Корак По Корак-

1

MATERIJAL ZA UČESNIKE Korak po korak – kvalitetnom obrazovnom praksom ka društvu znanja

Korak po korak – kvalitetnom obrazovnom praksom ka društvu znanja

program br. 446 u Katalogu programa stalnog stručnog usavršavanja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika za školsku 2012/2013. i 2013/2014.

CIP-Centar za interaktivnu pedagogiju

Beograd

www.cip.org.rs www.inkluzija.org ww

w.cipcentar.org

http://www.cip.org.rs/�

http://www.inkluzija.org/�



http://www.cipcentar.org/�



2


ŽIVOTNE VEŠTINE

BRIGA - Pokazati brigu za druge ZDRAV RAZUM - Oslanjati se na zdrav razum SARADNJA - Raditi zajednički na ostvarivanju zajedničkog cilja HRABROST - Ponašati se u skladu sa uverenjima bez obzira na otpore ZAINTERESOVANOST - Istraživati i tragati za smislom i razumevanjem NAPOR - Dati sve od sebe FLEKSIBILNOST - Menjati planove onda kada je to neophodno PRIJATELJSTVO - Uspostavljati i održavati prijateljstva kroz uzajamno poverenje i brigu INICIJATIVA - Raditi ono šta je potrebno INTEGRITET - Ponašati se u skladu sa osedajem za dobro i loše ORGANIZACIJA - Planirati, organizovati i primenjivati u sklaldu sa redom, čuvati red i biti spreman/na da se reaguje STRPLJENJE - Mirno čekati na nekog ili nešto ISTRAJNOST - Nastaviti sa radom uprkos problemima PONOS - Biti zadovoljan/a zbog toga što dajemo od sebe REŠAVANJE PROBLEMA -Tražiti rešenja za teške situacije i za svakodnevne probleme BOGATSTVO RESURSA - Reagovati na izazove i prilike na nove i kreativne načine ODGOVORNOST -Činiti ono šta je ispravno, reagovati pravovremeno, biti pouzdan oslonac za akciju SMISAO ZA HUMOR - Smejati se i igrati bez povređivanja drugih

ŠTA DECA TREBA DA UČE

Prihvatanje i brže prilagođavanje promenama; Samostalnost, inicijativnost i nezavisnost u rešavanju problema i poduzimanju akcija; Sposobnost odlučivanja i pravljenja izbora; Kritičko mišljenje i rasuđivanje, sposobnost promišljanja, obrazlaganja i argumentovanja svakog

svog stava ili postupka; Povezivanje naučenoga sa stvarnim životnim situacijama, što za posledicu ima trajnost znanja i

njegovu primenu u novim situacijama; Samopouzdanje i sposobnost samoevaluacije, toleranciju za neuspeh i sposobnost učenja iz

grešaka; Kreativno i domišljato izražavanje, veštinu konstruktivne komunikacije; Veštinu saradnje s grupom vršnjaka i zajedničko iznalaženje rešenja; Sposobnost uočavanja i formulisanja pitanja (prepoznavanja problema) o svetu, prirodi i ljudskoj

zajednici; Veštine kako učiti i spremnost za doživotno učenje; Efikasno učestvovanje u društvu i brigu za okruženje; Radoznalost i zadivljenost prirodom i razvijanje potrebe čuvanja svih oblika života u prirodi.

3


PRAVILA

DONOSE IH ZAJEDNO SVI NA KOJE SE ODNOSE: DECA, RODITELJI, VASPITAČI/NASTAVNICI VAŽE ZA SVE I U SVIM SITUACIJAMA POZNATA SU SVIMA, ISTAKNUTA NA VIDNOM MESTU FORMULISANA SU TAKO DA SU JASNA I DA OPISUJU POŽELJNA, A NE NEPOŽELJNA PONOŠANJA MOGUDE JE PRIDRŽAVATI IH SE, OČEKIVANA PONAŠANJA SU IZVODLJIVA PODSTIČU NA UČEŠDE U RADU I DAJU OSEDANJE SIGURNOSTI UČESNCIMA I VODTELJU POSTOJE JASNO DEFINISANE POSLEDICE NE PRIDRŽAVANJA PRAVILA MOGU SE PROMENITI, PRILAGODITI, DODATI NOVA

Pravila nam trebaju jer: regulišu način rada i regulišu međusobne odnose; zadovoljavaju potrebe za: redom, jasnodom, smislom, sigurnošdu, odgovornošdu, poštovanjem. Ona su: opštevažeda, stalna (promene su javne i dogovorne), dosledno se sprovode. Cilj im je da štite, a ne sputavaju: fizički integritet, psihološki integritet i ljudska/dečija prava. Uspostavljaju se: zajedno sa učesnicima (decom i odraslima), javno, kroz proces dogovaranja, dostupna (vidno istaknuta na panou, bilo rečima bilo simbolima). Posledice kršenja pravila: dogovaraju se kao i pravila; omogudavaju fizičku bezbednost deteta; štite psihološki i lični identitet i integritet deteta; logički su vezane za dečiju aktivnost; mogude ih je ostvariti; odmah se sprovode; postoji mogudnost da dete ispravi posledice svog ponašanja.

