ЛОГИЧКЕ ГРЕШКЕ ЛОГИЧКЕ ГРЕШКЕ

Шта су логичке грешке?Шта су логичке грешке?

ЛЛогичке грешкеогичке грешке су неправилни су неправилни облици логичког мишљењаоблици логичког мишљења

Неки логичари разликују Неки логичари разликују Логичке грешке у ширем Логичке грешке у ширем смислусмислу ииЛогичке грешке у ужем смислуЛогичке грешке у ужем смислу

Логичке грешке у ширем смислу

Ове грешке настају као прекршај логичког следства и представљају очите прекршаје правилних облика мишљења.

Пример: “Трешња је дрво”; “Јухор је планина”; дакле “Шарпланинац је пас”

Или схематски приказ : “А је Б” ; “ В је Г “ ; дакле “ Д је Ђ “

Логичке грешке у ужем Логичке грешке у ужем смислусмислу

Ове грешке не представљају тако очигледне логичке неправилности.

У неким случајевима оне могу да буду веома сличне правилним облицима мишљења и то знатно отежава њихово уочавање и повећава опсност да се грешка “маскира”.

Аристотелова поделаАристотелова подела Од Аристотела потиче, премда није генерално Од Аристотела потиче, премда није генерално

прихваћена, до данас се одржала подела прихваћена, до данас се одржала подела логичких грешака на паралогизме и софизме. логичких грешака на паралогизме и софизме.

ПаралогизмиПаралогизми су према овој подели су према овој подели ненамернененамерне, , нехотичне, несвесне, логичке грешке, које нехотичне, несвесне, логичке грешке, које чинимо успркос жељи и настојању да мислимо чинимо успркос жељи и настојању да мислимо правилно и без намере да било кога преваримо. правилно и без намере да било кога преваримо.

СофизмиСофизми су напротив су напротив намерненамерне (свесне, (свесне, хотимичне) логичке погрешке, које чинимо са хотимичне) логичке погрешке, које чинимо са сврхом да опонента збунимо, преваримо или сврхом да опонента збунимо, преваримо или доведемо у заблуду.доведемо у заблуду.

Познати софизми Софизам Рогати гласи:

„Што ниси изгубио, имаш"? - ,,Да". - - „Рогове ниси изгубио"? - - ,Не". - - Дакле, имаш рогове."

Познати софизми Познати софизми Софизам Софизам Покривени: : ,,Да ли можеш препознати овог ,,Да ли можеш препознати овог

покривеног човека?" покривеног човека?" - ,,Не." - ,,Не." - ,,То је твој брат.- ,,То је твој брат. Дакле не можеш препознати свог Дакле не можеш препознати свог

брата".брата".

Познати софизмиПознати софизми Софизам Софизам СоритСорит (Гомила): (Гомила): „„Чини ли једно зрно гомилу"? - ,,Не". Чини ли једно зрно гомилу"? - ,,Не". - ,,А два зрна"? - ,,Не". - ,,А два зрна"? - ,,Не". Софист затим наставља с питањима све Софист затим наставља с питањима све

док упитани не призна да неки одређени док упитани не призна да неки одређени број зрна (рецимо: n + 1) чини гомилу. број зрна (рецимо: n + 1) чини гомилу.

Тада софист закључује: ,,N зрна не чини Тада софист закључује: ,,N зрна не чини гомилу, а n + 1 зрно чини. Гомила, гомилу, а n + 1 зрно чини. Гомила, дакле, настаје додавањем једног зрна".дакле, настаје додавањем једног зрна".

Познати софизмиПознати софизми Софизам Софизам Ћелави: : ,,Да ли је човек ћелав ако му ишчупаш две ,,Да ли је човек ћелав ако му ишчупаш две

длаке"? - ,,Не". - ,,А ако му ишчупаш три длаке"? - ,,Не". - ,,А ако му ишчупаш три длаке"? - ,,Не". - Питања се настављају. длаке"? - ,,Не". - Питања се настављају. Ако саговорник у једном тренутку Ако саговорник у једном тренутку одговори са ,,да", софист закључује да одговори са ,,да", софист закључује да чупање једне длаке чини човека ћелавим, чупање једне длаке чини човека ћелавим, а ако саговорник упорно одговара а ако саговорник упорно одговара негативно, софист закључује да губећи негативно, софист закључује да губећи длаку по длаку човек не може никад длаку по длаку човек не може никад оћелавитиоћелавити

Познати софизмиПознати софизми Софизам Софизам КрокодилКрокодил: : Крокодил који је ухватио дете обећава мајци која стоји Крокодил који је ухватио дете обећава мајци која стоји

на обали да ће јој га вратити ако погоди шта намерава на обали да ће јој га вратити ако погоди шта намерава да учини с њим. да учини с њим.

Мајка мудрује: ,,Ти намераваш или да поједеш дете или Мајка мудрује: ,,Ти намераваш или да поједеш дете или да ми га вратиш. Ако намераваш да ми га вратиш, да ми га вратиш. Ако намераваш да ми га вратиш, вратићеш ми га зато што намераваш. Ако намераваш да вратићеш ми га зато што намераваш. Ако намераваш да га поједеш а ја то погодим, вратићеш ми га зато што сам га поједеш а ја то погодим, вратићеш ми га зато што сам погодила. Према томе, вратићеш га у сваком случају". погодила. Према томе, вратићеш га у сваком случају".

Крокодил одговара: „Ако намеравам да поједем дете, а Крокодил одговара: „Ако намеравам да поједем дете, а ти то погодиш, нећу ти га вратити зато што намеравам ти то погодиш, нећу ти га вратити зато што намеравам да га поједем. Ако не намеравам да поједем дете, а ти то да га поједем. Ако не намеравам да поједем дете, а ти то не погодиш, нећу ти га вратити зато што ниси погодила. не погодиш, нећу ти га вратити зато што ниси погодила. Дакле, нећу ти га вратити ни у ком случају".Дакле, нећу ти га вратити ни у ком случају".

Познати софизмиПознати софизми Софизам Софизам ПротагораПротагора и ученик: и ученик: Софист Протагора подучавао је Еуатла адвокатској Софист Протагора подучавао је Еуатла адвокатској

вештини. Погодили су се да ученик плати одмах вештини. Погодили су се да ученик плати одмах половину школарине, а другу половину кад добије прву половину школарине, а другу половину кад добије прву парницу.Како по завшеном школовању ученик није парницу.Како по завшеном школовању ученик није вршио адвокатску праксу, тужио га је учитељ суду. вршио адвокатску праксу, тужио га је учитељ суду.

