З А П И С Н И К

са VI седнице Наставно-научног већа Правног факултета Универзитета уБеограду, одржане 22. априла 2013. године, са почетком у 18ººчасова.

ПРИСУТНИ: др М. Крећа, др М. Лабус, др З. Стојановић, др С. Аврамовић, дрЈ. Тркуља, др М. Јањић-Комар, др Ђ. Игњатовић, др Д. Митровић,др Е. Вукадин, др М. Митровић, др Г. Илић-Попов, др Б. Лубарда,др Н. Јовановић, др Д. Вујадиновић, др Ј. Хасанбеговић, др Б.Беговић, др А. Јовановић, др М. Шкулић, др Љ. Радуловић, др О.Вучић, др М. Јовановић, др С. Панов, др В. Јончић, др С. Бован,др М. Милошевић, др Ж. Бујуклић, др Г. Павићевић-Вукашиновић, др З. Мирковић, др Г. Илић, др Н. Делић, др В.Павић, др Б. Ракић, др В. Петров, др Д. Миловановић, др М.Ђурђевић, др Душан Поповић, др И. Вуковић, др Б.Милисављевић, др Т. Јевремовић Петровић, др Г. Дајовић, др Т.Јованић, др М. Живковић, др Б. Радуловић, др В. Вулетић, др М.Станковић, др Љ. Ковачевић, др Н. Тешић, др М. ДреновакИвановић, др М. Ђорђевић, др Д. Вуковић, мр Н. Варничић-Донжон, С. Поповић, др А. Гајић, др Милош Милошевић, мр М.Здравковић, М. Јовановић, мр В. Бајовић, мр Ј. Јовичић, др Б.Чучковић, мр С. Костић, В. Цуцић, У. Новаковић, МилошСтанковић, мр И. Ђокић, мр В. Цветковић Ђорђевић, мр Б.Спајић, мр Д. Ракитић, А. Катанчевић, Н. Лукић, Ј. Лепетић, К.Доловић, др Милош Јовановић, С. Глигић, Д. Ђукић, М. Перовић,С. Јанковић, Ф. Бојић, У. Живковић, С. Дабић.

ОДСУТНИ: др М. Васиљевић, др Д. Баста, др А. Јакшић, др Р. Јелић, др Д.Ђурђевић, др В. Станимировић, др Н. Бодирога, Н. Кршљанин, И.Марковић.

СЛУЖБЕНО ОДСУТНИ: др С. Марковић.

ИЗВИНИЛИ СЕ: др С. Лилић, др О. Антић, др З. Томић, др Б. Шундерић, др Г.Кнежевић, др М. Драшкић, др Р. Васић, др Д. Хибер, др В.Радовић, др И. Крстић, др М. Давинић, др М. КараникићМирић, др Т. Маринковић, др Н. Петровић Томић, мр Ј. Мешић,мр Д. Стојаковић, мр М. Лукић, мр Д. Павић.

МИРОВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА: др Дејан Поповић, мр С. Булајић, Н.Селаковић.

НА ПЛАЋЕНОМ ОДСУСТВУ (sabbatical): др М. Полојац.

НА БОЛОВАЊУ: др М. Стефановски, др М. Радовић.

Седници су присуствовали: М. Ваљаревић, секретар Факултета, СтефанТанасковић, студент продекан и Д. Балаћ, тонско снимање.

2

Пошто је констатовао да постоји кворум за рад иодлучивање, председник Наставно-научног Већа, проф. др СимаАврамовић је отворио седницу и у вези са дневним редом предложио следећеизмене и допуне, и то:

3а) Утврђивање предлога за расписивање конкурса за избор једногредовног професора за Грађанскоправну ужу научну област – предметПородично право;

3г) Утврђивање предлога за расписивање конкурса за избор једногасистента за ужу научну област Кривично право – предмет криминологија саПравом извршења кривичних санкција;

3д) Утврђивање предлога за расписивање конкурса за избор једногасистента за Грађанскоправну ужу научну област – предмет Грађанско процесноправо;

6а) Одлука о допунским испитима за упис на мастер студије;6б) Захтев за бенефите ученика при упису у прву годину студија;6в) Приговор Катарине Павловић због кршења студентских права и

дискриминације;6г) Признавање испита на мастер академским студијама Данијели

Мацановић.

Проф. др Љ. Радуловић је предложила да се тачка везана за приговорКатарине Павловић изостави са дневног реда, пошто спада у домен рада УправеФакултета, а не Наставно-научног већа. Стављање ове тачке на дневни ред можеда значи да би Веће убудуће морало да расправља о свим евентуалнимслучајевима када му неко непосредно упути сличан захтев. Сматра да Управатреба да одлучује о томе шта ће се ставити на дневни ред Већа.

Председник Већа, проф. др С. Аврамовић, није прихватио изнетипредлог, јер сматра да се ради о озбиљном приговору студенткиње КатаринеПавловић у којем тражи да је управо Веће узме у заштиту од даљег кршењастудентских права и дискриминације, као и да због тога Веће опомене декана.

Других предлога за измене и допуне није било, па је Веће, узпренумерацију тачака, са једним гласом "против", усвојило

Д Н Е В Н И Р Е Д

1. Примање записника са V седнице2. Саопштења3. Утврђивање предлога за расписивање конкурса за избор:

а) једног редовног професора за Грађанскоправну ужу научнуобласт – предмет Породично право

б) једног наставника за ужу научну област Страни језик –Енглески (поновни избор)

в) једног асистента за ужу научну област Кривично право –предмет Кривично право (поновни избор)

г) једног асистента за ужу научну област Кривично право –предмет Криминологија са Правом извршења кривичних санкција (поновниизбор)

3

д) једног асистента за Грађанскоправну ужу научну област –предмет Грађанско процесно право4. Доношење Пословника о раду Наставно-научног и Изборног већа5. Докторске дисертације и магистарске тезе6. Доношење Одлуке о писменом полагању испита из предмета

Међународно приватно право7. Доношење Одлуке о допунским испитима за упис на мастер академске

студије8. Захтев за бенефите ученика при упису у прву годину студија9. Приговор Катарине Павловић због кршења студентских права и

дискриминације10. Признавање испита на мастер академским студијама Данијели

Мацановић11. Разно.

Ad 1.

У вези са записником са седнице Наставно-научног већа од 25. марта2013. године, проф. др О. Вучић је истакла да више неће говорити о саопштењукоје је три месеца покушавала да учини доступним Већу. Радило се о тумачењуједне одлуке Уставног суда за коју сматра да је погрешно тумачена од странедекана приликом расправе о постојању обавезе расписивања конкурса за једногасистента. Декан се није одлучио да тај кратки текст уврсти у овај материјал.Стога ће тај текст објавити као стручно мишљење.

