UNIVERZITET U NIUFAKULTET ZATITE NA RADU U NIUOSNOVNE AKADEMSKE STUDIJE

Predmet: EKONOMIKA ZATITE

S E M I N A R S K I R A DSredstava preduzea

Mentor: Kandidat:dr Dragan Spasi, red. prof.

Ni, 2015.SADRAJ

UVOD...............................................................................................................................................11. PODELA SREDSTAVA PREDUZECA.....................................................................................22. POSLOVNA SREDSTVA...........................................................................................................22.1. STALNA POSLOVNA SREDSTVA...........................................................................32.2. OBRTNA POSLOVNA SREDSTVA...........................................................................53. ZALIHE........................................................................................................................................74. VANPOSLOVNA SREDSTVA I KONTROLA SREDSTAVA.................................................84.1. VANPOSLOVNA SREDSTVA....................................................................................84.2. KONTROLA SREDSTAVA.........................................................................................95. IZVORI SREDSTAVA PREDUZEA......................................................................................10ZAKLJUAK.................................................................................................................................11LITERATURA...............................................................................................................................12

UVOD

Za pokretanje proizvodnje i rada preduzea, njegovo postojanje i ostvarivanje ciljeva, za poslovanje preduzea uopste, neophodno je da ono poseduje odreena sredstva, radnu snagu, predmete rada. Sredstva preduzea predstavljaju ekonomske vrednosti sa kojima ono raspolaze i koje je angazovano u poslovanju preduzea. Ona predstavljaju imovinu odnosno kapital preduzea i mogu biti u obliku prava, novca I robe (stvari).

1. PODELA SREDSTAVA PREDUZECA

Sredstva preduzea mozemo podeliti na vie razliitih naina koja odreuju za ta se ona koriste, koji im je rok trajanja, kada se koriste, odakle potiu (izvor sredstava), u kojim se sve oblicima javljaju , odnosno oblik njihovog postojanja, I angaovanosti u pojedinim fazama poslovanja preduzea.[footnoteRef:1] [1: - - ]

Prema nameni za koju se koriste sredstva delimo na: Poslovna sredstva; Posebna sredstva.Prema fazama angazovanja (ciklus reprodukcije) sredstva delimo na: Sredstva u poetnom robnom obliku; Sredstva u procesu proizvodnje (tehnoloki proces); Sredstva u zalihama gotovih proizvoda.Prema poreklu ,odnosno odakle potiu sredstva preduzea delimo na: Sopstvena; Tua.

2. POSLOVNA SREDSTVA

Poslovna sredstva predstavljaju osnovu za obavljanje delatnosti preduzea I ona ine najznaajniji deo sredstava jednog preduzea. Ona moraju biti prilagoena shodno delatnosti I zadatku preduzea. Na primer ne mogu se koristiti ista sredstva za preduzee ija je delatnost vezana za proizvodnju I preduzee koje se bavi trgovinom.Poslovna sredstva mozemo podeliti u: STALNA SREDSTVA OBRTNA SREDSTVA

2.1. STALNA POSLOVNA SREDSTVA

Stalna sredstva su deo imovine preduzea koju nastaju investiranjem, imaju visoku vrednost, dug rok trajanja,predstavljaju osnovu ili kapacitet za poslovanje preduzea,ne troe se nestajanjem materije ve se amortizuju prenosom vrednosti na nove uinke, u njih se ubrajaju osnovna sredstva I dugorona finansiska ulaganja.U jeziku ekonomske prakse osnovna sredstva se esto (pogreno) identifikuju sa sredstvima za rad kao tehnikim kategorijama ("prodaja osnovnih sredstava"- pri emu se obino misli na prodaju izvesnih maina, ureaja i slino) , ona su ovde vezana iskljuivo za svoj tehniki pojavni oblik - mainu, ureaj, postrojenje, alat i sl. kao sredstvo za rad. Meutim za pojam osnovnih sredstava nije bitan pojavni oblik u kome se javljaju, ve zahtev da su ona angaovana u reprodukciji da bi obezbedila funkciju sredstava za rad u toj reprodukciji.Osnovna sredstva mozemo klasifikovati I po tome u kakvim se oblicima javljaju ,a mogu biti u materijalnom, novcanom I obliku prava.Osnovna sredstva se u reprodukciji javljaju u sledeim fazama i pojavnim oblicima:U poetnom novanom obliku, kao suma investicija iz kojih treba nabaviti, odnosno pomou kojih treba izgraditi konkretne objekte ili druga stalna sredstvaU poetnom robnom obliku - fazi izgradnje objekata, pre no to stupe u aktivno dejstvo u procesu reprodukcijeU tehnolokom obliku, to jest, kao graevinski objekti, maine, ureaji, oprema i slino, koji aktivno deluju u procesu reprodukcijeU zavrnom robnom obliku, to jest, kao suma amortizacije zaraunata u cenu kotanja proizvedene robe kao troak sredstava za radZavrnom novanom obliku, to jest, kao deo stalnih sredstava, akumuliran u novanom obliku, to jest, kao deo osnovnih sredstava, akumuliran u novanom obliku amortizacije da bi se ponovo transformisala ta novana sredstva u konkretne realitete osnovnih sredstava za rad.Prema funkciji koju obavljaju u radnim procesima, prema pojavnom obliku (materijalnom), mogu se razvrstati na sledee grupe:[footnoteRef:2] [2: http://www.ekof.bg.ac.rs/ekonomika-preduzeca/]

