1

ПРАВИЛА КОНКУРЕЦИЈЕ, ДОМИНАНТАН ПОЛОЖАЈ ПРИВРЕДНИХ СУБЈЕКАТА И ДРЖАВНАПОМОЋ У ЊИХОВОМ ПОСЛОВАЊУ

Проф. др Иван Никчевић

Марија Неловски, дипл. екон.

Увод

Конкуренција представља борбу између учесника на тржишту. Ако је вишеучесника, већа је конкуренција. Конкуренти се такмиче ко ће да произведе бољипроизвод, понуди оно што купци траже, бољи производ, приступачнију цену, јер само аконадмаше своје конкуренте оствариће већи профит.

За купце је боља што јача конкуренција. То доводи до понуде производа поповољнијој цени, бољим условима продаје, квалитету, карактеристикама производа,бољој промоцији, бољих начина дистрибуције. Конкуренција делује стимулативно, боре сеи унапређују начин рада да би опстали. Држава користи инструменте економске политикеса циљем подстицања здравих конкурентских услова на тржишту.

Још у тридесетим годинама прошлог века интензивни процеси интеграције иконцентрације су контролисани од стране државе у САД и земљама западне Европе.Савременим приступом економске политике се води рачуна да активностима трговинскихкомпанија не дође до нарушавања нормалног функционисања тржишта, што се постижеограничавањем концентрације. Обезбеђени су оквири за несметану и лојалнуконкуренцију у систему размене, а забрањени су сви облици шпекулације и нелојалнеконкуренције.

Антимонополски закони се разликују по земљама како по обухватности тако и пооштрини. У нашој земљи Закон о заштити конкуренције спречава да злоупотребомдоминантног положаја не дође до нарушавања конкуренције и да се не изазовупоремећаји на тржишту. У оквиру закона дефинисани су критеријуми за оценудозвољености концентрације учесника на тржишту, тј. оквири у којима концентрације којесу иначе дозвољене не нарушавају конкуренцију на тржишту Републике Србије, а нарочитоако би то нарушавање било резултат стварања доминантног положаја.

Концентрација на тржишту представља функцију броја привредних субјеката натржишту и њихових појединачних тржишних учешћа. Концентрацијом на тржишту сеповећава тржишна моћ учесника и може довести до стварања доминантног положаја каои његове злоупотребе, што је главни разлог провера и контрола тржишних концентрацијаод стране Комисије за зашититу конкуренције. Пре свега, да би се и формиралаконцентрација на тржишту, подносилац захтева тј. учесник у концентрацији мора даподнесе захтев за одобравање концентрације Комисији за заштиту конкуренције.Комисија разматра да ли је концентрација задовољила све критеријуме и не нарушавапостојећу конкуренцију на тржишту.

2

Наравно нису све концентрације на тржишту предмет Комисије, већ само оне којеби битно могле да утичу на структуру постојеће конкуренције.

Циљ овог рада је да објасни правила конкуренције и концентрације на тржишту,који су критеријуми потребни за одобравање и како антимонополско законодавство утичена стварање концентрација, али и да дефинише шта значи доминантан положајпривредног субјеката као и улогу државне помоћи у њиховом пословању.

У првом делу дефинисан је појам конкуренције и врсте конкуренције на тржишту,понашање учесника. Затим је описан појам концентрације, које су врсте концентрација натржишту, мерила за концентрацију. У наредном делу су представљени критеријуми заоцену концентрације, из којих све углова треба сагледати једну тржишну концентрацију даби била одобрена од стране Комисије за заштиту конкуренције са примерима у пракси намултинационалном тржишту и на домаћем тржишту.

1. Појам конкуренције

У XIX веку нису постојали прописи о конкуренцији, иако је индустријска својинабила већ детаљно регулисана. Наиме, на тржишту је тада владала идеја да је сведозвољено и да све пролази (laissez faire, laissez passer). Осим тога, није постојао ниуравнотежен однос понуде и тражње. У другој половини XIX века сазрева идеја о томе даби непоштену утакмицу требало спречити, што је резултирало доношењем првих прописаиз области нелојалне конкуренције.

Конкуренција представља облик надметања привредних субјеката поводомпроизводње и размене робе, али и пружања услуга у привредном животу. Конкуренцијаје, такође, значајан промотер активности привредних субјеката јер подстиче и промовишетакмичарски дух.

У земљама бившег планског система привреде право конкуренције је билозанемарено све до увођења тржишне привреде. Код нас је 1974. године донет Закон онелојалној утакмици и забрани монополских споразума. Право конкуренције сада серегулише Законом о заштити конкуренције ("Сл. гласник РС“, бр.51/2009 i 95/2013),Законом о трговини ("Сл. гласник РС“, бр.53/2010 i 10/2013) и Законом оспољнотрговинском пословању ("Сл. гласник РС“, бр 36/2009, 36/2011 – др. закон и88/2011).

Нелојална конкуренција има низ различитих појавних облика које је немогуће свепредвидети, па самим тим и законом набројати као дела нелојалне конкуренције. Зато сеу свету, али и код нас, користи метод генералне клаузуле: одређује се појам нелојалнеконкуренције уз навођење једног броја дела. Ово се назива егземплификативно(примерно) набрајање. Уколико једно дело није наведено у закону, а испуњава услове изгенералне клаузуле, сматраће се делом нелојалне конкуренције.

Наиме, постоји више доктрина о појму нелојалне конкуренције. По доктринисредстава, лојална конкуренција се разликује од нелојалне по врсти средставакоришћених у конкуренцији, уколико су она дозвољена, дозвољена ће бити иконкуренција (нпр. преварна реклама је нелојална конкуренција). Ипак, може се догодитида дође до нелојалне конкуренције и када се користе дозвољена средства. По доктринициља, битан је циљ привредног субјекта, уколико се користи дозвољено средство, ако је

3

циљ недозвољен, то је нелојална конкуренција (нпр. ширење негативних прича оконкуренту), уколико се то ради због стицања неоправдане добити привредног субјектаи/или причињавања штете конкуренту онда је реч о нелојалној конкуренцији, макар причебиле и истините. По комбинованој доктрини, која данас преовлађује, комбинују се циљ исредства која привредни субјекти користе у конкуренцији. По доктрини просечногпотрошача, у одговору на питање да ли је било нелојалне конкуренције полази се одстандарда просечног потрошача. Уколико је он био у забуни због два производа истенамене са истим или сличним жиговима, реч је о нелојалној конкуренцији једногпроизвођача према другом.1

Позитивноправни елементи појма нелојалне конкуренције регулисани су законом,а нелојална конкуренција је одређена методом генералне клаузуле.2 Под нарушавањемконкуренције сматрају се недопуштени акти и радње који потичу из нелојалнеконкуренције, шпекулације и ограничавања јединственог тржишта. Делом нелојалнеконкуренције сматра се свака радња привредног субјекта противна добрим пословнимобичајима којом се наноси или се може нанети штета другом трговцу, другом правномлицу и купцу, односно потрошачу. Из ове дефиниције произилазе законски елементинелојалне конкуренције.

Починилац дела нелојалне конкуренције може бити само учесник у привредномпромету тј. привредни субјект. То су сва правна и физичка лица која се самосталне бавепривредном делатношћу. Са привредним субјектима изједначена су и страна правна ифизичка лица која почине дело нелојалне конкуренције на територији Србије, као идомаћи привредни субјекти који послују у иностранству, ако су их основала физичка иправна лица из Србије и ако су оштећени привредни субјекти нашег порекла. Делатностпривредног субјекта, починиоца дела нелојалне конкуренције, треба да се односи напромет робе и услуга у Србији или иностранству.

Понашање привредног субјекта треба да је супротно добрим пословним обичајиманаше средине. Добри пословни обичаји су стандард који је различит за сваку средину. Коднас су добри пословни обичаји уређени законом3, одлуком4, Уставном повељом, као иПосебним узансама. Уговорне стране могу уговором искључити примену узанси, али се торетко чини. Стандард добрих пословних обичаја разликује се од начела савесности ипоштења и то по томе што овај стандард увек забрањује одређено понашање, а начелосавесности и поштења обавезује на позитивну радњу тј. чинидбу.

Штетна радња треба да је настала или да је могла настати само у привредномпромету, из чега произлази да закон санкционише и настанак и могућност настанка штете.Закон уз материјалну имовинску штету признаје и моралну неимовинску штету када једелом нелојалне конкуренције повређен углед привредног субјекта. За накнаду моралнештете прописана је правична накнада, чија је висина независна од висине материјалнештете. Накнада ове две врсте штета може се тражити истовремено, а може и у одвојенимпоступцима. Најчешћи случај је да је штета већ настала и тада се њен настанак и доказује.Тужба се може подићи и уколико постоји реална могућност за настанак штете. И ова

1 Миленовић, Д., „Монополистичко понашање“, Привреда и право бр. 8/1998, Београд2 Закон о трговини ("Сл. гласник РС“, бр.53/2010 i 10/2013)3 Закон о облигационим односима, "Сл. лист СФРЈ“ бр. 29/78, 39/85, 45/894 Одлука УСЈ и 57/89, "Сл. лист СРЈ“ br. 31/93 i "Сл. лист СЦГ“бр. 1/2003

4

реална могућност такође треба да се докаже. Тада се тужбом тражи спречавање штетнерадње и настанка штете.

Оштећени могу бити други привредни субјекти конкуренти, друго правно лице ипотрошачи. До доношења Закона о трговини, пасивним се субјектом сматрала идруштвена заједница, тј. општи интерес. Од доношења овог закона, општи интерес сештити преко интереса потрошача. У земљама ЕУ удружења потрошача су веома јака ичесто туже починиоца дела нелојалне конкуренције за повреду њихових интереса.

1.2. Заштита потрошача од непоштеног пословања привредног субјекта

Пре него што дефинишемо шта значи „заштита од непоштеног пословањапривредног субјекта“, важно је истаћи која су то основна права потрошача по важећемзакону.5

Основна права потрошача јесу права на задовољавање основних животнихпотреба, доступност најнужнијих производа и услуга, безбедност и заштита од робе иуслуга које су опасне по живот и животну средину или робе чије је поседовање илиупотреба забрањена, обавештеност и располагање тачним подацима који су неопходни заразуман избор понуђене робе и услуга, избор и могућност избора између више роба иуслуга по прихватљивим ценама и уз гаранцију квалитета. Право потрошача се састоји и одправа на учешће и заступљеност интереса потрошача у поступку доношења и спровођењаполитике заштите потрошача и могућност да преко удружења за заштиту потрошача будезаступљен у поступку усвајања и спровођења политике заштите потрошача, правнузаштиту и заштиту права потрошача у законом предвиђеном поступку у случају повредењеговог права и накнада материјалне и нематеријалне штете коју му причини трговац.Образовање и стицање основних знања и вештина неопходних за правилан и поузданизбор производа и услуга, као и знања о основним правима и дужностима потрошача иначину њиховог остваривања.

Дакле, према Закону о заштити потрошача, непоштено пословање је забрањено апод непоштеним пословањем се подразумева ако је противно захтевима професионалнепажње, ако битно нарушава или прети да битно наруши економско понашање, у вези спроизводом, просечног потрошача на кога се то пословање односи или коме је изложен,односно понашање просечног члана групе када се пословање односи на групу.

У том смислу, привредни субјекат битно нарушава економско понашање потрошачаако својим пословањем битно умањује способност потрошача да разборито одлучује,услед чега потрошач доноси економску одлуку коју иначе не би донео.

Економска одлука потрошача је одлука о томе да ли, на који начин и под којимусловима да купи производ, да цену плати у целости или делимично, да ли да задржи илида врати производ, или да искористи неко друго право у вези с производом које има пооснову уговора, да ли да нешто учини или да се уздржи од каквог поступка.

Пословање које прети да битно наруши економско понашање јасно одређене групепотрошача, који су због своје психичке или физичке слабости, узраста или лакомисленостинарочито осетљиви на ту врсту пословања или на дати производ, под условом да се од

5 Закона о заштити потрошача, "Сл. гласник РС", бр. 73/2010

5

трговца могло основано очекивати да то предвиди, процењује се према просечномприпаднику те групе потрошача.

Непоштеним се нарочито сматра обмањујуће пословање, насртљиво пословање,као и повреда дужности обавештавања у складу са законом.

У непоштено пословање се убраја и повреда дужности обавештавања потрошача,као и повреда дужности обавештавања потрошача о његовим правима у складу сазаконом, у вези са уговорима на даљину, уговорима о туристичком путовању и временскиподељеном коришћењу непокретности, означењем цена, уговорима закљученимупотребом електронских средстава.

