- Dr. William Pierce

--------------------------------------------------------------------------------

Ovo je prevod jednog od ADV programa koji je napiso pokojni Dr. Pierce za vreme bombardovanja Srbije. Mislim da bi ovaj i drugi tekstovi mogli posluzit kao dobra propaganda u Srbiji, ali ne samo to, mogli bi posluzit i za otvararanje ociju kod mnogih nasih ljudi.

-----------------------------------------------------------------------------------

: Dr. William Pierce (National Alliance)

. , .

. () . ( ) . . , , , .

, .

. .

, (Suzana Estrich) . , , , , . , . . . :

21. , , . . ( ) . , , . !

, ! , , , , . , , , . , , : , -. WC-e (, ) .

, , . . , , , . -,

. , . , . - . , , , .

, , . , ; . , , 1960- . , . . , ? .

, . , , , 12. . . , ! , , . . !

, , . 19. (Newsweek) :

, , , ,

, .

. : , , . . , . , , , .

, . . , , , , . 21. , .

19. , . ! . . , NATO-a Tomahawk , . CNN-a: . 19. . 21. , .

, , , . 1000 , : . 9. 11. , . ,, . 17. , 650 .

, . , . . , , , .

:

" .

, ; . , (KLA ) .

, () , . , , . , . , : .

. . , , . : , , .

. 21. , , , , , - , , , .

- : , . . , , , .

. . . . . 1960- -- , . , . () ,

, , ? ? ? , , 19. , . 21. .

. . , . , , . . ()

,

, . .

, . . . . , , . , , - . , . , , .

: ? . : , 19. 20. ? : , , , , , 21. . .

! ! , . , . , , , . , , , , .

, . , . , . , , . , . , , . . , . :

27 , . . , , ( ), , ( ) 1941. , , . 1963. , . (-), , . , . , , , . , -16. () .

, , . 27 .

, . , . . , , , , . , ; . , , . , . ( ) - -7. , . , , . , . , .

?

, . , . -16, , , 23 . , , , . . . , -, ,

. . , . 99 .

, ?

, , , , . . . , , , . , . , . , , . .

?

, , . 150 , , . , , . . , . , , , , , , .

, -, . , .

. ?

. , , , . . . : ; ; ; ; ; , , . : . ( , ), , . . , . , , ( ) ( ). . , , , . , . , , . , , , , , . . . , . , . , , . , 70, , , . . . . .

?

. - . 50, 250, . 153 . . , . , .

, . ?

. , . . , . , , . , . , . . , . , . , () .

. ?

. . . , . , . , 18 . .

, . , , . .

?

, , . .

?

. . , , : ! , . , . . , , . , . . . .

, , , ?

, . , , . , . , , . ,

. . , . , , .

, ?

. . .

?

. , . , . , .

?

, . , , , .

?

. , . . , , . , . , .

. ?

. , . . .

. ?

. , . . , . . , , . , , .

?

, . , . .

?

. . .

. ?

. . , . . , , . . , . , , . , , . . , . . . . , , . , . .

, , ?

. , . , . ?

. , . , , , . , . . ,

, . , .

?

. . , , . , . Greg Szymanski: Novi svetski poredak graanima sveta : 04.08.2012

Greg Szymanski

Dragi graanine sveta,

Verujemo da je nastupilo vreme da ti otkrijemo sutinu nekih deavanja sa kojima si se suoio proteklih decenija. Dobro je po tebe da razume neke od ovih stvari, tako da zna kako da se ponaa u Novom svetskom poretku koji se sad oblikuje na Zemlji. elimo da bude u stanju da se sasvim ukljui i integrie u nae novo drutvo. Najzad, to je u tvom najveem interesu.

Pre svega, bilo bi dobro da razume neke od naih ciljeva, tako da moe sasvim da sarauje. Neemo da ti priamo o tekim stvarima sa kojima e se suoiti ako pokua da nam se odupre. Mi imamo naina da se pozabavimo onima koji nam se opiru. Ovo ti kaemo sada, jer je prekasno da bi se stvari preokrenule. Dani kada smo mogli biti zaustavljeni davno su proli. Imamo potpunu kontrolu nad planetom Zemljom i njenim finansijama, zajedno sa glavnom medijskom propagandom, i jednostavno nema naina na koji bi nas ijedna nacija ili sila mogla pobediti. Imamo oi na svakom nivou vlade u svakoj naciji sveta. Znamo ta se planira, jer su nae ui i oi uvek tamo prisutne. Dravne tajne su nam sasvim poznate.

Kina je nedavno optuila medije u mnogim zemljama da lau o zbivanjima u svetu. O, vi luckasti ljudi, naravno da lau. Tako moemo da drimo ljude neuravnoteenim, i uvek suoenim sa sukobima, to nam je vrlo korisno. Zar niste gledali veernje debate na TV-u? Neki od vas veruju da smo mi liberali, a da su dobri ljudi konzervativci. U stvarnosti, i jedni i drugi slue naim ciljevima. Svaki tabor prosto slui sa peatom naeg odobrenja, ali im nije dozvoljeno da prikazuju prave stvari.

Stvaranjem sukoba na svim nivoima, niko od ljudi ne zna ta treba da radi. Tako, u celoj toj zbrci, mi idemo napred i postiemo ta elimo bez ikakvih prepreka.

Pogledajte predsednike dananjih drava. Mada oni stalno rue sva mogua ovlaenja u svojoj vlasti, niko ih ne moe zaustaviti. Oni idu napred i ine ta god mi hoemo. Kongresi i skuptine nemaju moi da ih zaustave. Oni ine ta mi elimo, jer znaju da ako to ne ine, zbog svoje prilino mrane prolosti, moemo ih zaas smeniti.

Ne moete nas izvesti pre sud, jer nas ne vidite i jer su i sudovi nai sluge. Mi vodimo sve, pa ipak, ne znate koga da napadnete. Moramo da kaemo da je ta skrivena ruka divno izmiljena i bez poznatog istorijskog presedana u tim razmerama. Mi vladamo svetom, a svet ne moe ak ni da iznae ko vlada njime. To je stvarno divna stvar. U naim medijima prikazujemo tano ono to elimo da radite. Zatim se, u trenu, ljudi kao nae male sluge pokoravaju.

Moemo poslati amerike ili evropske trupe gde god i kad god hoemo, i u koju god svrhu hoemo.

Koliko vam dokaza jo treba? Moemo da uinimo da zaelite da napustite svoje domove i porodice i odete u rat prosto na nau komandu. Samo treba da vam prikaemo neku besmislicu sa predsednikovog stola ili u veernjim vestima, i moemo da vas ubedimo da radite ta god hoemo. Moete da radite samo ono to stavimo pred vas.

VA UZALUDNI OTPOR

Kad bilo ko od vas eli da nam se odupre, imamo naine da vas napravimo smenim kao to smo to radili u mnogim sluajevima. Uivali smo da uguimo svaki pobunjeniki pokret da tako pokaemo svetu kako je nemoan svaki otpor. Oni izgledaju tako smeno dok mariraju okolo sa svojim pukama kao da su iole ravni naoj vojsci.

Uveli smo vam velike poreze i koristili taj novac da napravimo tako savrena oruja sa kakvim se ni na koji nain ne moete takmiiti. Va vlastiti novac je posluio da se naprave lanci kojima vas veemo, jer mi kontroliemo sav novac. Neki od vas misle da mogu da pobegnu kupujui neko zemljite na selu i obraujui vrt. Podsetiu vas da nam i dalje plaate kiriju za zemljite. Vi to moete zvati porezima na imovinu, ali to ipak ide nama.

Vidite, treba vam novac ta god da radite. Ako nam ne platite svoju kiriju za zemljite, uzeemo vam ga i prodati nekome ko e nam platiti. Mislite li da to ne moemo da uradimo? A sa vaom kirijom za zemljite plaamo indoktrinaciju vae dece u javnim kolama koje smo podigli. elimo da odrastu dobro uvebani u sistem naeg razmiljanja. Va deca e uiti ono to mi elimo da ue, kad elimo da to ue, i vi to plaate kroz svoju kiriju za zemljite.

Ti fondovi se koriste i za druge projekte koje imamo na umu, i nai preduzimai su dobro plaeni za svoj rad. Moete sumnjati da posedujemo vau decu, ili da imamo takvu kontrolu, ali ete videti da je tako. Moemo da objavimo da maltretirate svoju decu kad ih ispraite po turu i da vam ih oduzmemo. Ako ne dou na kolsku indoktrinaciju, moemo vas optuiti da ih zanemarujete, i tako nam ih opet morate dati. Vaa deca nisu vaa. Ona su naa. Morate ih vakcinisati, dovesti u bolnicu ako to naredimo ili emo vam ih uzeti. Vi to znate i mi to znamo. Kroz nau elektronsku trgovinu moemo da vidimo gde ste, ta kupujete, i koliko novca imate za kupovinu.