Проф. др О. Вучић је такође ставила примедбу на део записника који сеодноси на одлуку Већа о продужењу радног односа проф. др М. Митровића ипроф. др М. Милошевића. У записнику нема ниједне речи у вези са њеномдискусијом у којој је упознала Веће са поступком који се води на Уставном судуу вези са применом Закона о високом образовању у погледу продужења радногодноса, а сматра да је требало записати мишљење које је наишло на подршку.

Председник Већа, проф. др С. Аврамовић је истакао да је проф. др О.Вучић учинила доступним своје мишљење на прошлој седници Већа, тако штога је детаљно усмено изнела у оквиру тачке "Усвајање записника" и потом тусвоју дискусију приложила у писаној форми за записник. Њена дискусија чинисаставни део записника са седнице Већа на који је проф. др О. Вучић ималапримедбу, те је и даље доступна свима.

У погледу друге примедбе истакао је да се према постојећем Правилникусве дискусије не морају детаљно уносити у записник, већ само ко је у расправиучествовао и учињени предлози.

Других примедаба није било, па је после гласања председник Већаконстатовао да је записник са V седнице, одржане 25. марта 2013. године,једногласно усвојен.

Ad 2.

Проф. др В. Павић је информисао Веће о успеху студената Правногфакултета Универзитета у Београду, који су освојили прву награду за најбољутужбу на светском такмичењу студената права у Бечу, из области арбитраже и

4

међународног привредног права, у конкуренцији 2.000 студената са 290 правнихфакултета, из 66 земаља света.

Доц. др М. Ђорђевић је саопштила да је тим студената Правногфакултета учествовао на једном од најпрестижнијих Moot Court такмичења насвету - Philip C. Jessup International Law Moot Court Competition, које јеодржано у Вашингтону и на њему остварио завидне резултате. Писани поднесцинаших студената освојили су 86 од могућих 100 поена, два члана тима уврштенасу у 100 најбољих говорника, а тим је освојио 57. место у укупном пласману, уконкуренцији 550 тимова из скоро 80 земаља света.

Проф. др С. Аврамовић је саопштио да је у Новом Пазару одржансастанак државних правних факултета, са којег је потекао предлог да се узаконодавство унесе одредба о регулисаним професијама, која би се односилана област права, медицине и педагогије. Конференција универзитета Србије-КОНУС је потом подржала став државних правних факултета да се утврдепосебни услови за високошколске установе које образују студенте за тепрофесије.

Проф. др С. Аврамовић је дао и следећа саопштења:а) проф. др Бранко Лубарда је, 17. априла ове године, изабран за

председника Одбора Агенције за борбу против корупције;б) проф. др Миленко Крећа изабран је за члана Сталног арбитражног

суда у Хагу;в) доц. др Ивана Крстић и доц. др Бојан Милисављевић изабрани су за

чланове Савета за сарадњу са Судом за људска права у Стразбуру;г) колегиница Снежана Дабић изабрана је, на седници Изборног већа од

25. марта ове године, у звање асистента за Грађанскоправну ужу научну област– предмет Грађанско право-општи део и Стварно право и први пут, као чланВећа, присуствује седници.

Ad 3.

а) Утврђивање предлога за расписивање конкурса за избор једногредовног професора за Грађанскоправну ужу научну област – предметПородично право

На основу предлога Катедре за грађанско право, Веће је једногласноутврдило

П Р Е Д Л О Г

Расписује се конкурс за избор једног редовног професора заГрађанскоправну ужу научну област – предмет Породично право наПравном факултету Универзитета у Београду.

б) Утврђивање предлога за расписивање конкурса за избор једногнаставника за ужу научну област Страни језик – Енглески (поновни избор)

На основу предлога Семинара за стране језике, Веће је једногласноутврдило

5

П Р Е Д Л О Г

Расписује се конкурс за избор једног наставника за ужу научну областСтрани језик – Енглески, на Правном факултету Универзитета у Београду(поновни избор).

в) Утврђивање предлога за расписивање конкурса за избор једногасистента за ужу научну област Кривично право – предмет Кривично право(поновни избор)

На основу предлога Катедре за кривично право, Веће је једногласноутврдило

П Р Е Д Л О Г

Расписује се конкурс за избор једног асистента за ужу научну областКривично право – предмет Кривично право на Правном факултетуУниверзитета у Београду (поновни избор).

г) Утврђивање предлога за расписивање конкурса за избор једногасистента за Грађанскоправну ужу научну област – предмет Грађанскопроцесно право

На основу предлога Катедре за грађанско право, Веће је једногласноутврдило

П Р Е Д Л О Г

Расписује се конкурс за избор једног асистента за Грађанскоправнуужу научну област – предмет Грађанско процесно право на Правномфакултету Универзитета у Београду.

д) Утврђивање предлога за расписивање конкурса за избор једногасистента за ужу научну област Кривично право – предмет Криминологијаса Правом извршења кривичних санкција (поновни избор)

На основу предлога Катедре за кривично право, Веће је једногласноутврдило

П Р Е Д Л О Г

Расписује се конкурс за избор једног асистента за ужу научну областКривично право – предмет Криминологија са Правом извршењакривичних санкција на Правном факултету Универзитета у Београду (поновниизбор).

Ad 4.

Председник Већа је подсетио да је о Нацрту пословника о радуНаставно-научног и Изборног већа Правног факултета била отворена дискусијана прошлој седници и да су тада позвани сви чланови Већа да, уколико имају,дају своје писмене предлоге за измене и допуне. Управа Факултета јеразмотрила приспеле предлоге и сугестије и укључила их у предложени текст

6

Пословника. Предлог Пословника је у основи сличан постојећем, али је скренуопажњу члановима Већа на значајније измене, посебно оне садржане у чл. 2, 9,10, 11, 22. и 23.

Пошто се нико није јавио за реч, председник Већа је ставио на гласањеНацрт пословника и после гласања констатовао да је Веће једногласно донело

ПОСЛОВНИКО РАДУ НАСТАВНО-НАУЧНОГ И ИЗБОРНОГ ВЕЋА

ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ

Члан 1.Овим Пословником уређује се рад Наставно-научног и Изборног већа

Правног факултета Универзитета у Београду (у даљем тексту: Већа).Одредбе Пословника односе се на чланове Већа и на лица која су позвана

да у његовом раду учествују.

