Географски факултет

Универзитет у Београду

Тема: Управљање отпадом на општини Раковица

Семинарски рад из предмета Управљање отпадом

Професор:Дејан Филиповић студенти: Марија Станковић 9/11

Асистент: Љубица Петровић Никола Ристовић 31/11

Данијел Обрадовић 41/11

Београд, мај 2015.

СадржајСадржај.................................................................................................................................................2

1. Увод..............................................................................................................................................1

2. Општина Раковица.......................................................................................................................1

3. Дефинисање отпада....................................................................................................................2

4. Законодавно-правни оквир.........................................................................................................3

4.1. Закон о управљању отпадом...............................................................................................3

4.2. Закон о амбалажи и амбалажном отпаду..........................................................................4

4.3. Локални план управљања отпадом града Београда 2011-2020. године..........................5

5. Градска чистоћа и њене надлежности.......................................................................................7

5.1. Сакупљање, одвожење и депоновање комуналног отпада.............................................8

5.2. Кабасто смеће и шут............................................................................................................8

5.3. Комерцијалне услуге...........................................................................................................8

5.4. Чишћење и прање јавних површина..................................................................................9

6. Депонија Винча............................................................................................................................9

7. Рециклажа..................................................................................................................................10

8. Управљање медицинским отпадом територије општине Раковица......................................10

9. Тренутно стање..........................................................................................................................11

10. Учешће јавности у акцијама чишћења................................................................................20

11. Закључак.................................................................................................................................20

Литература:........................................................................................................................................21

1. Увод

Управљање отпадом је сложен процес који подразумева контролу целокупног поступања са отпадом у оквиру сакупљања, транспорта, складиштења, третмана и одлагања отпада, као и надзор над тим активностима и бригу о постројењима за управљање отпадом после затварања.

Високи трошкови, нерационална организација, низак квалитет услуга и недовољна брига за околину резултат су поразног стања у организацији управљања отпадом.Отпад и поступање с отпадом јавност је спознала као проблем. Међутим, она га не осећа и не доживљава као свој, него као туђи и за чије решавање је надлежан неко други - држава, локална самоуправа, индустрија итд. У највећем броју случајева, спремност на учешће на решавању овог проблема, јавност показује само када је сама угрожена или уколико је сама заинтересована за његово решавање.

У Србији је практично једини начин управљања отпадом одлагање на локалне депоније, које, са веома мало изузетака, не задовољавају ни основне хигијенске и техничко-технолошке услове, а поред свега нека од постојећих одлагалишта су практично попуњена.

2. Општина Раковица

Општина Раковица припада округу града Београда, има статус градске општине, а окружују је три општине: југоисточно општина Вождовац, западно општина Чукарица, а северно општина Савски Венац. Једна је од мањих општина, а захвата површину од 31.56 km2 . Према попису из 2011. године општина Раковица има 108.413 становника.

Привреда Раковице представљала је јединствену зону концентрације привредне активности Београда и Србије. У тзв. Раковичком басену биле су смештене индустрије, пре свега, из металског комплекса, а затим и осталих привредних грана. Од познатијих комплекса навешћемо следеће: Холдинг компанија “ДМБ”, фабрика гумених производа “Рекорд”, друштвено предузеће “Југострој”, Каменолом “Кијево”, као и Индустрија мотора Раковица. Побројани индустријски погони у процесу производње емитовали су, или још увек емитују значајну количину полутаната. Општина Раковица је некада била мотор развоја београдске привреде а данас је општина у којој полако одумиру индустријски гиганти. Без обзира на стање у којем се налази индустријска зона, посебну пажњу треба посветити отпаду који је заостао у фабричким круговима ове индустрије.

3. Дефинисање отпада

Отпад је свака материја и предмет коју је његов власник одбацио, намерава или мора да их одбаци, као сваки материјал или предмет који настаје у току обављања производне, услужне или друге делатности.