Preko Interneta i drugih izvora ak znamo kako razmiljate i ta priate. Nije nam naroito vano ta verujete sve dok radite ono to mi kaemo. Vaa verovanja su ionako besmislena. Ali ako mislite da imate pristalice, i zapazimo da biste mogli biti neka opasnost za na plan rada, imamo naina da se pozabavimo vama. Imamo itav niz pakosti kako da vas uhvatimo u zamku. Moemo da vas doivotno drimo na sudu. Moemo lako da iscrpimo svu vau imovinu na jedan ili drugi nain. Imamo neiscrpan fond odakle moemo da plaamo svoje pravnike. Te pravnike plaate vi u vidu poreza. Vi nemate to ogromno bogatstvo. Mi znamo kako to da podelimo i da vladamo. Zar nismo smenili vladare mnogih zemalja svojim sredstvima? Mislite li da e vae siuno ja moi imalo da se meri sa nama?

VAE UZALUDNE ORGANIZACIJE

Razmotrimo vae religije i moralnu veinu. Ta moralna veina nije ni moralna, niti je veina. Zar nismo naopake okrenuli svetski konzervativni pokret? Ako to slui naim ciljevima, moemo iskoristiti konzervativce da okrenu naopake liberale. Mi tu ne pravimo razliku, ali slui da uinimo da verujete da postoje dve strane koje se bore za svoj naroiti poloaj. To pomae da stvari izgledaju fer i slobodno, jer svako ima pravo glasa. U stvari, sad postoji samo jedna strana sa svim moguim maskama na sebi, ali ste vi nesposobni da dokuite nae ciljeve.

Vidite, moemo da radimo ta god hoemo, i vi tu ne moete nita. Zar ne izgleda razumno da nam se jednostavno pokorite i sluite nam? Inae e da vas pojede otpor za koji pretpostavljate da e vas osloboditi. Ne moete biti osloboeni. Mi vas snabdevamo benzinom za va automobil. Moemo da prestanemo kad god hoemo, tvrdei da je neka vrsta nestaice goriva. ta ako vam se kola pokvare? Ne moete dobiti delove za njih bez nas. Mi vas snabdevamo svim novcem koji koristite. Kad god poelimo moemo vam zaustaviti priliv novca i prouzrokovati kompletan krah. Moemo onda da naredimo predsedniku da proglasi sav novac bezvrednim, tako da morate da imate novi novac. Sve vae zalihe novca nestae u dimu na tren. Zar vam ne treba hrana? Ako je potrebno, moemo da uzrokujemo trajk kamiondija koji e zaustaviti isporuke hrane u vae lokalno skladite. Moemo da vas ubijemo glau kad god hoemo. Imate hranu samo zato to smo vam je mi dali sa naeg stola. Za vreme svih nestaica mi smo kontrolisali hranu. Nagomilali smo brda hrane iza ograde i pustili da istrune. Zatim smo uinili da gladni ljudi rade u radnim logorima, mada je hrane za njih bilo i previe.

Da li stvarno mislite da nas moete pobediti? Kaete da ete nagomilati zlatni novac tako da ete i dalje imati novca u vreme kraha. Moemo prosto izglasati zakon koji stavlja vam zakona

posedovanje zlata, kako smo to inili i u prolosti. Ako bismo nali zlato kod vas, prosto bismo ga konfiskovali i strpali vas u zatvor zbog krenja zakona. U zatvoru ete morati da radite u nekoj od naih zatvorskih industrija.

Mi smo formirali sliku radnih logora u naim zatvorima da tako izgleda da niko ne prigovara. Kaemo ljudima da ubice treba da plaaju za svoje uvanje. Niko ne razmatra to da imamo i mo da tu stavimo i uzgajivae paradajza. Moemo izglasati zakon koji zabranjuje bate i zatim napraviti neki nauni razlog zato moete da kupujete hranu samo iz naih izvora. Ako vas neko vidi da gajite paradajz, prijavie nam vas i onda ete raditi za nas na naim poljima. O, luckasti nacionalisti, nema izlaza za vas, jer dugo pre nego to ste roeni mi smo planirali da vas uhvatimo. Vai uitelji i svetenici formiraju vae misli sad ve generacijama. Nemate pojma kako da se izbavite od naeg uticaja osim samoubistva. Hajde, ubijte se, to e nam samo pomoi da se reimo prekobrojne populacije. Ne moete nas povrediti, nai nas, niti ak zamisliti ta smiljamo. Bacamo vam ovih nekoliko mrvica samo zato da se moete, ako imate malo zdravog razuma, pokoriti i sluati naa nareenja.

VA KONTROLISANI UM

Mi vodimo filmsku industriju irom sveta. Filmovi kao Terminator i Armagedon, i mnotvo drugih, stvoreni su prosto zato da razmiljate u naim pravcima. Uinjeno je da uivate u nasilju tako da kad vas aljemo da ubijete nekog oveka koga stavimo pred vas kreete bez pogovora. Stavili smo nasilne kompjuterske igrice pred oi vae dece da pripremamo njihove mlade umove za pravu vetinu borbe. Uinili smo da smatrate nau vojsku i policiju dobrim snagama i podvrgavate se stvarima koje su bile nezamislive pre samo nekoliko decenija. Nai veto uraeni programi svi su dizajnirani da vam pomognu da se podvrgnete i ak i pomaete Novom svetskom poretku. Zvezdane staze, i druge takve kreacije, nauile su vas da se prosto pokoravate novim meunarodnim vladarima. O, luckasti ljudi, mislili ste da se zabavljate, dok ste u stvari bili edukovani. Smemo li da upotrebimo rei ispiranje mozga i kontrola uma? Uzgred, jeste li videli nove Ratove zvezda? Kakvo remek delo mentalne manipulacije. Ljudi se savetuju sa neopisivim zverima svih oblika i veliina. Pitam se gde su te kosmike zveri nauile ljudski jezik. O, kako je jednostavan ljudski um. On i ne pomilja da je prenesen u zemlju bajki. Stavili smo reklame za Ratove zvezda skoro gde god krenete. Tako ete ih nai na policama prodavnica i mnotvu naih trgovakih institucija. Ima neto to hoemo da nauite iz tog filma. Ili, moda se moe rei, ima neto to elimo da ne nauite. U svakom sluaju, imaemo ta hoemo u celoj toj stvari. Naravno, da vas malo opustimo, pouili smo nae izabrane zvaninike da izgledaju kao da ispravljaju zlo naeg nasilja.

Predsednici nekih zemalja sada priaju protiv nasilja u filmovima. To nee reiti problem, ve e samo uiniti da ljudi veruju da se na tom problemu radi.

Seks i nasilje nam najbolje pomau da steknemo vlast nad vama. Iako se neki ljudi gnuaju od seksa i nasilja, mi ipak pred njih stavljamo sve to ele. Tako ih drimo zauzetim da nemaju potenja niti snage uma da se pozabave stvarno vanim stvarima, koje su sasvim ostavljene u naim rukama.

Oprostite ako se rugamo vaem sistemu verovanja, ali ona su prilino zastarela. Zar nemate oi da vidite da su vae navodne slobode i vaa religija nita pred nama? Moete da radite samo ono to mi kaemo da moete da radite. Uklanjamo predsednike kad hoemo, i lider koga postavimo bie tu dok nam ne bude koristilo da doe drugi. Vi tad pred sebe stavljate naeg predloenog lidera, i glasate za ono to mi elimo. Tako vam dajemo zaludnu biraku vebu u verovanju da imate neke veze sa imenovanjem svog predsednika.

Koristimo nacije za ta hoemo. Svako zna da nam se moraju povinovati ili umreti. Sreom, imamo malo onih koji se opiru, kao Sadam Husein i Slobodan Miloevi, koji su bili korisni jer su na njima svetski lideri videli ta emo im uraditi ako se ne potine. Slava je samo u sleenju naih ciljeva i injenju onoga to mi kaemo. Ako neko to ne ini, bie takav i tragian rezultat. Stvarno bih vas potedeo takvog kraja. Ali opet, ako izaberete suprotno, to za nas nema posledica. Iskoristiemo vas da olakamo neto od problema prenaseljenosti.

VAA LUCKASTA POBUNA PROTIV NAE VLASTI

Neki od vas misle da nas mogu zaustaviti podmeui bombu u neku od naih klinika za abortuse ili u vladinu zgradu. aavci! Kako to da nas povredi? To nam samo daje primer koji emo upotrebiti tako da jo vie kontroliemo stanovnitvo i nameemo im vee terete. Volimo kad se bunite i bombom neto raznesete. Vi ste na razlog za pravljenje vie zakona protiv svih onih stvari koje bi mogle doprineti vaoj slobodi od nas. Kad neko ne bi ponekad digao neto u vazduh, ne bismo imali opravdanja da stavljamo vie ograda oko vas. Zar ne vidite kako vam je nemogue da nam se oduprete? to se vie migoljite, mi vie steemo. Nae carstvo je carstvo novca. Oprostite, ali moram priznati da smo mi vladari carstva ne-novca.

Sigurno vidite humor u ovoj tvrdnji. Dali smo vam komad papira ili neke brojeve na kompjuterskom ekranu koje smo nazvali novcem. Njega ne podrava nita, niti ga dokazuje nita osim onoga to mi kaemo da on jeste. Stvaramo ga ni iz ega, tampamo ga, pozajmljujemo ga, dajemo mu njegovu vrednost, oduzimamo mu vrednost. Sve stvari povezane sa novcem u naim su rukama.

