Систем органа за дисање

Презентацију радиле ПрофесорМилица Димитријевић Љубица ЛалићИва Јагодић

Шеста београдска гимназија

Београд, Март 2012

Дисање (респирација) је размена гасова између организма и спољашње средине, која се одвија у плућима.

Респирација се састоји из удаха, издаха и паузе. Удахом, у плућа улази кисеоник, а издахом се избацује угљен-диоксид.

Нормалан број респирација код здравих особа треба да износи од 18-20 респирација у минути.

Дисање може бити:

Спољашње - подразумева размену гасова између организма и спољашње средине. Одвија се у плућима.

Унутрашње - подразумева размену гасова између крви и ћелија. Одвија се у ткивима.

Дисајни покрети

У дисајним покретима учествују међуребарни мишићи и дијафрагма.

Током удисаја међуребарни мишићи се грче, ребра се подижу, а дијафрагма спушта ка трбушној дупљи. Тако се грудни кош шири и када притисак ваздуха у плућима постане мањи од атмосферског, тада ваздух улази у плућа

Током издисаја дијафрагма и међуребарни мишићи се опуштају, скупља се грудни кош, чиме се притисак ваздуха у плућима повећава и када премаши атмосферски притисак, ваздух излази у спољашњу средину.

Анатомија респираторних органа

Дисајни путеви се деле на:

Горње (носна шупљина са синусима, ждрело, усна дупља)

Доње (гркљан, душник, главне душнице – десна и лева, и плућа)

ПлућаПлућа су паран и највећи респираторни орган. Смештена су у грудним дупљама. Због своје еластичности и мекоће прате покрете грудног коша и средогруђа. Десно и лево плућно крило су облика уздужно расечене купе, чије делове раздваја средогруђе.

Дисање

Дисање је неопходно за живот. Сви наши осећаји и емоције повезани су са дисањем, према томе, правилним дисањем можемо утицати на наше психичко и физичко стање. За правилно дисање потребно је здравље и проходност дисајних путева.

На наш плућни капацитет утиче неколико ствари:

• Покретљивост грудног коша

• Еластичност дијафрагме

• Проходност горњих и доњих дисајних путева

Наш први дах

Дисање почиње малим дахтајима и бебиним првим плачем како би се прошириле алвеоле и плућа. Пре рођења фетус добија кисеоник од мајке кроз постељицу, и тад кроз плућа не пролази много крви. У њима нема ваздуха па оне не функционишу. Рођењем се прекида доток ваздуха преко постељице, али први плач прошири плућа тако да она прораде.

Остале улоге плућа:

Регулисање равнотеже разних супстанци битних за правилно функционисање организма

Регулисање телесне температуре

Претварање хормона ангиотензин I у ангиотензин II, који има важну улогу у регулацији артеријског крвног притиска

Излучивање неких штетних супстанци из организма

Синтетисање супстанци које растварају мање крвне угрушке из вена

Ослобађање различитих супстанци у системску артеријску крв

Физичка заштита срца од наглих покрета

Закључак

Дисање је синоним за живот, за постојање. Удах је најубедљивији знак живота. Дуго се може живети без хране, неко време и без воде, али без ваздуха ни неколико минута. Основна улога плућа је снабдевање организма кисеоником и ослобађање од угљен-диоксида уз присуство шећера глукозе и воде. Хемијска једначина

тог процеса изгледа овако: CC66HH1212OO66 + O + O22 ---->---->

COCO22 + H + H22OO..

Литература

http://sr.wikipedia.org

http://www.tvojapluca.rs