Неадекватно управљање отпадом представља један од највећих проблема са аспекта заштите животне средине Републике Србије и искључиво је резултат неадекватног става друштва према отпаду. Он се први пут јавио у периоду убрзане индустријализације земље, кога је пратила реална опасност од исцрпљивања неких стратешких ресурса у врло кратком временском периоду и прогресивни раст укупне количине свих врста чврстог отпада. Та дешавања није пратила одговарајућа политика заштите животне средине.

Слика 1. Поделa отпада (Извор:http://www.sepa.gov.rs/)

4. - Законодавно правни оквир

4.1. Закон о управљању отпадомОвим законом уређују се: врсте и класификација отпада; планирање управљања отпадом; субјекти управљања отпадом; одговорности и обавезе у управљању отпадом; организовање управљања отпадом; управљање посебним токовима отпада; услови и поступак издавања дозвола; прекогранично кретање отпада; извештавање о отпаду и база података; финансирање управљања отпадом; надзор, као и друга питања од значаја за управљање отпадом.

Циљ овог закона је да се обезбеде и осигурају услови за:1) управљање отпадом на начин којим се не угрожава здравље људи и животна средина;2) превенцију настајања отпада, посебно развојем чистијих технологија и рационалним коришћењем природних богатстава, као и отклањање опасности од његовог штетног дејства на здравље људи и животну средину;3) поновно искоришћење и рециклажу отпада, издвајање секундарних сировина из отпада и коришћење отпада као енергента;4) развој поступака и метода за одлагање отпада;5) санацију неуређених одлагалишта отпада;6) праћење стања постојећих и новоформираних одлагалишта отпада;7) развијање свести о управљању отпадом.

Ради планирања управљања отпадом у Републици Србији доносе се следећи плански документи:1) стратегија управљања отпадом;2) национални планови за појединачне токове отпада;3) регионални план управљања отпадом;4) локални план управљања отпадом;5) план управљања отпадом у постројењу за које се издаје интегрисана дозвола;6) радни план постројења за управљање отпадом.

Неки од бројних подзаконских аката:

Правилник о изгледу и садржини дозволе складиштење, третман и одлагање

отпада („Службени гласник РС“, број 96/09);

Правилник о обрасцу захтевa за издавање дозволе за складиштење, третман и

одлгање отпада, („Службени гласник РС“, број 72/09);

Правилник о обрасцу Документа о кретању отпада и упутству за његово

попуњавање („Службени гласник РС“, број 72/09) – престале да важе одредбе

члана 3. ст. 2, 3. и 5. и члана 7. Правилника о условима и начину разврставања,

паковања и чувања секундарних сировина из тачке 4.1;

Правилник о начину и поступку управљања отпадним гумама („Службени

гласник РС“, број 104/09 и 81/10);

Правилник о категоријама, испитивању и класификацији отпада („Службени

гласник РС“, број 56/10);

Правилник о условима, начину и поступку управљања отпадним уљима

(„Службени гласник РС“, број 71/10);

Правилник о управљању медицинским отпадом („Службени гласник РС“, број

78/10);

Правилник о поступку управљања истрошеним батеријама и акумулаторима

(„Службени гласник РС“, број 86/10);

Уредба о врстама отпада за које се врши термички третман („Службени гласник

РС“, број 102/10);

4.2. Закон о амбалажии амбалажномотпаду

Закон о амбалажи и амбалажном отпаду („Службени гласник РС“, број 36/09) уређује услове заштите животне средине које амбалажа мора да испуњава за стављањеу промет, управљање амбалажом и амбалажним отпадом, извештавање о амбалажи иамбалажном отпаду, економске инструменте, као и друга питања од значаја за управљање амбалажом и амбалажним отпадом. Овај закон примењује се на увезенуамбалажу, амбалажу која се производи, односно ставља у промет и сав амбалажниотпад који је настао привредним активностима на територији Републике Србије, без обзира на његово порекло, употребу и коришћени амбалажни материјал. Неки од донетих подзаконских прописа су следећи:

Правилник о врстама амбалаже са дугим веком трајања („Службени гласник

РС“, број 70/09);

