СрПÖ “МиЛАН гАЛЕ ... - Стари град€¦ · Београд је 16....

СрПÖ “МиЛАН гАЛЕ МУШКАТирОВиЋ”БЕСПЛАТНи ПрОгрАМи ЗА ђАКЕ ТОКОМ ЛЕТŒЕг рАСПУСТА

РАСПУСТ НА „ГАЛЕТУ”

СрПÖ “МиЛАН гАЛЕ МУШКАТирОВиЋ”БЕСПЛАТНи ПрОгрАМи ЗА ђАКЕ ТОКОМ ЛЕТŒЕг рАСПУСТА

РАСПУСТ НА „ГАЛЕТУ”

| Стари град | јуЛ 20122

град град


град

ИнформаторГрадске општине Стари градИздаје Градска општина Стари градОдсек за информисањеМакедонска 42, БеоградТелефони редакције: 011/3225-912, 3300-629

Факс редакције: 011/3225912e-mail: [email protected]://www.starigrad.org.rsГлавни и одговорни уредник: Дарко МишићЗаменик уредника: мр Ђорђе ЧолаковићРедакција: Јелена Зимоњић, Јасмина НикачевићФотографија: Мирослав ДрагојевићШтампа: Штампарија Комазец доо, Инђија

Насловна страна: Мали базен - СРПЦ „Милан Гале Мушкатировић”

садржаЈ На Самиту градова лидера у Даблину додељена престижна признања

МЕђУ НАЈБОљиМА

бåîãðàä äîáèòíèê ïðèçíàœà „нà¼áîšè ãðàäîâè“ - гðàäîíà÷åëíèê Драган ђилас проглашен за „Ме-íàŸåðà ãîäèíå“

На Самиту градова лидера у Да-блину, који је одржан од 10. до 13. јула, главном граду Србије

додељена је награда у категорији „Нај-бољи градови”. Истовремено, градона-челник Београда Драган Ђилас прогла-шен је за „Менаџера године” у оквиру награде „Best Enterprises”.

Награде је примила заменица гра-доначелника Татјана Пашић, која је тим поводом поручила да су та при-знања резултат уложене енергије и промена у граду који су препознати не само од суграђана, већ и међународне јавности. Награде додељује организа-ција „Europe Business Assembly“ (EBA).

- Напор да Београд учинимо пријат-нијим местом за живот добија још

ПриЗНаЊа гЛаВНоМ граду Београд је 16. марта 2006. године у ор-ганизацији „Фајненшел тајмса“ прогла-шен за „Град будућности јужне Европе“, а три године касније од реномираног туристичког водича „Лонли планет“ и за једну од десет најбољих туристичких дестинација. Главни град Србије канди-довао се за „Европску престоницу кул-туре 2020“.

4

6

7

9

11

10

14

13

12

22

1916

24

2627

28

30

нàãðàђåíè Вóêîâöè è ђàöè ãåíåðàöè¼å:

ЗНаЊЕ ВрЕди

Дåíèñ шàáàíè, ђàê ãåíåðàöè¼å Пðâå áåîãðàäñêå ãèìíàçè¼å: САмо нАПРеД

оá¼åäèœåíè âèäåî íàäçîð ó ñðåäœèì øêîëàìà: ефИКАСно

бåñïëàòíà øêîëà ïëèâàœà íà “гàëåòó”:

“СуПеР је”

оðìàðèћè çà êœèãå ó îñíîâíèì øêîëàìà: ПРетешКе ђАЧКе тоРбе одЛаЗЕ у ЗаБораВ

оáíîâšåíà òðè èãðàëèøòà ó íàñåšó íà Дóíàâñêîì êå¼ó:

КутАК зА ИгРу И РеКРеАÖИју

нà¼ëåïøå áàøòå, áàëêîíè è äâîðèøòà:

мАштоВИто

нà¼ëåïøå äâîðèøòå Сâåòîãîðñêà 37:

нАјлеПше, А нАше

Сòóäåíòè âîëîíòåðè ó уïðàâè Сòàðè гðàä: ПРАКСА

Рåïîðòàæà: ПоРтугАл И ја

оäðæàí шåñòè “фèø фåñò”:

лåòî ó Сêàäàðëè¼è:

“СтАРИÕ ВРеменА СјАј”

уК Пàðîáðîä: РАДИ бИоСКоП

бåëåô: феСтИВАл феСтИВАлА

Кóћà ђóðå јàêøèћà: шешИР мој

Сòàðîãðàђàíè: јåëåíà лàçèћ, ñëèêàðêà:

зИДоВИ КојИ ПРИЧАју

зäðàâà ñòðàíà:

САВетИ леКАРА Дз СтАРИ гРАД

јуЛ 2012 | Стари град | 3

градНа Самиту градова лидера у Даблину додељена престижна признања

једно признање. С обзиром да је ЕБА донела ову одлуку на основу својих и анализа „Фајненшел тајмса“, које су обухватиле критеријуме из области људских ресурса, квалитета живо-та, инфраструктуре и добрих усло-ва пословања у Београду, сматрам да је веома значајно да имамо подршку организација које окупљају успешне појединце, бизнисмене, научнике и ли-дере, изјавила је Татјана Пашић.

Она је додала да Београд награде схвата као признање за досадашње напоре у области управљања градом, али и као подстрек да настави у истом правцу. Награде које ЕБА додељује ус-тановљене су 2007., а категорија „Нај-бољи градови“ 2011. године. Први добитник те награде била је градона-челница Оксфорда Елизе Бењамин, а поред градоначелника Београда ового-дишњи добитници су и градоначелник Даблина Ендру Монтаж и градоначел-ник Будимпеште Иштван Тарлош.

У Даблину је током самита органи-зована серија конференција, панела и дискусија о унапређењу рада градских управа, образовању, изградњи послов-них центара, науци и привлачењу стра-них инвестиција.

Д.М.

EUROPE BUSINESS ASSEMBLY (ЕБа)

ЕБА је независно удружење из Оксфор-да које се бави развојем менаџмента у оквиру привредне, научне и друштве-не сарадње. Окупља успешне поједин-це, бизнисмене, научнике и лидере. Циљеви организације су упознавање, умрежавање и идентификовање најус-пешнијих носилаца економских, обра-зовних, културних и друштвених актив-ности широм света.

ИСПРАВКА

У Информатору број 53, у рубрици „Вама на услузи“, грешком је објављено да је госпођа Рада Фолгић заменик секретара Скупштине општине Стари град. Наиме, госпођа Фолгић је изабрана за ЗАМЕНИ-КА ПРЕДСЕДНИКА СКУПШТИНЕ ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ СТАРИ ГРАД. Извињавамо се читаоцима и госпођи Ради Фолгић.

Главни и одговорни уредник Победник: Београд добио признање „Најбољи градови“

Градоначелник Драган Ђилас проглашен за „Менаџера године“


хроникаОпштина Стари град наградила Вуковце и ђаке генерације 28. јуна

Општина наградила 118 Вукова-ца и ђака генерације из основних школа и 15 ђака генерације средњих школа

На Старом граду је традиција да се сваке године награђују најбољи ученици основних и

средњих школа. Oпштина је ове године највредније

ученике наградила дипломама, али и занимљивим поклонима: основници су добили двд фото апарате, а њихови старији другари - средњошколци ајпод уређаје.

Председник Градске општине Ста-ри град Дејан Ковачевић, у присуству досадашње председнице Мирјане Бо-жидаревић, приредио је на Видовдан, у свечаној општинској сали пријем за 118 Вуковаца и ђака генерације из ос-новних школа и 15 ђака генерације средњих школа.

Свечаности су присутвовали њи-хови професори и наставници, али и родбина и пријатељи. Био је то одли-чан повод за дружење, фотографисање и свечано обележавање краја једног

важног периода у животу. - Поносни смо на наше Вуковце

и ђаке генерације. Млади и паметни људи који постижу добре резулта-те су нам потребни. Стари град ће их

мАшА муРђА:ПоноСнА нА ВуКоВу ДИПломуВуковац из ОШ „Скадарлија“ Маша Мурђа каже да је поносна на Вукову ди-плому:- Такође, веома ми је драго што је наша Општина мислила на нас и што нам је обезбедила и лепе поклоне. Свиђају ми се. Веома ми значи признање и мислим да ми је оно добар подстицај за даљи рад и учење.

ЗНАŒЕ врЕди

Вредне награде за најбоље ученике

хроника


градОпштина Стари град наградила Вуковце и ђаке генерације 28. јуна

стари град

увек подржати и помоћи да остваре свој максимум. Наставићемо да их на-грађујемо, али ће Општина наставити и са улагањима у образовне установе, нагласио је председник Дејан Ковачевић.

Пријему је присуствовала и Мирјана Божидаревић, која каже да је улагање у младе и талентоване увек примарно.

- Увек се осећате лепо када стојите

ДушАн АнђелоВИћ:иЗаБраЛи Су МЕНЕЂак генерације Прве економске шко-ле (смер банкарски службеник) Душан Анђеловић, није крио задовољство: - Јако ми значи признање. Нисам ни знао да постоји свечаност. Сада сам добио ајпод, јуче сам од града Београ-да добио лап - топ. Што се тиче успеха радио сам напорно све четири године. Није то био неки претерани рад, али сам свакодневно помало учио. У мојој школи је било пуно кандидата за прес-тижно признање. На крају су изабрали мене. Задовољство је бити данас овде са најбољим ђацима Старог града.

пред тако младим и паметним људима. У почетку смо их награђивали књига-ма, али како се мења време и напредује техника, тако се мењају и поклони.

Општина Стари град већ 12 година за редом награђује Вуковце и ђаке гене-рације основних и средњих школа и на овај начин показује да се знање, учење и рад исплате, поштују и цене.

Ј.Н./К.Т.

Додела награда у Општини Стари град: Председник општине Дејан Ковачевић и награђени


хроникаВатерполиста Денис Шабани, ђак генерације Прве београдске гимназије

Денис Шабани, матурант Прве београдске гимназије, природно-математичког смера, један је од

петнаесторо ђака генерације средњош-колаца које је наградила ГО Стари град.

Ове године Прва има два ђака гене-рације. О успесима талентоване Мили-це Московљевић смо више пута писали, па ћемо овај пут представити Дениса, који је и успешни спортиста.

Денис је рођен 23. новембра 1993. у Београду и живи у насељу Дорћол 1 на Дунавском кеју. Овај свестрани младић био је и ђак генерације ОШ „Браћа Ба-рух”, а од наше општине је тада на по-клон добио дигитални фото апарат, а ове године - ајпод рачунар.