У непоштено пословање убраја се и повреда дужности обавештавања потрошача оњеговим правима у вези са медицинским производима за људску употребу, финансијскимуслугама на даљину, заједничким улагањем у преносиве хартије од вредности,посредовањем у осигурању, животним осигурањем и другим врстама директногосигурања, продајом финансијских инструмената, проспектом који се објављује у случајујавне понуде хартија од вредности или њиховог прихватања за трговање, у складу сазаконима којима се уређују наведене области.

У циљу заштите потрошача од непоштеног пословања закон је дефинисао и Кодекспонашања, који представља споразум или одлуку трговца или групе трговаца којим сеуређују правила тржишног поступања трговаца или групе трговаца.

Трговац или група трговаца који су приступили одређеном кодексу понашањаодговорни су за контролу поштовања правила тог кодекса понашања од стране трговаца.

Министарство надлежно за послове заштите потрошача, с тим у вези, дужно је даподстиче трговца или групу трговаца који су приступили одређеном кодексу понашања даконтролишу појаву непоштеног тржишног поступања трговаца или групе трговаца који суприступили том кодексу.

Министарство је дужно да подстиче трговца или групу трговаца који су приступилиодређеном кодексу понашања да обавештавају потрошаче о постојању и садржини тогкодекса.

Потрошачи своју заштиту остварују преко носиоца заштите потрошача, а то суминистарства и други органи и организације у оквиру своје надлежности, удружења исавези удружења чија је област деловања остваривање циљева заштите потрошача,привредне и професионалне коморе и други учесници на тржишту. Носиоци заштитепотрошача међусобно сарађују у циљу развоја система и остваривања права и интересапотрошача.

Носиоци заштите потрошача обављају активности које обухватају информисање,образовање, саветовање и помоћ потрошачима у решавању проблема потрошача,спровођење испитивања и упоредних анализа робе и услуга посредством акредитованих,односно именованих тела за оцењивање усаглашености, у складу са посебним прописимаи остваривање сарадње са одговарајућим органима и организацијама у земљи ииностранству.

Сматра се да удружење или савез заступа колективне интересе потрошача ако сециљ њиховог удруживања или деловања односи на питања од интереса за већи бројпотрошача.

6

Евидентирано удружење или савез има овлашћење да заступа интересе потрошачау саветодавним телима у области заштите потрошача, у поступцима судског и вансудскогрешавања потрошачких спорова, и у поступцима пред другим државним органима.

1.3. Појам и подела тржишта са аспекта конкуренције

Тржиште представља свеукупност односа понуде и тражње, који се успостављају уодређеном времену, на одређеном простору и за одређени производ или услугу. Понудаподразумева укупну количину производа или услуга, коју су понуђачи у одређеномвременском периоду, спремни да продају под одређеним условима на тржишту ( цена,рок плаћања, начин и рок испоруке и сл. ) Тражња представља укупну количину производаили услуга, коју су купци у одређеном временском периоду спремни да под одређенимусловима на тржишту купе. Између понуде и тражње не постоји равнотежа, којој се увектежи, али се након успостављања исте, она поново нарушава, па је скоро увек понуда већаили мања од тражње. У процесу успостављања равнотеже понуде и тражње, долази донадметања између понуђача истог или копмлементарног производа или услуге, односнодо конкуренције.

Конкуренција се не ограничава само на тржишно надметање између произвођачаистог производа или услуге, већ се у то укључују и потенцијални произвођачи, који суспремни да свој капитал из неке друге гране преселе у производњу оног производа којидоноси већи профит. Таква конкуренција усмерава произвођаче на смањење цена уодносу на конкуренте, односно повећање квалитета производа, без повећања цена, штомогу постићи повећањем продуктивности, односно смањењем трошкова по јединиципроизвода. Произвођачи то чине само због увећања свог профита, али на тај начин,конкуренција постаје фактор развоја и унапређења производње и општег благостањадруштва, јер се за јединицу производа троши мање рада. Због тога држава треба даподстиче конкуренцију на тржишту и да је штити од злоупотреба и ограничавања.

Међутим, потпуно или савршено конкурентско тржиште је пре теоријски модел,него случај из праксе неке државе. Такво тржиште почива на претпоставкама да натржишту постоји велики број понуђача и купаца, да поједини учесник не може да утиче нацену производа, да постоји еластичност понуде и тражње, да је слободно кретањекапитала, да нема договора између учесника, да постоји савршена информисаност о ономшта се догађа на тржишту, да сви понуђачи нуде хомогени производ.

На таквом тржишту би постојала и слободна конкуренција, која би била факторпросперитета тог друштва. У пракси, произвођачи, односно понуђачи, теже да на било којиначин избегну конкуренцију и да стварањем повољнијих услова за себе у односу на другепонуђаче, увећају своју зараду, односно профит.

Супротност савршеном конкурентском тржишту је монополско тржиште, гдепостоји само један понуђач, односно произвођач датог производа или један понуђач иматолико учешће на тржишту да може да контролише цене датог производа. Ако на тржиштупостоји само један купац, онда је у питању монопсон ( на пример: држава као купац војнеопреме). Овакви случајеви су у пракси ретки и више су теоријски модел, него ситуација укојој се може наћи неко тржиште, исто као и савршено конкурентско тржиште.

7

Монополисти се на тржишту понашају исто као и сви други понуђачи, теже даповећају свој профит. Разлика је само у томе што то монополисти чине у условиманепосотојања конкуренције. Надметањем понуђача на потпуно конкурентском тржишту,изједначавају се цена производа и гранични трошкови тог производа, па ниједан понуђачне може повећати цену свог производа изнад граничних трошкова. Међутим, монополистаможе несметано да повећа цену свог производа изнад граничних трошкова, па се за њихможе рећи да имају тржишну моћ.

Када монополисти повећају цене својих производа, због постојања ценовнееластичности тражње за већину производа, смањује се платежно способна тражња,односно количина производа коју ће потрошачи купити. На тај начин ће доћи до смањењаблагостања потрошача. Присвајањем економског профита или мопнополске ренте,монополисти повећавају своје благостање и богатство. Овде се не ради само онеправедној прерасподели, него и о губитку благостања, јер долази до расипањаблагостања због погрешне алокације ресурса, односно до алокативног губитка.

Поред тога, недостатак конкурентског притиска доводи до раста трошкова појединици производа, односно до производне неефикасности монопола. Збограздвојености власништва и управљања, ова производна неефикасност монопола можеда се одржава у дужем временском периоду. Због недостатка подстицаја за унапређењесопственог процеса производње, јавља се и динамичка неефикасност монопола.

Међутим, није сваки монопол динамички неефикасан. Тежња да се постане илиостане монополиста и у будућности и да се присваја монополски профит, подстичепривредни субјект да улаже у истраживање и развој технологије и самог производногпроцеса конкретног производа. Савремене државе им помажу у остварењу тих жеља, јерзаконом штите њихове проналаске и унапређења у виду патената. Умешност државе у овојобласти се огледа у томе да довољно дуго штити патенте, да се не изгуби интерес заулагање у развој технологије, а да то не буде сувише дуго, да би се остварио економскинапредак заснован на ширењу нових технологија.

Поред тога, треба посебно посматрати феномен природног монопола, као што јеслучај са водоводом. Нема никакве логике да се паралелно граде два или више цевоводада би се створили услови за постојање конкуренције на тржишту снабдевања водом.

У савременој пракси, најчешће се среће ограничено конкурентско тржиште,односно тржиште непотпуне конкуренције. Ограничено конкурентско тржиштекарактерише постојање могућности одређивања цена, односно великог утицаја на цене,од стране појединих понуђача или купаца, постојање ниске еластичности тражње ипостојање ограниченог кретања капитала, односно веће или мање ограничење уласка иизласка других привредних субјеката у нашу привредну грану, као и постојање могућностидоговарања учесника на тржишту.

На ограниченом конкурентском тржишту, може постојати несавршена конкуренцијаи на страни понуде и на страни тражње. Ако целокупну понуду контролише мањи бројпонуђача, који се могу и договарати о ценама, онда је у питању облик дуопола илиолигопола. Ако тражњу контролише мали број купаца, ради се о дуопсону или олигопсону.Ове појаве треба схватити условно, односно сама чињеница да на неком тржишту постојидва или неколико произвођача или понуђача неког производа или услуге, не значи увек данема конкуренције. Та конкуренција може бити и оштрија него када постоји велики број

8

малих учесника. Као пример може послужити тржиште мобилне телефоније у Србији, гдеима само неколико оператера на тржишту, а конкуренција је врло интензивна.

Неспорно је да конкуренција утиче на економску ефикасност привредног субјекта, асамим тим целокупне привреде. То се постиже конкурентским притиском који доводи доалокативне ефикасности, односно наводи произвођаче да ускладе асортиман и количинесвојих производа са платежно способном тражњом; да конкуренција омогућавапроизводну ефикасност, односно производњу уз најниже могуће трошкове по јединиципроизвода; и да конкуренција омогућава динамичку ефикасност, јер тера произвођаче даразмишљају и о будућем времену, односно да улажу у побољшање производа у циљузадовољења оних потреба купаца које у овом тренутку нису задовољене.

Конкуренција има и селективну функцију, јер неуспешне учеснике у тржишнојутакмици избацују из игре, односно спречавају дугорочни опстанак неуспешнихпредузећа.

За опстанак и фукционисање конкуренције, динамички схваћене, као једногпроцеса, веома је битно слободно кретање капитала, односно да нови конкуренти могурелативно лако да уђу у конкретну привредну грану. У том случају се конкуренција несводи само на постојеће произвођаче, већ и на потенцијалне конкуренте. Та потенцијалнаконкуренција, умањује могућност договарања, односно монополског понашањапостојећих учесника на тржишту. Ограничење кретања капитала је углавном последицадржавне политике, чиме се стварају институционални услови за монополски положајодређених произвођача. Ти произвођачи у таквој ситуацији могу да остваре и већи профитод нормалног, односно од профита који се може остварити у некој другој привреднојграни. Укидањем тих баријера за улазак нових конкурената у неку привредну грану,стварају се услови за интензивнију конкуренцију и расподелу вишка профита изнаднормалног на више учесника, што на крају доводи до свођења профита у тој грани на нивонормалног, који се може остварити и у било којој другој привредној грани.

1.4. Дела нелојалне конкуренције и њихово сузбијање

Дела нелојалне конкуренције законом предвиђена називају се номинантнимделима, а то су рекламирање, оглашавање робе навођењем података којима се ствара илиможе створити заблуда на тржишту о тој роби, чиме се одређени трговац доводи уповољнији положај. Затим изношење неистина о другом трговцу, чиме се штети његовомугледу и пословању. Продаја робе са ознакама или подацима који стварају или могустворити заблуду у погледу порекла, начина производње, количине, квалитета итд.Прикривање мана робе или довођење купца у заблуду на други начин, неовлашћенаупотреба обележја другог привредног субјекта заштићених законом (жиг, фирма и др.) илиобележја која нису заштићена законом али су општепозната као његова у пословању икојима се ствара или може створити заблуда у промету робе на штету другог трговца којите ознаке употребљава. Злоупотребе са распродајама, привидна снижења цена и др.којима се потрошач доводи или може довести у заблуду. Предузимање радњи усмеренихна раскидање пословног односа између других трговаца или ради отежавања заснивањатаквог односа, давање другом трговцу овлашћења за коришћење својих спољних обележјаако се тиме ствара или се може створити заблуда на тржишту, неовлашћено коришћење

9

услуга трговачког путника, заступника или представника другог трговца, придобијањекупаца или корисника услуга давањем или обећавањем награда или друге имовинскекористи чија вредност знатније превазилази уобичајене рекламне награде.

Поред набројаних дела нелојалне конкуренције, Закон о трговини6 регулише и делашпекулације, и то путем два облика. То су све радње које имају циљ да повреде слободупредузетништва. Шпекулација је стицање неосноване имовинске користи изазивањемпоремећаја у снабдевању тржишта у циљу повећања цена и на тај начин стицањанеосноване добити (нпр. изазивање вештачких несташица прикривањем робе,условљавање куповине једне врсте робе куповином друге, итд.).

Поред тога, закон регулише и ограничавање јединственог тржишта преко општегили појединачног правног акта државног органа, трговца или другог правног или физичкоглица, којим се ограничава размена робе и слободно иступање на тржишту и нарушаваслободна конкуренција. То је случај када се актима и радњама трговац доводи унеравноправан положај тако што му се онемогућава ширење продајне мреже и продајаробе или се присиљава на продају у циљу нарушавања слободне конкуренције.

Нелојална конкуренција се може санкционисати законом и уговором измеђустрана. Закон о трговини 7 , којим се забрањује одређено понашање и неко делоквалификује као дело нелојалне конкуренције, било набрајањем, било методомгенералне клаузуле, предвиђа санкције за овакво дело. Приликом уговорног регулисања,један привредни субјект може у уговору са другим привредним субјектом забранитиодређено понашање. Иако то понашање не мора бити предвиђено законом, овденелојалну конкуренцију представља повреда уговора, нпр. територијална клаузула ууговору.8

За сва дела нелојалне конкуренције, шпекулацију и ограничавање јединственогтржишта закон предвиђа санкције које могу бити казнене, привремене мере радиспречавања и отклањања поремећаја на јединственом тржишту, инспекцијски надзор иуправне мере и имовинска заштита.