Правилник о критеријумима за одређивање шта може бити амбалажа, са

примерима за примену критеријума и листи српских стандарда који се односе на основне захтеве које амбалажа мора да испуњава за стављање у промет

(„Службени гласник РС“, број 70/09);

Правилник о врсти и годишњој количини амбалаже коришћене за упаковану

робу стављену у промет за коју произвођач, увозник, пакер/пунилац и

испоручилац није дужан да обезбеди управљање амбалажним отпадом

(„Службени гласник РС“, број 70/09);

Правилник о граничној вредности укупног нивоа концентрације олова,

кадмијума, живе и шестовалентног хрома у амбалажи или њеним компонентама,

изузецима од примене и року за примену граничне вредности („Службени

гласник РС“, број 70/09);

4.3. Локални план управљања отпадом градаБеограда2011-2020. године

Локални план управљања отпадом израђује за подручје 14 општина града Београда међу којима је и Раковица.Локални план управљања отпадом града Београда израђен је у потпуности у складу са Законом о управљању отпадом („Службени гласник РС“, број 36/09 и 88/10).Чланом 13.овог закона прописано је да „Скупштина јединице локалне самоуправе доносилокални план управљања отпадом којим дефинише циљеве управљања отпадом на својој територији у складу са Стратегијом.

Слика 2: Циљ локалног плана управљања отпадом (извор: Локални план управљања отпадом

града Београда 2011-2020., 2011.)

Табела 1: Прорачунате количине генерисаног комуналног отпада за базну 2009. годину(извор: Локални план управљања отпадом града Београда 2011-2020., 2011.)

Слика 3: Дневне количине отпада по општинама Београда (извор: Локални план управљања отпадом града Београда 2011-2020., 2011.)

Mогућност рециклирања представља један од значајнијих аспеката смањења отпада. Комунални отпад садржи фракције отпада које се могу рециклирати, као што су папир, картон, органски отпад, пластика, метал, стакло. Стога су у оквиру плана дате главне мере које се предлажу за следећих 10 година како би се постигла већа стопа рециклирања. У наредном периоду не очекују се знатне промене процентуалног састава комуналног отпада.

Планирано је подстицање рециклаже, односно сепарације рециклабилног отпада.У првим годинама имплементације плана, потребно је проширити обим сакупљања отпада и то на 100 % до 2019. године. Очекује се и постепени раст количине отпада као последица развоја и вишег стандарда грађана. Планира се да се оствари рециклажа и искоришћење од 10 % укупног отпада до 2016. године, 15 % до 2018. године и 20 % од укупне количине отпада ће се искористити за рециклажу и компостирање до 2020. године.

Табела 2: Количине опасног и неопасног индустријског отпада у Београду у периоду 2005-2008. године (извор: Локални план управљања отпадом града Београда 2011-2020., 2011.)

Опасан отпад мора бити третиран пре одлагања. Процењује се да се годишње генерише око 15.000 t опасног отпада у Београду и око 100.000 t неопасног отпада.

5. Градска чистоћа ињене надлежности

Сакупљање отпада из домаћинства спада у надлежност локалних власти. ЈКП "Градска чистоћа" је надлежно за одржавање чистоће јавних површина града Београда. У делокругу "Градске чистоће" је 11 београдских општина (Стари град, Врачар, Савски венац, Палилула, Звездара, Раковица, Чукарица, Вождовац, Нови Београд, Сурчин и Земун). Редовне услуге које ЈКП „Градска чистоћа“ пружају својим грађанима су: сакупљање, одвожење и депоновање комуналног отпада као и чишћење и прање јавних површина, одвожење кабастог смећа, смећа са дивљих депонија, одвожење снега током зимског периода са јавних површина, грађевинског шута, депоновање и одвоз фекалног отпада, одржавање градске депоније и сакупљање секундарних сировина.

Ово комунално предузеће је надлежно за сакупљање свог отпада из домаћинстава (и остале одређене врсте отпада).

