у сарадњи са ”росијском газетом“, русија, март 2014.

стр. 6-9

„Бо­сан­ско­про­ле­ће“­или­­„бо­сан­ска­је­сен“? стр. 10-12

„Са мо фе де ра ли за ци ја мо же спре чи ти по де лу Укра ји не“

Бо­сан­ски­Мај­дан­­и­срп­ски­Пи­је­монт стр. 13-15

Ни ки та БондарeвПе тар Ис кен де ров 

Не ви ђе на бу ји ца ан ти ру ских на сту па у за пад ним ме ди ји ма то ком про те клих ме се ци иза зва ла је не га тив не оце не у Ру си ји, али и на са мом За па ду

Мр жња из наф та ли на

ФО

ТО

: Re

u t

eR

s

2

ГЕОПОЛИТИКА март 2014.

До да так „Ср би ја и Ру си ја“ фи нан си ра и уре ђу је ФГБУ „Ро сиј ска га зе та“ (Мо сква, Ру си ја).

Срп ска ре дак ци ја „Rus sia Beyond the He a dli­nes“ (RBTH), ме ђу на род ног про јек та „Ро сиј­ске га зе те“, (1) уре ђу је Ин тер нет стра ни цу http://ru ska rec.ru, (2) уре ђу је и из да је штам­па ни до да так „Ру ска реч“ у „По ли ти ци“ и (3) уре ђу је штам па ни до да так „Ру си ја и Ср би ја“ у „Ге о по ли ти ци“.

АЛЕК САН ДАР ГОР БЕН КОпред сед ник ре дак циј ског са ве та ФГБУ „Ро сиј ска га зе та“ПА ВЕЛ НEГО И ЦАге не рал ни ди рек тор ФГБУ „Ро сиј ска га зе та“ВЛА ДИ СЛАВ ФРО ЊИНглав ни уред ник ФГБУ „Ро сиј ска га зе та“ЈЕВ ГЕ НИЈ АБОВиз да вач и ди рек тор RBTHПА ВЕЛ ГО ЛУБглав ни уред ник до да та ка RBTHВЈА ЧЕ СЛАВ ЧАР СКИ генерални продуцентНИ КО ЛА ЛЕ ЧИЋго сту ју ћи уред ник срп ске ре дак ци је RBTHИРИ НА РЕ ШЕ ТО ВА, ЕКАТЕРИНА ТУРИШЕВАуред ници МИЛАН РАДОВАНОВИЋ, БОЈАНА МИШКОВИЋ, МАЈА ЈОНЧИЋ, РУжИЦА РАДОЈЧИЋ, АНА АЦОВИЋ, ИВАНА КНЕжЕВИЋпреводиоциАН ДРЕЈ ШИ МАР СКИглав ни ди зај нерАН ДРЕЈ ЗАЈ ЦЕВди рек тор фо то гра фи јеНИ КО ЛАЈ КО РО ЉОВфо то гра фи јеЈУ ЛИ ЈА ГО ЛИ КО ВАди рек тор оде ље ња за мар ке тинг и огла ша ва ње

Ин тер нет стра ни ца: ru ska rec.ru * Елек трон ска по шта: edi tor @ru ska rec.ru * Те ле фон: +7 (495) 775 3114 * Факс: +7 (495) 988 9213 * Адре са: Ул. Прав ды 24, д. 2, Мо сква 125993, Рос сия

© 2014 СВА ПРА ВА ЗА ДР жА ВА ФГБУ „РО СИЈ СКА ГА ЗЕ ТА“

Тек сто ви из ру бри ке „По гле ди“ овог до дат ка иза бра ни су да пред ста ве ра зна ста но ви шта и не од ра жа ва ју ну жно ста но ви ште уред ни ка про јек та RBTH или ли ста „Ро сиј ска га зе та“. Мо ли мо Вас да ша ље те пи сма и ко мен та ре уред ни ку на edi tor @ru ska rec.ru.

ЛИ КОВ НО­ГРА ФИЧ КА ОБ РА ДА: „ГЕ О ПО ЛИ ТИ КА ПРЕСС“

погледи

Преузмите нову верзију бесплатно

twitter.com/ruskarec

facebook.com/ruskarecПрилог на енглеском

Реклам

а Новости из Русије којеможете увек понети са собом Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру!

RBTH for iPad

Пи ше: Вла ди мир Чи жов

Та ква тврд ња из гле да као па ра докс, гре шка или со фи зам. У сва ком слу ча­ју из гле да не ве ро ват но, јер је од лу ка Укра ји не да об у ста ви при пре ме за пот пи си ва ње Спо ра зу ма о асо ци ја­ци ји са ЕУ иза зва ла бур не емо ци је у по је ди ним по ли тич ким и екс перт­ским кру го ви ма. Ме ђу тим, та ква „гво зде на“ ло ги ка је по гре шна и мо­же са мо да ге не ри ше кон флик те. Да би се то схва ти ло тре ба се јед но став­но освр ну ти на ре а лан жи вот.

У кон тек сту вил њу ског са ми­та „Ис точ но парт нер ство“ мо гле су се чу ти алар мант не те зе о ге о по ли тич кој „игри са нул том су мом“ и ру ском при­ти ску на Укра ји ну. На ме ће се

за кљу чак о не га тив ном ути ца ју „укра­јин ског фак то ра“ на ве зе из ме ђу Ру си је и ЕУ, и упра во та кав за кљу чак се учвр стио у све сти чи та вог ни за ана ли ти ча ра.  Ме ђу тим, та ква „гво зде на“ ло ги ка је по­гре шна и мо же са мо да ге не ри ше кон­флик те. Да би се то схва ти ло тре ба се јед но став но освр ну ти на ре а лан жи вот.Ре а ли је су та кве да од но си на ли ни ји Ру­си ја­ЕУ, Укра ји на­ЕУ и Ру си ја­Укра ји на има ју ду го ро чан стра те шки ка рак тер не за ви сно од ва ри ра ња по ли тич ке си­ту а ци је. Ти од но си са ми по се би има ју вред ност, јер од го ва ра ју ин те ре си ма на­ро да на ших зе ма ља, та ко да раз вој тих ве за сви ма иде у при лог.ЕУ је вр ло ва жан парт нер Ру си је. По ло­ви на на шег про ме та ро бе оства ру је се са Европ ском уни јом. Ми смо за ин те ре­со ва ни да по диг не мо са рад њу на ви ши ни во уки да њем ви зних ба ри је ра, сти му­ли са њем тр го ви не и ин ве сти ци ја и про­

ду бљи ва њем по ли тич ких кон та ка та. Рад на то ме зах те ва озбиљ не на по ре и ве ли ко стр пље ње и на да мо се да ће он на и ћи на аде кват ну по др шку европ ских парт не ра.На рав но, ми од лич но раз у ме мо и по­др жа ва мо слич ну за ин те ре со ва ност Укра ји не, као и дру гих зе ма ља, за про­ду бљи ва ње са рад ње са ЕУ. Од ре ђи ва ње мо да ли те та, фор ма та и спе ци фи ке те са­рад ње нео ту ђи во је, нео спор но и су ве ре­но пра во укра јин ског на ро да и ње го вог ле ги тим но иза бра ног ру ко вод ства.Ни је по треб но по себ но до ка зи ва ти ин­тен зи тет, ши ри ну и ду би ну ру ско­укра­јин ских ве за (у сфе ри људ ских кон та ка та, про из вод не ко о пе ра ци је и по сло ва ња у окви ру зо не сло бод не тр го ви не ко ја ва­жи у За јед ни ци не за ви сних др жа ва). Ми, на рав но, и да ље же ли мо да раз ви ја мо ту са рад њу. На ше ве зе до бро функ ци о ни­шу на обо стра но за до вољ ство, та ко да би њи хов пре кид на нео озбиљ ну ште ту на­шим за јед нич ким про јек ти ма, не га тив но би се од ра зио на еко но ми ју обе ју зе ма ља и на бла го ста ње на ших гра ђа на.Пер спек ти ва скла па ња Спо ра зу ма о асо ци ја ци ји из ме ђу ЕУ и Укра ји не, као и ства ра ња „ду бин ске и све о бу хват не“ зо не сло бод не тр го ви не ни је, на жа лост, пре ра сла у по зи тив ну мо гућ ност да се учи ни но ви ква ли та тив ни ко рак на пред у тро у глу од но са ЕУ – Укра ји на – Ру си ја. Уме сто то га, све се све ло на по ли ти за ци­ју овог пи та ња и по ку ша је да се Ки је ву на мет не ла жни из бор „или са Мо сквом, или са Евро пом“, као и на кри ти ку су ве­ре ног из бо ра Укра ји не да из вр ши пот пу­ни ју ана ли зу усло ва Спо ра зу ма о асо ци­ја ци ји и оба ви до дат не кон сул та ци је, уз евен ту ал но уче шће ру ске стра не.Укра јин ци ма је, као и на ма, бит но да са свих стра на са гле да ју ку да би их ре ал но од ве ло пот пи си ва ње Спо ра зу ма о асо­ци ја ци ји, по го то во у кон тек сту на ших за јед нич ких про је ка та и ус по ста вље них про из вод них ве за. Та ко ђе тре ба има ти у

еу је вр ло ва жан парт нер ру си је. По ло ви на на шег про ме та ро бе оства ру је се са европ ском уни јом

3

ГЕОПОЛИТИКА март 2014.

ви ду и ефе кат про ме не усло ва ве за них за олак ши це ко је ва же за све чла ни це зо не сло бод не тр го ви не у окви ру За јед ни це не за ви сних др жа ва, укљу чу ју ћи и Укра­ји ну, с об зи ром да би у том слу ча ју би­ло не мо гу ће за др жа ти ра ни је усло ве. Тај про блем ни је у по ли тич кој, не го ис кљу­чи во у еко ном ској рав ни. Тре ба уна пред са гле да ти и схва ти ти по сле ди це пре ла­ска Укра ји не са по вољ ног ре жи ма зо не сло бод не тр го ви не у окви ру За јед ни це не за ви сних др жа ва на прин цип нај по­вла шће ни је на ци је ко ји је оп ште при хва­ћен у СТО (не ра ди се о не ка квим сра­чу на тим уз врат ним ме ра ма, а још ма ње о санк ци ја ма).У том кон тек сту по кре та ње тро стра ног ди ја ло га Укра ји на – Ру си ја – ЕУ де лу је

као при род на и по зи тив на ва ри јан та, као ди ја лог у ко ме ће по ште но, са мо стал но и са ме ђу соб ним ува жа ва њем би ти раз­мо тре на сва ак ту ел на пи та ња. На жа лост, европ ске струк ту ре су тај пред лог Ки је­ва од мах од ба ци ле, по свој при ли ци без ика квих кон сул та ци ја са зе мља ма­чла ни­

ца ма. За са да ни је ис ко ри шће на шан са да „укра јин ски фак тор“ по ста не ко хе зи о ни еле мент ко ји би омо гу ћио да се осми сле мо да ли те ти на ше за јед нич ке са рад ње. Па ипак, ми смо, као и Укра јин ци, спрем ни да ра ди мо на то ме. Са да све за ви си од Европ ске уни је.

И још јед но: прин ци пи јел на ру ска по зи ци ја се са сто ји у схва та њу да ре ги он са ко јим се гра ни че Ру си ја и ЕУ пред ста­вља ва жан и по зи ти ван фак тор из град ње од но са са Европ ском уни јом. На „ма пи пу та“ усво је­ној 2005. на са ми ту Ру си ја­ЕУ у ве зи са про сто ром спољ не без бед но сти утвр ђе на је иде ја по ве зи ва ња ре ги о нал них ин­те гра ци о них про це са ко ја је да ље раз ви је на у ини ци ја ти ви пред сед ни ка Ру си је о ства ра њу за јед нич ког еко ном ског и дру­штве ног про сто ра од Ли са бо на до Вла ди во сто ка. Убе ђен сам да је бу дућ ност у стр пљи вом и на пор ном за јед нич ком ра ду на по ве зи ва њу про це са европ ске и евро а зиј ске ин те гра ци је ко ји се не кон фрон ти ра ју је дан дру­го ме, не го се ме ђу соб но до пу­ња ва ју. Ово уто ли ко пре што је евро а зиј ски про је кат крај ње тран спа рен тан, за сни ва се на пра ви ли ма Свет ске тр го вин­ске ор га ни за ци је и умно го ме се осла ња на ис ку ство са ме Европ ске уни је. 

Вла ди мир Алек се је вич Чи жов, шеф Стал ног

пред став ни штва Ру си је при ЕУ

Укра ји на као ко хе зи о ни фак тор у од но си ма из ме ђу Ру си је и ЕУ?

На „ма пи пу та“ усво је ној 2005. на са ми ту ру си ја-еу у ве зи са про сто ром спољ не без бед но сти утвр ђе на је иде ја по ве зи ва ња ре ги о нал них ин те гра ци о них про це са ко ја је да ље раз ви је на у ини ци ја ти ви пред сед ни ка ру си је о ства ра њу за јед нич ког еко ном ског и дру штве ног про сто ра од Ли са бо на до Вла ди во сто ка

Ка

ри

Ка

Ту

ра

: КО

н с

Та

н Т

ин

Ма

ле

р

4

ГЕОПОЛИТИКА март 2014.

Пи шу: Па вел Би ков, Ол га Вла со ва, „Екс перт“

Не ви ђе на бу ји ца ан ти ру ских на сту­па у за пад ним ме ди ји ма то ком про­те клих ме се ци иза зва ла је не га тив не оце не у Ру си ји, али и на са мом За­па ду. Стра те ги ја та квих при ти са ка ни је се про ме ни ла од про шлог ве ка, а са да шњи на пад ме диј ске хи сте ри­је ве зан је за то што Ру си ја ири ти ра За пад сво јим ус пе си ма, та ко да је да­на шња раз ја ре на кри ти ка уства ри са мо ко пи ја не ка да шње ан ти ко му­ни стич ке ре то ри ке про тив СССР­а.

У по след њих не ко ли ко ме се ци За пад вр ши на Ру си ју при­ти сак ко ји ни је за бе ле жен од рас па да Со вјет ског Са ве за. Кул ми на ци ја је на сту пи ла ка­да се на укра јин ску кри зу на­

до ве за ло отва ра ње Олим пи ја де у Со чи ју.По не кад то из гле да вр ло ко мич но. Са­ми за пад ни по ли ти ча ри бу квал но ни су из би ја ли са ки јев ског Мај да на и (ка ко је по ка за ло об ја вље но при слу шки ва ње те­ле фон ских раз го во ра за ме ни це др жав ног се кре та ра са аме рич ким ам ба са до ром) ин тен зив но су пле ли мре жу ин три га и кон так ти ра ли са ли де ри ма опо зи ци је ко ја већ уве ли ко ни је би ла мир на, а исто вре­ме но су аме рич ки се на то ри и европ ски пар ла мен тар ци ре гу лар но на сту па ли са зах те ви ма да Мо сква пре ста не са вр ше­њем при ти са ка на Укра ји ну и да од у ста не од сво јих им пе ри ја ли стич ких ам би ци ја.Ко ме ди ја је пре ра сла у фар су ка да је по­ста ла ак ту ел на те ма Олим пи ја де. Још пре по чет ка так ми че ња по те кле су бу ји це ре­пор та жа за пад них но ви на ра о не до вр ше­ним хо те ли ма и дру гим скан да ло зним по ја ва ма у Со чи ју. Сти цао се ути сак да

би им из у зет но од го ва ра ло ка да би све за и ста би ло у ло шем ста њу и стра шно су се нер ви ра ли што ни је би ло та ко. Чак је ухва ћен Ен глез ко ји је нај пре сам ло мио но ве бра ве, а за тим фо то гра фи сао де та ље тог „ра су ла“ и по ста вљао фо то гра фи је на Ин тер не ту. Ме ђу тим, отва ра ње Ига­ра је би ло фе но ме нал но, што је по све му су де ћи код за пад них но ви на ра иза зва ло нер вни слом.За пад на ре то ри ка из гле да као не што већ ви ђе но. Из наф та ли на су из ва ђе ни про­па ганд ни ша бло ни из до ба хлад ног ра та и са да се по но во ко ри сте, али не про тив Со вјет ског Са ве за као бе де ма ко му ни зма, не го про тив ли бе рал но­ка пи та ли стич ке Ру си је. Со ци ја ли зам је одав но по бе ђен, а СССР се одав но рас пао. За што он да За пад по но во по ку ша ва да ство ри пред­ста ву о не ка квом не при ја те љу? Не ка да је то би ла прин ци пи јел на иде о ло шка кон­фрон та ци ја из ме ђу два ци ви ли за циј ска мо де ла, а на че му се за сни ва ју са да шње су прот но сти? Чи ме са вре ме на Ру си ја то­ли ко ири ти ра За пад?