За дела нелојалне конкуренције, дела шпекулације и ограничавање тржиштапредвиђена је одговорност за привредни преступ, а казна је новчана. Уз казну се можеизрећи заштитна мера забране обављања трговине у трајању до пет година привредномсубјекту које је починио неко од дела наведених у закону. Суд може изрећи и заштитнумеру јавног објављивања пресуде.

1.5. Закон о заштити конкуренције

Закон о заштити конкуренције уређује заштиту конкуренције од различитих видовањеног спречавања, ограничавања или нарушавања у циљу подстицања економскеефикасности, обезбеђивања равноправности учесника на тржишту и хармонизације саправом ЕУ. 9

6 Закон о трговини ("Сл. гласник РС“, бр.53/2010 i 10/2013)7 Ибид8 Тијанић, П., „Нелојална конкуренција и Закон о предузећима“, Београд, Привреда и право бр. 58/1999.,9 Закон о заштити конкуренције „Сл. гласник РС“, бр.51/2009 i 95/2013

10

Према Закону о заштити конкуренције се под повредом конкуренције сматрајурадње и акти привредних субјеката и осталих учесника на тржишту, закључивањеспоразума којима се битно спречава, ограничава или нарушава конкуренција, злоупотребадоминантног положаја и концентрација којом се битно спречава, ограничава илинарушава конкуренција стварањем, односно јачањем доминантног положаја на тржишту.

Акти којима се може нарушити конкуренција јесу споразуми, уговори, изричити илипрећутни договори, усаглашене праксе и одлуке удружења учесника на тржишту. Овиспоразуми су забрањени и ништави, а нарочито споразуми којима се непосредно илипосредно утврђују цене, ограничавају или контролишу производња, тржиште или развој,деле тржишта или извори набавке, примењују неједнаки услови пословања на истепослове са различитим учесницима на тржишту и условљава закључење споразумаприхватањем додатних обавеза које, с обзиром на своју природу и троговачку праксу нисуу вези са предметом споразума.

Рестриктивни споразуми су споразуми између учесника на тржишту који имају зациљ или последицу значајно ограничавање, нарушавање или спречавање конкуренције натериторији Републике Србије.

Рестриктивни споразуми могу бити уговори, поједине одредбе уговора, изричитиили прећутни договори, усаглашене праксе, као и одлуке облика удруживања учесника натржишту. Њима се нарочито непосредно или посредно утврђују куповне или продајнецене или други услови трговине. Затим се ограничава и контролише производња,тржиште, технички развој или инвестиције, примењују неједнаки услови пословања наисте послове у односу на различите учеснике на тржишту, чиме се учесници на тржиштудоводе у неповољнији положај у односу на конкуренте. Условљава се закључивањеуговора или споразума прихватањем додатних обавеза које с обзиром на своју природу итрговачке обичаје и праксу нису у вези са предметом споразума, деле тржишта или изворинабавки.

У вези са рестриктивним споразумима прави се разлика између хоризонталних ивертикалних споразума. Хоризонтални споразуми су споразуми између постојећих илипотенцијалних учесника на тржишту који послују на истом нивоу производног ланца илиланца испоруке. Вертикални споразуми су споразуми о условима набавке, продаје илипрепродаје између постојећих или потенцијалних учесника на тржишту који послују наразличитом нивоу производног ланца или ланца испоруке.

Доминантан положај на тржишту има учесник који послује независно од другихучесника, а чији је удео већи од 40 одсто узимајући у обзир уделе које на том тржиштуимају његови конкуренти. Доминантан положај може имати двоје или више независнихучесника на тржишту повезаних економским везама тзв. колективна доминација, с тим даје њихов удео преко 50 одсто.

Дакле, доминантан положај има учесник на тржишту који због своје тржишне снаге,може да послује на релевантном тржишту у значајној мери независно у односу на стварнеили потенцијалне конкуренте, купце, добављаче или потрошаче.

Тржишна снага учесника на тржишту се утврђује у односу на релевантне економскеи друге показатеље, а нарочито структуру релевантног тржишта, тржишни удео учесникана тржишту чији се доминантни положај утврђује, нарочито ако је већи од 40% наутврђеном релевантном тржишту, стварне и потенцијалне конкуренте, економску и

11

финансијску снагу, степен вертикалне интегрисаности, предности у приступу тржиштимаснабдевања и дистрибуције, правне или чињеничне препреке за приступ других учесникатржишту, снагу купца, технолошке предности, права интелектуалне својине.

Два или више правно независна учесника на тржишту могу да имају доминантанположај ако су повезани економским везама тако да на релевантном тржишту заједничкинаступају или делују као један учесник .

Терет доказивања доминантног положаја на утврђеном релевантном тржишту је наКомисији. Злоупотреба доминантног положаја на тржишту забрањена је, при чему сезлоупотребом доминантног положаја, нарочито сматра непосредно или посреднонаметање неправичне куповне или продајне цене или других неправичних условапословања, ограничавање производње, тржишта или техничког развоја, примењивањенеједнаких услова пословања на исте послове са различитим учесницима на тржишту,чиме се поједини учесници на тржишту доводе у неповољнији положај у односу наконкуренте, условљавање закључења уговора тиме да друга страна прихвати додатнеобавезе које по својој природи или према трговачким обичајима нису у вези са предметомуговора.

Концентрација или фузија учесника на тржишту настаје у случајевима статуснихпромена, стицања контроле једног или више учесника на тржишту над другим учесникомна тржишту и приликом оснивања и заједничког контролисања новог учесника на тржиштуод стране најмање два независна учесника.

1.6. Решавање проблема конкуренције у Републици Србији

Иако у Србији постоји простор за унапређење функционисања језгра системазаштите конкуренције у релативно кратком временском периоду кроз повећањеефикасности и ефективности Комисије за заштиту конкуренције и Управног суда Србије,сматра се неопходним и измена одређених законских решења или доношење нових, какоби се проблем свеобухватно и системски решио.

Наиме, у раду који је настао у оквиру Економско-пословног форума Европскогпокрета у Србији, представљене су препоруке чија би примена допринела унапређењусистема заштите конкуренције у релативно кратком временском периоду. Тачније, наоснову Закона о заштити конкуренције (ЗЗК) Комисији су стављене у надлежност три одчетири кључне области политике конкуренције, спречавање рестриктивних споразума,злоупотребе доминантног положаја на тржишту и контрола спајања привредних субјеката.

Контрола државне помоћи као један од четири основна стуба заштитеконкуренције није у надлежности Комисије за заштиту конкуренције, већ засебногрегулаторног тела. Комисије за контролу државне налази се у оквиру Министарствафинансија, које ову помоћ и додељује.

С обзиром на то да је финансијска самосталност Комисије кључна за њенуфункционалну независност у доследном спровођењу ЗЗК, потребно је омогућити Комисијистабилне, предвидиве и довољне изворе финансирања. Евидентно је да је у ситуацијикада је Комисија суочена са обавезом да самостално финансира своје расходе, онастимулисана да одржава релативно висок ниво накнада, што поскупљује пословањепривредног субјекта и ствара простор за моралну поверу. Са друге стране, може се чак

12

догодити и то да Комисија, будући да је у немогућности да контролише и предвиђаприходе, буде стимулисана да редукује своје активности, чиме би се редуковали и расходикоје има, што је такође незадовољавајуће решење.

Будући да је постојећи начин финансирања неадекватан за пуно спровођење ЗЗК,Комисија би требало да покрене иницијативу за редефинисање начина финансирања и дауђе у дијалог са Владом. Осим јачања финансијске независности и стручних капацитетаКомисије, предлаже се и редуковање предмета које Комисија процесира у току године,пре свега у односу на број тржишних концентрација којима се беспотребно оптерећујуњени оскудни капацитети, али и повећавају трошкови пословања привредног субјекта.Осим тога, препорукама је указано и на неопходност израде смерница од странеКомисије.

Поред смерница за дефинисање релевантног тржишта и контролу концентрација,потребно је дефинисати и смернице за утврђивање злоупотреба доминантног положаја.Препорукама је између осталог, обухваћено и јачање стручних капацитета Управног суда,имајући у виду да је неразумевање економских аспеката и импликација у тумачењу праваконкуренције често камен спотицања у доношењу исправних решења Комисије.

Правни аспект проблема у функционисању заштите комисије се налази на вишојинстанци јер је потребна измена, бар у одређеној мери, законских регулатива које сеодносе на проблематику заштите конкуренције, али чак ни то није довољна гаранцијањене заштите. Реч је о томе да чак и када се законски укине монопол, остаје проблемфактичког монопола, а то је велики проблем држава које се налазе у процесу приступањаЕУ и либерализације тржишта и на националном и локалном нивоу. Управо су регулаторнатела, као што је Комисија, институције које би требале да помогну у том прелазномпериоду и то на основу јасних правних норми и овлашћења у деловању. Појмови попут„значајно ограничавање конкуренције“ или „правична цена“ чије је значење неодређеностварају велике проблеме у правном тумачењу, па се у том смислу треба поставитипитање зашто тренутна политика није ефикасна. Тек тада се може поставити и питањеефикасности саме Комисије, која у суштини спроводи закон.

У Србији, на жалост, подручје права конкуренције нема могућност да дефинишедовољно одређене правне норме јер је управо Комисија та која даје подлогу правномоблику и на тај начин повећава правну сигурност. Управни суд са друге стране из истихразлога бежи од тога да мериторно решава спорове, већ то ради само формално што ниједобро ни за Комисију ни за тржиште.

Једно од решења могло би да буде друга, виша инстанца која би решавала споровекао и да би потенцијално корисно било раздвајање Савета од стручне службе Комисије начелу са секретаром, који би добио овлашћења да води истражни поступак. Наиме, сматрасе да је Закон донет пребрзо, као једна врста експерименталног закона и питање је да лисе његове мањкавости могу уклонити мањим изменама.

Један од проблема правилног функционисања рада Комисије представља и мањакљудских и експертских капацитета Комисије, као и недостатак знања. Наиме, СаветКомисије чине правници, који би морали да поседују знања многих грана економске наукекако би могли да анализирају и мере ефекте одређених понашања на тржишту.

Евидентна је и ниска свест менаџера у сегменту доминантног положаја привреднихсубјеката, јер у уговорима који се склапају се не укључује клаузула о антимонополској

13

политици већ се реагује тек онда када настане проблем. Неке компаније антиципирају овумогућност и због тога ангажују правнике који користе правне празнине да бипредухитрили евентуалне проблеме које могу настати због тога. Важно је константнорадити на едукацији представника компанија о значају антимонополске политике ипримену исте у пословање компанија како би се развила свест о томе. У пракси сеКомисија често суочава са игнорантским ставом многих компанија у односу на захтевеКомисије, што отежава и успорава њен рад. Из тог разлога је предлог за израду смерницаапсолутно оправдан и неопходан, а Комисија ће у наредном периоду израдити смерницеи унапређење законских и подзаконских аката, које ће се радити и кроз тридесетомесечнипројекат финансиран из претприступних фондова у сарадњи са ЕУ, чији је циљ управодопринос правној сигурности.

2. Концентрација на тржишту

Концентрација се јавља спајањем два или више привредна субјекта и стицањемдиректне или индиректне контроле над целим или делом једног или више другихпривредних субјеката. Врсте концентрације су хоризонталне и нехоризонталне(вертикалне и конгломератске). Хоризонталне концентрације су оне које настају измеђупривредних субјеката која продају исте производе или услуге. Вертикалне су оне којенастају између учесника који делују на различитим степенима истог производно продајногланца, док конгломератска настају између учесника који делују на различитимтржиштима.

2.1. Појам и методи мерења концентрације на тржишту

Концентрација може довести до увећања тржишне моћи и угрозити другеконкуренте на тржишту тако што би дошло до злоупотребе доминантног положаја, а иначеконцентрација је дозвољена осим у случају ако би значајно ограничила или нарушилаконкуренцију на тржишту или делу тржишта, а нарочито ако би то довело до стварањамонополског положаја.

Концентрација учесника на тржишту настаје у случају спајања и других статуснихпромена у којима долази до припајања учесника на тржишту у смислу закона којим сеуређује положај привредних друштава, стицања од стране једног или више учесника натржишту, непосредне или посредне контроле над другим учесником на тржишту или вишеучесника на тржишту, или делом, односно деловима других учесника на тржишту, којимогу представљати самосталну пословну целину, затим, заједничког улагања од странедва или више учесника на тржишту у циљу стварања новог учесника на тржишту илистицања заједничке контроле над постојећим учесником на тржишту, који послује надугорочној основи и има све функције независног учесника на тржишту.