Члан 2. Састав и надлежност Наставно-научног и Изборног већа одређени су

Статутом Правног факултета Универзитета у Београду.Веће чине сви наставници и асистенти Факултета.Када се расправља односно одлучује о питањима која се односе на

осигурање квалитета наставе, реформу студијских програма, анализуефикасности студирања и утврђивање броја ЕСПБ бодова, у раду Наставно-научног већа учествује студент продекан, као и представници студената којебира Студентски парламент Факултета.

Рад Већа одвија се на седницама.

Члан 3.Члан Већа има право и обавезу да присуствује и учествује у раду Већа.

Члан Већа који не може да присуствује седници дужан је да о својојспречености извести председника Већа, наводећи разлоге неприсуствовања.

Члан Већа може одсуствовати са седнице највише три пута у токуакадемске године. За сваки следећи изостанак, члану Већа ће се умањити зарадаза износ који је утврђен Правилником о зарадама.

Члан 4.Поред чланова Већа, у раду Већа учествује и секретар Факултета, без

права одлучивања.Председник Већа (у даљем тексту: председник) може позвати или

дозволити и лицима која нису чланови Већа да присуствују одређеној седнициВећа, без права одлучивања. У том случају, председник је обавезан да напочетку седнице обавести чланове Већа која су то лица и наведе разлоге збогкојих су они присутни. Веће може одлучити да та лица не могу присуствоватиседници.

Члан 5.Председник Већа:

1) припрема седнице Већа, у сарадњи са продеканима и секретаромФакултета;

2) сазива, отвара и закључује седнице Већа;3) руководи радом Већа и одржава ред на седницама;

7

4) стара се о примењивању Пословника, водећи рачуна о рационалности иефикасности рада Већа;

5) врши и друге послове од значаја за рад Већа.

Члан 6.Седнице Већа заказују се писменим позивом који се упућује сваком члану

Већа. Обавештење о одржавању седнице се објављује и на огласној таблиФакултета и на сајту Факултета.

Седница Већа може се одржати ако је присутна већина чланова Већа(кворум за рад).

Члан 7.Седнице Већа сазива председник по сопственој иницијативи, на захтев

1/3 чланова Већа или Савета Факултета. Овај захтев мора да садржи предлогдневног реда.

Ако председник не сазове седницу Већа у року од 15 дана од пријемазахтева, чланови Већа који су тражили сазивање седнице Већа или СаветФакултета, могу сами сазвати седницу.

Члан 8.Позив за седницу садржи време и место одржавања седнице и мора бити

достављен члановима Већа, најмање седам дана пре дана за који је седницасазвана.

Предлог дневног реда, заједно са записником са претходне седнице Већаи други материјал потребан за рад Већа, мора бити достављен члановима Већа,по правилу, четири дана пре дана за који је седница сазвана.

У циљу поштовања рока из претходног става, извештаји, предлози идруги материјали морају бити благовремено достављени декану Факултета, анајмање шест дана пре седнице.

У изузетним случајевима када то налаже хитност, седница Већа се можезаказати без обзира на рокове из става 1. и 3. овог члана, уз назначење у позиву.

Члан 9.У случају спречености председника Већа, седницу отвара и њоме

председава један од продекана кога одреди председник, а у случају да гапредседник није одредио, седницом председава продекан за наставу.

Пре почетка и у току рада Већа, председник уз помоћ секретараФакултета утврђује да ли постоји кворум за рад Већа.

Ток седнице снима се тонски.

Члан 10. По отварању седнице Већа, утврђује се дневни ред на предлог

председника.Сваки члан Већа може пре седнице, а само изузетно на седници Већа,

поднети предлог за измену или допуну дневног реда. Приликом утврђивања дневног реда, председник води рачуна о томе да,

по правилу, на почетку седнице стави питање за које је неопходно присуствопредставника студената. Председник је дужан да упозна Веће и са писменимпредлозима појединих чланова Већа, комисија и других тела Факултета који сетичу дневног реда, а које он није усвојио, уз образложење.

8

Председник подноси саопштења, уколико та саопштења нису дата уматеријалу за седницу. Саопштења могу поднети и чланови Већа у писаномоблику или, уколико то од њих тражи председник Већа, непосредниминформисањем Већа о одређеним питањима.

О саопштењима се не води расправа.Посебне тачке дневног реда су тачка „Текућа питања“, у оквиру које

чланови Већа могу износити своје примедбе, предлоге, сугестије и коментаре увези са радом Факултета и Већа, као и тачка „Разно“, у оквиру које члановиВећа могу подносити предлоге о будућем дневном реду Већа, даватиинформације од значаја за Факултет, износити друге иницијативе, указивати наодређене проблеме и постављати питања.

У току седнице, Веће може одлучити да одређено питање буде увршћеноу дневни ред неке од следећих седница.

Члан 11.После утврђивања дневног реда, приступа се усвајању записника са

претходне или претходних седница Већа.На записник се могу ставити примедбе, а примедбе које буду усвојене

уносе се у записник.Примедбе на записник се не могу односити на садржину изговорених

речи на претходној седници, на одлуке које су донете, нити се може накнаднорасправљати са ставовима који су изречени на седници на коју се односизаписник.

У случају потребе, спорна питања се утврђују преслушавањем тонскогзаписа у присуству заинтересованих лица, председника Већа и лица које водизаписник, и о томе се извештава Веће на наредној седници.

Члан 12.О питању које је на дневном реду на седници Већа, отвара се расправа.

Расправа почиње објашњењем председника, известиоца, односно предлагача.Чланови Већа учествују у расправи о питању које је на дневном реду

када претходно дизањем руке траже и добију реч од председника.Расправа се завршава када председник утврди да се нико више не јавља

за реч. Изузетно, расправа се може завршити и раније, ако Веће већином гласоваприсутних одлучи да прекине расправу.

Члан 13. Члан Већа има право да поставља питања из надлежности Већа, подноси

предлоге и покреће иницијативе и на други начин доприноси квалитетном радуВећа.

Сваки члан Већа има право да добије реч у току седнице. Председникдаје реч по реду пријављивања.

О једном питању члан Већа може да говори највише два пута, уколикоВеће не одлучи другачије. Осим тога, члан Већа има право да одговори наизлагање другог члана Већа, које се непосредно на њега односи и да пружипотребно објашњење (реплика).

Ако Веће не одлучи другачије, излагање члана Већа може трајатинајвише седам минута, о чему води рачуна председник.

Члан Већа, у оквиру наведеног времена, може прочитати унапредприпремљено излагање, које може и приложити уз записник.

9

Реплика може трајати до три минута. Председник се стара да говорник не буде ометан током говора.