- Награда ми је прави подстрек да се даље трудим и учим, и више него до сада. Лепо је када знаш да ћеш бити награђен за рад. Ајпод рачунар је вред-на награда која ће ми помоћи у даљем усавршавању, али и у разоноди, јер ћу имати бржи приступ интернету – каже Шабани.

Денис је иначе освојио трећу награ-ду на Републичком такмичењу из ма-

саМо наПрЕдУчење и спорт могу заједно – Ва-жна је воља и подршка родитеља и професора

тематике и физике, а од 2002. активно тренира ватерполо. Прво у „Црвеној звезди”, па „Сингидунуму” и коначно у „Партизану”, где тренира са првим ти-

мом и игра на месту „сидраша”.Када је реч о спортским успесима,

на Јуниорском европском првенству у Штутгарту 2010. са репрезентацијом је освојио четврто место. Са клубом је вишеструки шампион Србије и побед-ник државног купа у јуниорској конку-ренцији. Био је на припремама Ватер-поло „Б“ репрезентације Србије.

Шабани је стипендиста Министар-ства омладине и спорта, а захваљујући успесима на такмичењима аутоматски је прошао пријемни за Електротехни-чки факултет, који ће студирати, јер како каже највише му леже математика и физика. После факултета и мастера планира одлазак на докторске студије на Беркли (САД) , највероватније кроз програм размене студената.

Осим ајпода, Денис је од Града Бе-ограда награђен лаптоп рачунаром, од Министарства просвете колекцијом сребрњака, а од престолонаследника Александра акт ташном са књигом о краљу Петру II. Желимо му још пуно награда и медаља. Ђ.Чолаковић

Денис Шабани: ватерполо и учење могу заједно

хроника


Увођење видео надзора у средње школе приводи се крају

ЕФикасно

У шест школа постављене каме-ре, а у преосталих шест радови у току

Током летњег распуста напредују радови на постављању обједиње-ног система видео надзора у свих

12 средњих школа на Старом граду. Неопходна техничка опрема и ка-

мере већ су постављене у Правно-по-словној, МШ „Вучковић“ и ЕТШ „Ста-ри град“ а списак школа у којима су завршени радови проширен је са Првом београдском гимназијом, Првом економском и Балетском школом „Лујо Давичо“.

За преосталих шест завршен је пос-тупак јавне набавке и радови су у току, а потпуно повезивање система надзора са Полицијском станицом Стари град обавиће се када се у свим школама по-стави неопходна опрема, до почетка нове школске године.

Подсетимо, захваљујући Градској општини Стари град обједињеним сис-темом видео надзора прошле године опремљене су све основне школе. Доса-дашња искуства су више него позитив-на, јер је повећана безбедност ученика и смањен број инцидената у и око шко-

оПштИнА ПомАже оСобе СА ИнВАлИДИтетом

Веће Градске општине Стари град упутило је донацију у износу од 180 хиљада дина-ра невладиној организацији „Из круга“ за отварање и рад социјалног предузетништва за жене са инвалидитетом. Већ 15 година ова организација ради на оснаживању ове маргинализоване групе како да препозна и изађе из круга насиља. Само у прошлој години, 45 жена са општине Стари град јавило се за помоћ. Међутим, успешан излазак из „зачараног круга“ насиља жена са инвалидитетом није могућ уколико су оне еко-номски зависне од чланова породице, који су уз то још и насилници.Такође, донацијом у вредности од 60 хиљада динара Веће је помогло одржавање осме ликовне колоније особа са посебним потребама „Ковачица 2012“, од 24. до 29. јуна 2012. године. У овом пројекту учествовала су деца са посебним потребама из шест београдских општина, као и деца из Ковачице.

Ј. Н.

ла. Систем ефикасно помаже школ-ским полицајцима, обезбеђењу и по-лицији да брзо реагују и интервенишу, уколико за то има потребе, јер имају увид у дешавања и контролу унутар дворишта и око школских зграда.

Ђ. Ч. – Ј. Н.


хроникаВелико интересовање ученика за бесплатне програме у току летњег распуста

кУПалиШта НАЈПОСЕЋЕНиЈА

За староградске ученике у СрПÖ „Милан гале Мушкатировић“ ор-ганизоване су школе пливања, кошарке и фудбала

ноћно КуПАЊе нА „гАлету“

Љубитељи ноћног купања могу да ужи-вају на базенима „Галета“, сваког дана од 21 до 23 часа. Карта износи 300 ди-нара. Иначе, цене улазница остале су на нивоу прошлогодишњих – 250 динара за одрасле, 100 динара за децу до 7 го-дина. После 15,00 часова карта износи 150 динара. Појединачна целодневна карта за пензионере је 200 динара. Ка-пацитет реновираних базена на отворе-ном је 3.000 купача дневно.

Ученици који већи део распуста проводе у престоници и овог лета су се у великом броју одаз-

вали бесплатним програмима које ор-ганизује Секретаријат за спорт и омла-дину града Београда.

Велико интересовање, посебно у то-плим данима, влада за школе пливања, ватерпола, роњења и других водених активности на свим градским базени-ма на отвореном, као и на Ади Циган-лији.

У СРПЦ „Милан Гале Мушкатиро-вић“ за староградске ученике органи-зоване су школе пливања, кошарке и фудбала.

- Сваким радним даном, од 9 до 10 сати, на реновираним отвореним ба-зенима, све до 1. септембра организује се бесплатна школа пливања. За сада се пријавило 25 основаца, каже Миланко Зуковић, шеф Сектора програма за ле-тњи распуст.

Као и претходних година, среда је дан када ученици основних и средњих школа уз ђачку књижицу могу бесплат-но да користе базене.

У сали спортског центра организо-ване су и школе фудбала и кошарке.

Потребно је да ђаци понесу школску књижицу и сваког радног дана од 10 до 12 сати могу бесплатно да играју фудбал или кошарку. За сада се у сваку школу пријавило по 25 - торо деце.

- Од ове године смо у летње актив-ности увели и крстарење бродом „Бе-оград 25“. Сви који су се пријавили за неку активност могу да крстаре река-ма, сваким радним даном од 12 до 13 сати, истиче Зуковић.

Сви они који се заинтересовани за неки од програма који ће трајати до почетка школске године, могу да се јаве на телефон спортског центра број 2622 -866.

Ј.Н.


Бесплатна школа пливања за стаоградске ђаке на „Галету“

Обишли смо мале пливаче на „Галету“. Девојчице и дечаци, подељени у две групе, пажљи-

во су слушали шта им професори фи-зичког говоре и саветују, спремни да одмах понове све покрете, пуни жеље да што пре науче да пливају у малом

стари град

базену.- Овде ми је супер! Волим воду и

једва чекам да научим да пливам. И не

СИмболИ СтАРог гРАДА нА фАСАДИПРВе беогРАДСКе гИмнАзИје

У оквиру глобалног пројекта „Сусрет стилова“ (Meeting of Styles) око 30 цртача графита током викенда, 7. и 8. јула, осли-кавало је мурал у дворишту Прве београдске гимназије. Ак-ција „Сусрети стилова“ одржава се од прошле године у оквиру манифестације „Београдизација Београда“. Поред домаћих цртача графита и цртачи из Француске, Русије, Сједињених америчких држава допринели су улепшавању екстеријера Прве београдске гимназије. Инспирацију при изради мура-ла цртачи графита нашли су у симболима Београда и Старог града, на чијој се територији школа налази. Мурал је урађен на 200 квадрата зида, а за комплетан рад утрошено је више од 300 спрејова. Повезаност графита и хип-хоп културе била је добар повод да се у дворишту Прве београдске гимназије одрже и такмичења у брејкденсу и мини реп концерт. К. Т.

сУПЕр ЈЕ!

плашим се, каже уз велики осмех Еми-лија Ђачић, ученица другог разреда ОШ “Дринка Павловић“ .

Њен другар Дарио Стефановић, такође ученик другог разреда из ОШ „Краљ Петар Први“, нестрпљив је да што пре заплива.

- Долазим редовно на сваки час, супер нам је овде. Лепо се дружимо а научиће-мо и да пливамо. Баш лепо што сте до-шли да нас сликате, а сада здраво, морам да учим, нестрпљив је Дарио.

Живојин Младеновић, ученик из „Браће Барух“ с поносом нам је показао како је научио да гњури.

- Видите шта сам научио, а тек ћу да пливам и баш се радујем што могу да до-лазим овде. Лепо ми је у води, није ми то-лико вруће, а стекао сам и нове другаре.

Ј.Н.

Прави пливачи: Емилија...

... Дарио

и Живојин


хроникаОрмарићи за књиге у свим основним школама

ПрЕТЕШКЕ ђАЧКЕ ТОрБЕ одлаЗЕ У Заборав

Захваљујући средствима Града Бео-града, староградски и београдски основци, од нове школске године

неће више морати да криве кичме но-сећи по десетак килограма тешке ђачке торбе и ранчеве.

Испорука и монтажа касета и ор-марића почела је током овог пролећа, а предвиђено је и да сваки основац до-бије по два комплета уџбеника: један, који ће служити за учење код куће и други, који ће остајати у школама. Тако ће и наши ђаци, попут својих вршњака које гледају у америчким филмовима, од септембра у школи чувати све што им треба за учење.

На територији општине Стари град испорука и уградња ормарића за бес-платне уџбенике планирана је у седам основних школа. Тако ће се током летњег распуста уградити 3.783 ђачке касете, односно 479 ормарића различи-тих величина.

Иначе, испорука ормарића за бес-

платне уџбенике планирана је у 179 ос-новних школа или 288 школских обје-ката на територији свих београдских општина. Укупно ће бити уграђено 123.600 касета и 15.414 ормарића.

-У новој школској години Град Бе-оград ће обезбедити два комплета уџ-беника, а због очувања физичког здра-вља деце до септембра ће свака школа имати и ормариће, чиме се ђаци осло-бађају терета ношења тешких књига. Ово је сада један од највећих проје-

Стари град - планирано да се то-ком летњег распуста угради 3783 касете, односно 479 ормарића

ката, који се спроводи под покрови-тељством Града Београда – изјавила је Драгица Моро, заменик секретара за образовање.

Д.М.