Potrebno je da pravila budu: jasna, jednostavna za primenu, konkretna i pozitivno određena. Pravila važe i za decu i za učitelja. Ako želite da formirate pravila za ponašanje odraslih pomagača u učionici postupak je isti kao i kada ih formirate sa decom – kroz razgovor. Pravila ponašanja se donose zajedno sa decom u razgovoru, npr. pitati decu šta misle da deca treba da rade u školi, učionici ili kako deca treba da se ponašaju u učionici, zapisati sve što deca kažu. Preformulisati odgovore koje je potrebno iz negativnog iskaza u pozitivan: npr. ne treba da se tuku – šta je to što treba da radimo, šta želimo da rade -da rečima, mirno rešavaju sukobe. Učitelj takođe kaže šta želi da deca rade u učionici (pozitivno formulisano – ne: želim da nepričate na času; ne ostavljajte nered za sobom ved: želim da pažljivo slušate; stvari koje ste uzeli vrtite na njihovo mesto ) Grupisati dobijene odgovore prema sličnosti i odabrati nekoliko najznačajnih (i za decu i za učitelja) kao prva pravila koja se uvode. Bolje odabrati nekoliko jasnih pravila, a kasnije dodavati ostala potrebna.

RUTINE – uobičajeni postupci kojima se organizuje rad i olakšava proces obrazovnog i vaspitnog rada

4


• Samostalno upisivanje dece (evidencija prisutnosti): služi da deca kada uđu u učionicu okače svoje

ime na njega (brz i lak pregled učitelju ko je od dece prisutan). o kartončidi sa imenima dece koji se lepe čičak trakom o kartončidi koji se kače na ekserčide na panou o bedževi sa slikama dece o deca nacrtaju na bedžu neki svoj znak o štipšaljke za veš na kojima su naljepljena imena dece o Sve ove oznake mogu da prave deca ili roditelji ili svi zajedno. Mogude je napraviti

kombinaciju imena i bedževa na panou. Potrebno je obezbediti kutiju ili posudu u kojoj stoje kartončidi/bedževi.

o Kada se koriste bedževi oni stoje okačeni na svom mestu na panou i kada svako dete dođe u učionicu okrene ga likom prema soplja, a kada izađe okrene ga likom prema pozadi.

• «Predstavljam vam» - pano o Ovaj pano sadrži raspored kada svako dete predstavlja nešto po svom izboru (predmet,

knjigu, film...), jednog dana može predstavljati i više dece (3 do 5). Svako dete ima prostor na panou na kome može da okači, nacrta, sakriveno u kesi postavi objekat koji predstavlja. U toku dana se odredi period kada se vrši predstavljanje, a prethodno se dogovori trajanje izlaganja, broj pitanja koja de se postaviti detetu, u skladu sa utvrđenim pravilima za ovu aktivnost u prethodnom dogovoru sa decom. Ovo je jedan od načina na koji možemo uključiti porodicu u aktivnost odeljenja (npr. predstavljam vam svoju baku, ili predstavljam vam svoga ljubimca), a sigurno se podstiče govorno izražavanje, razmišljanje, zaključivanje, oslobađa od treme nastupa pred grupom.

• Rutine u vezi samostalnog biranja, obeležavanje i pradenja boravka u centrima aktivnosti o Na jutarnjem sastanku informisati decu o mogudnostima koje im stoje na izboru (zavisno od

toga kako ste planirali aktivnosti za taj dan i koji centri su predviđeni za rad). Ako ste planirali da sa nekom grupom dece radite nešto prema svom izboru ili planu to im redi PRE no što ponudite mogudnost izbora ostaloj deci. Voditi računa da se grupa dece sa kojom posebno radite menja kako bi se deca osetila ravnopravnom. Tu decu pozvati da vide šta ste pripremili za njih ili im kazati da dete se zajedno baviti nečim zanimljivim.

o Podsetiti decu na proceduru upisivanja u centar i izlaska iz centra. Tu proceduru osmislite tako da deca mogu samostalno da se “upisuju” bilo da de koristiti bedževe koje kače na kukice kod svakog centra, bilo da se upisuju ili stavljaju neki svoj znak u tabele okačene na centru, bilo da se koristi jedna zajednička tebela.

o Pripremiti neku dodatnu aktivnost za decu koja ranije završe rad u centru ili izađu pre no što je isteklo vreme koje ste predvideli za aktivnosti po centrima ako se radi o individualnim zadacima i aktivnostima (nešto u tihom kutku, mogudnost da dorade neki svoj rad).

o Ako neko dete tokom rada želi da promeni centar uputiti ga da pogleda gde ima praznog mesta, ako želi negde nema slobodnog mesta sa njim i ostalom decom videti da li može da se uključi u aktivnost. Podsetiti ga da de i ono dodi na red nekom drugom prilikom da se bavi aktivnostima vezanim za taj centar. Ponuditi mu neku drugu zanimljivu aktivnost.

o Kako dete kontrolisati broj dece u jednom centru? Prilikom izbora centara tokom jutarnjeg sastanka jasno kažite koliko mesta ima u pojedinom centru; ili predvidite neki način grupisanja prem slučajnom izboru kojim ograničavate broj dece u nekom centru (npr. karton određene boje isečen u 5 delova – sva deca koja izvuku tu boju idu u isti centar); ili objasniti deci da u centru ima samo onoliko mesta koliko je predviđeno za upisivanje. Uvedite pravilo o tome koliko puta zaredom jedno dete može birati isti centar. Kada ograničavate broj mesta u centrima vodite računa o tome da deca svakog dana različitim redom biraju centre.