На суду Протагора каже: На суду Протагора каже: ,,Ти ћеш ми свакако платити остатак школарине. Јер ,,Ти ћеш ми свакако платити остатак школарине. Јер

ако изгубиш парницу, платићеш по одлуци суда, а ако ако изгубиш парницу, платићеш по одлуци суда, а ако је добијеш, платићеш ми по нашој погодби". је добијеш, платићеш ми по нашој погодби".

Еуатло одговара: Еуатло одговара: „„Ако добијем парницу, нећу ти платити јер је тако суд Ако добијем парницу, нећу ти платити јер је тако суд

пресудио. Ако изгубим, нећу ти платити, јер смо се пресудио. Ако изгубим, нећу ти платити, јер смо се тако договорили".тако договорили".

Познати софизмиПознати софизми ЛажљивацЛажљивац 1) Епименид Крићанин тврди да сви 1) Епименид Крићанин тврди да сви

Крићани лажу.Крићани лажу. 2) Али ако сви Крићани лажу, лаже и 2) Али ако сви Крићани лажу, лаже и

Епименид.Епименид. 3) Дакле, сви Крићани говоре истину.3) Дакле, сви Крићани говоре истину. 4) Али ако сви Крићани говоре истину, 4) Али ако сви Крићани говоре истину,

онда и Епименид говори истину.онда и Епименид говори истину. 5) Дакле, ипак сви Крићани лажу, па и 5) Дакле, ипак сви Крићани лажу, па и

Епименид лаже.Епименид лаже.

Познати софизмиПознати софизми Лењи разлогЛењи разлог Било да ти је суђено да оздравиш или да Било да ти је суђено да оздравиш или да

умреш, лекар ти није потребанумреш, лекар ти није потребан Суђено ти је или да оздравиш или да Суђено ти је или да оздравиш или да

умреш.умреш. Дакле, следи да ти лекар није нужан.Дакле, следи да ти лекар није нужан.

Грешка је у томе што се сви процеси Грешка је у томе што се сви процеси сматрају строго предодређеним, и уједно сматрају строго предодређеним, и уједно се потире значај човекове слободне воље и се потире значај човекове слободне воље и разложности деловањаразложности деловања

ОПШТЕ ГРЕШКЕ У ОПШТЕ ГРЕШКЕ У ЗАКЉУЧКУ ЗАКЉУЧКУ

Fallaciae dictionisFallaciae dictionis ((говорнеговорне или или језичке грешкејезичке грешке), ), ии

FFallaciae extra dictionemallaciae extra dictionem ((вангорворневангорворне или или ванјезичке ванјезичке грешке)грешке)

ЈЈезичке грешкеезичке грешке ((Fallaciae dictionisFallaciae dictionis) )

Аристотел је разликовао шест врста логичких Аристотел је разликовао шест врста логичких грешака које грешака које потичупотичу из језика( из језика(fallaciae dictionisfallaciae dictionis))..ТТе грешкее грешке су добиле латинске називе :су добиле латинске називе :

1. 1. Fallacia aequivocationisFallacia aequivocationis (грешка (грешка двозначности),двозначности),

2. 2. Fallacia ambiguitatisFallacia ambiguitatis ( грешка ( грешка двосмислености), двосмислености),

3. 3. Fallacia compositionisFallacia compositionis (грешка композиције), (грешка композиције), 4. 4. Fallacia divisionisFallacia divisionis (грешка дивизије), (грешка дивизије), 5. 5. Fallacia Fallacia accentusaccentus (грешка нагласка), (грешка нагласка), 6. 6. Fallacia Fallacia figurae dictionisfigurae dictionis (грешка говорног (грешка говорног

облика).облика).

ГГрешка двозначностирешка двозначности Fallacia aequivocationisFallacia aequivocationis

Логичке грешке које настају услед Логичке грешке које настају услед употребе хомонима називају се употребе хомонима називају се грешкама истозвучности, грешкама истозвучности, двозначностидвозначности или или еквивокацијееквивокације ((Fallacia aequivocationisFallacia aequivocationis).).

„„Сто је мањи од собе. Сто је мањи од собе. Педесет три је мање од сто. Педесет три је мање од сто. Дакле, педесет три је мање од собе".Дакле, педесет три је мање од собе".

Грешкама Грешкама двосмислености или двосмислености или амбигвитетаамбигвитета ((Fallacia Fallacia

ambiguitatisambiguitatis)) Грешке у закључивању које настају кад Грешке у закључивању које настају кад се амфиболични ( двосмислени ) судови се амфиболични ( двосмислени ) судови узимају као премисе закључка називамо узимају као премисе закључка називамо грешкама двосмисленостигрешкама двосмислености или или амбигвитетаамбигвитета ((Fallacia ambiguitatisFallacia ambiguitatis).).

Примери амфиболичних судова:Примери амфиболичних судова: „„Псетанце воли дете"Псетанце воли дете" „ „Ibis redibis numquam in bello peribisIbis redibis numquam in bello peribis" " (,,Ти ћеш ићи вратити се никад у рату (,,Ти ћеш ићи вратити се никад у рату

погинути")погинути")

Грешка композиције Грешка композиције ((FFallacia compositionisallacia compositionis).).

Грешка се састоји у томе што се неко својство које Грешка се састоји у томе што се неко својство које припада засебно узетим деловима целине или припада засебно узетим деловима целине или елементима групе приписује читавој целини или елементима групе приписује читавој целини или групи. групи.

Ову грешку називамо грешком од раставног смисла Ову грешку називамо грешком од раставног смисла саставном саставном ( ( fallacia a sensu divisio ad sensum fallacia a sensu divisio ad sensum compositumcompositum )) или краће или краће грешком композицијегрешком композиције ((fallacia compositionisfallacia compositionis).).

Пример :Пример :Сви играСви играччи у том тиму су звезде и бољи су од свих и у том тиму су звезде и бољи су од свих других других играиграчча, што знаа, што значчи да ће њихов тим сигурно и да ће њихов тим сигурно победити све победити све остале тимове. остале тимове.

