Микозе Ратарских и Повртарских Биљака

Болест (Гљива) Опис Симпотоми/биологија Раширеност/мере заштите Методе анализе Tilletia tritici,Т.levis ( обична главница пшенице) Ову болест је запазио и описао Тилет још 1733., по коме је и читав род добио име. Споре главнице врше заразу у фази клијања семена. Болест се испољава тек у млечној зрелости. Мањи је пораст код оболелих биљака и модрозелена боја. У пуној зрелости заражени класови, за разлику од здравих, стоје усправно и имају накострешен изглед. Главничава зрна имају загаситу боју, краћа су и шира од здравих. Уместо ендосперма, унутрашњост оболоелих зрна се састоји од спора (хламидоспора) гљиве. Не напада само семењаче, осје и плевице. Оваква зрна су лакша и пливају у води од здравих, а сва зрна у оболелом класу су главничава. У свим житородним реонима света. Сузбијање: употребом све ефикаснијих тилетицида у њеном сузбијању и узгојем резистентих сорти пшенице. Интензитете напада и раширеност зависи од климатских услова (умерена влажност земљишта, релативно ниске темп. за време ницања семена). Макроскопска метода – семенски узорак може садржавати цела, као и делове главничавих зрна. Голим оком или помоћу лупе, могуће је уочавати заразу. Када су у питању цела главничава зрна, тада се зараза израчунава у процентима. Главничава зрна су мања од здравих и обично су мрко обојена. Карантинска болест смена и усева. Метода испирања и центрифугирања – једно главничаво зрно садржи око 9 милиона спора и у семену се може наћи довољна количина које се расејавају и заражавају површину семена и у наредној вегетацији су опасност. Центрифугирања у води или алкохолу, па микроскопирање садржаја течности- филтрата. Tilletia controversa (патуљаста главница пшеница) Хламидоспоре су лоптасте, ретко елипсоидне. На њиховој површини налази се слузаст, безбојни слој. Опна спора светломрке боје, мрежаста са израженим ребрима. Дуго одржавају виталоност у земљишту. Клијају на површини земљишта и заражавају младе биљке. Домаћини су: пшеница, пиревина, раж, јечам. Заражене биљке јако заостају у порасту и имају здепаст клас. Главничава зрна на врху имају мали конусни израштај. Ustilago tritici (gar pšenice) Хламидоспоре су лоптасте, елипсоидне и угласте. Боја има је светломаслинастомрка или маслинастомрка, с мноштвом чекињастих израштаја на површини. За клијање трајних спора потребна је температура 23-30 о С и висока релативна вл. (подлож.сорте Triticum aestivum и сорт е које имају дуже цветање). Гар уништава све делове класа, изузев вретена. Нападнути биљни делови се трансформишу у црну, прашну масу – споре паразита, које врше инфекцију биљака за време цветања. На жигу тучка споре клијају у мицелију, допирући у семени заметак, где остају у латентном стању не ометајући нормалан развиј клице и зрна. Мицелија насељава клицу , апонекад семељачу. Заражени плод се нормално развија и по спољном изгледу се не разликује од здравог. Зараза се манифестује на потомству инфицираних биљака приликом класања. У свим крајевима света. Понекад наноси веће штете, поготово на осетљивим сортама пшенице. Ембрио метода – Узорак семена, обично 200 гр, потопи се у 5% раствор NaOH у току 24 сата на 20 о С. Рдаи диференцијалног бојања ткива семена и мицелије гљиве, на 1 л NaOH додаје се 1 % раствор метиленског плавила.након тога се семе испира топлом текућом водом 50 оС, преко три сата са отворима 3,5 и 2,0 и 1,0 мм у пречнику. Ембриони и поједине љуске испирају се помоћу два мања сита у малу мрежасту корпу и стављају у индустријски аалкохол 2-3 мин. Затим се ембриони одвајају од љуски у лактофенолу, који садржи подједнаке делове млећне кис., феноле, глицерина и воде. Ембриони се просветљавају у лактофенолу 15 мин. и испитују одмах или с чувају у лактофенолу. Преглед се обавља стереоскопским микроскопом увећања 15-20 пута. Мицелије ове гљиве имају знатно тамнију плаву боју. Хифе ове гљиве су јако септиране, разгранате и Ustilago nuda (otkrivena gar ječma) Хламидоспоре су лоптасте, елипсоидне, издужене, светломрке боје с еписпоријом покривеном бодљикастим израштајима. Методе анализе као за У. Тритици. Мицелија гљиве задржава се у клици семена, где остаје у латентним стању до наредне вегетационе сезоне. Клијање трајних спора омогућено је при релативној влажности изнад 90 %, док им је температурни интервал између 5 и 35 оС, с оптимумом од 23-30 оС. Топлије време при ницању семена фаворизује развиће паразита. Хладно и влажно земљиште за Лоптасте, издужене, угласте с глатком еписпоријом, жутомрке

Микозе Ратарских и Повртарских Биљака

Documents

Transcript of Микозе Ратарских и Повртарских Биљака