Razmislite o tome, ta moete uiniti protiv nas bez novca? Ako pokuate da se oduprete, moemo ponititi va kredit ili zamrznuti vae raune. Vau gotovinu je lako konfiskovati. Napravili smo toliko pravila iz oblasti ivljenja da niko ne moe da ivi bez novca. Ako kampujte na dravnom zemljitu, morate se preseliti za dve sedmice. Ne moete uiniti od bate mnogo za dve sedmice. Na mnoge staze u divljini moe se ui samo uz dozvolu. Doneli smo zakone po kojima ako ivite u prikolicama morate u izvesnom roku da se preselite na drugu lokaciju. Zar niste pomislili da je smeno to doputamo oveku da ivi u kutiji sve vreme, ali mu ne dozvoljavamo da ivi u rekreacionom vozilu sve vreme ako nije na kampingu koji plaa porez?

NAE NEDOKUIVE MISTERIJE

Nedavni ratovi irom sveta imaju mnoge ciljeve, ali o tim stvarima ne govorimo otvoreno. Putamo da voditelji u emisijama brbljaju svakakve gluposti, ali nijedna od njih ne dotie sutinu.

Pre svega, postoji obilje prirodnih resursa na tim lokalitetima tako da nad njima moramo imati potpunu kontrolu. Mnogi od tih lokaliteta u tlu imaju velike zalihe uranijuma, a uranijum je vrlo koristan za na reim. Takoe, odgovara nam da drimo sve takve minerale van domaaja potencijalnih neprijatelja. Mi svodimo sve ponosne nacije na nivo poniznosti koju elimo od svih ljudi. Posle rata, ako se neko od njih ne ponizi dovoljno, izveemo ga pred svetski sud optuenog za ratne zloine. Mi smo skovali taj izraz, prilino dovitljiv, zar ne? Kako moe da postoji neto kao to je ratni zloin? Sama priroda rata je to da nema pravila. Tako je zabavno gledati nacije kako pokuavaju da se bore u skladu sa zakonima koje smo pred njih postavili. Jedini ratni zloin koji postoji je onaj koji ukljuuje zloin protivljenja nama. Svako ko je protiv nas kri na zakon. Kao to ste videli, kad je neko za nas, nije nas briga ta radi. Zar Nelson Mandela nije bio terorista, koji je bombama pobio mnoge od svojih neprijatelja? Napravili smo od njega heroja. Mi ne potujemo nikakve zakone kad doe do rata. Radimo ta elimo, kad

elimo, i gde elimo. Moemo nacije ubijati glau, moemo upropatavati civile i initi bilo ta strano za ta bismo izveli nae neprijatelje pred sud. Pogledajte na primer. Bombardujemo Srbiju do iznemoglosti, kao i Albance van njihovih domova, trujemo im reke i potoke, gasimo im struju pravei veliku krizu u toj zemlji, a onda majstorski uinimo da izgleda da je sve to greka g. Miloevia i da treba zbog toga da ide na sud. To je isti nain na koji smo napravili da pakao kod Vakoa izgleda kao greka g. Koresha.

Zatim je tu bio na glavni zlikovac, Sadam, sa svim njegovom orujem za masovno unitenje. Loih ljudi ima koliko hoete, i moemo pozvati bilo koga od njih kadgod nam to treba. To je stvarno vrlo zabavno, kad razmislite o tome. Mi nismo inae skloni humoru, ali uhvatimo sebe kako se ponekad smejemo apsolutnoj apsurdnosti ideja koje stavljamo pred vas, a vi ih spremno prihvatate. udite li se to svetski lideri drhte pred nama? Oni znaju da nemaju nikakve moi osim one koju im mi damo.

Ne plaimo se Rusije ili Kine jer ve sasvim kontroliemo njihov sistem stvari. Kina zna da moemo da zamrznemo koliko god hoemo njenih korporacija u Americi i itav njen kapital samo jednim potezom pera.

Kad kupujete kuu, mi primamo ne samo prihod od poreza da ga koristimo za svoje ciljeve, ve dobijamo i velika poveanja od kamate na zajam. Moete platiti za svoju kuu dva ili tri puta vie samo zbog kamate na zajam. Kamata se takoe oporezuje, to se opet stavlja na upotrebu u onim sektorima uticaja koje mi koristimo. Ne elimo da se oslobodite, i zato smo to tako napravili. Vi ste naa svojina. Neemo vam dozvoliti da kupujete ili prodajete ako se ne podvrgnete naem znaku vlasti. Ako nas tuite, iscrpeemo vas na sudu i na kraju ete izgubiti. Ako upotrebite nasilje, zavriete u jednom od naih radnih logora, specifinije zvanih zatvorske industrije. Vama je potreban na novac, nae zabave, nae gorivo, i nae komunalne usluge da biste funkcionisali, i ako ih nemate, oseate se lienim. Time je uinjeno da se podvrgavate naoj volji.

KO STVARNO VLADA PLANETOM ZEMLJOM

Znanje je mo samo ako je sakriveno. Obznanjeno znanje je gubitak moi." Dejan Lui

Jeste se ikada zapitali ko u stvari vlada planetom i kako.Koje su to snage tako mone, iza kulisa, iz podzemlja, koje preko zvaninih svetskih vladara, politiara pa i crkvenih poglavara, ve dugo, dugo vremena vuku konce na svetskoj ljudskoj sceni.Dre u rukama predsednike, medije, sitne bankare, koji su u toj hijerarhiji obine sluge svetske vlade, sluge novog svetskog poretka. Te sluge nalaze se u svim nivoima vlasti. Po njihovom izgledu i dranju nikada ne biste rekli da su pokorne sluge uske grupe svetskih monika, ali ne dajte da se zavarate, oni to i hoe. U obavetajnim krugovima se ui da se neto moe najbolje sakriti tako to ono to eli da sakrije stavi svima pred oi, da svi vide. Na primer 1938. godine Nemaka je ve bila napravila tada super borbeni avion "Mesermit", koji je predstavljao vrhunsku tajnu. A ta su uradili ?! Izloili su ga na tadanjoj Pariskoj izlobi aviona. Sve obavetajne slube i tajni agenti traili su ga na svim moguim mestima, a on je stajao isprad njih i smejao im se u lice. Tajna vlada svetskih monika ne deluje iz vlanih podruma i tajnih podzemnih prostorija. Ona sebe stavlja u prvi plan, ona je u Beloj Kui, u Kongrese, u Dauning stritu broj 10. i u Britanskom parlamentu. Oni su prave "nemani", ali ne izobliene, kakve ste navikli da gledate u horor filmovima. Oni nose skupa poslovna odela i u svojim limuzinama odlaze na Kapitol hil.

TABELA MOI

Krenuemo postepeno, od najnieg sloja, pa sve do nedodirljivih.Nezavisni istraiva politikih manipulacija koje se sprovode nad oveanstvom, Britanac David Ajke u svojoj knjizi "I istina e nas osloboditi" prikazuje tabelu moi na zemlji.Na samom dnu je

OVEANSTVO

Kada proitate ostatak, shvatiete da su obini smrtnici tu da bi radili i sluali one gore, da bi se povinovali njihovim ciljevima. Onome ko ne slua slede ratovi, bolesti, siromatvo. Jednom reju pijuni u njihovoj partiji aha, pijuni koji se rtvuju bez ikakvog obzira.

Posle oveanstva slede,

MEDIJI

Onaj ko vlada medijima, taj vlada i javnim mnenjem.To je svima jasno. Vladari se slue medijima kao jednom od najmonijih oruja. Male medijske kue se oslanjaju i sluaju one velike; velikim su na elu grupe koje dominiraju itavom industrijom; i to vie idemo ka vrhu piramide shvaamo da samo nekolicina dri u svojim rukama medijska i privredna carstva. Treba da znate jedno, nijedna udarna vest nije sluajna. Ona nije plod nekakvog 'istraivakog i nezavisnog novinarstva'.Ona je uvek u funkciji nove manipulacije, smiljena mnogo pre.Ako mislite da ste upueni u politiku ako gledate vesti i itate novine, grdno se varate. To se zove

saoptenje za javnost, slui da bi se skrenuo pogled naroda sa pravog stanja stvari.Prava istina je mnogo daleko od oiju javnosti i dobro je skrivena.U njene tajne upuen je mali broj ljudi. Pri osnivanju masonske Truilateralne komisije u istu su naprimer primljeni glavni urednik lista 'Chikago Sun Times', glavni izdava lista 'Times' i direktori agencija 'Los Angeles Times', 'New York Times', i 'Wall Street Journails'.I vladari iz senke su shvatili da jedan deo novina jesu vani toliko da se njihovi izdavai ili neki urednici mogu primiti u tajnu svetsku vladu u senci.Ali sam vrh pripada drugima.