Члан 14. После расправе, приступа се одлучивању. Председник формулише

предлог о коме ће се гласати. Ако је поднето више предлога, о њима се гласа по реду подношења.

Одлука о томе да ли ће се о неком питању расправљати доноси севећином гласова присутних.

Приликом одлучивања члан Већа гласа: "за", "против", односно"уздржава" се од гласања.

Члан 15.За пуноважно одлучивање неопходно је присуство већине чланова Већа. Одлука се доноси јавним гласањем, уколико законом или другим општим

актима није предвиђено тајно гласање. Такође, чланови Већа могу да одлуче(јавним гласањем) да гласање буде тајно. Јавно гласање се врши дизањем рукуили поименичном прозивком. Прозивка почиње од најстаријег члана Већа.

Одлука је донета када за њу гласа већина присутних чланова Већа,односно већина чланова Већа који имају право да одлучују, осим код онихтачака дневног реда које се односе на изборе у звања, када је за доношењеодлуке потребна већина од укупног броја чланова Већа.

Приликом гласања о тачкама дневног реда које се односе на изборе узвања, лица у нижим звањима не гласају о избору у више звање од онога у комесе она налазе.

Приликом гласања о тачкама дневног реда које се односе на изборе узвања, гласање се обавља прозивком, осим избора у звања сарадника у настави,када се гласање врши акламацијом.

Члан 16.По завршеном гласању, председник утврђује и објављује резултат

гласања.Члан 17.

Када се заврши и последња тачка дневног реда, председник закључујеседницу.

Члан 18. За повреду прописаног реда на седници присутним лицима могу се

изрећи следеће мере: 1) опомена 2) одузимање речи 3) удаљење са седнице

Изречене мере за повреду на седници уносе се у записник о седници.

Члан 19. Опомена ће се изрећи лицу из члана 18, став 1. Пословника које својим

понашањем или говором на седници нарушава прописани ред. Опомену изриче председник.

10

Члан 20. Одузимање речи изриче се лицу из члана 18, став. 1. Пословника које

својим говором на седници грубо нарушава прописани ред и Пословник или јевећ на истој седници опоменуто. Такође, ова мера може се изрећи лицу чијеизлагање није у вези са тачком дневног реда или са надлежношћу Већа.

Одузимање речи изриче председник.

Члан 21.Председник Већа може, након јавног опомињања, изрећи лицу из члана

18, став 1. Пословника меру удаљења са седнице Већа, уколико његовоизлагање има облик вређања или другог непримереног понашања, износиподатке са циљем да дисквалификује или повреди другог члана Већа илионемогућава рад Већа.

Мера удаљења се изриче само за текућу седницу. Лице коме је ова мера изречена дужно је да се одмах удаљи из

просторије у којој се одржава седница Већа. Ако се лице не удаљи, седница Већа се прекида.

Члан 22.Ако током седнице, због дуготрајне расправе, дође до замора чланова

Већа, или због потребе провере или прибављања одређених податаканеопходних за одлучивање, председник може прекинути седницу.

Прекид седнице не може трајати дуже од 30 минута или се седницанаставља другог дана, у складу са одлуком Већа о томе.

Члан 23. На седници се води записник. Записник води лице које одреди декан.У записник се уносе подаци о времену одржавања седнице, дневном реду,

присутним члановима, одсутним и оним члановима који су оправдали својеодсуство, као и о томе ко је седници председавао. Поред тога, у записник сеуносе и подаци о поднетим предлозима, учесницима у дискусији, резултатимагласања, и одлукама које је Веће донело.

Члан Већа који жели да његово излагање на седници, поред тонскогзаписа, остане и писмено забележено у записнику, своје излагање може токомседнице Већа прочитати и предати га лицу које води записник. Уколико се такавписмени поднесак и оно што члан Већа изговори разликују, важећи је онај тексткоји је изговорен и забележен на тонском снимку.

Тонски снимак се трајно чува у архиви Факултета, заједно сазаписником, и чини његов интегрални део. Тонски снимак се чува и укомпјутерском центру Факултета.

Сваки члан Већа има право да од секретара Факултета тражи да му сеучини доступним тонски снимак седнице Већа.

Факултет нема обавезу да сачињава писмени препис тонског записа. Записник потписују председник Већа и лице које води записник.

Члан 24. Овај Пословник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања на

огласној табли Факултета.

11

Ad 5.

Докторске дисертације

а) Пријава докторске дисертације

1. На основу пријаве за израду докторске дисертације коју је поднелакандидаткиња мр Софија Вукићевић, Веће је једногласно донело

О Д Л У К У

Одређује се Комисија за оцену подобности теме докторске дисертацијекандидаткиње МР СОФИЈЕ ВУКИЋЕВИЋ, под насловом:"Институционална заштита људских права (са посебним освртом наинституцију омбудсмана)", у саставу:

др Миленко Крећа, редовни професордр Владан Јончић, ванредни професордр Ивана Крстић, доцент.

б) Извештај референата о подобности теме докторске дисертације

1. На основу извештаја Комисије, у саставу: проф. др Мирко Васиљевић,проф. др Небојша Јовановић и проф. др Вук Радовић, Веће је једногласнодонело

О Д Л У К У

Прихвата се извештај Комисије за оцену подобности теме докторскедисертације кандидата МР САШЕ САВИЋА, и одобрава израда докторскедисертације под насловом: "Правни аспекти рока за извођење радова кодуговора о грађењу са посебним освртом на правила FIDIC".

2. На основу извештаја Комисије, у саставу: проф. др Миленко Крећа,проф. др Бранко Ракић и доц. др Бојан Милисављевић, Веће је једногласнодонело

О Д Л У К У

Прихвата се извештај Комисије за оцену подобности теме докторскедисертације кандидата МИХАЈЛА ВУЧИЋА, и одобрава израда докторскедисертације под насловом: "Право непловидбене употребе међународнихводених токова у светлости принципа одрживог развоја".

3. На основу извештаја Комисије, у саставу: проф. др Миленко Крећа,проф. др Бранко Ракић и доц. др Ивана Крстић, Веће је једногласно донело

О Д Л У К У

12

Прихвата се извештај Комисије за оцену подобности теме докторскедисертације кандидата МАРКА НОВАКОВИЋА, и одобрава израда докторскедисертације под насловом: "Правни положај међународних службеника".