По инер ци јиСа да шње за о штра ва ње од но са из ме ђу Ру си је и За па да, пре све га САД, умно го­ме је, на рав но, ве за но за из у зет ну инерт­ност аме рич ког по ли тич ког си сте ма. У Ру си ји су љу ди на ви кли на на гле про ме не по ли тич ког ре жи ма и исто та ко на гле за­о кре те у спољ ној по ли ти ци, те им је за то те шко да схва те то ли ку ста бил ност спољ­но по ли тич ких мо де ла САД. Та кав сте пен ста бил но сти по ли тич ког си сте ма мо гућ је са мо у зе мљи ко ја ни је осе ти ла озбиљ­не по сле ди це свет ских ра то ва, ни ти је до­жи ве ла ре во лу ци је и пре вра те, али ко ја има мо гућ ност да ак тив но уче ству је у пре у ре ђи ва њу све та, и то у оном прав цу ко ји њој из гле да као нај ра зум ни ји.

Че сто се ка же да САД не ма ју ја сну спољ­ну по ли ти ку. Ме ђу тим, од су ство кон­крет ног пла на не зна чи и од су ство ста­ва. Став по сто ји и он се не ме ња мно го. Аме рич ки по ли ти ча ри су у су шти ни већ по сле Пр вог свет ског ра та фор му ли са ли пи та ња као што је по ли ти ка пре ма Ру­си ји или нај при хва тљи ви ји (за Аме ри­ку) об лик по сто ја ња зе ма ља у Ис точ ној Евро пи. Ко нач ну оквир ну кон струк ци ју спољ не по ли ти ке пре ма по је ди ним ре ги­о ни ма САД су фор му ли са ле по сле Дру гог свет ског ра та, и од та да по ли ти ка Ре га­но ве, Клин то но ве, Бу шо ве или Оба ми не ад ми ни стра ци је ва ри ра са мо у за да тим окви ри ма. Ге не рал ни пра вац и раз ме ре тог ва ри ра ња се не ме ња ју.По ли ти ку „од вра ћа ња“ Ру си је у глав ним цр та ма је фор му ли сао аме рич ки ди пло­ма та Џорџ Ке нан по чет ком 1946. За ни­мљи во је да сам Ке нан, као и мно ги дру­ги аме рич ки по ли ти ча ри, ни је ве ро вао у одр жи вост ко му ни стич ког СССР­а и иде о ло шку кон фрон та ци ју је до жи вља­вао углав ном као вр ло ефи ка сан ин стру­мент за де ло ва ње на соп стве не би ра че (тр ка у на о ру жа њу у САД ре а ли зо ва на је за но вац по ре ских об ве зни ка ко је је нај­пре тре ба ло убе ди ти у озбиљ ност ко му­ни стич ке опа сно сти). Ке нан је и цар ску и бољ ше вич ку Ру си ју тре ти рао као „за о­ста ло вар вар ско дру штво, а ње не вла да ре као љу де ко ји су мо ти ви са ни тра ди ци­о нал ним ин стинк том са мо у ни ште ња и ко ји се увек изо лу ју од спољ ног све та. Он их је до жи вља вао као ауто кра те ко је се тру де да ус по ста ве мир са мо пу тем ис цр­пљу ју ће смр то но сне бор бе до пот пу ног уни ште ња про тив ни ка.“„Сми сао ње го ве те зе“, пи сао је ка сни је из ван ред ни бри тан ски исто ри чар Ерик Хоб зба ум, „са сто јао се у то ме да су САД као је ди на си ла ко ја мо же да се су прот­ста ви СССР­у оба ве зне да су зби ја ју ње­го во на пре до ва ње уз по моћ исто та ко бес ком про ми сне кон фрон та ци је“.Је дан од пра ва ца те бес ком про ми сне кон­фрон та ци је од но сио се и на ства ра ње ан­ти ру ски на стро је них зе ма ља у „там пон зо ни“ из ме ђу Ру си је и За пад не Евро пе, тј. у Ис точ ној Евро пи. Да нас ма ло ко обра­ћа па жњу на чи ње ни цу да је те ри то ри­

политика и друштво

из наф та ли на су из ва ђе ни про па ганд ни ша бло ни из до ба хлад ног ра та и са да се по но во ко ри сте, али не про тив со вјет ског са ве за као бе де ма ко му ни зма, не го про тив ли бе рал но- -ка пи та ли стич ке ру си је

Мр жња из наф та ли на

5

ГЕОПОЛИТИКА март 2014.

ја Аустро у гар ске им пе ри је по сле Пр вог свет ског ра та „исец ка на“ на сит не др жа­ве са на ци о на ли стич ким вла да ма упра во на ин си сти ра ње аме рич ког пред сед ни­ка Ву дроа Вил со на (Ве ли ка Бри та ни ја и Фран цу ска су би ле про тив). Тај про цес уоп ште ни је био то ли ко при ро дан, упр­кос уста ље ном ми шље њу у тим зе мља ма. „На ме сту хаб збур шке им пе ри је ство ре не су но ве др жа ве­на ци је са на дом (ко ја се об и сти ни ла) да ће са ве зни ци из та бо ра по бед ни ка ра ди је иза бра ти сво ју др жа­ву и на ци ју не го ри зи ке бољ ше вич ке ре­во лу ци је. И за и ста, ка да су бољ ше ви ци по зва ли на ро де да скло пе мир и за тим об ја ви ли тај не спо ра зу ме из ко јих се ви ди ка ко су са ве зни ци по де ли ли Евро пу, пр­ва ре ак ци ја За па да би ло је об ја вљи ва ње ‘Че тр на ест та ча ка’ пред сед ни ка Вил со на. Он је играо на на ци о на ли стич ку кар ту про тив Ле њи но вог ин тер на ци о на ли зма. Зо на ма лих др жа ва­на ци ја има ла је за циљ да ство ри сво је вр стан по јас у ви ду ка ран ти на про тив ‘цр ве ног ви ру са’“, пи­ше Хоб зба ум.

Ру си ја по но во опа снаУ Ру си ји се по сле рас па да Со вјет ског Са­ве за при лич но ду го ве ро ва ло да је кон­

фрон та ци ја са За па дом за у век окон ча на с об зи ром на ко лапс ко му ни зма и њен пре ла зак у та бор ка пи та ли стич ких зе­ма ља. За вре ме Бо ри са Јељ ци на Ру си ја је пу ца ла по свим ша во ви ма и ба ца ла сво је кар те јед ну за дру гом. Та ква Ру си ја се до­па да ла За па ду и у то вре ме ни ко ни је ма­рио ни за не по што ва ње људ ских пра ва, ни за про не ве ре ви со ких функ ци о не ра. За пад је ин си сти рао на то ме да Ру си ја по сте пе но пре пу сти сво је ре сур се ње му и да се пре тво ри у „нор мал ну европ ску др жа ву“, мо жда и пу тем да ље по де ле на сит ни је де ло ве (ЦИА још увек сва ке го­ди не об ја вљу је прог но зе о рас па ду Ру си је на шест де ло ва).Про бле ми су по че ли ка да је 2002. по ста­ло ја сно да је Ру си ја пре ста ла да се ра си па и да се, на про тив, по но во са би ра (две го­ди не по сле до ла ска Вла ди ми ра Пу ти на на власт Ру си ја је од би ла да се ин те гри ше са

де ло ви ма Европ ске уни је). Тог тре нут ка је За пад пре стао да се „уми ља ва“ и вра­тио се на ста ри опро ба ни на чин иде о ло­шких при ти са ка.Ви ше ни је би ло мо гу ће оп ту жи ва ти Ру­си ју за при вр же ност ко му ни зму, те је као по ла зи ште за иде о ло шки на пад иза бран „ни во де мо кра ти је“. Дру го об ја шње ње опа сно сти ко ја пре ти од стра не Ру си је фор му ли са но је као ње на те жња за об­на вља њем им пе ри је.Те но ве фор му ла ци је су иза бра не као за ме на за не ка да шњу бор бу про тив ко­му ни стич ке опа сно сти. САД су по че ле да их ко ри сте као уни вер зал ни прин цип за ме ша ње у уну тра шње ства ри оних др­жа ва ко је се не укла па ју у њи хо ву сли ку све та. Упад у Ирак, рас ту ра ње Ли ви је, по ку шај уни ште ња Си ри је – све је то пра ће но де мо ни за ци јом ле ги тим них вла сти по ме ну тих др жа ва, и све то по­

ФО

ТО

: Re

u t

eR

s

Мр жња из наф та ли на

аме рич ки по ли ти ча ри су у су шти ни већ по сле Пр вог свет ског ра та фор му ли са ли пи та ња као што је по ли ти ка пре ма ру си ји или нај при хва тљи ви ји (за аме ри ку) об лик по сто ја ња зе ма ља у ис точ ној евро пи

У вр ше њу при ти са ка на Ру си ју За пад по ку ша ва да при ме ни ста ре иде о ло шке ша бло не

6

ГЕОПОЛИТИКА март 2014.

ка зу је да САД при ме њу ју је дан исти мо дел пре ма раз ли чи тим зе мља ма.

Сти хиј ска де мо ни за ци јаМе ђу тим, ка да је у пи та њу Ру си ја, да нас смо све до ци пот пу но друк чи јег фе но ме­на. У пи та њу је сти хиј ска де мо ни за ци ја. Мно ги струч ња ци за ме ђу на род не од­но се (ка ко ру ски, та ко и за пад ни) на­гла ша ва ју да са да шња кам па ња ме диј ске де мо ни за ци је Ру си је у це ли ни, и кон­крет но Вла ди ми ра Пу ти на, ни је мо гла би ти ор га ни зо ва на из јед ног цен тра. Пред на ма је сло же ни ком плекс мно­гих фак то ра.Пре све га, Јељ ци но ва Ру си ја је на За па ду до жи вља ва на као про дор у прав цу сло­бо де. То је по себ но би ло ка рак те ри стич­но за мла де по ли ти ко ло ге и но ви на ре. При то ме је иг но ри са на да ле ко сло же ни ја су шти на про це са, са свим ње го вим по зи­тив ним и не га тив ним стра на ма. Мно ге по ја ве због ко јих се да нас кри ти ку је Ру­си ја по сто ја ле су у Јељ ци но во вре ме, и то у још ве ћој ме ри, али су та да иг но ри са не. Са дру ге стра не, об на вља ње др жав но­

сти и са мо стал но сти за вре ме Вла ди ми­ра Пу ти на по сма тра се ис кљу чи во кроз при зму од ба ци ва ња ра ни јег кур са, и по­ред то га што се са да шњи курс умно го ме на до ве зу је на прет ход ни (на при мер, у еко но ми ји).Па ра док сал но је што се Ру си ја не кри­ти ку је због ста ња у ко ме се са да на ла зи, не го због ње них не ка да шњих илу зи ја и раз о ча ра ња, тј. због оно га што је чи ни ла док су је сви хва ли ли. Ја сно је да са да шња Ру си ја ни је иде ал на, али се сва ка ко не мо же ре ћи ни да се по би ло че му ра ди­кал но раз ли ку је од мно гих са вре ме них раз ви је них зе ма ља или зе ма ља у раз во ју. Ру си ја је уства ри пот пу но при род на, са свим ње ним вр ли на ма и ма на ма, а кри­ти ка је по при ми ла пот пу но не при род не раз ме ре.Ме диј ска хи сте ри ја се де ли мич но пот­хра њу је и ти ме што су и да нас у мно­гим за пад ним ме ди ји ма за њу за ду же ни исти они но ви на ри ко ји су то ра ди ли 1990­их. Они и да ље по сма тра ју Ру си ју кроз при зму свог спе ци фич ног ис ку­ства, и шта ви ше још чвр шће ве ру ју у

ис прав ност сво јих по гле да за хва љу ју­ћи чи та вој мре жи кон та ка та ус по ста­вље них 1990­их. Та ко се њи хо ве уну­тра шње и спо ља шње по бу де ме ђу соб но сти му ли шу и још ви ше утвр ђу ју њи хо ва убе ђе ња.За пад, ме ђу тим, и сам гу би сна гу. Ње го­во вој но по ли тич ко и еко ном ско вођ ство под ри ва се ве ли ком бр зи ном, а у тим усло ви ма је згод но да се сви стра хо ви усме ре на Ру си ју, чак и ако од ње не пре­ти ди рект на опа сност. За пад има шта да из гу би (САД мо гу да из гу бе хе ге мо ни ју, а Евро па вр ло ком фо ран жи вот) и за то се бо ји са мо стал но сти Ру си је.У вр ше њу при ти са ка на Ру си ју За пад по ку ша ва да при ме ни ста ре иде о ло шке ша бло не и све вре ме го во ри о не ка квим раз ли чи тим вред но сти ма код нас и код њих, а ни ко ниг де не пре ци зи ра по че­му се то ли ко раз ли ку је мо. Уства ри они и са ми не зна ју по че му се раз ли ку је мо и не ве ру ју сво јим соп стве ним тврд ња­ма. Јед но став но ре че но, ни ка ко не мо гу да ис ко ри сте ста ре ан ти ко му ни стич ке фор му ла ци је.

Раз го вор во ди ла: Је ле на Ја ко вље ва

Михаил Ремизов, познати руски аналитичар и директор Института за националну стратегију, у интервјуу износи своје виђење ситуације у Украјини и објашњава зашто такав сценарио није могућ у Русији.

На укра јин ском Мај да ну пре­пли ће се не ко ли ко раз ли­чи тих са др жа ја. Ка ко се они ме ђу соб но пре пли ћу?Ми ха ил Ре ми зов: Мај дан је про шао кроз не ко ли ко фа­

за. Пр ва је би ла фа за Евро мај да на. То је би ла ве ли ка про па ганд на кам па ња ко ја је убе ђи ва ла Укра јин це да је асо ци ја­ци ја са ЕУ оства ре ње њи хо вих сно ва, иако спо ра зум о асо ци ја ци ји са ЕУ ни је имао ни ка квог до ди ра са уну тра шњом евро пе и за ци јом зе мље ни у кул тур ном,

ни у со ци јал ном, ни у еко ном ском сми­слу. Он ни је пру жао ни ка кве олак ши це Укра ји ни: ни је под ра зу ме вао ни без­ви зни ре жим, ни је обе ћа вао ни ка кве ин ве сти ци је...  Па ипак је зна тан део укра јин ског дру штва по ве ро вао да спо­ра зум о асо ци ја ци ји пред ста вља об лик ре а ли за ци је њи хо вог европ ског из бо­ра. И са ма спрем ност са ко јом је дру­

штво по ве ро ва ло у то све до чи о из ве­сној не зре ло сти укра јин ске на ци о нал не све сти.Очи глед на је њи хо ва же ља да сво ју суд­би ну по ве ре не ком дру гом, не ком ко је са исто риј ског гле ди шта успе шни ји (уз­гред, ру ски ли бе ра ли су ве о ма слич ни Укра јин ци ма, јер га је уто пиј ску иде ју да ће све би ти до бро ако се на ци о нал на суд би на Ру си је, ко ја је по њи хо вом ми­шље њу не у спе шна, де по ну је у по у зда ну европ ску бан ку). Зву чи па ра док сал но, али Укра јин ци су у фа зи Евро мај да­на по ка за ли ви сок сте пен на ци о нал не кон со ли да ци је са мо да би пот пи са ли по­ни жа ва ју ћи до ку мент о ко ло ни за ци ји. На ро ди обич но ор га ни зу ју на ци о нал но­осло бо ди лач ке по кре те упра во са ци љем да не бу ду не чи ја ко ло ни ја, а у овом слу­ча ју ви ди мо са свим су про тан пре се дан.