Грешка дивизијеГрешка дивизије ((fallacia divisionisfallacia divisionis))

Грешка се састоји у томе што се неко својство Грешка се састоји у томе што се неко својство које припада некој целини или групи приписује које припада некој целини или групи приписује појединим деловима целине, односно појединим појединим деловима целине, односно појединим члановима групе. члановима групе.

Таква грешка назива се Таква грешка назива се грешком од саставног грешком од саставног смисла раставномсмисла раставном, , ((fallacia a sensu coposito ad fallacia a sensu coposito ad sensum divisumsensum divisum)) или краће или краће грешком дивизијегрешком дивизије ((fallacia divisionisfallacia divisionis))..

Пример :Пример :Његова кућа је упола мања од свих осталих Његова кућа је упола мања од свих осталих кућа у кућа у крају, што знакрају, што значчи да су његова врата висока око и да су његова врата висока око 1 м.1 м.

Грешка нагласка или Грешка нагласка или акцента (акцента (fallacia accentusfallacia accentus).). Грешка у закључку која настаје Грешка у закључку која настаје

кад не видимо тачно који је слог у кад не видимо тачно који је слог у речи или која реч у реченици речи или која реч у реченици наглашена назива се наглашена назива се грешком грешком нагласка или акцентанагласка или акцента (fallacia (fallacia accentus).accentus).

Пример :Пример : ,,На овој слици боје су лепе",,,На овој слици боје су лепе",

ГГрешка говорног облика решка говорног облика (fallacia figurae dictionis)(fallacia figurae dictionis)

Речи које потРечи које потиичу од истог корена понекад се доста чу од истог корена понекад се доста разликују по значењу. Речи „представити", разликују по значењу. Речи „представити", „представа", „представка" и „представник" истог су „представа", „представка" и „представник" истог су корена, али су се доста удаљиле по значењу, па их корена, али су се доста удаљиле по значењу, па их можемо заменити или објаснити речима сасвим можемо заменити или објаснити речима сасвим различитих корена. „Представити" значи упознати различитих корена. „Представити" значи упознати некога с неким, „представа" значи приредба, некога с неким, „представа" значи приредба, „представка" је поднесак, а „представник" - заступник.„представка" је поднесак, а „представник" - заступник.

Ако у процесу закључивања погрешно претпоставимо Ако у процесу закључивања погрешно претпоставимо да две речи различитог значења, а истог корена имају да две речи различитог значења, а истог корена имају исто значење, или да је у две речи сличног облика на исто значење, или да је у две речи сличног облика на исти начин модификовано основно значење корена, исти начин модификовано основно значење корена, настају грешке, које можемо назвати настају грешке, које можемо назвати грешкама грешкама говорног обликаговорног облика (fallacia figurae dictionis). (fallacia figurae dictionis).

Грешка акциденцијеГрешка акциденције ((fallacia accidentisfallacia accidentis ))

Ова грешка настаје када се Ова грешка настаје када се претпоставља да претпоставља да нешто што важи генерално важи и под посебним нешто што важи генерално важи и под посебним околностима које у општој формулацији правила околностима које у општој формулацији правила нису узете у обзир. Оваква грешка назива се нису узете у обзир. Оваква грешка назива се грешком закључивања грешком закључивања од реченог једноставно од реченог једноставно ка реченом с ограничењем (ка реченом с ограничењем (a dicto simpliciter ad a dicto simpliciter ad dictum secundum quiddictum secundum quid)) или краће или краће грешком грешком акциденцијеакциденције ( (fallacia accidentisfallacia accidentis ).).

Пример:Пример: „„Воће је здраво. Зато и они који болују од Воће је здраво. Зато и они који болују од

дизентерије треба да га што више једу".дизентерије треба да га што више једу".

Конверзна грешка Конверзна грешка акциденцијеакциденције ( (fallacia fallacia accidentisaccidentis conversaconversa))

Ова грешка настаје када се Ова грешка настаје када се претпостављпретпоставља,а, да оно што важи само у одређеним посебним да оно што важи само у одређеним посебним

околностима, да важи генерално и без околностима, да важи генерално и без ограничења. ограничења.

Ову грешку називамо грешком Ову грешку називамо грешком од реченог с од реченог с ограничењем ка реченом једноставно (ограничењем ка реченом једноставно (a a dicto secundum quiddicto secundum quid а аd dictum sipliciterd dictum sipliciter) или ) или краће краће конверзном грешком акциденцијеконверзном грешком акциденције ((fallacia accidentisfallacia accidentis conversaconversa))

„ „Ујед змије отровнице најбоље је спалити Ујед змије отровнице најбоље је спалити усијаним гвожђем. Дакле, сваку рану је усијаним гвожђем. Дакле, сваку рану је најбоље спалити усијаним гвожђем".најбоље спалити усијаним гвожђем".

ГРЕШКЕ ПОСЕБНИХ ГРЕШКЕ ПОСЕБНИХ ВРСТА ЗАКЉУЧАКАВРСТА ЗАКЉУЧАКА

ППоред „општихоред „општих”” грешака које се грешака које се могу појавити у различитим могу појавити у различитим врстама закључка, постоје и такве врстама закључка, постоје и такве грешаке које настају само у грешаке које настају само у одређеним посебним врстама одређеним посебним врстама закључка и представљају закључка и представљају прекршај прекршај специфичних принципаспецифичних принципа или или правила тих врста закључака.правила тих врста закључака.

Чиста конверзија Чиста конверзија универзално-универзално-

афирмативног судаафирмативног суда Ова грешка састоји се у томе што Ова грешка састоји се у томе што

вршимо чисту конверзију вршимо чисту конверзију универзално-афирмативног суда, а универзално-афирмативног суда, а код таквог суда могућа је само код таквог суда могућа је само нечиста конверзија.нечиста конверзија.

С а П С а П П а С П а С Сви сисари су кичмењаци, дакле Сви сисари су кичмењаци, дакле

Сви кичмењаци су сисари Сви кичмењаци су сисари

Quaternio Quaternio terminorum terminorum Ова грешка се јавља када Ова грешка се јавља када уместо средњег уместо средњег

појма имамо у премисама два различита појма имамо у премисама два различита појма, па уместо три појма, колико мора имати појма, па уместо три појма, колико мора имати сваки силогизам, овде имамо четири: већи сваки силогизам, овде имамо четири: већи појам, мањи појам и два појма који се скривају појам, мањи појам и два појма који се скривају иза тобожњег средњег појма. иза тобожњег средњег појма.