в) Молба за одређивање новог ментора

1. На основу молбе кандидаткиње мр Бранке Пећанац да јој се, уместопроф. др Гаше Кнежевића који је спречен да обавља послове ментора, одрединови ментор при изради докторске дисертације, Веће је једногласно донело

О Д Л У К У

Одређује се проф. др Владимир Павић за новог ментора при израдидокторске дисертације кандидаткиње мр Бранке Пећанац, под насловом„Међународна правна помоћ у грађанским стварима (Перспективе српскогправа)“.

г) Комисија за преглед и оцену докторске дисертације

1. На основу извештаја ментора, проф. др Драгана Митровића, Веће јеједногласно донело

О Д Л У К У

Одређује се Комисија за преглед и оцену докторске дисертацијекандидаткиње мр БИЉАНЕ КНЕЖЕВИЋ, под насловом: "Наративнафункција права", у саставу:

др Драган Митровић, редовни професордр Радмила Васић, редовни професордр Гордана Вукадиновић, редовни професор Правног

факултета Универзитета у Новом Саду.

2. На основу извештаја ментора, проф. др Љиљане Радуловић, Веће јеједногласно донело

О Д Л У К У

Одређује се Комисија за преглед и оцену докторске дисертацијекандидаткиње мр МИЛИЦЕ КОВАЧЕВИЋ, под насловом: "Међународнистандарди у области кривичних санкција и мера за малолетнике", усаставу:

др Милан Шкулић, редовни професордр Љиљана Радуловић, редовни професордр Зорица Кандић Поповић, редовни професор Факултета

за специјалну едукацију и рехабилитацију.

Магистарске тезе

а) Извештај референата о подобности теме магистарске тезе

13

1. На основу извештаја референата, проф. др Емилије Вукадин и доц. дрТатјане Јованић, Веће је једногласно донело

О Д Л У К У

Кандидату МИРКУ ВИНЦЕТИЋУ одобрава се израда магистарске тезе,под насловом: "Инструменти и перспективе регионалног развоја Србије", иза ментора му се одређује проф. др Емилија Вукадин.

2. На основу извештаја референата, проф. др Слободана Марковића идоц. др Душана Поповића, Веће је једногласно донело

О Д Л У К У

Кандидату ВЛАДАНУ БОЖАНОВИЋУ одобрава се израдамагистарске тезе, под насловом: "Колективно остваривање ауторског исродних права у контексту глобализације и технолошког напретка", и заменторе му се одређују проф. др Слободан Марковић и доц. др Душан Поповић..

3. На основу извештаја референата, проф. др Владимира Павића и доц. дрМилене Ђорђевић, Веће је једногласно донело

О Д Л У К У

Кандидату СРЂАНУ ЖОРИЋУ одобрава се израда магистарске тезе,под насловом: "Конвенција Уједињених нација о уговорима о међународнојпродаји робе (1980): неопходност аутономног тумачења, једнообразности упримени и поштовања начела савесности у међународној трговини", и заментора му се одређује доц. др Милена Ђорђевић.

б) Комисија за преглед и оцену магистарске тезе1. На основу извештаја ментора, проф. др Јовице Тркуље, Веће је

једногласно донело

О Д Л У К У

Одређује се Комисија за преглед и оцену магистарске тезе кандидатаВЕЛИМИРА МАТКОВИЋА, под насловом: "Политичка мисао ЖивојинаПерића", у саставу:

др Момир Милојевић, редовни професордр Јовица Тркуља, редовни професордр Мирјана Стефановски, редовни професор.

в) Молба за продужење рока за одбрану магистарске тезе

1. На основу молбе кандидата Велимира Матковића, Веће јеједногласно донело

14

О Д Л У К У

Одобрава се кандидату ВЕЛИМИРУ МАТКОВИЋУ продужење рока заодбрану магистарске тезе под насловом: "Политичка мисао Живојина Перића".

Кандидат је дужан да магистарску тезу одбрани до 10. новембра 2013.године.

Ad 6.

Поводом ове тачке, председник Већа је истакао да се о писменомполагању испита из предмета Међународно приватно право разговарало и напрошлој седници Већа. Истакао је да је у међувремену Управа одржала састанакса студентским представницима и проф. др В. Павићем, који је затим известиоВеће о постигнутој сагласности да се уведе писмени квалификациони испит изМеђународног приватног права.

Без улажења у даљу дискусију, Веће је једногласно донело

О Д Л У К У

Одобрава се увођење писменог квалификационог испита из предметаМеђународно приватно право.

Ad 7.

Проф. др С. Аврамовић је, у име Управе Факултета, изнео и образложиопредлог о допунским испитима које би требало да полажу кандидати који сеуписују на мастер академске студије са сродних факултета друштвено-хуманистичких наука, с обзиром да према садашњим прописима по завршеткустудија стичу звање мастер правник.

Православни богословски факултет (уписују се само на Правно-историјски модул уз полагање два предмета: Грађанско право – општи део иСтварно право; Уставно право);

Економски факултет (уписују се само на Правно-економски модул узполагање два предмета: Грађанско право – општи део и Стварно право; Уставноправо);

Пољопривредни факултет, агро-економски смер (уписују се само наПравно-економски модул уз полагање два предмета: Грађанско право – општидео и Стварно право; Уставно право);

Филозофски факултет (уписују се само на Социолошки модул и Правно-историјски модул, уз полагање два предмета: Грађанско право – општи део иСтварно право; Уставно право);

Факултет политичких наука (уписују се само на Међународно-правнимодул, Уставно право, или подмодул Право детета, уз полагање два предмета:Грађанско право – општи део и Стварно право; Кривично право - општи део);

Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију (уписују се само наКривично-правни модул, уз полагање два предмета: Уставно право и Управноправо)

15

Факултет безбедности (уписују се само на Кривично-правни модул, узполагање два предмета: Уставно право и Управно право);

Криминалистичко-полицијска академија (уписују се само на Кривично-правни модул, уз полагање предмета Грађанско право – општи део и Стварноправо)

Према досадашњим одлукама, студенти који су завршили Војнуакадемију полажу као и до сада шест испита, и Међународно јавно право.

Допунске испите студенти могу полагати после уписа, али пре полагањаиспита са мастер студија.

Сви студенти са других, неодговарајућих факултета друштвено-хуманистичких наука полажу шест испита: Увод у право; Уставно право;Грађанско право - општи део и Стварно право; Кривично право – општи део;Управно право; Облигационо право.

Кандидати испите полажу после пријаве на конкурс, а уписују се послеположених испита.

После дискусије у којој су учествовали: М. Ваљаревић, проф. др О.Вучић, проф. др Д. Митровић, проф. др Љ. Радуловић и проф. др С. Аврамовић,Веће је једногласно прихватило предлог декана и донело пречишћени текстОдлуке о прецизирању услова за упис на мастер академске студије.