Сматраће се једном концентрацијом две или више трансакција између истихучесника на тржишту, извршених у временском периоду краћем од две године, при чемусе као време њеног настанка узима дан извршења последње трансакције.

Не сматра се да је настала концентрација учесника на тржишту ако банка или другафинансијска организација или друштво за осигурање, у току свог редовног пословања,

14

привремено стекне акције или уделе, ради даље продаје, под условом да их проданајкасније у року од годину дана од дана стицања и да их не користи тако да утиче напословне одлуке учесника на тржишту у погледу његовог понашања на тржишту.Концентрација учесника се не сматра и ако друштво за управљање инвестиционимфондом или инвестициони фонд стекне учешће у учеснику на тржишту, под условом дасвоја права заснована на том учешћу остварују само ради очувања вредности свог улагањаи под условом да то не утиче на конкурентско понашање тог учесника на тржишту, акозаједничко улагање има за циљ координацију тржишних активности између два или вишеучесника на тржишту који задржавају своју правну независност, при чему ће оваквозаједничко улагање бити оцењивано, и ако стечајни управник стекне контролу надучесником на тржишту. 10

Комисија може продужити рок на захтев стицаоца акција или удела, под условомда стицалац докаже да продаја акција или удела није разумно била могућа у оквиру тогрока, али најдуже за још шест месеци.

Концентрације учесника на тржишту су дозвољене, осим ако би значајноограничиле, нарушиле или спречиле конкуренцију на тржишту Р. Србије или његовомделу, а нарочито ако би то ограничавање, нарушавање или спречавање било резултатстварања или јачања доминантног положаја.

Дозвољеност концентрације учесника на тржишту се утврђује у односу на структурурелевантног тржишта, стварне и потенцијалне конкуренте, положај на тржишту учесника уконцентрацији и њихову економску и финансијску моћ, могућности избора добављача икорисника, правне и друге препреке за улазак на релевантно тржиште, нивоконкурентности учесника у концентрацији, трендове понуде и потражње релевантне робеодносно услуга, трендове техничког и економског развоја и интересе потрошача.

Концентрација се спроводи по прибављеном одобрењу, које на захтев учесникаиздаје Комисија. Да би једна концентрација потпала под овај режим, потребно је да језаједнички укупан годишњи приход учесника у концентрацији остварен на тржишту Р.Србије преко 10 милиона евра или на светском тршишту преко 50 милиона евра. Комисијаје дужна да објави податке у „Службеном гласнику“ и може да одбаци захтев, обуставипоступак, одобри концентрацију, условно одобри концентрацију и одбије захтев заиздавање одобрења. Одобрена концентрација се региструје у одговарајућем регистру.

Комисија је самостална и независна организација која врши јавна овлашћења, имастатус правног лица, одговара Народној скупштини Републике Србије и финансира се избуџета Републике Србије. Поступак се покреће по службеној дужности или по захтеву којиподноси учесник на тржишту. Комисија спроводи испитни поступак, има право на прегледпросторија и привремено одузимање исправа, изрицање привремених мера и да доносирешење. Комисија подноси захтев за покретање прекршајног поступка против учесника натржишту Министарству за трговину, које може изрећи новчану казну у висини од један до10 одсто од укупног годишњег прихода.

За одређивање постојања доминантног положаја, прво се мора дефинисатирелевантно тржиште. То је оно тржиште на коме се осећа конкуренција, где учесници натржишту осећају притисак од других конкурената. Релевантно тржиште може битирелевантно тржиште производа и релевантно географско тржиште. Релевантно тржиште

10 чл. 10. и 11 Закон о заштити конкуренције „Сл. гласник РС“, бр.51/2009 i 95/2013

15

производа је оно место на коме се сучељавају производи конкурената који за купцепредстављају супституте. Релевантно географско тржиште представља физички простор накоме се под сличним условима сучељавају производи конкурената.

Најчешће коришћене методе за одређивање постојања доминантног положаја суквалитативне, а то су мерење тржишног удела, анализа баријера при уласку на релевантнотржиште, анализа куповне моћи купаца и др., а квантитативне су тест хипотетичкогмонополисте, Херфиндал – Хиршманов Индекс (HHI) мерење еластичности тражње заодређеним производом, Gini коефицијент, Лоренцова крива, индекс реципроцитета,рацио концентације за 4 или 8 водећих конкурената и др.

Концентрација се јавља спајањем два или више привредна субјекта и стицањем одоних који већ контролишу најмање једно или више привредна субјекта, куповином хартијаод вредности или имовине, или на било који други начин, затим директне или индиректнеконтроле над целим или делом једног или више других привредних субјеката .

Индекс HHI је значајан показатељ за утврђивање степена концентрације, посебнокада се привредни субјекти одлуче да уђу у процесе фузије са намером да у будућностиостваре ефекте екстерног раста. Тада привредни субјекти могу и сами да израчунају својатржишна учешћа пре и после спајања или припајања и тако избегну непотребне трошкове,али и губитак времена. Исту методу примењују и антимонополска тела ЕУ или САД, идолазе до сличних резултата. Ипак, све зависи од карактеристика индустријске гране.

Уколико је антимонополска политика блага, долази до појаве тржишне доминацијеи монополског понашања, а ако је претерано ригорозна губе се предузетничкеиницијативе тј. подстицаји приватним привредним субјектима да повећају ефикасност ина тај начин увећавају ефикасност целокупне привереде.

2.2. Контрола концентрације привредних субјеката на тржишту

Без обзира на своју снагу и величину, привредни субјекти често не могу самосталнода обављају сложене послове, па се зато договарају о заједничком наступу.11 Теоријски, узависности од циљева, интензитета и трајности повезивања између привредних субјеката,у праву ЕУ постоје следеће врсте концентрација заједничког наступања на тржишту,фузије, куповина делова или целих привредних субјеката и joint venture (заједничкаулагања два привредна субјекта у трећи привредни субјект).

2.2.1. Фузија као облик заједничког наступања на тржишту

Фузија настаје спајањем два или више независних привредних субјеката у једанпривредни субјект. Постоје два основна облика фузије. Зависно од њеног настанкаапсорпција је када се једном припаја једно или више привредних субјеката, а кохезија јекада два или више постојећих привредних субјеката формирају нов привредни субјекат, аони престају да постоје.

Имовина се преноси универзалном сукцесијом, без ликвидације и стечаја, аакционари угашеног привредног субјекта добијају обештећење у акцијама новог

11 Шогоров, С.: „Хармонизација права конкуренције ЕУ и право конкуренције СРЈ“, Привреда и право, бр. 58,Београд, 1996.

16

привредног субјекта. Износи акција представљају цену преузимања имовине старогпривредног субјекта, а уколико нема издавања нових акција, тада је реч о престанкустарог привредног субјекта, а не о фузији. Међутим, престанком старог привредногсубјекта могу бити оштећени његови повериоци и због тога нпр. немачко право, предвиђада су при упису фузије у регистар повериоци старих привредних субјеката упућени нареализацију својих потраживања која могу пријавити у року од шест месеци од уписафузије и која имају приоритет наплате из припојене имовине. Швајцарско право предвиђада дејство фузије настаје тек када су се повериоци старих привредних субјеката намирилиили добили обезбеђење да ће бити намирени. Иначе постоје три врсте фузија, а то сухоризонтална између произвођача конкурената, вертикална између привредних субјекатакоји нису у односу конкуренције и конгломератска између привредних субјеката којиуопште нису конкуренти.

Право конкуренције, из јасних разлога, највише контролише хоризонталне фузијејер су оне најопасније за тржиште.

2.2.2. Надлежност Комисије за контролу концентрације ЕУ

У Белој књизи ЕУ указано је на посебан значај концентрације привредних субјеката,као и да се сви чланови Уговора који се односе на привредни субјект примењују и наконцентрације.

Доношењем посебног Меморандума о проблемима индустријске концентрације назаједничком тржишту, Комисија је 1966. године показала како постојећи прописи уУговору и другим правним изворима који регулишу концентрације нису довољни. Наиме,у прво време, право конкуренције ЕУ није предвиђало контролу фузија, што је начелнозначило да је стварање доминантног положаја путем фузија било допуштено. Суд ЕУ је увише случајева, покушавајући да санкционише флангрантне случајеве, користио забранеиз чл. 85 и 86 Уговора. С обзиром на значај питања, Комисија је затражила од Савета дадонесе посебан правилник на основу којег би Комисија добила неопходна овлашћења даконтролише облике конкцентрација на подручју Уније. Савет је, коначно, 1989. годинеусвојио Правилник о контроли концентрација између привредних субјеката или оконтроли фузија, који је ускоро ступио на снагу, тиме је на питање које се одавнопостављало, да ли стварање доминантног положаја путем фузија привредних субјекататреба толерисати, дат и одговор.12

Иако је генерално предвиђно да концентрације које немају комунитарну димензијуте не спадају под удар забране из Правилника, могуће је, у циљу заштите интереса онихдржава чланица које немају развијене националне прописе о фузијама, да Комисијапредузме правне радње и против таквих концентрација уколико то од ње захтевају некедржаве. Услов који се мора испунити да би се Комисија огласила надлежном за ову врсту

12 „Контроли подлежу фузије које су од значаја за Унију, а то су фузије у којима учествују предузећа сасветским дохотком преко пет милијарди екија и дохотком на простору Уније од најмање 250 милиона екија.Међутим, и овако значајне фузије нису од значаја за комунитарно право уколико учесници у фузији остварујувише од две трећине свог светског дохотка у једној истој држави чланици јер у том случају такве фузије нисупревише опасне за Унију, односно међудржавну трговину на подручју Уније“. Стр. 430, Бесаровић, В., „Правоконкуренције“ , Правни факултет Универзитета у Београду, 2011.

17

концентрација јесте да конкретна концентрација ствара или знатно повећава доминантанположај на тржишту, што резултира ометањем конкуренције на подручју конкретнедржаве чланице.

Од XIX сваки закон о заштити конкуренције у свету века садржи одредбе оомогућавању надлежним телима да контролишу концентрације учесника на тржишту.Концентрације су све оне статусне промене које доводе до спајања и припајањапривредних друштава или остваривања контроле над одређеним привредним субјектомна неки други начин.

Концентрације се контролишу јер могу да доведу до негативних последица поконкуренцију. Две основне негативне потенцијалне последице су стварање доминантногположаја новонасталог тржишног учесника и могућа злоупотреба доминантног положајана тржишту, јер су испуњени предуслови за умањење конкуренције. Овај ефекат се називаунилатералан ефекат концентрације на конкуренцију и њено слабљење. Концентрацијаумањује број конкурената на тржишту, па се тиме поспешује стварање и одржавањекартела, будући да се умањују трошкови његовог успостављања и надзора. Овај ефекат сеназива координисани ефекат концентрација на конкуренцију и њено слабљење иповећава могућност дослуха између учесника на тржишту.

Оба ефекта су потенцијални, не може се унапред знати да ли ће се они испољити иколика ће бити њихова снага. Из тог разлога је потребна сагласност тела за заштитуконкуренције да одобри концентрацију . Тела за заштиту конкуренције не узимају у обзирсамо будућа дејства на тржишту, већ и утицај на економску ефикасност.

Постоје бројни примери у пракси, као што је нпр. Lufthansa/Austrian Airlines,Fiat/Chrysler, BCH Group. Bosh and Siemens је карактеристичан по томе што се компанијенису удружиле целокупним пословањем већ само делом производног процеса у комеконкуришу једна другој, а то је тржиште кућних апарата.

BSH – Bosch and Siemens Group је највећи произвођач кућних апарата у Европи иједна од водећих широм света. Група се формирала 1967. као заједничко улагање RobertBosh (Штудгарт ) и Siemens (Минхен). Компаније су одлучиле да удруже своје снаге насегменту производње кућних апарата, јер су уочили да највећу сметњу на тржишту кућнихапарата представљају једна другој. Активности BSH чине: производња или набавка имаркетинг, истраживање и развој производа у области кућних апарата, индустријскихпроизвода у области прецизне механике, алата за њихове производе. Први излазак вандомаћег тржишта (Немачко тржиште) је 1976. стицањем удела у Питсосу АЕ из Атине,Грчка. Затим 1988-1989. преузимањем Шпанског бренда BALAI и SAFEL прелази и нашпанско тржиште.1990.год. BSH користи могућности поновног уједињавања Немачке ипочиње глобалну стратегију ширења, на тржиште САД и то са машинама за прање посуђа.Реч је о производима идентичним као на тржишту Немачке и који су се показали каовисоко конкурентне на тржишту САД. Први корак на Азијском тржишту је био 1995.годинекада је отпочела производња машина за прање у Кини, а од 2004. године отпочињетрогодишњу експанзију, у Кини су се градиле нове фабрике са проширеним производнимасортиманом у одосу на постојећи.

