je izvršeno.

KZ ne propisuje šta može biti radnja podstrekavanja

može biti svaka radnja koja je pogodna da kod podstreknutog stvori odluku da izvrši krivično delo – od blagog nagovaranja pa do nekih formi prinude

npr, to može biti molba, obećanje ili davanje poklona, odnosno plaćanja za delo na koje se podstrekava, nagovaranje, pretnja, savetovanje

najčešće su u pitanju radnje koje se ostvaruju verbalnim putem, ali je moguće da podstrekavanje bude ostvareno nekim konkludentnim radnjama ili stvaranjem situacije koja na neko lice deluje tako što kod njega stvara odluku da izvrši krivično delo

navođenje ne mora biti eksplicitno, može se stvoriti i na jedan suptilan način, bitno je da je u pitanju radnja koja je podobna da kod podstreknutog stvori odluku da izvrši krivično delo

127

mora postojati određeni psihički uticaj podstrekača na izvršioca, ili komunikativni uticaj koji se za radnju podstrekavanja zahteva u pretežnom delu novije literature (teorija psihičkog kontakta)

izjednačavanje podstrekača sa izvršiocem u pogledu kažnjavanja opravdano je samo kod intenzivnijih oblika delovanja na izvršioca

Podstrekavanje može postojati i u slučaju kada se modifikuje već stvorena odluka da se izvrši krivično delo, a tu se razlikuju tri situacije:

1. ako se odluka izmeni tako da podstreknuti izvrši sasvim drugo krivično delo od onog koje je bio odlučio da izvrši

podstrekavanje u odnosu na krivično delo koje je izvršeno

2. ako se odluka izmeni tako da podstreknuti izvrši teži oblik istog krivičnog dela

tada podstrekač odgovara za teži oblik

3. ako se odluka izmeni tako da podstreknuti izvrši lakši oblik

tada podstrekavanje ne postoji, s obzirom da postojeća odluka već u sebi obuhvata i lakši oblik krivičnog dela

Za postojanje podstrekavanja potrebno je da je delo izvršeno ili pokušano

Podstrekavanje ima dvostruku posledicu:

Odluku podstreknutog da izvrši krivično delo

Izvršenje krivičnog dela

Za podstrekavanje nije neophodno da kod podstreknutog postoji krivica

podstrekač će biti odgovoran i kada kod izvršioca ne postoji krivica

ukoliko izvršilac nema ni minimalni subjektivni odnos prema delu, već se javlja kao sredstvo izvršenja, tada je opravdano koristiti konstrukciju posrednog izvršioca

Podstrekavanje može biti posredno, tj. preko trećeg ili više lica kada se svi oni javljaju kao posredni podstrekači

može se vršiti i od strane više lica koja neposredno podstrekavaju izvršioca na izvršenje krivičnog dela – sapodstrekavanje

Podstrekavanje se uvek odnosi na konkretno krivično delo, mora biti upravljeno ili na određeno lice ili određeni krug lica i nije neophodno da podstrekač lično poznaje izvršioca ili da je izvršilac svestan da je njegova odluka nastala pod uticajem podstrekača

Umišljaj podstrekača mora da obuhvati svest o uzročnoj vezi između radnje podstrekavanja i odluke da se izvrši krivično delo, kao i sva bitna obeležja tog krivičnog dela.

128

Agent provokator – lice koje vrši radnju podstrekavanja upravljen na to da izvršilac samo započne radnju izvršenja sa ciljem njegovog hvatanja na delu pre nego što ga dovrši, radi lakšeg dokazivanja dela – ne isključuje njegovu odgovornost kao podstrekača

Naše pravo – prikriveni islednik – zabranjuje se i predviđa kao kažnjivo da prikriveni islednik podstrekava na izvršenje krivičnog dela

U jednom krivičnom delu ne može postojati sticaj više oblika saučesništva.

podstrekavanje obuhvata pomaganje, a saizvršilaštvo konsumira podstrekavanje

Podstrekač se kažnjava kao da je delo sam izvršio.

ako je delo ostalo u pokušaju, a pokušaj je kažnjiv, podstrekaču se kao izvršiocu kazna može ublažiti

Podstrekavanje se nekad predviđa kao samostalno krivično delo, i to iz dva razloga:

kada ono na šta se podstrekava samo po sebi nije krivično delo

npr. krivično delo navođenja na samoubistvo i pomaganje u samoubistvu

kada je samo podstrekavanje teže od radnje izvršenja

npr. kod krivičnog dela izbegavanja vojne obaveze kao kvalifijkovani oblik predviđena je situacija u kojoj neko poziva ili podstiče više lica na vršenje tog krivičnog dela

KZ predviđa i neuspelo podstrekavanje – kada podstreknuti delo nije ni pokušao, a razlikuju se dve situacije:

1. podstrekač nije uspeo da stvori ili učvrsti odluku kod podstreknutog

2. podstrekač je uspeo da stvori ili učvrsti odluku, ali podstreknuti iz nekog razloga nije ni pokušao.

za neuspelo podstrekavanje se kažnjava ukoliko se podstrekavalo na krivično delo čiji je pokušaj po zakonu kažnjiv

jedini opšti izuzetak akcesorne prirode podstrekavanja

81. Pomaganje Pomaganje je oblik saučesništva kojim se sa umišljajem doprinosi izvršenju krivičnog dela.

Ne mora se raditi o doprinosu bez kojeg krivično delo ni u kom slučaju ne bi bilo izvršeno, već pomaganje postoji i kada bi ostvarenje krivičnog dela i bez pomaganja bilo moguće, ali na drugačiji način.

dovoljno je da je pomaganje dovelo i samo do manjih modifikacija u radnji izvršenja

Pomaganjem se smatra svaka radnja kojom se doprinosi izvršenju krivičnog dela, a KZ kao neke tipične radnje pomaganja navodi: davanje saveta ili uputstava kako da se izvrši krivično delo, stavljanje učiniocu na raspolaganje sredstava za izvršenje krivičnog dela, stvaranje uslova ili otklanjanje prepreka za izvršenje

129

krivičnog dela, uanpred obećano prikrivanje krivičnog dela, ulčinioca, tragova krivičnog dela ili sredstava kojima je delo izvršeno.

S obzirom na radnju, pomaganje može biti:

1. Psihičko – pomaganje koje se vrši verbalnim putem (davanje saveta kako da se izvrši krivično delo, obećavanje prikrivanja dela, izvršioca).

2. Fizičko

Pomaganje se može izvršiti i nečinjenjem

potrebno je da kod pomagača postoji dužnost na činjenje, tj. on mora imati položaj garanta

na primer, ako neko ne čuva objekat koji je duža da čuva kako bi omogućio izvršenje krivičnog dela krađe stvari iz tog objekta

Za pomaganje nije potrebno da kod izvršioca postoji i krivica, već je dovoljno da su ostvareni objektivni elementi krivičnog dela.

Posredno pomaganje – kada se doprinos izvršenju ostvaruje preko trećeg lica

Kada više lica pomaže izvršiocu svi se pojavljuju ulozi sapomagača

Umišljaj pomagača treba da obuhvati činjenicu da se radnjom pomaganja doprinosi ostvarenju krivičnog dela, kao i sve bitne elemente tog krivičnog dela.

Neophodno da se pomaže u konkretno određenom krivičnom delu

Kao i kod ostalih oblika saučesništva, pomaganje može postojati samo pre ili u toku izvršenja krivičnog dela.

pomoć pružena nakon izvršenog dela predstavlja posebno krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela

ukoliko se radi o krivičnim delima kod kojih posledica ne nastupa odmah posle preduzete radnje izvršenja, moguće je pružiti pomoć učiniocu sve do nastupanja posledice – temporalni delikti

ne odnosi se na delatnosna krivična dela

U pogledu kažnjavanja pomagača, zakon predviđa mogućnost ublažavanja kazne, tj odmeravanje i izricanje kazne koja je po vrsti ili meri blaža od one koja je propisana za izvršeno krivično delo.

I radnja pomaganja može u izuzetnim slučajevima biti predviđena kao posebno krivično delo iz istih razloga kao i kod podstrekavanja

82. Posebna pravila za odgovornost i kažnjivost saučesnika I za saučesnike važe opšta pravila o krivičnom delu. Međutim, za njih važe i neka posebna pravila koja se tiču granica njihove odgovornosti i kažnjivosti.

130

U pogledu krivice postoji razlika između saizvršilaštva i ostalih oblika saučesništva

odgovornost saučesnika u užem smislu postoji samo onda kada kod njih postoji umišljaj, saizvršilac je odgovoran i onda kada kod njega postoji nehat

Odgovornost saučesnika postoji nezavisno od toga da li kod izvršioca postoji krivica.

akcesorna teorija zahteva da je izvršilac izvršio krivično delo, odnosno da je preduzeo radnje koje ulaze u kriminalnu zonu, a pri tome se ne traži i krivica izvršioca

Granice odgovornosti podstrekača i pomagača određuje njihov umišljaj, dok saizvršioci odgovaraju u granicama umišljaja i nehata.

Granice odgovornosti saizvršioca:

izvršilac odgovara u granicama svog umišljaja ili nehata, što znači da ne odgovara za ono što je izvan tih granica ostvario drugi saizvršilac

svaki saizvršilac koji je makar i delimično preduzeo radnju izvršenja odgovara samo za ono što je hteo kao zajedničko delo, a kod nehatnog krivičnog dela za ono što se može pripisati njegovom nehatu

saučesnik koji nije preduzeo ni delimično radnju izvršenja, može da odgovara samo za ono delo koje je bilo obuhvaćeno zajedničkom odlukom

ako je neki od saizvršilaca otišao dalje, i izvršio ono što nije bilo obuhvaćeno zajedničkom odlukom, nalazi se u ekcesu za koji odgovara samostalno, kao da je reč o izvršiocu

moguće je da u istom delu, zajednički preduzimajući radnju izvršenja, jedan saizvršilac postupa sa umišljajem, a drugi iz nehata

ako to delo ima svoj nehatni oblik jedan će odgovarati za umišljajni, a drugi za nehatni oblik

ukoliko to delo nema nehatni oblik onda taj ko postupa iz nehata uopšte i ne čini krivično delo

Granice odgovornosti podstrekača i pomagača

podstrekač i pomagač odgovaraju u granicama svog umišljaja

ono što nije bilo obuhvaćeno njihovim umišljajem predstavlja eksces izvršioca za koji oni ne odgovaraju

1. kvalitativni eksces

kada izvršilac izvrši neko sasvim drugo krivično delo, a ne ono na koje je bio podstrekavan, odnosno u kojem mu je pružena pomoć

tada saučesnik ne odgovara, jer radnja saučesništva nije ni u kakvoj uzročnoj vezi sa izvršenim krivičnim delom

pritom bi trebalo voditi računa o tome da li su ispunjeni uslovi za neuspelo podstrekavanje

131

ako se podstrekavalo na delo čiji je pokušaj kažnjiv, postojaće neuspelo podstrekavanje

2. kvantitativni eksces

kada izvršilac izvrši teži oblik krivičnog dela, a umišljajem saučesnika je bio obuhvaćen samo osnovni oblik

saučesnici odgovaraju samo za osnovni oblik

npr. ako neko podstrekava ili pomaže u običnoj krađi, a izvršilac izvrši tešku krađu, saučesnik odgovara samo za osnovni oblik krađe

3. negativni kvantitativni eksces

ako je umišljajem saučesnika bio obuhvaćen osnovni oblik, a izvršilac izvrši lakši oblik

saučesnik odgovara samo za lakši oblik, tj za ono što je zaista i ostvareno

Dobrovoljno sprečavanje dela:

u okviru dobrovoljnog odustanka od izvršenja krivičnog dela predviđeno je i dobrovoljno sprečavanje dela od strane saučesnika

postoji kada je saučesnik sprečio izvršioca da izvrši krivično delo

dobrovoljno sprečavanje dela je fakultativni osnov za oslobođenje od kazne

Uticaj ličnih odnosa, svojstava i okolnosti

određeni lični odnosi, svojstva i okolnosti mogu uticati na krivicu ili na odmeravanje kazne

uzimaju se u obzir samo kod onog učesnika u vršenju krivičnog dela kod kojih postoje

nema prenošenja uticaja ovih okolnosti

ukoliko je npr izvršilac krivičnog dela delo izvršio u povrati, i to mu je uzeto kao otežavajuća okolnost, to nema nikakvog značaja na saučesnike koji nisu povratnici

izuzetak:

ako je neki lični odnos, svojstvo ili okolnost bitni element bića krivičnog dela, uzima se u obzir i saučesnicima, iako kod njih ne postoji

Kod krivičnog dela kvalifikovanog težom posledicom saučesnici odgovaraju pod istim uslovima kao i izvršilac

potrebno je da umišljaj postoji u odnosu na osnovni oblik, a u odnosu na težu posledicu nehat

83. Pojam i vrste krivičnih sankcija Krivične sankcije su sredstvo za ostvarivanje zaštitne funkcije krivičnog prava.

Opšti materijalno-formalni pojam krivičnih sankcija se određuje na sledeći način:

132

Krivične sankcije su zakonom predviđene represivne mere koje se s ciljem suzbijanja kriminaliteta primenjuju prema učiniocu protivpravnog dela koje je u zakonu predviđeno kao krivično delo na osnovu odluke suda donete nakon sprovedenog krivičnog postupka.

Osnovni elementi krivičnih sankcija:

cilj krivičnih sankcija je suzbijanje kriminaliteta

postoje zbog suzbijanja kriminaliteta

one su po svojoj prirodi represivne mere

represivnost krivičnih sankcija se ogleda u tome što one predstavljaju određeno zlo za učinioca krivičnog dela, ili pretnju zlom

ne negira se preventivno dejstvo krivičnih sankcija koje je povezano sa represivnom komponentnom

stepen represivnosti je različit: od sudske opomene pa do smrtne kazne

primenjuju se prema učiniocu protivpravnog dela koje je zakonu predviđeno kao krivično delo

mora biti krivično delo koje ispunjava sve elemente za postojanje krivičnog dela, tj može nedostajati krivica

npr. lišavanje života koje izvrši neuračunljivo lice je protivpravno delo koje je u zakonu predviđeno krivično delo, ali nije krivično delo u smislu opšteg pojma krivičnog dela, jer nedostaje krivica učinioca

moraju biti predviđene zakonom

bitno je da je zakonom predviđeno kao krivično delo

naše ranije kz i tamo gde nema kd je koristilo taj terin, koristilo ga u čisto objektivnom smislu

protivpravno delo koje je u zakonu predviđeno kao krivično

to znači da nije dozvoljena primena sankcija ante delictum

uvek se traži da je učinjeno bar kd u nepotpunom, objektivnom smislu

izriče ih sud

izriču se u krivičnom postupku

U našem krivičnom pravu postoji 4 vrste krivičnih sankcija, a to su:

Kazne

Mere upozorenja

Mere bezbednosti

Vaspitne mere

133

iako bi se moglo govoriti o pluralističkom sistemu, ipak je reč o dualističkom sistemu krivičnih sankcija, u kom postoje kazna i mere bezbednosti

mere upozorenja su alternativa kazni i nezamislive su bez postojanja kazni, dok su vaspitne mere specijalna vrsta mera bezbednosti koje se primenjuju prema određenoj kategoriji učinilaca (maloletnicima)

Opšta svrha krivičnih sankcija je ostvarivanje zaštitne funkcije krivičnog prava

KZ sadrži odredbe o posebnoj svrsi tri vrste krivičnih sankcija, a ZOMUKD propisuje svrhu vaspitnih mera kao sankcija koje se primenjuju prema maloletnicima

Krivično zakonodavstvo Srbije poznaje i neke mere koje imaju sličnosti sa krivičnim sankcijama, ali nisu obuhvaćene sistemom krivičnih sankcija jer im nedostaju neke bitne karakteristike koje krivična sankcija mora da poseduje:

pravne posledice osude

ne izriče sud u krivičnom postupku, već nastupaju po sili zakona

mera oduzimanja imovinske koristi

nije krivična sankcija jer se tom merom samo realizuje princip da niko ne može zadržati imovinsku korist pribavljenu krivičnim delom

njome se ne oduzimaju niti ograničavaju neka dobra učinioca, jer učinilac nikada ne može steći neka prava u odnosu na ono što je pribavio krivičnim delom

za oblast krivičnih sankcija od značaja su i odredbe o rehabilitaciji i davanju podataka iz kaznene evidencije, kao i zastarelost, amnestija, pomilovanje…

84. Pojam, opravdanje i svrha kazne Materijalno-formalni pojam kazne se određuje na sledeći način:

Kazna je zakonom predviđena represivna mera koja se u cilju suzbijanja kriminaliteta primenjuje prema učiniocu krivičnog dela na osnovu odluke suda nakon sprovedenog krivičnog postupka.

Najvažnija razlika u ovom pojmu u odnosu na pojam krivičnih sankcija jeste ta što se ovde kao pretpostavka za primenu kazne traži da je učinjeno krivično delo koje sadrži sve obavezne elemente, pa i krivicu. Kazna se ne može zamisliti bez krivice.

1. stepen represivnosti je najviši kod kazne

najviše zadire u prava i dobra učinioca, i nužno sadrži određeno zlo

ona znači socijalno-etički prekor koje društvo upućuje učiniocu krivičnog dela

2. načelo zakonitosti je kod kazne najdoslednije sprovedeno

134

pored opštih odredaba o kazni u opštem delu, ona se propisuje u posebnom delu za svako pojedino krivično delo

propisujući koja ljudska ponašanja predstavljaju krivično delo, zakonodavac propisuje i kaznu

3. krivične sankcije može izricati samo sud u krivičnom postupku

U pogledu opravdanja kazne, najvažnije grupe teorija su:

1. Utilitarističke – Opravdanje kazne vide u njenoj nužnosti i korisnoj funkciji koju ona obavlja za društvo – suzbijanje kriminaliteta.

2. Retributivističke – opravdanje kazne vide u retribuciji koja polazi od ideje srazmernosti i pravednosti.

Ova dva pristupa koriste se istovremeno za opravdanje ili kritiku krivičnopravne zaštite i krivičnog prava u celini

U pogledu svrhe kažnjavanja formirale su se tri teorije:

1. Apsolutna teorija – Svrha kazne je vraćanje zla za učinjeno zla.

kazna je sama sebi cilj, odnosno odmazda za učinjeno krivično delo

2. Relativna teorija – Svrha kazne je prevencija.

Generalna – kazna za cilj ima vršenje uticaja na potencijalne učinioce. Generalna prevencija može biti:

1. Negativna: sastoji se u zastrašivanju potencijalnih učinioca

2. Pozitivna: sastoji se u podržavanju društvenih i moralnih normi koji služe kao prepreka vršenju krivičnih dela.

Specijalna – kazna za cilj ima vršenje uticaja na učinioca koji je već učinio krivično delo

3. Mešovita teorija – smatra da je svrha kazne i jedno i drugo – i retribucija i prevencija

KZ polazi od relativne teorije i svrhu kažnjavanja određuje kao generalnu i specijalnu prevenciju.Svrha kažnjavanja je:

Sprečavanje učinioca da čini krivična dela i uticanje na njega da ubuduće ne vrši krivična dela

Uticanje na druge da ne čine krivična dela

Izražavanje društvene osude za krivično delo, jačanje morala i učvršćivanje obaveze poštovanja zakona

KZ ne određuje retribuciju kao jednu od svrha kažnjavanja iako je tu komponentu teško negirati; ona ima važnu ograničavajuću funkciju

preventivni ciljevi kazne ne smeju voditi strožoj kazni od one koja je srazmerna težini učinjenog dela i stepenu krivice učinioca

135

85. Sistem kazni Sistem kazni u našem krivičnom zakonodavstvu obuhvata 4 kazne. To su:

Zatvor

Novčana kazna

Rad u javnom interesu

Oduzimanje vozačke dozvole

Mnoga postojeća rešenja iz opšteg dela polaze od onih koje je sadržao KZ iz 1 951 , međutim to se ne može reći za oblast krivičnih sankcija. Prvobitno, on je predviđao sedam vrste kazni.

