Митоза и Мејоза

МИТОЗА

•Митоза је деоба телесних ћелија је деоба телесних ћелија при којој од једне ћелије са диплоидним бројем хромозома настају две кћерке ћелије са истим бројем хромозома као мајка ћелија и истовремено међусобно истим бројем хромозома. http://www.youtube.com/watch?v=cvlpmmvB_m4&feature=related

•Преглед ћелијске деобе

Фазе митозе

•профазу,•метафазу,•анафазу и•телофазу.

•Фазе су поређане по редоследу дешавања и међу њима профаза траје најдуже, а метафаза најкраће. На самом почетку митозе хромозоми се уочавају као дугачки конци, по чему је и сама деоба добила име.

ПРОФАЗАпрва фаза митозе, одликује се

следећим дешавањима: 1.хромозоми су прво кончасти, а затим се кондезују тако да се могу лепо уочити њихови делови: сестринске хроматиде спојене центромером;2.парови центриола су распоређени на половима ћелије: на сваком полу је по један пар центриола;3.на половима ћелије, око парова центриола, микротубуле3.на половима ћелије, око парова центриола, микротубуле се зрачно распоређују градећи структуре назване астери;4.почиње образовање деобног вретена4.почиње образовање деобног вретена кога граде микротубуле нанизане једна на другу од центриола ка екватору ћелије;5.нестаје једарни овој чиме се садржај једра меша са цитоплазмом;6.нестаје једарце.

У МЕТАФАЗИ -се хромозоми најбоље уочавају јер су максимално кондезовани. Дешавања у

овој

фази су: 1.завршава се образовање деобног вретена; конци деобног вретена се пружају од центриола на половима ћелије до хромозома на екватору ћелије;

2.хромозоми се налазе на екватору ћелије где образују екваторијалну раванхромозоми се налазе на екватору ћелије где образују екваторијалну раван (плочу); сваки хромозом је, преко кинетохора, повезан концима деобног вретена и са једним и са другим полом ћелије; (пошто је кинетохор паран; један се везује за један, а други за супротни пол ћелије).

АНАФАЗА

- почиње уздужном поделом центромере - почиње уздужном поделом центромере чиме се сестринске хроматиде - почиње уздужном поделом центромере чиме се сестринске хроматиде раздвајају – хромозом се поделио на два нова хромозома. Хроматиде, које су сада нови хромозоми, се крећу ка половима скраћивањем микротубула деобног вретена. (За кретање хроматида ка половима потроши се неколико молекула - почиње уздужном поделом центромере чиме се сестринске хроматиде раздвајају – хромозом се поделио на два нова хромозома. Хроматиде, које су сада нови хромозоми, се крећу ка половима скраћивањем микротубула деобног вретена. (За кретање хроматида ка половима потроши се неколико молекула АТП - почиње уздужном поделом центромере чиме се сестринске хроматиде раздвајају – хромозом се поделио на два нова хромозома. Хроматиде, које су сада нови хромозоми, се крећу ка половима скраћивањем микротубула деобног вретена. (За кретање хроматида ка половима потроши се неколико молекула АТП-а.) Од сваког хромозома једна хроматида одлази на један, а друга на други пол ћелије – тиме се на половима налази подједнак број хроматида. У људској ћелији, чијих се 46 хромозома поделило на 92 хроматиде, по 46 хроматида (нових хромозома) се налази на сваком полу ћелије.

ТЕЛОФАЗА

завршна фаза митозе,обухвата:•хромозоми се деспирализују;•ишчезавају конци деобног вретена;•око хромозома на половима ћелије образује се једарни (нуклеусни) овој;•образује се једарце;•на екватору ћелије се образује деобна бразда којом се равномерно подели цитоплазмана екватору ћелије се образује деобна бразда којом се равномерно подели цитоплазма на две кћерке-ћелије (цитокинеза)•кћерке-ћелије имају упола мању количину цитоплазме од мајке-ћелије; када уђу у интерфазу током периода раста оне ће достићи величину мајке ћелије.

МЕЈОЗА

-је ћелијска деоба у којој се број хромозома у новонасталим ћелијама редукује на половину у односу на мајке ћелије. С обзиром да се број хромозома у кћеркама ћелијама у односу на мајку ћелију смањује на пола, ова деоба се назива и редукциона.Редукција броја хромозома обавља се у првој деоби, означеној као мејоза 1, када се мајка-ћелија (2n број хромозома) подели на две кћерке-ћелије (n број хромозома). У другој деоби, мејози 2, се обе новонастале кћерке-ћелије (са n бројем хромозома) поделе. Крајњи резултат мејозе су 4 кћерке-ћелије које имају хаплоидан број хромозома и по особинама се разликују од мајке ћелије.

Фазе мејозе

У току мејозе долази до две деобе ћелије:•мејоза I •мејоза II.

Мејоза I

•Мејози I претходи интерфаза у којој је, између осталог, извршена репликација ДНК. Сваки хромозом ћелије која улази у мејозу I се састоји од 2 молекула ДНК (две хроматиде).Мејоза I се састоји од 4 фазе:•профазе •метафазе, •анафазе и •телофазе.