5


Ime centra

Broj dece u centru

Dani u mesecu, datum 1 2 3 4 5 6 7

Mat. centar

3*

Građ. centar

...

o Panoi - Napraviti na jednoj tabli ili zidu panoe za svaki centar: prostor gde deca mogu da okače svoje ime ili bedž, spisak sa imenima dece gde deca stave neki svoj znak. Potrebno je istadi optimalan broj dece koji može da rade u tom centru.

• Zajednički pano sa spiskom

centara (imena centara ispisana ili označena na način koji je prepoznatljiv deci) na kome se svako dete prema svom izboru upiše ili stavi neki svoj znak. Dobro je da pored ovakvog panoa stoji podsetnik koji znak odgovara kojem centru i da se te oznake neko vreme ne

* Prostor za označavanje broja slobodnih mesta u centru: mogu se koristiti samolepljivi papiridi, napraviti kukice (kao u kupatilu za pešikre), brisati i ponovo pisati...

menjaju kada se ustale. Mogude je kasnije dogovorno usložnjavati znak ili označavati centre nekim za tu vrstu aktivnosti karakterističnim simbolom. Učitelj na osnovu pradenja panoa za upisivanje dečijeg izbora u nekom vremenskom periodu može da dobije objektivnu sliku o dečijim interesovanjima ali i da uputi neko dete u centar koji ne bira.

• Označavanje izbora ogrlicama: Napravite željeni broj ogrlica koje pripadaju određenom

centru. U svakom centru na određenom mestu se nalaze ogrlice koje deca stavljaju dok su u tom centru. U jednom centru može biti onoliko dece koliko ima ogrlica. Kada deca izađu iz tog centra vradaju ogrlice na njihovo mesto.

Rutine u vezi zaduženja u učionici

Učenici imaju svoja zaduženja. Učenici koji su zaduženi za održavanje higijene u učionici pokupe papire, oni koji su zaduženi za jastučide slože ih. Na svakom stolu se nalazi kutija u koju učenici tokom rada zarezuju olovke, odlažu papirne maramice, papiride i sl. Nakon završetka rada učenici isprazne kutije. U slučaju da učenici zaborave na svoja zaduženja, podsedamo ih se zajedno.

Pano sa rasporedom zaduženja za decu

Sadrži ispisana zaduženja koja deca obavljaju u učionici (brisanje table, zalivanje cveda, odlazak po

užinu, sređivanje centara - za svaki centar jedno ili dvoje dece, smišljanje igara za jutarnje okupljanje, pomod u pravljenju panoa, unošenja i iznošenja igračaka, lopte, provetravanje učionice ...). Možete sa decom da se dogovorite oko nedeljnih zaduženja, tj. onih koja se rade te nedelje, možete da smislite broj zaduženja koji odgovara broju dece u odeljenju pa da svako dete ima neku svoju obavezu, možete da da se dogovorite oko načina označavanja ko je zadužen za šta... Održavanje higijene u učionici za i nakon vremena rada.

6


Lenta zaduženja

Da bi svaki učenik imao neko zaduženje u odeljenju, a ne samo redari imamo lentu zaduženja na kojoj je slikom prikazano zaduženje. Štipaljka sa imenom učenika je zakačena na lenti. Svaki učenik ima zaduženje. Zaduženja se menjaju nedeljno, kada u ponedeljak rasporedimo zaduženja to traje do kraja nedelje. Sledede nedelje se vrši promena zaduženja kako bi svaki učenik bio zadužen drugim zaduženjem. Primer nekih zaduženja: prozori – provetravanje učionice; odeljenska biblioteka – slaganje knjiga, kornjača (odeljenski ljubimac) – hranjenje kornjače i menjanje vode u akvarijumu; centar za čitanje i pisanje – sređivanje materijala i polica u ovom centru; jastučidi – slaganje jastučida... Prva podela zaduženja je bila slučajnim izborom, iz kutije smo izvlačili imena učenika i redom kačili štipaljke sa njihovim imenima.

OSTALE RUTINE

Lutke na vratima (izlazak iz učionice bilo kojim povodom)

Npr. odlazak u WC za vreme nastave smo rešili lutkama, koje su okačene na vratima. To su dečak i devojčica. Dogovor je da istovremeno van učionice mogu biti samo jedan dečak i jedna devojčica. Pri izlasku iz učionice, učenik okrene lutku leđima prema učionici, kada se vrati okrede i lutku. U svakom trenutku svi i učenici i učitelj znaju da li je neko van učionice i da li je to devojčica ili dečak.

Međusobno pomaganje u grupi

U toku rada učenici međusobno sarađuju, pomažu jedni drugima. Moraju se pridržavati pravila da oni među sobom razgovaraju i dolaze do rešenja, ali nije

dozvoljeno diktiranje gotovih rešenja, samo u slučaju da niko u grupi ne zna da reši zadatak ili ga ne razume, mogu tražiti pomod učitelja, u svim ostalim slučajevima de biti podsedani da imaju svoje drugove i da treba da pomažu jedni drugima.

Korišdenje logičkih igara i igrački sa polica za vreme odmora ili po završetku svojih obaveza

U učionici ima dosta logičkih igara, knjiga, slagalica, kocki... učenicima je dozvoljeno da se za vreme odmora ili po završetku svojih obaveza igraju ili da čitaju knjigu, obavezno učitelj pregleda da li je zadatak završen. Kako koji učenik završi sa radom može da se igra.