Зато се ова грешка зове Зато се ова грешка зове quaternio terminorum quaternio terminorum (учетворавање појмова).(учетворавање појмова).

Језик је чуло укусаЈезик је чуло укусаПрва одлика народа је језикПрва одлика народа је језикПрва одлика народа је чуло укусаПрва одлика народа је чуло укуса

Грешка нерасподељеног Грешка нерасподељеног средњег појмасредњег појма ( (non non distribus mediusdistribus medius).).

Сви сликари су уметнициСви сликари су уметнициСви композитори су уметнициСви композитори су уметнициНеки композитори су сликариНеки композитори су сликари

Овај закључак није ваљан јер средњи појам Овај закључак није ваљан јер средњи појам („уметници") није ни у једној премиси („уметници") није ни у једној премиси расподељен (узет у читавом обиму). расподељен (узет у читавом обиму). Могуће је, дакле, (премда није нужно) да Могуће је, дакле, (премда није нужно) да се у већој премиси говори о једном, а у се у већој премиси говори о једном, а у мањој о другом делу обима појма мањој о другом делу обима појма „уметници".„уметници".

Illicitus processus Illicitus processus -Недопуштено проширење-Недопуштено проширење Када се прекрши једно од основних Када се прекрши једно од основних

општих правила категоричког силогизма општих правила категоричког силогизма да „крајњи појам који није расподељен у да „крајњи појам који није расподељен у премиси не може бити расподељен ни у премиси не може бити расподељен ни у конклузији". Ово правило може се конклузији". Ово правило може се прекршити на два главна начина. прекршити на два главна начина.

Недопуштеним проширењем већег појма Недопуштеним проширењем већег појма ии

Недопуштеним проширењем мањег појмаНедопуштеним проширењем мањег појма

Недопуштено проширење Недопуштено проширење већег појмавећег појма

Сви рвачи су атлетичари Сви рвачи су атлетичари Ниједан тркач није рвачНиједан тркач није рвач

Ниједан тркач није атлетичарНиједан тркач није атлетичар

Овај закључак није правилан јер је већи Овај закључак није правилан јер је већи појам („атлетичар") у већој премиси појам („атлетичар") у већој премиси нераспнераспooдељен, а у конклузији дељен, а у конклузији расподељен. Овакву грешку називамо расподељен. Овакву грешку називамо недопуштеним проширењем већег појманедопуштеним проширењем већег појма ((illicitus processus maiorisillicitus processus maioris)) или или краће краће недопуштеним већим (недопуштеним већим (illicitus maiorillicitus maior).).

Р

Т Р

Т А

А

Недопуштено Недопуштено проширењепроширење

мањег појма мањег појма Свака упала плућа је опаснаСвака упала плућа је опасна Свака упала плућа је болестСвака упала плућа је болест

Свака болест је опаснаСвака болест је опасна

Овај закључак је неправилан јер је мањи Овај закључак је неправилан јер је мањи појам („болест") у мањој премиси појам („болест") у мањој премиси нерасподељен, а у конклузији расподељен. нерасподељен, а у конклузији расподељен.

Оваква грешка назива се Оваква грешка назива се недопуштено недопуштено проширење мањег појмапроширење мањег појма ( (illicitus maior I illicitus maior I illicitus minorillicitus minor)) или краће или краће недопуштени недопуштени мањи (мањи (illicitus minorillicitus minor).).Обе наведене грешке Обе наведене грешке ((illicitus maior I illicitus illicitus maior I illicitus minorminor)) можемо означити кратким називом можемо означити кратким називом недопуштено проширење недопуштено проширење ((illicitus processusillicitus processus).).

Негација антецеденсаНегација антецеденса Ова грешка се јавља у модусу Ова грешка се јавља у модусу ponendo ponensponendo ponens

састоји у томе да од негације антецеденса састоји у томе да од негације антецеденса закључујемо на негацију консеквенса. закључујемо на негацију консеквенса.

Назива се кратко Назива се кратко грешком негације грешком негације антецеденсаантецеденса..

Пример : Пример : Ако ауторски хонорари расту,расту и цене Ако ауторски хонорари расту,расту и цене књига књига Ауторски хонорари не Ауторски хонорари не расту расту Не Не расту ни цене књига расту ни цене књига

pp => => qq --pp______________ --qq

http://www.aptv.org/IQLEARNING/Khan/video.php?readableid=denying-the-antecedent

Афирмација Афирмација консеквенсаконсеквенса

Ова грешка се јавља у модусу Ова грешка се јавља у модусу tollendo tollendo tollenstollens састоји у томе да се од афирмације састоји у томе да се од афирмације консеквенса закључује на афирмацију консеквенса закључује на афирмацију антецеденса назива се кратко антецеденса назива се кратко грешком грешком афирмације консеквенса.афирмације консеквенса.

Пример:Пример:Ако ауторски хонорари расту, књиге Ако ауторски хонорари расту, књиге поскупљују поскупљују

Књиге поскупљују Књиге поскупљују Ауторски хонорари растуАуторски хонорари расту

pp => => qq qq__________

pphttp://www.aptv.org/IQLEARNING/Khan/video.php?readableid=affirming-the-consequent

ГГрешком непотпуне решком непотпуне дисјункције дисјункције

Оваква грешка у дисјунктивном Оваква грешка у дисјунктивном силогизму, састоји се у томе што се силогизму, састоји се у томе што се полази од премисе у којој није извршена полази од премисе у којој није извршена потпуна дисјункција, тј. Нису побројани потпуна дисјункција, тј. Нису побројани сви чланови сви чланови дисјункциједисјункције..пример:пример:Сваки је троугао оштроугли или Сваки је троугао оштроугли или тупоугли. тупоугли. Овај троугао није оштроуглиОвај троугао није оштроуглиОвај троугао је тупоуглиОвај троугао је тупоугли

ГРЕШКЕ У ИНДУКТИВНОМ И АНАЛОГИЈСКОМ

ЗАКЉУЧКУ

ИИндукцијндукцијаа једноставног једноставног набрајања набрајања

Индукција једноставним набрајањем Индукција једноставним набрајањем је врло непоуздана и да врло често је врло непоуздана и да врло често доноси погрешне конклузије. доноси погрешне конклузије.