Najviše dilema u sistemu kazni koji je predviđalo naše zakonodavstvo izazavala je smrtna kazna.

1993. godine ukinuta u saveznom krivičnom zakonodavstvu

posle izmena i dopuna iz 2001 . godine sistem kazni više ne sadrži smrtnu kaznu, već umesto nje predviđa zatvor u trajanju od 40 godina

smrtna kazna je u republičkom zakonodavstvu bila propisana samo za dva krivična dela: teško ubistvo i teške slučajeve razbojničke krađe i razbojništva

ukinuta je izmenama i dopunama 2002. godine

na planu zakonodavnog regulisanja smrtne kazne u Evropi su danas preovladali filozofski, sociološki, psihološki i kriminalnopolitički argumenti protiv smrtne kazne

Ukidanju smrtne kazne išla su u prilog još dva argumenta:

Suštinski je neprihvatljivo da u saveznom krivičnom zakonodavstvu smrtna kazna nije bila predviđena za isto tako teška pa i teža krivična dela od onih koja su u republičkom krivičnom zakonodavstvu bila zaprećena smrtnom kaznom

Nije bilo nikakvih posebnih razloga da i naša zemlja ne sledi trend koji je jasno došao do izražaja u evropskim zemljama

Naše krivično zakonodavstvo polazi pod podele na: glavne i sporedne kazne.

Glavna kazna je zatvor, dok se novčana kazna, rad u javnom interesu i oduzimanje vozačke dozvole mogu izreći i kao glavne i kao sporedne.

Glavna kazna se izriče samostalno, s tim što se samo jedna kazna može izreći kao glavna.

Novčana kazna i oduzimanje vozačke dozvole kao sporedna kazna se mogu izreći uz kaznu zatvora kao glavnu kaznu.

136

86. Opšta pitanja kazne lišenja slobode Posebnu pažnju izazivaju pitanja u vezi propisivanja ove kazne, njenih opcija, kao i problem kratkotrajnih kazni lišenja slobode

FAKTORI ZA NASTANAK I RAZVOJ OVE KAZNE:

Kazna lišenja slobode nema realnog osnova za svoju primenu dok se ne stvore jaki državni organi

Kazna lišenja slobode zahteva dovoljno bogatu materijalnu osnovu društva jer je reč o skupoj krivičnoj sankciji

Lična sloboda kao dobro čoveka mora zauzimati visoko mesto na vrednosnoj skali i svim članovima društva mora biti priznato pravo na ličnu slobodu

Kazna lišenja slobode predstavlja najvažniju kaznu u savremenim pravima, međutim u vezi sa njom se javlja veći broj pitanja koja su sporna.

1. opšteusvojen je stav da učinioca ne treba slati u zatvor ako se može očekivati da će se primenom određenih sankcija na slobodi na njega uticati da više ne vrši krivična dela

od zaprećene kazne zatvora se očekuje da ima generalno preventivno dejstvo

2. da li predvideti jednu jedinstvenu ili više vrsta kazni lišenja slobode

većina zakonodavstava predviđa više vrsta kazna lišenja slobode

3. širina kaznenih raspona

kazneni rasponi ne smeju biti suviše uski jer bi se time onemogućilo pravilno odmeravanje kazne

ne smeju biti ni suviše široki jer bi to vodilo arbitrernosti

kod nas se zapaža propisivanje suviše širokih raspona, sa veoma visokim posebnim maksimumom

4. alternative kazni lišenja slobode

traganje za njima je poteklo iz saznanja da se kaznom lišenja slobode često postiže suprotan cilj od željenog

umesto da deluje preventivno na učinioca krivičnog dela, ona od njega stvara ličnost koja se još više udaljava od društva, od vladajućih društvenih normi i normalnog života na slobodi

od alternativa kazni lišenja slobode najviše uspega ima rad u javnom interesu

kao sankcija se propisuje u određenom trajanju

određuje se najmanji i najveći broj sati rada kao i dužina vremenskog perioda

sud u konkretnom slučaju određuje tačan broj sati rada kao i vreme u kom će se obaviti

mora biti dobrovoljan, jer bi inače bio u suprotnosti sa međunarodnom konvencijom koja zabranjuje prinudan rad

137

to ne može biti bilo koji rad, već rad koji ima humanitarni i opštekorisni karakter

npr pomoć starim licima, bolesnim licima, rad sa hendikepiranom decom, rad u oblasti životne sredine itd…

pored rada u javnom interesu koriste se i neke druge sankcije kao alternativa kazni lišenja slobode – naknada štete i neformalno poravnanje oštećenog i učinioca, ambulantni tretman ili upućivanje na obuku i mere pojačanog nadziranja, kao i kućni pritvor

5. kratkotrajne kazne lišenja slobode

osnovni prigovor je taj da se kratkotrajnim kaznama lišenja slobode ne mogu postići ciljevi resocijalizacije

saznanje da upravo dugotrajne kazne lišenja slobode vode daljoj desocijalizaciji umanjilo je značaj ovih prigovora

princip srazmernosti prilikom odmeravanja kazne zahteva primenu i kratkotrajnih kazni lišenja slobode, tako da nema dovoljno razloga da se od njih sasvim odustane

87. Kazna zatvora u našem krivičnom pravu Iako je moguće propisati više kazni lišenja slobode, naš zakonodavac odlučio se samo za jednu vrstu ove kazne – zatvor.

Naše krivično zakonodavstvo određuje opšti minimum i maksimum kazne zatvora, odnosno najmanju i najvišu moguću meru kazne, a svrha propisivanja opšteg minimuma i maksimuma jeste da se u tom okviru kod pojedinih krivičnih dela propiše posebni minimum i posebni maksimum.

zatvor ne može biti kraći od 30 dana niti duži od 20 godina

u odnosu na opšti maksimum KZ predviđa izuzetak – da se za najteža krivična dela propiše kazna zatvora u trajanju od 30-40 godina

osim tog izuzetka, teža kazna od opšteg maksimuma se ne može izreći

poseban slučaj kazne zatvora koja je uvedena kao zamena za smrtnu kaznu

zato se ne može odmeravati i izricati kazna zatvora između 20 i 30 godina

kazna od 30-40 godina se ne može izreći licu koje u vreme izvršenja krivičnog dela nije navršilo 21 godinu života

ona se može izricati samo na pune godine

teža kazna od opšteg maksimuma se ne može izreći

Kod dužih kazni zatvora, ona se izriče na pune godine i mesece, dok je izricanje kazne zatvora i na dane opravdano samo kod kratkotrajnih kazni lišenja slobode

KZ predviđa u tom pogledu granicu od 6 meseci zatvora

138

zatvor se izriče na pune godine i mesece, a do 6 meseci i na pune dane

Zakonom o izmenama i dopunama KZ iz 2009. godine uvedena je kazna kućnog zatvora, kao modalitet izvršenja kazne zatvora

izvršava se u prostorijama u kojima osuđeni stanuje

uslov za to je da je izrečena kazna zatvora do 1 godine

ova mogućnost može iskoristiti ukoliko se s obzirom na ličnost učinioca, njegov raniji život, njegovo držanje posle učinjenog dela, stepen krivice i druge okolnosti pod kojima je delo učinjeno može očekivati da će se na taj način ostvariti svrha kažnjavanja

u slučaju da osuđeni samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje u kojima izdržava izrečenu kaznu zatvora, jednom u trajanju dužem od 6h ili dva puta u trajanju do 6h, ostatak kazne će izdržati u zavodu za izvršenje kazne zatvora

izvršenje kazne zatvora na ovaj način se ne može odrediti učiniocu krivičnog dela protiv braka i porodice ukoliko živi sa oštećenim u istom porodičnom domaćinstvu

88. Uslovni otpust Uslovni otpust je samo faza u izvršenju kazne zatvora

Suština uslovnog otpusta je u tome da se deo kazne ne izvršava, tj izvršiće se samo ukoliko dođe do opoziva uslovnog otpusta. Ukoliko do njega ne dođe, kazna se gasi.

Za vreme uslovnog otpusta kazna postoji samo kao pravna mogućnost

Vreme provedeno na uslovnom otpustu u slučaju opoziva se ne uračunava u izdržanu kaznu

Opšti uslovi za uslovni otpust:

Osuđeni koji je izdržao dve trećine kazne zatvora sud će otpustiti sa izdržavanja kazne pod uslovom da do isteka vremena za koje je izrečena kazna ne učini novo krivično delo

potrebno je da se osuđeni u toku izdržavanja kazne tako popravio da se sa osnovom može očekivati da će se na slobodi dobro vladati, a naročito da do isteka vremena za koje je izrečena kazna neće vršiti krivična dela

KZ propisuje uslove za uslovni otpust, osuđeni će se uslovno otpustiti ukoliko su kumulativno ispunjena dva uslova:

da je izdržao najmanje 2/3 kazne

ranije je postojala mogućnost da se osuđeno lice otpusti posle samo 1/3 izdržane kazne

ta mogućnost je predstavljala osnov za arbitrernost i suspenziju sudske odluke u pogledu dve trećine kazne, stoga je ta mogućnost ukinuta

139

da se za vreme izvršenja kazne tako popravio da se sa osnovom može očekivati da više neće vršiti krivična dela, tj da je u odnosu na njega postignuta svrha kažnjavanja

ispunjavanje ovog uslova je u praksi teško utvrditi

poznato je da ni izuzetno dobro vladanje osuđenih lica za vreme izdražavanje kazne ne mora imati nikakve veze sa njihovim popravljanjem

Uslovni otpust i u slučaju ispunjavanja zakonskih uslova predstavlja samo mogućnost ukoliko je osuđeni više od tri puta pravosnažno osuđen na kaznu zatvora.

ZID KZ iz 2012 godine uvodi zabranu uslovnog otpuštanja ukoliko je osuđeni u toku izdržavanja kazne dva puta disciplinski kažnjavan i kome su oduzete dodeljene pogodnosti.

Sud može u odluci kojom osuđenog uslovno otpušta odrediti da ispuni neku od obaveza predviđenih krivičnopravnim odredbama.

Opozivanje uslovnog otpusta može biti:

obavezno – ako osuđeni za vreme dok je na uslovnom otpustu učini krivično delo za koje je izrečena kazna zatvora duža od 1 godine.

fakultativno – kada je izrečena kazna do 1 godine. U tom slučaju do opoziva uslovnog otpusta može, ali ne mora doći.

Mogućnost opoziva postoji i kada osuđeni koji je na uslovnom otpustu ne ispuni neku od obaveza koju mu je odredio sud.

O uslovnom otpuštanju kao i o njegovom opozivanju odlučuje sud

89. Pojam i sistemi novčane kazne Novčana kazna je jedna od najstarijih krivičnih sankcija.

Nastala je u vezi sa sistemom kompozicije prema kom je učinilac plaćao određenu sumu novca oštećenom ili njegovoj porodici kao naknadu za učinjeno krivično delo, čime se sprečavala krvna osveta.

Postepeno je i država počela sama da primenjuje novčanu kaznu tj. da od učinioca naplaćuje izvesnu sumu novca za učinjeno krivično delo. Danas je ona jedna od najčešće primenjivanih sankcija.

Novčana kazna se sastoji u plaćanju određenog novčanog iznosa u korist države.

Ona je naročito pogodna za lakša krivična dela, stoga je u nekim zemljama ona na području lakšeg i srednjeg kriminaliteta u potpunosti istisnula kaznu lišenja slobode.

Razlikuju se dva sistema propisivanja i primene novčane kazne:

1. Stari sistem – Sistem fiksnih iznosa

novčana kazna se propisuje u određenom rasponu u okviru kog se učiniocu odmerava i izriče kazna u konkretnom slučaju

140

2. Novi sistem – Dani-novčane kazne (Sistem dnevnih globa)

podrazumeva da se kazna najpre odmerava u danima, a nakon toga se utvrđuje novčana vrednost jednog dana, a onda se množenjem dolazi do novčane kazne koja se izriče

prednost ovog sistema je u tome što se vrednost dana utvrđuje prema imovinskom stanju učinioca

postiže da novčana kazna jednako pogađa i siromašne i bogate učinioce krivičnih dela

broj dana se odmerava na isti način kao i kada bi se odmeravala kazna zatvora u danima, na osnovu opštih pravila o odmeravanju kazne

vrednost dana se utvrđuje tako što se utvrde mesečni i godišnji prihodi učinioca

oduzmu njegovi redovni troškovi, odnosno utvrđuje se koliko on može da uštedi

ta ušteda se deli sa brojem dana u mesecu, odnosno godini

90. Novčana kazna u našem krivičnom pravu Naš zakonodavac nije ostao samo pri starom sistemu, fiksnih iznosa. Taj sistem jeste jednostavniji jer ne zahteva utvrđivanje prihoda učinioca, ali je novi sistem u prednosti pre svega jer jednako pogađa bogate i siromašne. Za isto krivično delo bogati učinilac može biti stostruko više kažnjen nego siromašni učinilac. Stoga KZ predviđa oba sistema.

Krivični zakonik predviđa oba sistema novčane kazne tako što novi sistem postavlja kao primaran – novčana kazna u dnevnim iznosima, dok stari sistem – novčana kazna u određenom iznosu postavlja kao supsidijaran

1. Novčana kazna u dnevnim iznosima

podrazumeva da se kazna najpre odmerava u danima, a nakon toga se utvrđuje novčana vrednost jednog dana, a onda se množenjem dolazi do novčane kazne koja se izriče

broj dana se odmerava na isti način kao i kada bi se odmeravala kazna zatvora u danima, na osnovu opštih pravila o odmeravanju kazne

ne može biti manji od 10 niti veći od 360 dana

vrednost dana se utvrđuje tako što se utvrde mesečni i godišnji prihodi učinioca, zatim se oduzmu njegovi redovni troškovi, odnosno utvrđuje se koliko on može da uštedi, a onda se ta ušteda deli sa brojem dana u mesecu, odnosno godini

vrednost jednog dana ne može biti manji od 500 dinara niti veći od 50.000 dinara

kod ovog sistema propisani su kazneni rasponi, koji zavise od zaprećene kazne zatvora uz koju je kod pojedinih krivičnih dela alternativno propisana novčana kazna:

do 60 dnevnih iznosa za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora do 3 meseca

141

30-1 20 dnevnih iznosa za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora do 6 meseci

60-1 80 dnevnih iznosa za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora do 1 godine

120-240 dnevnih iznosa za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora do 2 godine

najmanje 180 dnevnih iznosa za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora do 3 godine

Ako je za krivično delo propisana samo novčana kazna, ona se odmerava u okviru propisanog broja dnevnih iznosa za to delo

u primeni ovog sistema sudovi se suočavaju sa problemima na koji način utvrditi stvarne prihode učinioca

zakon ovlašćuje sud da može zahtevati podatke od banaka ili drugih finansijskih ustanova, državnih organa ili pravnih lica, koji su dužni da tražene podatke dostave

ukoliko se podaci ne mogu pribaviti, ili ukoliko učinilac ne ostvaruje nikakav prihod ali je vlasnik imovine ili nosilac imovinskih prava, sud će po slobodnoj proceni utvrditi visinu dnevnog iznosa

ipak, u nekim slučajevima čak ni pored tih mogućnosti nije moguće utvrditi visinu dnevnog iznosa, i to je razlog zašto je KZ zadržao i stari sistem fiksnih iznosa, koji će se primenjivati kao supsidijarni

2. Novčane kazne u određenom iznosu

ako je nemoguće utvrditi visinu dnevnog iznosa novčane kazne primenjuje se stari sistem fiksnih iznosa

opšti minimum kod ovog sistema je 10.000 dinara, a opšti maksimum milion dinara (deset miliona kod krivičnih dela izvršenih iz koristoljublja)

i kod ovog sistema visina kaznenih raspona zavisi od visine zaprećene kazne zatvora uz koju je novčana kazna propisana za pojedina dela

do 100.000 dinara za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora do 3 meseca

20.000-200.000 dinara za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora do 6 meseci

30.000-300.000 dinara za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora do 1 godine

50.000-500-000 dinara za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora do 2 godine

najmanje 1 00.000 dinara za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora do 3 godine

novčana kazna se kao sporedna kazna može izreći i u onim slučajevima kada ona nije kod pojedinog krivičnog dela predviđena, ili je predviđena alternativno, a sud se odluči da kao glavnu kaznu izrekne zatvor

glavni uslov za korišćenje te mogućnosti je da je delo izvršeno iz koristoljublja

142

KZ reguliše izvršenje novčane kazne

rok za plaćanje novčane kazne se određuje u presudi i on ne može biti kraći od 15 dana niti duži od 3 meseca

u opravdanim slučajevima sud može dozvoliti da se novčana kazna isplati u otplatama, a u tom slučaju rok isplate ne može biti duži od 1 godine

KZ više ne predviđa prinudnu naplatu neplaćene novčane kazne

ukoliko osuđeni ne plati novčanu kaznu dolazi do njenog pretvaranja u zatvor – reč je o supletornom zatvoru

tada se određuje jedan dan zatvora za svakih 1.000 dinara novčane kazne

za njega ne važi većina odredaba o kazni zatvora – taj zatvor može trajati najduže 6 meseci, a ako je izrečena novčana kazna u iznosu većem od 700.000 dinara, on može trajati najduže 1 godinu.

neplaćena novčana kazna može biti zamenjena i radom u javnom interesu

tada se za svakih 1.000 dinara novčane kazne određuje 8h rada u javnom interesu

rad u javnom interesu ne može biti duži od 360h

u slučaju da osuđeni isplati deo novčane kazne ostatak se srazmerno pretvara u zatvor

kada je novčana kazna izrečena u većem iznosu od onoga koji se bez ostatka može pretvoriti u zatvor potrebno je izračunati deo, odnosno procenat isplaćene novčane kazne i za toliko umanjiti maksimalno trajanje zatvora, bez obzira na preostali deo neplaćene novčane kazne

u slučaju da osuđeni isplati ostatak novčane kazne, izvršenje supletornog zatvora će se obustaviti

posle smrti osuđenog novčana kazna se neće izvršiti

91. Rad u javnom interesu Što se tiče ove sankcije postoje razlozi za i protiv njenog uvođenja

1. Razlozi koji idu u prilog njenom uvođenju su:

osuđeno lice ne gubi svoje društvene kontakte

može nastaviti obavljanje svoje profesije

nema ni ostalih negativnih posledica kazne lišenja slobode

znatno su manji troškovi njenog izvršenja nego kazne lišenja slobode

građani sa kojima je osuđeni u kontaktu tokom obavljanja rada u javnom interesu mogu na njega imati pozitivan uticaj

143

osuda se može posmatrati kao rekompenzacija društvu za učinjeno delo

može imati i edukativni karakter

2. Razlozi protiv njenog uvođenja:

nedostatak pogodnih humanitarnih i volonterskih organizacija u okviru kojih bi se ovaj rad obavljao

nedostatak onih koji bi nadgledali izvršenje ove sankcije

osuđeni dolazi u kontakt sa licima koja su vrlo ranjiva – bolesna, stara lica

tako da mogu postati žrtve krivičnog dela

nejednakost u izvršenju

Trebalo bi dati prednost razlozima koji idu u prilog uvođenju ove sankcije, što čini i KZ

kazna rada u javnom interesu se može izreći i kao glavna i kao sporedna kazna.