Комунално предузеће треба да ради према уговору склопљеном са локалном влашћу, за сакупљање отпада из домаћинстава и према индивидуалним уговорима са произвођачима индустријског и медицинског отпада, уз јасно одређено подручје на које се уговор односи, фреквенцију сакупљања, набавку опреме, време трајања уговора, цене услуга и др.

За одржавање чистоће јавних површина у граду, велики проблем представљају како постојеће, тако и стварање нових депонија шута, кабастог отпада, грађевинског материјала и другог отпада, пуњење контејнера грађевинским отпадом, бацање отпада поред контејнера и низ других проблема.

5.1. , Сакупљање одвожењеи депоновањекомуналноготпада

Примена различитих капацитета судова за одлагање комуналног отпада условљена је и усклађена са изгледом терена. Комбинацијом различитих капацитета судова за одлагање отпада постиже се најбољи ефекат у самом вршењу делатности и остварују се позитивни финансијски резултати јер су уштеде знатне управо правилним одабиром начина одлагања и динамике транспорта отпада до депоније у Винчи. Тип контејнера у који се износи кућно смеће одређује орган градске управе надлежан за комуналне послове за подручје градских општина.

5.2. Кабасто смеће ишут

Одлуком о одржавању чистоће предвиђено је да се сваке прве суботе у месецу обавља организовано сакупљање кабастог смећа.Тог дана Београђани треба да оставе поред контејнера неупотребљиве кабасте ствари, стари намештај, апарате за домаћинство и слично, а екипе ЈКП "Градска чистоћа" га бесплатно односе.

5.3. Комерцијалне услуге

Поред редовних послова које грађани плаћају кроз уплатнице "Инфостана", постоје и комерцијалне услуге које ЈКП "Градска чистоћа" обавља по позиву и посебно наплаћује:

- Ванредно изношење и депоновање смећа са формираних гомила - Ванредно изношење и депоновање смећа утоваром и контејнера запремине 1,1 м3- Ванредно изношење и депоновање смећа путем контејнера запремине 5 м3 са аутоподизачем

- Ванредно изношење грађевинског шута и земље- Рад грађевинске механизације (булдожер, утоваривач)- Рад специјалног комуналног возила (рото, варио)- Рад камиона (кипер)- Рад грајфера- Рад чистилице са ангажовањем комуналног радника- Рад аутоцистерне са ангажовањем радника- Испоруке воде (ван града) уз ангажовање целокупног капацитета возила- Ангажовање комуналних радника (пијачар, млазничар, чистач)- Улазак у депонију и истовар грађевинског шута и земље, аутомобилских гума и комуналног отпада- Истовар специјалних возила за изношење смећа трећих лица на депонији- Уништавање специјалних врста смећа и отпада (органског, хемијског и медицинског порекла)- Рад специјалног возила за прање контејнера- Ручно скидање плаката- Постављање аутоцистерне као покретног резервоара (мин. 4 часа).

5.4. Чишћењеипрање јавних површина

Чишћење и прање се врши на основу Програма чишћења и прања јавних површина, усвојеног у складу са позитивнин законским и правним прописима Града Београда, на годишњем нивоу. Јавне површине које спадају под надлежност ЈКП „Градска чистоћа су: улице (коловози и тротоари), тргови, подземни пешачки пролази, јавна степеништа, аутобуске станице јавног саобраћајног превоза, трамвајски колосеци, отворени тржни центри, скверови.

ЈКП „Градска чистоћа“ свакодневно врши чишћење јавних површина које су у њеној надлежности док се услуга прања врши када временски услови то дозвољавају, тј када је спољна температура изнад 4 степена Целзијуса.  У зимском периоду ЈКП „Граска чистоћа“ уклања и снег и лед са пешачких зона, пешачких прелаза и пасарела, јавних степеништа, тротоара ширих од 5м, тротоара испред пешачких прелаза као и са уличних сливника.

Своју основну делатност ЈКП „Градска чистоћа“ обавља специјалним возилима – ауто смећарцима, транспортним камионима, аутоцистернама, ауточистилицама, рол киперима, грајферима и другом савременом мултифункционалном механизацијом..Новина на пољу чишћења и прања су и специјалне зглобне машине вишенаменске употребе које између осталог посебно одржавају ивичњаке, секу и чупају траву и коров, сакупљају тако настали отпад, служе за утовар кабастог смећа и у зимском периоду имају раонике за снег којима се чисте пешачке зоне.

