Аутор : Драгана Спасојевић, педагог

ДОБРА ПРИПРЕМА ЗА ЧАС – УСПЕШАН ЧАС

Увек актуелна тема , о којој се дискутује у зборницама, семинарима, кафићима или интернет форумима је ПРИПРЕМА ЗА ЧАС.

Наставници почетници као и наставници са великим искуством, своје часове воде на свој начин, али једно је сигурно, ми нисмо глумци ми не смемо да импровизујемо, нама је задатак јако важан и за његову реализацију морамо се добро припремити.

Полазећи од идеје да је час, интерпретација оног што истражимо и припремимо за наше ученике тако је важно и да до детаља припремимо све аспекте припреме за час.

ДОБРА ПРИПРЕМА ЗА ЧАС – УСПЕШАН ЧАС

Увек актуелна тема , о којој се дискутује у зборницама, семинарима, кафићима или интернет форумима је ПРИПРЕМА ЗА ЧАС.

Наставници почетници као и наставници са великим искуством, своје часове воде на свој начин, али једно је сигурно, ми нисмо глумци ми не смемо да импровизујемо, нама је задатак јако важан и за његову реализацију морамо се добро припремити.

Полазећи од идеје да је час, интерпретација оног што истражимо и припремимо за наше ученике тако је важно и да до детаља припремимо све аспекте припреме за час.

Планирање и припрема наставе

Кључни је услов за успешну реализацију наставног процеса. Ова фаза наставног процеса састоји се од планирања и припреме наставника за наставни процес као и од припреме ученика за наставни час.

Наставник - кључна личност од које највише зависи успешна реализација наставног процеса: припрема наставу, ученицима преноси наставне садржаје, прати ток њиховог напредовања, мотивише их, оцењује и др.

Све набројане активности морају бити добро осмишљене како би се успешно реализовале, што наставник једино може постићи уколико се перманентно припрема за наставни процес.

Припрема наставника обухвата општу припрему где се наставник припрема за наставни предмет као и за разред у којем ће га реализовати. Неопходно је да наставник врши припрему за сваки наставни час. Та припрема обухвата низ припремних радњи које се на крају приказују у виду писаног документа, који се назива писана припрема за час.

Час представља главни елеменат разредно-часовног система и на њему се конкретизују сви задаци и аспекти наставе тако да он обезбеђује остваривање њених суштинсих задатака.

Временско трајање наставног процеса

теоретски није ограничено али се у

већини земаља, укључујући и нашу,

примењује разредно-часовни систем у

коме је наставни процес подељен у низ

временских једница које називамо

ЧАСОВИ.

Временско трајање наставног часа ограничено је на 45 минута.

Изузетак у трајању часа је код ученика најмлађих разреда, где је

препоручено трајање часа од 30 до 35 минута, јер се ученици

тог узраста не могу дуже усресредити на наставне садржаје.

У старијим разредима у случају практичне и ванучионичке

наставе користе се двочасови који трају 90 минута.

Час представља једну целину, али треба имати у виду да је он само део у низу једне целине. Час је повезан и спојен како са претходним, тако и санаредним часовима, који су обједињени општим циљем, задацима и садржајима, узрасним могућностима ученика и другачијим условима.

Наставни процес се најчешће дели на следеће етапе (Алексић, 2010):

1.Припрема2.Обрађивање нових наставних садржаја3.Вежбање4.Понављање5.Проверавање6.Оцењивање

Припрема наставе је почетни корак у реализацији наставног процеса који предвиђа одвијање наставног процеса у осталим етапама.

Под припремом наставе подразумевамо припрему наставника и припрему ученика за наставни процес односно час. Примарни услов да би наставник могао изводити наставни процес је да је школован (компетентан -знања, вештине и вредносни ставови) за рад у одређеној струци. Припрема наставника обухвата психофизичку припрему,планирање и садржајну припрему часа. Уколико је потребно у зависности од природе часа, неопходно је да наставник изврши и материјално-техничку припрему за час.

Према прописима које прописује Министарство просвете неопходно је да сваки наставник води дидактичко-методичку припрему часа, односно писану припрему часа.

Припрема ученика за час обухвата психофизичку припрему као и обнављање претходно обрађеног градива.Такође припрема ученика може обухватити и припрему наставног материјала као и припрему домаћих задатака.