Драгица Моро, заменик градског секретара за образовање: Један од највећих пројеката града

хроника


кУтак За игрУ и рЕкрЕаЦиЈУ

Захваљујући иницијативи грађана обновљена три игралишта у насељу „Дорћол 1“

Санација три дечја игралишта у стамбеном насељу Дорћол 1, које на иницијативу суграђана

изводи ЈКП „Зеленило Београд“ улази у завршну фазу.

Прва два игралишта комплетно су завршена, а ових дана теку завршни радови на трећем игралишту. Такође, у току је и бетонирање подлоге и стаза „теретане на отвореном“, која је раније постављена у непосредној близини.

- Грађани су од првог тренутка укљу-чени у израду пројекта и избор рекви-зита а због нових захтева чекали смо одобрење и добијање свих сагласности и потребних дозвола на допуњени и из-мењени пројекат, како бисмо завршили треће игралиште. Радови су почели, а средства је обезбедио градски Секре-таријат за комуналне и стамбене посло-ве. Такође, додатно се уређује простор са фитнес справама, које се налази тик уз средишње игралиште. Испод справа и између њих бетонирају се подлоге и мање стазе, рекао нам је Петар Рако-чевић, заменик генералног директора ЈКП „Зеленило Београд“.

Сви постојећи дечји реквизити за-мењени су новим. На првом и другом игралишту по две клацкалице, љуљаш-ке и пењалице, а поред другог игра-лишта су монтиране и четири бетонске

ДоРћол 1

Стамбено насеље Дорћол 1, налази се десно од спортског центра „Милан Гале Мушкатировић“ на Дунавском кеју. Кра-се га највећа европска река, парк са бројним стазама за шетњу и садржајима за игру деце, пуно зеленила, као и тере-тана на отвореном. Представља прави кутак за одмор и рекреацију.

клупе без наслона. Треће игралиште, поред две клацкалице и две љуљашке, добиће и тобоган и квадратну пењали-цу. Испод свих реквизита је изливена специјална гума за безбедну игру ма-лишана.

Подсетимо, суграђани из насеља Дорћол 1 у новембру 2011. сакупили су преко 600 потписа за уређење иг-ралишта , са предлозима за уређење простора и потребног садржаја.

Надамо се да су и млађи и старији суграђани задовољни реконструк-цијом. Уз нове реквизите и нову под-

логу простор је добио сасвим другачији изглед и намену.

Ђ.Чолаковић

Обновљена три игралишта у на-сељу на Дунавском кеју

Теретана на отвореном:уређују се бетонске подлоге и стазе око справа

стари град


баШтинаЕкологиЈаАкција „Моје двориште - мала плућа града“

МаШтовито

Еколошку акцију „Моје двориште - мала плућа града“ већ више од 20 година спроводи Савет за

заштиту животне средине Скупштине Градске општине Стари град. Она из године у годину окупља све више Ста-рограђана који с пуно љубави и енту-зијазма оплемењују и брину о свом жи-вотном простору.

Жири Савета обишао је Стари град и на основу претходно утврђених кри-теријума у више категорија изабрао: најлепше баште, терасе, дворишта, ба-ште ресторана и пословног простора.

Свечано проглашење и додела за-служених диплома, статуа џивџана и новчаних награда највреднијим су-грађанима одржано је 15. јуна у Кући Ђуре Јакшића. Част да поздрави наjус-пешније и уручи награде припала је госпођи Мирјани Божидаревић, којој се управо тих дана завршавао мандат председника општине.

Скадарска је проглашена за најцвет-нију улицу Старог града. У категорији пословних простора - најлепшу баш-ту има кафана „Шешир мој“, за нају-ређењији проглашен је пословни прос-тор Српске банке у Скадарској улици, а за најлепшу проглашена је башта рес-торана хотела „LE PETIT PIAF“, који се налази иза Куће Ђуре Јакшића. Нају-ређеније је двориште вртића „Скаска“ у Миће Поповића 14 – а.

У категорија најлепша тераса – балкон, прву награду освојила је те-раса госпође Драгице Рачић у Госпо-дар Јовановој 11. Друго место, тераса у Џорџа Вашингтона 21, суграђанке Марике Новаковић, док је треће место припало господину Синиши Стефано-вићу из Панчићеве 8.

У категорији најлепша кровна те-раса прва награда припала је госпођи Анђелки Јовановић из Палмотићеве 25- а, а друга суграђанки Гордани Нај-довић из Македонске 35.

За најлепши међублоковски прос-тор проглашено је двориште у Све-тогорској 37 о коме се са комшијама брине господин Петар Радман. Други је простор на Дунавском кеју 2, који је озеленео и уредио господин Раде Грујић, док је треће место припало међублоковском простору у Тадеуша Кошћушка 86 а, о коме брине господин Милић Млађеновић.

Прва награда за најлепше уређену башту припала је господину Горану Настићу из Карађорђеве 17. Друга је башта у Шафариковој 4 госпође Ма-рије Милошевић, док је трећу награду освојило двориште у Хиландарској 34 – 36, о коме са комшијама брине Ста-рограђанин Милан Одаловић.

Ј.Н.

Општина наградила највред-није Старограђане за најлепше уређене баште, балконе и дво-ришта

Скадарска: Најцветнија улица- Башта кафане Шешир мој и Српка Банка АД

Паломотићева 25: Најлепша кровна тераса

Карађорђева 17: Најлепше уређена башта Миће Поповића 14 а: Двориште вртића „Скаска“


баШтинаЕкологиЈаДвориште у Светогорској 37

Све се може кад се комшије сложe

наЈлЕПШЕ, а наШЕ

Овогодишња титула у категорији најлепши међублоковски прос-тор општинске акције „Моје

двориште мала плућа града“ припала је дворишту које се налази у Светогорској улици 37.

Док се 2. јула на београдских 38 сте-пени асфалт топио по улицама, раз-говарамо у победничком дворишту са комшијама који су га уредили, у хладу дрвећа, окружени зеленилом и разно-бојним цвећем.

- У почетку је то била „донкихотов-ска борба“. Ратовали смо са паркираним аутомобилима, шутом, старим ства-рима. Није било интерфона, па су се ноћу окупљали наркомани, пијанице и бескућници. Најгоре је било мајкама са малом децом, које нису могле да прођу од кола. Пре три године кренули смо од-лучно у акцију. Прикупили смо потписе сто станара да се више неће паркирати ту и кренули у сређивање. Коштало нас је седам хиљада евра, али као што види-те, труд се исплатио, каже Петар Рад-ман, један од иницијатора.

Двориште површине око 600 метара квадратних, баштенски сто и клупе за комшијско дружење. Лепо подшишана трава, уз благи поветарац и хлад липа, право је место за шетњу са унуком, па господин Раде Савић не мора до об-лижњег парка.

- Овде сам од 1957. Најгоре је било

када падне киша. Блатњави смо улазили у станове. Погледајте сада, трава, цвеће, остало је само да се избетонира улазни плато и наравно, да све негујемо и још мало сређујемо, каже деда Раде.

Комшиница Тереза је једна од нају-порнијих у намери да се двориште уре-ди. Са тек скуваном кафицом прикљу-чила се разговору.

- Сада могу на миру да је попијем и уживам у зеленилу. Раније је то била само пука жеља. Нико није доживљавао двориште као своје, већ само као неки простор “од кола до стана“. Хвала Богу, у људима се преломило и ето видите, се-дите у центру, у улици која нема нијед-но дрво, а уживате у зеленилу, хладу и мирису липа, каже госпођа Тереза.

Жеља им је да и други следе њихов пример и да уреде своја дворишта, јер није тешко кад се сви сложе и кад се хоће.

- Захваљујући нашим комшијама Ми-лану Гавриловићу, Николи Милановићу, Николи Алексићу, Данилу Ћосићу али и дугима станарима, можемо да се пох-валимо да имамо најлепше двориште на Старом граду, наглашава Петар Радман.

Ј. Никачевић

диПЛоМаНа огради дворишта стоји поносно окачена општинска диплома за прво место. Прави подстицај да наставе са уређењем јер су се потрудили да напра-ве „мала зелена плућа“ у срцу града.

Некадашњи изглед дворишта у Светогорској 37 Данашњи изглед дела дворишта

Петар Радман (стоји), комшиница Тереза, новинарка и деда Раде (с лева на десно) на + 38˚C


хроника

У сарадњи са Центром за раз-вој каријере, а под покрови-тељством Града Београда, сту-

денти завршних година факултета Универзитета у Београду већ трећу годину за редом имају прилику да уз помоћ ментора примене знање стечено у досадашњем школовању.

Тако је једанаест студената од 3. маја почело да волонтира у Управи општине Стари град. Након обавље-ног разговора са начелником Управе и

Студенти волонтирају у Управи Градске општине Стари град

Пракса У оквиру програма ’’Универзи-тетске радне праксе - Бг Пракса 2012.“ једанаест студената стиче практично искуство у Управи градске општине Стари град

ИВАнА ПАуноВИћ:

нА уСлузИ гРАђАнИмА

Ивана Пауновић (1988) апсолвенткиња Архитектонског факултета у Београду (мастер студије архитектонске техноло-гије). Завршила 13. београдску гимна-зију на Бановом Брду.- Већ дуже време желим да радим. То ме је и навело да се пријавим на конкурс за праксу, јер мислим да је то добро за искуство и за даљи рад. Као волонтер у општини Стари град обављам посло-ве на грађевинском одељењу уз над-зор менторке Милене Станковић. Наше одељење се бави издавањем грађевин-ских дозвола. Радимо спецификације станова, захтеве за адаптације и рекон-струкције. Људи се нама обраћају, а ми им дајемо повратне информације.

eлЕктронска ЧиТАОНиÖА

На Факултету за физичку хемију увели-ко ради електронска читаоница која је опремљена захваљујући донацији Градске општине Стари град. После више од месец дана рада читаоница је потпуно оправдала очекивања студен-та и професора. - Ово је један од мањих, али елитних фа-култета Универзитета у Београду. Елек-тронска читаоница представља сис-тем захваљујући коме наши студенти изнајмљују нет бук рачунаре што чини други корак ка стварању „електронског факултета“. Први је такође, захваљујући општини, био набавка факултетског ин-формационог система - компликованог софтвера који омогућује да све послове, а нарочито оне који се односе на сту-денте, водимо електронски (пријављи-вање испита, оцењивање, статистике...) - рекао је Проф. др Шћепан Миљанић.

Аутор пројекта електронске читаони-це је Проф. Љиљана Дамјановић, а гост на отварању, које одржано 30. маја ове године, био је и професор Lester Wilson, са Iowa State Универзитета из САД.