JUTARNJE OKUPLJANJE

Jutarnji sastank je jasan i predvidljiv - deca vole predvidljive stvari i rutine,

JUTARNJI SASTANAK: Pomaže deci da se naviknu na polazak u školu i naprave vezu između škole i kude, To je vreme kada se svoj deci poželi dobrodošlica i kada im se izloži plan rada za taj dan, To je vreme koje deci pruža mogudnost da sa odeljenjem podele nešto lično i važno što se dešava

van škole, To je vreme kada sa decom može da se razgovara o onome što se od njih očekuje da nauče,

7


Tipičan jutarnji sastanak sadrži: Pozdravljanje i pesmu Osvrt na jutarnju poruku Razmena o rasporedu rada za taj dan Uvođenje u nove aktivnosti

Jutarnji sastanci za mlađu decu ne bi trebali biti duži od 20 min., dok za stariju decu mogu trajati i do 30 min.

Jutarnje poruke treba da budu ispisane na velikom papiru, po mogudnosti na stalku, tako da sva deca mogu da ga vide sa mesta u krugu na kome sede. Poželjno je da jutarnje poruke budu ispisane na istom formatu papira i na istom mestu svaki dan. Npr. nastavnik može da napiše:

Dobro jutro dragi …. Danas je ponedeljak. Danas je 20.05.2002. Vreme je lepo, sunce sija i toplo je. Danas demo idi na izlet i tamo demo ručati.

Zatamljeni tekst ostaje nepromenjen tokom cele školske godine, a ostatak poruka se menja svakog dana. Jedna od poruka može biti i :

Dobro jutro nasmejana lica. Danas je utorak. Danas je ....

JUTARNJA PORUKA

Deca, dok nastavnik ispisuje jutarnju poruku, mogu da uoče vezu između pisanog i govornog jezika. Takođe postaju svesna svrhe zapisivanja, značaja poruka za dnevnu organizaciju rada , kontinuiteta i povezanosti različitih aktivnosti i celovitosti jednog školskog dana.

Jutarnje poruke treba da budu: sastavni deo svakog dana nešto što deci pričinjava radost i što rado čitaju informativne za decu čitljive za vedinu dece u odeljenju interaktivne kad god je to mogude osmišljene tako da decu navode na razmišljanje jednostavne i zabavne smislene drugačije svakog dana

Vreme je hladno i vetrovito. Danas demo učiti novu pesmicu.

8


Nastavnik može sastavljanjem poruka da iskaže svoju kreativnost. Poruka može da uključuje i slike, fotografije, kese ili torbice sa tajanstvenim predmetom… Isto tako može da napiše poruke pogrešno, da izostavi slova i sl. i da onda zamoli decu da mu pomognu u ispravljanju poruke tako da ona postane smislena. Ovo zna da bude odličan način da se deca ohrabre da traže greške, da uče jedni od drugih i pomognu jedni drugima u savladavanju čitanja i pisanja.

DETE DANA

Na kraju svakog dana SLUČAJNIM izborom bira se DETE DANA za slededi dan. Dete dana tokom slededeg celog dana dobija posebna uvažavanja, npr. može da stane prvi/a u redu, bira ili određuje šta de se prvo raditi, a ima mogudnost da na jutarnjem sastanku celom odeljenju predstavi neke njemu i po njegovom/njenom IZBORU interesantne stvari... događaj, igru, šalu, pesmu, film, igračku, neku rukotvorinu.... može da dobije neku oznaku (bedž ili slično) ili da se napravi mali pano (npr. kao ram za slike) sa natpismo DETE DANA, i onda se u stavi fotografija onog detea koje je za taj dan dete dana... VAŽNO: SVAKO DETE JE JEDNOG DANA DETE DANA, NEMA SELEKCIJE, NITI ZASLUGA, SVAKO IMA PRAVO DA BUDE UVAŽEN ZATO ŠTO JE UPRAVO TAKAV TU SA SVOM DRUGOM DECOM. Izbor deteta dana za sutradan se može organizovati na jutarnjem ili završnom okupljanju izvačenjem imena iz neke kutije gde se nalaze ceduljice sa ispisanim svim imenima dece u grupi/odeljenju. Kada je ceduljica sa imenom izvučena, odmah se prebacuje udrugu kutiju i tako redom, dok se svi ne izređaju. Zatim krug krede ispočetka.

PESMA NEDELJE

Značajna aktivnost je i učenje pesama tokom školske godine. Tekst pesama može da bude okačen na oglasnoj tabli u sobi, ispisane na velikim papirima i trebalo bi ih menjati svake dve nedelje. Tekst se može iščitavati na različite načine npr. nastavnik, deca, svi zajedno i sl. Deca mogu da ilustruju pesmu, da naprave dramatizaciju, neku koreografiju. Deca mogu praviti lutke i koristiti ih na jutarnjim sastancima. Pesme se mogu i pevati na melodije koje komponuju sama deca ili ved postojede. Jutarnje ili završno okupljanje može počinjati zajedničkim pevanjem.

ZAVRŠNO OKUPLJANJE

Na kraju dana deca i nastavnik/ca mogu u zajedničkoj aktivnosti da se bave : čitanjem priče, planom za sutra, pregledom šta su sve u toku dana uradili, doživeli, naučili, slavljenjem uspeha, biranjem «zvezda dana», biranjem «deteta dana» za sutra... Periodično se može organizovati kao razgovor vezan za pradenje detetovog napredovanja i razvoja – samoevaluacija dece uz pomod učitelja, kao pregled portfolia...