Slede

UJEDINJENI NARODI

Koliko li je dobronamernih doktora, pod okriljem OUN, volontiralo u afrikim misijama mislei da vakcinama pomau stanovnike ovog siromanog kontinenta? Nisu ni slutili ta se skriva u tim vakcinama. Danas je Afrika najvea eksperimentalna laboratorija kreatora Novog svetskog poretka i mesto gde se populacija kontrolira na najuasniji nain. Jedan od etiri odrasla Afrikanca ima AIDS. Da li ste znali da je posle skoro svake medicinske misije u Africi vrlo brzo na tom mestu izbijala neka epidemija?! Sluajno...

EVROPSKA UNIJA I TRGOVAKI BLOKOVI

Stvaranje jedinstvenog trita, jedinstvene monete, jedinstvenog ustava, dovodi do vrstog dranja poluga vlasti u rukama nekolicine.Prie o slobodama, naprednoj ekonomiji, nepostojanju granica se serviraju graanstvu i lepo im se mau oi. Molimo dragog Boga da neuemo u Evropsku Uniju.

Bliimo se opasnim igraima

BILDERBERG GRUPA

Bilderberg grupa bila je donedavno dobro uvana tajna.Sve vesti o njoj svodile su se na neproverene glasine i njeno postojanje bilo je demantovano sa vrha.Meutim 1998. godine prvi put je fotografisan ulazak uesnika skupa u jedan luksuzan hotel u Evropi i tada je Bilderberg priznao da postoji, ali ostala je tajna o emu debatuje.Grupa Bilderberg osnovana je 1954.godine u istoimenom hotelu u gradu Osterbeku u Holandiji po kom je i dobila ime. Njeno sedite je i danas u toj zemlji, u gradu Lajdenu.ovek koji se smatra pokretaem Bilderberg grupe bio je Dozef Retinder.Bio je ovek koji je jednim telefonskim pozivom zakazivao sastanak sa predsednikom SAD i za koga se smatralo da je agent Vatikana.Ova grupa nema internet prezentaciju, a ako okrenete telefonski broj njenog sedita, automatska sekretarica e vam, u bilo koje doba dana ili noi, uvek rei isto - da ostavite poruku. O korenima Bilderberg Grupe govorio je ameriki senator Jacob Javits 1964. godine. Njegov izvjetaj se moe nai u Kongresnoj biblioteci. U njemu, ovaj povremeni lan Bilderberga kae: "Zemlje Zapadnog Sveta su, tokom perioda hladnog rata, osjeale potrebu za usku suradnju da bi se zatitili od komunistike opasnosti." Ova saradnja se fokusirala na kljuni cilj: osigurati da SAD, Kanada i Zapadna Evropa zadre globalnu kontrolu nad preostalim delom sveta.U maju 1954. odran je prvi zvanini sastanak Bilderberg Grupe.Prvim sastankom je rukovodio holandski princ Bernhardt, bivi nacistiki SS oficir, koji se udomio u holandskoj kraljevskoj familiji. Princ je postao i prvi predsednik Bilderber Grupe i na tom mestu ostao 22 godine, sve do 1976. godine.Za tu ulogu ga je pripremio kolosalni evropski manipulator, financijski magnat, lord Viktor Rotild. I kao to je David Rokfeler vukao poteze iz senke u Americi, tako je i Rotild rukovodio evropskim poslovima. Minimum podataka koji je dostupan tie se formalne organizacije, znaju se imena 115 lanova vrha grupe, ali vrlo malo o eventualnoj mrei pristalica i saradnika. Jedna treina tih ljudi potie iz krugova politiara, ostali pokrivaju oblasti industrije, finansija, obrazovanja i komunikacija. Izabrani su na osnovu svog znanja, poloaja i iskustva i sastaju se u tajnosti svake godine, na etiri dana.Smatra se da su njeni lanovi najmoniji mukarci i ene na planeti, koji svetsku privredu kontroliu indirektnim politikim sredstvima.lanove grupe na sastanak poziva predsedavajui posle konsultacija i preporuka sa Upravnim odborom, Savetom i poasnim Generalnim sekretarom.S obzirom na to da listu uesnika krase mnogi efovi evropskih i amerikih korporacija, politiki lideri i nekoliko intelektualaca, ovo je verovatno najuticajnija organizacija na planeti. Bilderberg Grupa ima Stalni Komitet od 39 osoba koje se ne biraju ve postavljaju. To je ue jezgro, donosioci odluka. Njihova uloga je da prenose ideje osobama koje pozivaju na godinjoj bazi. Pozvanih osamdesetak osoba se menjaju svake godine, kao i lokacija sastanaka.Meu 39oricom su i lord Carrington, Giovanni Agnelli (FIAT), Rokefeler (Chase Manhattan Bank), Peter Jankovi (bivski austrijski ministar), Vernon Jordan (Klintonov pajda), Henri Kisinder i drugi monici. Uz njih su i vodei ljudi korporacija kao ABB, United Steel (SAD), Deutsche Bank, World Bank, ministri, ambasadori, profesori.Ova Grupa se esto naziva i "Nevidljiva svjetska Vlada".

KRALJEVSKI INSTITUT ZA VANJSKE POSLOVE I AMERIKI SAVET ZA VANJSKE POSLOVE

Savet za vanjske veze (Council on Foreign Relations; CFR) je osnovan oko 1921. kao neprofitna i nestranaka civilna organizacija kako bi privatne osobe mogle sudelovati u amerikoj politici. Njihova slubeni cilj je poboljavanje amerikog razumevanja sveta i predlozi za vanjsku politiku SAD-a. To postie konstruktivnim debatama o svetskim problemima i izdavanjem slubenog asopisa. CFR trenutano ima oko 4000 lanova, mahom bivih predsednika, ambasadora, burzovnih brokera, bogatih poduzetnika, vlasnika medija, probranih senatora, direktora i profesora. Zbog svoje istorije, veza i uticaja CFR je popularno poznat kao jedan od trijumvirata elitnih organizacija (druga dvojica su Bilderberg grupa i Trilateralna komisija). Na CFR se gleda kao na zatvorenu grupu za diskusiju u kojoj se donose odluke koje utiu na svetsku politiku. Zbog toga su na meti mnogih teoretiara zavjere koji tvrde da ta organizacija radi na uspostavljanju novog svjetskog poretka. Autor Pat Robertson u svojoj knjizi New World Order, (Robertson, 1991.) povlai vezu izmeu CFR-a i iluminata. Pozivajui se na iskaze podadmirala Chestera Warda, nekadanjeg lana CFR-a, tvrdi se da je cilj te organizacije, objavljen vrlo uskom krugu svojih lanova, razoruanje, marginalizacija suvereniteta SAD-a i stvaranje svemone svetske vlade. U centru njihove politike je ideja da prosvetljeni monopolistiki kapitalizam moe omoguiti spajanje svih razliitih valuta, sistema bankarstva i proizvodnje i upravljanje prirodnih resursa u jednu cjelinu koju kontrolira svjetska vlada, a kojoj je na raspolaganju svetska policija (pretpostavlja se da je to vojska Ujedinjenih naroda). Na sastancima Saveta lanovi se potiu da slobodno i otvoreno predstave svoje ideje i razmiljanja, jer je ostalim lanovima zabranjeno njegove rei prenositi medijima, osim ako ne dobiju posebnu dozvolu za to. Njihove ideje i ciljeve je teko provoditi bez masovnih medija, koje dre u aci. Vjeruje se da je CFR samo ogranak velike svetske grupe urotnika koja se naziva Okrugli sto, (prema mnogima, sinonim za iluminate) iji je cilj kontrola javnog mijenja kroz razne psiholoke operacije. Harold Pratt House je dve godine nakon izgradnje postala seditem CFR-a. Familija Pratt je u velikom prijateljstvu sa Rokefelerima. Treba li rei da su Rokfeleri ( zajedno sa J. P. Morganom i pukovnikom Mandel Houseom) i osnivali CFR? CFR je uskoro postao vladarem SAD i to je, nakon osamdeset godina, jo uvek i danas.Preko tri hiljade vodeih amerikih imena: sadanji, proli i budui ameriki predsednici, ambasadori, svi ministri vanjskih poslova, investitori sa Wall Streeta, vojni lideri Pentagona i NATO-a, bogati industrijalci i korporacijski lideri, vlasnici medija i glavni urednici, bankari, predsednici univerziteta i vodei profesori, izabrani senatori i

kongresmeni, sudije vrhovnog i ustavnog suda...Svi, bez razlike, svi su bili lanovi CFR-a.