Седиште компаније се налази у Минхену у Немачкој. Данас, BSH група се састоји од70 компанија у 49 земаља, са укупном радном снагом од 45.000 људи. Две фирме су сеудружиле, креирајући један привредни субјекат и тржиште су поделили 50:50, тако да су

18

тиме ојачали своју конкурентску позицију и избегли свог главног конкурента на датомтржишту овим удруживањем. Обе фирме су врхунски брендови познате по високомквалитету и иновативности. BSH је препознатљив по томе да има за циљ, да на свакомтржишту на којем наступа, да се постави као лидер у области производње висококвалитетних кућниих апарата који су знатно скупљи од просека за тржиште. BSH је примергде су се два лидера на тржишту кућних апарата удружила , али не целокупним бизнисомвећ само делом којим су један другом конкуренти. На тај начин су увећали тржишну моћ аизгубили свог највећег ривала. Такође, удруживањем и у области истраживања и развоја,отвара се низ нових могућности за производне иновације и самим тим повећањесатисфакције потрошача.

Све концентрације саме по себи нису забрањене, а Комисија процењује одређенуконцентрацију водећи рачуна о заједничком тржишту и даљем развоју конкуренције. Онаузима у обзир учешће конкурентног привредног субјекта на релевантном тржишту, његовекономски и финансијски потенцијал, структуру конкретног тржишта, величину и значајосталих конкурената и др. Када Комисија процени да постоји доминантан положај натржишту као последица концентрационог заједничког подухвата, она оцењује утицајтаквог положаја на конкуренцију, и има право да анализира сваку концентрацију, не самопривредни субјект са подручја Уније, већ целог света, уколико таква концентрација имапоследице на територији Уније. Управо из овог разлога су нпр. Амерички привреднисубјект Боинг и Даглас морала добити сагласност Комисије да би се фузионисала.

Правилник о контроли фузија прописује поступак нотификације или пријавенамераваног спајања као и поступак оцене допуштености таквог спајања са становиштаправа ЕУ. Комисија има искључиво право да овај поступак спроведе и донесе одлуку, тезаинтересоване стране могу покренути поступак против ове одлуке пред судом првеинстанце, а на пресуду суда може се уложити жалба Суду правде. Дакле, Правилникпредвиђа да се концентрације које имају особине комунитарних, према наведенимкритеријумима, морају пријавити Комисији најкасније недељу дана од закључењаспоразума, оглашавања јавне понуде или стицања контроле.

Америчка доктрина и једним делом доктрина ЕУ позивају се на теорију последицеради присвајања права санкционисања споразума између привредних субјеката излоупотребе доминантног положаја на међународном тржишту када ти привреднипослови имају последицу на њеној територији. Такав случај се догодио када су уговорикоје су међусобно закључиле енглеске осигуравајуће компаније били поништени, ауговорачи санкционисани од стране Суда у Калифорнији.13

Да би се могло знати да ли се на један посао примењује право конкуренције ЕУ,није битно где се закључује и са ким, већ да ли постоји стварна примена тог подухвата натериторији Уније. То указује на потребу да земље које нису чланице Уније морају да водерачуна о прописима из области конкуренције које доноси Унија, и то не само када тргују сапривредним субјектима са подручја Уније, већ и када њихови међусобни послови могу даимају последице на подручју Уније. То је основни разлог због којег се закључују споразумио сарадњи и кооперацији у области конкуренције и трговине између ЕУ и земаља које нисучланице Уније. Најзад, треба поменути и то да су земље које нису чланице ЕУ (међу којима

13 Бесаровић, В., Право конкуренције , Правни факултет Универзитета у Београду, Београд, 2011.

19

је и Србија), а нарочито земље кандидати, већ увелико почеле да раде на примениправила о конкуренцији ЕУ управо да би се избегла примена доктрине последице.

2.3 Одобравање концентрације

Да би се спровела одређена концентрација подносилац захтева тј. учесник којистиче контролу треба да поднесе захтев за одобрење концентрације. Комисији за заштитуконкуренције, која ће разматрати критеријуме и на крају донети одлуку да ли јеконцентрација одобрена, условно одобрена (пример Lufthansa/Austrian Airlines) илизабрањена тј. одбијена. Условно одобрење концентрације значи да ако Комисија утврдида нема услова за одобрење позива подносиоца захтева и уколико подносилац предложипосебне услове на које је спреман. Комисија може тај предлог и евентуално да одобри узиспуњење наведених услова и одређеним роковима.

Ако се спроведе концентрација за коју није издато одобрење или нису извршениуслови код условног одобрења, Комисија може одредити меру деконцентрације, поделупривредног субјекта, отуђење акција или удела, раскидање уговора или извршавањедругих радњи у циљу успостављања стања пре спровођења концентрације. Пример замере деконцетрације имамо код прве примене Sherman-овог закона. У питању јекомпанија Standard Oil, c.o. New Jersey 1911.године. Компанија је имала монопол наднафтном индустријом, а конкуренцију су искључили путем предаторног формирања цена.Учесник на тржишту обара своју продајну цену испод својих трошкова и услед тога бележифинансијске губитке надајући се да ће боље поднети губитке од конкурената и да ћеконкуренте отерати у стечај и тиме ојачати свој доминантни положај и успоставитимонопол , како би онда могао да подигне своје цене на ниво монополских и на тај начинексплоатативно злоупотреби свој доминантан положај.

Да би се концентрација разматрала као предмет на седници Комисије за заштитуконкуренције потребно је да њено учешће на посматраном релевантном тржишту будезначајно. Постоје одређени прагови за пријаву концентрације, а то су укупан годишњиприход свих учесника у концентрацији остварен на светском тржишту у претходнојобрачунској години.

Концентрација која се спроводи путем понуде за преузимање у смислу Закона опреузимању акционарских друштава мора се пријавити и кад нису испуњени услови из чл.61. ЗЗК.

Концентрација се мора пријавити у року од 15 дана од дана извршења закључењеспоразума или уговора, објављивања јавног позива, односно понуде или затварања јавнепонуде, и стицање контроле.

Учесници концентрације дужни су да прекину спровођење концентрације додоношења решења Комисије.

Концентрацију пријављује учесник који стиче контролу или у случају заједничкогулагања подносе је сви учесници заједно. Уколико Комисија не донесе решење у року одмесец дана, а поднета су јој сва документа са потребним подацима, концентрација сесматра одобреном.

Уколико Комисија накнадно сазна да нека концентрација на тржишту Србије има40% тржишног учешћа може да накнадно спроведе поступак оцене дозвољености

20

концентрације на тржишту и донесе одлуку да ли је дозвољена или није. Поступак таквогиспитивања концентрације се назива ex officio.

Учесницима који спроведу концентрацију супротно обавези прекида спровођењаодносно за коју није издато одобрење за спровођење, одређује се мера заштитеконкуренције у облику обавезе плаћања новчаног износа у висини од највише 10% укупноггодишњег прихода. Такође је кажњиво уколико учесник не поднесе пријаву концентрацијеу року, у износу од 500 до 5000 евра за сваки дан понашања супротно обавези.

Коначно решење Комисије за заштиту конкуренције је подложно изменамауколико подносиоци захтева нису задовољни одлуком, а може се покренути тужба кодУправног суда.

Веома је важно нагласити да се прихватљивост концентрације процењује на основупотенцијалних ефеката, значи процена се врши ex ante.Тело за заштиту конкуренције имазадатак да процени да ли су негативни ефети слабији или нису у односу на позитивнеефекте стварања нове концентрације на тржишту , и то се ради на основу процена будућихефеката тржишне концентрације.

Код анализе релевантног тржишта, сагледава се присуство баријера уласку натржиште. Препреке за улазак на тржиште утврђују се у односу на околности и ситуацијепри којима долази до онемогућавања, ограничавања или отежавања потенцијалнимконкурентима да уђу на релевантно тржиште, као што су административне препреке, каошто су препреке које проистичу из законских, подзаконских и других прописа којима сеонемогућава, ограничава или отежава улазак на релевантно тржиште. Економскепрепреке су значајни неповратни трошкови, економија ширине, економија обима, висинапочетног инвестиционог улагања и сл., а којима се онемогућава, ограничава или отежаваулазак на релевантно тржиште, и остале препреке као што су психолошке које обухватајунавике потрошача, робна марка и сл.

Уколико се докаже да ће концентрација умањити конкуренцију на тржишту, опеттакву концентрацију не треба одмах забранити, него испитати какве ефекте има наподизање економске ефикасности. Један од основних разлога је економија обима, где сапорастом обима производње долази до смањења трошкова по јединици производа.Концентрације увећавају могућности за истраживање и развој па тиме и техничкотехнолошки развој, што поспешује привредни напредак.

Треба истаћи да страх од преузимања код многих компанија подстиче менаџере дадобро раде свој посао, како би повећали ефикасност. Када је привредни субјекат слаб инеефикасан, лако ће га преузети други и успоставити онда своју политику, што може битикрајње неповољно за дотадашње руководство.

Услед умањења броја конкурената на тржишту повећава се конкурентски притисаки долази до јачања конкуренције, компаније ће тежити да имају што боље производе,услуге, производњу да би били конкутрентни на датом тржишту и опстали на истом.

Доста је елеманата који позитивно утичу на конкуренцију и привредни напредак,омогућавају интеграцијама да буду одобрене и послују у складу са законскомрегулативом.

Најбоље објашњење критеријума дозвољености за концентрацију се можеприказати преко примера из праксе. Наиме, на тржишту Републике Србије приликомиспитивања постојања концентрације на тржишту млека, јавио се проблем дефинисања

21

релевантног тржишта због великог броја учесника на сивом тржишту млека. Такође, с тиму вези је и проблем прикупљања тачних података.

3. Примена критеријума за оцену дозвољености концентарције упракси

Као пример за концентрацију на домаћем тржишту можемо искориститииспитивање концентрације на тржишту млека у Србији. Спроведена је анализа за гранукао целину. Сходно значају који има ова привредна грана за стандард становништва је иинтересовање јавног мњења и Комисије за заштиту конкуренције за пословање ове гранепривреде и испитивање регуларности пословних процеса и понашања тржишних учесникау конкурентској утакмици.

3.1. Пример концентрације на тршишту Србије

Републички завод за статистику и Министарство пољопривреде нема Биланс млека,што нам говори да у Србији не постоје поуздани подаци о укупној производњи ипотрошњи млека и млечних производа. У Србији има 230 регистрованих млекара, аподаци за њихове тржишне и финансијске перформансе су прикупљени преко интернетстранице Агенције за привредне регистре.

Прикупљени су подаци о свим млекарама на тржишту Србије за период 2006.-2009.,укупни пословни приходи, нето резултат, трошкови материјала и сировог млека, бројзапослених, класификација привредних субјеката према величини и локацији седишта.На основу тих података се дошло до сазнања да од укупно 230 млекара које сурегистроване, 123 је активно, што чини 53% од укупног броја. Прикупљени подаци,интервјуи са власницима мини-млекара на подручју Србије, указују на чињеницу да језначајан број регистрованих али формално неактивних млекара. Што значи да они послујуу сивој зони, на тај начин што погони тајно послују, не састављају финансијске извештаје ине плаћају порезе и доприносе, при чему се наплата продаје производа и услуга врши уготовини, без издатих фактура, често ван граница Србије (Црна Гора, Босна иХерцеговина). Са овим сазнањем значајно је умањена вредност формалног релевантногтржишта продаје. Анализа тржишне концентрације рађена је одвојено за тржиштеоткупљеног сировог млека и релевантно тржиште продатог пастеризованог истерилизованог млека. Да ли ће се анализом обухватити и input-i и output-i или само једнаод њих, ствар је процене регулаторног тела на ком полу регулаторног ланца може доћи доугрожавања ефективне конкуренције од стране конкректног привредног субјекта.Mлекарствo је типичан пример где је пожељно да се анализирају оба пола производногланца, јер у оба сегмента постоји могућност угрожавања тржишне конкуренције.

3.2. Пример концентрације: Deutsche Lufthansa AG из Савезне Републике Немачке

У јуну 2008. године Merrill Lunch, инвестициона банка је дала предлог Аустријскојвлади да прода Austrian Airlines (АUА) из Аустрије страној фирми, јер је компанија била у

22

финансијским проблемима који су износили око 500 милиона еура. Тендер је расписан,међу бројним кандидатима дана 13. новембра, државни холдинг ÖIAG је објавио да јеDeutsche Lufthansa AG изабрана као најповољнији понуђач.