ZIKS sadrži posebne odredbe o tome i predviđa uvođenje posebne službe, odnosno lica koji bi izvršavali ovu kaznu

kazna rada u javnom interesu se može izreći za krivična dela za koja je propisan zatvor do 3 godine ili novčana kazna

to mora biti rad koji je koristan za društvo, kojim se ne vređa ljudsko dostojanstvo i koji se ne vrši u cilju sticanja dobiti

rad mora biti i dobrovoljan, jer bi u suprotnom bio protivan međunarodnim konvencijama kojim se zabranjuje prinudni rad kao krivična sankcija

važan uslov za izricanje ove kazne je pristanak učinioca, u slučaju da on nije dat sud bi verovatno izrekao kaznu zatvora, tako što će se za svakih započetih 8 časova rada u javnom interesu odrediti 1 dan zatvora

rad u javnom interesu ne može biti kraći od 60h niti duži od 360h

period u kojem će se obaviti rad u javnom interesu je od 1-6 meseci, i traje 60h u toku jednog meseca

ukoliko osuđeni ne obavi časove rada koji su mu dodeljeni dolazi do zamene kaznom zatvora, pri čemu se za svakih 8h rada u javnom interesu određuje 1 dan zatvora

ukoliko osuđeni savesno ispunjava svoje obaveze, sud kaznu može umanjiti za ¼

rad u javnom interesu predstavlja i jednu važnu mogućnost zamene neplaćene kazne i u toj situaciji on je alternativa kazni lišenja slobode

144

92. Oduzimanje vozačke dozvole Za razliku od mere bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilima koja se izriče samo učiniocu krivičnog dela ugrožavanja javnog saobraćaja za koga se utvrdi da je opasno da upravlja motornim vozilom, ova kazna je namenjena drugoj kategoriji učinilaca i pod drugačijim uslovima.

ovde nije specijalna prevencija u prvom planu, ima i generalno preventivne ciljeve, ima i retributivni karakter

njome se pogađa sloboda kretanja, tj. ta sloboda se samo delimično ograničava

Uslov za izricanje oduzimanja vozačke dozvole je da je učinilac koristio motorno vozilo za pripremanje ili izvršenje krivičnog dela.

zakonska odredba ne postavlja i uslov da je potrebno da je učinilac upravljao tim motornim vozilom, ali se iz sadržine ove kazne može zaključiti da je to neophodno.

motorno vozilo mora biti korišćeno u svojoj osnovnoj funkciji da bi bili ostvareni uslovi za izricanje ove kazne

Nema ograničenja u pogledu kojih krivičnih dela može biti izrečena ova kazna – u obzir dolaze sva krivična dela, a i krivična dela ugrožavanja javnog saobraćaja ukoliko nisu ostvareni uslovi za izricanje mere bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom. U svakom slučaju, te dve sankcije se ne mogu izreći zajedno.

Ova kazna može biti izrečena kao glavna kazna, ali i kao sporedna uz kaznu zatvora ili novčanu kaznu. Kao glavna se može izreći samo za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do 2 godine ili novčana kazna.

Kazna oduzimanja vozačke dozvole može trajati 1-3 godine. A ako je izrečena uz kaznu zatvora, vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora se ne uračunava u trajanje ove kazne.

Ova kazna se može izreći i licu koje nema položen vozački ispit, a u tom slučaju, ukoliko položi vozački ispit, zabranjuje mu se izdavanje vozačke dozvole.

Ukoliko osuđeni na kaznu oduzimanja vozačke dozvole upravlja motornim vozilom za vreme dok ona traje, sud će ovu kaznu zameniti kaznom zatvora, tako što će jednu godinu oduzimanja vozačke dozvole zameniti za jedan mesec zatvora.

93. Pojam i vrste odmeravanja kazne Odmeravanje kazne može biti zakonsko i sudsko.

samo se sudsko odmeravanje može smatrati odmeravanjem kazne u pravom smislu reči

kazna za pojedina krivična dela se propisuje u veoma širokom rasponu, stoga se teško može prihvatiti da zakonodavac tu vrši neko okvirno odmeravanje kazne

U oblasti odmeravanja kazne u našoj teoriji koristi se pojam individualizacije kazne.

Taj pojam se može shvatiti u širem i u užem smislu:

145

1. U širem smislu – individualizacija kazne je ukupan proces koji se odvija od izbora kazne pa do njenog izricanja.

2. U užem smislu – individualizacija kazne je jedan od principa na osnovu kojih se vrši odmeravanje kazne, a to pre svega podrazumeva upoznavanje ličnosti učinioca.

Međutim, individualizacija kazne u užem smislu predstavlja gledište koje je danas uglavnom napušteno, dok je individualizacija kazne u širem smislu suvišan pojam jer odgovara pojmu odmeravanja kazne.

Odmeravanje kazne može biti:

1. u okviru kazne propisane za određeno krivično delo, odmeravanje blaže kazne od propisane (ublažavanje kazne) i odmeravanje teže kazne od propisane (pooštravanje kazne)

redovan način odmeravanja kazne je onaj koji se vrši u okviru propisane kazne za određeno krivično delo, dok se ublažavanje i pooštravanje kazne mogu vršiti izuzetno

sistem apsolutno određenih kazni i sistem apsolutno neodređenih kazni su napušteni u savremenom krivičnom zakonodavstvu

opšti minimum i opšti maksimum ne može se prekoračiti ni u slučaju ublažavanja ili pooštravanja

naše krivično zakonodavstvo više ne predviđa pooštravanje kazne kao način odmeravanja kazne

kada je reč o odmeravanju kazne u okviru propisane kazne, osnovni kriterijumi su:

propisana kazna

kada je reč o kazni zatvora ona se odmerava između posebnog minimuma i posebnog maksimuma

ukoliko nije propisan posebni minimum ili maksimum primenjuje se opšti minimum ili opšti maksimum

kod dela kod kojih je propisan samo poseban minimum prilikom odmeravanja kazne primenjuje se opšti maksimum,

kod dela kod kojih je propisan samo posebni maksimum za odmeravanje se primenjuje opšti minimum

kada je reč o novčanoj kazni ona se odmerava u okviru propisanih kaznenih raspona, a visina tih raspona zavisi od visine zaprećene kazne zatvora uz koju je novčana kazna alternativno propisana

svrha kažnjavanja

prilikom odmeravanja kazne sud mora voditi računa o tome da je u konkretnom slučaju potrebno postići svrhu kažnjavanja

146

olakšavajuće i otežavajuće okolnosti

one služe tome da se u okviru propisane kazne dođe do tačno određene kazne

2. oslobođenje od kazne

3. posebni načini odmeravanja kazne

odmeravanje kazne za krivična dela učinjena u sticaju

odmeravanje kazne osuđenom licu

94. Olakšavajuće i otežavajuće okolnosti U pogledu olakšavajučih i otežavajućih okolnosti postoje dva različita pristupa:

Prvi je nabrajanje olakšavajućih i otežavajućih okolnosti

Drugi je uopšteno navođenje okolnosti o kojima sud mora voditi računa prilikom odmeravanja kazne

KZ prihvata drugo rešenje

ukazuje na najvažnije okolnosti koje sud mora uzeti u obzir prilikom odmeravanja kazne, a u zavisnosti od konkretnog slučaja jedna ista okolnost može biti otežavajuća ili olakšavajuća

ukoliko ima karakter olakšavajuće okolnosti ona će uticati na to da kazna bude bliža donjoj granici propisane kazna za to delo

ukoliko ima karakter otežavajuće okolnosti uticaće na to da kazna bude bliža maksimumu kazne propisanim za to delo

Te okolnosti su:

Stepen krivice

ne samo da je važno koji oblik krivice postoji, već se stepenovanje može vršiti u okviru pojedinih oblika krivice

npr kod umišljaja je važno da je učinilac pokazao posebnu upornost i bezobzirnost, kod nehata je važan stepen nepažnje

predumišljaj i dolus repentinus naše krivično pravo ne predviđa

od značaja za stepenovanje krivice su i kompulzivna sila i pretnja, ukoliko ne isključuju krivicu, radi se po pravilu o nižem stepenu krivice

u pogledu neuračunljivosti i svesti o protivpravnosti su znatno manje

Pobude iz kojih je delo učinjeno

motivi se mogu etički vrednovati

147

npr. da li je neko izvršio krađu da bi obezbedio neke svoje elementarne potrebe ili da bi se kockao.

Jačina povrede ili ugrožavanja zaštićenog dobra

mora se utvrditi u kojoj meri je krivično delo ugrozilo ili povredilo zaštićeno dobro

do toga dolazi kroz procenu načina izvršenja dela, sredstava za izvršenje itd, a naročito je značajna posledica

kod odmeravanja kazne ova okolnost se ne može procenjivati apstraktno,

mora se konkretizovati i utvrditi u kojoj meri je učinjeno krivično delo ugrozilo ili povredilo zaštićeno dobro

kod pokušaja ako se ne koristi mogućnost ublažavanja kazne treba uzeti da je jačina ugrožavanja zaštićenog dobra niža nego kod dovršenog krivičnog dela;

pokušaj treba tretirati kao olakšavajuću okolnost

Okolnosti pod kojima je delo učinjeno

okolnosti koje se tiču konkretne situacije u kojoj je delo učinjeno – heterogenog karaktera

šta će se podrazumevati pod njima zavisi i od toga da li se ekstenzivno ili restriktivno shvataju one okolnosti od kojih zavisi procena jačine povrede ili ugrožavanja zaštićenog dobra

tu bi spadao doprinos žrtve izvršenju krivičnog dela,

okolnost da li je žrtva dala povod za izvršenje krivičnog dela ili je na drugi način doprinela nastupanju posledice

Raniji život učinioca

važan je odnos učinioca prema društvenim i moralnim normama pre izvršenja krivičnog dela, a naročito da li je vršio krivična dela ili nije

neosuđivanost se, po pravilu, smatra olakšavajućom okolnošću

Lične prilike učinioca

u sudskoj praksi se, po pravilu, one smatraju olakšavajućim okolnostima

npr. nezaposlenost, loše zdravstveno stanje, da učinilac ima maloletnu decu itd…

Držanje učinioca posle učinjenog krivičnog dela

ovde se razlikuju dve grupe okolnosti:

prve se odnose na ublažavanje posledica prouzrokovanih krivičnim delom: pomoć i izvinjenje žrtvi, naknada štete, stvarno kajanje…

148

druge se odnose na držanje okrivljenog u toku krivičnog postupka: poricanje, kajanje, menjanje iskaza, laganje, uticanje na sveodke…

naročito je važno priznanje koje se pod određenim uslovima smatra kao olakšavajuća okolnost

poricanje učinjenog dela ne predstavlja otežavajuću okolnost

Druge okolnosti koje se odnose na ličnost učinioca

psihofizičke osobenosti, stepen obrazovanja i sl.

Okolnosti koje nisu propisane u članu 54.

npr kao otežavajuća okolnost uzima se da je došlo do porasta vršenja onih krivičnih dela za koje se učiniocu sudi, ili kao olakšavajuća da je prošao duži period od učinjenog krivičnog dela

Ako je učinilac doprineo tome da je protekao duži period od učinjenog krivičnog dela tu se ne može raditi o olakšavajućoj okolnosti

zakon navodi i jednu okolnost koja se tiče odmeravanja novčane kazne

u članu 54. stav 2. obavezuje sud da prilikom odmeravanja novčane kazne uzme u obzir imovno stanje učinioca, tj da proceni njegove prihode i obaveze

članom 54a uvedena je i obavezna otežavajuća okolnost

ukoliko je delo učinjeno iz mržnje prema nekom licu zbog njegove pripadnosti rasi ili veroispovesti, nacionalne ili etničke pripadnosti, pola, seksualne orijentacije ili rodnog identiteta, to će se uzeti kao otežavajuća okolnost, osim ako na nije propisana kao obeležje krivičnog dela

Prilikom procenjivanja olakšavajućih i otežavajućih okolnosti mogu se koristiti dva metoda:

1. Analitički – sud mora da vrednuje i analizira svaku pojedinačnu okolnost, a onda nakon procene svake pojedinačne okolnosti treba da odmeri kaznu

2. Sintetički – sud kaznu treba krivično delo da ceni kao celinu, i da odmeri kaznu na osnovu opšteg utiska

Ipak, najprihvatljiviji bi bio analitičko-sintetički metod – Sud bi na osnovu opšteg utiska trebalo da dođe do jedne polazne osnove tj orjentacione kazne, a potom da je povećava i snižava nakon pojedinačnog vrednovanja svake olakšavajuće i otežavajuće okolnosti.

KZ predviđa princip zabrane dvostrukog vrednovanja

okolnost koja je obeležje krivičnog dela ne može se uzeti u obzir kao otežavajuća ili olakšavajuća okolnost, osim ako prelazi meru koja je potrebna za postojanje krivičnog dela, ili ako postoje više takvih okolnosti, a samo je jedna dovoljna za postojanje težeg ili lakšeg oblika krivičnog dela

149

95. Ublažavanje kazne Institut ublažavanja kazne omogućava sudu da izrekne kaznu koja je blaža od propisane kazne za krivično delo za koje se kazna odmerava.

Razlikuje se:

1. Ublažavanje po meri – kada sud izriče kaznu koja je po meri blaža od propisanog minimuma za određeno krivično delo

2. Ublažavanje po vrsti – kada sud izriče kaznu koja je po vrsti blaža od one koja je za to delo propisana

Može se govoriti o zakonskom i sudskom ublažavanju kazne

u prvom slučaju sud je više vezan zakonom, dok u drugom slučaju ublažavanje kazne u mnogo većoj meri zavisi od procene suda

Sudsko ublažavanje kazne je uvek ograničeno

sud je vezan donjom granicom do koje kaznu može ublažiti

Zakonsko ublažavanje kazne može biti i neograničeno onda kada postoji neki od osnova za oslobođenje od kazne.

1. ZAKONSKI OSNOVI za ublažavanje kazne propisani su u Opštem delu KZ, kao i Posebnom delu kod određenih krivičnih dela

u Opštem delu propisano je više osnova za ublažavanje kazne, i svi su faultativnog karaktera; to su:

1. Prekoračenje granica nužne odbrane

2. Prekoračenje granica krajnje nužde

3. Izazivanje opasnosti iz nehata kod krajnje nužde

4. Kompulzivna sila i pretnja

5. Bitno smanjena uračunljivost

6. Otklonjiva pravna zabluda

7. Pokušaj

8. Pomaganje

9. Odsustvo ličnog svojstva kod podstrekača ili pomagača

U Posebnom delu KZ skoro i ne koristi mogućnost ublažavanja kazne

ona je propisana samo kod krivičnog dela organizovanja i podsticanja na izvršenje genocida i ratnih zločina, ako učinilac otkrije dogovor, grupu ili organizovanu kriminalnu grupu pre nego što je u njenom sastavu il za nju učinio krivično delo, ili ako organizator spreči izvršenje krivičnih dela

150

razlog zbog čega se mogućnost ublažavanja kazne ne predviđa kod više krivičnih dela je taj što se umesto osnova za ublažavanje kazne propisuje privilegovani oblik krivičnog dela

2. SUDSKO ublažavanje kazne

dva uslova:

Da postoje dve ili više naročito olakšavajućih okolnosti

Da sud oceni da se i sa ublaženom kaznom može postići svrha kažnjavanja

reč je o generalnom ovlašćenju suda da može uvek kada smatra da su ova dva uslova ispunjena ublažiti kaznu

postojanje neke otežavajuće okolnosti

ne zabranjuje sudsko ublažavanje kazne u slučaju postojanja i neke otežavajuće okolnosti, zavisi od toga o kakvim se otežavajućim okolnostima radi

ukoliko su uslovi za ublažavanje kazne ispunjeni, sud će kaznu ublažiti prema sledećim pravilima:

Ako je za krivično delo kao najmanja mera propisana kazna zatvora u trajanju od 10 ili više godina, kazna se može ublažiti do 7 godina zatvora.

Ako je za krivično delo kao najmanja mera propisana kazna zatvora u trajanju od 5 godina, kazna se može ublažiti do 3 godine zatvora.

Ako je za krivično delo kao najmanja mera propisana kazna zatvora u trajanju od 3 godine, kazna se može ublažiti do 1 godine zatvora.

Ako je za krivično delo kao najmanja mera propisana kazna zatvora u trajanju od 2 godine, kazna se može ublažiti do 6 meseci zatvora.

Ako je za krivično delo kao najmanja mera propisana kazna zatvora u trajanju od 1 godine, kazna se može ublažiti do 3 meseca zatvora.

Ako je za krivično delo kao najmanja mera propisana kazna zatvora u trajanju ispod 1 godine, kazna se može ublažiti do 30 dana zatvora.

Ako je za krivično delo propisana kazna zatvora bez naznačenja najmanje mere odnosno bez propisanog posebnog minimuma , umesto zatvora se može izreći novčana kazna illi kazna rada u javnom interesu.

Ako je za krivično delo propisana novčana kazna sa naznačenjem najmanje mere, kazna se može ublažiti do opšteg minimuma novčane kazne, tj. 1 0.000 dinara

Samo je u jednom slučaju predviđena mogućnost ublažavanja kazne po vrsti – tj izricanje novčane kazne ili kazne rada u javnom interesu umesto zatvora.

151

Sud treba da ima u vidu i raspon propisane kazne za delo za koje se kazna odmerava.

npr što je propisan viši poseban maksimum ima manje opravdanja da se ide ka donjoj granici za ublažavanje predviđenoj navedenim pravilima

ZID KZ iz 2009. godine uneo je jednu zabranu ublažavanja kazne

Ne može se ublažiti kazna učiniocu krivičnog dela koji je ranije osuđivan za isto krivično delo.

ZID KZ iz 2012. godine promenio je tu odredbu i reč „isto“ zamenio rečju „istovrsno“.

96. Oslobođenje od kazne Institut oslobođenja od kazne podrazumeva da učinilac krivičnog dela ne mora uvek biti i kažnjen bilo iz određenih kriminalnopolitičkih razloga, bilo zato što su ciljevi kazne i inače već postignuti.

Sud učinioca može i osloboditi od kazne, u onim slučajevima koji su izričito predviđeni u Opštem i Posebnom delu KZ-a

U Opštem delu KZ propisano je više osnova za oslobođenje od kazne i svi su fakultativnog karaktera, a to su:

Prekoračenje granica nužne odbrane usled jake razdraženosti ili prepasti izazvane napadom

Prekoračenje granica krajnje nužde učinjeno pod naročito olakšavajućim okolnostima

Nepodoban pokušaj

Dobrovoljni odustanak

Dobrovoljno sprečavanje izvršenja krivičnog dela

u vezi sa oslobođenjem od kazne predviđeno je neograničeno ublažavanje kazne

Oslobođenjem od kazne se ne dira u postojanje krivičnog dela, ono postoji sa svim svojim elementima

oslobađa se onaj učinilac krivičnog dela koji se u načelu može kazniti

u slučaju oslobođenja donosi se oslobađajuća presuda kojom se učinilac proglašava odgovornim za učinjeno krivično delo, ali se oslobađa od kazne

pošto je reč o osuđujućoj presudi ona se upisuje u kaznenu evidenciju, a briše se iz nje nastupanjem zakonske rehabilitacije ako osuđeni u roku od jedne godine od dana pravosnažnosti sudske odluke ne učini novo krivično delo

u slučaju oslobođenja ne mogu nastupiti pravne posledice osude

U Posebnom delu, predviđeni su fakultativni osnovi za oslobođenje od kazne kod pojedinih krivičnih dela

npr. učinilac krivičnog dela davanja mita koji je delo prijavio pre nego što je saznao da je ono otkriveno, može se osloboditi od kazne

Osim navedenih osnova, KZ predviđa još tri osnova za oslobođenje od kazne:

152

Sud može osloboditi od kazne učinioca krivičnog dela učinjenog iz nehata ukoliko posledice dela teško pogađaju učinioca, da izricanje kazne u takvom slučaju ne bi odgovaralo svrsi kažnjavanja.

potrebno je da su uspunjena dva uslova

da posledica dela teško pogađa učinioca

da izricanje kazne ne bi odgovaralo svrsi kažnjavanja

taj drugi uslov treba tumačiti šire

nije neophodno da posledica krivičnog dela bude ostvarena na dobrima učinioca, već da učinilac može biti pogođen i posledicama koje trpe druga lica, pod uslovom da je on sa njima u bliskim odnosima

Poravnanje učinioca i oštećenog

ukoliko učinilac ispuni sve obaveze iz sporazuma koji je postigao sa oštećenim može se osloboditi od kazne

može se primeniti samo kod krivičnih dela za koja je propisana kazna zatvora do 3 godine ili novčana kazna

Stvarno kajanje – je takođe osnov za oslobođenje od kazne i zahteva ispunjenje sledećih uslova:

da učinilac otkloni posledice dela ili nadoknadi štetu prouzrokovanu krivičnim delom

da to učini pre nego što sazna da je otkriven

da se radi o krivičnom delu za koje je propisana kazna zatvora do 5 godina

tim pre je ovaj uslov ispunjen i kod kd kod kojih je propisana novčana kazna

nije propisana ni dobrovoljnost ali se ona zbog prirode ovog instituta podrazumeva

97. Povrat Određivanjem pojma povrata bavile su se neke krivične nauke, poput kriminologije i penologije, međutim ovde je reč o krivičnopravnom pojmu povrata

Povrat postoji kada učinilac koji je ranije usuđivan ponovo učini krivično delo. To je najopštiji pojam povrata, a kada su u pitanju neke njegove vrste mogu se zahtevati i drugi elementi.