Да ли је све то ре зул тат ефи ка сне про­ па ган де?

политика и друштво

„Са мо фе де ра ли за ци ја мо же спре чи ти по де лу Укра ји не“

На ро ди обич но

ор га ни зу ју на ци о нал но- -осло бо ди лач ке по кре те упра во са ци љем да не бу ду не чи ја ко ло ни ја, а у овом слу ча ју ви ди мо са свим су про тан пре се дан

7

ГЕОПОЛИТИКА март 2014.

М.Р.: Не, про па ган да са ма по се би не би има ла та кав ефе­кат. Ипак се, по све му су де ћи, у све сти знат ног де ла Укра­ји на ца кри је не ки ком плекс ни же вред но сти и про вин­ци ја ли зма. Отуд и по тре ба за хи пер ком пен за ци јом у ви ду при бли жа ва ња Евро пи.

А за што спо ра зум о асо ци ја­ци ји са ЕУ ни је по ну ђен док је Ју шчен ко био пред сед ник, јер је он...М.Р.: ... јер је он очи глед но био спре ман да пот пи ше би ло ко­ји до ку мент ма сти лом Евро ко­ми си је. Пре све га, та да се ве­ро ват но ми сли ло да Укра ји на са Ју шчен ком на че лу сва ка­ко ни је у си ту а ци ји да би ра. Дру го, тек ка сни је је Пољ ска ини ци ра ла про је кат „Ис точ­но парт нер ство“, а та да он још ни је био на днев ном ре ду. И тре ћи, од лу чу ју ћи фак тор се са сто ји у то ме што је за вре ме Ју шчен ка про је кат Ца рин ске уни је још увек био у фа зи пре­го во ра. Ини ци ра ње спо ра зу ма о асо ци­ја ци ји са ЕУ је у ве ли кој ме ри био на чин да се бло ки ра мо гућ ност при дру жи ва ња Укра ји не Ца рин ској уни ји.Па ипак, Мај дан је бр зо про шао ту ре­ла тив но мир ну „европ ску“ фа зу. Сле де­ћа фа за је би ла при ме на си ле са на глим по ра стом гру бог на ци о на ли зма. За ни­мљи во је да ин спи ра ци ја ин те ли ген ци је ни ма ло не од у да ра од деј ста ва ју ри шних од ре да на ци о на ли ста.Екс трем но ра ди кал ни, нео бра зо ва ни, улич ни на ци о на ли зам мо же би ти ве о­ма да лек од ин те ли ген ци је у со ци јал ном сми слу, али су ти љу ди у су шти ни за до је­ни укра јин ским ми то ви ма ко је је ство ри ла упра во ин те ли ген ци ја. Она је тво рац на ци­о на ли зма. Она из ми шља на ци о нал не ми­то ве на ко ји ма по чи ва по сто ја ње те на ци је.

Зар укра јин ске ин те лек ту ал це не ужа­са ва при мер пе сни ки ње Ди ја не Ка­мљук ко ја је уче ство ва ла у уби ству на ра сној осно ви?М.Р.:  Ми слим да ин те ли ген ци ја ипак до жи вља ва та кве љу де као „сво је“, иако сма тра да су оти шли су ви ше да ле ко. Ако укра јин ски ми то ви ко је је ство ри ла ин те­ли ген ци ја убе ђу ју при ста ли цу да су Ру си аси ми ло ва ли ис точ не Укра јин це и да су

ови због то га за бо ра ви ли сво је по ре кло, он да ће се та кав став на кра ју кра је ва пре то чи ти у уве ре ње да ис точ ни Укра­јин ци не ма ју пра во гла са у укра јин ском по ли тич ком жи во ту.Про блем Укра ји не ни је у спре зи на ци о­на ли зма и ин те ли ген ци је, не го у са мом укра јин ском на ци о нал ном ми ту „за пад­њач ког“ ти па. Он је, на жа лост, хи сте рич­но­не га ти ван. Он је за сно ван на „ан ти“ прин ци пу. Да би се до ка за ло ка ко су Укра јин ци од са мог по чет ка би ли за се­бан на род по треб но је „узур пи ра ти“ од­

ре ђе ни део на ше за јед нич ке исто ри је, тј. из бри са ти Ру се из те исто ри је. У та квом стре мље њу они тро ше пре ви ше на по ра да до ка жу ка ко „ми ни смо Ру си ја“. Уме­сто то га, мо гли би јед но став но да бу ду оно што је су. Укра јин ском на ци о на ли­зму не до ста је по зи тив на ори јен та ци ја и фун да мен тал но са мо по у зда ње. Он ни је по кре тач успе шног ства ра ла штва.

Ко су за пра во ју ри шни ци Мај да на?М.Р.: Они су вр ло слич ни ра ди кал ним де сни ча ри ма ис точ но е вроп ских и за пад­но е вроп ских зе ма ља. Суп кул ту ра ра ди­кал не де сни це кул ти ви ше нео на ци стич­ку есте ти ку. Она се у пре сти жној Евро пи до во ди у ве зу са ан ти и ми грант ским ини­ци ја ти ва ма и суп кул ту ром фуд бал ских фа на ти ка и скин хед са. Та „ме ша ви на“ по сто ји у мно гим зе мља ма, с тим што се укра јин ска ва ри јан та до ста раз ли ку је од оста лих. Укра јин ски „де сни сек тор“ сте као је ве о ма ја ку ре ги о нал ну ба зу у за пад ним обла сти ма зе мље.Дру га ва жна од ли ка је чи ње ни ца да је из­ра зи то на ци о на ли стич ка пар ти ја Оле га Тјаг ни бо ка „Сво бо да“ до спе ла у пар ла­мент. То је ди рект на по сле ди ца по ли тич ке игре Вик то ра Ја ну ко ви ча ко ји је у по чет ку са укра јин ске по ли тич ке сце не укло нио

ипак се, по све му

су де ћи, у све сти знат ног де ла укра ји на ца кри је не ки ком плекс ни же вред но сти и про вин ци ја ли зма. отуд и по тре ба за хи пер ком пен за ци јом у ви ду при бли жа ва ња евро пи

Зна тан део укра јин ског дру штва је по ве ро вао да спо ра зум о асо ци ја ци ји са ЕУ пред ста вља об лик ре а ли за ци је

њи хо вог европ ског из бо ра

ФО

ТО

: Re

u t

eR

s

8

ГЕОПОЛИТИКА март 2014.

цео „ру ски сек тор“ ка ко би „Пар ти ју ре­ги о на“ за шти тио од кон ку рен ци је, а за тим је уву као Тјаг ни бо ка у ве ли ку по ли ти ку са ци љем да од ву че гла са че од пар ти је „Бат­ков шчи на“ и оста лих про тив ни ка, јер је био уве рен да ће у дру гом кру гу пред сед­нич ких из бо ра ла ко по бе ди ти Тјаг ни бо ка.У са да шњој фа зи већ ви ше ни „Сво бо­да“ не кон тро ли ше екс трем но ра ди кал­не фор ма ци је Мај да на. Ве ли ка је раз ли ка из ме ђу суп кул ту ре и пар ла мен тар не по­ли ти ке. Тјаг ни бо ку је за ни мљи во да се цен ка око функ ци ја и да зах те ва ван ред не из бо ре, а ове по лу вој не фор ма ци је уоп­ште ни су за ин те ре со ва не за цен ка ње у пар ла мен ту. Њи ма је ва жно да уче ству ју у исто риј ској ак ци ји, да иза ђу на сце ну где три јум фу је „култ ди рект не ак ци је“, што је од са мог по чет ка би ло ка рак те ри стич но за фа ши зам. Исти та кав култ је по сто јао у Му со ли ни је вим од ре ди ма, за до је ним ан ти бољ ше вич ком иде јом. „Култ ди рект­не ак ци је“ је ка да се пре би ја ју по ли тич ки про тив ни ци. Он пру жа мо гућ ност да се на сту пи у ор га ни зо ва ној зби је ној гру пи и да се из вр ши ди рек тан при ти сак упо­тре бом си ле. То је пре по зна тљи ви стил

фа ши стич ке по ли ти ке. И тај стил са да при вла чи укра јин ску омла ди ну.

Ко ли ко је ве ли ки ути цај стра них ди пло­ма та и оба ве штај них слу жби, на при­мер аме рич ких?М.Р.: Они сва ка ко по ку ша ва ју да ути чу на си ту а ци ју, али ја ни сам си гу ран да је њи­хов ути цај ве ћи од ути ца ја са мих Укра ји­на ца ко ји „спон зо ри шу“ гру пе ју ри шни ка.

Ми сли те на оли гар хе?М.Р.: На рав но. Од свих зе ма ља на пост­со вјет ском про сто ру Укра ји на је нај ви ше из ло же на ути ца ју оли гар ха. Ни је слу чај­но што су укра јин ски оли гар си глав ни про тив ни ци збли жа ва ња са Ру си јом и сту па ња у Ца рин ску уни ју. Они се пла ше да ће их ру ски оли гар си про гу та ти. Не знам да ли је тај њи хов страх оправ дан.И код нас по сто ји оли гар хиј ски си стем,

с тим што је на ша ва­ри јан та у да ле ко ве­ћој ме ри ве за на, и на За па ду је да ле ко ис­тан ча ни ја и пре фи­ње ни ја. У из ве сном сми слу се мо же го во­ри ти о раз ли чи тим фа за ма ево лу ци је оли гар хиј ских ре жи­ма. Ве ро ват но Укра­ји ну за и ста мо же ује ди ни ти са мо онај ко сру ши тај оли гар­хиј ски ре жим. Ја ну­ко вич то ни је по сти­гао, ма да је по ка зао ви со ку тех но ло шку ефи ка сност у кон со­ли до ва њу вла сти.

Сви на слу ћу ју да иза ку ли са сто је оли гар­си, али от куд сред ња кла са на ба ри ка да­ма, и на ки јев ском Мај да ну, и на мо­сков ском Бо лот ном тр гу?М.Р.: То је за ни мљи ва по ја ва. И у Мо скви и у Ки је ву је сред ња

кла са при лич но узак со ци јал ни слој. То ни је кла са у сми слу ве ћи не дру штва, ка ко је то би ло 60­80­их на За па ду. Па ипак, у ве ли ким гра до ви ма је тај слој при лич но за па жен, и ње го ви пред став­ни ци су на ви кли да се бе до жи вља ва ју као са мо стал не љу де ко ји има ју пра во да „дик ти ра ју усло ве“, а за пра во су вр ло ра­њи ви и за ви сни од еко ном ске си ту а ци је и др жав ног тр жи шта, али су за то пси­хо ло шки при лич но са мо у ве ре ни. Они су на ви кли да се по тро шач ко дру штво од но си пре ма њи ма као пре ма го спо да­ри ма си ту а ци је, да по ку ша ва да се при­ла го ди њи хо вим по тре ба ма и да им ну ди оп ти мал не услу ге, за раз ли ку од др жа ве. Услу ге др жа ве њи ма де лу ју као не у доб не и не ква ли тет не. Њи хов из ла зак на трг је знак бун та по тро ша ча про тив др жа ве ко ја се по њи хо вом ми шље њу по на ша као „от ка че ни штам пач“, као лош сер вис.

укра јин ском на ци о на ли зму не до ста је по зи тив на ори јен та ци ја и фун да мен тал но са мо по у зда ње. он ни је по кре тач успе шног ства ра ла штва

политика и друштво

ФО

ТО

: Re

u t

eR

s

9

ГЕОПОЛИТИКА март 2014.

Та кав од нос је у су шти ни по гре шан. Др жа ва ни је сер вис, не го исто риј ска ин сти ту ци ја, али већ је ста са ло чи та во по ко ле ње са „сер ви сним“ схва та њи ма. То је сво је вр стан кул тур ни про тест, чи ја па ро ла гла си: „Зар ми, ова ко успе шни и обра зо ва ни, да се пот чи ња ва мо глу пим и не ко рект ним пред став ни ци ма др жа ве?“ То је уни вер зал ни про тест ни мо тив по­тро шач ке суп кул ту ре. Исти ни за во љу, тај тип мо ти ва ци је ви ше од го ва ра Бо­лот ном тр гу...

Бо лот ни трг ипак ни је по стао Мај дан... М.Р.: За то што је на ша власт би ла па мет­ни ја. Осим то га, код нас је из у зет но ве­ли ка до за озло је ђе но сти и мр жње пре ма вла сти при сут на са мо код за не мар љи ве ма њи не, а за та ко ин тен зив не до га ђа је као на Мај да ну по треб на је вр ло ве ли ка до за ира ци о нал не мр жње. Укра ји на се не ве ро ват но бр зо кон со ли ду је про тив оно га ко је на вла сти.

Мо жда они тра же да власт бу де без гре­шна, а ми смо скеп тич ни ји и тре з ве ­ ни ји?М.Р.: Ве ро ват но Ру си ја има ја чи др жа­во твор ни ин стикт. Укра јин ска по ли тич­ка кул ту ра се гра ди по ар хе ти пу „ко­зач ког кру га“, За по ро шке Се че. Она је ар ха ич ни ја. А код нас љу ди углав ном раз ми шља ју ова ко: „Је сте да др жа ва не ва ља, али ипак су бо ље ове и ова кве ин­сти ту ци је, не го да не ма ни ка квих ин­сти ту ци ја“. Има сми сла свр га ва ти не­ко га са мо он да ка да вла да уве ре ње да по сто ји до бра ал тер на ти ва. Ар ха ич ни ин стинкт, на про тив, дик ти ра ова кво раз ми шља ње: „Иде мо у бој, па шта нам бу де. А ус пут ће мо се и ‘за гре ја ти’, тј. осе ти ће мо зби је ност ре до ва, со ли дар­ност и уз ви ше ност бор бе.“ 

Ка ко се Мај дан од ра жа ва у огле да лу тра ди ци о нал них ме ди ја и дру штве них мре жа?М.Р.: „Мре же“ ства ра ју до дат не мо гућ но­сти за са мо ор га ни за ци ју и ко ор ди на ци ју улич не по ли ти ке. Ни је слу чај но „арап ско про ле ће“ до би ло на зив „тви тер ре во лу­ци ја“. Број оних ко ји су из ла зи ли на Бо­лот ни трг углав ном је од го ва рао бро ју чла но ва од го ва ра ју ћих гру па у дру штве­ним мре жа ма.Ме ђу тим, у дру штве ним мре жа ма љу­ди фор ми ра ју гру пе за ко му ни ка ци ју у ко је се би ра ју углав ном исто ми шље­ни ци. Они сти чу по гре шан ути сак да

сви нор мал ни љу ди ми сле от при ли ке исто као и они. По не кад на гра ни ца ма тих гру па до ла зи до не у ме сне жу стре по ле ми ке пу не вар ни ца и псов ки. Та но ва по ли тич ка сре ди на је иза зов за де мо кра ти ју, јер де мо кра ти ја прет по­ста вља за јед нич ки јав ни про стор, док је по ли тич ки про стор дру штве них мре жа фраг мен ти ран и бес крај но мо за и чан. У дру штве ним мре жа ма сва ко има сво ју ре пу бли ку. 