Zemljite; ume; Graevinski objekti; Oprema; Alat i inventar; Viegodinji zasadi; Osnovno stado; Ostala stalna sredstva.

Osnovna sredstva u novanom obliku mogu biti: Patenti, pravo pronalazaa da proizvede i proda izum; Licence, pravo korienja tueg izuma ili proizvoda; Koncesije, pravo na korienje nekog dobra u odreenom roku; Franize, pravo na ekskluzivne teritorije ili trite; Osnivaki izdaci, svi izdaci u vezi osnivanja preduzea; Izdaci za istraivanje i razvoj, projekti koji e u budunosti doneti profit; Potraivanja iz osnovnih sredstava, avansi dati proizvoaima opreme ili izvoaima graevinskih radova; Upisani a neuplaeni kapital, vrednost upisanih deonica koje nisu uplaene; Ostala dugorona razgranienja, ulaganja za istraivanja, softver, aktivna vremenska razgranienja i slino.Po stepenu upotrebljivosti osnovna sredstva mogu biti: Stalna sredstva u pripremi; Stalna sredstva u upotrebi; Stalna sredstva u rezervi; Stalna sredstva u neupotrebljivom stanju.Osnovna sredstva u pripremi predstavljaju investicije u toku, u upotrebi sredstva koja se aktivno koriste, u rezervi su ona sredstva koja se ne koriste ali ih je po potrebi uvek moguce aktivirati, i sredstva u neupotrebljivom stanju su ili dotrajala ili u kvaru.

2.2. OBRTNA POSLOVNA SREDSTVA

Obrtna sredstva preduzea predstavljaju imovinu preduzea i deo poslovnih sredstava koja se u celosti utroe u procesu reprodukcije preduzea. Pod obrtnim sredstvima se smatraju ona poslovna sredstva koja se jednokratnim upotrebama troe u poslovnim procesima preduzea i ija se supstanca (vrednost) menja najmanje jednom godinje. Njihov vek upotrebe je krai od jedne godine. Po ovoj odrednici se razlikuju obrtna i osnovna sredstva.Preteni deo obrtnih sredstava ine predmeti rada. Kategorija obrtnih sredstava je, ira od predmeta rada. Pored predmeta rada u obrtna sredstva se ubrajaju i novana sredstva, gotovi proizvodi, potraivanja i sl.Obrtna sredstva ine i deo osnovnih sredstava male vrednosti i roka trajanja do godinu dana.Deo predmeta rada se fiziki transformie u novi proizvod i ini njegovu supstancu, a jedan deo slui stvaranju novih proizvoda. To su raznovrsni pomoni i sporedni materijali. Novana sredstva i potraivanja prate tokove procesa rada i poslovanja preduzea.Obrtna sredstva su ona sredstva koja se transformisu u toku jedne godine ili u toku kraeg vremenskog perioda kroz faze krunog kretanja:Novac Roba Proizvodnja Roba Novac.Vrednost obrtnih sredstava u toku jednog proizvodnog perioda potpuno se utroi. Ovo znaci da se ta vrednost u celini prenosi na nove proizvode proizvedene u toku tog perioda.Obrtna sredstva se trose u potpunosti u jednom proizvodnom ciklusu, ulaze u supstancu novog proizvoda i menjaju svoj fizicki izgled prenosei celokupnu svoju vrednost. Obuhvataju u osnovi predmete rada.[footnoteRef:3] [3: http://www.ekof.bg.ac.rs/ekonomika-preduzeca/]

Javljaju se u tri oblika: materijalne stvari sirovine i materjal, gorivo i mazivo, kancelarijski material itd.; novani oblik u kom se javljaju kada se proizvodi naplate, nalaze se u balgajni ili na ziro-racunu; prelazni oblik potraivanja javlja se izmeu materijalnog i novanog oblika, usled vremenskog razmaka izmeu trenutka predaje gotovih proizvoda. Javlja se u svim onim sluajevima kad ne doe do transformacije sredstava roba-novac ili rashod-novac u istom trenutku. Kao posebnu grupu obrtnih sredstava treba spomenuti i hartije od vrednosti-instrumente plaanja (ekovi, menice, obveznice).