Зато многи логичари ову врсту Зато многи логичари ову врсту индукције с доста права и не називају индукције с доста права и не називају „врстом" индукције, него логичком „врстом" индукције, него логичком погрешком.погрешком.

Пример:Пример: Упознао сам четворицу Мађара, ниједан Упознао сам четворицу Мађара, ниједан

није говорио ниједан страни језик, дакле није говорио ниједан страни језик, дакле Мађари не говоре стране језике.Мађари не говоре стране језике.

Грешка пребрзе Грешка пребрзе генерализације генерализације

Када на основу премалог броја Када на основу премалог броја испитаних чланова једне класе испитаних чланова једне класе изводимо универзални суд који има изводимо универзални суд који има важење за целу класу, чинимо логичку важење за целу класу, чинимо логичку грешку пребрзе генерализације. грешку пребрзе генерализације.

Пример:Пример: Ако је аутобус, који би требало да крене са Ако је аутобус, који би требало да крене са

станице у 8:00 часова, једном закаснио 10 станице у 8:00 часова, једном закаснио 10 минута, не значи да ће увек каснити и да у минута, не значи да ће увек каснити и да у будуће очекујемо његов полазак у 8:10.будуће очекујемо његов полазак у 8:10.

Заблуда искључења Ова грешка се јавља уколико у процесу Ова грешка се јавља уколико у процесу

закључивања занемаримо важну чињеницу закључивања занемаримо важну чињеницу која би могла да оспори конклузију.која би могла да оспори конклузију.

Пример: Пример: - Наша привреда је у сталном успону, јер је - Наша привреда је у сталном успону, јер је у мају 2000. године забележен пораст у мају 2000. године забележен пораст производње од 30% у односу на мај 1999. производње од 30% у односу на мај 1999. (Изостављена је важна чињеница да је (Изостављена је важна чињеница да је Србија у мају 1999. год. бомбардована, због Србија у мају 1999. год. бомбардована, због чега је скоро цела привреда била практично чега је скоро цела привреда била практично паралисана, па је податак о производњи у паралисана, па је податак о производњи у том месецу нерелевантан за поређење)том месецу нерелевантан за поређење)

Нерепрезентативан узорак

Узорак који се користи у индуктивном закључивању значајно је различит од целе групе на коју се закључак односи.

Пример: Пример: - Године 1936, пре председничких избора у Америци, часопис Литерарни зборник (Literary Digest) начинио је прелиминарно испитивање јавног мњења, којим је утврдио да ће Френклин Рузвелт изгубити од кандидата Алфа Лендона, резултатом 161:370. Рузвелт је ипак победио, више него убедљиво, са 523:8. Како? Анкета је обављена телефоном, а током економске кризе 30-их година телефоне су имали само најбогатији... који су, наравно, прижељкивали победу републиканца Лендона.

Post hocPost hoc, , ergo propter hocergo propter hoc “после тога, дакле, због “после тога, дакле, због

тога”тога” Ова грешка се састоји у томе да се Ова грешка се састоји у томе да се сталан след двеју појава узима као сталан след двеју појава узима као сигуран доказ узрочне везе међу њима.сигуран доказ узрочне везе међу њима.

Догодило се А, затим се догодило Б. Догодило се А, затим се догодило Б. Закључујемо да је А условило, Закључујемо да је А условило, узроковало појаву Б. узроковало појаву Б.

Међутим, временско следовање неких Међутим, временско следовање неких појава, није довољан доказ да су те појава, није довољан доказ да су те појаве у нужној вези.појаве у нужној вези.

Пример:Пример: Мачка ми је прешла пут, зато ми је тог Мачка ми је прешла пут, зато ми је тог

дана све ишло лоше.дана све ишло лоше.http://www.aptv.org/IQLEARNING/Khan/video.php?readableid=post-hoc

Cum hoc, ergo propter hocCum hoc, ergo propter hoc““ССаа тимтим, дакле због тога, дакле због тога””

Догађаји Догађаји АА и и ББ догодили су се исто време. догодили су се исто време. Дакле, Дакле, АА је изазвао је изазвао ББ..

Догађаји Догађаји групегрупе  АА су увек били праћени  су увек били праћени догађајима догађајима групегрупе    ББ .  . Према томе, догађаји Према томе, догађаји групегрупе АА,, изазивају  изазивају догађаје догађаје групегрупе    ББ . .Промер:Промер:

Што је већШто је већаа величина величина дечијих дечијих ципела, ципела, тото је је бољбољии рукопис детета.  рукопис детета. Стога,Стога, дете које дете које има велика стопала има велика стопала ће ће лакшлакше и лепшее и лепше писати. писати.

Неисправна аналогија Ако се два објекта, А и Б, представе као једнаки, и

ако се покаже да објекат А има особину П, онда ће слeдитии да и објекат Б има особину П. Ово се често злоупотребљава тако што се неаргументовано успоставља аналогија А=Б.

Примери: - Жене су као деца. За децу је најбоље кад им

одлучно покажете докле смеју да иду са спровођењем своје слободне воље. Ето, исто тако и према женама треба бити непопустљив.

- Наравно да је телепатија могућа. Људи су у 19. веку исто тако тврдили да је немогуће летети у летилици тежој од ваздуха, па се показало да нису били у праву. (И ова аналогија је неисправна, јер између авиона и телепатије нема баш никакве везе)

ГРЕШКЕ У ДОКАЗУГРЕШКЕ У ДОКАЗУ Грешке у доказу могу Грешке у доказу могу се поделити се поделити

у зависности од тога у ком елементу у зависности од тога у ком елементу доказа се јављају.доказа се јављају.

Тако можемо разликовати:Тако можемо разликовати:    ГРЕШКЕ У ОДНОСУ НА ТЕЗУГРЕШКЕ У ОДНОСУ НА ТЕЗУ ГРЕШКЕ У ОДНОСУ НА АРГУМЕНТЕГРЕШКЕ У ОДНОСУ НА АРГУМЕНТЕ ГРЕШКЕ У ОДНОСУ НА НАЧИН ГРЕШКЕ У ОДНОСУ НА НАЧИН

ДОКАЗАДОКАЗА

ГРЕШКЕ У ОДНОСУ НА ГРЕШКЕ У ОДНОСУ НА ТЕЗУТЕЗУ

Грешке у односу на тезу појављују се у два Грешке у односу на тезу појављују се у два основна облика:основна облика:

А - Спорна теза се или шири А - Спорна теза се или шири или сужаваили сужава

ТЕЗАТЕЗА

ТЕЗА

Б - Не доказује се спорна теза, Б - Не доказује се спорна теза, већ нека друга тезавећ нека друга теза

А1 А2 А3

ТЕЗАТЕЗА ТЕЗА 2.ТЕЗА 2.