Ђ.Ч.

руководиоцима кандидати су, сходно квалификацијама, распоређени у од-говарајућа одељења, одсеке и службе: управно-правни послови, грађевинска област, биланcиста главне књиге тре-зора и директних корисника буџета, новинар-сарадник, грађевински ин-спектор, уредник књижевног програ-ма у Установи културе општине Ста-ри град „Пароброд“... Планирано је да пракса траје четири месеца, а трошко-ве превоза и топлог оброка финансира Град Београд.

Основна идеја програма „БГ Прак-са 2012“ је подршка студентима да за-почну каријере, које захтевају додатно усавршавање или практичну обуку након завршеног факултета. Након за-вршене праксе свима ће се издати по-тврда и евентуална препорука за даље

хроника


Студенти волонтирају у Управи Градске општине Стари град

СузАнА КујоВИћ:

иСПуЊЕНа Су СВамојА оЧеКИВАЊА

Сузана Кујовић (1989) студира Економски факултет у Београду - одсек маркетинг, а завршила je Економску школу „Нада Ди-мић“ у Земуну.- Хтела сам да стекнем праксу и пријави-ла сам се на конкурс. Очекивала сам по-зив и напокон сам почела са праксом у Одсеку за финансије. Посао који радим је јако занимљив - радимо наредбе за одређени месец, затим изводе које на крају књижимо. Атмосфера је јако пози-тивна. За сада сам јако задовољна, сва моја очекивања су испуњена, а посебно сам задовољна менторком Биљаном Николић.

ДејАн КоВАЧИћ:

ВолИм РАД СА СтРАнКАмА

Дејан Ковачић (1987) дипломирао је на Економском факултету у Београду - смер финансије, банкарство и осигу-рање. Тренутно је на мастер студијама, такође на Економском факултету, одсек банкарски и финансијску менаџмент. Завршио је Прву београдску гимназију.- Желео сам да стекнем још неко до-датно искуство, како бих лакше нашао посао у будућности, јер ме занимају ра-чуноводство и финансије. Супер ми је у општини, није ми напорно, има доста искусних људи од којих могу нешто да научим и који на прави начин умеју да ми објасне и покажу све што је битно за моју професију. Посебно ми се свиђа што радимо са странкама.

ВуКАшИн ИлИћ:

КоРИСно ИСКуСтВо

Вукашин Илић (1988) дипломирао је на Правном факултету у Београду (економско - правни смер). Завршио гимназију „Милош Савковић“ у Аранђе-ловцу.- Пракса је била прво решење, које ми се указало. Обавештење је изашло на сајту факултета и Центра за развој каријере, и то ми је била „примамљива понуда“. Мислим да је корисно обављати прак-су у државној установи и видети шта се и како се тамо ради. Треба спознати то, али и како се ради у приватном сектору и онда изабрати прави пут. Ја обављам праксу у управном одељењу, ментор-ка ми је Биљана Симић. Ми смо ту да све правно уобличимо, да видимо да ли постоји правни основ и на крају да дамо одговарајућу одлуку.

КАтАРИнА тоДоРоВИћ

Текст о колегама на пракси у општини Стари град припремила је Катарина То-доровић (23), волонтерка у Одсеку за информисање и односе са јавношћу. Катарина је завршила Факултет поли-тичких наука – Одсек новинарско – ко-муниколошки, а тренутно је на академ-ским мастер студијама новинарства. Катарина се одлично уклопила у рад редакције. У Информатору можете чи-тати и њене друге текстове.

запослење. Представљамо читаоцима Инфор-

матора неке од практиканата које мо-жете и да упознате ако неким послом дођете до 31. августа, до када траје пракса, у просторије Градске општине Стари град.

Катарина Тодоровић

Сузана Кујовић и Дејан Ковачић са менторком Биљаном Николић из Одсека за финансијске послове

стари град


хроникарЕПортажа

Португалија као европска земља са историјском транзицијом од колонијалне силе, преко дик-

татуре у 20. веку и младе демократије у неком сегменту слична је Србији али недовoљно снажно перципирана, као ни њен језик и сама култура.

Интерес се сводио на фадо музику, концерте Маризе и групе Мадредеуш, Лисабон. Помак се десио прошле године када је португалски језик био почасни гост на Београдском сајму књига и прог-лашењем Гимараеша за овогодишњу Ев-ропску престоницу културе и оближње Браге за престонице младих ЕУ.

Након организованих посета Есе-ну 2010., Туркуу у Финској и Талину у Естонији 2011. ове године учињен је корак више у промоцији не само Ги-мареша, него и Португала као дела ев-ропске породице народа којој Србија стреми, баш као што и сам Београд тежи титули европске престонице културе 2020.

Тако је 25 младих са Старог града боравило од 12. до 19. јуна у студијској посети земљи Европске престонице културе 2012. упознајући другу и дру-гачију Португалију.

Као и што смо обећали ево мале ре-портаже о седмодневној посети градо-вима Гимараешу, Браги и Порту кроз утиске које су чланови староградске

ПортУгалиЈа ГИМАРАЕШ - БРАГА - ПОРТО 2012.

Млади са Старог града боравили од 12. до 19. јуна у студијској посети Португалији - Утиске сва-êîäíåâíî áåëåæèëè na Twitter друштвеној мрежи

експедиције свакодневно бележили na Twitter друштвеној мрежи.

уТорак 12. ¼ун За срећу важе две пословице. „Трећа

срећа“ и „Kо рано рани две среће гра-би“. То је био наш случај у оквиру пројекта „Порутуал и ја“, трећи пут за-редом у организацији Градске општине Стари град, Канцеларије за младе Стари град и УК Пароброд.

- Чињеница је да смо уранили на Сурчин, одакле смо преко Рима лете-ли за Порто. Срећа, у Риму су загубили само један кофер. Добродошлицу нам је пожелео почасни конзул Републике Србије у Португалу господин Симао Матош, који нам је одмах био на услузи.

И као што рекосмо, ови млади Ста-рограђани имали су ту привилегију да отпутују и виде не само Гимараеш - Ев-

ропску престоницу културе 2012., него и Брагу град младих ЕУ у коме су прва 4 дана били смештени у хотелу на брду изнад града - Bom Jesus.

- У први мах смо се обесхрабрили када смо схватили да са нпр. Чарапиће-вог бреста на Авали, треба да се спус-тимо до Трга Републике, али верујте на реч такси је тамо јефтинији од буса и јефтинији него у Београду. Неуморни од пута стуштили смо се у Брагу, глад-ни Португала. Специфичнија исхрана, вино верде од још несазрелог грожђа, и град који је у исти мах аветињски празан, али и са карневалом машкара на главном тргу Praça da República. По свему, очигледно је било да нас чекају изненађења већа него што смо могли да претпоставимо по амбициозно саста-вљеној агенди путовања и обилазака.

Гимараеш, дан Први Град од око 50.000 становника исто-

ветан нашој општини или нпр. Сомбору и Кикинди. Посебан је, јер је у 11 веку у њему настао модерни Португал. Био је прва краљевска престоница. Данас је под заштитом Унеска као светско културно наслеђе.

Након вратоломне вожње ауто-бусом путем у око 30 км удаљену Ев-ропску престоницу културе, одлазимо прво у Castelo de Guimarães e Paço dos

хроника


Duques de Bragança, који је истовре-мено и њихов Калемегдан али и Бели Двор. У замку и дворцу нас је сачекао млади Руи Катарино, наш агилни до-маћин и извршни директор престони-це културе, који се наредна два дана није одвајао од нас омогућивши нам да обиђемо све значајно у Гимараешу, о трошку домаћина, не штедећи да са нама подели искуства модерног ме-наџмента у култури. О самом замку и палати, утиске је немогуће прене-ти текстом. То је једна од најпосеће-нијих институција културе где се још предшколска деца уче о уметничком значају историјског наслеђа, али и да кроз различите догађаје раде на соп-ственој самоодрживости. Другим ре-чима ради се о живој ствари, у смислу како нажалост наши двор у Топчидеру и Београдска тврђава нису. Сам цен-тар градића Largo da Oliveira заправо подсећа на Сремске Карловце, где кроз ручак паузу промишљамо урбанистич-ку неопходност малих пјацета и трго-ва, тако дефицитарних у нашем граду. Посећујемо и Alberto Sampaio, градски музеј у коме су најзначајнија дела пор-тугалске примењене уметности и кроз који нас води лично директор. Предах на крају дана проналазимо на види-ковцу изнад града, налик ски стази у Кошутњаку - Penha, до које нас вози градска жичара. Са локалцима прати-мо утакмицу националног тима на Ев-ропском првенству у фудбалу.

Гимараеш – дан друГи

- Посећујемо чак три модерна, нова културна центра у граду од 50.000 ста-новника. Први, CAAA Centro para os Assuntos de Arte e Arquitectura, би садржајем могли успоредити са нашим Паробродом, иако је реч о згради би-вше мале мануфактуре текстила. Сам центар је углавном програмски упућен

на различите видове радионица. По-том следи CCVF The Vila Flor Cultural Centre најприближнији Културном центру Београда, који је и седиште престонице културе и напокон бивша такође велика фабрика текстила ASA са практичном лабораторијом курато-ра и BlackBox-ом у којем гледамо једну од најнаграђиванијих европских пред-става савременог балета Чезена. Ово је заправо већи и садржајнији бео-градски MixerHouse, односно примена онога што такође недостаје нашем гра-ду. Несебична употреба индустријског

наслеђа кроз нови израз културне, креативне индустрије.

БраГа

Трећи град по величини у Португалу, седиште је покрајине Мињо и има око 170.000 становника, налик је Зрењанину. У нокдауну од два дана у престоници културе, коначно користимо погодност да нам је хотел уз најмаркантнији кул-турно историјски споменик у Браги, неокласичну катедралу на видиковцу Bom Jesus do Monte до које из подножја води барокно цик-цак степениште, које је у новијој историји у португалским

рЕПортажа


дрУШтво

колонијама важио као грађевински узор за симболички израз Христо-вих мука. Награда је спуштање Bom Jesus funicular најстаријом жичаром из 1882. на водени погон. Универзи-тет је као и у Гимараешу дислоциран изван ужег центра. Брага је поносна на своју Се катедралу, најстарију, са-мим тим и најзначајнију у Португалу, као и фудбалски стадион уклесан у стени, дело једног од двојице најпозна-тијих португалских архитеката Souto de Mura. Следи мали пријем у градској кући, а делегација КЗМ одлази код представника институције Брага ЕУ престоница младих. Наша експедиција већ постаје хомогена и не раздвајамо се чак и у малим уживањима у кафи на Тргу Републике.