Ка кве су штин ски ва жне по у ке Ру си ја мо же да из ву че из Мај да на?М.Р.:  Глав на по у ка је сле де ћа: ако је власт у не ком тре нут ку по ми сли ла да за њу не по сто је огра ни че ња, да екс пан­зи ја „моћ не по ро ди це“ и ко руп ци о них од но са свој стве них кла но ви ма не ће има ти гра ни ца, и ако се услед то га упу­сти у по ли тич ку тр го ви ну, он да то зна­

чи да је до тич на власт за бо ра ви ла да се на кра ју кра је ва све де ша ва у јав ном про сто ру, у дру штву, и да љу ди све ви­де. Та ква власт ће до жи ве ти крах. Дру­штво ко је су они на ви кли да тре ти ра ју као ста ти сту уства ри има свој на бој и у сва ком тре нут ку мо же ак тив но да се укљу чи у игру.Мо дел „др жа ва као би знис“, ко ји по ку­ша ва ју да ре а ли зу ју ели те пост со вјет­ских зе ма ља, не функ ци о ни ше до бро. Ре во лу ци ју не ства ра ју ре во лу ци о на ри, не го вла сти. О то ме све до чи укра јин ски Мај дан. Тач но је да су на по ја ву „Мај да­на 2“ ути ца ли и кул тур ни ар хе ти по ви, и осо бе но сти ки јев ске ин те ли ген ци је, и оли гар си, и мо ћан „де сни сек тор“... Ме­ђу тим, пре све га је власт са ма сво јим по те зи ма (у чи ји успех ни је сум ња ла) ко па ла се би ре во лу ци о нар ну ја му. Сва та ра чу ни ца по ко јој се не што мо же до­

би ти од Евро пља на или од Мо скве, сва та арит ме ти ка, из не на да се сру ши ла као ку ла од ка ра та.

Да ли уче шће ин те ли ген ци је ипак да је ле ги тим ност ре во лу ци ји?М.Р.: Да, сва ка ко. Сви по ли тич ки ста­во ви се на овај или онај на чин фор ми­ра ју уну тар обра зо ва не, „гла сне“ кла се. Због то га ин те ли ген ци ја као по ли тич ка си ла не тре ба да бу де са јед не стра не ба ри ка да. То што се у Укра ји ни она у су шти ни на шла углав ном са јед не стра­не ба ри ка да при лич но је чуд но. Ако се обра зо ва на кла са и по ред свих иде о ло­шких не сла га ња не дво сми сле но кон со­ли ду је про тив вла сти, по раз те вла сти је не ми но ван.Власт не по сту па са свим ис прав но ако оче ку је да ће је у тој си ту а ци ји спа сти и по др жа ти „без гла сна ве ћи на“. Оно што да нас го во ри обра зо ва на кла са су тра ће по на вља ти љу ди ко ји се тре ти ра ју као па сив ни по тро ша чи ин фор ма ци је. Због то га је опа сно гу би ти „гла сну кла­су“ те ше ћи се ти ме да је она у ма њи ни, а да у де мо крат ском дру штву све ре ша ва ве ћи на.У ре жи му ко ји ће до ћи по сле „Мај да на 2“ сва ка ко ће ве о ма ва жну уло гу игра­

ти за пад но у кра јин ски на ци о на ли зам, и сва ка ко ће се вр ши ти ве ћи при ти сак на ју го и сток зе мље.Ге не рал но гле да но, глав ни пра вац Ру­ске по ли ти ке не тре ба да бу де ства ра ње про ру ских сна га, не го по ди за ње су бјек­ти ви те та ју го и сто ка Укра ји не на ви ши ни во у окви ру укра јин ског по ли тич ког и гра ђан ског про це са. Та ко би се ство ри ли усло ви за фе де ра ли за ци ју Укра ји не, а не за ње ну по де лу. Укра ји на је ра зно ли ка зе мља и ње на по де ла се мо же спре чи ти са мо ако ре ги о ни бу ду до вољ но са мо­стал ни. За са да на ју го и сто ку очи глед но не ма до вољ но дру штве них за јед ни ца ко­је су спрем не да гла сно го во ре о сво јим пра ви ма, али је већ у ве ли кој ме ри до шло до пси хо ло шког раз два ја ња. Ви де ће мо ка ко ће ју го и сток ре а го ва ти ка да до ђу бан де ров ски ко ме са ри да уче на род ка ко се по ста је „пра ви Укра ји нац“.

мо дел „др жа ва као би знис“, ко ји по ку ша ва ју да ре а ли зу ју ели те пост со вјет ских зе ма ља, не функ ци о ни ше до бро. ре во лу ци ју не ства ра ју ре во лу ци о на ри, не го вла сти

од свих зе ма ља на пост со вјет ском про сто ру укра ји на је нај ви ше из ло же на ути ца ју оли гар ха

10

ГЕОПОЛИТИКА март 2014.

Раз го вор во дио: Вја че слав Чар ски

Почетком фебруара су у Фе де ра ци ји Бо сне и Хер це го ви не из би ли ан ти­вла ди ни про те сти не ви ђе них раз ме­ра, и то пре све га у под руч ји ма где жи ве углав ном Бо шња ци. У по је ди­ним ве ћим гра до ви ма де мон стра ци­је су пре ра сле у пра ве улич не бор бе. Заједно са Петром Искендеровом, познатим руским стручњаком за Балкан, покушавамо да схватимо суштину, узроке и последице нове босанске кризе.

Шта по Ва шем ми шље­њу сто ји иза свих тих про те ста у БиХ?Пе тар Ис кен де ров: Ни­ је до вољ но од го во ри­ти за што је до шло до

тих про те ста. Тре ба се за пи та ти за што су про те сти из би ли тек са да. Ствар је у то ме што Бо сна и Хер це го ви на по објек­тив ним со ци јал но­еко ном ским по ка за­те љи ма ста бил но та во ри у по след њој европ ској „трој ци“ за јед но са Ал ба ни­јом и Мол да ви јом, с тим што је по мно­гим по ли тич ким фак то ри ма си ту а ци ја у БиХ још и нај го ра. У Ал ба ни ји је ипак фор ми ран ка кав­та кав си стем по ли тич­ког об у зда ва ња и по ли тич ке про тив те же. Та мо пу тем из бо ра на власт до ла зе час Де мо крат ска, час Со ци ја ли стич ка пар­ти ја. И у Мол да ви ји по сто ји из ве стан кон сен зус вла да ју ћих ели та (иако је за­сно ван на на ци о на ли зму), што јој омо гу­ћа ва да спро во ди при лич но раз го вет ну и бес ком про ми сну со ци јал но­еко ном ску по ли ти ку. У БиХ не по сто ји ни шта слич­но. По сто ји са мо рас кол уну тар ели те и не ко ли ко спољ них фак то ра, од ко јих је нај о па сни ји ра ди кал ни исла ми зам. По­сто ји и те шко бре ме на сле ђе них ме ђу­ет нич ких кон фли ка та и вер ских су ко ба.У овом тре нут ку про те сти има ју пре вас­ход но со ци јал но­еко ном ску под ло гу и за сни ва ју се на бор би про тив не за по сле­но сти и ко руп ци је, на зах те ви ма за по­ве ћа њем пла та и свр га ва њем не по пу лар­них функ ци о не ра, све до остав ке вла де и ру ко во ди ла ца ло кал них ор га на вла сти.

Ме ђу тим, БиХ је у та квој си ту а ци ји да про те сти мо гу по при ми ти и по ли тич ки, ме ђу ет нич ки и ме ђу кон фе си о нал ни ка­рак тер. У том слу ча ју не ма сум ње да ће од ре ђе не спољ не си ле по ку ша ти да ис ко­ри сте те до га ђа је ка ко би иза зва ле по жар не са мо у БиХ, не го и на чи та вом Бал ка ну.У про те клим го ди на ма је си ту а ци ја у БиХ би ла у фа зи при гу ше ног кљу ча ња, али су по ли тич ке си ле ипак успе ва ле да је не ка ко кон тро ли шу. Те си ле су Са вез не за ви сних со ци јал де мо кра та Ми ло ра да До ди ка у Ре­пу бли ци Срп ској и уме ре ни му сли ман­ски на ци о на ли сти Ба ки ра Изет бе го ви ћа у му сли ман ско­хр ват ској Фе де ра ци ји БиХ. Ме ђу тим, со ци јал но­еко ном ска кри за је са про сто ра Европ ске уни је сти гла и у БиХ, што је осла би ло по зи ци је Ми ло­ра да До ди ка и уме ре них му сли ман ских ли де ра. Са да на по ли тич ку аре ну ср ља ју ра ди кал ни је сна ге, ка ко у срп ском, та ко и у му сли ман ском и хр ват ском та бо ру.

Пре ма то ме, про те сти ће се на ста ви ти без об зи ра на уступ ке ко је је власт већ учи­ни ла у ви ду остав ке ру ко во ди ла ца мно­гих кан то на, ме ђу ко ји ма су и Са ра јев ски, Ту злан ски и Зе нич ко­до бој ски. Про те сти ће по при ма ти но ве об ли ке и са свим је мо гу ће да ће си ту а ци ја пре ра сти у ста ње ка да се већ по ста вља пи та ње де мон та же по сто је ћег мо де ла „деј тон ске“ БиХ са ци­љем да се фор ми ра цен тра ли зо ва ни ја др­жа ва, тј. да се фак тич ки уки не Ре пу бли ка Срп ска. Са дру ге стра не, раз вој до га ђа ја мо же кре ну ти и у прав цу дез ин те гра ци­о них про це са, услед че га Бо сна и Хер це­го ви на мо же да се пре тво ри у аморф ни ју кон фе де ра ци ју. Са свим је мо гу ће да би у овој дру гој ва ри јан ти БиХ пре ста ла да по сто ји као не за ви сна др жа ва.

Ка ко оце њу је те ре ак ци ју ЕУ на ову кри зу? Да ли је за и ста реч о ком би­на ци ји ко ја има ви ше по те за и чи ји је крај њи циљ ли кви да ци ја раз ли чи тих ен ти те та и ства ра ње уни тар не БиХ са до ми на ци јом му сли ма на, као што сма­тра ју мно ги срп ски екс пер ти?П.И.: За са да не ма осно ва да се го во ри о то ме. Европ ска уни ја, НА ТО и дру ги за пад ни цен три мо ћи то ком про те клих го ди на су има ли по лу ге по мо ћу ко јих су мо гли да пре о бли ку ју Бо сну и Хер це­го ви ну она ко ка ко им од го ва ра. Ако те по лу ге ни су би ле по кре ну те, то сва ка ко

„Бо сан ско про ле ће“ или „бо сан ска је сен“?политика и друштво

со ци јал но-еко ном ска кри за је са про сто ра европ ске уни је сти гла и у БиХ, што је осла би ло по зи ци је ми ло ра да до ди ка и уме ре них му сли ман ских ли де ра

„Про те сти ће се на ста ви ти без об зи ра на уступ ке ко је је власт већ учи ни ла у ви ду остав ке ру ко во ди ла ца мно гих кан то на“

ФО

ТО

: Re

u t

eR

s

11

ГЕОПОЛИТИКА март 2014.

ни је би ло због не до стат ка по во да, не го због уну тра шњих про бле ма и опа сно сти спо ља. По мом ми шље њу је упра во обр­ну то: еска ла ци ја на си ља у БиХ пот пу но је из не на ди ла Европ ску уни ју ко ја се са да ба ви Укра ји ном и Ру си јом. О то ме све до­чи и спон та на и нер во зна ре ак ци ја Ви со­ког пред став ни ка ме ђу на род не за јед ни це у Са ра је ву, аустриј ског ди пло ма те Ва лен­ти на Ин цка. Он је у ин тер вјуу за беч ки лист Ku ri er из ја вио до слов це сле де ће: „Ако си ту а ци ја на ста ви да се ком пли­ку је, ми ће мо мо жда раз ми сли ти о сла њу тру па ЕУ. До ду ше, не од мах.“ Пре ма то ме, мо же се до го ди ти да на днев ном ре ду не бу де цен тра ли за ци ја БиХ, не го ње но спа­са ва ње од ко нач ног рас па да.Тре ба има ти у ви ду да је ме ђу на род на за­јед ни ца по сле пот пи си ва ња Деј тон ског ми ров ног спо ра зу ма 1995. има ла мо гућ­ност да Бо сну и Хер це го ви ну без про бле­ма пре у ре ди у функ ци о нал ну и еко ном ски сол вент ну др жа ву у раз во ју. Тај тре ну так, ме ђу тим, ни је ис ко ри шћен. Ви со ки пред­став ни ци ме ђу на род не за јед ни це су сме­њи ва ли је дан дру го га и сви су углав ном тро ши ли вре ме на бор бу про тив „срп ског на ци о на ли зма“, уки да ју ћи час је дан, час дру ги за кон ски акт. За све то вре ме ниг­де у БиХ ни је ство рен пра ви еко ном ски, со ци јал ни и по ли тич ки про стор. Уме сто то га, ме ђу на род на за јед ни ца је су зби ја ла кон флик те из ме ђу екс трем но ра ди кал них и уме ре них исла ми ста, из ме ђу хр ват ских се па ра ти ста и хр ват ских уни та ри ста, и та­ко да ље. Та ко је про коц ка но 15 го ди на, ко­ли ко је про шло од пот пи си ва ња деј тон ског спо ра зу ма. Уоп ште не чу ди што на по след­њим из бо ри ма у БиХ 2010. ду го ни је мо­гла да се фор ми ра ефи ка сна вла да, и по ред свих при ти са ка ме ђу на род не за јед ни це.Па ипак, ве ро ват но ће За пад ис ко ри сти­ти са да шње до га ђа је да фор си ра евро­а тлант ску ин те гра ци ју БиХ на ште ту ин те ре са бо сан ских Ср ба. Ми ни стар спољ них по сло ва Ве ли ке Бри та ни је Ви­ли јем Хејг већ је по звао сво је ко ле ге из ЕУ и НА ТО­а „да учи не ве ли ке на по ре ка ко би по мо гли БиХ да на пре ду је ка члан ству у Европ ској уни ји и НА ТО­у“.

Мо гу ли се по ву ћи не ка кве па ра ле ле са Евро мај да ном?

П.И.: При ме ћу ју се па ра ле ле, по го то во у сми слу кон тра про дук тив не по ли ти ке ЕУ, ка ко пре ма Бо сни и Хер це го ви ни, та ко и пре ма Укра ји ни. БиХ је још 2008. пот пи­са ла Спо ра зум о асо ци ја ци ји са Европ­ском уни јом. Тај до ку мент је сли чан оном ко ји је Бри сел у но вем бру 2013. по ну дио Укра ји ни. По сле ди це пот пи си ва ња су очи глед не: у Бо сни и Хер це го ви ни про­па да чак и она ин ду стри ја ко ја је пре жи­ве ла ет но­гра ђан ски рат 1992­1995. На­ци о нал ни за вод за ста ти сти ку са оп шта ва да је не за по сле ност до сти гла 44% и да је сва ки пе ти ста нов ник БиХ ис под гра ни це си ро ма штва. И по ред то га, ЕУ и ње ни ан­ти кри зни фон до ви не ма ју ни мо гућ но сти ни же ље да по ма жу зе мљи ко ја чак ни је

ни зва ни чан кан ди дат за сту па ње у ЕУ. Осно ва но се мо же твр ди ти да је Бри сел сли чан сце на рио при пре мио и за Укра­ји ну уко ли ко би Ки јев при стао да пот пи­ше Спо ра зум о асо ци ја ци ји са Европ ском уни јом 2013. на са ми ту у окви ру про гра­ма „Ис точ но парт нер ство“ у Вил њу су.

Ко ли ко је озбиљ на уло га исла ми ста у тим до га ђа ји ма?П.И.: У овом тре нут ку је „ин тер нет­омла­ди на“ глав на по кре тач ка сна га про те ста, али ће екс трем но ра ди кал ни исла ми сти иза ћи на сце ну у дру гој фа зи „бо сан ског про ле ћа“, јер у слу ча ју рас па да БиХ ње ни де ло ви мо гу да се при по је су сед ним др жа­ва ма. Кон крет но, Хр ва ти ни су скри ва ли сво ју же љу да жи ве у Хр ват ској. Уто ли ко пре им је до то га ста ло да нас, ка да је Хр­ват ска сту пи ла у Европ ску уни ју, а БиХ за са да не мо же ра чу на ти на члан ство у ЕУ. Бо сан ски Ср би сва ка ко гра ви ти ра ју пре ма Ср би ји. Оста ће му сли ман ска ен­кла ва са цен тром у Са ра је ву. То ће би ти

му сли ман ска ква зи др жа ва по пут да на­шњег са мо про гла ше ног Ко со ва, али још опа сни ја по ста бил ност у чи та вој Евро пи. Власт ће у њој при па сти екс трем но ра ди­кал ним исла ми сти ма ко је фи нан сиј ски по др жа ва ју ислам ске др жа ве из це лог све та. Те др жа ве ће по др жа ва ти БиХ још ви ше не го што са да по др жа ва ју Ко со во.