Za razliku od realnog sticaja gde se takođe radi o tome da je jedno lice učinilo dva ili više krivičnih dela (ali mu se za njih istovremeno sudi), ovde se radi o osuđivanom licu koje je posle osude ponovo učinilo krivično delo.

153

kod povrata učinilac na primenu sankcije reaguje ponovnim vršenjem krivičnog dela, umesto da ona na njega deluje preventivno

Naše krivično zakonodavstvo sada poznaje samo jednu vrstu povrata

ranije je poznavalo podelu na običan i višestruki povrat:

bio je fakultativni osnov za pooštravanje kazne

posle izmena i dopuna iz 2003. godine ukinut institut višestrukog povrata

usvojeno je rešenje koje dozvoljava mogućnost pooštravanja kazne i kada je učinilac ranije bio samo jedanput osuđen za umišljajno krivično delo na najmanje jednu godinu zatvora

pravilo da od izvršenja kazne za ranije učinjeno delo nije proteklo više od 5 godina

ne postavljaju se nikakvi uslovi osim da je učinilac najmanje jedanput ranije osuđivan

povrat predstavlja fakultativnu otežavajuću okolnost

zakonodavac povrat izdvaja od ostalih otežavajućih okolnosti koje su navedene u članu 54. KZ, što ukazuje na njegov poseban značaj

U istom članu zakon upućuje sud da prilikom odlučivanja da li će se povrat uzeti kao otežavajuća okolnost uzme u obzir:

1. da li je ranije delo iste vrste kao i novo delo

2. da li su dela učinjena iz istih pobuda

3. okolnosti pod kojima su dela učinjena

4. koliko je vremena proteklo od ranije osude, tj izdržane, oproštene ili zastarele kazne

prilikom odmeravanja kazne sud se mora kretati u okviru propisane kazne za novo delo za koje odmerava kaznu učiniocu koji je već jedanput bio osuđivan

U teoriji je poznata i podela na generalni i specijalni povrat:

Kod generalnog povrata učinilac posle osude za neko krivično delo vrši krivično delo koje sa ranijim nije srodno.

Kod specijalnog povrata on vrši istovrsno odnosno srodno krivično delo.

Ovu podelu indirektno prihvata i KZ

upućuje sud da prilikom odlučivanja da li će povrat uzeti kao otežavajuću okolnost uzme u obzir srodnost ranije učinjenog i novog krivičnog dela

Sporno je kako treba reagovati na višestruki povrat

moguće rešenje je i to da se na povećanu opasnost učinioca uz kaznu odmerenu prema opštim pravilima reaguje i specijalnom merom bezbednosti

154

naša sudska praksa nije koristila mogućnost pooštravanja kazne u slučaju višestrukog povrata

98. Odmeravanje kazne za krivična dela učinjena u sticaju U svim savremenim krivičnim zakonodavstvima postoje odredbe koje propisuju pravila za odmeravanje kazne za krivična dela učinjena u sticaju.

Pri tome se ne pravi razlika u pogledu kaznjavanja između idealnog i realnog sticaja, mada idelani sticaj po pravilu treba blaže ocenjivati nego realni sticaj. Kod njega nema onog ponavljanja radnje krivičnog dela.

Centralno pitanje je „Kako odrediti jedinstvenu kaznu za krivična dela u sticaju“, a zapažaju se dva rešenja:

po jednom rešenju do kazne se dolazi tako što se prethodno utvrdi posebna kazna za svako pojedino delo u sticaju, pa se onda na osnovu tih pojedinih kazni dolazi do jedinstvene kazne

ovo rešenje podrazumeva primenu tri principa: princip apsorpcije, asperacije i kumulacije

po drugom rešenju jedinstvena kazna se odmerava bez prethodnog utvrđivanja kazni za pojedina krivična dela i pri tome se na razne načine određuju kazneni okviri unutar kojih se odmerava jedinstvena kazna

KZ prihvata prvo rešenje – sud će prethodno utvrditi kazne za svako od tih dela, pa će za sva ta dela izreći jedinstvenu kaznu, primenom nekog od navedenih principa:

1. Princip apsorpcije

znači da najteža kazna apsorbuje sve ostale kazne

taj princip se primenjuje kada je za jedno delo u sticaju utvrđena kazna zatvora 30-40 godina, u kom slučaju ona apsorbuje sve ostale kazne

primenjuje se i kada je za neko delo u sticaju utvrđena kazna zatvora od 20 godina

postoji i „nužna apsorpcija“

u slučaju da je za jedno krivično delo utvrđena kazna zatvora u trajanju od 30 dana, a za drugo u trajanju od 6 meseci, jer se kazna zatvora duža od 6 meseci ne može izricati na dane, a prema principu asperacije jedinstvena kazna mora biti manja od zbira pojedinačnih

2. Princip asperacije

primenjuje se u slučaju kada su za pojedina dela u sticaju utvrđene kazne zatvora

prema ovom principu sud će izreći jedinstvenu kaznu koja mora biti veća od svake pojedinačne kazne, ali ne sme dostići zbir utvrđenih kazni

mora se povisiti najstroža pojedinačna kazna s tim da jedinstvena kazna mora biti manja od zbira svih pojedinih kazni

155

jedinstvena kazna je ograničena i opštim maksimumom kazne zatvora, što znači da ne sme preći 20 godina zatvora

dolazi se do raspona u okviru kojeg će se omeriti jedinstvena kazna

minimum jedinstvene kazne je povišena najteža od utvrđenih kazni, a maksimum je ona kazna koja je manja od zbira svih pojedinačnih kazni

jedinstvena kazna može ići sve do zbira pojedinačnih kazni umanjenog za mesec dana – da ne pređe opšti maksimum od dvadeset godina

kod ovog principa predviđeno je i jedno ograničenje

ako su za sva krivična dela u sticaju propisane kazne do 3 godine zatvora, jedinstvena kazna ne sme preći 10 godina zatvora

3. Princip kumulacije

primenjuje se kada je za sva krivična dela u sticaju sud utvrdio novčane kazne

tada se izriče jedinstvena kazna koja odgovara zbiru svih pojedinačnih kazni, s tim što se ne sme preći opšti maksimum novčane kazne

ako je bar jedno delo sud utvrdio novčanu kaznu koristeći sistem dnevnih iznosa, onda jedinstvena kazna ne sme preći iznos od 18 miliona dinara,

ako je utvrdio samo novčane kazne u određenim iznosima, ona ne sme preći milion dinara, odnosno 10 miliona ako je bar jedno delo u sticaju izvršeno iz koristoljublja

Ako je za neka krivična dela u sticaju sud utvrdio kazne zatvora, a za druga novčane kazne

sud će izreći jednu kaznu zatvora primenjujući princip asperacije, i jednu novčanu kaznu primenjujući sistem kumulacije

Ako je za krivična dela u sticaju utvrdio samo kazne rada u javnom interesu,

izreći će jedinstvenu kaznu rada u javnom interesu u visini zbira utvrđenih časova rada, a s tim da ona ne sme preći 360h, a vreme u kojem se rado mora obaviti ne sme biti duže od 6 meseci

Zakonom nije predviđena mogućnost da se za neka dela učinjena u sticaju utvrdi uslovna osuda, a za druga dela zatvora, ali se takva mogućnost izričito i ne zabranjuje (ne bi bilo dozvoljena svejedno)

KZ reguliše i dve posebne situacije kod odmeravanja kazne za dela učinjena u sticaju.

novčanu kaznu kao sporednu kaznu sud će izreći ako je utvrđena makar i za jedno krivično delo u sticaju, a ako je utvrdio više novčanih kazni, izreći će jednu novčanu kaznuprimenjujući princip kumulacije

ako sud utvrdi novčanu kaznu kao glavnu kaznu, i novčanu kaznu kao sporednu kaznu, izreći će jedinstvenu novčanu kaznu, primenjujući princip kumulacije

156

Ako je sud za krivična dela u sticaju odredio kaznu zatvora i maloletničkog zatvora, izreći će zatvor kao jedinstvenu kaznu primenom principa asperacije

99. Odmeravanje kazne osuđenom licu i uračunavanje pritvora i ranije kazne Ako se osuđenom licu sudi za krivično delo koje je učinjeno pre nego što je započelo izdržavanje ranije kazne, ili za vreme izdržavanja kazne zatvora, sud će izreći jedinstvenu kaznu za sva krivična dela, primenom odredaba za odmeravanje kazne učinjene u sticaju.

Sud će utvrditi kaznu za novo krivično delo, a ranije izrečenu kaznu će uzeti kao već utvrđenu, a potom će izreći jedinstvenu kaznu primenom pravila koja važe za krivična dela učinjena u sticaju.

Kazna ili deo kazne koju je osuđeni izdržao uračunaće se u izrečenu kaznu zatvora

U pogledu načina odmeravanja kazne osuđenom licu zakon izjednačava slučaj kad je delo učinjeno pre nego što je osuđeno lice započelo izdržavanje kazne po ranijoj osudi sa slučajem u kojem je već došlo do izdržavanja kazne zatvora ili maloletničkog zatvora kada lice na izdržavanju kazne učini novo delo

u oba slučaja sud će izreći kaznu primenom odredaba za odmeravanje kazne za krivična dela učinjena u sticaju

U slučaju kada osuđeno lice već izdržava kaznu po ranijoj osudi, predviđena su dva izuzetka od ovog pravila:

neće se primeniti odredbe za odmeravanje kazne za krivična dela učinjena u sticaju ukoliko se ne bi mogla ostvariti svrha kažnjavanja, s obzirom na težinu krivičnog dela i neizdržani deo ranije izrečene kazne

radi se o slučajevima kada učinilac koji je osuđen za neko teže krivično delo pri kraju izdržavanja kazne opet učini neko teže krivično delo

kada učinilac koji za vreme izdržavanja kazne zatvora učini krivično delo koje je zaprećeno kaznom zatvora do 1 godine ili novčanom kaznom

u tom slučaju će osuđeni biti disciplinski kažnjen

U izrečenu kaznu zatvora, novčanu kaznu, kaznu rada u javnom interesu uračunava se vreme provedeno u pritvoru, vreme trajanja mere zabrane napuštanja stana, kao i svako drugo lišenje slobode u vezi sa krivičnim delom.

lišenje slobode koje nema karakter pritvora

ako je osuđeni izdržao zatvor ili platio novčanu kaznu za prekršaj ili privredni prestup ili izdržao kaznu odnosno disciplinsku meru lišenja slobode zbog povrede vojne discipline to će mu biti uračunato ukoliko kd za koje je izrečena kazna obuhvata obeležja tih delikata

pri svakom uračunavanju izjednačava se dan pritvora, dan lišenja slobode, dan zatvora, 8h rada u javnom interesu, 1000 dinara novčane kazne

157

100. Pojam i svrha mera upozorenja Mere upozorenja su posebna vrsta sankcija koju čine uslovna osuda i sudska opomena.

Svrha uslovne osude i sudske opomene je ostvarivanje principa da je kazna lišenja slobode krajnje sredstvo, tj. da ne treba primenjivati strože sankcije sve dok se svrha krivičnih sankcija može postići blažom vrstom sankcije.

to se naročito odnosi na lakša krivična dela gde bi trebalo izbegavati kratkotrajne kazne lišenja slobode.

Međutim, one se međusobno znatno razlikuju

uslovna osuda je pretnja konkretno utvrđenom kaznom koja se pod određenim uslovima može realizovati

sudska opomena se svodi na golu opomenu koja definitivno ostaje samo opomena

u slučaju izvršenja novog krivičnog dela ona se jedino uzima u obzir kao ranija osuđivanost, što može predstavljati otežavajuću okolnost prilikom odmeravanja kazne za novo krivično delo

KZ određuje zajedničku svrhu ove dve admonitivne sankcije – svrha je u tome da se prema učiniocu lakšeg krivičnog dela ne primeni kazna kad se može očekivati da će upozorenje uz pretnju kazne ili samo upozorenje dovoljno uticati na učinioca da više ne vrši krivična dela

Elementi koji određuju svrhu uslovne osude i sudske opomene su:

izbegavanje primene kazne

reč je o težnji da se njihovom primenom izbegnu negativne posledice kazne lišenja slobode

dve prednosti u tom pogledu: izbegava se štetan uticaj kratkotrajnih kazni lišenja slobode, štede se materijalna sredstva društva

uticaj na učinioca da više ne vrši krivična dela

uslovna osuda i sudska opomena treba da ostvare pozitivan uticaj na učinioca da se on ubuduće uzdržava od vršenja novih krivičnih dela

upozorenje uz pretnju kazne

pretnja kaznom predstavlja suštinu uslovne osude, dok je kod sudske opomene reč samo o upozorenju

Elementi kojima se određuje svrha uslovne osude i sudske opomene, koji su istovremeno uslovi za njihovu primenu su:

da se uslovna osuda i sudska opomena mogu izreći samo za lakša krivična dela

potrebno je da se radi o lakšem krivičnom delu.

158

kod sudske opomene ta granica je precizno postavljena određivanjem kruga krivičnih dela kod kojih se može izreći sudska opomena

primena uslovne osude se dozvoljava i kod nekih krivičnih dela koja se ne bi mogla smatrati lakšim krivičnim delima, s obzirom na propisanu kaznu

da je cilj uslovne osude da se izbegne primena kazne

to znači da kaznu ne treba koristiti u slučajevima kada se svrha krivičnih sankcija može ostvariti pretnjom kaznom. tj uslovnom osudom

da je reč o učiniocu kod kog se može očekivati da će uslovna osuda odnosno sudska opomena dovoljno uticati da ubuduće ne vrši krivična dela

radi se o učiniocu od koga se, s obzirom na njegovu ličnost, ranije ponašanje i okolnosti dela, to realno može očekivati

101. Mehanizam funkcionisanja i uslovi za izricanje uslovne osude u našem krivičnom pravu Danas postoje dva tipa uslovne osude, i kod oba tipa suština je u tome da uslovna osuda sadrži pretnju da će se primeniti kazna ako se osuđeni ne bude pridržavao određenih uslova.

Anglosaksonski tip – ne preti se konkretnom kaznom, već se preti dovršenjem krivičnog postupka u kom će se tek odmeriti i izreći kazna

Kontinentalni tip – preti se izvršenjem izrečene kazne

Uslovna osuda u našem pravu je bliža kontinentalnom tipu uslovne osude, jer predstavlja pretnju konkretno utvrđenom kaznom.

samostalna krivična sankcija

tesno vezana za kaznu

pretnja konkretno utvrđenom kaznom

najčešće korišćena krivična sankcija kod nas

Bitni elementi uslovne osude su:

Utvrđena kazna

Vreme proveravanja

Izricanje i izvršenje utvrđene kazne odlaže se pod uslovom da uslovno osuđeni u toku vremena proveravanja koje sud odredi u okviru raspona od 1 do 5 godina, ne izvrši novo krivično delo.

Uslovnom osudom kazna se UTVRĐUJE (izriče se uslovna osuda, a ne kazna)

159

Pored glavne obaveze da ne izvrši novo krivično delo, KZ predviđa mogućnost postavljanja i drugih obaveza uslovno osuđenom.

osim izričito navedenih obaveza (naknada štete), to mogu biti i druge obaveze, ali samo one koje su predviđene krivičnopravnim propisima

rok za ispunjenje tih obaveza utvrđuje sud u okviru vremena proveravanja, tj. taj rok ne može biti duži od trajanja utvrđenog vremena proveravanja

ukoliko su uz uslovnu osudu izrečene mere bezbednosti, one se izvršavaju, tj. ne postoji mogućnost njihovog uslovnog odlaganja

Uslovi za izricanje uslovne osude su:

Objektivni (vezani su za krivično delo)

uslovna osuda može izreći onda kada je učiniocu utvrđena kazna zatvora u trajanju manjem od 2 godine

kazna se prethodno odmerava prema opštim pravilima za odmeravanje kazne, pa ukoliko tako utvrđena kazna zatvora ne dostiže dve godine, sud može izreći uslovnu osudu, ukoliko su ispunjeni i ostali uslovi

uslov vezan za propisanu kaznu

dopunskog je karaktera i ima za cilj ograničenje u primeni uslovne osude tj njeno isključenje kod teških krivičnih dela

uslovna osuda se ne može izreći za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora u trajanju od 10 godina ili teža kazna

uslovnom osudom može biti utvrđena samo kazna zatvora

zajedno sa uslovnom osudom može se izreći i novčana kazna, kao i kazna oduzimanja vozačke dozvole, dok je ne bi trebalo izreći zajedno sa kaznom rada u javnom interesu

Subjektivni (vezani su za učinioca)

primena uslovne osude se ograničava pre svega u pogledu lica koja su već vršila krivično delo

uslovna osuda se ne može izreći ako nije proteklo 5 godina od pravnosnažnosti osude kojom je učiniocu izrečena kazna zatvora za umišljajno krivično delo

propisane su i okolnosti na osnovu kojih sud može proceniti kojim je učiniocima opravdano izreći uslovnu osudu

sud posebno uzima u obzir: ličnost učinioca, njegov raniji život, njegovo ponašanje posle izvršenog krivičnog dela, stepen krivice i druge okolnosti pod kojima je delo učinjeno

160

sud će izreći uslovnu osudu samo ako sa osnovom može očekivati da će, s obzirom na ličnost učinioca, upozorenje uz pretnju kazne dovoljno uticati na njega da više ne vrši krivična dela, i da stoga nije nužno primeniti kaznu

102. Opozivanje uslovne osude U slučaju opozivanja uslovne osude utvrđena kazna se izriče i izvršava. Do opozivanja dolazi u 3 slučaja:

opozivanje uslovne osude zbog novog krivičnog dela

1. Obavezno

ako uslovno osuđeni u toku vremena proveravanja učini jedno ili više krivičnih dela izrečena kazna zatvora u trajanju od 2 godine ili stroža kazna

2. Fakultativno

ako uslovno osuđeni u toku vremena proveravanja učini jedno ili više krivičnih dela za koja je izrečena kazna zatvora manja od 2 godine ili novčana kazna

ako učiniocu za krivična dela utvrđena u uslovnoj osudi i za nova krivična dela treba izreći jedinstvenu kaznu od dve godine zatvora ili težu kaznu, sud je vezan zabranom izricanja uslovne osude;

sud će odlučiti da li će opozvati uslovnu osudu imajući u vidu sve okolnosti koje se odnose na učinjena krivična dela i učinioca, srodnost učinjenih krivičnih dela, njihov značaj i pobude učinioca

ukoliko opozove uslovnu osudu, izreći će jedinstvenu kaznu primenom odredaba za odmeravanje kazne za krivična dela u sticaju tako što će za krivično delo za koje je izrečena uslovna osuda uzeti kaznu utvrđenu u uslovnoj osudi

ukoliko ne opozove uslovnu osudu moguće su dve situacije:

1. ako smatra da i za novo krivično delo treba izreći uslovnu osudu, biće izrečena samo jedna, nova uslovna osuda, i to tako što će se u toj uslovnoj osudi utvrditi nova kazna i novo vreme proveravanja

2. ako sud odluči da za novo krivično delo izrekne kaznu zatvora, postojaće paralelno i uslovna osuda i kazna zatvora, s tim što se vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora ne uračunava u vreme proveravanja

opozivanje uslovne osude zbog ranije učinjenog krivičnog dela

161

kada sud posle izricanja uslovne osude utvrdi da je osuđeni izvršio krivično delo pre nego što je uslovno osuđen, a u pitanju je takvo delo da ne bi bilo osnova za izricanje uslovne osude da se za to delo znalo

ako se posle izricanja osude utvrdi da je izvršio krivično delo za koje se ne bi mogla izreći uslovna osuda, sud mora da je opozove

u slučaju opoziva postupiće isto kao i kada uslovnu osudu opoziva zbog novog krivičnog dela

primenom odredaba za odmeravanje kazne u sticaju izreći će jedinstvenu kaznu, tako što će utvrditi kaznu za ranije učinjeno delo, a za krivično delo za koje je izrečena uslovna osuda uzeće kaznu iz uslovne osude kao utvrđenu

ako ne opozove uslovnu osudu

može izreći kaznu za ranije delo, a ako oceni da i za to delo treba izreći uslovnu osudu, izreći će jednu novu uslovnu osudu tako što će utvrditi novu kaznu i vreme proveravanja

opozivanje uslovne osude zbog neispunjenja određenih obaveza

ako je uslovnom osudom osuđenom određeno da vrati imovinsku korist pribavljenu izvršenjem krivičnog dela, ili da naknadi štetu koju je prouzrokovao krivičnim delom, ili da ispuni neku drugu obavezu, a on ne ispuni u određenom roku u presudi, sud može u okviru vremena proveravanja produžiti rok za ispunjenje obaveze ili može opozvati uslovnu osudu i izreći kaznu koja je utvrđena u uslovnoj osudi

u slučaju neispunjavanja neke obaveze određene uz uslovnu osudu, sudu stoje na raspolaganju 4 mogućnosti:

1. Da u okviru vremena poveravanja produži rok za ispunjenje obaveze

2. Ako postoje opravdani razlozi da tu obavezu zameni nekom drugom obavezom

3. Da osuđenog koji iz opravdanih razloga e može da ispuni postavljenu obavezu oslobodi od ispunjenja te obaveze

4. Može mu opozvati uslovnu osudu i izreći kaznu utvrđenu u uslovnoj osudi

U pogledu rokova za opozivanje uslovne osude pravilo je da se uslovna osuda može opozvati samo u toku vremena proveravanja

izuzetno, do opozivanja uslovne osude zbog novog krivičnog dela može doći u roku od jedne godine od dana proteka vremena proveravanja, ukoliko je presuda za to delo doneta posle isteka vremena proveravanja

I u slučaju neispunjenja neke od obaveza uslovna osuda se može opozvati u roku od jedne godine do isteka vremena proveravanja i odrediti da se utvrđena kazna izvrši

162

Postoji dodatni rok za opozivanje uslovne osude od jedne godine od dana kada je proteklo vreme proveravanja

103. Uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom Naše krivično pravo pored obične uslovne osude poznaje i uslovnu osudu sa zaštitnim nadzorom.

Njom se omogućava da se prema uslovno osuđenom preduzimaju aktivne radnje kroz koje mu se pružaju pomoć i zaštita, a istovremeno i vrši nadzor sa ciljem izbegavanja ponovnog vršenja krivičnog dela.

I u jednom i u drugom slučaju cilj je da se izvrši uticaj na učinioca da ne vrši krivična dela i bez primene kazne, a razlika je samo u tome kako se to postiže.

Kod uslovne osude sa zaštitnim nadzorom postoji i aktivno delovanje. Ovde se ne radi o učiniocu kod kog se sa relativnom sigurnošću može očekivati da će sama pretnja kaznom biti dovoljna da ubuduće ne vrši krivična dela, već se može očekivati da uz pružanje pomoći i vršenja nadzora nad njim neće više vršiti krivična dela.

Zaštitni nadzor je samo jedna dopunska mera

Uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom izriče se u onim slučajevima kada postoji određena sumnja u učinioca i njegove sposobnosti da se uzdrži od vršenja krivičnih dela ukoliko bi se on prepustio sam sebi, kao kod obične uslovne osude.

Težina učinjenog dela se ne uzima kao kriterijum za opredeljivanje između obične uslovne osude i uslovne osude sa zaštitnim nadzorom

Trajanje zaštitnog nadzora se može kretati sam o u okviru vremena proveravanja. Trajanje zaštitnog nadzora se neće poklapati sa vremenom proveravanja u dva slučaja:

Moguće je da sud prilikom izricanja uslovne osude odredi da zaštitni nadzor traje kraće od vremena proveravanja

Ukoliko u toku trajanja zaštitnog nadzora sud utvrdi da je ispunjena njegova svrha, može ga ukinuti i pre isteka vremena na koje je određen.

Sadržinu zaštitnog nadzora čine pojedine obaveze.

KZ pored obaveze osuđenog da se javlja organu nadležnom za vršenje zaštitnog nadzora u rokovima koje taj organ odredi, propisuje i mogućnost postavljanja osuđenom sledećih obaveza:

Osposobljavanje učinioca za određeno zanimanje

Prihvatanje zaposlenja koje odgovara sposobnostima osuđenoga

Ispunjavanje obaveza izdržavanja porodice, čuvanja i vaspitanja dece i drugih porodičnih obaveza

Uzdržavanje od posećivanja određenih mesta, lokala illi priredbi, ako to može biti prilika za ponovno vršenje krivičnih dela

163

Blagovremeno obaveštavanje o promeni mesta boravka, adrese ili radnog mesta.

Uzdržavanje od upotrebe droga ili alkoholnih pića

Lečenje u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi

Posećivanje određenih profesionalnih i drugih savetovališta i ustanova i postupanje po njihovim uputstvima

Otklanjanje ili ublažavanje štete pričinjene krivičnim delom, a naročito izmirenje sa žrtvom krivičnog dela.

Sud može naložiti uslovno osuđenom samo neku od obaveza koje su predviđene zakonom.

ZIKS predviđa nadležnost Uprave za izvršenje zavodskih sankcija Ministarstva pravde koja će imati posebne službenike za izvršenje uslovne osude sa zaštitnim nadzorom i kazne rada u javnom interesu

U slučaju da uslovno osuđeni ne ispunjava naložene obaveze, sud:

ga može opomenuti

naloženu obavezu zameniti drugom

produžiti trajanje obaveze

uslovnu osudu opozvati zbog neispunjenja obaveze

104. Sudska opomena Sudska opomena zajedno sa uslovnom osudom predstavlja samostalan tip sankcija, tj mere upozorenja.

Ona je zamena za kaznu, pre svega zamena za kratkotrajne kazne lišenja slobode, u prvom planu je njen vaspitni učinak, pa se time po sadržini približava vaspitnim merama

Prvi put uvedena 1959.

Sudska opomena je najblaža sankcija za punoletne učinioce i ne dovodi do ograničavanja prava i sloboda učinioca. Namenjena je najakšim oblicima kriminaliteta i predstavlja upozorenje učiniocu ako ponovo izvrši krivično delo da može očekivati primenu neke strože sankcije.

Znači socijalno-etički prekor za učinjeno delo i upozorenje učiniocu ako ponovo izvrši krivično dela da može očekivati primenu strože krivične sankcije

Ona je sankcija sa naglašenim specijalno-preventivnim dejstvom okrenuta primarnim delikventima, učiniocima lakših krivičnih dela

Za izricanje sudske opomene potrebno je da kumulativno budu ispunjena dva uslova:

Da je reč o krivičnom delu za koje je propisan zatvor do 1 godine ili novčana kazna

po uslovima određenim kod nekih krivičnih dela kod kojih je to izričito propisano, sudska opomena se može izreći i onda kada je propisan zatvor do tri godine

164

npr. to je propisano kod opasne lake telesne povrede kada je učinilac bio izazvan nepristojnim ili grubim ponašanjem oštećenog

Da je krivično delo učinjeno pod takvim olakšavajućim okolnostima koje ga u konkretnom slučaju čine naročito lakim.

Pri odlučivanju da li će izreći sudsku opomenu, sud će posebno uzeti u obzir:

ličnost učinioca

njegov raniji život

njegovo ponašanje posle izvršenog krivičnog dela

njegov odnos prema žrtvi krivičnog dela

stepen krivice

druge okolnosti pod kojima je deloo učinjeno

Sudska opomena se može izreći i za krivična dela u sticaju, ako za svako od tih dela postoje uslovi za izricanje sudske opomene.

Sudska opomena se ne može primenjivati u odnosu na dve kategorije lica:

ona se ne može izreći maloletnom licu –

jer u okviru vaspitnih mera upozorenja i usmeravanja postoji sudski ukor koji je po svojoj sadržini istovetan sa sudskom opomenom

ona se ne može izreći ni vojnim licima za krivična dela protiv Vojske Srbije

njima se za vojna krivična dela, ukoliko je propisana kazna zatvora do 3 godine, i inače umesto krivične sankcije može izreći disciplinska kazna ako je delo dobilo naročito lak vid i ako to zahtevaju interesi službe

Uz sudsku opomenu se može izreći većina mera bezbednosti, a to su:

Obavezno lečenje narkomana

Obavezno lečenje alkoholičara

Zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti

Zabrana upravljanja motornim vozilom

Oduzimanje predmeta

Javno objavljivanje presude

Sudska opomena ne povlači pravne posledice osude

briše se iz kaznene evidencije nastupanjem zakonske rehabilitacije ako osuđeni u roku od jedne godine od pravosnažnosti sudske odluke ne učini novo krivično delo

165

105. Nastanak, pojam i svrha mera bezbednosti Iako se neke mere bezbednosti javljaju i pre nego što su se izdvojile od kazne, uobičajeno je da se njihovo prihvatanje kao posebnog tipa krivičnih sankcija vezuje za početak 20. veka.

Odlučujuću ulogu u tome imale su određene krivičnopravne škole:

1. italijanska pozitivna škola

ekstremni stav o potpunoj zameni kazne merama bezbednosti, mada taj stav nije imao nikakvih izgleda da bude prihvaćen

2. sociološke i neoklasične škole

imaju umereniji stav

mere bezbednosti postavljaju kao dopunske ili sporedne sankcije uz kaznu

taj stav je izvršio veliki uticaj na krivična zakonodavstva u mnogim zemljama.

Dvadesetih i tridesetih godina 20. veka u mnoge krivične zakonike se uvode mere bezbednosti kao posebna vrsta krivičnih sankcija, odvojene od kazne i danas ih poznaju skoro sva krivična zakonodavstva. Od tada dominira dualistički sistem krivičnih sankcija

kao cilj se postavljalo lečenje i popravljanje učinioca krivičnog dela, uvedene su da bi se specijalno preventivno delovalo na određene kategorije učinilaca u odnosu na koje kazna ne predstavlja adekvatnu reakciju

Ono što razlikuje meru bezbednosti od kazne je način ostvarivanja opšte svrhe krivičnih sankcija.

kod mera bezbednosti je u prvom planu specijalna prevencija, dok je generalna prevencija manje izražena nego kod kazne

kazna se nikada ne može izreći samo zbog specijalne prevencije, dok je kod mera bezbednosti to pravilo

kazna je okrenuta potencijalnim učiniocima, dok su mere bezbednosti predviđene da budu reakcija na individualnu opasnost određenog učinioca.

opasnost za okolinu, opasnost da se vrše nova krivična dela

RAZLOG POSTOJANJA MERA BEZBEDNOSTI je to da se kazna ne optereti previše specijalno-preventivnim zadacima i što osnov za izricanje kazne ne sme biti opasnost učinioca

Sama kazna ne može biti dovoljan način reagovanja na vršenje krivičnih dela.

Krivične sankcije su predviđene da budu reakcija na individualnu opasnost učinioca

Izbor, vrsta i trajanje mere bezbednosti određuje se na osnovu procene opasnosti učinioca

166

Svrha mera bezbednosti sastoji se u uklanjanju stanja ili uslova koji mogu biti od uticaja da učinilac ubuduće ne vrši krivična dela.

Pod pojmom stanja podrazumevaju se psihička stanja učinioca. Za izricanje mere bezbednosti traži se postojanje uzročne veze između njegovog psihičkog stanja i učinjenog krivičnog dela, kao i da takva stanja mogu voditi ponovnom vršenju krivičnog dela.

Pod pojmom uslovi se podrazumeva povezanost ličnosti učinioca i njegove sredine i prilika.

Za primenu mera bezbednosti traži se postojanje stanja ili uslova na osnovu kojih se sa visokim stepenom verovatnoće može zaključiti da će učinilac ponovo vršiti krivična dela, kao i da se merom bezbednosti ta stanja ili uslovi mogu otkloniti.

106. Vrste i sistem mera bezbednosti u našem krivičnom pravu Naše krivično pravo predviđa 1 1 mera bezbednosti:

Obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi

Obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi

Obavezno lečenje narkomana

Obavezno lečenje alkoholičara

Zabrana vršenja poziva, delatnosti ili dužnosti

Zabrana upravljanja motornim vozilom

Oduzimanje predmeta

Proterivanje stranca iz zemlje

Javno objavljivanje presude

Zabrana približavanja i komunikacije sa oštećenim

Zabrana prisustvovanja određenim sportskim priredbama

Ove mere se mogu klasifikovati prema različitim kriterijumima, a uobičajene su podele na:

Mere bezbednosti medicinskog karaktera i ostale mere bezbednosti

Mere bezbednosti ličnog i stvarnog karaktera

Mere bezbednosti sa lišenjem slobode i bez lišenja slobode

Obavezne i fakultativne

One koje se izriču samostalno ili uz neku drugu krivičnu sankciju

Mere bezbednosti su heterogene po svojoj prirodi.

167

Nisu predviđene kod pojedinih krivičnih dela već se primenjuju na osnovu odredaba Opšteg dela

Načelo legaliteta važi i u odnosu na njih

Trajanje mera bezbednosti je posebno određeno kod svake pojedine mere bezbednosti.

jedina mera čije je trajanje neograničeno je obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi.

niti sud određuje njeno trajanje prilikom izricanja niti zakon ograničava njeno trajanje, što znači da postoji mogućnost da lice koje je upućeno u zdravstvenu ustanovu u njoj ostane doživotno

KZ određuje međusobni odnos pojedinih mera bezbednosti prilikom njihovog izricanja u konkretnom slučaju, kao i njihov odnos sa drugim krivičnim sankcijama.

Samo kada je u pitanju neuračunljiv učinilac moguće je samostalno izreći dve mere bezbednosti: meru bezbednosti obaveznog čuvanja i lečenja u zdravstvenoj ustanovi i meru obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi

uz te dve mogu se izreći i tri mere bezbednosti: zabrana vršenja poziva, delatnosti ili dužnosti, zabrana upravljanja motornim vozilom, i oduzimanje predmeta

Bitno smanjeno uračunljivom licu uz kaznu ili uslovnu osudu: mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi i mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi mogu se izreći

Uz sudsku opomenu i oslobođenje od kazne: zabrana upravljanja motornim vozilom i oduzimanje predmeta.

Uz kaznu i uslovnu osudu: proterivanje stranca iz zemlje i zabrana prisustvovanja određenim sportskim priredbama

Uz novčanu kaznu, kaznu rada u javnom interesu, kaznu oduzimanja vozačke dozvole, uslovnu osudu i sudsku opomenu: zabrana približavanja i komunikacije sa oštećenim može se izreći

107. Obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi Mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi se može primeniti prema učiniocu koji je krivično delo učinio u stanju bitno smanjene uračunljivosti ili prema učiniocu koji je u stanju neuračunljivosti učinio protivpravno delo predviđeno u zakonu kao krivično delo.

Dakle, ova mera bezbednosti se može primeniti u odnosu na dve kategorije učinilaca:

bitno smanjeno uračunljive učinioce

neuračunljive učinioce

Za primenu ove mere bezbednosti potrebno je da budu ispunjena dva uslova:

da postoji ozbiljna opasnost da će učinilac učiniti teže krivično delo

168

od stava i teorije zavisi koja će se to dela smatrati težim krivičnim delom

utvrđivanje postojanja ozbiljne opasnosti zasniva se na prognozi budućeg ponašanja učinioca

dovoljna je verovatnoća da će učinilac ponavljati bilo koja krivična dela

KZ ograničava primenu ove mere samo na slučajeve kada postoji verovatnoća da će učinilac vršiti teža krivična dela, jer njena priroda i neograničeno trajanje ne daju osnova za primenu u slučajevima kada postoji opasnost da će učinilac vršiti samo neka lakša krivična dela

mora se voditi računa o principu srazmernosti.

Mora se doći do zaključka da postoji ozbiljna opasnost da će učiniti neko delo koje je u zakonu predviđeno kao teže krivično delo

kao kriterijum bi se mogla koristiti ista ona zaprećena kazna koja je uslov za kažnjavanje pokušaja krivičnog dela (5 godina ili teža kazna)

da je za otklanjanje te opasnosti potrebno njegovo lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi

ovaj uslov je ujedno i kriterijum za izbor između ove mere i mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi

kod procene da li je nužna ova mera ili je dovoljno lečenje na slobodi presudno je stručno mišljenje veštaka psihijatra

Neuračunljivom učiniocu ova mera se izriče kao samostalna sankcija, a bitno smanjeno uračunljivom uz kaznu i izvršava se pre kazne.

Ukoliko je takav učinilac u zdravstvenoj ustanovi proveo isto vreme ili duže od dužine izrečene kazne zatvora, time je ujedno izdržao kaznu.

Ako je proveo kraće vreme, sud će odlučiti da li će ga uputiti na izdržavanje kazne ili će ga pustiti na uslovni otpust ukoliko su ispunjeni uslovi za uslovni otpust

ukoliko je osuđeni pušten na uslovni otpust, postoji mogućnost primene mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi sve dok traje uslovni otpust

Ova mera bezbednosti se izriče na neodređeno vreme, a o otpuštanju iz zdravstvene ustanove odlučuje sud rešenjem.

taj postupak se sprovodi po službenoj dužnosti, na predlog zdravstvene ustanove ili na predlog organa starateljstva

108. Obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi Mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi izriče se samostalno neuračunljivom učiniocu, a u dva slučaja i bitno smanjeno uračunljivom licu:

uz uslovnu osudu

169

kada je bitno smanjeno uračunljiv učinilac posle obustave izvršavanja mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi pušten na uslovni otpust

Što se tiče uslova za primenu ove mere, takođe se radi o opasnom učiniocu, ali je za otklanjanje te opasnosti dovoljno njegovo lečenje na slobodi.

U savremenoj psihijatriji su prisutna shvatanja da se u nekim slučajevima bolji uspeh u lečenju može postići bez hospitalizacije, u normalnim životnim uslovima što je bio i razlog uvođenja ove mere u KZ SFRJ.

Opasnost mora biti ozbiljna kao i kod prethodne mere bezbednosti, ali se ne zahteva ni da to bude opasnost od vršenja težih krivičnih dela, već opasnost da će neuračunljivi učinilac učiniti bilo koje delo u zakonu predviđeno kao krivično delo, odnosno da će bitno smanjeno uračunljiv učinilac učiniti bilo koje krivično delo.

Ova mera bezbednosti može trajati najduže 3 godine, mada se ne vide uverljivi razlozi za to ograničenje. I ova mera bi mogla trajati neograničeno, s tim da se obustavlja onda kada prestane potreba za lečenjem.