Da bi smo efikasno i racionalno koristili osnovna sredstva veno je znati i kontrolisati vreme koje obrtna sredstva provedu u odreenoj fazi proizvodnog procesa i ukupno vreme za jedan ciklus reprodukcije. To mozemo postii pomou koeficijenta obrta, koji nam pokazuje koliko su se puta u toku godine obrnula oderena sredstva i koliko su vremena provela u pojedinanim proizvodnim procesima.Svako preduzee treba da tei da ubrza obrt sredstava u svim fazama ciklusa reprodukcije. To se postie skraivanjem vremena stvaranja gotovih proizvoida, smanjenjem zaliha, brom naplatom prodatih proizvoda ili izvrenih usluga.Kontrola obrtnih sredstava vri se popisom koji omoguava uvid u: koliinu obrtnih sredstava; nain sticanja obrtnih sredstava; izvorima pribavljanja obrtnih sredstava; stepenu njihovog iskorienja.

Veoma je bitno da postoji usklaenost obrtnih sredstava i ciklusa repreodukcije, odnosno proizvodnje. Treba nastojati da se vikovi obrtnih sredstava, koji se mogu pojaviti iz ostvarenog pozitivnog poslovanja, dalje ulau u proirenje proizvodnje ili ulaganjem u druge vidove poslovanja ( oroavanjem u banci ili davanjem pozajmice drugim organizacijama,kupovinu obveznica itd.). Bitno je isto tako i voditi rauna da uvek ima dovoljno raspoloivih obrtnih sredstava da ne bi dolo do zastanka u proizvodnji koje mogu skupo da kotaju preduzee usled hitnih intervencija nabavke sredstava za brzo pokretanje proizvodnje, isplate obaveza radnicima, dravi i sl.

3. ZALIHE

Poseban oblik osnovnih sredstava, koji je inae veoma bitan su zalihe. One mogu biti prikazane kao: Sirovine i materijal; Nedovrena proizvodnja; Gotovi proizvodi i roba.

Zalihe sirovine i materijala predstavljaju dobra koja tek treba da se predaju u proizvodnju i njihova koliina zavisi od njihovih karakteristika, vremena za koje se one mogu nabaviti, koliki su im trokovi ivanja itd. Zalihe nedovrene proizvodnje predstavljaju sredstva koja se nalaze u tekuoj proizvodnji, na kojima se obavljaju poslovi koji treba da dovedu ta sredstva do gotovih proizvoda. Koliina ovih sredstava zavisi od kapaciteta,brzine i sloenosti proizvodnog procesa. Zalihe gotovih proizvoda predstavljaju gotove proizvode dobijenih kompletiranjem proizvodnog procesa , a njihova koliina zavisi od brzine prodaje i potranje za tim proizvodom. Veoma je bitno da se vodi rauna o umerenim koliinama zaliha zato to trokovi nabavke, uvanja i nedostatke zaliha nisu zanemarljivi za preduzee. Poruivanje zaliha treba biti optimalno i usklaeno potrebama preduzea, odnosno mora se voditi rauna o koliini zaliha i terminima kada se neke zalihe moraju nabaviti, da ne bi dolazilo do dodatnih trokova skladienja sredstava koja se manje troe u procesu proizvodnje ili manjka potrebnih zaliha. O sredstvima koja se koriste za poruivanje i ulaganje u zalihe (novac) , tj. ne treba ulagati mnogo novaih sredstava za koliinu zaliha koja je realno nepotrebna za jedan proizvodni ciklus (ciklus reprodukcije).

4. VANPOSLOVNA SREDSTVA I KONTROLA SREDSTAVA

4.1. VANPOSLOVNA SREDSTVA

Vanposlovna sredstava obuhvataju sredstva zajednike potronje i sredstva posebnih namena.U sredstva zajednike potronje spadaju sredstva za potrebe stanovanja, adaptacije stanova, stambene kredite zaposlenih, kao i druga vanposlovna sredstva (odmaralita, rekreativni centri, restorani za ishranu) i druga sredstva koja poboljavaju standard zaposlenih.Sredstva zajednicke potronje imaju sekundaran znacaj za ekonomiju preduzea zato sto neuestvuju u prizvodnji i nisu bitna za nastavak procesa proizvodnje.Sredstva posebne namene se koriste za: Pokrie gubitaka nastalih u poslovanju; Pokrie steta nastalih usled elementarnih nepogoda; Pokrie izdataka za prekvalifikaciju i dokfalifikaciju zaposlenih; I u druge svrhe.