Qui nimium probatQui nimium probat, , nihil nihil probatprobat

( Ко превише доказује, ништа не ( Ко превише доказује, ништа не доказује)доказује) Отклон од тезе може бити већи или мањи, и може се догодити на

различите начине. Кад неко доказује тезу која је општија од оне спорне, кажемо да

доказује превише. Супротно томе, ако неко доказује тезу која је ужа од оне коју би требало доказати, кажемо да доказује премало.

Претпоставимо да се у неком скупу расправља о томе има ли друштво право да злочинца казни смртном казном. Онај ко би почео да доказује да је грех усмртити било које живо биће, доказивао би превише; онај ко би доказивао да друштво има право да се брани од оних који га угрожавају, доказивао би премало.

Онај ко доказује премало, олакшава себи посао, али не доказује оно што би требало. Онај ко доказује превише, доказао би и ужу тезу кад би успео да докаже ширу. Али општије тезе увек је теже доказати па се често дешава се општија теза коју покушавамо да докажемо, не може никако доказати, док би се она ужа, коју заправо и треба доказати, могла доказати прилично лако. Зато се каже: «Ко превише доказује, не доказује ништа» (Qui nimium probat, nihil probat).

Прелаз у други род Отклон од спорне тезе може бити и

такав да доказујемо тезу која је сасвим друге врсте или спада у сасвим друго подручје. Тако некад кажемо за неког да је неспособан, а људи почну да нас уверавају да је он врло поштен. Или: критикујемо друштвени поредак и односе међу људима у некој земљи, а апологета постојећег стања почне да нам наводи цифре о порасту производње или о наоружању њихове војске. Ову грешку називамо «прелазом у други род».

Argumentum ad hominem “аргумент против човека”

Ова грешка настаје, када се не расправља о самој тези, већ се напада особа која заступа тезу.

Врло честа грешка, посебно у оштријим полемикама. Уколико један од саговорника не успе да побије тезу, па “оспе паљбу на личност” онога ко заступа тезу он тада чини грешку аrgumentum ad hominem.

три основне форме грешке

Argumentum ad hominem 1. Кад се уместо тврдње напада особа. Пример: Може он да тврди колико хоће да сам га преварио,

нећемо ваљда веровати једном црнцу . 2. Кад се у сврху обарања тврдње истичу

околности у којима се налази особа која износи тврдњу

Пример: а) Ти то не разумеш, јер си млад... б) Није скуп производ, него си ти сиромашан 3. Кад се истиче да особа сама не

поштује то за шта се залаже или што тврди.

Пример: а) С каквим правом овај лекар може да ми саветује да

оставим дуван, кад је и сам пушач. б) Кажеш да не треба пити, а не делујеш ми да си трезан...

доброћудна варијанта Argumentum ad hominem

Постоји и доброћуднија варијанта ове грешке која не тежи да дискредитује опонента него да га увери да он због специјалних околности у којима се налази (занимање, припадност некој партији или друштвеној групи, његове раније изјаве итд.) треба заправо да се сложи с тезом којој опонира.

Пример: када у дискусији са банкаром покушавамо да му

објаснимо да он треба да прихвати нашу тезу, ако не жели да дође у контрадикцију са пословном етиком, или када политичког противника уверавамо да наша теза, с којом он полемише, заправо логично проистиче из неких теза за које се он залаже. http://www.aptv.org/IQLEARNING/Khan/video.php?readableid=ad-hominem

Затрован бунар Грешка се састоји у томе што се не

расправља о спорној тези, већ се захтева одбацивање свих противникових будућих аргумената због некомпетентности, пристрасности, припадности „другој групи“ итд.

Пример: „Наравно да ћете тврдити да је позитивна дискриминација лоша, ви сте припадник већине...“

„Не можете објективно говорити о месу, јер сте ви вегетаријанац“.

„Не можете ви да говорите о радничким правима, јер сте ви избачени из фирме“

Argumentum ad populum „аргумент за народ“

Ова грешка настаје када, не улазећи у расправу о суштини спорне ствари, настојимо да придобијемо слушаоце подилазећи им и делујући на њихова осећања, предрасуде, таштину и субјективне утиске.

Ову грешку је могуће препознати по патетичном тону којим се изговара као и по јасном утиску да је нагласак на форми, а не на садржају аргумента.

Примери: Када демагог на митингу ничим не поткрепљује своје

тврдње него им даје привид уверљивости најављујући их звучним фразама као „ви знате најбоље да смо ...“, „само покварен човек може посумњати у ...“, „ко боље од вас схвата како ...“, кажемо да употребљава „аргумент за народ“ (argumentum ad populum).

Argumentum ad misericordiam- Аргумент

сажаљења Ако се избегава расправа о суштини спорне

тезе, покушајима да се побуди самилост код саговорника, тада се чини „Аргумент за милосрђе“ (argumentum ad misericordiam).

Примери: „Зар није дивна ова скулптура? Три месеца

сам напорно радио на њој.“ „Како можеш да кажеш да подваљујем?

Осим тога, већ губим са осам поена разлике.“

Argumentum ad verecundiam-„Аргумент страхопоштовања

према ауторитетима“ Ова грешка настаје када се ауторитет у једној области цитира као ауторитет и арбитар у другој области, у којој није стручан.

Постоје ситуације у којима није пожељно цитирати ауторитете: 1. Када цитирани ауторитет није експерт за тему о којој се

расправља. Пример: Наш стриц, професор на Правном факултету, је рекао да је снимак

спуштања астронаута на Месец лажиран. 2. Када се већина експерата у тој области не слаже са

цитираним ауторитетом. Пример: Др. Петар Јовановић у својој књизи „Болести коже” ,

наводи следеће биљне лекове за псоријазу: ... (овакав цитат, неће бити научно вредан, јер није прихваћен од стране осталих стручњака у тој области)

3. Када се цитира изјава у којој ауторитет није говорио озбиљно или кад није био способан да пружи изјаву вредну пажње

Пример: Ми смо на ивици нуклеарног рата, Роналд Реган је рекао да ћемо за

пет минута почети да бомбардујемо Русију. (Он је то заиста рекао, али као шалу током пробе озвучења).