9


PRELAZAK IZ AKTIVNOSTI U AKTIVNOST

Prelazi iz jedne u drugu aktivnost često predstavljaju problem za decu i učitelja. Oni se obično obavljaju u žurbi, usled nedostatka vremena. Iako učitelji imaju dnevni raspored, potrebno je da isplaniraju dovoljno vremena da svako dete koje želi završi ono što radi pre nego što promeni aktivnost. Potrebno je napraviti raspored aktivnosti koji prikazuje na deci razumljiv načni dinamiku dana. Prelazi mogu biti ublaženi fleksibilnim rasporedom koji dopušta da deca rade svojim tempom. Poštujudi ono što dete obavlja i zadatak na koame radi, možemo ponuditi mogudnosti detetu: najavite kada de se prelaz dogoditi – «kada ovo završimo okupidemo se na tepihu» ili «imamo još

10 minuta do....» šetajte po učionici i pomozite deci da se spreme za slededu aktivnost – «pomodidu vam da

materijal vratite na svoje mesto» dajte deci dovoljno vremena da završe aktivnost u kojoj učestvuju, tako što dete započeti čitanje

knjige ili tako što dete zamoliti dete koje je završilo da počne sa čitanjem knjige naglas, drugoj deci, sve dok ne budu spremna da se pridruže

pustite decu koja su zaokupljena nekom aktivnošdu da je nastave tokom sledede planirane aktivnosti ili označite sa «ne ometaj» neku aktivnost ili materijal kome se deca mogu vratiti kasnije

Holistički pogled na razvoj • Individualne karakteristike: fizičkog razvoja,

razvoj jezika, razvoj društvenih vešitna i razumevanja socijalnih odnosna, saznajni i emocionalni razvoj

• Karakteiristike ustanove: Program rada, Organizacija aktivnosti, nastave, učenja; Efekti i postignuda učenja; Podrška deci; Etos ustanove; Resursi; Rukovođenje

• Bronferbrenerov model razvoja u kontekstu

Interakcije između odraslih i dece, kao i dece međusobno, od ključnog su značaja za fizički, socijalni, emocionalni i kognitivni razvoj dece. Deca kroz interakcije razmenjuju znanja, iskustva i mišljenja, iskazuju emocije i kontinuirano uče. Upravo kroz interakcije deca razvijaju pojam o sebi, osedanje pripadnosti zajednici i svetu u kome žive.

10


SREDINA ZA UČENJE

Okruženje za učenje u velikoj meri utiče na kognitivni, socijalni, emocionalni i fizički razvoj dece. Kreirajudi fizički i psihološki sigurno i podsticajno okruženje u kome deci nudi različite razvojno- primerene materijale, zadatke i situacije, vaspitač-ica/učitelj-ica podstiče učenje kroz samostalno i grupno istraživanje, igru, raznovrsne izvore informacija i interakcije sa drugom decom i odraslima.

Psihološka sredina - okruženje za učenje koje doprinosi dobrobiti svakog deteta.

• oseda se prijatno i da pripada; • uvažavaju mu se osedanja, ideje i iskustva; • slobodno iskazuje svoje mišljenje; • preuzima rizike koji su potrebni za razvoj i učenje; • oseda bliskost i privrženost vaspitačici/učiteljici.

Socijalna sredina - socijalno okruženje koje daje osedaj zajedništva i podstiče aktivno učešde dece u razvijanju grupne/odeljenske kulture.

• jasna očekivanja i pravila - i deca su na primeren način uključena u njihovo stvaranje; • demokratske vrednosti i participacija decu u odlučivanju i vršenju izbora; • postoje dosledne rutine kako bi se kod dece podstakla samokontrola i samostalnost. • usmeravanje ponašanje dece u skladu sa poznavanjem posebnosti i nivoa razvoja svakog deteta.

Fizička sredina - fizičko okruženje koje decu motiviše na istraživanje, učenje i samostalnost.

• sigurno i lako se nadzire; • prostor koji je deci zanimljiv i prijatan, motivišudi; • organizovano u logički osmišljene centre interesovanja; • bogat i raznovrstan izbor dostupnih i razvojno-primerenih materijala koji podstiču decu na

istraživanje, igru i učenje; • deca učestvuju u planiranju, oblikovanju i održavanju okruženja za učenje; • prilagođavanje fizičkog okruženja kako bi zadovoljilo individualne potrebe dece, kao i potrebe

različitih grupa dece.

na osnovu priručnika Teorija u praksi - priručnik za profesionalni razvoj učitelja; D. Tankersley, S. Brajkovid, S. Handžar, R. Rimkiene, R. Sabaliauskiene, Z. Trikid, T. Vonta

International Step by Step Association

11


Centri interesovanja

Predškolska ustanova: Centar za igru uloga (Za igru porodice; Za dramatizacije ); Senzorni centar; Manipulativni centar; Građevinski centar; Centar za razvoj govora; Umetnički centar

Osnovna škola: Centar za čitanje i pisanje; Centar za matematiku; Centar za nauku; Centar za dramatizaciju; Umetnički centar; Građevinski centar

Povremeni centri i za PU i za OŠ: Za spoljnje aktivnosti/igru napolju; Muzički centar (razni instrumenti); Centar za slušanje (muzike, jezika, sebe); Centar za odeljenjski/grupni projekat; Centar za istraživački rad

• Broj centara se usklađuje sa veličinom prostora • Centar »Iz kutije« • Integrisanje centara / jedna polica sadrži materijale 2 ili više centara • Mogudnost širenje centra van radne sobe/učionice • Otvaranje novih centara u skladu s temom • Centru se dodaju novi materijali u skladu sa razvojem teme • Privremeno zatvaranje /otvaranje centara • Materijali iz jednog centra se mogu koristiti u drugom • Isti materijal može biti raspoređen u više centara