О Д Л У К АО ПРЕЦИЗИРАЊУ УСЛОВА ЗА УПИС НА

МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ

Члан 1.Мастер академске студије на Правном факултету Универзитета у Београду, могу уписати

кандидати који су завршили основне академске студије у четворогодишњем трајању, по наставномплану и програму пре ступања на снагу Закона о високом образовању ("Службени гласникРепублике Србије" бр. 76/2005, 100/2007-аутентично тумачење, 97/2008, 44/2010 и 93/2012), као икандидати који су стекли 240 ЕСП бодова по Закону о високом образовању и одговарајуће стручнозвање, у складу са Правилником о листи стручних и академских звања.

Без додатних услова, на студије се може уписати:

а) лице које је стекло диплому дипломирани правник на правном факултету чији је оснивачРепублика Србија;

б) лице које је завршило правни факултет чији је оснивач Република Српска;

в) лице које је завршило правни факултет акредитован у другој држави, узпретходну нострификацију.

Члан 2.Мастер академске студије могу уписати и дипломирани студенти других сродних

факултета друштвено-хуманистичких наука чији је оснивач Република Србија.

На одговарајући мастер модул мастер академских студија, може се уписати лице које једипломирало на другом сродном факултету и које положи допунске испите, и то:

16

Факултет Могућност уписа намодул: Допунски испити

Економски факултет Правно-економскимодул

1. Грађанско право – општи део и Стварно право2. Уставно право

Факултет политичкихнаука– Политиколошко

одељење

Јавно-правни модул,Уставно-правни под-модул

1. Грађанско право – општи део и Стварно право2. Кривично право (општи део)

Факултет политичкихнаука – Одељење замеђународне односе

Међународноправнимодул

1. Грађанско право – општи део и Стварно право2. Кривично право (општи део)

Факултет политичкихнаука – Одељење за

социјалну политику исоцијални рад

Јавно-правни модул,под-модул Радно и

социјално право

1. Грађанско право – општи део и Стварно право2. Кривично право (општи део)

Филозофски факултет –Група за социологију

Правно-теоријскимодул, Социолошко-

правни под-модул

1. Грађанско право – општи део и Стварно право2. Уставно право

Филозофски факултет –Група за историју

Правно-историјскимодул

1. Грађанско право – општи део и Стварно право2. Уставно право

Филозофски факултет –Група за филозофију

Правно-теоријскимодул, Филозофско-правни под-модул

1. Грађанско право – општи део и Стварно право2. Уставно право

Криминалистичко-полицијска академија

Кривично-правнимодул 1. Грађанско право – општи део и Стварно право

Факултет безбедности(Смер безбедности)

Кривично-правнимодул

1. Уставно право2. Управно право3. Кривично право4. Кривично процесно право

Факултет за специјалнуедукацију и

рехабилитацију

Кривично-правнимодул

1. Уставно право2. Управно право3. Кривично право4. Кривично процесно право

Пољопривреднифакултет

(одсек: Агроекономија)

Правно-економскимодул

1. Грађанско право – општи део и Стварно право2. Уставно право

Православнибогословски факултет

Правно-историјскимодул

1. Грађанско право – општи део и Стварно право2. Уставно право

Војна академија Међународноправнимодул

1. Увод у право2. Уставно право3. Грађанско право – општи део и Стварно право4. Кривично право5. Управно право6. Облигационо право – општи део7. Међународно јавно право

*Кандидати допунске испите могу полагати после уписа, али пре полагања испита самастер академских студија, само у школској 2013/2014 години.

Члан 3.На неодговарајући модул мастер академских студија, може се уписати лице које је

дипломирало на другом факултету друштвено-хуманистичких наука чији је оснивач РепубликаСрбија, ако положи испите из предмета:

17

1. Увод у право2. Уставно право3. Грађанско право-општи део и Стварно право4. Кривично право5. Управно право6. Облигационо право – општи део.

Кандидати полажу испите после пријаве на конкурс, а уписују се после положених испита.

Члан 4.Мастер академских студија може уписати лице које је завршило приватни правни

факултет, ако се наставни планови и програми подударају са планом и програмом Правногфакултета.

Мастер академске студије може уписати лице које је завршило приватни економскифакултет или други приватни факултет друштвено-хуманистичких наука чији се наставни плановии програми подударају са плановима и програмима предмета Катедре за правно-економске науке.

Оцену подударности планова и програма даје одговарајућа катедра Факултета на чијимодул кандидат жели да се упише, са могућношћу признавања положених испита са факултета накојем је дипломирао.

Члан 5.У случају да се на конкурс за упис на мастер академске студије пријави већи број

кандидата од броја који се прима, Факултет може организовати пријемни испит, ради рангирањакандидата.

Аd 8.

Председник Већа је упознао чланове Већа са захтевом Заједницеекономских, правно-биротехничких, трговинских и угоститељско-туристичкихшкола Републике Србије, који се односи на евентуално признавање одређеногброја поена на пријемном испиту ученицима ових школа који су билипобедници на републичким такмичењима ученика, предвиђеним у Календарутакмичења који утврђује Министарство просвете и науке. Заједница предлажеда ученици добијају три, два или један бод, респективно у односу на освојенопрво, друго или треће место на верификованом републичком такмичењу. Уодносу на Правни факултет, уважавали би се резултати постигнути натакмичењима у Симулацији суђења и Беседништву.

У дискусији су учествовали проф. др Г. Илић-Попов, проф. др Д.Митровић, проф. др М. Јовановић, проф. др С. Аврамовић, проф. др Н. Делић,проф. др М. Шкулић, проф. др А. Јовановић, доц. др М. Ђорђевић, проф. др Б.Беговић и проф. др О. Вучић. Више говорника је указивало на то да би оваквамера била дискриминаторна у односу на ученике гимназија, који не учествују наоваквим такмичењима.

Пошто је предлог ставио на гласање, председник Већа је констатовао даје, са три "уздржана" гласа, Веће донело

18

О Д Л У К У

Не прихвата се захтев Заједнице економских, правно-биротехничких,трговинских и угоститељско-туристичких школа Републике Србије за бенефитеученика при упису у прву годину студија, због равноправности школа.

Аd 9.

Пре отварања расправе, проф. др Љ. Радуловић је поновила свој став даВеће не треба да расправља о овом питању.