U dva slučaja postoji mogućnost pretvaranja ove mere u meru bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi:

kada se učinilac ne podvrgne lečenju, odnosno kada ga samovoljno napusti

kada i pored lečenja, učinilac postane toliko opasan za okolinu da je potrebno njegovo lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi

Postoji i obrnuta situacija – kada više nije potrebno lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi, već je dovoljno samo lečenje na slobodi

KZ predviđa i mogućnost da se ova mera bezbednosti izvršava u odgovarajućoj ustanovi, ali ne duže od 15 dana neprekidno, odnosno 2 meseca ukupno.

109. Obavezno lečenje narkomana Ova mera bezbednosti predviđena je za učinioce koji su krivično delo izvršili usled zavisnosti od upotrebe opojnih droga.

Za izricanje ove mere bezbednosti potrebna su 2 uslova:

da postoji uzročna veza između učinjenog krivičnog dela i zavisnosti od droge

ne traži se da je učinilac u vreme izvršenja krivičnog dela bio pod uticajem droge, već da je delo rezultat zavisnosti

narkomani vrlo često vrše dela protiv imovine kako bi došli do sredstava za drogu

da postoji ozbiljna opasnost da će učinilac krivičnog dela usled zavisnosti i dalje vršiti krivična dela.

Ova mera bezbednosti može se izreći uz:

1. Kaznu zatvora

2. Novčanu kaznu

170

3. Uslovnu osudu

4. Sudsku opomenu

5. Oslobođenje od kazne

U slučaju kazne zatvora može trajati i duže od kazne zatvora, ali ne duže od 3 godine. Izvršava se u zavodu za izdržavanje kazne zatvora ili odgovarajućoj ustanovi.

vreme provedeno u ustanovi uračunava se u kaznu zatvora

U ostalim slučajevima izdržava se na slobodi i ne može trajati duže od 3 godine.

Ako se učinilac bez opravdanih razloga ne podvrgne lečenju na slobodi, sud će odrediti da se ova mera prinudno izvrši u zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi

110. Obavezno lečenje alkoholičara Ova mera bezbednosti predviđena je za učinioce koji su krivično delo izvršili usled zavisnosti od upotrebe alkohola.

Za izricanje ove mere bezbednosti potrebna su 2 uslova:

da je krivično delo učinjeno usled zavisnosti od upotrebe alkohola

za razliku od narkomana, alkoholičari češće vrše krivična dela pod neposrednim uticajem alkohola

da postoji ozbiljna opasnost da će učinilac krivičnog dela usled zavisnosti i dalje vršiti krivična dela

Ova mera bezbednosti može se izreći uz:

1. Kaznu zatvora

2. Novčanu kaznu

3. Uslovnu osudu

4. Sudsku opomenu

5. Oslobođenje od kazne

U slučaju kazne zatvora – ne sme trajati duže od kazne zatvora. Izvršava se u zavodu za izvršenje kazne zatvora ili odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi.

može trajati kraće ali ne i duže

U ostalim slučajevima – izdržava se na slobodi i ne može trajati duže od 2 godine.

Ako se učinilac ne podvrgne lečenju na slobodi sud će odrediti prinudno izvršenje

171

111. Zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti Ova mera bezbednosti izriče se kako uračunljivom, tako i neuračunljivom licu:

uračunljivom licu izriče se uz: kaznu, sudsku opomenu, uslovnu osudu, oslobođenje od kazne

neuračunljivom licu izriče se uz: meru bezbednosti obaveznog psihijatijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi i meru bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi

Ova mera bezbednosti sastoji se u zabrani vršenja:

određenog poziva

određene službe

određene delatnosti

svih ili nekih dužnosti vezanih za korišćenje, upravljanje, raspolaganje ili rukovanje tuđom imovinom ili čuvanjem te imovine

U presudi se mora tačno odrediti na šta se zabrana odnosi.

Ranije zakonsko rešenje postavljalo je dva uslova:

Da je učinilac zloupotrebio svoj položaj, vršenje delatnosti ili dužnosti radi izvršenja krivičnog dela

Da se opravdano može smatrati da bi njegovo dalje vršenje delatnosti bilo opasno

Međutim, to rešenje je odbačeno, jer postoje krivična dela koja se mogu vršiti samo kroz zloupotrebu, pa je taj uslov uvek ispunjen. Stoga se ova mera može izreći ukoliko je dalje vršenje delatnosti opasno.

Kada je izrečena uz uslovnu, sud može pri izricanju uslovne odrediti da će se ta osuda opozvati ako učinilac prekrši zabranu vršenja poziva delatnosti ili dužnosti

Ova mera može trajati od 1 do 10 godina, a vreme provedeno u zatvoru ili ustanovi se ne uračunava u vreme trajanja mere.

Trajanje mere se može i skratiti, pod određenim uslovima, ako su protekle tri godine.

Takođe, pomilovanjem se može odrediti ukidanje ili kraće trajanje ove mere bezbednosti.

112. Zabrana upravljanja motornim vozilom Ova mera bezbednosti predviđena je za učinioce krivičnih dela ugrožavanja javnog saobraćaja.

Može se izreći ako težina učinjenog krivičnog dela, okolnosti pod kojima je delo izvršeno, ili ranije kršenje saobraćajnih propisa pokazuju da je opasno da učinilac i dalje upravlja motornim vozilom.

Zabrana se odnosi na upravljanje vozilom određene vrste ili kategorije – ako je učinilac izvršio krivično delo ugrožavanja javnog saobraćaja vozeći autobus (D kategorija) izreći će mu se mera zabrane upravljanja vozilom D kategorije, a ne svih kategorija.

Mera bezbednosti izvršava se oduzimanjem vozačke dozvole.

172

ukoliko se izriče licu koje nema položen vozački ispit sastoji se u zabrani izdavanja vozačke dozvole

ukoliko se izriče licu koje ima stranu vozačku dozvolu, zabrana se odnosi na korišćenje te dozvole u Srbiji

ova mera traje od 3 meseca do 5 godina, a njeno trajanje se može naknadno skratiti ukoliko su protekle 3 godine

Kada je izrečena uz uslovnu osudu, postoji mogućnost opozivanja uslovne ako učinilac prekrši zabranu

Pomilovanjem se može ukinuti ili odrediti kraće trajanje

Izricanje ove mere je fakultativnog karaktera, ali se zakonom može propisati obavezno izricanje ove mere.

113. Oduzimanje predmeta Za razliku od ostalih mera bezbednosti koje su lične prirode, ova mera bezbednosti je jedina mera stvarnog karaktera.

Oduzeti se mogu oni predmeti koji su upotrebljeni za izvršenje rkivičnog dela, koji su bili namenjeni izvršenju krivičnog dela i koji su nastali izvršenjem krivičnog dela.

Govori se, dakle, o tri vrste predmeta koji se mogu oduzeti, ali je reč u stvari o dve vrste predmeta, a to su:

predmeti koji su bili upotrebljeni ili namenjeni za izvršenje krivičnog dela

to su oni predmeti kojima se preduzima radnja izvršenja – koji su upotrebljeni prilikom izvršenja krivičnog dela ili su tome bili namenjeni

predmeti koji se koriste za preduzimanje pripremnih radnji ili predmeti koje učinilac koristi posle izvršenja krivičnog dela nisu predmeti koji su bili upotrebljeni ili namenjeni za izvršenje krivičnog dela i zato se ne mogu oduzeti primenom ove mere bezbednosti

nije predmet u tom smislu vozilo koje je učinilac koristio da bi se prevezao do mesta izvršenja ili da bi pobegao posle izvršenja krivičnog dela

predmeti koji su nastali izvršenjem krivičnog dela

to su oni predmeti koji su rezultat krivičnog dela – koji su nastali radnjom izvršenja

pod ovim predmetima se ne podrazumevaju predmeti koji su pribavljeni izvršenjem krivičnog dela

u tom slučaju se primenjuje mera oduzimanja imovinske koristi

ZID KZ 2009. – Ne zahteva se da je predmet u svojini učinioca, već se predmet može oduzeti i kada nije u svojini učinioca

Uslovi za primenu ove mere

173

ukoliko i dalje postoji opasnost da će određeni predmet biti upotrebljen za izvršenje krivičnog dela

kada je to neophodno radi zaštite opšte bezbednosti

kada to naložu razlozi morala

Više se ne zahteva da je predmet u svojini učinioca.

Može biti primenjena čak i prema žrtvi krivičnog dela

Vlasnik tog predmeta ima pravo na naknadu štete od učinioca zbog njegovog oduzimanja.

Ova mera bezbednosti je fakultativnog karaktera, mada je moguće i zakonom predvideti obaveznu primenu ove mere, kao što je to učinjeno kod krivičnog dela falsifikovanja novca, propisano je obavezno oduzimanje lažnog novca nastalog izvršenjem tog krivičnog dela.

Može se odrediti i obavezno uništavanje oduzetih predmeta

114. Proterivanje stranca iz zemlje Ova mera bezbednosti sastoji se u proterivanju sa teritorije Srbije lica stranog državljanstva ili lica bez državljanstva za vreme koje odredi sud, u rasponu od 1 do 10 godina.

Uslov za primenu ove mere bezbednosti je nepoželjnost boravka stranca na teritoriji Srbije.

ne treba ga shvatiti u smislu političke nepoželjnosti

Prilikom izricanja ove mere bezbednosti uzima se u obzir:

težina krivičnog dela

treba voditi računa o principu srazmernosti

pobude iz kojih je delo učinjeno

način izvršenja krivičnog dela

druge okolmosti koje utiču na nepoželjnost lica

Ova mera bezbednosti može se izreći za sva krivična dela ukoliko postoji osnova za zaključak o nepoželjnosti stranca.

Sporno je da li se može izreći strancu koji je dobio azil

polazeći od cilja azila isključuje se ta mogućnost

sada je izričitom odredbom propisano da se ova mera bezbednosti ne može izreći učiniocu koji uživa zaštitu u skladu sa ratifikovanim međunarodnim ugovorima

Pomilovanjem se može ukinuti i skratiti trajanje

174

115. Javno objavljivanje presude Ova mera bezbednosti se izriče u dve situacije:

kada je krivično delo učinjeno putem sredstava javnog informisanja – Cilj je da otkloni štetne posledice osude

kada je krivično delo prouzrokovalo opasnost za život ili telo ljudi, ako objavljivanje presude može da doprinese otklanjanju ili umanjenju te opasnosti

Presuda se objavljuje o trošku učinioca.

Kada je reč o učinjenom krivičnom delu putem sredstava javnog informisanja, sud može odlučiti da se presuda objavi istim putem.

Sud će odlučiti da li će presuda biti objavljena u celini ili delimično.

Ova mera bezbednosti se mora izvršiti u roku od 30 dana od pravnosnažnosti presude.

Radi se o fakultativnoj meri bezbednosti, ali se može predvideti i kao obavezna.

Ova mera bezbednosti se izriče uz:

osudu na kaznu

uslovnu osudu

sudsku opomenu

oslobođenje od kazne

Određen je kratak rok u kom se ona mora izvršiti – 30 dana od dana pravosnažnosti presude

116. Zabrana približavanja i komunikacije sa oštećenim Ovu meru uvodi ZID KZ iz 2009.

Sporno je pitanje efikasnosti primene ove mere bezbednosti, jer nije rešene situacija kada osuđeni prekrši zabranu.

bolje rešenje je bilo da je ona predviđena kao jedna od obaveza u okviru zaštitnog nadzora pod koji se može staviti učinilac kome je izrečena uslovna osuda

postojala bi onda mogućnost opoziva uslovne osude ako ne ispunjava ovu obavezu

Zato bi bilo bolje da se predvidi kao obaveza kod uslovne osude sa zaštitnim nadzorom, a da se ona opozove kada učinilac tu obavezu ne ispunjava.

Sud učiniocu krivičnog dela može zabraniti:

približavanje oštećenom na određenoj udaljenosti

pristup u prostoru oko mesta stanovanja ili rada oštećenog

175

dalje uznemiravanje oštećenog

dalju komunikaciju sa oštećenim

ako se opravdano može smatrati da bi dalje vršenje takvih radnji bilo opasno po oštećenog.

Ova mera bezbednosti može trajati najduže 3 godine, a nije propisano koliko može trajati najkraće.

ZID 2012. dopunio tako što je propisano da to vreme ne može biti kraće od 6 meseci

U njeno trajanje se ne uračunava vreme provedeno u pritvoru kao ni svako drugo lišenje slobode u vezi sa krivičnim delom

Ukoliko prestanu razlozi zbog kojih je izrečena može se ukinuti i pre vremena na koje je izrečena.

117. Zabrana prisustvovanja određenim sportskim priredbama Povod za propisivanje ove mere bezbednosti su neredi i vršenje krivičnih dela pre, u toku i neposredno posle fudbalskih utakmica.

Sud može učiniocu krivičnog dela izreći ovu meru bezbednosti kada je to neophodno radi zaštite opšte bezbednosti, može se izreći uz kaznu ili uslovnu osudu. Opštu bezbednost bi trebalo shvatiti kao bezbednost ljudi i imovine.

Ova mera bezbednosti se izvršava na taj način što je učinilac krivičnog dela dužan da se neposredno pre početka održavanja određenih sportskih priredbi lično javi službenom licu u područnoj policijskoj stanici na području na kom se učinilac zatekao i da boravi u njihovim prostorijama za vreme održavanja sportske priredbe.

Međutim, u pogledu izvršavanja ove mere javljaju se neka pitanja načelnog i organizacionog karaktera:

ovde se u stvari radi o nekoj vrsti preventivnog policijskog pritvora, jer boraviti u ovom slučaju znači biti lišen slobode

smeštajni kapaciteti u policijskim stanicama su ograničeni, stoga boravak drugih lica u njihovim prostorijama ometa njihov normalan rad

Vreme trajanja ove mere određuje sud prilikom njenog izricanja, u rasponu od 1-5 godina.

ukoliko je učinilac osuđen i na kaznu zatvora, vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora ne uračunava se u vreme trajanja ove mere.

ako posle izdržane kazne zatvora učinilac prekrši zabranu prisustvovanja sportskim priredbama, sud ga može kazniti zatvorom od 30 dana do 3 meseca.

u slučaju da je ova mera izrečena uz uslovnu osudu, sud će odrediti da će se ta uslovna osuda opozvati ako učinilac prekrši zabranu prisustvovanja određenim sportskim priredbama.

Zakonom se može odrediti obavezna zabrana prisustvovanja određenim sportskim priredbama, što je učinjeno kod krivičnog dela „Nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu“.

176

118. Osnov i način oduzimanja imovinske koristi Oduzimanje imovinske koristi pribavljene krivičnim delom ne predstavlja krivičnu sankciju, već meru sui generis, koja je regulisana u posebnoj glavi KZ.

zasniva se na principu da niko ne može zadržati imovinsku korist pribavljenu krivičnim delom

Uslovi za oduzimanje predviđeni su odredbama KZ, a korist se oduzima sudskom odlukom kojom je utvrđeno da je krivično delo učinjeno

Od učinioca će se oduzeti novac, predmeti od vrednosti i svaka druga imovinska korist, koji su pribavljeni krivičnim delom, a ako oduzimanje nije moguće učinilac će se obavezati da preda u zamenu drugu imovinsku korist koja odgovara vrednosti imovine pribavljene izvršenjem krivičnog dela ili da platni novčani iznos koji odgovara pribavljenoj imovinskoj koristi.

Imovinsku korist predstavljaju ne samo novac i određeni predmeti nego i usluge, korišćenje određenih predmeta bez davanja adekvatne protivvrednosti, uštede itd… Sve što ima neku imovinsku vrednost.

Utvrđivanje visine pribavljene imovinske koristi.

Preovlađuje rešenje da učiniocu krivičnog dela treba prilikom utvrđivanja visine imovinske koristi priznati određene troškove koje je imao u vezi sa vršenjem krivičnog dela.

Ne treba priznati one troškove koji predstavljaju materijalni ekvivalent za trud učinioca uložen u radnju izvršenja i troškove koji po svojoj prirodi ulaze u radnju izvršenja krivičnog dela, jer bi se tada posredno plaćalo za samu kriminalnu delatnost.

Ostale troškove bi trebalo priznati, u zavisnosti od okolnosti konkretnog slučaja.

Imovinska korist pribavljena krivičnim delom oduzeće se od lica na koja je prenesena bez naknade ili uz naknadu koja ne odgovara stvarnoj vrednosti.

Posebno pitanje u vezi sa određivanjem visine imovinske koristi predstavlja slučaj kada učinilac otuđi predmete koji predstavljaju stečenu imovinsku korist bez naknade ili uz naknadu koja ne odgovara tržišnoj vrednosti tih predmeta, a ne postoji mogućnost da se oduzmu od lica na koja su preneta

učiniocu treba oduzeti novčanu vrednost tih predmeta koju su imali u vreme izvršenja krivičnog dela.

sticanje imovinske koristi za drugoga

u tom slučaju se korist bezuslovno oduzima kao i u slučaju kada je učinilac stekao korist za sebe

obuhvata i pribavljanje za pravno lice

učiniocu treba oduzeti novčanu vrednost tog predmeta koju je imao u vreme izvršenja krivičnog dela

177

Mora se oduzeti svaka imovinska korist, pa i ona neznatnog karaktera

Ukoliko bi utvrđivanje visine imovinske koristi izazvalo nesrazmerne teškoće ili bi dovelo do znatnog odugovlačenja postupka, sud je ovlašćen da visinu odredi po slobodnoj oceni.

119. Zaštita oštećenog i oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela Ukoliko postoji lice koje je oštećeno krivičnim delom, njegovi interesi imaju prednost u odnosu na meru oduzimanja imovinske koristi stečene krivičnim delom.

U vezi sa odnosom imovinskopravnog zahteva oštećenog i mere oduzimanja imovinske koristi, moguće su 3 situacije:

ako je oštećenom u krivičnom postupku dosuđen imovinskopravni zahtev

sud će izreći oduzimanje imovinske koristi samo ukoliko ona prelazi dosuđeni imovinskopravni zahtev oštećenog

kada imovinskopravni zahtev nije dosuđen u krivičnom postupku, već je oštećeni upućen na parnicu

on može tražiti da se namiri iz iznosa oduzete vrednosti, pod uslovom da je pokrenuo parnicu u roku od 6 meseci od dana pravnosnažnosti odluke kojom je upućen na parnicu

ukoliko bude utvrđen njegov zahtev, potrebno je da u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti odluke kojom je utvrđen zahtev zatraži namirenje iz oduzete vrednosti

ukoliko oštećeni u postupku nije prijavio imovinskopravni zahtev

on može naknadno zahtevati namirenje iz oduzete vrednosti, ako je radi utvrđenja svog zahteva pokrenuo parnicu u roku od 3 meseca od dana saznanja za presudu kojom se oduzima imovinska korist, a najduže u roku od 3 godine od pravnosnažnosti odluke o oduzimanju imovinske koristi

ukoliko njegov zahtev bude utvrđen, potrebno je kao i u prethodnoj situaciji da u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti odluke kojom je utvrđen zahtev zatraži namirenje iz oduzete vrednosti

Mera oduzimanja imovinske koristi je u odnosu na zahtev oštećenog supsidijarnog karaktera – zahtev uvek ima prednost.

Oduzimanje imovinske koristi kada postoji imovinskopravni zahtev oštećenog izriče se samo u slučaju da ta korist prelazi visinu dosuđenog imovinskopravnog zahteva.

U odnosu na određena krivična dela (pre svega iz oblasti organizovanog kriminaliteta) poseban Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela predviđa šire mogućnosti za oduzimanje imovine nego KZ.

Za oduzimanje imovine nije neophodno da je utvrđeno da je pribavljena krivičnim delom, već se imovinom proisteklom iz krivičnog dela smatra imovina okrivljenog, okrivljenog saradnika, ostavioca, pravnog sledbenika ili trećeg lica koja je u očiglednoj nesrazmeri sa njegovim zakonitim prihodima.

178

Donošenje ovog zakona imalo je za cilj upravo da se omogući oduzimanje i one imovine za koju nije utvrđeno da je pribavljena krivičnim delom, što odredbe KZ ne dozvoljavaju.