суБоТа, 16. ¼ун

- Напокон ПОРТО, град који је де-финитивно лепши од Лисабона, због своје специфичне географије, истовре-мене позиције на океану и кланцу реке Дуоро. Зато хрлимо да видимо његов најпознатији мост.

Ponte D. Luis I, грдосију од челика на 2 нивоа, висинске разлике преко 40 метара из 1886. Уживамо обилазећи комплекс око њихове градске катедра-ле непосредно уз мост, али и каракте-ристичну фавелу док се спуштамо ка њему. Прелеп дан за брдовити Порто, који дефинитивно није град за би-циклисте. Центар града је монуметал-ни трг Avenida dos Aliados i Liberdade Square са спомеником Дом Педро IV. Непосредно је железничка станица Sao Bento чувена по својој унутрашњој де-корацији, зидном сликарству на пло-чицама на којима преовлађује плава, тако карактеристична за овај град. Остајемо без даха након посете Palacio da Bolsa (palata berze) са јединственим утиском, шта би било кад би зграда Бе-оградске берзе така била.

У даху успевамо да се успењемо уз 199 степеника Torre dos Clerigos (црква са звоником и видиковцем), одакле се пружа панорама града од 360 степе-ни и потом и најчувенију књижару на

свету, која је као сценографију послу-жила филмским наставцима Хари По-тера - Livraria Lello. После предаха још један споменик архитектуре. Одлази-мо у градску оперу Casa da Musica na Rotunda da Boavista, на премијеру са-времене класичне музике.

Недељни обилазак града (17. јун) трамвајом и одлазак у најчувенији уметнички музеј Serralves кога је пројектовао њихов други познати ар-хитекта, Alvaro Siza Vieria, такође до-битник Прикерове награде којима се они највише поносе. Линије 18, 22, 1 су заправо три музејска примерка трам-ваја које пролазе кроз стари центар града и Речни кварт Zona Ribeirinha где правимо паузу за ручак пред одлазак у њихов Земун, односно кварт Nova de Gaia у подруме са портом. Следи вече уз Фадо и напокон цела група заврша-ва на јавном преносу утакмице Порту-гал – Холандија.

Последњи дан

- Дан за опора-вак уз кафу у једном од најпознатијих европских кафеа Majestic одакле и то име као синоним за све добро у угос-титељству. Локал није променио из-глед скоро читавих 100 година. Затим пријем у скупштини града, али догађај дана је заједнички одлазак на океан, на безгранични при-зор непрегледног песка и пучине. Ат-

лански океан је хладан, није за купање, али нико не одолева да се изује и умочи ноге. То је и крај нашег седмодневног боравка. Уморни од утисака, а биће потребно времена да се исти сложе, враћамо се познатим путем од Портоа, преко Рима за Београд.

О значају посете, говориће се у наредним данима и месецима, кроз филм, изложбу и књигу, кроз успоста-вљене билатералне односе између Ги-мараеша и Старог града. Свакако ће се ово путовање наћи и у биографија-ма сваког од путника. Они су ауто-ри ове репортаже: Мина, Ирена, Ива, Филип, Реља, Ана, Елена, Нина, Јован, Јулија, Немања, Ксенија, Андреја, Ми-лан, Сања, Тања, Мина, Милица, Соња, Бранислава, Ања, Марко, Мирјана, Игор и Милош.

Twitter сарадници

рЕПортажа


рЕПортажаОдржан Шести „Фиш Фест“

Традиционални фестивал рибље чорбе, познатији као “Фиш “ фест“ одржан је од 29. јуна до 1. јула, на

Дунавском кеју, код Куле НебојшаТродневну манифестацију у част Ду-

нава и Саве, свечано је отворио председ-ник Градске општине Стари град Дејан Ковачевић, уз присуство заменика пред-седника Дејана Стефановића.

- Ово је шести фестивал који је пре-растао обале Дунава и Саве, јер у њему учествују гости из иностранства. „Фиш фест“ је постао права туристичка ма-нифестација нашег града која успешно представља потенцијале и природне лепоте Београда и Старог града, рекао је Дејан Ковачевић.

Наша општина је од самог оснивања покровитељ ове туристичко – забав-не манифестације, која се одржава на простору некадашње „Водене вароши“. У част „Фиш феста“, као и претходних година, челници општине Стари град су на обали Дунава засадили по дрво.

На ревијалном такмичењу, које је одржано другог дана феста, уз богат музички програм, новинари, ТВ води-тељи и јавне личности, надметати су се у кувању „аласке чорбе“. Сви су били победници тог врелог сунчаног дана. Такође, за све заинтересоване посе-тиоце одржана је и школа кувања ри-бље чорбе, уз демонстрацију најбољих мајстора свог заната.

Током фестивала, посетиоци су мог-ли да упознају Дунав и Саву бесплат-

МириС МЕдитЕраНаСавез кувара европских и медитеран-ских регија приредио је првог дана „Фиш феста“ праву посластицу - чорбу од морских плодова за 5.000 посетила-ца. Присутни су стрпљиво чекали да се скува медитерански специјалитет. Ста-рограђанака Весна Максимовић рекла нам је да је овде први пут и да је мани-фестација сјајна и на прелепом месту. Уз реку, подно калемегданских зидина и на почетку најлепшег годишњег доба, лета. Суграђанка Олга Соколовић је из-нела своје утиске за Информатор: „Жи-вела сам у централној градској општи-ни 13 година и велики сам заљубљеник у Стари град. Манифестација је фено-менална, веома ми се свиђа. Река увек смирује, извлачи негативну енергију, привлачи пуно људи, а са добром чор-бом, долазе и пријатељство и љубав“.

дани дУнава

ном вожњом бродом Јахтинг клуба “Кеј”. Такође, они који су желели могли су да посете музеј Куле Небојша, погле-дају изложбу “Винских путева кроз Ср-бију”, док је за малишане била обезбеђе-

на школа јахања и други садржаји. „Фиш фест“ је имао и хуманитарни

карактер. Другог дана одржана и сли-карска колонија а приход од продаје радова био је намењен манастиру Све-та Петка код Параћина, у коме су збри-нуте особе са посебним потребама.

Ј.Н./Д.М.

Општина Стари град покровитељ „ Фиш Феста“


хроника

Одред извиђача Поречана “Иво Лола Рибар” са Старог града ос-нован је 1953. године. Хиљаде

младих људи, који су прошли кроз од-ред и они који су данас у њему, чувају дух извиђаштва кроз акције и пловид-бе, камповања и дружења са младима широм земље и света.

Извиђачи сваке године учествује у чишћењу и уређивању Старог града, очу-вању река и различитим активностима, које се организују на нашој општини.

Одред Поречана располаже искус-ним и обученим кадром, који је увек спреман да едукује децу и омладину, да их научи основним извиђачким вешти-нама и спроведе кроз многа занимљи-

Извиђачи брину о екологији на Старом граду

Одред извиђача „Васа Чарапић“

ПОрЕЧАНи

оЧИСтИмо СРбИју У оквиру акције “Очистимо Србију” на Старом граду је учествовало око 1.500 волонтера из Волонтерског сервиса општине Стари град, ученика Прве еко-номске школе, активиста Црвеног крста, невладине организације „Рециклирај“, Млада комора Београда, Старограђани. Међу најактинијима су, као и увек, били извиђачи из одреда „Иво Лола Рибар“, „Васа Чарапић“ и „Деспот Стефан Лаза-ревић“. Старешина извиђача „Поречана“ Никола Жарковић је тада поручио да је мало оваквих акција једном годишње.- Потребно је бар једном у три - четири месеца организовано очистити оно што сами запрљамо. Kао друштво морамо више да поведемо рачуна о заштити жи-вотне средине.

ва дешавања у природи. У сарадњи са Канцеларијом за младе општине Стари град извиђачки одред ‘’Иво Лола Ри-бар’’ очекује нове чланове - младе чију енергију жели да усмери ка природи, води, здравом животу и љубави према човеку и да на креативан начин дају допринос заједници.

Одред Поречана “Иво Лола Рибар” сваке недеље одржава састанке у прос-торијама које се налазе у Улици Тадеу-ша Кошћушка 30/4. Више информација можете добити одласком у седиште од-реда, на телефон: 069/ 212 79 34, путем електронске поште: [email protected], или на сајту www.oip-ilr.org.

К.Т.

Одред извиђача „Васа Чарапић“ недавно је прославио 60 година постојања друштва. Крајем маја

организовао је акцију „Илегалац на Старом граду“, која траје већ 30 годи-на, а ове године учествовали су и гости из других делова Србије, Босне и Хер-цеговине и Македоније.

ЈУбилЕЈЛети у природи – зими у учионици

-У наше ос-новне активнос-ти спада боравак и сналажење у природи, прона-лажење и при-премање хране. Игром случаја, зими смо по сала-ма и учионицама, тада углавном те-оретски радимо.

У нашем одреду има досте деце, па им је поред практичног неопходно и теоријско знање. Са децом раде стари извиђачи, инструктори, предводници, водници – истакао је Владимир Обеш-ва, вођа одреда.

Одред извиђача „Васа Чарапић“ је најстарије извиђачко друштво у Ср-бији. Основано је у Првој београдској гимназији, децембра 1952. на иниција-тиву професора и ученика те школе. Више информација можете добити у

нАђА ВеСИћ, уЧенИÖА тРећегРАзРеДА ош „ИВАн гоРАн КоВАЧИћ“-У извиђачима сам годину дана. Моја другарица је прво била члан, и она ме је позвала на једну акцију мени се то сви-дело и решила сам да останем.

ДушАн ПоПАДИћ, уЧенИК II РАЧунАРСКе гИмнАзИје- Ја сам у одреду извиђача од септембра 2006. Мој тата је био у извиђачима, и он је тај главни фактор који је утицао да ја постанем извиђач- он је то јако волео. Имамо редовне састанке сваке недеље, једном недељно, обично викендом. По-некад имамо одржавање неких акција, које могу подразумевати одлажење на викенд. Сваког дана имамо дежурства у нашој канцеларији од 6 до 9.

одреду: Зелени венац 2/2, на телефон: 061/ 30 70 118 и 063/ 63 93 55 или пу-тем мејла:[email protected] и на сајту www.izvidjaci.org.