6. Депонија Винча

Одлагање комуналног отпада из 13 општина града Београда врши се на градској депонији на локацији у Винчи. Депонија заузима површину од око 70 ha, од чега је тело депоније површине око 45 ha и дубине од 5 - 50 m. У моменту изградње депоније (у функцији од 1977. године), састав и непропустљивост земљишта задовољавали су законске услове за изградњу и рад депоније, што данас није случај. Нема прикупљања и експлоатације депонијског гаса. Не постоји третман процедних вода са депоније већ се све прикупљене процедне и атмосферске воде путем канала испуштају у Дунав, што је еколошки неприхватљиво. Сав неопасан отпад укључујући и кабасто смеће, део отпада од привредних субјеката, шут и медицински отпад који прикупља ЈКП „Градскачистоћа“ довози се и одлаже на депонију у Винчи. Депонија има капацитет за одлагање смећа за најмање наредних 20, а највише 30 година. На Депонији „Винча“ се такође врши пријем и уништавање индустријског неопасног отпада.

Век трајања депоније Винча може се продужити пројектима који имају за циљ рециклажу одговарајућег отпада. Један такав пројекат је „Еко кеса за чистији град” који још није достигао потребне размере.

7. Рециклажа

Рециклирање је веома битна ставка управљања отпадом. Рециклажа, тј. поновно коришћење одређених искоришћених сировина утиче на смањење отпада који доспрева на депоније па самим тим депоније дуже трају и мање су отребе за формирањем нових. Највише су рециклажом обухваћени хартија, пластика, алуминијум, челик, стакло. Значајно је смањење загађења животне средине које доноси рециклажа секундарних сировина уместо само одлагања на депонију, као и смањење искоришћавања обновљивих и необновљивих ресурса за добијање нових производа јер процес рециклаже омогућава коришћење само прерађених већ постојећих сировина што изискује знатно мање енергије и ресурса него производња нових.

8. Управљањемедицинским отпадом територије општине Раковица

У Београду се, према неким проценама, сваке године произведе око 10 хиљада тона медицинског отпада који представља мешавину општег, патолошког, инфективног и хемијског отпада, потрошених инструмената, водорастворљивог и кабастог отпада као што су боце под притиском. Процењује се да 2.500 тона чини опасан инфективни отпад који углавном завршава на градској депонији. Не постоји процедура за управљање овим отпадом и рутинска је пракса да га градска комунална служба сакупља из здравствених установа и одлаже на депонију. Око 85 одсто укупног медицинског отпада чини безопасан отпад који не представља ризик за животну средину, па је његово одлагање идентично одлагању комуналног отпада, док је преостали

инфективни отпад који захтева посебан начин одлагања и уништавања.

На простору општине као најзначајнија здравствена установа Дом здравља Раковица, са више објеката распоређених широм територије општине.

На основу здравствених установа заступљених на овој територији, свакако да известан проценат у оквиру укупног садржаја отпада чини и медицински отпад. Због посебног третмана који захтева и опасности по околину мора му се посветити посебна пажња. Опасним материјама и заразним материјалом рукује се у складу са Правилником о управљању медицинским отпадом („Сл. гласник РС“ број 78/10) као и у складу са правилником, пословником и протоколима здравствене установе.Здравствене установе су сачиниле и усвојиле План за управљање медицинским отпадом и процедуре којима се регулише поступање са овим материјалима.