4.2. KONTROLA SREDSTAVA

Sredstva u preduzeu treba koristi racionalno tako da se uz minimalno troenje ostvaruju maksimalni rezultati, da se koriste za proirivanje kapciteta preduzeca, kao i da se koriste prema utvrenim pravilima. Korienje sredstava treba stalno kontrolisati da bi se na vreme uoili propusti i nepravilnosti u njihovoj upotrebi i da bi moglo na vreme da se reaguje kako bi se uklonili nedostatci. Kontrolu mogu da sprovode organi drzave i takva kontrola naziva se eksterna. Internu kontrolu obavljaju odreeni organi sopstvenog preduzeca.

5. IZVORI SREDSTAVA PREDUZEA

Za preduzee je bitno obezbediti sredstva neophodna za poslovnu delatnost preduzea. Veoma bitno je iz kojih se izvora preduzee finansira. Jer u zavisnosti od toga odakle potuu izvori finansiranja , odreuje svoju samostalnost.Sredstva preduzea mozemo podeliti prema vlasnitvu, nastanku i ronosti.

IZVORI STREDSTAVA PREMA VLASNITVUOd velikog znaaja za preduzee je poreklo vlasnitva kapitala i imovine zbog njegove finansijske nezavisnosti. Prema vlasnitvu sredstva delimo na sopstvena, pozajmljena, kao i druga koja mogu biti u vidu poklona, nasledstva itd. U ukupnim sredstvima preduzea, sto je vie zastupljen sopstveni kapital, to je preduzee finansijski samostalnije.Sopsveni izvori finansiranja mogu biti eksterni i interni.IZVORI SREDSTAVA PREMA NASTAVKUPrema nastanku sredstva, preduzeca mogu biti iz ulaganja osnivaca, rezultata poslovanja, kredita, emisija hartija od vrednosti, namenskih donacija, stranih ulaganja itd.IZVORI SREDSTAVA PREMA RONOSTIPrema ronosti, izvori sredstava preduzea mogu biti kratkoroni, dugoroni i trajni.Trajne izvore obezbeuju vlasnici preduzea kroz poslovne, rezervne i fondove ulagaa. To su sastavni izvori poslovnih sredstava koji se razlikuju po nacinu formiranja.Poslovni se formira na pocetku poslovanja preduzea, rezervni u toku poslovanja preduzea raspodelom dobiti, a ulozima pravnih i fizickih lica, formira se rezervni fond.Krediti iji je rok otplate do godinu dana su kratkoroni izvori sredstava, oni mogu biti: Komercijalni (koji se najee koristi za nabavku sirovina,materijala i usluga); Bankarski kratkoroni krediti (kojim se preduzece obavezuje da e vratiti kredit uvean za kamatu u dogovorenom vremenskom roku); Ukalkulisane obaveze (obaveze koje nastaju svakodnevno, kao sto su isplate zarada, plaanje poreza, a preduzee ih izmiruje na petnaest ili mesec dana).

Dugoroni krediti mogu biti u vidu obveznica, zajmova, itd. Bankarski dugoroni krediti su oni koji su sa rokom otplate od pet i vie godina, koriste se radi nabavke sredstava za rad. Obveznica je oblik dugorocnog duga kojom se izdavalac obavezuje da e islatiti drzaocu obveznice odreenu uveanu sumu novca u odnosu na prvobitnu vrednost obvenice.[footnoteRef:4] [4: - - ]

ZAKLJUAK

Za preduzee koje eli uspeno da posluje na tristu bitno je obezbediti dovoljne koliine potrebnih sredstava za rad. Ona bi trebalo da budu usklaena sa delatnosu predutea, da budu kvalitetna i da se racionalno troe u procesima proizvodnje i drugim zadacima preduzea. Kao to je navedeno sredstva preduzea se razlikuju po mnogim karakteristikama, odnosno za razliite potrebe preduzea troe se i razliita sredstva.Veoma je bitno kontrolisati potronju sredstava, uskladiti odnos razliitih ,a potrebnih sredstava u preduzeu, tj. raspolagati sa sredstvima tako da se ona troe racionalno i stalno ulagati nova sredstva, koja uglavnom nastaju ostvarivanjem dobiti,a mogu biti i iz drugih izvora, u razvoj preduzea.Takoe za jedno preduzee vano je da ima finansisku samostalnost, pa bi trebalo posvetiti posebnu panju izvorima finansiranja preduzea, racionalno se zaduivati ako je to potrebno, i to prema nameni za koju vam je potrebno zaduenje, odnosno vidom kredita koji je najpovoljniji za preduzee u datom trenutku.

LITERATURA

, , - - http://www.ekof.bg.ac.rs/ekonomika-preduzeca/fimmanager.edu.rs/fpim/.../Ekonomika_preduzeca.pdf

12