TRILATERALNA KOMISIJA

U njihovom osnivanju veliku ulogu je odigrao Poljak Zbignjev Brzezinski koji je bio najuticajniji ovek u vladi amerikog predsjednika Dimija Kartera (1977-1981). Marksista po uvjerenju, postae profesorom na Harvardu i univerzitetu da bi ubrzo stekao reputaciju "antikomuniste". David Rokefeler ga je zapazio 1970. kada je objavio knjigu "Izmeu dva vremena". U njoj Brzezinski zastupa tezu o globalizaciji u svetskoj politici i ekonomiji.Tri godine kasnije Zbignjev Brzezinski postaje desnom rukom Davidu Rokfeleru i pomae mu u osnivanju organizacije koja e okupljati vrhunske politike i biznis lidere Amerike, Zapadne Evrope i Japana (Trilaterala). Prvobitni plan je bio da svaki od tri regiona daje po 100 lanova. Danas je to neto izmenjeno.Severnoamerika grupa se sastoji od 107 lanova: 85 Amerikanaca, 15 Kanaana i 7 Meksikanaca. Japanska se proirila i uz 75 Japanaca tu je 11 Junokorejanaca, 7 iz Australije i 15 iz zemalja ASEAN-a, Kine i Hong Konga. Evropljana je najvie: 150.Severnoameriki predsednik je Paul Volker, bivi ef Amerikog Sistema Federalnih Rezervi (najmonije financijske institucije u svijetu). Evropljane predvodi Peter Saterland ef naftnog carstva BP Amoco. Pacifik zastupa elnik konglomerata Fuji Xeroc, Yotaro Kobayashi.U uem krugu ("Izvrni Komitet") su i: Umberto Agnjeli, Zbignjew Brzezinski, Robert Haas (Levi Strauss), Lee Honk-Koo (bivi korejanski premijer), Minoru Makihara (ef Mitsubishija), Thorvald Stoltenberg (na znanac kao predstavnik UN za bivu Jugoslaviju), Bjorn Svedberg (Ericsson) i drugi. Trilateralna Komisija odluuje slino kao i Bilderberg grupa.Odravaju se redovni godinji susreti, svaki puta na drugom mestu. Lokacija odravanja susreta je tajna, prisutni su samo lanovi i posebno izabrani gosti. Kod Bilderberg Grupe se, uz ui krug, veina lanova rotira. U Trilaterali mandat lanovima je od tri godine navie i svakog od njih bira Rokfeler lino.Izvrni komiteti se sastaju nekoliko puta godinje i oni razrauju zadatke koje im formulira ui krug.Ui prsten se sastoji od regionalnih direktora i posebno proverenih lanova svetskih elitnih organizacija.I, na vrhu, je centar, koji se sastoji od cara i najue grupe monika.Procentualno, to bi izgledalo ovako: Centar je 100% informiran o svemu. Oni donose odluke. David Rokefeler je na vrhu ove piramide. Brzezinski je uz njega. O nekolicini ostalih moemo pekulirati: Henri Kisinder, Robert McNamara, Edmund de Rotild, Dord Bu, Dord ulc...Ispod njih je "ui krug" koji je 90% obaveten. Oni odluke primaju direktno od cara. U ovom krugu se nalaze trostruki lanovi (sve tri elitistike organizacije: Bilderberg, Trilaterala, CFR).Sliedi "centralni prsten" u kome su dvostruki lanovi elitnih organizacija. Do njih dolazi 80% svih odluka.U

"vanjskom prstenu" su lanovi koji su tu uglavnom za potrebe kamuflae. Pola stvari znaju, o drugoj polovini ne znaju. Ali, sprovode zakljuke vrha.Ovo je najbolja ilustracija kako funkcionira vlast Elite. Izabiru svoje kandidate, a rue "neposlune".Da li je sluajno i ruenje amerikog kongresmena Larry McDonalda koji je 1980. traio od Kongresa da se sprovede zvanina istraga o utecajima elitnih i tajnih organizacija na ameriku politiku? Njegova energina kritika je tragino zaustavljena prvog septembra 1983. kada je stradao kao putnik u korejanskom avionu koji je "sluajno skrenuo s kursa" pa ga je sruila sovjetska raketa iznad Pacifika.

OKRUGLI STO

Okrugli sto, drutvo koje postaje srce elitistikih organizacija koje e se javljati tokom XX veka.Prvi lider postaje super bogati Cecil Rhodes.Iza scene nalaze se jo dve moe familije: Rotild i Astor. Ovi financijski magnati su omoguili upumpavanje dovoljnih koliina novca da se razvije mrea elitistikih organizacija koje e zagospodariti svetom.Prva je pala Afrika.Rhodes je bio na elu South Africa Company, a zatim je osnovao i De Beers Consolidated Mines i Consolidated Gold Fields. Bezobzirno pljakanje juga Afrike bilo je na delu. Da bi se osigurao, Rhodes je bio i premijerom Cape Colony. Cecil Rhodes je imao cilj, da stvori svjetsku vladu sa centrom u Britaniji.Kada je Cecil Rhodes umro, Okrugli Sto je 1902. dobio naslednika.Bio je to Alfred Milnera. On je zasluan da se ostvari jedan od ciljeva Okruglog stola: stvaranje Junoafrike Unije. Pljaka i genocid se nastavljaju sve do dananjih dana sa familijom Oppenheimer. Zlato, dijamanti, minerali sa juga Afrike ili su u ruke aice.Rhodes je ostavio znaajnu koliinu novca kojom je osnovana fondacija za stipendiranje: Rhodes Scholarship. Rije je o selektiranim studentima iz prekomorskih zemalja na univerzitetu Oxford. Najpoznatiji njihov stipendist bio je Bill Clinton. U njegovoj pratnji je i George Stephanopoulos, koji je bio Clintonov savjetnik u obe izborne kampanje. Do 1915. godine Okrugli Sto ima svoje ogranke u Junoj Africi, Kanadi, Americi, Australiji, Novom Zelandu i Indiji. U Americi su njihovi predstavnici finansijeri koji su doli iz Evrope: Rockefeller, J.P. Morgan i Edward Harriman. Oni su koristili kapital familija Rotild i Pajseur da bi izgradili vlastite korporacijske i bankarske imperije a i da bi upravljali amerikom ekonomijom. Slino kao i Oppenheimer u Junoafrikoj Uniji. Homogenizaciji doprinose postojee organizacije kao Skull & Bones Society (na Yale univerzitetu) koje vre selekciju "novih" lanova i treniraju nove generacije starim pravilima.Poseban zamajac Okruglom stolu dalo je osnivanje "Instituta za meunarodne odnose". U Britaniji je to bilo 1920., a samo est godina posle kraljevska kua institutu daje atribut "kraljevski". Otada je britanski suveren formalno na elu Kraljevskog instituta za meunarodne odnose. Godinu dana nakon britanskog, 1921., osnovan je ameriki pandan - CFR.

Uloga Okruglog stola je da koordinira rad mree elitistikih organizacija. Mreu sainjavaju: Bilderberg Grupa, Trilateralna Komisija, Savet za meunarodne odnose, Kraljevski institut za meunarodne odnose, Skull & Bones Society. Tu je i niz drugih:

Rimski Klub, za koji se naivno misli da je kreirao ekoloki pokret. Aurelio Peccei, broj dva u FIAT-u, odmah do Agnellija inae lana Bilderberg Grupe, je startao ovu organizaciju po uputama Rokfelera, prilikom njihovog susreta 1968. na Rokefelerovom imanju u Belaiu, u Italiji. Vodei industrijalci kreu u kampanju da "spase planetu"?!. Neto tu ne tima. Budimpetanski Klub (na elu sa Ervin Laszioom, kompanjonom Pecceia. to je Rimski Klub za ekologiju, to je Budimpetanski Klub za spiritualizam. Ovo ve postaje interesantno. Bogati formiraju organizacije koje bi vjerovatno, vremenom, iz potrebe, formirali obini graani. Ovako, bogati manipuliraju: navodno daju malo oduka energiji stanovnitva, a u stvari, situaciju vode u smeru koji njima odgovara. Bohemian Klub (selektirana grupa amerikih bogataa koja se godinje sastaje u Bohemian Grove u severnoj Kaliforniji i u tajnosti donose odluke koje kasnije glatko prolaze u Kongresu; na primer, Nikson i Regan su se tu 1967. dogovorili da Regan odustane od kandidature za predsednika u korist Niksona).

Pored ovih, tu su i ostale polutajne i tajne organizacije i one za koje ne znamo da postoje. Mrea. Postoje indicije da je Okrugli stol u njihovom centru.Neki ak znaju da "okrugli sto", preko britanskog ambasadora u Vaingtonu, ima veliki uticaj na politiku SAD.