OZNAKE NA ZIDOVIMA I U PROSTORU

VREMENSKA DIMENZIJA:

• Tekuda dešavanja, redovna i vanredna (razni noviteti, osedanja, događaji pojedinačni i grupni, uspesi...); • Razna dežurstva (za ljubimca, za sređivanje centara, garderobe, učionice, prostora ispred učionice, za popunjavanje kalendara i sl.); • Kalendari (dnevna promena datuma na kalendaru, promena u prirodi, vremenskih promena, rođendana, vremeplov, kalendar predviđanja bududih događaja...); • Grafički i simbolički prikazi protoka vremena ( broj dana u nedelji, u mesecu, u godini, broj nedelja u mesecu, u godini, broj meseci u godini, oznake za pradenje vremena koje deca sama smisle i daju im značenje); • Grafikoni i tabele po raznim osnovama (napredak dece u nekoj veštini, u rastu i razvoju, jednostavne tabele u kojima deca sama beleže pradenje neke pojave, dinamika korišdenja centara, tabela drugarstva - koliko je ko pomagao drugima ili sl.); • Struktura dana, šta čeka decu tokom dana (mogudnosti izbora aktivnosti);

PROSTORNA DIMENZIJA:

• Naznake kretanja po prostoru (šta gde stoji, kuda se i kako prolazi); • Oznake za lični prostor (fascikla ili kutija za svako dete u koju dete samo stavlja stvari koje su za njega od ličnog značaja);

12


• Oznake za grupni prostor (sa fotografijama sve dece iz grupe, grupne zabeleške ili intervencije); • Skriveni prostori (tzv. "budžaci" u koje deca mogu da se sakrivaju jedno ili dvoje, troje da nešto tajno rade ili pričaju); • Prostori za skrivanje (prostor u koji deca mogu da sakrivaju od odraslih neke tajne sadržaje, za šta je važno predhodno postidi dogovor) ; • Prostor za ljubimca/e (ribice, hrčki, morsko prase, kornjačice....); • Prostor za prirodu (biljke, ekološki kutak za pradenje npr. truljenje, raspadanje).

UPUTSTVA – SMERNICE • Pravila ponašanja, • Uputstva različitih vrsta (kako se hrane ljubimci, šta radimo kada nam dođe posetilac), • Razna didaktička uputstva kako nešto prvilno uraditi ili napisati, • Kriterijumi za ocenjivanje ili pravljenje portfolija, • Specifičnosti kod pojedine dece (šta deca ne smeju da jedu, da li su alergična, kako reaguju u kritičnim situacijama , koga zvati u slučaju...), • Naznake u kom pravcu treba nastaviti rad na nečemu, • Uputstva za dugoročnije pradenje neke pojave.

PRODUKTI RADA :

• Sadržaji koji su rađeni sa decom (tema, upečatljivi sadržaji), • Posete i izleti (gde smo bili i gde demo idi, ko nam je bio i ko de nam didi), • Aktuelni dečji radovi (na panoima, na poleđini polica, na zidovima, u hodnicima, na štafelaju...).

DIDAKTIČKI SADRŽAJI :

• Slova i brojevi (azbuka, abeceda, reči na maternjem i stranom jeziku, slova od raznih materijala, rečnik za raznim sadržajima, poslovice, rebusi, ukrštenice, matematičke mozgalice, brojni nizovi...), • Tekstovi (isečci iz novina, provokativne i zanimljive fotografije, tekstovi....), • Biblioteka (za decu i za odrasle), • Mere i merni instrumenti, • Uređaji i aparati, • AV sredstva, • Materijali i pribor učitelja/ice.

13


Strategije podučavanja

Kvalitetan pedagoški proces bazira se na uverenju da staranje, vaspitanje i obrazovanje čine

povezanu celinu i da su dobrobit i uključenost svakog deteta preduslovi za uspešno učenje. Iako

se učenje događa na različite načine i u različitim situacijama, krajnji cilj pedagoškog procesa

jeste postavljanje visokih, ali dostižnih očekivanja za svako dete, podsticanje radoznalosti,

istraživanja, kritičkog mišljenja i saradnje, kako bi svako dete razvilo preduslove za celoživotno

učenje.

Strategije koje vaspitač-ica/učitelj-ica koristi treba da odražavaju demokratske vrednosti, a u

obzir treba uzeti sva razvojna područja. Različitim strategijama kod dece treba razvijati veštine

koje im omogudavaju da postanu odgovorni članovi društva, kao i osedaj empatije i brige za

druge, otvorenost i poštovanje različitosti. Takođe, strategijama treba stvoriti prilike za

formiranje, izražavanje i promenu sopstvenog mišljenja, za stvaranje izbora, donošenje

odgovornih odluka i za postizanje konsenzusa. Vaspitač-ica/Učitelj-ica je odgovoran/na za izbor

strategija podučavanja koje de svakom detetu dati najbolju podršku za ostvarenje ličnih

razvojnih i obrazovnih ciljeva, kao i ciljeva definisanih nacionalnim vaspitno-obrazovnim

programom.

