БиблиотекаБАЈНЕ ПРИНЦЕЗЕ

Књига другаПРИНЦЕЗА НЕЋУ И ПРИНЦ ХОЋУдруго издање

Наслов оригиналаSilvia Roncaglia LА PRINCIPESSA NON VOGLIО E IL PRINCIPE VOGLIOCopyright © 2007, Edizioni EL S.r.l., Trieste ItalyЗа издање на српском језику © Креативни центар 2008

ИлустрацијеЕлена Темпорин (Elena Temporin)

С италијанског превелаВесна Мостарица

УредникАнђелка Ружић

ЛекторАлександра Марковић

Припрема за штампуМарко Хубер

ИздавачКреативни центарГрадиштанска 8, Београдтел.: 011 / 3820 464, 3820 483, 2440 659e-mail: info@kreativnicentar.rs

За издавачаЉиљана Маринковић, директор

ШтампаГрафипроф

Тираж2.000

ISBN 978-86-7781-612-4

Објављивање ове књиге помогло је Министарство иностраних послова Републике Италије

Марку Даларију, овде претвореном

у чаробњака(а можда је то већ био?)

Краљевству Тирамису живела јемала принцеза, коју су сви звалиНећу.

Кад је проговорила, њена прва реч била јенећу и од тог тренутка свака реченицакоју би изговорила почињала је тако.

– Нећу да једем месо!– Нећу да идем рано на спавање!– Нећу да видим своју рођаку Ребеку!– Нећу да перем косу!Због свега се јогунила и није прихваталани наредбе, ни савете, ни захтеве, нимолбе. А пошто је била ћерка краља и краљице, у свему су јој удовољавали и увек је успевала да избегне оно што не жели да ради.

5

Кад би дошло време за купање, принцезаје вриштала:

– Нећу да се купам и тачка! Како је тострашно кад је вода на лицу и кад тисапун уђе у очи! Нећу да се перем, нећуда се умивам, оставите ме на миру!

А краљ би јој онда показивао:

жуту и ружичасту каду,и велику лепу златну каду,и покретну путну каду на рукама лакеја,и туш који прска са стране,и краљевски олимпијски базен,а ако то не би било доста, и читаво море...... али никако није хтела да се окупа.

6

А краљица би наредила да јој донесу:

прави сунђер са Антила,сапун који прави највеће мехуриће,баде-мантил украшен ресицама,шампон с најнеобичнијим и најређиммирисима...... али она нипошто није хтела да се окупа.

Мала принцеза Нећу дурила се, лупаланогама о под и викала:– НЕЋУ ДА СЕ КУПАМ! А кад нештонећу, нећу и готово, јер ја сам малапринцеза, ја сам краљева ћерка!

Кад би дошло време ручку, малапринцеза Нећу није хтела да једе и вриштала је:

8

– Нећу да једем и квит! Нисам гладна,месо ми се не свиђа, поврће још мање!Каква је ово грозота! А тек оно тамо!Бљак!Нећу да отворим уста, замара межвакање, оставите ме на миру!

Краљ би јој онда показивао:

тањириће од сребра, бокал од кристала,зелени столњак, жути столњак,столичицу у облику престола,најскупоценије кашике,најнеобичније и најдрагоценије пехареи шоље...... али она није хтела нида чује за ручак.

9