Управљање медицинским отпадом представља скуп мера које обухватају сакупљање, разврставање, паковање, обележавање, складиштење, транспорт, третман или безбедно одлагање медицинског отпада. Добро управљање отпадом утиче на безбедан рад у здраственој установи. Врши се раздвајање медицинског отпада према Каталогу отпада, на месту настанка. На сваком месту где се раздваја отпад неопходно је истаћи јасно видљиве инструкције за раздвајање отпада. Различите групе отпада захтевају различите врсте паковања, различит начин руковања, складиштења, транспорта и третмана. Када се изврши идентификација отпада, он мора бити обележен, да би запослени на скупљању и руковању отпада знали о којој врсти отпада је реч и које опасности он узрокује. Приликом раздвајања отпада користи се колор систем; при чему треба у жуту кесу одлагати завојни материјал, системе за инфузије и други инфективни отпад , а у жути контејнер оштре предмете и коришћене епрувете за узорковање крви.У црвене контејнере одлаже се хемијски отпад, а у црне кесе комунални отпад.

Спаљивање је неопходно само код малог дела отпада који се односи на људска ткива и то пре свега због могућности злоупотребе тих органа. Међутим постоји опасност од застарелих спалионица, које емитују врло опасне и постојане полутанте. Као нарочито опасна показала су се једињења која настају при сагоревању, а која и након спаљивања представљају опасност по околину. Решење су модерни и скупи филтери за пречишћавање емисија опасних полутаната при инцинерацији, који су прописани тзв. Директивом 2000/76, инкорпорираном у све европске националне законе.

9. Тренутно стање

Део општине који се састоји од стамбених јединица је организован као и свака друга општина на територији Београда што се тиче управљања отпадом. Састав отпада одговара оном који се ствара у домаћинствима. У опптини се налази већи број дивљих депонија, међу којима је до неку годину била позната Џамоњин бунар, на којој се често догађало паљење смећа, те су се непријатни мириси ширили по околини. Акцијом „Градске чистоће“, та депонија је уклоњена.

Слика 4: Распоред индустрија који су највећи генератори опасног отпада (извор:

http://www.zdravlje.org.rs/)

Индустријска производња у Раковици годинама је доприносила повећаном притиску на животну средину, па и загађењу животне средине из више разлога. Основни разлози негативног утицаја индустрије на животну средину су дугогодишња примена застарелих технологија и дотрајалост постројења, што има за последицу: ниску енергетску ефикасност процеса, недовољно коришћење секундарних сировина и висок ниво стварања индустријског отпада по јединици производа. Општи проблем је недостатак постројења и опреме за смањење загађења (постројења за третман отпадних вода, отпадних гасова, као и опасног отпада). Такође, велики проблем представља слаба оптимизација процеса и одржавања, нерационално коришћење сировина, неадекватно управљање хемикалијама и индустријским отпадом, као и неадекватан мониторинг емисија загађујућих материја. Отпад настао у овим постројењима спада у посебне токове отпада.

Слика 5: Депоније на територији општине

На подручју индустријске зоне, која се налази у најнижем делу општине, налазе се следећа постројења:

ИМР је основан 1927. године као Индустрија авионских мотора. Данас је предузеће реномирани произвођач дизел мотора за примену у тракторима, возилима, бродовима и индустрији (генератори електричне енергије и сл.). Поред тога, ИМР производи и неколико фамилија трактора за пољопривреду и резервне делове, пружа услуге ливења, обраде метала, одржавања и генералног ремонта механизације, као и лабораторијских испитивања.

Слика 6: Круг фабрике ИМР (извор: лична архива)

Слика 7: круг фабрике ИМР (извор: лична архива)

Ливница ИМР је представљала велики проблем у време када је радила пуним капацитетом. Поред већ штетне природе постројења, прерађиване су и материје сумњивог порекла и састава, што је допринело, како загађењу околне, тако и штетном утицају на здравље локалног становништва. Посебан проблем био је складиштење опасног индустријског отпада, јер се он не чува на адекватан начин, па има јако негативан утицај на земљиште које покрива. Тај проблем до данас није решен. Сада ливница ради ослабљеним капацитетом, поставњени су

филтери који смањују загађење, а у наредном периоду се очекује или проналажење бољих техничко-технолошких решења (увођење постројења за прераду секундарних сировина, адекватан третман отпадних вода, индустријског отпада и гасова), промена структуре производње, или измештање постројења.