Анонимни ауторитет Цитиран је аутор, али није наведено који, па тако

није могуће утврдити да ли је он ауторитет у области на коју се тврдња односи.. Мада је ова заблуда само подврста претходно објашњене Argumentum ad verecundiam), она се тако често користи да је потребно посебно је навести.

Подврста ове заблуде је позивање на гласине. Пошто није могуће утврдити извор гласина, тешко је рећи колико оне могу да буду веродостојне.

Примери: - Кажу да ће у августу следеће године бити смак

света. - Прича се да министар има вилу на Флориди.

Argumentum ad ignorantiam- Аргумент из

незнања Недостатак доказа није доказ за супротно. Грешка се појављује у случајевима где се из одсуства доказа не

може ништа поуздано закључити. Незнање о истинитости извесне тврдње прихвата се као доказ њене неистинитости, или супротно, незнање о неистинитости узима се као доказ истинитости. Код нас се ова грешка јавља и као манифестација идеолошке вере: Књигу нисам читао, али је осуђујем!

Ако се, на пример, тврдња да је нека болест неизлечива поткрепљује само тиме што још није пронађен лек за њу, кажемо да употребњава „Аргумент незнања“ (argumentum ad ignorantiam).

Суштина овог аргумента је у томе што се довољним доказом за неку тврдњу сматра непостојање доказа за супротну тврдњу.

Пример: - Пошто нико није доказао да је свемир бесконачан, то је доказ да

је свемир коначан. (Тешко је доказати непостојање било чега, а нарочито за оне ствари које су изван нашег искуства)

Argumentum ad baculum- „Аргумент батине“

Ова грешка се састоји у томе што, у немогућности да другачије докажемо своју тврдњу, претимо силом, или чак директно употребимо силу против онога ко се не слаже с нашом тезом.

Дакле, саговорник се упозорава да ће бити кажњен ако не прихвати тврдњу.

Примери: - Треба да признаш да је шеф у праву, јер ћеш

у супротном добити отказ. - Ако не верујеш у моје методе лечења, онда

иди код лекара АБ, па нека те он својим лечењем убије.

Комплексно питање Грешка се састоји у томе што, уместо да се

доказује спорна теза, поставља се питање на које не може да се одговори, а да се не претрпи штета.

Пример:*„Јеси ли престао да тучеш жену?“ ( А, спорно је да ли је икада тукао жену.)* „Јеси ли се излечио од алкохолизма?“ ( А, спорно је да ли је уопште и био зависник.)Ово питање захтева дефинитиван одговор а да се пре тога није поставило питање „Да ли си тукао жену?“, тако да се било којим одговором „доказује“ да је саговорник тукао или чак још туче жену.

Овај аргумент често употребљавају адвокати када испитују осумњиченог да би их навели да одговоре управо оно што би потврдило њихову кривицу.

Пример:*„Где ти је новац који си украо?“Јасно је да је грешка у томе што питање имплицира тврдњу која тек треба да буде доказана..

„Клизава стрмина“ Ова грешка настаје када се

доказује да је нека тврдња Х неприхватљива, показујући да из ње, наводно, следи низ неприхватљивих догађаја.

Пример: Ако пустим тебе са часа онда морам и све остале.

Страшило Страшило је логичка грешка која настаје

када се противникова теза погрешно представља, тако што се преувеличава.

То преувеличавање се врши са намером да се теза што лакше оспори.

Особа А : “У нередном периоду, усевима би погодовало време без падавина”.

Особа Б : “Ви, дакле, сматрате да би нашим усевима одговарала сахарска клима”.

ГРЕШКЕ У ОДНОСУ НА АРГУМЕНТЕ

А1 ? А2 ? А3 ?

ТЕЗАТЕЗА

Error fundamentalis – „основна заблуда“

Error fundamentalis је грешка која настаје уколико је кључни аргумент (nervus probandi), неистинит суд.

Ако неко тврди да Милица боље кува од Павла, а као аргументацију понуди следећи суд: “Милица je женско, дакле она боље кува“

Petitio principia –Претпоставка принципа

Ова грешка се састоји у томе што, као аргумент за неку тезу, наводимо другу тезу која је такође спорна и чије доказивање претпоставља доказаност тезе коју тек треба доказати, каже се да чинимо грешку „антиципирање принципа“ (petitio principii).

„Мој син није никад разбио ничији прозор, па према томе није разбио ни ваш.“Ако се особи А замера да је увредила особу Б, онда би особа А требало да покаже да њен поступак није увреда. Али ако аргументује само на следећи начин:

„Ја сам васпитан и не вређам људе“, онда је особа А учинила грешку petitio principii.

Idem per idem – Исто помоћу истог

Ова грешка настаје када се као аргумент користи суд који је само преформулисана теза. Таквим аргументом се не може оправдати теза.

Пример: “Седатив смирује, јер је лек за

смиривање.” “Дефиниција је суд којим нешто

дефинишемо.” “Киселина је оно што је кисело”.

Circulus in demonstrando - Кретање у кругу

Ова грешка настаје када се као аргумент користи суд који није доказан (поуздан), те се мора претходно он доказати и тако се прави низ аргумената. На крају, као послењи аргумент појављује се почетна теза.

У оваквим случајевима, када се теза А доказује тезом Б, теза Б тезом В, а теза В поново тезом А, можемо рећи да је учињена грешка „круг у доказу“ (circulus in demonstrando).

Пример: “Ја сам поштен човек, Ако не верујете, питајте мог

пријатеља тог-и-тог. Њему можете потпуно да верујете. Ја вам јемчим да он никад не лаже.“

Argumentum ad antiquitatem – Аргумент старог, „провереног“

Ова грешка се најчешће поткраде када аргументујемо да ли је нешто добро или лоше на темељу чињенице колико је старо или колико дуго постоји.