3.2.1. Пријава концентрације Deutsche Lufthansa АG из Савезне Републикe Немачкеи Austrian Airlines AG

Савет Kомисије за заштиту конкуренције на седници одржаној 17. јула 2009. годинеусловно је одобрио концентрацију учесника на тржишту, где Deutsche Lufthansa AG изСавезне републике Немачке стиче контролу над продајом у јуну 2008. године Merrill Lunch,инвестициона банка је дала предлог Аустријској влади да прода Austrian Airlines AGприредним субјектом Austrian Airlines AG основаног у складу са законима РепубликеАустрије, стицањем најмање 75% , а највише 100% акција.

Утврђена им је обавеза, Deutsche Lufthansa и Austrian Airlines AG, да одрже на сназипостојећи code share аранжман између друштава JAT Airways и Austrian Airlines AG напутном правцу Београд – Беч. Такође, изречена им је обавеза да се уздрже од повећањацена карата на путном правцу Београд – Беч, осим када је повећање цене условљеноповећањем трошкова пословања, што исто мора да се одобри од стране Комисије зазаштиту конкуренције.

Deutsche Lufthansa AG је холдинг друштво Lufthansa Grupe, која укључује водећунемачку авио компанију и која пружа услуге у авио превозу путника робе и услугеповезане са превозом. Има летове на 206 дестинација у 85 земаља, а основни аеродромису Франкфурт , Минхен и Цирих.

Austrian Airlines AG је матично друштво Austrian Airlines Grupe и бави се пружањемуслуга авио транспорта путника и услуга повезаних са авиопревозом путника. Има летове у117 дестинација у 59 земаља.

Deutsche Lufthansa AG је као подносилац захтева доставио списак највећихдобављача, купаца, број запослених радника и остале податке који су били потребниКомисији за заштиту конкуренције.

Оба учесника имају регистровано представништво у Србији, Луфтханса прекоПредставништва Deutsche Lufthansa Aktiengesellschaft Београд, а Austrian Airlines прекоAustrian Airlines AG Огранак у Београду и представништва Austrian Airlines у Београду.

Укупан годишњи приход ове концентрације на светском тржишту прелази 50милиона евра, што их чини значајним за конкуренцију на тржишту и због тога треба дабуду предмет разматрања на седници Комисије за заштиту конкуренције.

Као релевантно тржиште је одређено тржиште пружања услуга редовног превозапутника у авио саобраћају. Утврђена су релевантна тржишта према месту поласка тј.доласка, то су: Цирих – Београд, Беч - Београд, Штутгарт - Београд, Минхен - Београд,Франкфурт - Београд, Басел– Београд, Диселдорф - Београд, Келн Бон – Београд, Берлин -Београд.

Тако да је за релевантно тржиште производа што се тиче случаја Deutsche Lufthansa& Austrian Airlines је тржиште пружања услуга превоза, а путни правци су релевантнагеографска тржишта.

23

Привредни субјект Deutsche Lufthansa AG је предао Комисији за заштитуконкуренције и податке о главним конкурентима и тржишним уделима учесникаконцентрације и њихових главних конкурената.

Као главни конкуренти се јављају: JAT Airways, Swiss Air, Montenegro Airlines, Alitalia,Czech Airlines, Air France, Adria Airlines, Germanwings. Привредни субјект Deutsche LufthansaAG је податке о тржишним уделима доставило на основу базе података о маркетиншкомтрансферу података (The Marketing Information Data Transfer - MIDT), која је заснована набукинг систему – компјутеризовани систем резервација. Комисија је затражила податке иод главног конкурента, а то је ЈАТ Airways, о броју превезених путника у 2008. години.

Утврђено је извесно одступање када се упореде подаци добијени од ЈАТ Airways иDeutsche Lufthansa AG, а то из разлога јер нису обухваћене све компаније при анализикомпаније ЈАТ Airways, већ само Lufthansa, Swiss Air, Germanwings , Austrian Airlines иDeutsche Lufthansa AG, тако да се проценти разликују.

Утврђено је да Austrian Airlines не учествује у великом проценту на летовима каШвајцарској и Немачкој, већ да су главни Swiss Air и Lufthansa. Austrian Airlines учествујесамо на индиректним летовима, и то на лету Београд – Беч једино, па је комисија узела уобзир само овај путни правац. Закључили су тако да спровођењем поменутеконцентрације неће доћи до нарушавања конкуренције.

Комисија је у циљу очувања постојеће структуре тржишта, захтевала одржавањеcode share аранжмана јер би то могло битно угрозити конкуренцију на тржишту, јошдодатно што су могућности појаве нових конкурената слабе, јер ни једна компанија усезони лето 2009., није поднела званични захтев за добијање дозволе за обављањеваздушнохг саобраћаја са Србијом.

3.2.2. Ефекти концентрације Deutsche Lufthansa и Austrian Airlines

На релевантном тржишту два учесника се јављају са великим тржишним уделомдок су остали са малим уделом и мали је број конкурената. Реч је о Lufthansa и Јат Airwaysкомпанијама. Austrian Airlines има мали удео у путовањима и то једино на линији Београд– Беч.

Комисија за заштиту конкуренције је проценила да Lufthansa неће значајно ојачатидоминантан положај на тржишту уколико дође до спајања са Austrian Airlines-ом, нећедоћи до негативних ефеката у погледу конкуренције. Једино се издваја правац Београд –Беч, где би спровођењем наведене концентрације дошло до већих промена у погледуструктуре тржишних учесника.

Анализом баријера за улазак на ово тржиште утврђено је да постоје јаке баријерекоје знатно отежавају улазак на тржиште. Реч је о административним баријерама. Да би сеуспоставила линија на међународном авио саобраћају треба добити дозволу одминистарства надлежног за саобраћај, која се добија на основу уверења ооспособљености за обављање јавног авио транспорта. Уз дозволу потребно је да седостави приказ својих способности у погледу капацитета, реда летења, услова пословања.

Комисија је такође испитала капацитете аеродрома Никола Тесла. Закључили су даима веће капацитете за слетање и полетање од тренутно искоришћених, тако да су

24

техничке могућности задовољавајуће и да могу да прихвате још авио компанија у оквируовог тржишта.

Могућност доласка потенцијалних конкурената је велика, нарочито low-costкомпанија. Све је у корелацији са бројем путника на путним правцима из Србије и премаСрбији, ако је број путника већи јавља се веће интересовање за услуге авио компанија иповећава се могућност доласка нових конкурената.

Комисија је закључила, као што је већ поменуто, да до битних промена може доћисамо на релевантном тржишту везаном за путни правац Београд - Беч. Deutsche LufthansaAG је доста економски и финансијски јача од јединог конкурента на овом тржишту, а то јеЈАТ Airways. Тако да је Austrian Airlines-у овом концетрацијом значајно повећана снага каоучесника на релевантном тржишту. Подносилац захтева, Deutsche Lufthansa AG, је навеода: ” Након затварања предложене трансакције са Deutsche Lufthansa AG, Austrian Airlinesје спреман да настави са code-share уговором са Јат Airways-ом за лет на рути Београд-Бечи обратно, суштински у складу са тренутно важећим условима, осим уколико се AustrianAirlines и JAT Airways не договоре другачије. Ова понуда ће важити за најмање две сезонелетења, почев од IATA зимске сезоне 2009/2010.

Code share аранжмани су прописани да би се очувала постојећа структура тржишта,спречавање јачања доминантног положаја и свих последица које то носи.Комисија је прописала одређене услове којим се спречава промена цена осим и уколиконије условљена променом трошкова пословања. На путном правцу Београд - Беч где јеAustrian Airlines лидер и још са спровођењем ове концентрације додатно би се ојачаоположај наведене компаније.

Као таква имала би могућност да одлучујуће утиче на формирање цена. Главниконкурент је JAT Airways, међутим како Austrian Airlines утиче на цене, JAT је принуђен дага прати у ценама, што је настало из тога јер се већи број путника Austrian Airlines превозиЈатовим авионима, него обрнуто.

Да би се заштитили потрошачи од неоправданог повећања цена, које би могло данаступи с обзиром на формирање дате концентрације, јер би то додатно ојачало положајAustrian Airlines-a који одлучује о ценама, комисија је одредила услове којима јеограничено повећање цена и оправдано је једино ако се трошкови повећавају. Уколикоповећа цене компанија је дужна да достави ценовник комисији и да документујеповећањем којих трошкова треба да дође до промене цена.

Приликом одлучивања о одобравању концентрације Комисија је узела у обзир илошу финансијску ситуацију Austrian Airlinesa. Компанија је имала велике дугове и одстране инвестиционих банака, како је већ наведено, је саветовано Аустријској влади дафирму купи страна фирма. На тендеру је било више учесника, а на крају је избор пао наDeutsche Lufthansa AG.

На крају Комисија није прихватила аргумент да је Austrian Airlines привреднисубјект у тешкоћама и да је зато предмет концентрације. Поставило се питање да ли јетендер намештен.

1. јула 2009. године Европска комисија је покренула истрагу о кршењу праваслободне трговине, сматрајући да је тендер био лажан и да је унапред све већприпремљено да Lufthansa преузме компанију. Међутим, касније је утврђено да је свебило регуларно и септембтра 2009., уз сагласност ЕУ комисије Lufthansa преузима

25

компанију Austrian Airlines. На основу приложене документације Комисија је утврдила дауз испуњење наведених услова, концентрација је одобрена и не доводи до битногспречвања или нарушавања конкуренције на релевантном тржишту.

4. Доминантан положај субјеката на тржишту и забрана злоупотребедоминантног положаја

Од свих привредних субјеката који учествују на тржишту и у привреди уопште,најзначајније је деловање оних који располажу правно релевантном тржишном моћи,односно оних који се налазе у доминантном или монополском положају.

4.1. Доминантни привредни субјекти и њихов однос са другим учеснициматржишта

Доминантни положај, као способност привредног субјекта да самостално инезависно делује на тржишне законитости, не узимајући, притом, у обзир вољу, и нтересеи положај других учесника на тржишту, носи у себи перманентну опасност злоупотребе тогположаја и тиме угрожавања конкуренције на тржишту кроз елиминацију конкурената илипак кроз њихово потчињавање својој вољи.

Доминантни привредни субјекти су реалност данашње привреде, као што више непредставља тајну ни то шта су такви субјекти у стању да учине да би свој стечени положајјош више ојачали и учврстили. Уколико се, доминантни привредни субјекти узму као фокусрасправе о плурализму и конфронтацији интереса, одмах ће њихова велика привредна итржишна моћ указати на значај који они имају у свеукупној борби различитих интереса.Овоме би можда могло додати и чињеницу да, и у привредама које се не сматрајупревише развијеним, као што је наша, има веома велики број тржишно моћнихпривредних субјеката. Према статистичким подацима за 2004. године, највећих 300привредних субјеката у Србији имало је већи приход од 10 милиона евра, што је иимпозантан број као и њихов годишњи приход, имајући у виду географску величинуСрбије, њен привредни и економски потенцијал, укупан удео у светској привреди исвакако, друштвено-политичке прилике.

Доминантни привредни субјекти, као уосталом и сви други привредни субјекти,имају супротстављене интересе са својим потрошачима, запосленима, конкурентима, па ипословним сарадницима и државом. Међутим, поседовање доминантног положаја пружамогућност привредном субјекту да се лакше избори за своје интересе, да својимкапиталом, утицајима и моћи купи туђе интересе и помири их са својима. То је управо идео његове стратешке борбе на тржишту у којој користи своју тржишну доминацију да бипридобио утицајне политичке људе, уништио конкуренцију, обезвредио радну снагу иоставио потрошаче без могућности слободног избора. Тада би требала на сцену да ступидржава са својим монополом силе, и заштити интересе слабијих који немају средства имогућности да их сами заштите.

Привредни субјект се може посматрати као хармонична целина која има једанзаједнички циљ, а то је да заузме што бољи положај на тржишту између мноштва других

26

привредних субјеката укључених у конкурентску утакмицу и као поприште сукоба великогброја супротстављених интереса.

Међутим, у дефинисању појма и природе односа тржишно доминантнихпривредних субјеката захтева да се они посматрају као идилични учесници на тржиштукоји имају само један заједнички интерес. Потребно је занемарити све оне конфликтеразличитих интереса који раздиру и самог привредног субјекта.

У односу према својим конкурентима, тржишно доминантни привредни субјекти семогу различито понашати. То првенствено зависи од јачине њихових конкурената. Уколикосу и они тржишно моћни, привредни субјект ће покушати успоставити дијалог који можеводити договору о реципрочном понашању, који може бити преточен у писмени споразумили може бити усмено договорен. Може се постићи договор о подели одређеногтржишта, по принципу “ти не сметај мени, па нећу ни ја теби”. Све то се негативноодражава на привредни развој, приступ нове конкуренција на такво тржиште и наслободан избор потрошача.