По сто ји ли опа сност да се кри за пре­не се и на Ре пу бли ку Срп ску и ко ли­ко је та опа сност ве ли ка? Мо же ли то до дат но де ста би ли зо ва ти си ту а ци ју у ре ги о ну?П.И.: У слу ча ју да ље еска ла ци је кри зе Ре­пу бли ка Срп ска не ће мо ћи да оста не по стра ни, и по ред то га што је по со ци јал­

но­еко ном ским по ка за те љи ма си ту а ци ја у њој бо ља не го у Фе де ра ци ји БиХ. Глав на опа сност по Ба ња лу ку кри је се пре све га у те жњи За па да да се ак тив но уме ша у кон фликт и по ку ша да га „уга си“ но вим по ли тич ким и ад ми ни стра тив ним уступ­ци ма му сли ма ни ма, а за тим и у са мој ра­ди ка ли за ци ји ислам ског та бо ра, јер ће со ци јал но­еко ном ски зах те ви не из бе жно пре ра сти у зах те ве по ли тич ке при ро де у сми слу де мон та же деј тон ских те ме ља БиХ, а ти те ме љи су га ран ци ја по сто ја ња Ре пу бли ке Срп ске као ен ти те та.

Ка кав је став Ру си је пре ма кри зи? Ако не по сто ји ни ка кав раз го ве тан став, ка ко по Ва шем ми шље њу Ру си ја тре ба да се по ста ви пре ма овој кри зи?П.И.: Ру си ја по овом пи та њу не мо же да за у зме зва ни чан став у фа зи со ци јал но­еко ном ских про те ста, јер се они од но се на уну тра шње ком пе тен ци је бо сан ских вла сти. Мо сква, ме ђу тим, тре ба на вре­ме да уочи сва ки по ку шај ко ри шће ња

„Бо сан ско про ле ће“ или „бо сан ска је сен“?

у овом тре нут ку про те сти има ју пре вас ход но со ци јал но-еко ном ску под ло гу. ме ђу тим, БиХ је у та квој си ту а ци ји да про те сти мо гу по при ми ти и по ли тич ки, ме ђу ет нич ки и ме ђу кон фе си о нал ни ка рак тер. у том слу ча ју не ма сум ње да ће од ре ђе не спољ не си ле по ку ша ти да ис ко ри сте те до га ђа је ка ко би иза зва ле по жар не са мо у БиХ, не го и на чи та вом Бал ка ну

12

ГЕОПОЛИТИКА март 2014.

ак ци ја про те ста за „под ри ва ње“ те ме ља „деј тон ске“ БиХ и ње ног пре фор ма ти ра­ња на у штрб по сто је ће рав но те же из ме ђу Ре пу бли ке Срп ске и Фе де ра ци је БиХ.

Ко ли ко све што се до га ђа мо же угро­зи ти стра те шке ин те ре се Ру си је у овом ре ги о ну?

П.И.: То ће се до го ди ти уко ли ко ЕУ и НА­ТО поч ну да фор си ра ју увла че ње БиХ у евро а тлант ске струк ту ре. Убр зо за тим ће усле ди ти зах те ви да Са ра је во и Ба ња лу ка пре и спи та ју по сто је ће уго во ре о са рад њи са Ру си јом у енер гет ској и дру гим сфе­ра ма. По ред то га, Ру си ји ни је у ин те ре су да Ре пу бли ка Срп ска бу де ли ше на по­

сто је ћих „деј тон ских“ овла шће ња и кон­крет но пра ва на скла па ње би ла те рал них спо ра зу ма са Ср би јом. И нај зад, Мо сква тре ба да се су прот ста ви сва ком по ку ша ју да јој се оду зме од лу чу ју ћи глас у ме ђу­на род ним струк ту ра ма ко је кон тро ли­шу си ту а ци ју у БиХ у окви ру „бон ских овла шће ња“.

политика и друштво

Пи ше: Ју риј Ги рен ко, vz.ru

Нај но ви је из ја ве крим ских по ли ти ча ра и еска ла ци ја кри зе у Укра ји ни по вод су да се по но во се ти мо ста ту са и исто­ри је овог по лу о стр ва. Од свих ре ги о на Укра ји не Крим се у нај ве ћој ме ри до жи­вља ва као ру ски, та ко да по свој при ли­ци упра во од ње га мо же по че ти рас пад укра јин ске др жа ве. Ка кве су шан се да Крим оста не укра јин ски?

Ка ко је Крим по стао део Укра ји неЉу ди жи ве на Кри му од дав ни на. Кроз исто­ри ју је ово по лу о стр во при па да ло ра зним др жа ва ма и на се ља ва ли су га раз ли чи ти на ро ди. Крим је 1441. по стао не за ви сни ка нат, али је ње го ва са мо стал ност крат ко тра ја ла, јер је Крим ски ка нат 1475. при знао власт Осман лиј ског цар ства. Три сто ле ћа су крим ски Та та ри би ли сул та но ви по да ни ци са ши ро ком ауто но ми јом, што је ца ре ви ни обез бе ђи ва ло мир на се ве ру и стал ни при­лив ро бља. По сле ру ско­тур ског ра та крим­ски кан је 1774. по стао ва зал Ру ске им пе ри је.До 1944. је Крим био ру ско­та тар ска те ри то­ри ја. Нем ци су га за у зи ма ли два пу та (1918. и 1941­1944). Та та ри су за вре ме ре во лу ци је по ку ша ва ли да об но ве не за ви сни ка нат, али је Крим на кра ју вра ћен со вјет ској Ру си ји. Власт је би ла на кло ње на Та та ри ма, та ко да је по лу о стр во до би ло ста тус ауто ном не ре­пу бли ке. Ме ђу тим, по сле ра та, оку па ци је и та тар ског ко ла бо ра ци о ни зма на кло ност је усту пи ла ме сто гне ву, та ко да су Та та ри 1944. де пор то ва ни на ис ток зе мље. Крим је 1954. ли шен ста ту са ауто но ми је и по кло њен Укра ји ни, на вод но по во дом 300­го ди шњи це Пе ре ја слав ске ра де ко јом је Укра ји на по­но во при по је на Ру си ји, а пра ви раз лог је био тај што је, на вод но, због ге о граф ског по ло жа ја Кри мом би ло лак ше упра вља ти из Ки је ва, не го из Мо скве.

Кримски „рат“ На Кри му су ду хо ви би ли при лич но уз­бур ка ни то ком 1990­их. Укра ји на је по­

ста ла не за ви сна и по ку ша ва ла је да укра­ји ни зу је Та ври ју (Крим), што је иза зва ло от пор ло кал ног ста нов ни штва. Та та ри су до би ли пра во да се вра те, па су се и они ак ти ви ра ли и по ку ша ли да ис ко ри сте не­ми ре ка ко би по вра ти ли из гу бље не те ри­то ри је и при ви ле ги је. Ја бу ка раз до ра је био Се ва сто пољ, глав на ба за со вјет ске фло те на Кри му.У свим тим до га ђа ји ма Крим се ни је одво­јио од Укра ји не, али је до био по себ на пра­ва. Са мо овај ре ги он Укра ји не има ста тус ауто ном не ре пу бли ке. У су шти ни, Кри му је до зво ље но да оста не ру ски и да са мо за­ме ни на зи ве по је ди них ули ца. Из гле да ло је да та ко мо же и оста ти, али се та да до го дио „Евро мај дан“.

Пра во на по лу о стр воПре све га тре ба ис та ћи два ва жна фак то ра: је дан је ет но кул тур ни, а дру ги еко ном ски.Од свих ре ги о на укра ји не Крим се у нај­ве ћој ме ри до жи вља ва као ру ски. У ње­му жи ви 58% Ру са, 24% Укра ји на ца и 12% Та та ра. Три че твр ти не ста нов ни ка Кри­ма до жи вља ва ру ски је зик као ма тер њи, а са мо де се ти део ста нов ни ка ма тер њим је зи ком сма тра укра јин ски. Пре ма по да­ци ма Ки јев ског ме ђу на род ног ин сти ту та за со ци о ло ги ју, ру ски је зик ко ри сти 97% ста нов ни ка по лу о стр ва.Крим ско ро да и не ма соп стве ну еко ном ску ели ту или ели ту ве за ну за Евро пу. Он је у пе ри о ду укра јин ске не за ви сно сти еко ном­ски упро па шћен. Укра јин ски оли гар си су се у дру гој по ло ви ни 1990­их за ин те ре со­ва ли за крим ске ба ње и по че ли да ула жу но вац, али то је био ту ђи но вац. Због то га крим ска ели та не ма по лу ге ко ји ма би „до­њец ку“ и „дње про пе тров ску“ ели ту мо гла при ву ћи на сво ју стра ну ка да су у игри ЕУ или САД.Услед по ме ну тих фак то ра по лу о стр во ни је мо гло оста ти по стра ни ка да су по че ли до­га ђа ји у Ки је ву. Ста нов ни ци Кри ма су нај­пре из ра жа ва ли не за до вољ ство, за тим су зах те ва ли да се за ве де ред, а ка да је кри за на гло еска ли ра ла по во дом ју би ле ја Пе ре­

ја слав ске ра де (360­го ди шњи ца) и пре да је Кри ма Укра ји ни (60­го ди шњи ца), Крим је већ и зва нич но ре а го вао.

Рас по ло же ње на Кри муПред сед ни штво Вр хов ног со вје та Ауто­ном не Крим ске Ре пу бли ке по зва ло је 19. фе бру а ра пред сед ни ка Укра ји не Вик то ра Ја ну ко ви ча да пре ду зме ван ред не ме ре у ци љу за во ђе ња ре да у Ки је ву, на гла сив­ши да у зе мљи по чи ње гра ђан ски рат. Пред сед ник Вр хов ног со вје та Ауто ном­не Крим ске Ре пу бли ке Вла ди мир Кон­стан ти нов са оп штио је по сла ни ци ма Др­жав не ду ме РФ да ће „Крим по ста ви ти пи та ње одва ја ња од Укра ји не уко ли ко ле ги тим на власт бу де сме ње на“, али је ујед но ис та као да се то пи та ње за са да не раз ма тра.На Кри му се још увек осе ћа ју те шке еко­ном ске по сле ди це не ста бил но сти. Ста нов­ни ке ири ти ра ју „де сан ти“ укра јин ских на­ци о на ли ста, са Мај да на се на по лу о стр во вра ћа ју ра ње ни по ли цај ци... Ка ко се до га­ђа ји да ље мо гу раз ви ја ти?По сто је три ва ри јан те раз во ја до га ђа ја.Пр ва је да се си ту а ци ја не ка ко сми ри. Ме­ђу тим, сти че се ути сак да са мо пред сед ник Ја ну ко вич же ли да све оста не по ста ром. Вр ло су ма ле шан се да та ко и бу де.Дру га ва ри јан та је да Крим по диг не сте пен сво је ауто но ми је. Та ва ри јан та је мо гу ћа уко ли ко се си ту а ци ја ко ли ко­то ли ко ста­би ли зу је, и то са мо уко ли ко све три стра не при хва те фе де ра ли за ци ју Укра ји не, а то је оно че га се бо је при ста ли це укра јин ске не за ви сно сти.Тре ћа ва ри јан та је да се Ауто ном на Крим­ска Ре пу бли ка одво ји од Укра ји не и по­ста не још јед на „не при зна та др жа ва“ под па тро на том Ру си је. Та кав сце на рио Ки јев не мо же да за у ста ви си лом, чак ако се у ње му по но во фор ми ра не ка ква власт, јер не за ви сна Укра ји на фак тич ки и не ма соп­стве не ору жа не сна ге, а услед кри зе го то во да не ма ни мо гућ ност еко ном ског ути ца ја. Ова ва ри јан та, ме ђу тим, мо же да иза зо ве кон фликт на са мом Кри му из ме ђу крим­ских Та та ра и Ру са.

Одва ја ње „ру ских“ ре ги о на од Укра ји не?

13

ГЕОПОЛИТИКА март 2014.

Раз го вор во дио: Игор Гре ков

Ни ки та Бондарeв, док тор исто риј­ских на у ка и ста ри ји на уч ни са­рад ник Цен тра за евро а тлант ска ис тра жи ва ња Ру ског ин сти ту та за стра те шке сту ди је, раз го ва ра са на­шим из да њем о то ме ка ко су до га­ђа ји у Фе де ра ци ји БиХ ве за ни за пла но ве За па да у по гле ду Ре пу бли­ке Срп ске и Ср би је, као и о ста ву ко ји Ру си ја тре ба да за у зме у овом кон флик ту.

Ш та је фор мал ни узрок кри зе?Ни ки та Бондарeв: Бо­сну и Хер це го ви ну је за пљу снуо та лас на­род них про те ста ко ји

су у по чет ку има ли ис кљу чи во со ци јал­ни пред знак. На и ме, рад ни ци фа бри ке у Ту зли три ме се ца ни су при ма ли пла ту и иза шли су на ми тинг ис пред сво је ди рек­ци је. Да ље се не за до вољ ство по во дом тог до га ђа ја пре не ло на це лу Ту злу, а за тим и на це лу Бо сну. Про те сти су се про ши­ри ли и уда љи ли од со ци јал них аспе ка та.

Та лас про те ста за хва тио је чи тав му сли­ман ско­хр ват ски део Бо сне (Фе де ра ци ју БиХ), али не и Ре пу бли ку Срп ску. До шло је до озбиљ них су ко ба де мон стра на та и по ли ци је, са обе стра не има по вре ђе них.Вла ди Фе де ра ци је БиХ упу ћен је ул ти­ма тум до 19. фе бру а ра, али ту си ту а ци­ја ни је са свим ја сна. Пи та ње је ко ли ко се ауто ри ул ти ма ту ма мо гу тре ти ра ти као ре пре зен та тив на сна га ко ја за и­ста пред ста вља ин те ре се де мон стра­на та. За са да је не ја сно у ко јој ме ри вла да пла ни ра да од го во ри на зах те ве ул ти ма ту ма.

Бо сан ски Мај дан и срп ски Пи је монт

„За пад пот хра њу је са да шње до га ђа је у Бо сни са ци љем да сти хиј ни на род ни про тест усме ри та ко да де ста би ли зу је си ту а ци ју око Ре пу бли ке Срп ске и уну тар ње“

ФО

ТО

: иТ

ар

-Та

сс

14

ГЕОПОЛИТИКА март 2014.