Teorija u praksi - priručnik za profesionalni razvoj učitelja; D. Tankersley, S. Brajkovid, S. Handžar, R. Rimkiene, R. Sabaliauskiene, Z. Trikid, T. Vonta

International Step by Step Association

14


15


Kako i kada deca najbolje uče

osedaju se sigurno i zaštideno

sredina je podsticajna i prilagođena

aktivnosti prilagođene mogudnostima

sredstva i igračke su raznovrsna

bez ometanja, prekidanja, požurivanja

rade svojim tempom

sama iniciraju proces učenja

interesuje ih, zanimljivo im je

aktivna su i mentalno i fizički

putem ličnog iskustva

istražuju, isporbavaju, ispituju

kroz svakodnevne situacije

ponavljanjem aktivnosti

16


Tehnika RESURS KARITICE

Intervju u tri koraka, Jeanne Stone Opis Ova timska aktivnost se može koristi za razmenu informacija.

Proces se odvija u tri koraka: 1. Učesnici malih grupa se podele u parove, brzo. Dogovore se ko de postavljati pitanja

(intervjuer), a ko de odgovarati na pitanja (intervjuisani). 2. Kada završe intervjuisanje, učenici zamene uloge. 3. Na kraju učenici izveštavaju celu grupu šta su naučili/sazanali tokom intervjuisanja.

Obrazovna funkcija

Razmena ličnih informacija, kao što su hipoteze, reakcije na pesmu, zaključci iz lekcija...

Socijalna funkcija

Međuzavisnost; Aktivno slušanje; Učestvovanje;

Varijante Za grupe od tri člana, dva člana tima intervjuišu tredeg ili tredi zapisuje. I ntervj u u š est kor aka : Varijanta kada se formiranom paru pridruže još dva člana. Ovo može da bude prilika da se sa novim članovima razmeni naučeno. I ntervj u u č eti r i kor aka je efikasan za mlađe učenike koji nisu u stanju da duže vreme pamte informacije. U grupama od četvoro to bi izgledalo izgleda ovako: 1. U paru, jedan učenik intervjuiše drugog. 2. Dva intervjuera razmenjuju informacije sa grupom. 3. Intervjuisani postaju intervjueri.

Primena Društvene nauke: diskusija o aktuelnim događajima Matematika: objašnjavanje kako se rešava problem Čitanje: identifikovanje glavnih likova, tema Nauka: testiranje hipoteza

Tehnika U krug - u krug pišemo (Roundtable) Opis Ovo je varijanta tehnike U krug - u krug sa pisanjem.

Potrebna je po jedna olovka i papir za svaku grupu. Proces se odvija u tri koraka: 1. Nastavnik postavi svakoj grupi pitanje sa više mogudih odgovora. 2. Dok papir i olovka kruže od člana do člana za stolom, svaki član grupe, po redu, zapiše odgovor, 3. Nastavnik vodi proces grupnog odgovaranja obično pitajudi člana grupe, koji je izabran da bude

izveštač, do kakvih zaključaka, definicija su kao grupa došli. Obrazovna funkcija

Procenjivanje predhodnih znanja; Kreiranje priče; Prisedanje predhodno stečenih informacija; Kooperativna umetnička dela;

Socijalna funkcija

Jednaka uključenost svih članova tima; Izgradnja tima;

Varijante • Može se koristi više od jednog papira, kada su potrebni duži odgovori ili je važan rezultat. • Stariji učenici mogu da rade u parovima u svojim grupama.

Primena Pisanje: kreiranje zajedničkih priča Matematika: nabrajanje jednakih razlomaka Društvene nauke: pisanje izveštaja na bazi naučenih informacija Nauka: nabrajanje promena u prirodi

17


Tehnika Kad se razbrojene glave slože (Numbered Heads Together) Opis Ovo je tehnika koja se može koristiti kako za uvod u novu lekciju,osvrt na naučeno ili za

ovladavanje novi informacija. Proces se sastoji od četiri koraka: 1. Svaki član male grupe izabere jedan broj, npr. u grupi od 4 – 1,2,3,4 2. Nastavnik postavi pitanje ili problem celoj grupi. 3. Učenici diskutuju kao grupa sa ciljem da dođu do odgovora sa kojim su svi saglasni. 4. Nastavnik proziva jedan broj slučajnim izborom (može se koristiti kockica...) i učenici sa tim

brojem odgovaraju na pitanje. Obrazovna funkcija

Pregled/obnavljanje gradiva; Provera razumevanja; Saznavanje;

Socijalna funkcija

Vršnajčko podučavanje i podrška u učenju; Izgradnja odnosa sa vršnjacima; Grupno učešde;

Varijante • Može se omoguditi dodatno vreme za razmišljanje (pre grupne diskusije) kako bi se ohrabrili svi članovi tima da se uključe.

• Može se organizovati tako da svi učenici kojima je dodeljen isti broj odgovaraju na pitanje istovremeno, tako što daju odgovor pismeno ili na neki drugi neverbalni način. Na ovaj način nastavnik može da prati i proverava tačnost odgovora svih timova.