Пример:„Две хиљаде и шесто година Персијанци врују у Заратустру. Отуда, Зороастризам мора бити истинито учење кад је толико дуго опстало.“

Argumentum ad novitatem –Аргумент новог,

модерног Ова грешка настаје када се као аргумент

користи суд којим не доказујемо спорну тезу, већ захтевамо њено прихватање само због тога јер је она нова или модерна.

Пример: „Нова, револуционарна, формула нашег производа...!“"Windows 2000 је много бољи од Windowsa 98, зато што је програм новији.“ „Најновији модел Евродизела оставиће вас без даха!“„Нова формула нашег шампона...“

Argumentum ad crumenam–Аргумент

богатства Ова грешка настаје када се уместо валидног

аргумента, употребљава као аргумент корист, новчана или материјална премоћ.

Пример:„Овај лек је несумњиво врло делотворан, јер га је направила најбогатија фармацеутска компанија.“

„Америка је најнапреднија, јер је најбогатија држава“.

Argumentum ad lazarum –Аргумент сиромаштва

Ова грешка настаје када се спорна теза не аргументује адекватним аргументом, већ се као аргумент користи нечије сиромаштво.

Пример: „Он зна шта је живот, јер се у свом

сиромаштву намучио“. „Мој клијент је поштен човек- то се може

видети и по његовом скромном имовном стању.“

Argumentum ad numerum –Аргумент бројности

Ова грешка настаје када се као аргумент користи суд којим се не доказује спорна теза, већ се захтева њено прихватање само због тога што та теза има велики број присталица.

Пример:„Хиљаде људи верује у постојање вештица, значи да ту мора бити неке истине.“ „Преко 57% домаћица користи наше средство...“ „Хиљаде људи верује у хороскоп, значи да ту има истине.“

Argumentum ad nauseam–Аргумент понављане

неистине Ad nauseam је некласична логичка

грешка којом се захтева прихватање неистинитог става само због тога што је више пута поновљен ( иначе, проблематичан) став.

(Чувено Гебелсово понављање лажи!)

Грешка посојећег, али безначајног узрока

Ова грешка настаје када се за неки догађај наводи узрок који је присутан, али је безначајан у односу на остале узроке тог догађаја.

Пример: Коришћење дезодоранса у спреју ствара рупу у озонском омотачу.

Грешка погрешног смера

Ова грешка настаје када је релација између узрока и последице је обрнута.

Када се тврди да појава А производи појаву Б, а у стварности појава Б производи појаву А. (Тврди се да је А=>Б, а уствари је Б=>А)

Пример: “Општина Рековац је мала и

неразвијена и зато смо јој пренели мање средстава из буџета“.

Грешка комплексног (сложеног) узрока

Ова грешка настаје када последица има више узрока од којих се спомињу само неки.

Пример: “Ова петица те је учинила одичним ђаком.”

„Оштетио сам ауто јер сам ударио у рупу на путу“. (А не помиње да је возио брзо.)

Retorsio argumrnti –Коришћење туђег

аргумента Грешка се састоји у томе

што се уместо валидног аргумента против неке тезе, користи противников аргумент као контрааргумент.

Пример: А: он је дете и не сме се кажњавати. Б: Баш зато што је дете треба да се

казни, тако да научи на време Пример: А: ја нећу одржати говор јер имам

трему Б: баш зато мораш одржати говор јер

ћеш се једино тако решити треме

Претериција – Привидно прећуткивање

Најава да се о нечему “не жели говорити”, али се свеједно каже те се тиме повећа знатижеља слушалаца

Пример: Ја данас не желим да говорим да је

Влада крива за повећање незапослености већ о томе како решити тај проблем...

Концесија – Тренутно одобравање

Фигура којом се допушта противниково стајалиште, али само да би се касније с још већим ауторитетом побило

Пример: Признајем да ваш предлог закона потпомаже демографску политику,

али занемарује привредни напредак који је у овом тренутку битнији.

Argumentum ad utile – Аргумент користи

Ова грешка настаје када као аргумент за потврду спорне тезе истичемо корист коју носи прихватање тезе, а не тачност и истинитост саме тезе.

Темељи се на премиси да користи владају ставовима, а реализује се тако што указујемо на корист од прихватања нашег става.

Пример: „Нови начин студирања је бољи, јер ће

омогућити мањи број испита које треба полагати.“

„Ако купите наше средство- уштедећете...“

ГРЕШКЕ У ОДНОСУ НА ГРЕШКЕ У ОДНОСУ НА НАЧИН ДОКАЗАНАЧИН ДОКАЗА

Ове грешке настају уколико се грешка појави у самом поступку доказа.

Дакле, не мора теза да буде неистинита, нити аргументи неистинити, али је могуће да доказни поступак буде неправилан и цео доказ постаје безвредан.

Non sequitur -Не следи Могуће је да се у доказном поступку служимо

истинитим аргументима и да њима доказујемо тезу, а да доказ ипак не буде добар. То се догађа онда када теза коју желимо да докажемо није заснована на аргументима којима се служимо, када се она никаквим ваљаним закључком не може извести из њих. Ову грешку називамо „не следи“ (non sequitur).

Ова грешка се јавља увек уколико изводећи тезу из аргумента, погрешно закључујемо.

Зато се ова грешка може појавити у безброј различитих варијанти, наиме у свим оним варијантама у којима се појављују логичке грешке у закључивању.

Argumentum ad logicam Популарнији назив је „погрешна грешка”. Настаје

када закључак одбацимо зато што је изведен из неистинитих премиса и на неваљан начин, иако је конклузија сама по себи истинита. Другим речима, неки суд сам по себи може бити истинит, а да је изведен из неистинитих премиса (или истинитих) али крајње неформално.Међутим, ова грешка је веома занимљива и важна. Нечији аргументи могу бити бесмислени а да је његова теза по себи значајна и истинита.

Пример:

„Узмимо разломак 16/64. Ако „скратимо“ број 6 у бројитељу и број 6 у именитељу, добићемо 1/4.“„Али то није математички коректно!“„Па ипак је 16/64 једнако 1/4.“И стварно је једнако; тако смо погрешним путем дошли до исправног закључка.

ЛитератураГАЈО ПЕТРОВИЋ , ЛОГИКА , Завод за уџбенике, 2007. Београд

https://www.logicallyfallacious.com/tools/lp/Bo/LogicalFallacies/51/Argument_from_Fallacy

http://www.aptv.org/IQLEARNING/Khan/topic.php?topic=critical-thinking