120. Pravne posledice osude Pravne posledice osude ne samo da nisu krivične sankcije, već i ne predstavljaju druge mere o kojima bi odlučivao sud.

Zbog svog karaktera i cilja (uklanjanje opasnih situacija iz kojih može da proizađe ponovno vršenje krivičnog dela) sporno je da li su bliže kazni ili merama bezbednosti.

Pravne posledice osude mogu se predvideti samo zakonom i nastupaju po sili zakona. One ne mogu nastupiti kada je izrečena neka blaža krivična sankcija, već samo kada je izrečena kazna zatvora.

Ne mogu nastupiti kad je za krivično delo učiniocu izrečena novčana kazna, uslovna osuda ako ne bude opozvana, sudska opomena ili kad je učinilac oslobođen od kazne

Mogu se predvideti samo zakonom i nastupaju po sili zakona kojim su predviđene

Isključeno je njihovo nastupanje kada je izrečena neka blaža krivična sankcija

Može nastupiti samo ako je izrečena kazna zatvora

Mogu se svrstati u 2 kategorije:

one koje se sastoje u prestanku ili gubitku određenih prava, a to su:

Prestanak vršenja javnih funkcija

Prestanak radnog odnosa ili prestanak vršenja zvanja, poziva ili zanimanja

Gubitak određenih dozvola ili odobrenja

one koje se sastoje u zabrani sticanja određenih prava, a to su:

Zabrana sticanja javnih funkcija

Zabrana sticanja određenih zvanja, poziva, zanimanja, unapređenja u službi

Zabrana sticanja čina vojnog starešine

Zabrana dobijanja dozvola ili odobrenja koja daju državni organi

Pravne posledice osude nastupaju danom pravnosnažnosti presude i svojim nastupanjem su konsumirane.

ako presuda bude izmenjena po vanrednom pravnom leku, nastupanje ili dalje trajanje pravne posledice osude usklađuje se sa novom odlukom

Za pravne posledice osude koje se sastoje u zabrani sticanja određenih prava propisan je opšti maksimum – najduže 10 godina, a za pojedine se može propisati i kraće trajanje.

Rehabilitacijom prestaju sve pravne posledice osude.

179

do rehabilitacije može doći i pre nego što istekne vreme trajanja pravnih posledica osude

ukoliko nije prestala rehabilitacijom, odluku o prestanku pravnih posledica osude koje se sastoje u zabrani sticanja određenih prava može doneti sud, kada proteknu 3 godine od dana izdržane, zastarele ili oproštene kazne

Pri odlučivanju sud će uzeti u obzir:

ponašanje osuđenog posle osude

da li je naknadio štetu prouzrokovanu krivičnim delom i vratio stečenu imovinsku korist

druge okolnosti koje ukazuju na opravdanost prestanka pravnih posledica osude

121. Rehabilitacija i davanje podataka iz kaznene evidencije Rehabilitacija predstavlja ponovno uspostavljanje ranijeg položaja osuđenog lica kao punopravnog građanina i stavljanje u zaborav njegove kriminalne prošlosti.

To znači da mu se dodeljuje status neosuđivanog lica, a istovremeno i znači pravo osuđenog lica da sama krivična osuda bude brisana iz kaznene evidencije.

Rehabilitacijom prestaju sva negativna pravna dejstva osude.

Negativna pravna dejstva osude posle izdržane, zastarele ili oproštene glavne kazne mogu proizlaziti iz:

1. Pravnih posledica osude u užem smislu

2. Primene određenih mera bezbednosti

3. Upisa osude u kaznenu evidenciju i davanja podataka iz te evidencije

4. Sporednih ili dopunskih kazni koje se izvršavaju posle izdržane glavne kazne

Potpuna rehabilitacija znači prestanak svih tih negativnih pravnih dejstava koja nastupaju zbog krivične osude, posle izdržane glavne kazne, kao i brisanje odnosno gašenje same osude

Osnovna svrha rehab. jeste reintegracija osuđenog i treba uvek da obuhvati dve stvari: uspostavljanje svih prava osuđenog i stvarno brisanje osude

stvarne rehabilitacije nema ako osuda nije brisana

Krivični zakonik razlikuje:

Zakonska rehabilitacija

nastupa automatski po sili zakona pošto budu ispunjeni uslovi koje propisuje zakon

daje se samo licima koja pre osude na koju se odnosi rehabilitacija nisu osuđivana

nastaje ako:

180

lice koje je oglašeno krivim, a oslobođeno od kazne ili kojem je izrečena sudska opomena u roku od godinu dana od pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo

lice kojem je izrečena uslovna osuda, u vreme proveravanja i u roku od godinu dana po isteku tog roka ne učini novo krivčno delo

nastaje i ako od dana kada je kazna izvršena, zastarela ili oproštena protekne:

3 godine kod osude na novčanu kaznu, kaznu rada u javnom interesu, oduzimanje vozačke dozvole ili kaznu zatvora do 6 meseci

5 godina kod osude na kaznu zatvora od 6 meseci do 1 godine

10 godina kod osude na kaznu zatvora od 1 do 3 godine

smetnja za nastajanja zakonske rehabilitacije je neizvršena sporedna kazna

Sudska rehabilitacija

o kojoj odlučuje sud

može se dati licu koje je osuđeno na kaznu zatvora dužu od 3, ali ne dužu od 5 godina

kod osude na kaznu zatvora dužu od 5 godina ne može ni pod kojim uslovima nastupiti rehabilitacija

uslov za sudsku rehabilitaciju je da je proteklo 10 godina od dana izdržane, zastarele ili oproštene kazne

Kod obe vrste smetnju za davanje rehabillitacije predstavlja neizvršena sporedna kazna ili trajanje mere bezbednosti.

U vezi sa rehabilitacijom je i regulisanje davanja podataka iz kaznene evidencije – podaci o brisanoj osudi se nikome ne mogu saopštavati.

Kaznena evidencija sadrži lične podatke o učiniocu krivičnog dela, o krivičnom delu za koje je osuđen, podatke o kazni, uslovnoj osudi, sudskoj opomeni, oslobođenju od kazne i oproštenoj kazni i podatke o pravnim posledicama osude; u nju se kasnije nose i izmene podataka sadržanih u kaznenoj evidenciji, podaci o izdržavanju kazne, kao i poništenje evidencije o pogrešnoj osudi.

Podaci o brisanoj osudi nikome se ne mogu saopštavati, tj. osude se stvarno brišu iz kaznene evidencije.

krivični zakonik određuje krug organa kojima se mogu davati podaci iz kaznene evidencije, a to su:

sud, javni tužilac i policija u vezi sa krivičnim postupkom koji se vodi protiv lica koje je ranije bilo osuđeno, organ za izvršenje krivičnih sankcija i organi koji učestvuju u postupku davanja amnestije, rehabilitacije ili odlučivanja o prestanku pravnih posledica osude

podaci se mogu davati i organu starateljstva kada je to potrebno za vršenje poslova iz njegove nadležnosti, kao i drugim državnim organima koji su nadležni za otkrivanje i sprečavanje izvršenja krivičnih dela kada je to propisano posebnim zakonom

181

Mogućnost davanja podataka na obrazložen zahtev i državnom organu, preduzeću, drugoj organizaciji ili preduzetniku, ako još traju pravne posledice ili mere bezbednosti

Niko nema pravo da od građana traži da podnose dokaze o svojoj osuđivanosti ili neosuđivanosti

KZ predviđa mogućnost davanja građanima podataka o njihovoj osuđivanosti ili neosuđivanosti i daju se građanima na njihov zahtev

122. Amnestija Amnestija i pomilovanje predstavljaju politički akt milosti koji se dodeljuje od strane najviših organa državne vlasti (parlamenta, odnosno šefa države).

Predstavljaju akte kojima se dejstvo presude menja u korist osuđenog ili se isključuje mogućnost krivičnog gonjenja učinioca.

Amnestija je akt zakonodavnog organa kojim se u formi zakona poimenično neodređenom krugu lica daje:

Oslobođenje od gonjenja (abolicija)

Potpuno ili delimično oslobođenje od izvršenja kazne

Zamena izrečene kazne blažom kaznom

Rehabilitacija

Ukidanje (pojedinih ili svih) pravnih posledica osude

Ukidanje određenih mera bezbednosti (zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti, zabrane upravljanja motornim vozilom i proterivanje stranca iz zemlje).

Može se odnositi na učinjena određena krivična dela ili na određene kazne bez obzira na krivično delo.

KZ ne predviđa nikakva ograničenja u pogledu vrste i težine krivičnog dela, visine izrečene kazne za dela koja mogu biti obuhvaćena amnestijom. Amnestija se najčešće vezuje za:

1. vrstu krivičnog dela

tada se mogu amnestirati lica bez obzira na visinu izrečene kazne

2. visinu izrečene kazne

tada njom može biti obuhvaćeno bilo koje krivično delo ali ona se može vezivati i za druge kriterijume:

3. učinioce određene starosti

4. pola

5. određenog zdravstvenog stanja (npr. invalidnost).

Amnestija se daje samo za već učinjena krivična dela, što znači da se ne može dati za ubuduće.

182

Kod trajnih krivičnih dela datom amnestijom je obuhvaćeno samo ono protivpravno stanje stvoreno izvršenjem krivičnog dela koje je trajalo do stupanja na snagu zakona o amnestiji

Ukoliko lice obuhvaćeno amnestijom nastavi da ostvaruje obeležja istog krivičnog dela i posle tog momenta, čini novo krivično delo koje nije obuhvaćeno amnestijom.

npr. ako bi posle amnestije za krivično delo izbegavanja vojne obaveze amnestirano lice nastavilo da izbegava vojnu službu amnestija se ne bi odnosila na to kasnije učinjeno delo

Davanjem amnestije se ne dira u prava trećih lica koja se zasnivaju na osudi (pre svega u pravo na imovinskopravni zahtev).

123. Pomilovanje Amnestija i pomilovanje predstavljaju politički akt milosti koji se dodeljuje od strane najviših organa državne vlasti (parlamenta, odnosno šefa države).

Predstavljaju akte kojima se dejstvo presude menja u korist osuđenog ili se isključuje mogućnost krivičnog gonjenja učinioca.

Pomilovanje je institut kojim se menja dejstvo sudske odluke u pogledu izrečene krivične sankcije ili pak sprečava donošenje te odluke u slučaju da do krivičnog gonjenja još nije došlo

ima dejstvo samo u odnosu na poimenično određeno lice

Pomilovanje predstavlja akt kojim se poimenično određeno lice može:

Osloboditi od gonjenja (abolicija)

Potpuno ili delimično osloboditi od izvršenja kazne

Zameniti izrečena kazna blažom kaznom ili uslovnom osudom

Dati rehabilitacija

Ukinuti, odnosno odrediti kraće trajanje pojedine ili svih posledica osude

Ukinuti ili odrediti kraće trajanje mere bezbednosti (zabrana vršenja poziva, delatnosti ili dužnosti, zabrana upravljanja motornim vozilom i proterivanje stranca iz zemlje)

Pomilovanjem se može odrediti ne samo ukidanje (kao kod amnestije) nego i kraće trajanje ovih mera bezbednosti

zabrane vršenja poziva, delatnosti ili dužnosti, zabrane upravljanja motornim vozilom i proterivanje stranca iz zemlje

Dejstvo pomilovanja u odnosu na izvršenje bilo koje kazne, određene mere bezbednosti i pravne posledice osude može biti potpuno ili delimično, a u odnosu na krivično gonjenje samo potpuno.

Pomilovanje je u isključivoj nadležnosti predsednika Republike Srbije.

183

Postupak za pomilovanje pokreće se na molbu osuđenog lica ili po službenoj dužnosti od strane ministra

osim osuđenog lica molbu može podneti i: njegov zakonski zastupnik, bračni drug, srodnik u pravoj liniji, brat, sestra, usvojilac, hranilac ili staralac

ukoliko je reč o oslobođenju od krivičnog gonjenja, postupak se pokreće samo po službenoj dužnosti

molba se podnosi pošto je presuda postala pravnosnažna, a u slučaju odbijanja molbe ona se može ponoviti po isteku jedne godine od dana donete odluke ako se radi o osudi dužoj od 3 godine, a po isteku 6 meseci ako je u pitanju osuda na blažu kaznu

Davanjem pomilovanja se ne dira u prava trećih lica koja se zasnivaju na osudi. Bez obzira što je dato pomilovanje, lica koja su oštećena krivičnim delom mogu da ostvaruju svoj imovinskopravni zahtev.

Odluka o pomilovanju ne može se ni na koji način osporavati a pri zloupotrebi lica nadležnog da odlučuje o pomilovanju podleže političkoj i parlamentarnoj odgovornosti i kontroli, ne krivičnoj

124. Pojam zastarelosti i zastarelost krivičnog gonjenja Zastarelost je zakonski osnov za gašenje krivičnih sankcija usled proteka određenog vremena što za posledicu ima gubitak prava države ili na krivično gonjenje ili na izvršenje izrečene krivične sankcije

Nastupa protekom izvesnog vremena od izvršenja krivičnog dela ili od pravosnažnosti presude kojom je izrečena krivična sankcija

Opravdanje je u propustu države da preko svojih organa preduzme krivično gonjenje ili da izvrši izrečenu sankciju; nakon proteka određenog vremena država na neki način gubi svoje pravo na kažnjavanje, odnosno sama se odriče tog prava

Kod krivičnog gonjenja stoji to da postaje sve teže dokazivati krivično delo protekom vremena

Naše krivično pravo poznaje dve vrste zastarelosti:

1. Zastarelost krivičnog gonjenja

2. Zastarelost krivičnih sankcija

Zastarelost u našem pravu je neograničena, odnosno opšta

izuzetak – ne zastarevaju krivična dela genocida i ratnih zločina i dela za koja po međunarodnim ugovorima zastarelost ne može da nastupi

Protek određenog vremena od izvršenja krivičnog dela ima za posledicu nemogućnost krivičnog gonjenja.

Kriterijum za određivanje dužine ovih rokova je propisana kazna za učinjeno krivično delo.

Tako, zastarelost krivičnog gonjenja nastupa ako je proteklo:

25 godina od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora od 30-40 godina

20 godina – kazna duža od 15 godina

184

15 godina – kazna duža od 10 godina.

10 godina – kazna duža od 5 godina

5 godina – kazna duža od 3 godine

3 godine – kazna duža od 1 godine

2 godine – kazna zatvora do 1 godine ili novčana kazna

Ako je za krivično delo propisano više kazni rok zastarelosti se određuje po najtežoj propisanoj kazni.

Računanje roka zastarelosti

kod produženog krivičnog dela

rok zastarelosti krivičnog gonjenja se računa od preduzimanja radnje poslednjeg dela koje ulazi u sastav produženog krivičnog dela

kod krivičnih dela nečinjenja

rok zastarelosti krivičnog gonjenja se računa od prestanka dužnosti na činjenje

kod temporalnih posledičnih krivičnih dela

rok zastarelosti krivičnog gonjenja se računa od dana kada je posledica nastupila

kada je reč o krivičnim delima izvršenim u sticaju

rok zastarelosti krivičnog gonjenja se računa posebno za svako pojedino krivično delo

Odredbe o zastarelosti krivičnog gonjenja se ne primenjuju u odnosu na ona krivična dela kod kojih je zastarelost izričito isključena

to su genocid, zločin protiv čovečnosti i ratni zločini, kao i krivična dela za koja po ratifikovanim međunarodnim ugovorima zastarelost ne može nastupiti

KZ predviđa obustavu zastarelosti

za vreme dok postoji smetnja koja je dovela do obustave zastarelosti krivičnog gonjenja ne teče rok zastarelosti, a prestankom te smetnje rok zastarelosti nastavlja da teče od momenta u kom je obustavljen

uzima se u obzir i ono vreme koje je proteklo do nastupanja te smetnje

naše pravo prihvata samo pravne smetnje za obustavu zastarelosti (npr duševna bolest učinioca usled koje se ne može voditi krivični postupak)

Za razliku od obustave zastarelosti, kod prekida zastarelosti rok zastarelosti počinje da teče ispočetka, što znači da se vreme koje je proteklo pre prekida ne uračunava u rok zastarelosti. Do prekida dolazi:

preduzimanjem bilo koje procesne radnje koja se preduzima radi otkrivanja krivičnog dela ili radi otkrivanja i gonjenja učinioca zbog učinjenog krivičnog dela

185

ako je učinjeno novo krivično delo koje je prema zaprećenoj kazni isto toliko teško ili teže od onoga u pogledu kojeg teče rok zastarelosti

Mogućnost obustave i prekida mogla bi dovesti do toga da se institut zastarelosti ne primenjuje, stoga je predviđen institut apsolutne zastarelosti

ona nastupa protekom dvostrukog roka predviđenog za relativnu zastarelost krivičnog gonjenja

kod apsolutne zastarelosti rok zastarelosti teče uvek, i za vreme obustave i za vreme prekida zastarelosti

125. Pojam zastarelosti i zastarelost izvršenja krivičnih sankcija Zastarelost je zakonski osnov za gašenje krivičnih sankcija usled proteka određenog vremena što za posledicu ima gubitak prava države ili na krivično gonjenje ili na izvršenje izrečene krivične sankcije

Nastupa protekom izvesnog vremena od izvršenja krivičnog dela ili od pravosnažnosti presude kojom je izrečena krivična sankcija

Opravdanje je u propustu države da preko svojih organa preduzme krivično gonjenje ili da izvrši izrečenu sankciju; nakon proteka određenog vremena država na neki način gubi svoje pravo na kažnjavanje, odnosno sama se odriče tog prava

Kod krivičnog gonjenja stoji to da postaje sve teže dokazivati krivično delo protekom vremena

Naše krivično pravo poznaje dve vrste zastarelosti:

1. Zastarelost krivičnog gonjenja

2. Zastarelost krivičnih sankcija

Zastarelost u našem pravu je neograničena, odnosno opšta

izuzetak – ne zastarevaju krivična dela genocida i ratnih zločina i dela za koja po međunarodnim ugovorima zastarelost ne može da nastupi

KZ propisuje rokove za zastarelost izvršenja glavnih kazni.

Oni zavise od visine izrečene kazne zatvora, a kod novčane kazne bez obzira na njenu visinu, on iznosi 2 godine.

istekom propisanih rokova gasi se pravo nadležnih organa da izvrše kaznu

Za rokove zastarelosti izvršenja kazne nije ni od kakvog značaja propisana kazna.

Izrečena kazna se ne može izvršiti kada protekne:

1. 25 godina od osude na kaznu zatvora u trajanju od 30-40 godina.

2. 20 godina od osude na kaznu zatvora u trajanju dužu od 15 godina.

3. 15 godina od osude na kaznu zatvora u trajanju dužu od 10 godina

186

4. 10 godina od osude na kaznu zatvora u trajanju dužu od 5 godina

5. 5 godina od osude na kaznu zatvora u trajanju dužu od 3 godine

6. 3 godine od osude na kaznu zatvora u trajanju dužu od 1 godine

7. 2 godine od osude na kaznu zatvora u trajanju do 1 godine, osude na novčanu kaznu, osude na kaznu rada u javnom interesu ili na kaznu oduzimanja vozačke dozvole

U KZ se određuje rok za zastarelost izvršenja novčane kazne i oduzimanja vozačke dozvole ako su izrečene sporedne kazne, kao i rokovi za zastarelost izvršenja mera bezbednosti

KZ određuje i rokove za zastarelost izvršenja mera bezbednosti:

1. Zastarelost izvršenja mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi, obaveznog lečenja narkomana, obaveznog lečenja alkoholičara i oduzimanja predmeta nastaje kada protekne 5 godina od dana pravnosnažnosti odluke kojom su te mere izrečene.

2. Zastarelost izvršenja mera bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti ili dužnosti, zabrane upravljanja motornim vozilom i proterivanja stranca iz zemlje nastaje kada protekne vreme za koje su te mere izrečene.