Шта је узрок тих до га ђа ја? Да ли је реч о не ком „по нов ном ак ти ви ра њу“ или „пре фор ма ти ра њу“ БиХ? Ка ко је све то по ве за но са Ср би јом и си ту а ци јом око Ко со ва?Н.Б.: Што се ти че узро ка свих ових до га­ђа ја, ка ко ја са гле да вам, у Бо сни се исто­вре ме но од ви ја ју два про це са. Они се де ли мич но по ду да ра ју и та ко се ства ра мо ћан ку му ла тив ни ефе кат. То је, са јед не стра не, за ин те ре со ва ност За па да и пре све га САД да се ко нач но ре ши пи та ње Бо сне. Бо сна је спе ци фич на др жа ва. Чи­не је две по ло ви не ко је су са мо фор мал но де ло ви јед не др жа ве, али прак тич но не­ма ју ни ка квих до ди ра. Про мет ро бе из­ме ђу тих де ло ва је ми ни ма лан. Ре пу бли ка Срп ска је ви ше по ве за на са Ср би јом не го са Фе де ра ци јом БиХ, а Фе де ра ци ја БиХ је ви ше ве за на за Хр ват ску.У су шти ни, уну тар јед не др жа ве по сто је две др жа ве ко је су сла бо ме ђу соб но по­ве за не. И ина че Бо сна и Хер це го ви на у са да шњем об ли ку ни је мно го ефи ка сна као др жав на тво ре ви на. Очи глед но је да ту не што тре ба пред у зе ти, по го то во што Ре пу бли ка Срп ска ири ти ра За пад као др жав ни ен ти тет ко ји по сто ји сам за се бе и на чи ју спољ ну и уну тра шњу по ли ти ку за пад не зе мље и САД има ју ми ни ма лан ути цај. Са ми Ср би на зи ва ју Ре пу бли ку Срп ску „ба сти о ном срп ства“, што она у ве ли кој ме ри и је сте. Ре кло би се да је ка би нет Ми ло ра да До ди ка до­сле дан и истин ски ро до љу бив, на ро чи­то ако се упо ре ди са ка би не том ко ји је са да на вла сти у Ср би ји. Овај дру ги има по пу ли стич ку ре то ри ку, али је у су шти­ни про за пад но ори јен ти сан. Ако све иде ка то ме да ће ове го ди не зва нич ни Бе о­град и фор мал но при зна ти не за ви сност Ко со ва, а ја ми слим да је баш та ко, он да су пре вре ме ни пар ла мен тар ни из бо ри у Ср би ји за ка за ни за март упра во да би вла да ју ћи ка би нет до шао на власт и да би јед на пар ти ја („на пред ња ци“) фор ми ра ла вла ду ко ја ће за тим мо ћи да при зна не за­ви сност Ко со ва.Ме ђу тим, Ко со во не ће мо ћи да се „пре да“ ти хо и без ди за ња пра ши не до кле год је у Ре пу бли ци Срп ској на вла сти на ци о­на ли стич ки на стро је ни До дик. Мо жда у са мој Ср би ји ме ди ји и по ли тич ке сна ге и не ће ди ћи свој глас, али ће се за то по­бу ни ти Ре пу бли ка Срп ска. У та квој си­ту а ци ји До дик мо же по ста ти пер ја ни ца све срп ског про те ста про тив „пре да је“ Ко со ва. У си ту а ци ји ка да у Ср би ји не ма та ко круп них по ли тич ких сна га Ре пу бли­

ка Срп ска мо же од и гра ти уло гу „срп ског Пи је мон та“.Да кле, пр ви за да так је де ста би ли за ци ја си ту а ци је у Ре пу бли ци Срп ској, а дру­ги је пре и спи ти ва ње „деј тон ских“ и „ва­шинг тон ских“ прин ци па на ко ји ма Бо сна по чи ва као др жа ва.

Да ли се пла ни ра не ка вр ста „мај да ни­за ци је“ Ре пу бли ке Срп ске?Н.Б.: Глав ни циљ је да се Ре пу бли ка Срп­ска рас ту ри или уни шти, али с об зи ром да то ни је јед но став но тре ба до ве сти и До ди ка и Ре пу бли ку Срп ску у та кву си­ту а ци ју да им Ср би ја и Ко со во бу ду по­след ња бри га, тј. у си ту а ци ју ка да ће би ти то ли ко за у зе ти ло кал ним про бле ми ма да јед но став но не ће има ти сна ге за уду­бљи ва ње у про бле ме це ло куп ног срп ског на ро да. Ме ни се чи ни да За пад пот хра­њу је са да шње до га ђа је у Бо сни упра во

из тог раз ло га, тј. са ци љем да сти хиј ни на род ни про тест усме ри та ко да де ста би­ли зу је си ту а ци ју око Ре пу бли ке Срп ске и уну тар ње.До ду ше, за са да му то не по ла зи за ру ком. Би ла је не ка сме шна ак ци ја про те ста у Ба ња лу ци, два де се так љу ди је иза шло на трг, ма ло су га ла ми ли и раз и шли се. Ме ђу тим, крај њи циљ За па да је да ре ши про блем двој ног, ако не и трој ног ста ту са Бо сне, јер у ње ном са да шњем об ли ку она не мо же би ти при мље на ни у јед ну ме­ђу на род ну ор га ни за ци ју, ни у Европ ску уни ју, ни у НА ТО. Ако по ђе мо од прин­ци па на ко ме је Бо сна ство ре на, мо же мо кон ста то ва ти да је она за пра во ква зи др­жа ва. Ако За пад не што хо ће са њо ме да учи ни, мо ра да пре ду зме од ре ђе не ме ре.Ка да је реч о чи сто тех но ло шкој ре а ли­за ци ји по ку ша ја ру ко во ђе ња на род ним про те стом, ви ди мо исте оне тех но ло­ги је, исту ме то ди ку и сим бо ли ку ко ју смо ви де ли у Ср би ји за вре ме свр га ва ња Сло бо да на Ми ло ше ви ћа, у Укра ји ни за вре ме „на ран џа сте ре во лу ци је“, у Гру зи ји

за вре ме „ре во лу ци је ру жа“ и у из ве сној ме ри са да на Мај да ну. Основ но усме ре­ње свим на род ним про те сти ма да вао је из ве сни на род ни по крет „Удар“ на чи јем ам бле му је при ка за на по диг ну та пе сни­ца. Та ико но гра фи ја је по зна та још од до­га ђа ја у Ср би ји, чак су и на зи ви оста ли исти: „От пор“ или „Удар“. У пи та њу је ста ра, у ви ше на вра та ис про ба на тех­но ло ги ја. Упра во ту тех но ло ги ју ко ри­сте они ко ји про те сте у Бо сни са да же ле да усме ре у већ по зна том прав цу. Чак се ни су по тру ди ли да је бар ма ло из ме не или ка му фли ра ју. Ла ко су пре по зна тљи­ве па ро ле ор га ни за ци је „Удар“, чак су и тек сто ви ко је она ши ри пре по зна тљи ви и вр ло слич ни оно ме што смо већ ви де ли у Гру зи ји и Укра ји ни. Све се то пи ше по истом ша бло ну.

Да ли је За пад је дин ствен у овом по­ ду хва ту?Н.Б.: Од мах бих же лео да ис так нем да За­пад, по мом ми шље њу, ни је је дин ствен по овом пи та њу. Ја ја сно са гле да вам уло гу Аме ри ке у ор га ни за ци ји „Удар“, и не са мо у њој. Чи ни ми се да је уло га Евро пе и кон­крет но Не мач ке ма ња од уло ге Аме ри ке. По гле дај те пр ве из ја ве европ ских пред­став ни ка у Бо сни. Њи хо ва пр ва ре ак ци ја је би ло чу ђе ње и осу да. Већ су тра дан су ре а го ва ли са свим друк чи је, твр де ћи да су зах те ви де мон стра на та ле ги тим ни и да их они у пот пу но сти по др жа ва ју. Али чи ње­ни ца да је пр ва ре ак ци ја би ла су прот на све до чи да чи та ву ак ци ју под сти че и кон­тро ли ше Аме ри ка, а не Евро па.

Кон фликт ло кал них ин те ре са је та ко ђе еви ден тан. У че му је ње го ва су шти на?Н.Б.: Ло кал ни ин те ре си се јед ним де лом по кла па ју са за пад ном тен ден ци јом да се БиХ уки не у ње ном са да шњем об ли ку, док су дру гим де лом су прот ни тој тен­ден ци ји. Ра ди се пре све га о ја ча њу са мо­све сти бо сан ских му сли ма на и њи хо вог на ци о на ли зма.От при ли ке го ди ну да на пре ула ска Хр ват­ске у ЕУ хр ват ски по ли ти ча ри и по ли ти­ко ло зи де сни чар ске ори јен та ци је пи са ли су да ће у Бо сни по сле ула ска Хр ват ске у ЕУ по че ти да ја ча тен ден ци ја по ти ски­ва ња Хр ва та из Фе де ра ци је од стра не ло кал ног му сли ман ског ста нов ни штва. Као што ви ди мо, би ли су у пра ву. Сви Хр­ва ти у Бо сни има ли су хр ват ске па со ше, а по сле сту па ња у ЕУ до би ли су па со ше Европ ске уни је и са да, да та ко ка же мо, има ју где да по бег ну. Да је по ти ски ва ње

ре кло би се да је ка би нет ми ло ра да до ди ка до сле дан и истин ски ро до љу бив, на ро чи то ако се упо ре ди са ка би не том ко ји је са да на вла сти у ср би ји

политика и друштво

15

ГЕОПОЛИТИКА март 2014.

Хр ва та из Бо сне по че ло пре три­че ти ри го ди не, они не би има ли где да оду, јер у Хр ват ској за њих ни је би ло сло бод них рад них ме ста. Ко је мо гао да по бег не у Хр ват ску учи нио је то још 90­их.Са да, ме ђу тим, Хр ва ти из Бо сне има ју мо гућ ност да оду у Аустри ју или Не мач­ку. Дру гим ре чи ма, по ја ви ла се „ни ша“ у ко ју се мо же по ти сну ти хр ват ско ста­нов ни штво из Фе де ра ци је БиХ, чи ме је у ве ли кој ме ри под гре ја но ан ти хр ват ско рас по ло же ње му сли ма на. На при мер, до­га ђа ји у Мо ста ру су би ли из ра зи то на­ци о на ли стич ки обо је ни. Де мон стран ти су пре шли са му сли ман ске на хр ват ску оба лу Не ре тве, де мо ли ра ли су ин сти­ту ци је и на зи до ви ма оста ви ли нат пи се на ци о на ли стич ке са др жи не, ме ђу ко ји­ма је нај че шћи „Ово је Бо сна“. Та па ро­ла се у кон крет ном слу ча ју не дво сми­сле но схва та у сми слу „Бо сна при па да му сли ма ни ма“.Ре то ри ка тих гру па ко ји ма упра вља Ва­шинг тон мо же се схва ти ти дво ја ко. Са јед не стра не, они се за ла жу за бор бу про­тив на ци о на ли зма и мул ти кул ту ра ли зма, али са дру ге стра не њи хо ва бор ба про тив на ци о на ли зма под ра зу ме ва пре и спи ти­ва ње прин ци па на ко ји ма да нас по чи ва БиХ, а та ко ђе ли кви да ци ју Ре пу бли ке Срп ске, уки да ње уну тар ње ди хо то ми је, ши ре ње кан то на на чи та ву те ри то ри ју БиХ и уоп ште од ба ци ва ње ви ше на ци о­нал ног ста ту са БиХ. Дру гим ре чи ма, Бо­сна и Хер це го ви на тре ба да бу де др жа ва у ко јој жи ве Бо сан ци и у ко јој су све кон фе­си је рав но прав не. У са да шњој си ту а ци ји од ба ци ва ње на ци о на ли зма у Бо сни зна чи за пра во од ба ци ва ње срп ског и хр ват ског иден ти те та. Дру гим ре чи ма, у Бо сни не ма Ср ба и Хр ва та, по сто је са мо Бо сан ци пра­во слав не, ка то лич ке и му сли ман ске ве ре.Ко ме та ква бор ба про тив на ци о на ли зма иде у при лог? Пре све га бо сан ским му­сли ма ни ма. Ту се по ја вљу је ку му ла тив ни ефе кат о ко ме сам већ го во рио. За пад је за ин те ре со ван за ли кви да ци ју Ре пу бли ке Срп ске и то се од лич но на до ве зу је на ја ча­ње на ци о на ли зма бо сан ских му сли ма на и њи хо ву же љу да по ти сну Хр ва те из Фе де­ра ци је, оста вив ши са мо не ки нео п хо дан ми ни мум ко ји ће мо ћи да се ко ри сти као па ра ван за при кри ва ње на ци о на ли стич­ког ка рак те ра му сли ман ског де ла БиХ.

Да ли се у кон флик ту про сле ђу је траг ме ђу на род ног исла ми зма?Н.Б.: Мо же мо са мо прет по ста ви ти да се про тест не ор га ни за ци је не фи нан си ра­

ју то ли ко из САД, ко ли ко из Са у диј ске Ара би је. Ме ђу тим, за са да се фи нан сиј ски траг Са у диј ске Ара би је не са гле да ва та ко ја сно као траг тех но ло ги ја ко је по ти чу из САД. На рав но, ако се све то бу де и да ље раз ви ја ло и Ара пи ће у ве ћој ме ри до ћи до из ра жа ја. И до са да се си ту а ци ја раз ви­ја ла у скла ду са аме рич ким смер ни ца ма, а глав ни спон зо ри Фе де ра ци је су би ли Ара пи, та ко да они мо гу би ти спон зо ри и ових са да шњих не ре да.

Ка кав је став Ру си је пре ма кон флик ту?Н.Б.: Став Ру си је је ја сан и јед но ста ван. По сто ји др жа ва БиХ у сво ме са да шњем об ли ку. Она је на ста ла у кр ва вим бор­ба ма, по ма ло је чуд но ње но устрој ство, али је ипак при зна та од стра не УН. Став Ру си је је да Бо сна тре ба да по сто ји упра­во у овом об ли ку у ко ме по сто ји. Би ло ка кви по ку ша ји пре и спи ти ва ња прин­ци па на ко ји ма по чи ва БиХ не из бе жно ће иза зва ти но ви та лас на си ља и еска ла­ци ју кон фликт не си ту а ци је, а ви ди мо да се упра во то и де ша ва. Мо жда та др жа ва ни је на ро чи то ефи ка сна, али та кво ње но устрој ство бар мо же да га ран ту је ка кав­та кав, ма кар и ре ла ти ван мир на Бал ка ну. Ако са да не ко по ку ша да пре у ре ди Бо сну, опет ће се про ли ти крв. То ни је по треб но ни ста нов ни штву БиХ, ни Ру си ји.Што се ти че Ре пу бли ке Срп ске, чи ни ми се да је до са да шњи раз вој на ших од но са био ло ги чан. Ру ске кор по ра ци је ко је су при сут не на бо сан ском тр жи шту (пре све га тр жи шту енер ге на та) ба зи ра не су у Ба ња лу ци. На ма је згод но да ин ве сти­ра мо свој ка пи тал у Бо сну упра во пре ко Ба ња лу ке. Дру га је ствар што су се не­по сред но пре ових до га ђа ја у ме ди ји ма по ја ви ле ин фор ма ци је да ру ске кор по­ра ци је на ме ра ва ју да пре не су се ди ште из Ба ња лу ке у Са ра је во. Са да су се ве­ро ват но угри зле за је зик. Тре ба ло је да се до след ни је др же Ре пу бли ке Срп ске. Ми слим да су са да шњи до га ђа ји у Бо сни до бра лек ци ја пред став ни ци ма круп ног ру ског би зни са ко ји има ју сво је ин те ре­се у Бо сни. Тре ба се др жа ти Ре пу бли ке Срп ске, јер је та мо си ту а ци ја ста бил ни ја и бо ље се кон тро ли ше.Са Ре пу бли ком Срп ском је све при лич­но ја сно, али за и ста не знам ка ко Ру си ја у слу ча ју еска ла ци је кри зе мо же не по­сред но, а не на ни воу из ја ва ру ског Ми­ни стар ства спољ них по сло ва, ути ца ти на си ту а ци ју у Фе де ра ци ји. Бо јим се да не мо же ни ка ко. Са дру ге стра не, у Ру­си ји има мно го оних ко ји су слу жи ли у

Бо сни у окви ру ми ров них сна га УН. То су уве жба ни љу ди ко ји по зна ју те рен и ло кал ну спе ци фи ку. Ово го во рим ис­кљу чи во те о рет ски. Ру си ја има ка дро ве од ко јих би мо гла да фор ми ра из ве стан вој ни кон тин гент уко ли ко из не на да од­лу чи да упра во на тај на чин ста би ли зу је си ту а ци ју.Мно ги су би ли крај ње из не на ђе ни ка да је Ви со ки пред став ник ме ђу на род не за јед­ни це у БиХ Ва лен тин Ин цко по ме нуо мо­гућ ност уче шћа „тру па ЕУ“ у кон флик­ту, уко ли ко се си ту а ци ја ис ком пли ку је. Ако се та ко не што де си Ру си ја тре ба да се по ста ви та ко да и она уче ству је у то ме. Дру гим ре чи ма, то тре ба да бу де ме ђу на­род ни кон тин гент у ко ме би Ру си ја има ла сво је је ди ни це, а ми за та ко не што има мо по треб не ка дро ве.