PROSVETLJENI MASONI

Slobodno zidarstvo, masonstvo, je manje vie tajni internacionalni religiozno-mistiki, hijerarhijsko organizovani pokret, nastao u XVIII veku u Engleskoj, mada izgleda vue korene

jo od antikog sveta a koreni "slobodnog zidarstva" nalaze se i u drevnom Babilonu i Egipatskim kolama misterija. Pet hiljada godina kasnije jedan od najvie rangiranih masona (33+stepen) , George Bush Stariji, se moe sresti na njihovim sastancima u Houstonu. Navodni cilj masona bio je moralno usavravanje ljudi na osnovu bratske ljubavi, a stvarni je potpomaganje raznih vidova drutveno-politikih pokreta,Svoje lanove nalazi u redovima aristokratije, krupne buroazije, politiara i javnih radnika. Organizacije na koje je masonstvo podeljeno nazivaju se loe i hijerarhijski su ureene. Primanje novih lanova u loe vri se po odreenom ritualu koji treba da ostavi upeatljiv utisak na novog lana i uveri ga u veliki znaaj masonstva. Slobodni zidar moe postati svaki mukarac koji naravno ispunjava odreene uslove. Prvi i osnovni uslov je vera u "Vrhovno Bie", koje Slobodni Zidari nazivaju Vrhovni Neimar Svemira. Oni koji su ateisti ne mogu postati masoni. Takoe kandidat ne sme da ima krivini dosije. Ako su ispunjeni ti uslovi, kanditat treba da uputi molbu nekom masonu za prijem. Onda, Majstor sa Savetom poseti mogueg lana i njegovu porodicu da bi ih upoznao, saznao zbog ega osoba eli da postane mason i slino. Na osnovu dobijenog izvetaja masoni odluuju da li e primiti novog brata ili ne, mada je obino odgovor pozitivan. Moe se takoe desiti da sam mason izabere neku osobu istaknutu u drutvu za budueg brata. Osoba moe postati mason i ako joj je otac bio mason. Takve osobe se nazivaju lufoni. Veina informacija o masonima potie od samih masona ili pristalica antimasonskih pokreta. Sociolozi koje zanima ovo drutvo ne mogu ga istraivati zbog njegove tajnovitosti. Ako odlue da uu u bratstvo, onda se moraju povinovati kodeksima koji u njemu vladaju. Ameriki Kongres nepodeljeno podrava sintagmu o "Novom svjetskom poretku" i sa Republikanskog (preteno uticaj francuskih masona) i sa Demokratskog (britanski masoni) kraja.Nierangirani lanovi nikada ne dokue sutinu delovanja organizacije. Stoga se s ove strane paravana masoni predstavljaju humanitarnim. Tri su osnovna nivoa masonskih loa: Plava loa za inicirane sa tri poetna stepena; sledi York Rite sa deset stepeni. Iznad njih je kotska loa sa ukupno 32 stepena inicijacije. Nakon toga sledi 33-i stepen i hijerarhija sa, javnosti nepoznatim, brojem tajnih nivoa. U svetskoj vlasti svi bitni ljudi su masoni ili lanovi nekih vitekih redova. Ako izuzmemo podelu po loama i hijerarhiji i meu masonima postoji podela na borce za slobodu svoga naroda, u okviru hijerarhije moi, i na one koji su slepi poslunici centara moi iz inostranstva. Rat se vodi unutar tajnih loa, bitka za slobodu je unutar-masonska borba. To je isto kao to se u jednopartijskom sistemu sve zavrava pre Kongresa. Tako je i u okviru masonerije. Masonerija je svetska partija u kojoj postoje frakcije.

VITEZOVI MALTE

Vitezovi Malte osnovani su u XI veku i iza sebe imaju hiljadugodinju tradiciju vojnog i politikog uticaja irom sveta. Podrunice rairene preko celog sveta uestvuju u akcijama humanitarnog karaktera, dok njihovi lideri pripadaju vodeim elitama koje vladaju svetom.Ova organizacija ima veliki znaaj za Rimokatoliku crkvu a najbolji pokazatelj tome je taj to Velikog Majstora koji stoji na elu Vitezova Malte bira isto telo kardinala koje bira i samog papu.lanovi reda u pogledu ranga, privilegija i protokola imaju isti status kao i kardinali. Zvanina titula Velikog Majstora glasi: "Dei gratia Sacrae Domus Hospitalis Saneti Johannis Hierosolumitani et Militaris Ordinis Saneti Sepulchre Dominici Magister hummilis pauperumljue Jesu Christi Gusos". Veliki majstor upravlja redom uz pomo suverenog saveta vitekog reda Malte. Broj lanova danas je dostigao 8.000 lanova koji su razvrstani u tri klase. Prijem novih lanova u lanstvo vri se uz specijalni ritual koji je star hiljadu godina i liturgijsku tradiciju u sveanim odedama, koje su stilska meavina crkvenih i vitekih odedi. Vitezovi nose insignije, zavisno od ranga kojem pripadaju. Vitezove od Malte kao suvereno meunarodno telo priznaje danas 38 drava, sa kojima ova organizacija ima uspostavljene stalne diplomatske odnose. Mnoge znaajne linosti iz svetskog politikog ivota bili su lanovi ovog reda, izmeu ostalih i predsednik SAD Kenedi, nemaki kanselar Adenauer, bivi direktor CIA-e Kejsi, Aldo Moro i drugi. Danas su lanovi ovog reda vodee linosti NATO i Evropske unije. Vitezovi od Malte svake godine izdaju svoj Godinjak i prema njemu oni imaju svoje nacionalne grupe i angaovani su na humanitarnom planu, o emu postoje brojne studije. Na primer, jedna takva grupa, nemaki ogranak Maltezer Hilfsdienst imao je svoj tim od 45 medicinskih radnika koji su bili u Vijetnamu za vreme rata, od septembra 1966. do marta 1970. Vrlo snane i uticajne svoje ogranke Vitezovi Malte imaju danas u Irskoj, SAD i Holandiji. U Velikoj Britaniji ovaj red formiran je tek 1960. Humanitarna delatnost Vitezova od Malte je samo vidljivi deo njihove delatnosti dok ipak samu sutinu ine politike akcije koje se izvode prikriveno. Na terenu nekadanje Jugoslavije postoji nekoliko individualnih lanova.Tri simbola elite su plamena baklja, crvena rua i golubica (simbol Semiramide). Simboli tri glavne politike partije u Velikoj Britaniji su: plamena baklja (Konzervativna partija), crvena rua (Laburistika partija) i golubica (Liberalni demokrati). Njihova tri lidera poetkom XXI stoljea su: Tony Blair (Bilderberg Grupa), William Haig (Bilderberg Grupa) i Pedi Adaun (Bilderberg Grupa). Da li je ovo puka koincidencija!? Naravno ...

LOBANJE I KOSTI, SKULL & BONES

Tajna drutva su uvek postojala na elitnim amerikim univerzitetima i predstavljaju neku vrstu tradicije. Ova udruenja postoje ve skoro 200 godina i predstavljala su mesto odakle su se

regrutovali budui predsjednici, senatori i vlasnici korporacija. Svake godine, manje od 1% najbogatijih i najuspjenijih studenata postaje lanovima ovih ekskluzivnih drutava.Time su dobili veliki preduslov i garanciju da e uspeti u budunosti. 'The Skull and Bones Society' nalazi se na Yale Univerzitetu. Sline grupe postoje i na: Princeton, Cornell, Penn, Brown, Harvardu itd. Iz 'Lobanja i Kosti' se regrutuju kadrovi za tri daljnja elitistika udruenja: Bilderberg, CFR (Council on Foreign Relations) i Trilateralnu komisiju. Inae kadrovi sa Yalea, su izmeu ostalog bili i: Bush Senior i Rokefeler. Svi su se oni zavetovali na utanje. Prema tradiciji, poslednju godinu na Yaleu, svake godine selektira se iskljuivo petnaest novih lanova. To daje broj od 2.500 lanova u zadnjih 150 godina. Danas ih je oko 500 ivih. Godinji sastanci su u njihovom zamku na Deer Islandu na rijeci St. Lawrence River. Ovo udruenje je osnovao general Wilijam Huntington 1833. sa Alfonsom Taftom koji je 1876. postao ministar rata. Taftov sin Wilijam Hauard Taft je bio jedini ameriki predsednik koji je imao i funkciju vrhovnog suca. Ameriki red 'Lobanja i Kosti' je proizaao iz nemakog tajnog drutva kao Chapter 322. Kip Natana Hejla diplomca Yalea i lana 'Lobanja i Kosti' nalazi se u okviru kampusa Yalea. Kopija kipa se nalazi i ispred sedita CIA-e u Lengliju. Jo jedna kopija nalazi se nalazi ispred Philips Academy Andoveru Massachusetts. U tu je kolu, iao Dorde Bu Senior. Dananji ameriki predsednik, Dord W. Bu, koji je bio jedvaprolazni student, je takoe pohaao Yale. Tamo je studirao i njegov protukandidat na izborima 2004. demokratski senator Don Keri koji je takoe kojeg uda bio lan'Lobanja i Kosti'.

Na slici se vidi Dord H. Bu, levo od sata.

CRNO PLEMSTVO, ILUMINATI

Red Iluminata osnovao je Adam Weishaupt, roen 6. februara 1748. u Ingoltatu u tada nezavisnoj dravi Bavarskoj. Vodi poreklo iz jevrejske familije koja je prihvatila hrianstvo.

