Савино задужбинарство, Ружица Панић

28
Народна легенда “Најбоље задужбине” - обрада Аутор: Ружица Панић, наставник разредне наставе
  • Upload

    -
  • Category

    Education

  • view

    3.681
  • download

    2

Transcript of Савино задужбинарство, Ружица Панић

Page 1: Савино задужбинарство, Ружица Панић

Народна легенда

“Најбоље задужбине” - обрада

Аутор: Ружица Панић, наставник разредне наставе

Page 2: Савино задужбинарство, Ружица Панић

Сиже часа:Уводни део:

* Појам задужбина

* Задужбине у Србији

Главни део часа:

* Обрада текста “Најбоље задужбине”

Завршни део:

* Подстицање на доброчинство

* Тајанствена личност

Page 3: Савино задужбинарство, Ружица Панић

Да ли вам је позната ова зграда?

Где се она налази?

Шта пише на врху зграде?

Page 4: Савино задужбинарство, Ружица Панић

Шта значи реч задужбина ?

Задужбина је грађевина, најчешће црква или манастир, коју су обично подизали владари или богати људи.

То је такође имовина (новац или зградa) која се поклања свом народу, како би се користилаза хумане сврхе (дом за децу, школа, болница).

Page 5: Савино задужбинарство, Ружица Панић

Задужбинарство у Србији постоји од XII века.

Ко је најчешће градио задужбине у историји српског народа?

Стефан Немања и Свети Сава су обновили потпуно оштећен и запуштен манастир Хиландар на Светој гори.

Page 6: Савино задужбинарство, Ружица Панић

Жичу је изградио Стефан Немањић.

У њој је и крунисан и постао први краљ Србије.

Page 7: Савино задужбинарство, Ружица Панић

Из ближе прошлости Србије издваја се задужбина краља Петра I Карађорђевића – црква Св.Ђорђа на Опленцу, коју смо посетили.

Page 8: Савино задужбинарство, Ружица Панић

Све су то лепе грађевине које помажу да се народ и после много векова сећа владара.

Ево нас код задужбине која није манастир.

Извор је, по предању,саградио Југ Богдан са девет синова, пред одлазак у Бој на Косово.

Page 9: Савино задужбинарство, Ружица Панић

Да ли се задужбина стиче само новцем ?

Да одговоритe на ово питање помоћи ће вамтекст из Читанке “Најбоље задужбине”.

Прочитајте текст у себи, са задаткомда пронађете одговор на ово питање.

Page 10: Савино задужбинарство, Ружица Панић

Задужбина је и добро дело,доброчинство,

које неко чини за другог.

Page 11: Савино задужбинарство, Ружица Панић

Шта пише испод приче?

Народна легенда

Шта су народне легенде?

Page 12: Савино задужбинарство, Ружица Панић

То је народна прича о некој личности или месту.

Врло често говори о свецима.

Може да казује како је нешто настало (река,планина,место),

како су се рађали и постајали велики јунаци,

зашто су неки несрећни, а други срећни...

Page 13: Савино задужбинарство, Ружица Панић

Радња ове приче одиграва се у дужем временском року. Колико година траје радња?

Радња траје три године.

Колико целина уочавате у причи, према времену радње?

• Богати трговци долазе Светом Сави

• Трговци саопштавају која су добра дела чинили

• Свети Сава казује која је најбоља задужбина

Page 14: Савино задужбинарство, Ружица Панић

Зашто богати трговци долазе Светом Сави?

Како му се обраћају?

Свети владико!

Ко је владика?

Трговци желе да изграде задужбину, како би учинили добро дело. Светог Саву моле да им каже која је задужбина најбоља.

Начелник цркве, или онај који управља црквом, зове се епископ или владика. Владике надгледају богослужење на одређеном подручју – епархији.

Page 15: Савино задужбинарство, Ружица Панић

Шта им саопштава светитељ?

Он им је рекао да иду по свету и чине добра дела, а да ће им, кад се после три године врате, рећи која је најбоља задужбина.

Шта мислите зашто им Свети Сава није одмах дао одговор?

На добро дело се човек не може натерати,он сам то треба да осећа и жели.

Рок од три године је време које је требало да покаже да ли су ти људи заиста спремни да чине добра дела –

не једно, већ многа.

Page 16: Савино задужбинарство, Ружица Панић

У тексту није означено место радње,али можемо да га претпоставимо.

У ком је манастиру у Србији владика Сава најчешће боравио?