Уколико су конкуренти привредног субјекта слабији, са незнатном тржишномснагом, онда се одиграва сасвим другачији сценарио на таквом тржишту. Тржишнодоминантни субјекти, ослобођени притиска јаке конкуренције, утичу самостално натржишна дешавања управљајући их у своју корист. Амбијент који се тада створи, можебити такав да конкурентима буде веома тешко да остану у тржишној утакмици. У таквимситуацијама, често долази и до преузимања малих конкурената, који једини излаз могунаћи у спајању или припајању тржишно доминантном субјекту, према условима, које,наравно, диктира онај тржишно моћнији. У оваквим ситуацијама кључну улогу можеодиграти и јачина потенцијалне конкуренције. То ће опет зависити од државе и њеневоље да се тржиште врати конкурентним основама, јер је управо она та која можепотенијалну конкуренцију пустити на тржиште отклањањем правних и администативнихбаријера.

Међутим, некада је и сама држава парализована од стране моћних привреднихсубјеката. Опште познато је да велики број, управо највећих и најјачих политичких партијафинансирају тржишно доминантни привредни субјекти. Онда је потпуно нереалноочекивати да ће се таква политичка елита усудити да објави “рат” моћницима од којихекономски зависи.

Тржишно доминантни привредни субјекти се, међутим, не понашају у свиминтеракцијама са својим конкурентима, на начин који је супротан правилимаконкуренције. Постоје и тзв. дозвољени начини конкурентске борбе, помоћу којихтржишно доминантни привредни субјекти могу задовољити своје интересе. Дозвољениначини остваривања и задовољавања интереса би пре свега били повећање ефективностии ефикасности производње или пружања услуга путем улагања у научно-истраживачкирад, затим увођење нових, иновативних метода у производњи и управљању, улагања утехничко-технолошка истраживања и сл. Све ово је, са аспекта општег привредног идруштвеног развоја, пожељан начин борбе за остваривање својих интереса, без обзира дали их спроводи доминантни привредни субјект или не.

Међутим, пракса је показала да управо тржишно доминантни субјекти једино имогу користити оваква унапређивања своје делатности, јер поседују довољно економскихдобара и одговарајућу тржишну моћ, те могу издвајати за то потребна средства. Стога је

27

потребан известан проток времена да би се улагања ради оптимизације производње,заиста и исплатила.

Слабији привредни субјекти се ређе упуштају у тај вид ризика, мада постоје и таквислучајеви. Поред ове стриктне поделе начина на који доминантни привредни субјектиостварују своје интересе, постоје и извесна међуподела, односно начини који, узависности од ситуације, могу бити или дозвољени или недозвољени. Ту би, примераради, могло бити лобирање доминантних привредних субјеката за своје интересе преконадлежних државних органа, односно преко одређених политичких група или појединацау власти, затим са претходним могу бити и често јесу повезане и коруптивне методе рададоминантних привредних субјеката, где они углавном нуде мито одређеним лицима удржавним органима, да би избегли последице које их могу погодити уколико бизлоупотребили свој доминантни положај и сл.

Велики проблем који је неминован пратилац свих земаља у транзицији јекорупција, готово свакодневно открива недоследност у примени законских прописа, те секао главни покретач свих људских акција јавља економска корист појединаца и њиховонепрестано богаћење. А ко би боље ту корист задовољио до оног ко у својим рукама држитржишну моћ и који има такав положај на тржишту да нема страха од конкуренције илидржаве, па и од потрошача који својом незнатном снагом не успевају да се изборе за својеинтересе.

Дакле, доминантни привредни субјекти, бар за сада, у свакој конфронтацијиинтереса, односе победу и намећу свој интерес као победник, а уступке које су понекадприморани да учине нису таквог интензитета да би се њима пољуљао стечен, али у већинислучајева и добро чуван доминантни положај на тржишту.14

4.2. Забрана злоупотребе доминантног положаја на тржишту

Основни принципи регулисања доминантног положаја привредних субјеката натржишту ЕУ садржани су у члану 86 Уговора. Забрањена свака злоупотреба коришћењадоминантног положаја на заједничком тржишту или на његовом битном делу од странеједног или више привредних субјеката, уколико би се тиме могло штетно утицати натрговину између држава чланица.

Злоупотреба доминантног положаја на тржишту састоји се од непосредног илипосредног наметања неправичне куповне или продајне цене или осталих трговачкихуслова, ограничавања производње, развоја тржишта или техничког развоја на штетупотрошача, наметања трговачким партнерима неједнаке услове за исте престације(давања, опскрбљивања), стављајући их на тај начин у лошији конкурентски положај иусловљавања закључења уговора прихватањем допунских престација које по својојприроди или трговачким обичајима немају везе са предметом уговора.

14 Ипак, тржиште и његове законитости нису лако предвидиве и могло би се догодити да данас доминантнипривредни субјект, већ сутра изгуби своју тржишну моћ и своје место уступи неком другом. Главни напредаккоји је учињен у ситуацијама где постоје конфликти интереса уопште, па и у привреди, јесте пре свега то штосваки појединац може своје интересе, мисли и тежње да слободно изражава, што као велико достигнућесавременог друштва, отвара могућност да се чују и интереси слабијих, али и да се заштите и понекадзадовоље, у чему главну улогу мора имати држава. Шкорић, С., „Тржишна доминација и њена злоупотреба“,Београд, 2010.

28

Члан 86 Уговора је независан у односу на члан 85 у погледу њихове примене,међутим, циљ норми оба члана је исти, заштита конкуренције и спровођење јединственекомунитарне политике у оквиру Уније. У пракси, проблем представља утврђивањекритеријума на основу којих се одређује доминантан положај на тржишту, с обзиром да сеУговор и други пратећи прописи не баве овим питањем. Доминантан положај означаваспособност, знање и моћ једног броја привредних субјеката да самостално одређујууслове размене не узимајући у обзир вољу и интересе других учесника на одређеномтржишту. Доминантан положај може да има један привредни субјект као самосталан илизаједно са другим привревредним субјектом, нпр. матични и зависни привредни субјекти .

Према пракси Суда ЕУ, неки привредни субјекат има доминантан положај уколикоможе да води независну тржишну стратегију, не обазирући се на конкуренте. Таквапозиција на тржишту настаје због њиховог удела на тржишту, или због комбинације уделана тржишту са техничким знањем, сировинама или капиталом који поседују, што утиче нањихову способност да контролишу цене, производњу или дистрибуцију знатног делапроизвода у питању.

Оцена доминантног положаја привредног субјекта је условљена дефинисањемрелевантног тржишта и географских граница у оквиру којих ће се ценити понашањеодређеног субјекта. За примену забране није неопходно да неки привредни субјекатсамостално или заједно са другим има доминантан положај на целом тржишту Уније,довољно је да такав положај има на његовом битном делу. Битан део тржишта може битинационално тржиште, али и део тржишта неке земље чланице. Један привредни субјекатима такву позицију кад држи више од 50 одсто делова одређеног тржишта, док се деловитржишта који варирају између 40 и 50 одсто сматрају озбиљним индикаторимадоминантности, при чему и други фактори треба да потврде ову доминацију.

Примери злоупотреба су бројни. Само поседовање доминантног положаја нијезабрањено као ни његово коришћење у складу са правилима о лојалној конкуренцији.Забрањена је само злоупотреба коришћења таквог положаја. У праву конкуренције ЕУзлоупотреба се процењује објективно, тј. за постојање злоупотребе није битна субјективнакривица доминирајућег привредног субјекта, нити је битна чињеница да је коришћењеостварено противно добрим пословним обичајима. Такође, није неопходно да сеостварује потпуна контрола тржишта од стране одређеног привредног субјекта, већ самомоћ привредног субјекта да се може понашати независно у односу на остале учеснике натржишту. При том, забрана злоупотребе доминантног положаја обухвата не самокоришћење већ и задржавање доминантног положаја.

Према пракси Суда ЕУ, злоупотреба, поред понашања које је неправично и штетноза потрошаче, обухвата и она понашања којима се наноси штета самој структури тржишта.Сви случајеви чији су предмет били акти дискриминације спровођене од стране тржишнодоминантних привредних субјеката нису потпадали под забрану уколико таквимпонашањем није нарушена структура одређеног тржишта. У случају када је структураодређеног тржишта већ поремећена као последица чињенице да једна или вишепривредних субјекта поседују значајан степен тржишне моћи, одбијање снабдевањапојединих конкурената, чиме се спречава њихов приступ тржишту, може имати каопоследицу поремећај структуре тржишта.

29

У пракси Комисије и Суда ЕУ је афирмисан према досадашњој пракси, један новистав, а то је да што један привредни субјекат има већу економску снагу која се одражава уњеговој доминантној позицији на тржишту, тај привредни субјекат је више одговоран засвоје тржиште и не може се слободно понашати као што то могу привредни субјекти малеекономске снаге (правило de minimis).

4.3. Уговори статуса дозвољених ограничења

Постоје два уговора који уживају статус дозвољених ограничења и то уговор оексклузивној дистрибуцији и уговор о франшизингу.

Ексклузивна дистрибуција представља начин ограничавања слободне конкуренцијесвуда, па тако и у Европској унији. Ексклузивна дистрибуција подразумева да се робадоставља уском кругу посредника, којима се даје ексклузивно право продаје те робе наодређеној територији, при том везујући те посреднике уговором искључиве куповине.Ексклузивна дистрибуција је погодна за индустријске производе где се уз продајуобезбеђује и сервис, резервни делови и сл. (нпр. – hi-fi, ТВ, компјутери, итд.). Ексклузивнадистрибуција настаје уговором између произвођача и дистрибутера. У Србији оваква врстауговора није регулисана законом, али је у међународном трговинском праву типичануговор. Осим тога, у већини земаља се користе исте одредбе за овај уговор, тако да јескоро постао типски уговор.

Поред ексклузивне, у теорији је позната још и интензивна дистрибуција, која сепримењује за јефтину и масовну робу коју произвођач жели да продаје на што вишепродајних места. Такође, постоји и селективна дистрибуција која представља компромисизмеђу ексклузивне и интензивне дистрибуције. То је избор једног броја посредника којисе баве одређеном врстом робе, примера ради, фармацеутски производи.

Карактеристике ексклузивне дистрибуције су трајност уговора због обавезаностидистрибутера да организује продају на одређеној територији, по правилима која одређујепроизвођач, привилеговани положај дистрибутера који има право да продаје робу, којунико други нема, затим реномираност робе која је предмет ексклузивне дистрибуције иона је увек означена жигом, и забрана конкуренције за дистрибутера који не смепродавати робу другог произвођача исте врсте.

Дистрибутер мора да оствари задатке које му постави произвођач, а произвођачпреноси пословни концепт на дистрибутера, као што је начин продаје и сл. Европскакомисија је 1983. године донела Директиву о ексклузивној дистрибуцији и ексклузивнојкуповини робе. Наиме, оваква врста Уговора о ексклузивној дистрибуцији у принципуспада у споразуме којима се ограничава конкуренција, ипак, он је дозвољен у већиниземаља. Може бити забрањен само ако производи негативна дејства, али то се морадоказати.

У уговор о ексклузивној дистрибуцији се често ставља клаузула којом седистрибутеру или његовом особљу забрањује промена бившег произвођача илипослодавца за одређено време, у циљу заштите know how произвођача или послодавца.Уговором о ексклузивној дистрибуцији не даје се лиценца за производњу или употребужига.

30

Франшизинг се појавио након Другог светског рата у САД као вид делатности којомсе уступа право продаје производа од стране произвођача или трговца на велико трговцуна мало, са обавезом трговца на мало да ће поштовати пословни концепт произвођача.Овај критеријум искључивости се појавио 50-их година ХХ века и на тржишту услуга, те јепружалац услуге пружао услуге под фирмом и са жигом главног даваоца услуге. Временомсе франшизинг јавио као стални облик пословне сарадње између даваоца и примаоцафраншизе, претворивши се у самостални уговор.

Оно што нас занима с обзиром на тему овога рада, јесте то да Уговор офраншизингу садржи елементе антиконкурентског понашања јер искључује друге правнесубјекте, обезбеђујући ексклузивност пословног концепта. Њега дакле, надзире давалацфраншизе и одређује елементе тог концепта. У уговору о франшизингу најважније јеуступање know how-а, и зато сваки такав уговор предвиђа обуку особља корисникафраншизе. Корисник је у обавези да чува пословну тајну даваоца и да не објављујеподатке из пословног концепта.

Давањем франшизе може се нарушити конкуренција, али то нарушавање морабити доказано јер сам посао франшизинга није антиконкурентски уговор. Веома важно једа се у уговору одреди територија за коју се даје франшиза, иако она нема ексклузивникарактер због чега је уговор о франшизингу много мање антиконкурентски од уговора оексклузивној дистрибуцији. Уговор о франшизингу тражи поштовање пословног морала ипословне тајне даваоца франшизе. Такође, Уговором о франшизингу предвиђа се и начинна који прималац франшизе обрађује тржиште и све радње које он предузима у ту сврхумора одобрити давалац.