Слика 8: круг фабрике ИМР Ливница (извор: лична архива)

Слика 9: круг фабрике ИМР Ливница (извор: лична архива)

ДМБ је некадашња фабрика малолитражних мотора. Поред производње авионских мотора, ремонта млазних мотора и израде врхунских алата, у ДМБ-у су се правили и витални делови за тенкове. У то време загађење животне средине је било на знатно нижем нивоу него што је случај са ИМР-ом. Данас је простор ове фабрике преузела друга компанија која се бави производњом фармацеутских производа. Она ће радити по планираном програму који обухвата сегмент заштите животне средине и поштује светски признате стандарде.

Слика 10: круг фабрике ДМБ (извор: лична архива)

Поред индустрије у Раковичком басену, општина Раковица има још неколико мањих производних погона као што су Модна конфекција “Рудник”, “Техногас”, а од 2007. године млечни производи у млекари „Полимарк“ се производе у преуређеном старом погону, усклађеном са свим светским стандардима и захтевима за производњом врхунског квалитета.

„Мессер Техногас“ је водећа компанија за производњу индустријских, медицинских и специјалних гасова као и пратеће индустријске и медицинске опреме на територији Србије. Компанија „Мессер Техногас” је сертификовала Систем управљања квалитетом за област развоја, производње и продаје техничких гасова N2, О2, Аr, C2H2, CО2, H2 и гасне смеше, и испунила захтев према ISO 9001-2000 стандарду система управљања квалитетом и увела концепт за примену принципа HACCP (Hazard Analysis and Critical Point) за здравствену безбедност при примени гасова у прехрани. Пре модернизовања технологије и у овом постројењу се непрописно складиштио опасан отпад.

Слика 11: дивље сметлиште (извор: лична архива)

Слика 12: привремено одлагалиште (извор: лична архива)

Слика 13: сепарација папира (извор: лична архива)

Слика 14: одлагање гума (извор: лична архива)

10. Учешће јавности у акцијама чишћења

Значајан удео у управљању отпадом имају и грађани у појединим организованим активностима које се односе на чишћење града и општине у којој живе. На тај начин се повећава свест становништва о постојећем стању животне средине и о битности његовог унапређења као и не ремећења. Најчешће се ради о уклањању дивљих депонија и о уклањању расутог отпада са површине паркова иосталих јавних површина где је то потребно.

11. Закључак

Општина Раковица се суочава са проблемима који су карактеристични за урбане средине, попут загађења медијума животне средине, воде, земљишта, ваздуха, узрокованим различитим узроцима. У прошлости, ова општина је била индустријски развијена, и поред саобраћаја, то је био доминантни извор загађења. Гашењем индустрије, у круговима фабрика, остале су извесне количине отпада, непримерено складиштене, што узрокује даље загађење. Дивље депоније се могу наћи на општини, и оне утичу на загађивање свих медијума животне средине, а притом и нарушавају естетику простора. Отпад се одлаже на депонију у Винчи, којој је употребни век истекао, зато је неопходно изградити још једну депонију.

На нивоу града је нужно смањити количине отпада које се формирају, уклонити дивље депоније, уложити у унапређење система за управљање отпадом, као и изградити постројења за рециклажу која користе савремене технологије. Како би овај проблем био решен потребно је пре свега учешће целокупне заједнице у целини али и сваког појединца, што подразумева пре свега постојање свести о опасности неправилног управљања отпадом.

Литература: Јосимовић, Б., Илић, М., Филиповић, Д., (2009). Планирање управљања

комуналним отпадом, Београд, Институт за архиитектуру и урбанизам Србије. Филиповић, Д. и група аутора (2011). Локални план управљања отпадом града

Београда 2011-2020., Град Београд - Градска управа града Београд, Секретаријат за заштиту животне средине.

Đarmati, Š. (2008). Menadžment otpada, Futura, Beograd. Стратегија управљања отпадом за период 2010-2019. године http://www.zdravlje.org.rs/ http://www.beograd.rs/ http://www.gradskacistoca.rs/ http://dzrakovica.rs/

23