Председник Већа, проф. др С. Аврамовић, није прихватио тај предлог,јер сматра да се ради о приговору студенткиње Катарине Павловић, која већводи поступак против Правног факултета пред Управним судом због тога штосматра да је повређено њено право с обзиром да је уписана каосамофинансирајући, а не као буџетски студент, када је прешла са Правногфакултета у Крагујевцу на Правни факултет у Београду, како то експлицитнопредвиђају Статут Универзитета у Београду и Статут Правног факултета

Утолико пре је потребно расправити ово питање, како подносилац не бистекао утисак да је дискриминисан. Признавање испита из Породичног правакоји је кандидат положила на Правном факултету у Крагујевцу се, нажалост,одужило на Катедри за грађанско право, јер је, како је свима познато, в.д. шефаКатедре од краја јануара на боловању. Катедра је упутила допис Наставно-научном већу 18. марта, а Управа Факултета га је ставила на дневни ред седницеВећа, која је одржана 25. марта. Веће је на тој седници прихватило предлогКатедре за грађанско право и признало поменути испит. О кретању предмета исвим фазама поступка је К. Павловић детаљно информисана кроз комуникацијуса продеканима проф. др С. Марковићем и проф. др В. Петровом, при чему јепроф. др С. Марковић био са њом у преписци као заменик в.д. шефа Катедре заграђанско право.

Проф. др С. Аврамовић је истакао да проблем настаје када колегиница К.Павловић излази на испит код доц. др Душана Поповића 8. априла, што је биопоследњи дан када је он испитивао. У међувремену, она није отишла уСтудентску службу да јој се у индекс упише призната оцена из Породичногправа, мада је о томе била обавештена од продекана. Да је тако учињено, др Д.Поповић не би имао никаквих дилема до којих је дошло. Када је изашла наиспит код др Душана Поповића, појавио се проблем узрокован мистериозниммејлом који је он добио са g-mail адресе, а као име пошиљаоца наводи сеСнежана Пајић. У њему се наводи да професор не може да је испита, јер јој нијепризнат испит из Породичног права. Тај мејл је довео у заблуду др Д. Поповића,јер у администрацији Факултета ради колегиница Снежана, али се презиваПејић. Иако је то био последњи испитни дан, др Д. Поповић је омогућиоколегиници Павловић да прекосутра, односно 10. априла, полаже испит у времекада он има испите на мастер студијама, показујући тиме додатну спремност дајој изађе у сусрет. Управа је сутрадан предузела мере и установила да ниСнежана Пејић нити било ко други из администрације није послао тај или билокакав мејл проф. Поповићу. Ко га је послао и са којим разлогом, остаје само да

19

се нагађа, јер компјутерска лабораторија Факултета није успела да утврди ко јепослао мејл са g-mail адресе.

О овом проблему декана је телефоном обавестила једна наша колегиницау вечерњим сатима, са молбом да испита случај и омогући студенту да полажеиспит. Декан је преко те колегинице заказао састанак тој студеткињи већнаредног јутра у 9 сати и дошао на Факултет само да би утврдио стање ствари иразрешио ситуацију, а о свему је информисао и секретара Факултета. Када јестигао, колегиница Павловић је већ седела код секретара Факултета, који је њениндекс већ однео у Студентску службу, где јој је уписана оцена из Породичногправа, што је она сама могла да учини, и то у редовној процедури, од моментакада је од продекана била обавештена да јој је испит признат.

Проф. др С. Аврамовић је указао да на крају дописа колегиницеПавловић стоји једна врло ружна реченица да се кршење њених студентскихправа и акт дискриминације према њој врши због тога што је ћерка једногправног историчара са којим проф. Аврамовић „има очигледно неке невидљивенерашчишћене рачуне, а које покушава да рашчисти преко њених леђа,злоупотребљавајући позицију декана“. Проф. Аврамовић је са индигнацијомодбацио овакво увредљиву инсинуацију, јер је према њеном оцу увек поступаокоректно и пријатељски, али се он осетио повређеним од тренутка када му ћерканије уписана на Правни факултет у Београду, као студент који се финансира избуџета, што није било могуће, јер су прописи недвосмислени.

Проф. др Ј. Хасанбеговић је истакла да је она била та која јеинтервенисала у овој ствари и да сматра да је требало то да учини. Указала је даје декан одмах реаговао и понео се сасвим коректно. Чланови Већа треба дазнају да се ради о ћерки нашег колеге са Правног факултета у Крагујевцу, проф.др Марка Павловића, која је имала проблема на Факултету у Крагујевцу, збогњеговог става у афери "индекс". Морамо да се суочимо са тим да имамоприлично споро признавање испита и да има доста одуговлачења у тимпоступцима. Сматра да је неких пропуста било и да није добро да продеканодговара усмено на нешто што је студент поднео писмено, не само због његасамог, већ ни због Факултета. Такође мисли да није било зле воље или некерђаве намере. У крајњој линији нас не треба да занима какав је однос измеђупроф. др С. Аврамовића и проф. др М. Павловића, јер су наши односиинституционализовани.

Проф. др Е. Вукадин је изнела мишљење да је колегиница К. Павловићимала привилегован положај, односно да није била у положају дискриминације,што потврђују љубазност, пажња, пристојност и потпуна информисаност о токупоступка, што доказује више мејлова које је размењивала са обојицомпродекана. Сматра да је поступак за признавање испита текао по правилимапредвиђеним Статутом Факултета и предложила је да Веће одбије приговор К.Павловић, с констатацијом да није нашло основ било какве дискриминације.

Проф. др В. Петров је истакао да из више разлога ово није случајмаргиналног карактера и да је добро што је увршћен у дневни ред. Због тогашто зна каква је ситуација на Правном факултету у Крагујевцу, био је посебнопажљив у комуникацији са колегиницом Павловић и желео је да јој помогне. Та

20

посебна бригa која је карактерисала његове мејлове, као и мејлове проф. др С.Марковића, који је раније био професор на том Факултету, постојала је и збогличних, односно лично-професионалних момената.

Проф. др М. Шкулић је истакао да оно што га забрињава и штозаслужује пажњу јесте мејл, који је послат са неке лажне адресе и са именомсличним имену службенице Факултета. Заложио се за то да се ова ствар пријавитужилаштву и полицији, а да се приговор К. Павловић не усвоји, с напоменомда је испит признат моментом признања, а не моментом уписа оцене у индекс.

Проф. др Ђ. Игњатовић је указао на правило да наставник испитујестуденте према списку који му је достављен из одговарајуће службе Факултета.Сматра да никакве одговорности декана и Управе овде нема.

Секретар Факултета, М. Ваљаревић је истакао је да је декан 3. априлапотписао одлуку Већа о признавању испита из Породичног права и да је истогдана та одлука прослеђена одговарајућој служби, а кандидат обавештен о тојодлуци.