Bio je profesor na Katedri za prirodni i kanonski zakon univerziteta u Ingoltatu. Oko 1768. godine, Adam Weishaupt je poeo sakupljati velike koliine spisa pomou kojih je nameravao osnovati vlastitu akademiju za uene ljude. Posebno se zanimao za okultizam i bio je fasciniran piramidom u Gizi, koja e postati kasnije osnova poznate piramide moi, simbolom njegovog Reda. Veruje se da ga je ve tada vrlo uticajna familija Rotild privolila da joj pomogne u planovima vladanja svijetom. Weishaupt je od tog trenutka poeo sa planovima 'transformacije' ljudske rase i kreiranju novog svetskog poretka.Tako je 1.aprila 1776. osnovao red Iluminata. Ime Iluminati je preuzeo od prevedenog naziva starog panskog kulta ' alumbrados'.lanovi ovog kulta verovali su da primaju znanje sa onog sveta.Iluminatus znai 'prosvetljeni', onaj koji vlada pomou razuma, osloboen od mraka u kojem ljude dri organizirana religija. Wieshaupt je u poetku oko sebe okupio oko dve hiljade plaenih sledbenika kojima je obeao svjetsku mo. To su bili pripadnici tadanje intelektualne elite, iz sveta knjievnosti, nauke, ekonomije. Weishaupt je uloio mnogo truda kako bi se na fakultetima odgajali budui lanovi Iluminata, koji su bili pogodni za njegove ciljeve. Stoga bi odabrani i talentirani uenici dobili stipendije za takvu obuku. Glavni cilj Iluminata je bio ukidanje monarhije, privatnog vlasnitva, patriotizma, institucije braka i svih religija. Svima koji rade ka tom cilju bila su dozvoljena sva sredstva na korienje, a regrutovanje novih lanova bio je lak posao. Ubrzo nakon osnivanja, Weishaupt je shvatio kako je najbolji put za sprovoenje svojih planova infiltracija lanova Iluminata u masonske loe. Masoni su u to vreme bili polutajno drutvo sa dosta uticaja na tadanja deavanja i u svoje redove je takoe okupljalo elitno drutvo.Infiltracija u masonske loe imala je za iluminate dve prednosti: poto su tada za drutvo masona svi znali a njihovi obredi su bili tajni, Weishaupt je raunao na to da e njegovi planovi biti obavijeni velom tajnosti, ali javnost na njih nee obraati panju jer je znala i navikla na masone. Drugo, poto su mnogi masoni bili vrlo uticajni ljudi, oni bi se lako mogli iskoristiti za iluminatske ciljeve. Tako je Adam Weishaupt zajedno sa svojim drugom masonom Knigeom, regrutovao brojne iluminate iz najviih redova masona. I drutvo Iluminata Weishaupt je organizovao hijerarhijski po klasama. Postojale su tri klase Iluminata: Nursery, koja se sastojala od Pripravnika, Poetnika, Minervala i Iluminatusa minora. Druga, Masonska klasa, je sadravala stepene Iluminatus major i Iluminatus dirigens. Trea klasa zvana Misteriji je bila podeljena u Nie (Prezbiter i Regent) i vie misterije (Magus i Rex). U najnioj klasi napredovanje se postizalo pisanjem naune disertacije, napredovanje u srednjoj klasi je bilo slino kao i kod masona i obavljalo se odreenim ritualima inicijacije, dok je za najvie klase obavijeno velom tajnosti. Iluminati svom cilju planetarne vlasti pristupaju tajno. Njihova metoda dolaska na svetsku vlast nije vojnim putem ni javnom pobunom, ve delovanjem iza kulisa. Iluminati nikada ne istupaju javno, oni rade tajno, infiltriraju svoje lanove u visoke poloaje vlada monih drava, koriste se podmiivanjem i ucenama visokih dunosnika kako bi oni provodili njihovu volju. To je vladavina nevidljive ruke. lanovima iluminata nije cilj ostvariti svjetsku vladu za vreme

njihovog ivota, ve postupno obavljati pripreme i voditi svetsku politiku ka centralizaciji, sa Ujedinjenim narodima kao centrom svih operacija. Manipulacija medijima ovdje ima glavnu ulogu, kao i postavljanje kljunih ljudi na elo vanih organizacija. Jedna metoda postizanja njihovih ciljeva je u teoriji zavjere poznata kao Problem-Reakcija-Reenje.To na primeru Ujedinjenih Naroda znai sledee, nakon 2.svetskog rata osnovan je UN kao organizacija koja e osigurati mir u svetu kroz internacionalnu politiku i "svetsku policiju". Veruje se da su iluminati bili ti koji su potaknuli svetske ratove (Problem). Svetska populacija je reagirala na te ratove (Reakcija) tenjom da se osnuje institucija koja e regulirati ratove. Stoga su iluminati kreirali Reenje, to jest UN. Teoretiari zavera smatraju Ujedinjene narode institucijom koja e ostvariti novi svetski poredak. Ve poznata injenica da je David Rokefeler donirao zemljite za Zgradu UN-a daje povoda raznim nagaanjima. Ujedinjeni narodi su organizacija sa svetskim uticajem. Europska unija ima istu svrhu kao i UN: ujediniti evropske drave pod zajedniki Ustav i valutu. Time svaka drava ima manje moi koja se tako sve vie sakuplja u rukama elite. Kao prvi veliki uspeh iluminata u stvaranju novog svetskog poretka smatra se Francuska Revolucija. Tada su agenti iluminata navodno naveli ljude na pobunu i inspirisali jakobince i prosvetitelje svojim idejama.Skoro nakon Napoleonovih ratova, iluminati su uvideli da je Evropa toliko pogoena ratnim stradanjima da e prihvatiti svaku politiku soluciju koja e je izvui iz krize. Veruje se da je obitelj Rotild ta koja je organizovala Beki kongres 1814. godine kako bi pokuala skrojiti politiku kartu Evrope po svojoj viziji Novog svetskog poretka. Nakon prvog svetskog rata, osnovana je Liga naroda kao prvi pokuaj politikog ujedinjenja sveta. Tada je navodno ruski car prozreo njihove planove i bojkotirao Ligu. Meutim Liga naroda je propala a jedan od razloga za to smatra se to nije imala stvoren nain kojim bi se kanjavale drave koje su prekrile meunarodne zakone. Danas je to malo drugaije.Sud u Hagu je danas njihovo sredstvo kanjavanja neposlunih naroda i pojedinaca.Ujedinjeni narodi se smatraju nastavkom Lige naroda i njenih planova. Kao jedan od velikih svetskih voa, ni Hitler nije poteen toga da se oko njegove linosti ispletu teorije zavere koje su povezane sa iluminatima. Smatra se da su ve u vreme njegove mladosti, Rotildovi uoili njegovu karizmu i talent. Kad je zavrio u zatvoru, napisana je knjiga "Mein Kampf" u njegovo ime i dana mu je puna financijska i politika podrka kako bi doao na mesto nemakog kancelara. Neki ak i tvrde da je Hitler bio izdanak obitelji Rotild, a progon jevreja imao je svrhu da se skrene panja sa ljudi koji zapravo stoje iza svega. Takoe smatra se da postoji veza izmeu iluminata i Karla Marksa.Po toj teoriji Karlu Marksu je pristupila grupa koja se nazivala "Drutvom pravednih ljudi" i ona ga je navodno nagovorila da napie "Komunistiki manifest".Ta knjiga je trebala u stvari da poslui kao mamac koji e siromano stanovnitvo lako progutati.

Prema knjizi 'Verske sekte' Zorana Lukovia ciljevi iluminata su sledei:

Rimokatolicizam jezuitskog tipa jete predhodio redu, ali vie nije neophodna veroispovest iluminata. Unapreenje odnosa poverenja, te tolerancija izmeu pripadnika razliitih kofesija i na taj nain se obezbeuje preduslov za nastanak jedne svetske religije. Graanska i socijalna jednakost. Pravilna raspodela materijalnih dobara. Ravnomernije vrednovanje ljudskog rada.Racionalnije korienje prirodnih resusra. Ouvanje ivotne sredine. Oslobaanje ljudskih intelektualnih moi radi opte dobrobiti.

Prema delu 'Novi svetski poredak' Per Robertsona, ciljevi iluminata ulanjenih u razne javne i tajne organizacije bili su:

Ukidanje privatne svojine. Ukidanje nacionalnih vlada i nacionalne suverenosti. Stvaranje svetske vladajue elite. Borba protiv judeo-hrianskog teizma.

Obian svet verujui da se iluminati bore za socijalne reforme i graansku jednakost, masovno pristupa redu, kako duhovno, tako i materijalno. Samo su oni u najviim redovima znali kolika se bogastva zgru i koliko brzo se osvaja politika mo. Oni tako postaju meu prvim komercijalno verskim grupama - sektama (kako ih danas zovemo).

Njima su pripadali komunistiki efovi Lenjin, Trocki, Zinovjev a i Tito...

Slubeni simbol iluminata je piramida moi, koja je inae preuzeta od masona. Taj simbol predstavlja piramidu na ijem vrhu se nalazi oko okrueno svetlosnim zracima.Piramida je staroegipatski okultni simbol koji predstavlja konvergenciju prema vrhuncu prosvetljenja. U ovom sluaju taj vrhunac je "oko koje sve vidi", a zovu ga jo i "trinacria". Iluminati su verovali da e najinteligentniji ovek zauzeti mesto oka i vladati pomou apsolutne moi i razuma. Moe se zakljuiti kako je celokupni simbol prosvetljenja odabran zbog illuminatskih ciljeva da raspre mit religije i dovedu svetlo uma i znanosti. Iako je prvi i najvaniji cilj iluminata bio svetska dominacija, oni su imali i druge aspiracije. To su bile transcendentalna iluminacija (oslobaanje uma od svih ovozemaljskih okova), besmrtnost, te apsolutno znanje i mo. Da bi to postigli, intenzivno su prouavali stare magijske spise i bavili se metodama astralne projekcije. Ameriki dolar je isti primer kako se iluminati slue simbolima i magijom u svojim namerama ka uspostavljanja apsolutne planetarne moi.