Припрема наставника за час

Ова етапа је присутна од почетка до краја наставникове каријере. Школским законодавством се обезбеђује и утврђује наставникова обавеза перманентног припремања за професију и за непосредно извођење наставног рада што потврђује важност ове етапе наставног процеса. (Качапор и др., 2003: стр. 307-311)

ЗАКОН ...Задаци наставника и васпитачаЧлан 118.Задатак наставника јесте да својим компетенцијама осигура постизање циљева

образовања и васпитања и стандарда постигнућа, уважавајући принципе образовања, предзнања, потребе, интересовања и посебне могућности детета и ученика.

Задатак васпитача у предшколској установи јесте да својим компетенцијама осигура уважавање принципа образовања, остваривање циљева васпитања и образовања и унапређивање образовно-васпитног рада.

Из Правилника о компетенцијама ....

KOMPENTENCIJE ZA NASTAVNU OBLAST, PREDMET I METODIKU NASTAVE Planiranje - Program rada priprema tako da uvažava: standardne postignuća, nastavni plan i program i individualne razlike učenika, vodeći računa o sadržajnoj i vremenskoj usklađenosti; - Planira i programira rad, vodeći računa da sadržaj učini dostupnim učenicima (prijemčiv, razumljiv, interesantan); - Planira primenu različitih metoda, tehnika i oblika rada i dostupnih nastavnih sredstava radi efikasnosti i efektivnosti nastavnog procesa; - Planira i programira sadržaje nastave vodeći računa o korelaciji, kako horizontalnoj, tako i vertikalnoj; - Planira informisanje o novim trendovima i primenu odgovarajućih i dostupnih tehnologija u obrazovanju; - Planira proveru ostvarenosti propisanih obrazovnih standarda i ciljeva učenja nastavnog predmeta.

Припрема наставника за час се састоји из: посредне (опште) припреме која се односи на припрему наставног предмета и непосредне (појединачне) припреме где наставник врши припрему за сваки појединачни час.

Општа припрема наставника првенствено обухвата познавање програма учења из одговарајућег предмета, тј. упознавање са садржајем и циљевима наставног предмета. Општа припрема наставника за час такође обухвата и упознавање са уџбеницима који се користе у реализацији наставе за одређени предмет. Проучавањем уџбеника наставник сагледава да ли је садржај и обим градива примерен планираном времену (фонду часова) намењеном за реализацију, као и да ли је садржај градива примерен узрасту и психофизичким могућностима ученика.Уколико уџбеник не задовољава у потпуности постављене захтеве наставник је дужан да ученицима обезбеди допунску литературу која би им помогла у савладавању наставних садржаја. Општа припрема часа обухвата и упознавање са материјално-техничким могућностима за реализацију наставног предмета. Овај вид припреме подразумева упознавање наставника са средствима којима школа располаже: лабараторије,инструменти, алати и прибор, материјал за рад и др.

Компоненте наставникове припреме за час

Општу припрему наставника је важно извршити пре почетка и на самом почетку реализације наставног програма. Много сложенија од опште припреме за час је припрема наставника за поједине наставне часове.

Аспекти припреме за појединачни час су :•Анализа циља часа: утврђивање предвиђених васпитно-образовних задатака•Припремање садржаја: избор и структура градива које ће се обрађивати,садржај школских и домаћих задатака.•Дидактичко-методичка припрема часа: одређивање карактера излагања и одабир најпогоднијих наставних метода за поједине делове часа•Васпитне мере и поступци: утврђивање васпитних настојања која произилазе из циља и садржаја часа као и помоћ појединим категоријама ученика (допунска и додатна настава)•Временска структура часа: планирање времена трајања и локације у којој ће се одвијати наставни час (учионица, лабараторија, производња, екскурзија).Планирање извршавања наставних задатака: заједнички рад, групни рад, рад у паровима, фронтални рад, индивидуални рад.

Општа припрема наставника обухвата и упознавање са ученицима, односно разредом, тј. са психофизичким могућностима ученика, као и са нивоом њиховог предзнања из предмета сличног садржаја.

Такође наставник се упознаје и са индивидуалним склоностима и способностима ученика, интересовањима и мотивацијом за рад и учење. За овај део припреме, наставник поред личних запажања, користи и мишљења својих колега, разредних старешина, школских педагога и психолога, као и податке из писаних докумената (дневници, записници, резултати тестова и разних такмичења).

Припрема наставника за час може се поделити у две етапе.

У првој етапи наставник прикупља потребна средства и обезбеђује услове за реализацију часа. •Садржајна припрема-прикупљање градива неопходног за реализацију наставног процеса (уџбеници , може у мањој мери користити и друге писане, као и електронске изворе информација•Материјално-техничка припрема-активности које је наставникнеопходан да изведе како би омогућио извођење наставне јединице. У материјално-техничка средства спадају лабараторије са инструментима и прибором, рачунари,материјал за рад и др. •Дидактичко-методичка припрема-одређивање дидактичког задаткачаса. У овој припреми наставник се одлучује за карактер излагања које ће применити(индуктивни, дедуктивни, анализа или синтеза), избор најпогоднијих наставних метода и облика рада за поједине фазе часа. •Психолошка припрема-психофизичку припрему наставника за час.