3. Kod mere bezbednosti javnog objavljivanja presude postoji izričita odredba da se mora izvršiti najkasnije u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, protekom tog roka ona se više ne može izvršiti.

Rokovi zastarelosti izvršenja kazni računaju se od dana kada je presuda kojom su izrečene postala pravosnažna, a u slučaju opozivanje uslovne od dana pravosnažnosti odluke o opozivanju

Zastarevanje ne teče za vreme za koje se po zakonu izvršenje kazne ne može preduzeti, a kad se ne može preduzeti propisanu je ZIKS-om

za to vreme rok zastarelosti izvršenja krivičnih sankcija se ne računa, tj. dolazi do obustave zastarelosti

I ovde dolazi do prekida zastarelosti, s tim što ovde ne dolazi do prekida zbog izvršenja novog krivičnog dela, već se zastarelost prekida svakom radnjom nadležnog organa koja se preduzima radi izvršenja kazne.

sa svakim prekidom zastarevanje počinje ponovo da teče, dakle može doći do obustave i prekida zastarelosti, ali ne zbog izvršenja novog krivičnog dela

I ovde se predviđa apsolutna zastarelost

zastarelost izvršenja krivičnih sankcija u svakom slučaju nastaje kada protekne dvostruki rok koji se po zakonu traži za zastarelost izvršenja kazne

126. Krivičnopravni status maloletnika u našem krivičnom pravu Krivično pravo se ne primenjuje u odnosu na lica koja nisu dostigla određeni starosni uzrast, jer kod njih ne može postojati krivica, pa zbog toga ni krivično delo

187

Određena je donja starosna granica ispod koje se ne može primeniti nijedna krivična sankcija što znači i isključenje primene krivičnog zakonodavstva i nadležnosti pravosudnih organa a ona je navršena 14. godina

U Srbiji se ova materija reguliše posebnim zakonom, ZOMUKD – posebna, zaokružena, autonomna celina koja sadrži niz izuzetaka i specifičnih rešenja u odnosu na odredbe za punoletne učinioce

Dve kategorije maloletnika: mlađi maloletnik 14 – 16, stariji 16 – 18

Za maloletne učinioce krivičnih dela važe odredbe KZ ako nisu u suprotnosti sa posebnim odredbama koje sadrži ZOMUKD

Sadržaj i forma maloletničkog krivičnog prava:

Vaspitanje maloletnog učinioca i obezbeđivanje njegovog pravilnog razvoja

smatra se da su krivične sankcije prema maloletniku u prvom redu pomoći maloletnom licu

Orijentisanost na mere koje će biti mere socijalizacije

što je manje moguće elemenata prinude i ograničavanja slobode

što više pomoći, brige, nadzora i otklanjanja smetnji u normalnom razvoju maloletnika

para ili kvazi krivično pravo

mnogi instituti i principi koji su u krivičnom pravu u prvom planu znatno modifikovano ili su od drugorazrednog uticaja

prelazi okvire krivičnog prava

sadrži norme koje u osnovi nisu krivičnopravne

primenjuje norme drugih grana prava u nekim slučajevima

ne znači da maloletničko krivično pravo nije krivično u pravom smislu

osnov za vaspitnu meru mora biti učinjeno krivično delo

i maloletničko pravo ima zaštitnu funkciju

ta se funkcija nastoji ostvariti merama pomoći maloletniku i postizanjem njegovog društvenog prilagođavanja

Posebne odredbe ZOMUKD koje važe za maloletnike primenjuju se pod određenim uslovima na sva lica koja su krivično delo učinila kao maloletnici

Maloletničko krivično pravo Srbije je na liniji savremenih rešenja u ovoj oblasti

ono u svemu ispunjava Minimalna standardna pravila za maloletničko krivično pravosuđe usvojena od strane Ujedinjenih nacija ’85 (Pekinška pravila)

na planu zakonodavnih rešeja krivično zakonodavstvo prevazilazi minimum koji je postavljen da bude prihvatljiv za sve zemlje

188

što se praktičnog aspekta tiče situacija je nezadovoljavajuća

može se učiniti više

127. Sankcije za maloletnike u našem krivičnom pravu i njihove specifičnosti Vaspitne mere su osnovna vrsta, grupa sankcija koja je namenjena maloletnim učiniocima krivičnih dela.

grupa krivičnih sankcija

Maloletnički zatvor se maloletnicima može izreći pod određenim uslovima.

Osim vaspitnih mera i maloletničkog zatvora maloletnicima se mogu izreći određene mere bezbednosti.

Samo starijem maloletniku se izuzetno može izreći kazna (maloletnički zatvor).

Naše krivično zakonodavstvo ne dozvoljava primenu sudske opomene i uslovne osude prema maloletniku

Svrha vaspitnih mera i maloletničkog zatvora: nadzorom, pružanjem zaštite i pomoći i obezbeđivanjem opšteg i stručnog osposobljavanja utiče se na razvoj i jačanje lične odgovornosti maloletnika, na vaspitavanje i pravilan razvoj njegove ličnosti

svrha se sastoji pre svega u specijalnoj prevenciji, ali svrha maloletničkog zatvora je i generalna prevencija što ga u pogledu svrhe razlikuje od vaspitnih mera

Vaspitne mere i maloletnički zatvor ne povlače pravne posledice koje se sastoje u zabrani sticanja određenih prava

SPECIFIČNOSTI dolaze do izražaja i prilikom izricanja krivičnih sankcija učinjenih u sticaju

ako za sva dela učinjena u sticaju dolazi u obzir izricanje samo vaspitnih mera, sud će izreći samo jednu vaspitnu meru i to onu kojom se u najvećoj meri može postići u konkretnom slučaju svrha vaspitnih mera

ako za svako delo u sticaju sud smatra da treba izreći kaznu maloletničkog zatvora, odmeriće po slobodnoj oceni za sva dela jednu kaznu maloletničkog zatvora;

ako je za neka dela utvrđena kazna zatvora, a za drugo kazna maloletničkog zatvora, izreći će se kao jedinstvena kazna samo kazna zatvora primenom odredaba KZ za odmeravanje kazne za krivična dela učinjena u sticaju;

ako sud nađe da bi za neko delo trebalo izreći kaznu maloletničkog zatvora, a za drugu vaspitnu meru, onda će kao jedinstvena sankcija biti izrečena samo kazna maloletničkog zatvora

Značajna je i mogućnost primene vaspitnih naloga koju predviđa ZOMUKD, nemaju karakter krivične sankcije i primenjuju se pre nego što je postupak pokrenut ili u toku postupka;

o njihovoj primeni odlučuje javni tužilac ili sudija za maloletnike;

uslovi za njegovu primenu su

da se radi o delu za koje je propisana kazna zatvora do 5 godina ili novčana kazna,

da postoji priznanje krivičnog dela

189

prilikom procene da li će se primeniti vaspitni nalozi ceniće se i odnos maloletnika prema krivičnom delu i oštećenom

vaspitni nalozi mogu trajati najduže 6 meseci

VASPITNE MERE – pojam i vrste: (9)

1. Vaspitne mere upozorenja i usmeravanja – sudski ukor i posebne obaveze (2)

2. Vaspitne mere pojačanog nadzora – pojačan nadzor od strane roditelja, usvojioca ili staratelja, pojačan nadzor u drugoj porodici, pojačan nadzor od strane organa starateljstva i pojačan nadzor uz dnevni boravak u odgovarajućoj ustanovi (4)

3. Zavodske vaspitne mere – upućivanje u vaspitnu ustanovu, upućivanje u vaspitno-popravni dom, upućivanje u posebnu ustanovu za lečenje i osposobljavanje (3)

128. Vaspitne mere upozorenja i usmeravanja Vaspitne mere upozorenja i usmeravanja su:

SUDSKI UKOR

izriče se ako se iz odnosa maloletnika prema učinjenom krivičnom delu i njegove spremnosti da ubuduće ne vrši krivična dela može zaključiti da je dovoljno da se maloletnik zbog učinjenog krivičnog dela samo prekori

predstavlja najblažu vaspitnu meru;

pri izricanju ukora maloletniku će se ukazati na neprihvatljivost njegovog postupka i predočiće mu se da u slučaju ponovnog izvršenja krivičnog dela prema njemu može biti primenjena druga sankcija

POSEBNE OBAVEZE:

1. Da se izvini oštećenom

2. Da u okviru sopstvenih mogućnosti naknadi štetu koju je prouzrokovao

3. Da redovno pohađa školu ili ne izostaje sa posla

4. Da se osposobljava za zanimanje koje odgovara njegovim sposobnostima i okolnostima

5. Da se bez naknade uključi u rad humanitarnih organizacija ili u poslove socijalnog, lokalnog ili ekološkog sadržaja

6. Da se uključi u određene sportske aktivnosti

7. Da se podvrgne odgovarajućem ispitivanju i odvikavanju od zavisnosti izazvane upotrebom alkoholnih pića ili opojnih droga

190

8. Da se uključi u pojedinačni ili grupni tretman u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi ili savetovalištu i da postupa po programima rada koji su za njega sačinjeni u tim ustanovama

9. Da pohađa kurseve za stručno osposobljavanje ili da se priprema i polaže ispite kojima se proverava određeno znanje

10. Da ne može da napusti mesto prebivališta ili boravišta bez saglasnosti suda i posebnog odobrenja organa starateljstva

Obaveze mogu trajati do godinu dana, sud ih može zameniti ili ukinuti

Maloletnik može svojim radom naknaditi štetu, ali tako da taj rad ne traje duže od 60 časova u toku 3 meseca, dok rad u humanitarnim organizacijama ili na poslovima socijalnog, lokalnog ili ekološkog sadržaja ne može biti duži od 120 časove u periodu od najduže 6 meseci

129. Vaspitne mere pojačanog nadzora Četiri vaspitne mere pojačanog nadzora:

1. Od strane roditelja, usvojioca ili staratelja

ako su oni propustili da vrše potrebnu brigu i nadzor nad maloletnikom, a u mogućnosti su da tu brigu vrše i to se od njih s osnovom može očekivati

sud će dati potrebna uputstva i naložiti mu određene dužnosti koje treba preduzeti

trajanje ove mere ne može biti kraće od 6 meseci ni duže od dve godine

2. U drugoj porodici

kad ovi prethodni nisu u mogućnosti da nad maloletnikom vrše nadzor maloletnik će se smestiti u porodicu koja je voljna da ga primi

traje najmanje 6 meseci a najduže dve godine

obustaviće se ukoliko prestane potreba za pojačanim nadzorom ali i u slučaju da ovi gore steku mogućnost za taj nadzor

3. Od strane organa starateljstva

kad ne postoje uslovi za prve dve mogućnosti

isto 6 meseci do dve godine

za to vreme maloletnik ostaje da živi gde je živeo a pojačani nadzor vrši službeno lice organa starateljstva ili drugo stručno lice koje taj organ odredi

brine se o školovanju, zaposlenju, odvajanju iz sredine koja na njega štetno utiče itd.

4. Uz dnevni boravak u odgovarajućoj ustanovi za vaspitavanje i obrazovanje maloletnika

191

ako je potrebno angažovanje stručnih lica u posebnoj ustanovi koja se bavi vaspitavanjem i obrazovanjem maloletnika

isto 6 meseci – dve godine;

taj boravak ne sme da ometa njegovo redovno školovanje ili odlaženje na posao

Sud može maloletniku odrediti jednu ili više posebnih obaveza.

posebne obaveze koje se inače mogu samostalno izreći kao mera upozorenja i usmeravanja

Sud može obaveze da izmeni ili ukine a u slučaju neispunjenja može je zameniti drugom; isto 6 meseci – dve godine

130. Zavodske vaspitne mere Tri vaspitne mere zavodskog karaktera:

UPUĆIVANJE U VASPITNU USTANOVU

maloletniku nad kojim treba obezbediti vršenje stalnog nadzora od strane stručnih vaspitača u opštoj ustanovi za vaspitavanje maloletnika

traje 6 meseci do dve godine

sud trajanje određuje tako što svakih 6 meseci razmatra da li postoje osnovi za obustavu njenog izvršenja ili za njenu zamenu drugom vaspitnom merom

UPUĆIVANJE U VASPITNO-POPRAVNI DOM

maloletniku prema kom se treba primeniti pojačane mere prevaspitanja

to je najrigoroznija mera koja se graniči sa kaznom maloletničkog zatvora

razlika od njega je ta što ona nije kazna nego vaspitna mera

uzima se u obzir težina i priroda dela i okolnost da li su prema maloletniku ranije bile izricane vaspitne mere ili maloletnički zatvor

od 6 meseci do 4 godine

UPUĆIVANJE U POSEBNU USTANOVU ZA LEČENJE I OSPOSOBLJAVANJE

prema maloletnicima koji su ometeni u psihofizičkom razvoju ili imaju psihičke poremećaje i sud je može izreći umesto prethodne dve vaspitne mere

može trajati najviše 3 godine

sud svakih 6 meseci razmatra da li postoje osnovi za obustavu ili zamenu drugom merom

maloletnik ostaje tamo dok je to potrebno radi njegovog lečenja ili osposobljavanja

192

kad navrši 21 godinu, izvršenje mere se nastavlja u ustanovi u kojoj se izvršava mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja

131. Maloletnički zatvor Maloletnički zatvor je jedina kazna koja se može primeniti prema maloletniku.

do nje dolazi samo izuzetno

prema njima se po pravilu primenjuju vaspitne mere

Kazniti se može samo stariji maloletnik koji je učinio krivično delo za koje je zakonom propisana kazna teža od 5 godina zatvora, ako zbog visokog stepena krivice, prirode i težine krivičnog dela nije bilo opravdano izreći vaspitnu meru.

Uz to je potrebno ispunjenje još 2 uslova:

1. Subjektivni uslov – da kod maloletnika postoji krivica

stepenovanje se vrši u osnovi na isti način kao kod odmeravanja kazne punoletnim licima

ovde je visok stepen krivice jedna od odlučujućih okolnosti od kojih zavisi izricanje kazne maloletničkog zatvora

visok stepen krivice ne postoji u slučaju da je ostvaren neki od osnova za ublažavanje kazne subjektivnog karaktera

nehat ukazuje na to da ne postoji visok stepen krivice maloletnika

2. Objektivni uslov – da se radi o delu za koje je propisana kazna duža od 5 godina

težinu dela treba tumačiti kao postojanje jačeg intenziteta ugrožavanja ili povrede zaštićenog dobra u konkretnom slučaju

Opšti minimum je 6 meseci a opšti maksimum: 5 godina osim u dva slučaja kada se može izreći i 10 godina:

1. Kada se za učinjeno delo može izreći kazna od 20 godina ili kazna u trajanju od 30 do 40 godina

2. Krivična dela učinjena u sticaju od kojih su najmanje dva dela zaprećena kaznom zatvora dužom od 1 godina

Izriče se na pune godine ili mesece

Odmerava se kazna u granicama propisane kazne zatvora za učinjeno krivično delo

Ne može se izreći stroža kazna

Ne može se izreći kazna kraća od 6 meseci

Ne može se izvršiti ako je proteklo:

1. 10 godina od osude na kaznu maloletničkog zatvora dužu od 5 godina

193

2. 5 godina od osude na kaznu maloletničkog zatvora dužu od 3 godine

3. 3 godine od osude na kaznu maloletničkog zatvora do 3 godine

132. Uslovni otpust maloletnih učinilaca Postoji kod kazne maloletničkog zatvora i kod vaspitnih mera upućivanja u vaspitnu ustanovu i upućivanja u vaspitno-popravni dom

Opravdanost je sporna

Mogućnost uslovnog otpusta je predviđena kod zavodskih vaspitnih mera upućivanja u vaspitnu ustanovu i upućivanja u vaspitno-popravni dom; dva uslova:

1. da je maloletnik u vaspitnoj ustanovi ili vaspitno-popravnom domu proveo najmanje 6 meseci

2. može se uslovno otpustiti ako s obzirom na uspeh u vaspitanju treba osnovano očekivati da ubuduće neće vršiti krivična dela i da će se u sredini u kojoj je živeo dobro vladati

Ovaj institut ima određene specifičnosti kod maloletničkog zatvora

dovoljno je da je izdržana najmanje jedna trećina kazne,

da se osuđeni maloletnik u toku izdržavanja kazne tako popravio da se sa osnovom može očekivati da će se ona na slobodi dobro vladati i da neće vršiti krivična dela

uslovni otpust traje onoliko vremena koliko iznosi ostatak neizdržane kazne

odlučuje sud o njemu

može se odrediti i neka od mera pojačanog nadzora uz mogućnost primenjivanja jedne ili više posebnih obaveza

133. Primena vaspitnih mera na punoletna lica koja su izvršila krivično delo kao maloletnici Zakon u ovoj situaciji prihvata rešenje koje omogućava izricanje krivičnih sankcija predviđenih za maloletnike

Ako je delo učinio kao maloletnik ZOMUKD isključuje svaku mogućnost suđenja, odnosno izricanja bilo koje krivične sankcije punoletnom licu koje je navršila 21 godinu, a krivično delo izvršilo kao mlađi maloletnik

Ako je reč o licu koje u vreme suđenja nije navršilo 21 godinu, njemu se može suditi za krivična dela koje je izvršilo kao maloletnik i može mu se izreći vaspitna mera posebnih obaveza, pojačanog nadzora od strane organa starateljstva, vaspitna mera upućivanja u vaspitno-popravni dom ili kazna maloletničkog zatvora

Sud će uzeti u obzir sve okolnosti slučaja, naročito:

težinu učinjenog dela,

194

vreme koje je proisteklo od njegovog izvršenja,

svojstva ličnosti,

vladanje učinioca,

svrhu koju treba postići ovom sankcijom

Ako je punoletno lice u vreme suđenja navršilo 21 godinu, može se izuzetno za delo koje je izvršilo kao stariji maloletnik umesto kazne maloletničkog zatvora izreći kazna zatvora ili uslovna osuda i ovu kaznu bi trebalo izreći u okviru raspona predviđenog za kaznu maloletničkog zatvora.

Kazna zatvora ima isto pravno dejstvo u pogledu rehabilitacije, zastarelosti, uslovnog otpusta i pravnih posledica osude kao i kazna maloletničkog zatvora

Uz izrečenu sankciju može se izreći odgovarajuća mera bezbednosti

134. Primena vaspitnih mera na mlađe punoletne učinioce krivičnih dela Ako neko lice učini krivično delo posle navršenih 18 godina na njega se primenjuje krivično pravo koje važi za punoletne učinioce krivičnih dela, ali postoji mogućnost da se na takvo lice primene sankcije koje se primenjuju prema maloletnicima pod određenim uslovima.

Oštro postavljena granica koja je u krivičnom pravu nužna nastoji da se ublaži uvođenjem nove kategorije učinilaca, a to su mlađa punoletna lica koja je uvedena u naše zakonodavstvo 1959. godine

nova kategorija učinilaca: od 18. do 21. godine

na njih se izuzetno primenjuju posebne odredbe o maloletnicima

mogućnost izricanja određenih vaspitnih mera

potrebno je da taj status ima kako u vreme izvršenja krivičnog dela, tako i u vreme suđenja

potrebno je i da se radi o takvom licu kod koga se može s obzirom na obeležja njegove ličnosti i okolnosti pod kojima je delo učinio može očekivati da će se vaspitnom merom postići svrha koja bi se ostvarila kažnjavanjem

Mlađem punoletnom licu može se izreći bilo koja od mera posebnih obaveza, pojačanog nadzora od strane organa starateljstva ili zavodska mera upućivanja u vaspitno-popravni dom

Cilj primene vaspitnih mera u odnosu na ovu kategoriju učinilaca je izbegavanje primene kazne što ima svoje opravdanje

Uslov je da se može doći do realne prognoze da će se vaspitnom merom postići svrha koja bi se postigla izricanjem kazne, u suprotnom nema uslova za izricanje vaspitne mere već će sud izreći kaznu predviđenu za punoletno lice

Mogu mu se izreći sve mere bezbednosti pod uslovima predviđenim zakonom