К.Т.


Сарадња Канцеларије за младе Стари град и НВО „Круг Двојке“

Познато је да су припреме средњошколаца за упис на фа-култете постале уобичајена

пракса како би ученици обезбедили себи већу шансу за упис на жељене фа-култете уз помоћ стручности припрем-

ПриПрЕМЕ

У акцији су учест-вовали сви уче-ници завршних разреда средњих школа на Старом граду као млади и будући академски

грађани културног и економског сре-дишта Београда. Уз помоћ разредних старешина направљена је селекција од 50 социјално угрожених ученика. На-става је садржала 24 часа припремне наставе, а обухватила је све најчешће области које се траже на пријемним ис-питима: математика, цртање и сликање, биологија и општа култура. Током при-према менаџери су пажљиво посматра-ли напредак и вршили мониторинг про-фесора.

Бесплатне припреме средњошко-лаца за упис на факултете

ДАн без ДуВАнСКог ДИмАВећ другу годину НВО „Круг двојке“ спроводи пројекат „Помозимо земљи да дише“ којима обележава значајније да-туме везане за екологију. У програмима учествују ђаци првих и других разреда основних школа, чиме се припремају и постају заинтересовани за еколошке проблеме. Тако је 31. маја обележен и „Дан без дуванског дима“. Ђаци су прош-ли еколошку едукацију на задовољство родитеља. На сам дан без дуванског дима, волонтери из „Круга двојке“ и Кан-целарије за младе Стари град прошетали су са основцима и њиховим родитељима до Калемегдана, где су на платоу Доњег града одржане занимљиве игре еколош-ког карактера, уз живу музику. Главни ор-ганизатор акције је Бранислав Вуковић.

Ђ.Ч.

јеленa ПАВКоВИћ, ПРофеСоРКa БиоЛогијЕ у ПЕНЗији

- Веома интензивно смо радили. Деца су била већ добро припремљена, јер су дошла са адекватним знањем стеченим у гимназији. Идеја бесплатних припре-ма је изразито хумана и филантропска. Деца су одушевљена што се неко сетио да организује бесплатне припреме, јер њихови родитељи нису у могућности да им приуште приватне часове, а самим тим и шансе за упис жељених факултета биле би им знатно смањене.

них професора у задатим областима пријемне материје.

Нажалост, такве припреме нај-чешће су скупе и тиме недостижне мање имућним ученицима.

Тим поводом, у средњим школама на општини Стари град одржана је ак-ција „Улажемо у будућност“ невладине организације „Круг Двојке“, уз подрш-ку општинске Канцеларије за младе.

Циљ је био да се матурантима, са нижим материјалним приходима, омо-гуће бесплатне и квалитетне припреме и да се што боље припреме за упис на жељене факултете. Тако да нису има-ли никакве материјалне трошкове, а добили су адекватно знање и успешно положили пријемне испите за упис на факултете.

Ђ.Ч.

УЛАЖЕМО У БУДУЋНОСТ

Дан без дуванског дима: Сарадња НВО „Круг Двојке“ и КЗМ Стари град

стари град


тЕМа

Изложбе цвећа, сувенира, старих заната и уметничих предмета, културно-уметнички програми

само су део онога што се може видти сваког викенда у Скадарској улици .

Овогодишње лето окупило је вели-ки број учесника како би се побољша-ла туристичка понуда познате боемске четврти.

Тако су се 6. јула на уређивању Ска-дарске улице заједно нашли представ-ници наше Општине, Туристичке ор-ганизације Београда (ТОБ-а) , ЈКП „ Београдске пијаце“ и „Београдизација Београда“.

- Општина Стари град у сарадњи са ТОБ-ом и Градом учествује у обогаћи-вању програма. Данас смо ту да улепша-мо зграде и поставимо тезге на којима ће антиквари продавати сувенире, док ће се на другима продавати воће, поврће и мед. У вечерњим сатима испред Куће Ђуре Јакшића одржавају се програми. Позивам све да дођу и уживају у чарима „најцветније староградске улице“, по-ручио је Милан Церовац, координатор акције испред општине Стари град.

Уметници из „Београдизације Бео-града“ опрали су графите са фасада а неке су и окречили. Тек постављене те-зге „мале летње пијаце“ млади уметни-ци су осликали београдских мотивима и разноврсно обојили веселим летњим тоновима.

Општина један од покровитеља програма „Лето у Скадарлији“

старих врЕМЕна сЈаЈ- Туристичка организација са

општином реализује програм, којим се трудимо да привучемо што већи број гостију. Осим Скадарлијске даме, најстаријом београдском улицом ше-тају и Ђура Јакшић и Бранислав Ну-шић - глумци у оделима са почетка 20. века. Потрудићемо се да бар на кратко вратимо дух старих времена. Дођите да и ви будете део скадарлисјке приче, поручио је Дејан Веселинов, директор ТОБ-а.

Ј.Н.

нАјлеПшА

Туристичка организација Београда, Бе-оградизација Београда, општина Стари град уз подршку Скупштине града Бео-града настављају активности на афир-мацији туристичких вредности једне од најважнијих и најлепших амбијенталних целина у нашем граду- Скадарлији. На-мера је да се унапреди понуда Београда током туристичке сезоне.

„Лето у Скадарлији“ са разно-врсним културно забавним про-грамом почело је 1. јула

тЕМа

„Београдизација Београда“: Уређење Скадарлије 6. јула


TemaОпштина један од покровитеља програма „Лето у Скадарлији“

скадарлиЈа ФЕст

У организацији Удружења „Ска-дарлија“ и Клуба привредних новинара, а уз подршку бројних

пријатеља Скадарлије, познатих песни-ка, музичара, новинара, мајстора кули-нарства, 8. јула je по седми пут одржан „Скадарлија фест“. Ни врелина тро-пског лета није пореметила програм традиционалне културно - туристичке манифестацијe.

Oганизациони одбор манифеста-ције одлучио је да „заштитник Скадар-лије“ у наредних годину дана буде глу-мица Љиљана Стјепановић, која је у ту част добила „кључеве“ Скадарлије.

- Више пута учествовала сам у до-гађајима испред Куће Ђуре Јакшића и у њој. Скадарлија има посебан дух и сигурна сам да публика очекује да овде увек има занимљивих дешавања. Било би лепо када би једна оваква манифес-тација трајала читаво лето, нагласила је Љиљана Стјепановић.

У Кући Ђуре Јакшића одржана је изложба фотографија „Београд којег више нема“, својеврсни времеплов пројекта „3Д Београд“, чији је аутор Жељко Здравковић, који припрема и пројекат „3 Д Скадарлија“.

Посетиоци су могли да погледају „Минијатуре из 12 века“, морфолошки облик, златовез, ауторке Љиљане Ко-ковић и поставку „Стари занати за ново доба“ у оквиру које је изложен модел кре-аторке Валентине Обрадовић. Ј.Н.

ноВе боје СКАДАРлИје:

Дух старих времена у Скадарлији доча-раће вам даме и господа у грађанским костимима са почетка 20. века сваког викенда од 17.00 до 22.00 часа. У свим кафанама на столовима су поставље-ни папирни надстолњаци са скадар-лијским мотивима. У доњем делу улице је „Скадарлијски базар“, са пробраним рукотворинама, шећерлемама и суве-нирима. Мађионичар Игор изводи раз-норазне трикове. Код чесме програм у улози Бранислава Нушића води глумац Милан Милосављевић. Његов колега Лазар Јованов као добошар чита лирс-ку поезију. Глумац Милан Тубић у уло-зи Ђуре Јакшића поздравља окупље-не, а Љиљана Јакшић – „Скадарлијска дама“ изводи староградске песме уз пратњу Скадарлијског секстета на бини испред Ђурине куће. На истом месту „Инструктори боемије“, Ђура Јакшић и Бранислав Нушић, на хумористички начин објашњавају публици, како се уз домаћу ракију, вино и “српско мезе”, весели и лумпује, како се наручују пе-сме, како се пуна срца дочекује зора уз тамбураше.

стари град


кУлтУра

ради биоскоП !

Filmstreet 2012

Бесплатни летњи биоскоп почео je 11. јуна и трајaће до 11. сеп-тембра - 50 филмских пројек-öè¼à íà 20 ëîêàöè¼à, îä öåíòðà äî ïåðèôåðè¼å ãðàäà

Улични фестивал летњег биоско-па „Filmstreet“ је неспорно у по-следње две године понео епитет

најпријатнијег освежења међу много-

бројиним престоничким дешавањима као аутентични новитет којим се поно-си Стари град.

Као покровитељ манифестације општина је преопознала његов квали-тет од самог почетка, а од ове године и Град Београд је поново постао покро-витељ летњег биоскопа.

Идејни носилац „Filmstreet“ про-дукције је Установа културе “Паро-брод”, скупа са филмским ентузијасти-ма „Нове идеје“.

Прошле године је одржано 100 пројекција на преко 50 локација по це-лом граду, са скоро 15.000 посетилаца. Остварена је „немогућа мисија“ да 99 посто младих људи први пут у живо-ту одгледа холивудске класике, кроз заборављени вид комшијског дружења на отвореном, по разним квартовима престонице.

Најлепше локације су дефинитивно оне староградске и зато их има најви-ше. Од скрајнуте анонимности Симине улице покрај Централе, мира и хладо-

вине пјацете коју образују Палмотиће-ва и Милутина Бојића, преко калдрме Косанчићевог венца, новог зеленог лица Студентског парка до културолошке ре-витализације улице Страхињића бана и нове београдске ривијере, бициклистич-ке стазе покрај Бетон хале.

Ове године је планирано тачно 50 пројекција, а док читате ове редове већ се десила петина. Летњи биоскоп није само елитистички, у кругу двојке, него долази и на рубове града. И по жељи гледалаца „Filmstreet“ није само Холи-

СКАДАРЛИЈА „Filmstreet“ је иницијалну идеју добио у сећању његових актера на летњи би-оскоп у Скадарлији у коме се углавном приказивали Чарли Чаплин и Станлио и Олио. Зато ће улични биоскоп 23. јула у склопу летње програмске понуде у Ска-дарској, код чесме, поред пекаре код Спасе, приказати култни “Трамвај звани жеља”, као и домаћи “Боксери иду у рај”.