Ка кве су Ва ше прог но зе што се ти че да љег раз во ја си ту а ци је?Н.Б.: Чи ни ми се да до ле та не ће би ти озбиљ них из ме на у ста ту су и др жав ном устрој ству БиХ, али ће кон флик ти и про­те сти у му сли ман ско­хр ват ском де лу еска ли ра ти. У Бо сни је пла ни ран чи тав низ ме ђу на род них ак тив но сти по во дом го ди шњи це по чет ка Пр вог свет ског ра­та. Би ће ве ли ка кон фе рен ци ја у Са ра је ву, у ко јој ће уче ство ва ти сав крем свет ске на у ке. Њен циљ и сми сао се та ко ђе у из­ве сној ме ри по ду да ра са про те сти ма, у том сми слу што тре ба осу ди ти на ци о на­ли зам, и то пре све га срп ски, и при ка за­ти на ци о на ли сте као глав не ви нов ни ке ра та, што је ве о ма да ле ко од ре ал но сти. Са ра је во мо же и тре ба да по ста не плат­фор ма за оства ре ње тог ци ља. До кон фе­рен ци је не ће би ти су штин ских про ме на, али ће кон фликт ипак еска ли ра ти. А ка да про ђу све пла ни ра не кон фе рен ци је и ма­ни фе ста ци је до ко јих је и За па ду ста ло, та да мо же да поч не озбиљ ни је рас ту ра ње БиХ као др жа ве. Ми слим да се круп ни до га ђа ји мо гу оче ки ва ти кра јем ле та и по чет ком је се ни.Је ди но што у чи та вој овој си ту а ци ји за­са да охра бру је је сте чи ње ни ца да се сви по ме ну ти про це си још увек не ти чу ди­рект но Ре пу бли ке Срп ске, у ко ју за са да ни су успе шно им пле мен ти ра ни гр че ви ти по ку ша ји му сли ма на да пре тво ре Бо сну у ет нич ки хо мо ге ну др жа ву, као ни за­пад на так ти ка рас ту ра ња БиХ. На дам се да ће се Ре пу бли ка Срп ска и убу ду ће успе шно бра ни ти од спре ге „обо је них“ тех но ло ги ја и бо сан ско­му сли ман ског на ци о на ли зма.

16

ГЕОПОЛИТИКА март 2014.

Пи ше: Алек сан дар Сам со нов, Во ен ное обо зре ние

Пре 110 го ди на, но ћу из ме ђу 26. и 27. ја ну а ра (8. и 9. фе бру а ра) 1904, пре зва нич не об ја ве ра та, ја пан ски бро до ви су на па ли ру ску еска дру у Порт Ар ту ру (да нас ки не ска лу ка Ли Шун). Та ко је Ру си ја ушла у свој пр­ви рат у 20. ве ку. Ру ско­ја пан ски рат за вр шен је по ра зом Ру си је и гу бит­ком те ри то ри ја, по сле че га је усле­ди ла те шка по ли тич ка кри за и пр ва ру ска ре во лу ци ја 1905.

Ру ски ис тра жи ва чи су још кра­јем 18. и у пр вој по ло ви ни 19. ве ка обез бе ди ли огро ман по тен ци јал ко ји је омо гу ћио Ру ској им пе ри ји да по ста не до ми нант на си ла у азиј ско­

ти хо о ке ан ском ре ги о ну, на ро чи то у ње­го вом се вер ном де лу. По ред Кам чат ке и При мор ја ко ји су јој при па да ли Ру си ја је

сте кла пу но пра во на Ку рил ска остр ва и Са ха лин, а у то ку је би ло кул ти ви са ње Але ут ских остр ва и Ру ске Аме ри ке. Ис­ту ре ни ру ски по ло жај био је Форт Рос у Ка ли фор ни ји. Ста нов ни ци Ха вај ских остр ва упор но су те жи ли да се при по је Ру ској им пе ри ји, чак су по че ли да гра де и ру ско утвр ђе ње. У дру гој по ло ви ни 19. и по чет ком 20. ве ка по сто ја ла је мо гућ ност да и Ко ре ја пре ђе под ру ски про тек то рат и да се за тим по сте пе но при по ји им пе­ри ји. Ко реј ци ни ка ко ни су же ле ли да се по ко ре Ја пан ци ма и ве ли ке на де су по ла­га ли у Ру се ко ји би им мо гли обез бе ди ти бо љи жи вот. У Ко ре ји је по сто ја ла ја ка „ру ска пар ти ја“. По сто ја ла је из ван ред на

мо гућ ност да се ус по ста ве при ја тељ ски, па чак и са ве знич ки од но си са Ја па ном. Ру ски бро до ви су ре дов но при ста ја ли у На га са ки ју. Вр ло ду го из ме ђу Ја па на и Ру си је ни је би ло ни ка квих по себ них про тив реч но сти, та ко да су ове две др­жа ве мо гле по ста ти при род ни са ве зни ци у ре ги о ну.Ме ђу тим, спољ на по ли ти ка Пе тер бур га би ла је аморф на и не раз го вет на, по не­кад при лич но не про ми шље на, на дво ру је вла да ла би ро кра ти ја и јак је био ути цај аге на та За па да ко ји су упор но ши ри ли иде ју о то ме да Ру си ји „ни су по треб на ди вља да ле ко и сточ на под руч ја“. Та ко је Им пе ри ја бр зо из гу би ла све што је сте кла у прет ход ном пе ри о ду. Форт Рос и Ру­ска Аме ри ка про да ти су у бес це ње, та ко да је Ру си ја из гу би ла све сво је по зи ци је на Аме рич ком кон ти нен ту и мо гућ ност кон тро ле се вер ног де ла Ти хог оке а на.Ја пан је ве ко ви ма дре мао у са мо и зо ла­ци ји, а за тим се про бу дио под удар ци ма бру тал них ре фор ми про за пад ног им пе­ра то ра Ме и џи ја и хит но се ве стер ни зо­вао под па жљи вим па тро на том Ве ли ке Бри та ни је и САД ко ји ма је би ло у ин­

Ру ско-ја пан ски рат: из гу бље на по бе да

политика и друштво

Пред у сло ви за ратМо гу се из дво ји ти два глав на пред у сло ва за ру ско­ја пан ски рат 1904­1905: ­ стра те шка сла бост Ру ске им пе ри је на ру ском Да ле ком Ис то ку и мно го про­пу ште них при ли ка за ја ча ње по зи ци је у азиј ско­ти хо о ке ан ском ре ги о ну; ­ план ско де ло ва ње Ве ли ке Бри та ни је и САД у прав цу су ко бља ва ња Ру си је и Ја па на.

На коп ну су ру ске тру пе би ле ве шти је од ја пан ских, о че му све до че гу би ци јед них и дру гих. Пре ма то ме, ја пан ни је по бе дио за хва љу ју ћи сво јој вој ној и еко ном ској над мо ћи, не го за то што је Пе тер бург од лу чио да се пре да. тач ни је, за пад ни „парт не ри и при ја те љи“ ру си је убе ди ли су ру ски др жав ни врх да скло пи ми ров ни спо ра зум

Дво бој из ме ђу ја пан ског вој ни ка и ру ског ко за ка. Из вор: ча со пис The Rus so- Ja pa ne se War, Kin ko do-Sho se ki-Ka bus hi ki-Ka is ha (Kin ko do Pu blis hing Co.), 1904.

Ја пан ски ра за ра чи на па да ју Порт Ар тур. Из вор: ча со пис The Rus so-Ja pa ne se War,

Kin ko do-Sho se ki-Ka bus hi ki-Ka is ha (Kin ko do Pu blis hing Co.), 1904.

Војници рањени за време Руско-јапанског рата седе на клупи

ФО

ТО

: ри

а „

нО

вО

сТ

и“

17

ГЕОПОЛИТИКА март 2014.

те ре су да се ство ри про тив те жа по тен­ци јал ној до ми на ци ји Ру си је у ре ги о ну. Ја пан се ве ли ком бр зи ном на о ру жа вао нај мо дер ни јом вој ном тех ни ком, а у обу­ци и снаб де ва њу по ма га ли су му већ по­ме ну ти го спо да ри. Кра јем ве ка је Ја пан већ имао моћ ну ар ми ју и фло ту, об у че ну по европ ским стан дар ди ма, и убр зо је по стао ра то бо ран.До од ме ра ва ња сна га је до шло на те­ри то ри ји Ки не. Ја пан ско­ки не ски рат 1894­1895. за вр шен је пот пу ном по бе­дом Ја пан ске им пе ри је и сло мом де мо­ра ли са не Ки не, ко ја је би ла при ну ђе на да „за у век“ пре да Ја па ну остр во Тај ван, Пе ска дор ска остр ва и по лу о стр во Ља о­донг, а та ко ђе и да пла ти ве ли ку рат ну од ште ту ко ју су Ја пан ци ис ко ри сти ли за да љу ми ли та ри за ци ју. Уме ша ле су се Ру си ја, Не мач ка и Фран­цу ска, и оте ле су Ја па ну део пле на. Ја­пан је био при ну ђен да по ву че тру пе са по лу о стр ва Ља о донг. Ру си ја је скло пи ла са ве знич ки спо ра зум са Ки ном и сте кла пра во на из град њу же ле зни це кроз Ман џу ри ју, да би 1898. до би ла лу ке Порт Ар тур и Да љен са окол ном коп не ном и мор ском те ри то ри јом. Та­ко ђе је сте кла пра во да из гра­ди пру гу од Ман џу риј ске же­ле зни це до по ме ну тих лу ка. Та ко је Ру си ја од у зе ла Ја па ну по лу о стр во Ља о донг, што је иза зва ло но ви та лас ми ли та­ри за ци је Ја па на и да љи раст ан ти ру ског рас по ло же ња у овој зе мљи.Па ипак, и да ље се тра жи ла мо гућ ност ком про ми са из ме­ђу Ру си је и Ја па на око спор­них пи та ња (из град ња Ки не­ске ис точ не же ле знич ке пру ге од Тран сси бир ске же ле зни це, Ман џу ри ја, Ко ре ја, по лу о­стр во Ља о донг са лу ка ма Да­љен и Порт Ар тур, Ку рил ска остр ва, Са ха лин), али је и у јед ној и у дру гој им пе ри ји „пар ти ја ра та“ из го ди не у го­ди ну успе ва ла да осу је ти све ком про ми сне ва ри јан те, иако су обе зе мље за пра во би ле за­ин те ре со ва не за ми ран ис ход кон фрон та ци је и за раз гра ни­че ње сфе ра ути ца ја. Ја пан је мо рао би ти све стан раз ли ке у вој ном по тен ци ја лу, бу ду ћи да је Ру си ја има ла да ле ко ве ће

еко ном ске мо гућ но сти и огром ну ми ли­он ску ар ми ју ко ја је ре гу лар но ра то ва ла и пре или ка сни је би згро ми ла ја пан ску ар ми ју са ње них 180 хи ља да вој ни ка. Ја­пан ци су би ли до бро на о ру жа ни и об у­че ни, и има ли су по др шку Ве ли ке Бри та­ни је и САД, али ни су има ли ква ли тет но рат но ис ку ство. Ру си ји је би ла по треб на ста бил ност на ис точ ним гра ни ца ма, као и ста бил ност на це лој те ри то ри ји, уз очу­

ва ње тра ди ци о нал них зо на ути ца ја.Ме ђу тим, обе стра не су на ста ви ле да раз­го ва ра ју је зи ком ул ти ма ту ма и кон фликт се све ви ше за о штра вао.По чет ком 1904. у Ја пан је на спе ци ја лан по зив ја пан ског им пе ра то ра до пу то вао аме рич ки вој ни ми ни стар Тафт и пре нео Ру звел то во обе ћа ње да ће САД пру жи ти Ја па ну вој ну по др шку уко ли ко на стра ни Ру си је бу ду Фран цу ска и Не мач ка. Та ко је

Ја пан од лу чио да кре не у рат.Ја пан ска фло та је хте ла да на не се од лу чу ју ћи уда рац ру ској Пр вој ти хо о ке ан ској еска дри и та ко ре ши за да так до ми на ци је на мо ру и до би­је мо гућ ност да нео ме та но ис кр ца де сант не тру пе и да их снаб де ва. Над моћ ни ја ја­пан ска еска дра (2 те шке и 2 оклоп не кр ста ри це и 8 ра за­ра ча) на па ла је оклоп ну кр­ста ри цу „Вар јаг“ и то пов ња чу „Ко ре јац“ ко је су се на ла зи ле у не у трал ној ко реј ској лу ци Ин чон. Ру ски бро до ви су од­го во ри ли паљ бом, по то пи ли два не при ја тељ ска бро да и још је дан озбиљ но оште ти­ли. Ка да је „Вар јаг“ про би јен на де се так ме ста, Ка пе тан Все во лод Руд њев је до нео од лу ку да ева ку и ше по са ду, по то пи брод и диг не у ва здух то пов ња чу.Та ко је по чео кр ва ви рат, пун хе рој ских под ви га ру ских мор на ра и вој ни ка на чи јим пле ћи ма су се пре ло ми ле све пред рат не и рат не гре шке др­жав ног вр ха. И по ред мно гих по ра за на коп ну и мо ру, ру ске ору жа не сна ге су прак тич но од не ле по бе ду над ја пан ском им пе ри јом. Ме ђу тим, сла ба

Укре пљи ва ње и сла бље ње ру ских гра ни цаРу си су кул ти ви са ли азиј ско­ти хо о ке ан ски ре ги он са ве ли ким по жр тво ва­њем, ју на штвом и под ви гом, али је би ло и до ста при ме ра не мар но сти, грам­зи во сти, глу по сти и отво ре не из да је на ци о нал них ин те ре са Ру си је. Док су под ви жни ци и ви со ки до сто јан стве ни ци по пут Алек сан дра Ба ра но ва (пр вог глав ног управ ни ка ру ских на се о би на у Аме ри ци) и Ни ко ла ја Му ра вјо ва­Амур­ског от кри ва ли, гра ди ли и утвр ђи ва ли но ва по гра нич на под руч ја, до тле су по је дин ци да ва ли и про да ва ли те ри то ри је, или су иг но ри са ли мо гућ но сти ко је су се пред њи ма отва ра ле.

Ру ски пла кат на по чет ку Ру ско-ја пан ског ра та (1904):

„Ја пан ски им пе ра тор и ње го ви лу ка ви до бро на мер ни ци:

Џон Бул (Ен гле ска) и Уј ка Сем (САД)“

18

ГЕОПОЛИТИКА март 2014.