Франшизинг је у пракси контролни начин пословања где давалац има контролу надпословањем корисника франшизе, а таква овлашћења даваоца се оправдавају тиме штоон кориснику франшизе дозвољава да користи његово име.

5. Државна помоћ – субвенције

Захваљујући разним облицима државне помоћи, државни и јавни привреднисубјекти имају привилегован положај на тржишту, чиме се нарушавају правилаконкуренције. Наиме, нарушавање конкуренције може бити резултат понашањапривредног субјекта на тржишту, злоупотребе доминантног положаја, фаворизовањапривредног субјекта од стране државе, давањем помоћи и толерисањем одређеногпонашања монополских привредних субјеката.

5.1. Облици државне помоћи

Пре свега важно је истаћи да није свака помоћ државе привредном субјектукршење права конкуренције.15

15 Између државе и јавних предузећа у свим државама чланицама постоје посебни финансијски односи, а даби помоћ државе дошла под удар Римског уговора, потребно је да се кумулативно испуне следећи услови:пружањем помоћи треба да се нарушава конкуренција или да постоји реална опасност од нарушавањаконкуренције, а фаворизовање одређеног предузећа од стране државе или помоћ државе погађа промет

31

Директива о односима држава чланица и јавних привредних субјеката донета је1980. године и она садржи листу могућих облика државне помоћи привреднимсубјектима, и то три групе. Финансијска давања путем субвенција, зајмова, кредита и сл.под повољнијим су условима него за друге. Субвенција не постоји ако држава уложикапитал у неки привредни субјекат, тј. ако је реч о редовним видовима улагања под истимусловима као и за друге улагаче, пореска ослобођења и разне олакшице на редовнадавања која привредни субјекти имају и одређене гаранције које држава даје некимпривредним субјектима.

Осим наведених, постоје и помоћи државе чланице на ad hoc бази и то регионалнагде држава помаже регион са ниским животним стандардом и секторијална намењена заразвој одређених сектора за отклањање поремећаја у привреди.

5.2. Улога Европске комисије у додели државних субвенција са освртом на Србију

Путем судске праксе Европског суда правде формирана су начела за ову област, а супомоћ која мора бити пропорционална циљу којем се тежи, затим помоћ која мора битипривремена, у начело где прималац не сме бити пасиван, а помоћ се не сме односити нацелу територију државе.

Државе чланице су у обавези да обавесте Европску комисију о финансирањуодређеног пројекта пре него што пруже помоћ, а непоштовање ове обавезе повлачизабрану помоћи, односно ако је већ дата, обавеза привредног субјекта је да је врати.Европска комисија, такође, може да сугерише држави чланици које мере да предузмекако би помогла привредном субјекту да превазиђе тешкоће и да даје примедбе напредложену помоћ.

Држава кроз обимне и разне форме додељивања субвенција значајно утиче наконкуренцију. У Србији је евидентно да бирократија кочи отварање нових фирми, апосебан проблем представља издавање грађевинских дозвола. То је оцена Европскекомисије у извештају о напретку Србије. Када је реч о испуњавању економскихкритеријума, истиче се да су неопходна даља улагања у инфраструктуру која је годинамабила запостављена. ЕУ је и ове године поновила да Комисија за контролу државне помоћимора да буде независнија у раду и да треба да искористи законско право да затражиповраћај незаконито додељене државне помоћи.

Иако је у Србији почетком 2013. године либерализовано тржиште електричнеенергије и гаса за велике потрошаче, Влада и даље контролише цене неких јавних добараиндиректно тако што одређује максималне цене комуналних услуга или цену јавногпревоза која је под ингеренцијом локалних власти. У глобалу, ценовна либерализација јенапредовала, али држава и даље значајно контролише цене.

Држава, дакле, и даље има значајан удео у великим секторима као што суенергетика, транспорт и телекомуникације. Оцењује се да је било напора законодавца дасе побољша пословање јавних компанија којима се и даље "лоше управља, имају превише

између држава чланица у већој или мањој мери. Ако су ови услови испуњени, Римски уговор забрањуједржавама чланицама да дају помоћ предузећима на територији Уније. Бесаровић, В., Право конкуренције ,Правни факултет Универзитета у Београду, Београд, 2011.

32

запослених и бележе губитке". Држава је такође направила кораке у обнављању процесаприватизације, нарочито привредних субјеката у реструктурирању.

Када је реч о банкама, истиче се да су индикатори капитализације и ликвидностидомаћег банкарског сектора добри. Са друге стране, кредитна активност стагнира,проценат лоших зајмова је висок због чега треба радити на отклањању рањивостисистема.

Генерално, у Србији је прилив страних директних инвестиција слаб, упркосконтинуираним државним субвенцијама.

Пријављена државна помоћ у 2012. била је 7% већа него у претходној години што је2,6% БДП-а. Више од трећине помоћи или 35,8% је регионална помоћ, 13,5% је додељено уформи хоризонталне помоћи док је 28,6% отишло пољопривреди. Врло мало помоћи једодељно за истраживања и развој, а већина помоћи је додељена у форми субвенцијаблизу 60% као и кроз пореске олакшице (32,6% укупно додељене помоћи).

У Србији, државни монополи постоје у великом броју сектора, а држава снажносубвенционише сектор транспорта који прима готово петину државне помоћи. Из тогразлога контрола државне помоћи мора бити ојачана и треба одустати од праксе да седржавна помоћ додељује приватизованим фирмама, а која није у складу са прописима одржавној помоћи.

Процедура код доделе државних субвенција је следећа: Одлуке о додељивањудржавне помоћи морају прво бити пријављене надлежној Комисији за контролу државнепомоћи пре него што се примене у пракси. Комисија за контролу државне помоћи и даљемора да покаже независност кроз накнадне контроле државне помоћи као и да искористизаконско право да затражи повраћај незаконито додељене државне помоћи.

Закључак

На конкуренцију утичу и стварни и потенцијали конкуренти, па уколико је гранаатрактивна, више је потенцијалних конкурената, који кад ступе на дато тржиштеповећавају конкуренцију и смањују тржишну моћ најјачег конкурента. Утицајпотенцијалних конкурената, директно зависи од баријера уласка на релевантно тржиште,које могу бити правне и економске. Правне баријере могу настати услед ограничењапроурокованог патентном заштитом, али и уговорима, док се економске баријере односена апсолутну трошковну предност постојећих, у односу на новопридошле произвођаче.Економске баријере настају услед постојања супериорне технологије, економије обима,репутације и развијене тржишне марке постојећих произвођача.

Међутим, постојање концентрације, често је праћено бржим развојем технологијеи улагања у сам развој, него на тржишту где концентрација не постоји. То ствара већемогућности за задовољење захтева купаца, па се може закључити да Комисија за заштитуконкуренције која одобрава концентрације има тежак задатак, јер и када је потврђено даконцентрација има утицај на смањење конкутрентности на тржишту, мора сагледати икакве ефекте има на подизање економске ефикасности. Комисија ће на основу свихпоказатеља, како оних негативних, који говоре о ограничењу конкуренције нарелевантном тржишту, тако и оних позитивних, који исказују утицај на повећањеекономске ефикасности, донети одлуку да се одобрава или не одобрава концентрација.

33

У раду су изложена правила конкуренције, са освртом на доминантан положајсубјеката пословног права, као и државна помоћ у њиховом пословању. Такође, јеизложен проблем и могући начини одређивања концентрације на тржишту, као икритеријуми за оцену дозвољености концентрације. Наведено је да прво што требаодредити јесте релевантно тржиште, што није лак посао. Нарочито, како је наведено упримеру са тржишном концентрацијом у сектору млекарства у Србији, где се збогпостојања сивог тржишта, појављује проблем дефинисања релевантног тржишта ипроблем прикупљања поузданих података.

Постоји и случај када се уз одређене услове може одобрити концентрација, као штоје наведено у примеру за мултинационалну концентрацију Lufthansa и Austrian Airlines, гдесе на основу забране мењaња цена без покрића повећаним трошковима пословања,сачувала конкуренција на тржишту и заштитили потрошачи.

Из свега до сада наведеног закључује се да је заштита конкуренције обавезна, јерконкуренција обезбеђује квалитет и напредак, селекцију добрих и лоших тржишнихучесника, али само уз помоћ строгих правила, тј. законске регулативе.

ЛИТЕРАТУРА

Уџбеници и монографије:• Беговић Б., Павић В.(2010) Шта је то конкуренција и како се штити?, Центар за

либерално демократске студије, Београд• Беговић Б.(2003), Нова антимонополска политика: Предлог решења, ЦЛДС,

Београд• Бесаровић, В.(2011), Право конкуренције , Правни факултет Универзитета у

Београду, Београд• Ђуричин Д.(2005), Управљање пројектима, Центар за издавачку делатност

Економског факултета, Београд• Ђуричин Д., Јаношевић С.(2005), Менаџмент и стратегија, Центар за издавачку

делатност Економског факултета, Београд• Ловрета С.(2000), Трговина теорија и пракса, Савремена администрација, Београд• Маричић Б., Милисављевић М., Глигоријевић М.(2007), Основи маркетинга,

Центар за издавачку делатност Економског факултета у Београду• Марковић-Бајаловић, Д.(2000) ,Тржишна моћ предузећа и антимонополско право,

Београд• Миленовић, Д.(1998), Монополистичко понашање, Привреда и право бр. 8/1998,

Београд• Мажар, Л.(2011), Политика конкуренције као фактор интеграција Србије у ЕУ,

Школа бизниса бр.3/2011, текст доступан на:http://www.vps.ns.ac.rs/SB/2011/7.8.pdf

• Ракита Б.(2005), Међународни маркетинг, Центар за издавачку делатностЕкономског факултета, Београд

• Тијанић, П.(1999), Нелојална конкуренција и Закон о предузећима, Привреда иправо бр. 58/1999., Београд

• Шкорић, С.(2010), Тржишна доминација и њена злоупотреба, Београд,

34

• Шогоров, С.(1996): Хармонизација права конкуренције ЕУ и право конкуренције СРЈ,Привреда и право, бр. 58, Београд

Чланци:

• Економски магазин: Посебно издање: „300 највећих“, Београд, 2005.• Лончар Д., Ристић Б.(2011), Анализа конкуренције и тржишне концентрације у

сектору млекарства у Србији, Економски факултет, Београд• Марковић – Бајаловић Д.(2010) , Прети ли јасна и непосредна опасност од новог

закона о заштити конкуренције?, Анали 1/2010• Еуроактив, Држава преко субвенција утиче на конкуренцију, текст доступан на:

http://www.euractiv.rs/srbija-i-eu/6385-ek-drava-preko-subvencija-utie-na-konkurenciju

Интернет извори:

• Шкорић, С., Право, привреда и плурализам интереса, Правно економски погледи,број 1, година I, Правни факултет за привреду и правосуђе, Нови Сад; доступно на:http://www.pepogledi.org/Arhiva/2010_01/2%20Sanja%20Skoric%20%20Pravo,%20privreda%20i%20pluralizam%20interesa.pdf

• Европски покрет у Србији – Истраживачки Форум, Политика заштитеконкуренције у Србији, текст доступан на:http://www.emins.org/uploads/useruploads/forum-it/Izvestaj-sa-javne-rasprave_Analiza-politike-zastite-konkurencije-u-Srbiji.pdf

• www.austrian.com• www.bsh-group.co.uk• www.lufthansa.com• www.kzk.org.rs• www.scindeks.ceon.rs• www.belox.rs• www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_zastiti_konkurencije.html• www.pepogledi.org• www.fefa.edu.rs/files/pdf/StudijeIstrazivanja/Drzavna_pomoc_u_funkciji_razvoja_konk

urentnosti.pdf• www.vps.ns.ac.rs/SB/2011/7.8.pdf• www.pks.rs/.../ap-ppt-pks-subotica-19-02%2014.pptx• www.diplomacy.bg.ac.rs/pdf/vodic_br2.pdf

Прописи:

• Закон о заштити конкуренције ("Сл. гласник РС“, бр.51/2009 i 95/2013)• Закон о трговини ("Сл. гласник РС“, бр.53/2010 i 10/2013)

35

• Закон о спољнотрговинском пословању ("Сл. гласник РС“, бр 36/2009, 36/2011 – др.закон и 88/2011)

• Закон о облигационим односима ("Сл. лист СФРЈ“, бр. 29/78, 39/85, 45/89 – одлукаУСЈ и 57/89, "Сл. лист СРЈ“ br. 31/93 i "Сл. лист СЦГ“, бр. 1/2003 – Устанва повеља

• Закон о заштити потрошача, Службени гласник РС, број 73/2010• Закон о привредним друштвима, Службени гласник РС, број 125/2004• Уредба о критеријумима за одређивање релевантног тржишта, Службени гласник

РС, бр. 89/2009