Припрема наставника за час може се поделити у две етапе.

У првој етапи наставник прикупља потребна средства и обезбеђује услове за реализацију часа. •Садржајна припрема-прикупљање градива неопходног за реализацију наставног процеса (уџбеници , може у мањој мери користити и друге писане, као и електронске изворе информација•Материјално-техничка припрема-активности које је наставникнеопходан да изведе како би омогућио извођење наставне јединице. У материјално-техничка средства спадају лабараторије са инструментима и прибором, рачунари,материјал за рад и др. •Дидактичко-методичка припрема-одређивање дидактичког задаткачаса. У овој припреми наставник се одлучује за карактер излагања које ће применити(индуктивни, дедуктивни, анализа или синтеза), избор најпогоднијих наставних метода и облика рада за поједине фазе часа. •Психолошка припрема-психофизичку припрему наставника за час.

ПРВА ЕТАПА

Друга етапа припреме часа обухвата израду писане припреме (концепта или скице часа).

Писана припрема за час представља

писани структуирани документ који су

наставници дужни да припремају за сваки

наставни час.

ДРУГА ЕТАПА

Овај документ представља скицу часа у којој су дефинисани:

•задатак часа•наставне методе•наставни објекти•организациони облици•наставна средства•литература и изворе•ток часа са предвиђеним активностима•задатке за самостални рад ученика

У овом раду приказана су три модела израде писане припреме за час:

1.традиционална писана припрема,

2.припрема сценарија часа и

3.ситуациона припрема часа.

Традиционална припрема наставника

Традиционална припрема наставника усмерена је на планирање и организовање активности које наставник треба да спроведе.

Традиционална припрема часа је најзаступљенији начин припреме часа у нашемобразовању. У традиционалној припреми часа дефинишу се задаци (циљеви) наставног часа:

•Образовни материјални задатак се се односи на усвајање наставног садржаја и стицање прописаних вештина•Образовни функционални задатак се односи на унапређење ученикових конгитивних и других процеса помоћу наставног садржаја који се усваја •Васпитни задатак се односи на формирање ставова, вредности и поједних особина личности на основу наставног садржаја и начина реализације часа

Традиционална припрема часа захтева одабир наставних метода за поједине фазе часа. Наставна метода представља сврсисходан и систематски примењиван начин управљања радом ученика у процесу наставе који омогућава остваривање задатака наставе.

Сценарио часа

СЦЕНАРИО ЧАСА представља модел обликовања наставног процеса развијен од Ивића и сарадника (1997,2001) који се разликује од традиционалног начина припреме часа. За разлику од традиционалне припреме часа која је усмерена на планирање реализације наставног часа, ова метода је усмерена на повећање активности и мотивације ученика како би што боље усвојили наставне садржаје. У односу на традиционалну припрему, сценарио часа се разликује у следећем :

•планира и мање или веће целине него што је један школски час

•првенствено предвиђа активности ученика и како их мотивисати, за разлику од традиционалне припреме којом се првентвено одређује рад наставника

•описује методе наставе и учења које се користе за повећање активности ученика, за разлику од традиционалних метода које одређују наставни садржај.

•наглашава припремање часа као активност која траје дуже од реализације, за разлику од традиционалне припреме где је тежиште на реализацији часа

•нема фиксну структуру, за разлику од традиционалне припреме која има униформну структуру

•издваја интерактивну улогу наставника, за разлику од традиционалне припреме која издваја улогу наставника као предавача

Израда сценарија часа одвија се у две фазе:

израда идејне скице часа и разрада сценарија.

Израда идејне скице часа представља креирање прве идеје о интерактивном часу коришћењем АУН (Aктивно Учење/Настава) модела, принципа интерактивног и кооперативног учења.

Даљим разрађивањем идејне скице долази се до сценарија часа причему наставник планира коришћење мотивационих средстава, градива које се обрађује, циљева и исхода који се желе остварити, метода учења и наставе и др.

Ситуациона припрема часа

модел припреме часа у коме се уважавају све карактристике ученика и наставне дисциплине, интегришу деловитрадиционалне припреме и сценарија који су функционални и доприносе што квалитетнијем обликовању наставе.