Пароброд


Седми по реду Фестивал крат-ке приче “Kikinda short“, који је одржан од 4. до 7. јула у Кикинди

и Београду, окупио је двадесет и једног писца из дванаест европских земаља. После дводневног кикиндског насту-па, београдска кулминација одиграла се 6. и 7. јула, као и прошле године на отвореном, у “централпарк’’ амбијенту Академског парка на Студентском тргу. Симултано титловани на енглеском и српском, на два видео бима, у ’’краткој прозној форми’’, уживали су не само Доситеј, Цвијић и Панчић, присутни

Седми фестивал кратке приче и у Београду “KIKINDa SHORT“

него и сваки случајни пролазник. Упр-кос летњој олуји прве и градској вре-лини, друге фестивалске вечери, орга-низација “Пароброда“ и уредници КС Срђан и Вера Папић окупили су пуб-лику на столици, клупи, лејзибеговима или трави. Представили су се Синиша Соћанин, Боржа Багуња, Рејчел Трези-се, Блажеј Ђиковски, Лана Басташић, Козмин Перца, Тодора Николова Раде-ва, Мартин Фелдер, Весна Твртковић, Урош Садек, Еди Матић, Владимир Арсенић, Алба Дедеу, Нађ Пал, Иван Димитров, Штефани Зурлије, Јан

Шојка, Карлес ел Саура, Зоран Бејков-ски, Драгослава Барзут као и специјали гост Владимир Арсенијевић.

Чувени мото са Кикиндске градске куће “Пазите“ овај пут није био слоган већ игра речи - “Кикинда седам и слу-шам“. Упркос летњој олуји прве фести-валске вечери овогодишње ’’Kikinda short’’ окупљање показало је да рено-вирани Академски парк - Студентски трг добија нове животне обрисе у који-ма заједнички коегзистирају боља сва-кодневница, живот и програм.

УК Пароброд

вуд, него и домаћи филм. Приказују се антологијски класици, француски „Нови талас“, најбољи британски Мон-ти Пајтон, немачки Лимени Добош, па чак и руска Москва која сузама не ве-

рује. Овогодишњи лајт мотив је омаж поп иконама историје филмске уметности, а потвр-да успеха је просечних 200 до 300 гледалаца по пројекцији уз спонатано затварање улица, као разгледница за поздрав из неке боље, наивне прошлости.

Пароброд


кУлтУра Белеф на Калишу: концерти, филмови, плес...

ФЕстивал ФЕстивала

Београдски летњи фестивал одр-жава се од 25. маја до 15. августа.

Београдски летњи фестивал - „Бе-леф“ од ове године конципиран је као „фестивал фестивала“. 48

јединствених програмских целина у 83 фестивалска дана реализује више од 300 уметника. Своје стваралаштво пред-стављају на више од 30 концерата, кроз три филмска фестивала, 8 изложби, и великог броја других различитих садр-жаја. Поред домаћих аутора заступље-ни су радови више стотина уметника из Француске, Италије, Ирске, Велике Британије, Чешке, Кине, САД, Канаде, Холандије, Шведске, Норвешке, Ру-муније, Мађарске, Зимбабвеа, Малија,

TERRATORIAНа Тргу Републике од 29. јула до 15. августа биће изложена, по трећи пут, остварења младих уметника у терако-ти у оквиру пројеката „Тераторија“. По-кровитељ изложбе је Градска општина Стари град. Продуцент пројекта су НВО „Платформа Киоск“ и Међународни симпозијум „Тера“ из Кикинде. Пројекат је подељен у две фазе: у првој, од 6. до 4. јуна, 70 младих уметника из Србије и иностранства израдило је у радио-ници скулптуре у теракоти које че се изложити на Тргу. Друга фаза подразу-мева извођење скулптура од дрвета и њихово постављање у јавни простор и реализоваће се од 3. до 15. августа, као еколошка компонента фестивала „Су-перНатурал на Белефу“ на Ади Хуји, као израда експоната великих димензија у дрвету.

Ј. Н.

Јерменије, Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине…Из „Фестивала фес-тивала“ издвајамо „Белеф на Калишу“ који се одвија на простору Београдске тврђаве, у рову иза Војног музеја, ви-кендом до 22. јула. Уједно најављујемо и изложбу „Тераторија“, чији је покро-витељ општина Стари град, а која ће се одржаће се од 29. јула до 15. августа на Тргу Републике.

Музички програм „на Калишу“ от-ворен је 6. јула концертом Дејана Цу-кића. До сада су наступили Негатив (7. јул), Сергеј Трифуновић (13. јул), СевдахБејби и Фламингоса (14. јул). Очекују нас Неверне бебе, у акустич-ној верзији 20. јула, и „Талент шоу“ у

оквиру којег ће наступити учесници такмичења „Ја имам таленат“ и „Опера-ција тријумф“ 21. јула. У оквиру летњег биоскопа на отвореном приказује се шест филмова из програма фестивала „Седам величанствених“. У рову иза Војног му-зеја постављене су дрвене кућице, музич-ка бина и биоскопско платно, а основни циљ свих програма, како су навели орга-низатори, јесте оживљавање Калемегдана као места дружења Београђана и њихо-вих гостију и промоција културног блага тврђаве. Улаз на све програме је слободан. Више информација о програмима ово-годишњег Белефа можете се наћи на веб сајту фестивала: www.belef.org.

Ј.Н.

кУлтУра


кУлтУраПрви пут додељена награда „Ђурин шешир“

ПРОГРАМ ЗА JУЛ:

19. 7. у 19 сати Отварање колективне изложбе радова студената архитектуре из Београда

30. 7. у 19 сати Отварање изложбе слика Тибора Нађа

„Лето у Скадарлији“: Петком, суботом и недељом, током јула месеца, на летњој сцени од 20 сати одвијаће се летњи програми Туристич-ке организације Београда Више информација тел. 011/32-30-302 Кућа Ђуре Јакшића, Скадарска 34

зА КултуРу

Одлуком Већа Градске општине Стари град издвојено је 50 хиљада динара Културном центру Београда за купови-ну опреме (10 лампи за видео бимове -пројекторе) за потребе поставке видео радова учесника 53. Октобарског сало-на ``Good Life``, који ће се одржати од 22. септембра до 4. новембра. Општина Стари град је такпође, са 180 хиљада динара помогла реализацију музичког фестивала ``BgSofStrike`` у Дому омла-дине у Београду, у циљу промовисања културно-историјског наслеђа Београ-да. Такође, 110 хиљада динара издвоје-но је хору ``Vox slavicum`` за трошкове превоза на Хорски фестивал који ће се од 23. до 29. јула одржати у Торевјехи (Шпанија).

Награда „Ђурин шешир“, коју су прошле године установили Фондација Солидарности Ср-

бије и Кућа Ђуре Јакшића, по први пут додељена је 26. јуна у Кући Ђуре Јак-шића.

Песник Миљурко Вукадиновић први је добитник награде која се до-дељује за необјављену збирку песама. Он је поред дипломе добио плакету са ликом Ђуре Јакшића, рад вајара Остоје

ШЕШир МоЈ„Шкргути“ Миљурка Вукадино-вића

Балканског, као и ручно израђен уни-катни шешир, по угледу на Јакшићев. Такође, његов рукопис штампан је у форми књиге под називом „Шкргут“, у тиражу од 500 примерака.

На анонимни конкурс пристигло је 128 рукописа, а о добитнику је одлу-чивао жири у саставу: књижевник Ду-шан Стојковић, уредник уметничких програма у Кући Ђуре Јакшића Ради-воје Марковић и књижевник Милош Јанковић, испред Фондације солидар-ности Србије.

Oбразлажући одлуку жирија, Стојковић је рекао да је са првом на-грађеном збирком „бачен камен с ра-

мена и да ће бити тешко поново доба-цити“. Он је истакао да Вукадиновићев стил одликује његов широк вокабулар који се види већ у самом називу збир-ке.

- Вукадиновића поезија је прва ус-пешна симбиоза Ероса и Танатоса, коју он надограђује стварајући мини речник смртних речи - казао је Стојко-вић.

Захваљујући се на признању, пес-ник је подсетио да име Ђуре Јакшића већ носи једна награда која се додељује у његовом завичају Српској Црњи.

- Али Јакшић је имао два завичаја и његова кућа је најпрометнија књи-жевна кућа у овом граду. Ово је прва награда која се додељује у складу са његовом личношћу - закључио је Ву-кадиновић.

Д.М.


СТАрОгрАђАНиЈелена Лазић, сликар

ЗиДОВи ПриЧАЈУСтарограђанка која је украсила зграде занимљивим муралима

Да ли сте знали да на општини Стари град постоје зидови који имају своје приче? Осликани ак-

рилицима, постају украс бочних стра-на зграда и унутрашњих дворишта а сваки је уметничко дело и послужио је уместо платна младој уметници, нашој саговорници Јелени Лазић.

Јелена је сликар примењеног сликар-ства. Дипломирала је на Факултету при-мењених уметности у Београду и члан је УЛУПУДС –а. Она је Старограђанка која је оставила лични печат на Старом граду украсивши неке од зидова зани-мљивим муралима. Јелени је платно постало премало па је уметничку кре-ацију и идеје пренела на зидове у виду мурала и мозаика који су постали део њеног уметничког изражавања и њена специјалност.

Први пут се сусрела са муралом у уметничкој колонији у Краљеву где су настали и њени први радови.

„Street art“ је нешто с чим се сусреће-мо на сваком кораку и постаје све попу-ларнији, али је то махом не тако умет-нички израз појединца који обично бива мултиплициран, док је израда му-рала нешто потпуно другачије и захтева доста умећа, креативности, сагледавања целине као и појединачних делова као

целину за себе.Пролазећи платоом Сремске улице

наићи ћете на подни мозаик у чијој је изради Јелена учествовала са још не-колико уметника. Први самостални мурал је осликала на углу Добрачине и Симине улице, који се може видети са дворишне стране зграде. У башти Клуба књижевника је њен апстрактни мурал који се уклапа у амбијенталну целину.

- Стари град је неисцрпна инспира-ција, осећа се у ваздуху да је ово језгро града, све је специфично, од архитектуре до самих житеља. У последње време се доста улаже у уметност и оплемењивање простора а мене многа места инспири-шу и волела бих да их видим осликана и рестаурирана. Посебно ми се допадају Васина и Узун Миркова улица, где сам већ видела пар зидова које бих „пресвук-ла“ муралима и удахнула им живот.