Студеница

Page 17: Савино задужбинарство, Ружица Панић

“Најбоље задужбине”народна легенда

• Ликови:

Свети Сава и два богата човека• Време радње:

Давна прошлост, тринаести век

• Место радње:

Манастир Студеница

Page 18: Савино задужбинарство, Ружица Панић

Пронаћи ћемо делове ове легенде који одговарајуна питање шта се дешава након три године.

Ученици који седе у првом реду, имају задатак да се припремеда одговоре на питање:

Шта је старији трговац рекао да је учинио?

Ученици у другом реду:

Како користи људима оно што је старији трговацсвојим новцем изградио?

Ученици у трећем реду имају задатак да се припремеда одговоре на питање:

Шта је за три године учинио млађи трговац?

Page 19: Савино задужбинарство, Ружица Панић

• Три велике цркве• Три школе • Три извора• Три гостионице• Три моста• Три лађе• Три болнице

у њима се људи Богу моле

у њима деца уче оно што је добро

са њих се узима чиста вода

у њих се склањају путници

да људи прелазе реку

да се људи превозе преко воде

да се у њима лече болесни

Старији трговацје саградио:

Корист за људе:

Page 20: Савино задужбинарство, Ружица Панић

Млађи трговац је за три године:• помогао човеку да кола и волове извади из блата• спасао породицу из пожара• склонио дете са пута• седам дана и ноћи неговао болесника• спасао дете од дављења у бунару• растерао разбојнике• калемио и садио воћке људима• одбранио слабијег од јачег• обновио запуштен извор• нахранио и обукао старца• показао пут странцима• вратио новац човеку који га је изгубио,а који му није

указао гостопримство• поделио сиротињи сав новац који је код себе имао

Page 21: Савино задужбинарство, Ружица Панић

Оба трговца су учинила добра дела.

По чему се њихова дела разликују?

Један је градиo, а други је спашавао и помагао друге.

Page 22: Савино задужбинарство, Ружица Панић

Којим речима је Свети Сава благословио млађег трговца?

“ Жив ми био, синко, и велику срећу имао!”

Шта је хтео тиме да искаже?

Одобравање и одушевљење његовим поступцима.

благослов – подржавање нечије одлуке, одобравање

Page 23: Савино задужбинарство, Ружица Панић

Пронађите реченицу у којој је садржана порука ове легенде.

Гласно читање:

“Задужбина коју неко чини сам собом, својим личним радом, лишавајући се и сам и мучећи се, више вреди од задужбине која се новцем подиже.”

Идеја-главна мисао, порука

Коме је намењена порука ове легенде?

Page 24: Савино задужбинарство, Ружица Панић

Порука је намењена свим људима

• Богатима казује да није све у материјалним добрима.

Љубав, пажња и лични труд су подједнако важни.

• Сиромашим, да свако може да остави задужбину у облику доброг дела

Page 25: Савино задужбинарство, Ружица Панић

Добро је

Како треба да се односимо према наслеђу из прошлости ?

да се информишемо о задужбинама које су људи оставили.

Боље је да их, пошто смо их упознали, поштујемо и чувамо.

Најбоље једа нас то подстакне да и сами чинимо добра дела.

Page 26: Савино задужбинарство, Ружица Панић

Шта мислите, шта осећају људи који чине добра дела?

Помажући, човек не само да испуњава своје моралне обавезе, већ изграђује и оплемењује своју личност!

Page 27: Савино задужбинарство, Ружица Панић

Да ли и деца могу да чине добра дела?

Како?

Page 28: Савино задужбинарство, Ружица Панић

Велику задужбину српском народу, својим личним радом,оставила је тајанствена личност. Погодите ко је то.

Ја ћу полако читати податке из живота тајанствене личности. Ученик који мисли да зна о којој личности је реч може да заустави читање

и да одговори.

У врх села , изнад речице Жеравије , ближе гори а даље од друмова и Турака, 26. октобра 1787. године, у кући Стевана Јоксимовог родио се син . ''Када се каквој жени не даду деца, онда детету надену такво име, јер мисле да вештице на њега неће смети ударити ''. Малено чобанче из Јадра код Тршића, уградиће себе у темеље наше писмености, културе и историје. Он је створио прву граматику нашег језика, азбуку, прву књигу наших народних песама, сакупио и објавио народне умотворине. Сиромаштво и беда, жалост и болест су га пратиле, а његов црвени фес са плавом кићанком је био препознатљив на дугим путовањима. Умро је у Бечу у 77. години живота, а ожалио га је и испратио сав српски народ.

ВУК СТЕФАНОВИЋ КАРАЏИЋ