ПРОФАЗА I

Профаза мејозе 1 траје дуже од профазе митозе и у њој се одвијају неки процеси којих нема у митози.•Дели се на 5 подфаза:•лептотен,•зиготен,•пахитен,•диплотен•дијакинезис.•Прва подфаза профазе 1 је лептотен. У њој почиње кондезовање хроматида па се хромозоми уочавају као кончасте творевине везане својим крајевима за једарни овој. Хромозом се састоји од 2 хроматиде, али су оне приљубљене једна уз другу па се не уочавају.•У зиготену долази до спаривања хомологих хромозома тј. синапси. Пар хомологих хромозома назива се бивалент или тетрада. У пахитену долази до кросинг-овера који представља размену генетичког материјала између несестринских хроматида хомологих хромозома. После извршеног кросинг-овера хромозом из мајчине гарнитуре садржи део очевог хомологог хромозома и обрнуто.•У диплотену се хромозоми удаљавају, али се не одвајају потпуно већ остају спојени на местима која се називају хијазме. Хијазме означавају где се вршио кросинг-овер.•У дијакинезису ишчезавају једарни овој и једарце.

Meтафаза I

•Obuhvata obrazovanje deobnog vretena i smeštanje parova homologih hromozoma na ekvator ćelije, gde orbazuju ekvatorijalnu ploču. Za razliku od mitoze, gde su na ekvatoru ćelije bili pojedinačni, u metafazi mejoze I nalaze se parovi homologih hromozoma. Centromere hromozoma su koncima deobnog vretena vezane za polove ćelije i to tako što je jedan hromozom iz para vezan za jedan, a drugi hromozom za drugi pol ćelije.

Aнафаза I

•Anafaza je ključna faza u mejozi I jer se u njoj redukuje broj hromozoma. Kidaju se spojevi na hijazmama, homologi hromozomi se razdvajaju i celi hromozomi odlaze na suprotne polove ćelije . Koji će hromozom otići na koji pol ćelije čista je slučajnost. Tako se na svakom polu ćelije sada nalazi polovina od ukupnog broja hromozoma – broj hromozoma se redukovao sa diploidnog na haploidan. Ako se radi o ćelijama čoveka onda po 23 hromozoma odlazi na polove ćelije, što predstavlja jednu garnituru hromozoma. Treba naglasiti da to nije bilo kojih 23 hromozoma, već iz svakog od 23 para po jedan hromozom.

Телофаза I

•Ova faza obuhvata obrazovanje jedrove opne oko hromozoma na polovima, obrazovanje jedarceta i podelu citoplazme. Završenom telofazom nastale su dve ćelije sa upola manjim, haploidnim brojem hromozoma.

Мејоза II

Posle kratke interfaze , obe ćelije nastale mejozom I ulaze u mejozu II – ekvacionu mitozu. Ova deoba se vrši po već opisanom redosledu dešavanja u mitozi. U mejozi II se hromozomi dele na hromatide (u anafazi II) i nastaju 4 ćelije sa haploidnim brojem hromozoma a svaki hromozom ima jednu hromatidu (1 molekul DNK).

Значај Мејозе

•Мејозом се одржава сталан број хромозома из генерације у генерацију (родитељи, њихова деца, унуци итд.). Када се број хромозома у полним ћелијама не би редуковао, дошло би до његовог дуплирања у свакој наредној генерацији. Израчунато је да би код човека, у том случају, на крају десете генерације број хромозома износио 23552.•Случајан распоред мајчиних и очевих хромозома (само што они нису чисто мајчини или очеви јер се извршио кросинг-овер) у полним ћелијама доводи до огромне генетичке разноврсности потомства. Тако број могућих комбинација 23 хромозома у гаметима човека износи 2²³ ≈ 8 000 000, што значи да човек може, према комбинацијама хромозома, да образује 8 000 000 различитих полних ћелија.

•http://www.google.rs/imgres?q=telofaza+1+u+mejozi&um=1&hl=sr&biw=1280&bih=933&tbm=isch&tbnid=vyorR7_O_TTXlM:&imgrefurl=http://www.svarog.si/biologija/MSS/econtent/multimedia/60/11160/05_multi_fader_852x460_id%3D8373.swf&docid=pQRTTASp8nUBlM&imgurl=http://www.svarog.si/biologija/MSS/econtent/multimedia/60/11160/07_genetika_prenos_mejoza_telofaza_1.jpg&w=852&h=460&ei=dxjXT4ndIcrGtAbtnPW4Dw&zoom=1&iact=hc&vpx=933&vpy=317&dur=1837&hovh=165&hovw=306&tx=222&ty=84&sig=115161058403008796928&page=1&tbnh=136&tbnw=186&start=0&ndsp=30&ved=1t:429,r:11,s:0,i:100

РАДИЛЕ:

ДАНИЦА ВУКИЋЕВИЋ

И

МАЈА ФИЛИЋ

I-2