по ли тич ка во ља Пе тер бур га и за ку ли­сне ин три ге до ве ле су до то га да је Ру­си ја при ста ла на ми ров не пре го во ре и усту пи ла по бе ду Ја па ну ко ји је већ био на гра ни ци пот пу ног по ра за и ко ме је пре тио фи нан сиј ски бан крот (Ја пан је мо гао да ра ту је са мо за хва љу ју ћи ан гло­сак сон ским и је вреј ским кре ди ти ма). Ру ска ар ми ја је ис пу ни ла Ку ро пат ки нов стра те шки план ко ји је фак тич ки био по но вље ни ма не вар Ми ха и ла Ку ту зо ва из 1812. Пре по чет ка по ли тич ких пре­го во ра ру ска ар ми ја је би ла на вр хун цу сво је мо ћи, а ја пан ска ар ми ја ви ше ни је мо гла да на па да и би ла је на из ма ку сна­га. Ру ске тру пе су при пре ма ле офан зи ву ко ја је Ја пан ци ма мо гла до не ти вој но­по ли тич ку ка та стро фу. Ја пан је имао знат но ма ње ста нов ни ка од Ру си је, та­ко да је ње гов де мо граф ски ре сурс већ био ис цр пљен. Ја пан ски ре зер ви сти су већ из ги ну ли у бор ба ма, а Ру си ја се тек „за гре ја ла“.На коп ну су ру ске тру пе би ле ве шти­је од ја пан ских, о че му све до че гу би ци јед них и дру гих. У ра ду В. и Л. Ша ци­ла „Ру ско­ја пан ски рат. 1904­1905. Чи­ње ни це. До ку мен ти“ са оп шта ва се да су Ру си игу би ли 50 хи ља да, а Ја пан ци пре ко 89 хи ља да вој ни ка. У „Исто ри ји рат них гу би та ка“ Б. Ур ла ни са пи ше да су Ру си на коп ну из гу би ли 177 хи ља­да вој ни ка (од то га 31 хи ља да уби је них и оних ко ји су под ле гли ра на ма), а ја­пан ци 232 хи ља де (58 хи ља да је уби је но или под ле гло ра на ма). Пре ма по да ци ма

ге не ра ла Ку ро пат ки на укуп ни гу би ци Ја па на (мр тви, ра ње ни и бо ле сни) из­но си ли су 554 800 љу ди, а са мо у То ки ју је на по ча сном гро бљу са хра ње но пре ко 60 хи ља да вој ни ка. Ро ман Ро ма но вич Ро зен, иза сла ник Ру си је у Ја па ну, а за тим и дру ги опу но­мо ће ник Ру си је на ми ров ним пре го во­ри ма у Пор тсму ту, у сво ме из ве шта ју ми ни стру спољ них по сло ва В. Н. Лам­здор фу пи ше: „...и по ред свих по бе да на мо ру и коп ну Ја пан не ма ни ка ква сред ства ко ји ма би мо гао при мо ра ти Ру си ју на скла па ње ми ра и пла ћа ње рат не од ште те уко ли ко би Ру си ја на шла за сход но да то из бег не и од лу чи ла да на ста ви са пру жа њем ма кар и па сив­ног от по ра“. Јед но став но ре че но, Ја пан ни је имао сна ге да пре не се рат на ру ске

те ри то ри је, па чак ни на зо ну Ман џу­риј ске же ле зни це.Пре ма то ме, Ја пан ни је по бе дио за хва­љу ју ћи сво јој вој ној и еко ном ској над мо­ћи, не го за то што је Пе тер бург од лу чио да се пре да. Тач ни је, за пад ни „парт не ри и при ја те љи“ Ру си је убе ди ли су ру ски др жав ни врх да скло пи ми ров ни спо­ра зум. Скла па ње ми ров ног спо ра зу ма је отво ре но ло би рао и пре ми јер Сер геј Ви те. И са мо сту па ње Ја па на у рат про­тив Ру си је (с об зи ром на огром ну раз­ли ку у по тен ци ја лу) би ло је мо гу ће са мо за хва љу ју ћи све о бу хват ној по ли тич кој, ди пло мат ској, ин фор ма ци о ној, вој но­ма те ри јал ној и фи нан сиј ској по др шци Бри тан ске им пе ри је и САД. Упра во та по др шка је и од не ла по бе ду.Не у спе ли рат про тив Ја па на био је пр ва у ни зу ге о по ли тич ких ка та стро фа ко је су за де си ле Ру си ју у 20. ве ку.

Пи ше: Ни ко лај Сур ков

Пре 25 го ди на, 15. фе бру а ра 1989, за вр ше но је по вла че ње со вјет ског вој ног кон ти ген та из Ав га ни ста на. То ком 9 го ди на ра та у Ав га ни ста ну је по ги ну ло го то во 14 хи ља да и ра­ње но око 50 хи ља да со вјет ских вој­ни ка. Ова вој на кам па ња до да нас иза зи ва ди ску си је ме ђу исто ри ча­ри ма и ве те ра ни ма.

Со вјет ска вој ска је на пу сти­ла Ав га ни стан 15. фе бру а ра 1989. По след њи со вјет ски вој ник ко је је пре шао мост пре ко ре ке Аму Дар ја био је ко ман дант 40. ар ми је ге не­

рал Бо рис Гро мов, ко ји је та да из го во­рио чу ве ну ре че ни цу: „Иза мо јих ле ђа не ма ни јед ног со вјет ског вој ни ка“. Раз ме шта ње со вјет ске вој ске у Ав га ни­ста ну за по че ло је у де цем бру 1979, ка да су спе ци јал не је ди ни це КГБ­а уз по др шку је ди ни ца вој ске свр гле с вла сти ко му ни­стич ког пред сед ни ка Ха фи зу лу Ами на, ко ји је про тив во ље Мо скве ин тен зи ви­рао про цес уво ђе ња ко му ни стич ког уре­ђе ња у по лу сред њо ве ков ну зе мљу. У по чет ку се со вјет ским ге не ра ли ма чи­ни ло да ће ми си ја у Ав га ни ста ну би ти крат ка и јед но став на. Ме ђу тим, ве о ма бр зо је пре ра сла у ду го тра јан и ис цр­пљу ју ћи рат. Со вјет ска вој ска је за по че­ла бор бу про тив ша чи це фа на ти ка, а до 1989. се већ бо ри ла про тив до бро ор га­ни зо ва не по бу ње нич ке вој ске, иза ко је су ста ја ли ре сур си За па да, арап ских зе ма­ља, па чак и Ки не. Ни је дан по бу ње нич ки по крет у це лој људ ској исто ри ји ни је из ино стран ства до би јао по др шку та квих раз ме ра. Пре ћи пре ко мо ста ко ји во ди у Ав га ни­стан би ло је јед но став но, али ис по ста ви­ло се да је ве о ма те шко вра ти ти се.  „Нај ви ше ру ко вод ство зе мље пот це ни­ло је сло же ност си ту а ци је у са мом Ав­га ни ста ну. Сма тра ли су да ће при су ство Ва зду шно­де сант них сна га и сла ње не­ко ли ко је ди ни ца би ти до вољ но да сву да за вла да мир, али, на жа лост, ре ак ци ја је би ла дру га чи ја. Раз лог за то би ла је сло­бо до љу би вост ав га ни стан ског на ро да, али и ин тер вен ци ја САД, ко је су му џа­хе ди ни ма пру жа ле из у зет но ве ли ку по­моћ. У Ав га ни ста ну су сви по че ли да се на о ру жа ва ју и, у су шти ни, ство рен је свет ски те ро ри зам на че лу са Оса мом

политика и друштво

За пе тља ни ин те ре сиНи Ве ли кој Бри та ни ји ни Сје ди­ње ним Аме рич ким Др жа ва ма ни је би ло у ин те ре су пре те ра но ак тив но при су ство Ру си је у ре ги о ну. Та ко ђе им ни је од го ва ра ло сла бље ње ин те­ре со ва ња Ру си је за европ ске при­ли ке, с об зи ром да је кон ку рен ци ја из ме ђу Ан гло сак со на ца и Не мач ке вре ме ном по ста ја ла све ве ћа.

Цр на Го ра про тив Ја па наЈа па ну је 1904. об ја ви ла рат и Цр на Го ра, са же љом да по др жи Ру си ју. На рав­но, Цр но гор ци ни су ор га ни зо ва но уче ство ва ли у рат ним деј стви ма, та ко да се при ли ком скла па ња ми ра ни ко ни је се тио Цр не Го ре. Ми ров ни спо ра зум из­ме ђу Цр не Го ре и Ја па на скло пљен је тек 2006. Фа мо зни „рат“ из ме ђу Ја па на и Цр не Го ре био је нај ду жи рат 20. ве ка.

Би ћу у нај ве ћој мо гу ћој ме ри за до во љан по бе дом ја па на, јер ја пан игра на шу игру

те о дор ру звелт, пред сед ник сад

ГЕОПОЛИТИКА март 2014.

бин Ла де ном“, сма тра ге не рал­пу ков ник Ге ор гиј Шпак, ко ман дант 350. гар диј ског па до бран ско­де сант ног пу ка, ко ји је пр­ви сту пио на те ри то ри ју Ав га ни ста на. „Го во ри ли су нам да ће мо из вр ши ти свој за да так и вра ти ти се ку ћи. Али до го ди ло се да смо оста ли де вет го ди на.“Со вјет ски ам ба са дор у Ка бу лу Фи кр јат Та бе јев из ја вио је у ле то 1983: „У Кре­мљу је са да Ан дро пов, а он је све стан све бе сми сле но сти на шег при су ства у Ав га­ни ста ну. Уско ро ће се све про ме ни ти“. Ме ђу тим, Ан дро пов је умро, а бо ле сни Чер њен ко ни је сти гао да се по за ба ви ра­том, и тек са до ла ском Гор ба чо ва на власт СССР је по чео да тра жи из лаз из ав га ни­стан ске зам ке. „Као да су нас ба ци ли у ужа ре ну ла ву“, ка же гар диј ски пу ков ник Ва зду шно­де­сант них сна га Вла ди мир Са виц ки. Као и мно ги дру ги со вјет ски вој ни ци, по што је де сет го ди на про вео у Ав га ни ста ну, он је јед но знач но за кљу чио да је ову зе мљу

„не мо гу ће по бе ди ти оруж јем“. При то ме је ар ха ич но ав га ни стан ско дру штво од­ба ци ва ло иде о ло ги ју ко ју је до нео СССР. „Ми смо гу би ли у по гле ду иде о ло ги је, а та мо је ре ли ги ја ве о ма сна жно уко ре ње­на. Уоста лом, та мо и ни је тре ба ло уво­ди ти наш со ци ја ли зам“, сма тра офи цир.  Пу ков ник Са виц ки се се ћа ка ко су Ав га­ни стан ци ве о ма бур но ре а го ва ли на по­ку ша је да се ме ша ју у њи хов жи вот, али да су од со вјет ских вој ни ка са за до вољ­ством при хва та ли ху ма ни тар ну по моћ. Ве те ран спе ци јал не је ди ни це „Ал фа“

Сер геј Гон ча ров, ко ји је та ко ђе уче ство­вао у опе ра ци ја ма у Ав га ни ста ну, по твр­ђу је ре чи Са виц ког. „Ка да смо ула зи ли у на се ља ко ја смо осво ји ли, са со бом смо до во ди ли ле ка ре, ко је је на род звао ‘та би би’, и де ли ли смо на мир ни це. Има ли смо са свим дру га чи ји од нос пре ма ста нов ни штву. Аме ри кан ци се по на ша ју на дру ги на чин. За њих је то те ри то ри ја ко ју јед но став но тре ба осво­ји ти“, се ћа се Гон ча ров. Аме рич ки вој ни ци су про у чи ли со вјет­ско ис ку ство, али су до спе ли у исту зам­ку као и СССР, по што се Ав га ни стан ци јед на ко не при ја тељ ски од но се пре ма без­бо жним со ци ја ли сти ма и пре ма за пад ној де мо кра ти ји. За њих се та ко ђе бр за опе­ра ци ја про тив те ро ри ста пре тво ри ла у ви ше го ди шњи рат. Чак и че тврт ве ка ка сни је у ру ском дру­штву још тра је ди ску си ја о то ме ка кав став тре ба за у зе ти пре ма ав га ни стан ској вој ној кам па њи. Ру ски са вез ве те ра на ав га ни стан ског ра­та на ме ра ва да се обра ти пред сед ни ку РФ тра же ћи ре ви зи ју по ли тич ке оце не ула­ска со вјет ске вој ске у Ав га ни стан. На и ме, Кон грес на род них по сла ни ка СССР­а је 1989. овај рат оце нио као „ка та стро фал­ну аван ту ру“.„Про шло је 25 го ди на и те шко је су ди­ти о до га ђа ји ма из тих го ди на, да ли су би ли до бри или ло ши, али, ако ни шта дру го, ве ро ва ли смо да се бо ри мо за прав ду и у то ни смо сум ња ли“, сма тра ве те ран спе ци јал не је ди ни це „Ал фа“ Сер геј Гон ча ров.

Спе ци јал не до дат ке о Ру си ји у свет ским днев­ни ци ма уре ђу је и из да је „Rus sia Beyond the He­a dli nes“, про је кат „Ро сиј ске га зе те“ из Мо скве. У овом тре нут ку до да ци се об ја вљу ју у сле де ћим ли­сто­ви­ма:­Le­Fi­ga­ro,­Фран­цу­ска­•­The­Daily­Te­le­graph,­Ве­ли­ка­Бри­та­ни­ја­•­Südde­utsche­Ze­i­tung,­Не­мач­ка­•­El­País,­Шпа­ни­ја­•­La­Re­pub­bli­ca,­Ита­ли­ја­•­Le­So­ir­и­Euro­pean­Vo­i­ce,­Бел­ги­ја­•­Ду­ма,­Бу­гар­ска­•­По­ли­ти­ка­и­Ге­о­по­ли­ти­ка,­Ср­би­ја­•­The­Was­hing­ton­Post­и­The­New­York­Ti­mes,­САД­•­Ma­i­nic­hi­Shim­bun,­Ја­пан­•­Chi­na­Bu­si­ness­News,­Ки­на­•­So­uth­Chi­na­Mor­ning­Post,­Ки­на­(Хонг­конг)­•­La­Na­cion,­Ар­ген­ти­на­•­Fol­ha­

de­S.­Pa­u­lo,­Бра­зил­•­El­Ob­ser­va­dor,­Уру­гвај­•­The­Global­Times,­Кина­•­Navbharat­Times­и­The­Economic­Times,­Индија­•­Eleutheros­Typos,­Грчка­•­Joongang­Jilbo,­Јужна­Кореја­•­Gulf­News­и­Al­Khaleej,­Уједињени­Арапски­Емирати­•­Sydney­Morning­Herald­­и­The­Age,­Аустралија­•­Нова­Македонија,­Македонија.­­

Елек трон ска по шта срп ске ре дак ци је RBTH: EDI­TOR­@RU­SKA­REC.RUВи­ше­ин­фор­ма­ци­ја­на­http://RU­SKA­REC.RU „Ге о по ли ти ку“ из да је и штам па пред у зе ће ИП „Ге о по ли ти ка пресс д.о.о.“Адре са ре дак ци је: Мур ска 1/4, 11000 Бе о град

Тел/факс: +381 11 3808 912, 381 11 2404364ge­o­po­li­ti­ka@sbb.rs,­ www.ge­o­po­li­ti­ka.rs

Сло бо дан Ерић, ди рек тор и глав ни и од го вор ни уред ник

Алек сан дар Дра гу ти но вић, уред ник фо то гра фи је

Ире на Ми лић, ди стри бу ци ја, огла ша ва ње и ПР

Ка та ри на Бун тић-Мар ко вић, по слов но­тех нич ки се кре тар

Ли ков но­гра фич ка об ра да „Ге о по ли ти ка пресс“

„Ни ко ни је оче ки вао де ве то го ди шњи рат“

Ни је дан по бу ње нич ки по крет у це лој људ ској исто ри ји ни је из ино стран ства до би јао по др шку та квих раз ме ра

Со вјет ски вој ни ци пре од ла ска из Ав га ни ста на, 1989.

ФО

ТО

: ри

а „

нО

вО

сТ

и“

у со чи ју су за вр ше не 22. зим ске Олим пиј ске игре. на це ре мо ни ји за тва ра ња ига ра 23. фе бру а ра на ста ди о ну „Фишт“ гле да о ци ма је при ка за на гран ди о зна пред ста ва у ко јој је на ста вље на при ча о пу то ва њу де вој чи це Љу бе са отва ра ња Олим пи ја де. на кра ју це ре мо ни је у аре ни су се по ја ви ле ма ско те Олим пи ја де Бе ли Ме двед, Зец и ле о пард. Они су се опро сти ли од

спор ти ста и гле да ла ца, по сле че га је Ме да уга сио олим пиј ски пла мен и „пу стио су зу“.

ре пре зен та ци ја ру си је је на Олим пи ја ди за у зе ла пр во ме сто у не зва нич ном укуп ном пла сма ну, осво јив ши 33 ме да ље, од то га 13 злат них, 11 сре бр них и 9 брон за-них. Та ко је ру си ја над ма ши ла ре корд ре пре зен та ци је ссср-а у укуп ном бро ју ме да ља на зим ским игра ма.

ру ска реч ru ska rec.ru

Руси

ја у

сли

кам

а

ФО

ТО

: Ми

ха

ил

МО

р д

а с

Ов