Да би се оцртао мурал неопходно је добити дозволу од општине и Завода за заштиту споменика. Раде се на бочним зидовима, никако на фронталним, њи-хова израда није нов појам у уметности али су велики изазов јер треба скицу пренети на огромну површину, попети се и сићи са скеле много пута да би то на крају било оно што смо замислили,

спојити делове у целину-, каже Јелена.Не желећи да угуши сликарски дух

у себи, млада уметница се са графичког дизајна пребацила на сликарство али је идаље привлачи спој графичког, ди-гиталног и сликарског, употреба мо-дерних материјала, контакт са скелом, зидом, великом површином, хватање у коштац са већим изазовима, другачији приступ идеји и реализацији идеје јер

СТАрОгрАђАНи


кУлтУраЈелена Лазић, сликар

није лако пренети дело са скице на зид, мада се није одрекла ни класичног сли-карства као ни Старог града у који се вратила после неколико година прове-дених на Вождовцу и у Земуну.

- Београд има потенцијал да негује ову врсту уметности. Видела сам мно-ге градове где су неке сасвим обичне ствари као што су бројеви улица урађе-ни у мозаику и ненаметљиво чине дух града другачијим. Радила сам у Ди-зелдорфу на осликавању дома Светог Саве. Градови који ме вечито инспири-шу су Барселона, Венеција и наравно Париз где бих се увек изнова враћала. Желела бих да и Београд постане један од тих градова где ће уметност бити на сваком кораку у различитом облику. Нама само треба подстрек и иниција-тива за уређење простора, скривених дворишта и пасажа којима Стари град обилује, који би могли да буду места окупљања и одмора, а креативност, идеје и умеће имамо - поручује Јелена уз охрабрење како младим и неафи-рмисаним уметницима тако и град-ским властима да помогну реализацију оваквих пројеката.

Ј. Тинтор

ЦрвЕна соба

У припреми циклус изложби посвећен појединачним бојама

Зачетак новог циклуса симболич-но је обележен 1. јула на дво-годишњицу оснивања Музеја у

ЦРВЕНОЈ СОБИ, која је симболично отворена Првог маја ове године. Све је било у знаку црвене боје – од вина, колача до музике.

Како кажу у Музеју, црвено се само наметнуло после повратка дела из ко-лекције музеја, која су успешно госто-вала на изложби „Богатства визуелне реалности“ у престижној Корошкој галерији у Словењ Градецу, у оквиру пројекта „Марибор - Европска престо-ница културе 2012. године“ .

Ту су дела Иване Милев, Вере Стан-ковић, Душана Б. Марковића, Ива-не Попов, Јармиле Вешовић, Марије Драгојловић, Срђана Ђилета Марко-вића, Милете Продановића и Милије Нешића. Различита по техникама, по годинама настанка и идејама она ко-респондирају међу собом, а заједничка им је црвена боја која испуњава цео простор.

- У свом миленијумском ходу, од црвене земље пећинског сликарства, библијске речи Адам (земља, црвено), староиранских описа оностраног све-

та црвене ватре, хришћанске представе о ватри пакла и чистилишта, ведског Браме створитеља - приказаног као цр-веног, многих богиња љубави и плод-ности попут Агнија црвеног бога, који као мужевна ватра обремењује женску воду или попут Рудре - црвеног бога плодности и рата из индијске митоло-гије, до египатских „скерлетних деви-ца“ и Бахусових мистерија - ЦРВЕНА је варирала своје симболичко значење. Значење које је изнад свих култура, јер спаја супротности мушког и женског, јесте да је ЦРВЕНА боја љубави. Суб-лимацију своје симболике доживела је у црвеној ружи - симболу јасног духа и љубави, јер је без љубави сваки духов-ни напор бескористан. Ружа је постала симбол Христа. ЦРВЕНА је нераскиди-во повезана и са динамиком кретања и узбуђењем, поручују нам из Црвене собе MUZEJА ZEPTER.

Приредио Д.М.

MUZEJ ZEPTER обележио две године рада

| Стари град | Мај/јуН 201230

Здрава странаЛекари ДЗ Стари град Вас саветују

иМаЈтЕна УМУКако лети предупредити несреће на базену, језеру, реци или мору

Почело је топло и спарно лето. Треба се добро припремити за боравак на отвореном. Ево не-

колико корисних савета којих се треба придржавати.

Пливање

Најбоље је јутарње пливање. Пре уласка у воду треба да се истушира-мо, да се најпре аклиматизујемо, да се загрејемо вежбама истезања ногу и руку, уз лагано трчање. Лети морамо

бити додатно опрезни. У воду улазите поступно, корачањем кроз плићак, па све дубље и дубље. Обавезно квасите лице, главу, врат, попрсја. Тако се пола-ко привикавамо на температуру воде, а избегавамо шок од промене средине. Оптимална температура воде за одрас-ле је 25, а за децу иде и до 28 степени Целзијуса. Избегавајте скокове у хлад-ну воду, и водите рачуна да ако нисте спортиста и у доброј физичкој форми -

не скачите с висине, како би избегли по-вреде трбуха, груд-ног коша и других унутрашњих орга-на. Повреде могу наступити при удару тела у повр-шину воде или од скривених препре-ка, стена, камења. Треба се чувати изненадног, наг-лог срчаног застоја који настаје од шока промене тем-пературе при скоку или наглог уласка у воду. Водите ра-чуна да је између претходног оброка и пливања прошло бар два сата.

ТечносТ и исхрана

Лети организам тражи надокна-ду течности, витамина, минерала и енергетских материја. Високе темпе-ратуре утичу на појачано знојење и на губитак телесне течности, па је мо-рамо надокнађивати водом и воћним напицима. Потребна је конзумирати више свежег воћа и поврћа. Лети из-бегавајте тешку, масну и претерано зачињену храну. Свакако у исхрани не смемо заборавити рибу и друге пло-дове мора. Ако се не можемо одрећи алкохолних пића, онда то треба свести на минимум и то на чашу доброг цр-ног вина увече, једно пиво или чашицу жестоког пића.

ЗашТиТа коже од сунчевоГ Зрачења Утицај сунца на кожу због дели-

мично пробијеног заштитног озонског слоја атмосфере је евидентан. Штетни

УВЦ зраци изазивају опекотине које се тешко зацељују, а то касније може изазвати малигнитет на кожи. Пре излагања сунцу кожу треба намазати кремом са заштитним фактором СПФ преко 15. Кожа увек мора бити добро хидрирана. Особе које пате од алергије на сунчево зрачење не треба да му се директно излажу. Кожа, као и читав организам мора бити припремљена на нагле промене инсолације и времена, уз опрез у случају високе влажности, високог или нагло сниженог ваздуш-ног притиска. Током јула и августа није препоручљиво излагати се сунцу између 11 и 15 часова. Водите рачуна о стању кардиоваскуларног система. Повишени крвни притисак је „тихи убица“. Зато сви који су на антихипер-тензивној терапији треба редовно да уз мерење притиска узимају лекове. Ово свакако не значи да не треба да се сунчамо, јер нам је сунце потребно за опште здравље, развој организма и уравнотежавање метаболичких про-цеса. Подразумева се да у свему треба имати меру.

Пријатан и леп одмор желе Вам ле-кари Дома здравља Стари град.

Приредили Ђ.Чолаковић и лекари:

Др мед. Нада Мандић,стручни сарадник за здравствено васпитањеДр сци. Александар Адамов, дерматовенеролог


TemaМали шахисти у општини Стари град

ВиКиНЗи НА 64 ПОљА

Дечји шаховски клуб ’’Викинг’’- Стари град, пово-дом завршетка ’’Викинглиге‘‘, организовао је свеча-ну доделу признања најбољим малим шахистима 4.

јуна у свечаној сали општине Стари град, уз чију подршку је такмичење реализовано. Општина је препознала значај оваквих манифестација, јер оне осим што уче децу креа-тивној борбености, доприносе и њиховом образовању, a на задовољство њихових родитеља али и на корист друштва.

Освајачи медаља у великом супер финалу су: Алекса Петровић, Петар Рогановић, Ненад Младеновић, Михајло Теодосин (злато), Сара Благић, Владимир Ратковић, Јована Лазић, Анђелина Галовић (сребро), Страхиња Марковић, Кира Ђурашевић, Петар Димић, Душан Жугић (бронза). Специјалне медаље за фер плеј и највећи напредак добили су: Лука Шољага, Марко Трбовић, Огњен Бркић и Никола Стефановић. Награде за најуспешније школе припале су ос-новним школама „Дринка Павловић‘‘, „Карађорђе‘‘, „Краљ Петар Први‘‘ и „Скадарлија‘‘.

„Викинг лига“ организована је у оквиру спортско-васпитног програма „Мали шахисти-велики пријатељи’’ који у основним школама већ дуги низ година веома успеш-но спроводи Зоран Андрић, шаховски педагог и тренер. То је специфично шаховско такмичење које се одвија током читаве године, са завршним великим супер финалом. Овак-ве манифестације и такмичења које организује дечји ша-ховски клуб ’’Викинг’’ имају поред спортског и едукативан карактер.

Ђ.Ч.

ваМа на УслУЗисПорт


сликЕ старог градасликЕ старог града

љУБАВ ЈЕна рЕкаМаДевети београдски карневал бродова одржан је 7. јула на Савском пристаништу, на потезу од Бранковог моста до Ушћа под слоганом „Љубав је на рекама”. Карневал бродова организoвала је Туристич-ка организација Београда, уз подршку Града, пријатеља Београд-ског карневала бродова и бројних градских служби. Посетиоци су присуствовали дефилеу окићених бродова и акробацијама на води, плесу карневалских група, мажореткиња... Ове године поново су про-мовисани главни градови на Дунаву „4Б” – Беч, Братислава, Будим-пешта и Београд. На пристаништу постављени су инфо-пунктови са промотивним материјалом туризма ових градова, што ће допринети промоцији Дунава који је уједно и један од најважнијих потенција-ла Србије и развоја туризма. Традиционални београдски „Карневал бродова” промовише и наутички туризам престонице, поздравља госте који бродовима посећују наш град и посвећује карневал рекама Сави, Дунаву и њиховом ушћу, по којима је наш град препознатљив. Манифестација уједно, промовише и пројекат „Београд 2020 – Град“ у кандидатури за европску престоницу културе.

Д.М.

бЕоградски карнЕвал бродова

СрПÖ “МиЛАН гАЛЕ ... - Стари град€¦ · Београд је 16....

Documents

Transcript of СрПÖ “МиЛАН гАЛЕ ... - Стари град€¦ · Београд је 16....