Како је већ био обавештен од Декана о насталом проблему, 9. априла,око 8,30, примио је у својој канцеларији студенткињу К. Павловић и пре негошто је стигао Декан, проблем је био решен, тако што је у индекс унета оцена,која је добијена на Правном факултету у Крагујевцу. Такође је истакао даколегиница К. Павловић има ретку привилегију да улази у СекретаријатФакултета и ту решава питања везана за студирање, а не на шалтеру, како точине сви студенти, тако да се ни у том погледу не може говорити о томе да једискриминисана. Посебно је скренуо пажњу на чињеницу да је студентПавловић знала за признат испит, јер је лично на шалтеру активирала пријавуиспита из треће године студија и тако се и нашла на списку за полагање кодпроф. Поповића. У супротном, не би ни била на списку. Сматра да је др Д.Поповић исправно поступио када је позвао дежурног службеника у Одсеку застудентска питања.

Доц. др Д. Поповић је саопштио Већу да је одмах после испита сачиниослужбену белешку и упутио је продекану за наставу и секретару Факултета.Пошто није искључио могућност да мејл није веродостојан, у послеподневнимчасовима, када се испит одвијао, једино је могао да позове дежурну службеницуМ. Стјепановић, која је потврдила да студенткињи оцена из Породичног праваније уписана. Студенткиња К. Павловић је, супротно ономе што у свом дописутврди, након разговора са др Д. Поповићем и М. Стјепановић, отишла саполагања испита, са сазнањем да ће испит моћи да полаже у среду, уколико се ууторак ујутру утврди да су за то испуњени услови. О свему томе је сачиниослужбену забелешку. К. Павловић је на испиту добила оцену 9 и док јој нијесаопштио да је положила испит са оценом 9, она се понашала сасвим пристојно.После тог тренутка, рекла му је како је дискриминише, због чега је одмах послетог испита сачинио белешку. Истакао је да не мисли да је студенткињу К.Павловић на било који начин оштетио.

Проф. др М. Крећа је изнео предлог о којем би Веће могло да се изјаснии који садржи следећи текст:

21

Наставно-научно веће је разматрало приговор студенткиње КатаринеПавловић, који се односи на кршење студентских права и дискриминацију.

Веће жали због извесног кашњења у поступку признавања испита изпредмета Породично право, узрокованог превасходно разлозима објективнеприроде. Катедра за грађанско право није се уредно састајала, јер в.д. шефаКатедре није објективно био у могућности да врши своју функцију.

Управа Факултета је обавестила Веће да је предузела мере да се утврдечињенице у вези са мејлом због кога кандидаткиња није била у могућности даприступи испиту из предмета Право интелектуалне својине.

Веће налази да у овој ствари нема елемената који би указивали наодговорност декана и Управе Факултета.

Доц. др М. Ђорђевић је истакла да подржава предлог проф. др Ј.Хасанбеговић да се убрза процедура признавања испита на Факултету.Истовремено сматра да је био умесан предлог проф. др Љ. Радуловић да се оватачка не уврсти у дневни ред седнице. Из свега онога што смо чули произлазида фаворизујемо једну студенткињу наспрам хиљаде студената који студирајуна нашем Факултету, само зато што је ћерка проф. др М. Павловића.

Проф. др В. Петров је предложио да се у образложењу одлуке којом бисе приговор одбио као неоснован, наведе да је Веће констатовало да К.Павловић није имала или није доведена у дискриминаторни положај, као ичињеницу да Катарини Павловић није било ускраћено право на благовремено итачно информисање, већ је напротив она стално обавештавана о току поступка ирелевантним моментима, што је јасно проистекло из дискусије.

Председник Већа, проф. др С. Аврамовић је закључио дискусију иставио на гласање предлог да се приговор прихвати. Пошто нико од члановаВећа није гласао за прихватање приговора, председник Већа је ставио нагласање предлог да се приговор одбије, уз формулацију коју је дао проф. др М.Крећа и допуну проф. др В. Петрова.

После изјашњавања чланова Већа, председник Већа је констатовао да јеједногласно донета одлука да се приговор студенткиње Катарине Павловићодбије.

Ad 10.

На основу захтева Данијеле Мацановић за признавање испита на мастеракадемским студијама и предлога Катедре за грађанско право, Веће јеједногласно донело

О Д Л У К У

Кандидаткињи ДАНИЈЕЛИ МАЦАНОВИЋ, признаје се испит изпредмета Компанијско право, положен на студијама за иновацију-специјализацију знања "Правни аспекти корпоративног управљања" на Правномфакултету у Београду, као положен испит из обавезног предмета Компанијско

22

право на мастер академским студијама Правног факултета у Београду,Пословно-правни модул, под-модул Право привредних друштава.

Ad 11.

Проф. др О. Вучић је подсетила да је мр Ч. Глигорићу и мр Д. Тасић,одлуком Већа којом није био расписан конкурс за избор у звање, престао радниоднос, и замолила Управу Факултета да информише Веће о томе да ли јеФакултет нешто предузео у погледу младих колега.

Проф. др С. Аврамовић је обавестио Веће да је Управа обавила разговори са колегиницом мр Д. Тасић и са колегом мр Ч. Глигорићем. Мр Д. Тасић јепонуђено да остане и ради ове године на факултетском пројексту, како би јој сепомогло да заврши своју докторску дисертацију. Она је то и прихватила, за штаима основа у факултетским прописима. Исто то је понуђено и колеги мр Ч.Глигорићу, али је он ту понуду одбио, јер је желео да сачува радни однос наФакултету. Управа је имала неколико разговора са њим и том приликом мупонудила место асистента на државном правном факултету у Новом Пазару. МрЧ. Глигорић је инсистирао да остане на Факултету, у било ком статусу, и урадном односу са пуним радним временом. Како је једино слободно радно местокоје је Управа могла да му понуди било референт у Служби за последипломскестудије, он је то прихватио и у том смислу написао и писмени захтев, на основукојега је и попуњено то радно место референта са средњом стручном спремом.Веће треба да зна да на овај начин мр Ч. Глигорић има далеко већа примањанего што би имао на факултетском пројексту.

У дискусији су учествовали проф. др Ђ. Игњатовић, проф. др О. Вучић,доц. др М. Ђорђевић и проф. др С. Аврамовић.

Седница је закључена у 20,45 час.

ЗАПИСНИК ПРИПРЕМИЛА

Биљана Живановић Ступар

ПРЕДСЕДНИК НАСТАВНО-НАУЧНОГ ВЕЋА Декан

Професор др Сима Аврамовић