Ситуациона припрема часа садржи следеће елементе:

•Подаци о школи и разреду•Подаци о наставној теми и наставној јединици•Редни број и тип часа•Циљеви наставне јединице*образовни материјални*образовни функционални*васпитни•Очекивани исходи наставне јединице

•Организациони елементи-наставне методе-организациони облици наставе-активирани облици учења

•Наставна средства•Место одржавања часа•Активности наставника и ученика•Временска организација часа•Евалуација наставног часа

КАКО НАПИСАТИ ПРИПРЕМУ ЗА ЧАС

Писање припреме је нешто што вам треба помоћи да би боље реализовали час. Уколико желите да вам она буде корисна и добра смерница (темељ) требате планирати реалне и изводљиве ситуације. Употребите онај материјал који вам је доступан и имајте на уму услове школе у којој радите.

Пре него што приступите припремању часа треба познавати следеће:1) Наставни план и програм за разред којем предајете2) Очекивани исход часа – оно што желите да постигнете на часу, знања која желите да на крају часа ученици усвоје3) Наставну јединицу –тему дана4) Групу ученика којој предајете – који је узраст ученика, којем разреду припадају , колика је то група ђака, каква је сарадња са њима, да ли је то група ученика у којој има више или мање одличних ученика или којима је потребна додатна подршка5) Уџбеник на основу којег се реализује настава6) Временску динамику часа

план

исход тема

ученици

уџбе

ник

време

УВОДНИ ДЕО ЧАСА треба да буде што интересантнији. Нека краћа активност која ће заинтересовати ученике да би приступили часу са што више могуће пажње , а у складу са циљем часа који треба да истакнете деци. Уколико је то старија група ученика уводни део може бити краћи преглед свега онога што ћете радити на часу. Ако је у питању млађа група онда почетак можете да урадите са пар загонетки, ребуса, или извести краћи игроказ који ће увести ученике у задану тему.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА је део где се озбиљније и конкретно приступа заданој теми. Активности распоредите по корацима по којима ћете приближити и објаснити ученицима лекцију. Можете постављати питања, задатке, вежбе, илустрације, дискусије на задату тему. Директно навести ученике како да науче задану лекцију, тражити од њих да препознају нешто са чим су се већ претходно упознали да би повезали наставне садржаје. Све ово ученици требају да решавају уз вашу помоћ.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА је већином преглед, закључивање онога што се научило на часу и задавање домаћих задатака, кратка провера знања или упућивање у следећи час. Углавном повезивање свега наученог на часу у једну комплетну целину.

Напишите укратко конкретне циљеве и очекиване исходе, облик часа, наставни материјал, литературу и методе којима ћете све то остварити. На крају припреме оставите простор где ћете исписивати своје коментаре о успешности часа.Сваки пут учите на својим успесима или грешкама. Трудите се да вам припрема буде корисна а не пуко пискарање на папиру. Одрадите час према плану али увек имајте на уму да се нећете увек моћи држати плана у потпуности.

Главни део

Увод Завршни

Писана припрема за час треба да садржи: назив школе, име наставника, разред и одељење, наставну тему, тип часа, циљ часа, образовно-васпитне задатке часа, облик рада, наставну методу, наставна средства, литературу, корелацију са другим предметима и у оквиру предмета, структуру часа, домаћи задатак, изглед табле, начин вредновања успешности часа.

Примери/идеје за могући изглед писане припреме часa

ПРИМЕРПРИМЕР

ПРИМЕРПРИМЕР

Литература

1.Лакета Н., Василијевић Д. (2006),Основе дидактике,Ужице: Учитељски факултет.2.Качапор С., Круљ Р., Кулић Р. (2003). Педагогија, Београд: Свет књиге; Призрен:Учитељски факултет3.Папић Ж., Алексић В. (2010),Структура наставног процеса,http://itlab.tfc.kg.ac.rs/moodle/file.php/139/Kurs/8_Struktura_nastavnog_procesa.pdf 4.Трнавац, Н., Ђорђевић, Ј. (2002). Педагогија, Београд: Научна књига.5.Бјекић Д., Бјекић М., Папић Ж. (2009). Педагошко-методички приручник(Практикум 1), Чачак: Технички факултет.6.Методика наставе, Филозофски факултет универзитета у Загребу,(2005)http://ahyco.ffri.hr/metodika/pojmovi_priprema_nastavnika.htm7.Просвета Лиценца, питања и одговори за добијање лиценце за рад у просвети Србије, (2010),http://prosvetalicenca.serbianforum.info/t117-topic

ПРИЛОЗИПРИЛОЗИ

I.Изглед нове припреме за час

II.Пример писане припреме за час одељенског старешине