Primena Čitanje: provera razumevanja pročitanog Društvene nauke: priprema za novu nastavnu jedinicu, kao provera predhodnih znanja učenika Matematika: savladavanje osnovnih činjenica Nauka: život biljaka ili druge teme bazirane na činjenicama

Tehnika Četiri ćoška Opis Ova tehnika je zamišljena tako da podstakne učenike da zastupaju svoja gledišta, uz istovremeno

uvažavanje gledišta drugih. Svaki učenik odlazi u jedan došak prostorije koji predstavlja njegov izbor između ponuđenih alternativa. Učenici u uglovima razgovaraju o razlozima njihovog izbora, zatim slušaju druge i svojim rečima ponavljaju (parafraziraju) ideje učesnika iz drugih uglova. Postupak je slededi: 1. Označite uglove brojem ili slikom koji predstavlja određeno gledište. 2. Zamolite učenike da razmisle i zapišu broj ugla koji biraju, pre nego što krenu da se

raspoređuju. Ovo se radi preventivno kako se učenicii ne bi povodili za izborom vršnjaka. 3. Učenici najpre u paru izraze razloge za svoj izbor. Unutar izabranog ugla prave grupe od

četvoro i parafraziraju ono što su razmenjivali u paru. 4. Učenici parafraziraju razloge učesnika iz svake grupe. 5. Timovi naprave pregled na kraju i proveravaju da li je svako imao priliku da izrazi svoje gledište.

Obrazovna funkcija

Postavljanje alternativnih hipoteza; Vrednosti; Rešavanje problema; Saznavanje i uvažavanje mišljenja drugih;

Socijalna funkcija

Izgradnja tima; Uvažavanje različitosti; Međuzavisnost; Aktivno slušanje; Parafraziranje;

Varijante Dva, Tri, Pet ili Šest uglova zavisno od broja grupa koje su potrebne za specifičnu aktivnost. Primena Čitanje: diskusija o omiljenim pričama ili autorima

Matematika: poređenje procesa rešavanja problema Društvene nauke: razmatranje različitih poslova Nauka: razmatranje različitih životinjskih vrsta

18


Tehnika Slagalica - Elliot Aronson i saradnici Opis Proces se odvija u 5 koraka:

1. Formiraju se Matični timovi od 4 do 6 učenika. 2. Svaki član tima dobija određeni unapred obeleženi materijal; članovi iz različitih

grupa, koji proučavaju isti materijal čine ekspertski tim i zajedno proučavaju dati materijal. 3. Ove ekspertske grupe odlučuju šta je važno i kako de to podučavati. 4. Nakon toga, članovi ekspertskih grupa se vradaju u svoje matične timove i

informišu ih o onome šta su naučili u ekspertskim grupama. 5. Svi učenici procenjuju sve aspekte teme.

Obrazovna funkcija

Usvajanje informacija; Podučavanje;

Socijalna funkcija

Međuzavisnost; Aktivno slušanje; Ujednačen status; Individualna odgovornost;

Varijante Slagalica II – (Robert Slavin i Johns Hopkins) svi učenici čitaju isti materijal, ali pojedinci se sastaju i postaju eksperti za određenu temu. Slavin odustaje od nekih ciljeva međuzavisnosti zarad praktičnosti. Prvensveno se koristi u društvenim naukama i drugim predmetima gde je važno učenje iz teksta..... • Članovi timova prvo rade sa jednom osobom, kako bi ovladali ekspertskom temom i pripremaju

i uvežbavaju prezentaciju za članove svog tima.(autor Billie Telles) • Svaki tim je ekspert za jednu temu i tada njegovi članovi znanja do kojih su došli dele sa

ostatkom razreda. (autor Spencer Kagan) Primena Učenje novog materijala bilo kog predmeta.

Ovom tehnikom se može zameniti bilo koje predavanje.

19


Gardnerova teorija višestruke inteligencije (Frames of Mind: The Theory of Muliple Intelligences, 1983) • Širi razumevanje inteligencije izvan područja jezičkih i matematičko-logičkih sposobnosti; • Lingvistički efikasno korišdenje reči, manipulacija jezikom i izražavanje značenja; • Logičko-matematičko korišdenje brojeva i efikasno rezonovanje ; • Prostorno tačno opažanje vizuelno-prostornog sveta i formiranje slika u svesti; • Telesno kinestetičko korišdenje tela da bi se izrazile ideje i osedanja, rešili problemi i transformisale

stvari; • Muzičko prepoznavanje, stvaranje i transformisanje muzičke forme; • Interpersonalna razumevanje osedanja, raspoloženja i motivacije drugih ljudi; • Intrapersonalna poznavanje sebe, razumevanje sopstvenih raspoloženja, osedanja i motivacija, kao

i ponašanja u skladu sa tim; • Prirodnjačka sposobnost da se primeduju i uvažavaju pojave prirodnog sveta; Ova lista ne opisuje sve mnogostruke ljudske talente, ALI JE KORISNA NASTAVNICIMA I VASPITAČIMA .

Stil učenja

• Temperament, ličnost i stil učenja - uglavnom su tesno povezani. Stil učenja teži da ostane

konzistentan tokom života. • Deca sa ekstremno izraženim temperamentom ili drugačijim stilom učenja imaju najvedu potrebu za

tim da vaspitač/nastavnik i roditelj pokažu osetljivost za taj stil, menjajudi stil rada, ambijent ili materijale.

• Vaspitači/nastavnici i roditelji treba da usklade nastavne strategije i strategije podučavanja sa dečijim stilovima učenja, ali isto tako, da im pomognu da koriste i druge stilove učenja (bez vršenja pritiska na dete ili izlaganje stresu) da bi deci pomogli da budu efikasna i da ovladaju različiti stilovima učenja.

• Stilovi učenja su vrednosno neutralni – nisu obavezno ni dobri, ni loši - samo su jedan od pokazatelj razlika. se upotrebljava određeni stil učenja.

• Neke aktivnosti učenja se najefikasnije obavljaju ako

Корак По Корак-

Documents

Transcript of Корак По Корак-