Ameriki dolar je simbol farisejsko-lihvarske internacionale i praktino sredstvo kojim planeri Novog svtskog poretka uspostavljaju planetarnu vlast.Novanica od jednog dolara je ugaoni kamen u piramidi svetske monetarne vlasti.Stvorena je po zamisli teozofa Sergeja Makronovskog, a naruena od potpredsednika SAD, masona Henrija Valasa.Simbolika osnova zelene novanice preuzeta je od Iluminata koje je osnovao Adam Vajshaupt.njegove ideje rado su prihvatili i irom sveta razvili farisejski bankari i masoni.Centralni simbol na desnoj polovini novanice je 'ameriki' orao (velika slika dole) koji nosi tit sa trinaest pruga.U desnoj kandi orao dri maslinovu ili po nekima bagramovu granicu sa trinaest listova i trinaest pupoljaka.Bagrem je sveto drvo na grobu Hirama, graditelja Solomonovog hrama i navodnog osnivaa masonerije.Simbolie trajnost masonske tradicije i posedovanje monih tajnih znanja.U levoj kandi orao nosi trinaest strela.One simboliu snagu kroenja, porobljavanja ili unitavanja nepokornih naroda ili pobunjenih podanika.Svaka od trinaest strela preti jednom od trinaest nizova cigala u piramidi pokorenog oveanstva.Piramida je predstavljena na levoj polovini novanice.Orao u kljunu dri traku sa latinskim izrazom od trinaest slova, E Pluribus Unum - Iz Mnotva Jedno.Ovo predstavlja osnovno masonsko geslo.Naime, da bi se vlast lake ostvarila neophodno je jednoobrazno suziti raznoliko bogatstvo mnogih naroda.Na svim takama sveta pije se koka kola i jede fast food, reklamama nametnuto obinom svetu.Svuda haraju ameriki filmovi i njihove fabrikovane vesti.Smueni ljudi batrgaju se uhvaeni u farisejsku mreu.Lihvarski bankari ih zaduuju zelenim novanicama bez pokria, a nadnacionalne kompanije pljakaju.Zatupljivanjem svetskih razmera (KONTROLA UMA I Ljudi, je sledea tema) proizvodi se bezoblina masa poslunika u kojima se briu bogolika svojstva oveka. Iznad glave orla lebdi kruna - Davidova zvezda sastavljena od trinaest masonskih petokraka,One simboliu magijsko pomirenje suprotnosti, Kako je gore, tako je i dole.Pitate se zbog ega se

simbolika na dolarskoj novanici oslanja na Judin i farisejski broj trinaest? U irem smislu on oznaava nesklad i nepotpunost ovoga sveta i naroda koji ga nastanjuju.I tu se sada farisejski masoni javljaju kao 'spasioci'.Oni proturaju ideju da se jedino pod njihovom svetskom nadvladom mogu izbei opasnosti na koje ukazuje Judin broj.

Na levoj polovini novanice simboliki je prikaz 'novog svetskog poretka'. Dat je u obliku zaravljene piramide nad kojom, u bletavoj svetlosti, vlada izdvojeni trouglasti vrh sa svevideim okom masonskog boanstva - Velikog Arhitekte Univerzuma.Time je jasno naglaeno na kog boga se odnosi geslo sa sredita zelene novanice, In God We Trust (Mi verujemo u Boga). To nije vera u ivoga Boga, nego u mrtvi kosmiki princip. Zaravljena masonska piramida sastavljena je od trinaest nizova cigala.Svaka cigla oznaava pojedini narod ili dravu sa njenom monetom.Iznad piramide je trouglasto oko, a nad njim stoji latinski natpis od trinaest slova, Annuit coeptis - koji istie da je 'izabrana klasa' predodreena da vlada svetom.Era farisejske vlasti data je jo jednim izrazom koji je upisan ispod piramide, 'Novus ordo seclorum' - Novi svetski poredak.Tenju za svevlaem potvruje i engleski natpis pri dnu novanice, The Great Seal - Veliki Peat.On simbolie gospodarstvo koje imaju posednici peata nad bogatstvima, uslugama i radnom snagom celog sveta.

KOMITET 300

Zvanino lanovi Komiteta 300 su potomci britanskih i holandskih plemia koji su se obogatili trgovinom opijumom sa Kinom i prodajom robova iz Afrike. Danas oni, dre unosne poslove sa naftom, bankama, osiguravajuim kompanijama, proizvodnju i prodaju oruja i drugo. Proizvoai oruja ak imaju i jednu svoju masonsku lou gde se okupljaju.Naziva se Xaspers! Komitet 300 znai ine neki od najuticajnijih ljudi na Planeti. Komitet 300 je u podeli vlasti neka vrsta Parlamenta, a Bilderberg grupa je ministarstvo za Evropu i Ameriku dok je Trilateralna komisija zaduena za Evropu, Ameriku i Aziju. Cilj je obezbeivanje dominacije skrivenih upravljaa sa vrha piramide. Metod je upravljanje poslom sa novcem.Krediti, otvorenost i zatvorenost trita su oruje tih centara moi. Tamo gde se pojavi neposlunost lansiraju se ratovi, terorizam, bolesti, zemljotresi...

ROJAL TRIBUNAL

Na vrhu piramide planetarne vlasti je Rojal tribunal, koji ini britanska kruna, Rotild i Rokfeler, bez obzira ko je kada aktuelan. Sada je to kraljica Elizabeta, Jakob Rotild i Dejvid Rokfeler.

MEUSOBNA BORBA

Ako im je u zajednikom interesu onda sarauju, inae se bore jedni protiv drugih.Na primer, Meunarodni monetarni sporazum iz 1944.godine izvrio je poravnanje izmeu interesnih grupa ZLATO (Rotild, Francuska) i DOLAR (Rokfeler, Amerika).Poto su Rokfelerovi jo ranije malo pomalo zaobilazili sporazum sa Rotildovima oko cene nafte obraunatim na dolarskoj osnovi, dolo je do otvorenog sukoba izmeu ove dve strane.Amerika tajna sluba CIA, kojom inae vlada Rokfeler, je 1968. zapoela Majske Nemire u Francuskoj, koji su toliko snano uzdrmali vrednost francuskog franka, da je ovaj mogao biti sauvan od pogubnog sunovrata samo velikom prodajom zlata iz zaliha Rotildovih. Navodno je tada jedna treina zaliha zlata morala biti prodata na licitaciji. Kao protivudar, mediji koji su bili bliski Rotildovima su otkrili aferu Votergejt.Usledili su skandali CIA-e, Lokida i bilansni problemi velikih Rokfelerovih banaka.Naravno, ovde dve vladajue dinastije su se posle svega pomirile, jer oni ipak sede u istom amcu. Mnogima e sve ovo biti neprihvatljivo. To je naravno i razumljivo jer se ne uklapa u formiranu sliku sveta. A tu sliku su nam i formirali oni koji haraju planetom. Istina je tu pred oima ali izgleda neverovatno pa je svi olako odbacuju. Kao i onaj nemaki Mesermit sa poetka prie. Literatura

Spasoje Vlai, Prvi svetski parapsiholoki rat Internet lanci Dejana Luia Semir M.Osmanagi, Alternativna Istorija Wikipedia, Internet Enciklopedija

NEMORALNOST BANKARSKOG SISTEMA

HOE CELU PLANETU ! ovek po imenu Larry Hannigan je napisao ovu priu jo 1971. kao poklon australijskom narodu, kako bi im objasnio neodrivost i nemoralnost postojeeg bankarskog sistema i da e pre ili kasnije doi do sukoba izmeu naroda sa jedne i privatnih 'bankara' sa druge strane. Fabijan je uzbueno uvebavao svoj govor kojeg je trebao sutradan da odri pred masom ljudi. Bio je uveren da e se oni okupiti. Uvek je eleo ugled i mo, a sada su se njegovi snovi poeli ostvarivati. On je bio zanatlija, izraivao je nakit i razne ukrase od srebra i zlata. Meutim, nije bio zadovoljan time da radi samo da bi preivljavao, on je bio u potrazi za uzbuenjima i izazovima. Ljudi su generacijama koristili sistem robne razmene. ovek je izdravao svoju porodicu obezbeujui sve to joj je potrebno ili bi se specijalizovao u odreenoj struci. Kada bi proizveo neki viak, on bi ga razmenjivao s vikovima koje su proizveli drugi. Pijani dan je bio uvek buan i pranjav, ali ljudi su se ipak radovali agoru i pogaanjima, a posebno druenju. Bilo je to mesto puno sree i zadovoljstva, ali sada je ve bilo previe ljudi i previe svae. Nije vie bilo vremena za razgovor tako se i pojavila potreba za nekim boljim sistemom. Ljudi su uglavnom bili sreni i uivali su u plodovima svoga rada. U svakoj drutvenoj zajednici bila je formirana jedna jednostavna Vlada s ciljem zatite individualnih sloboda i prava, kao i osiguranja da se niko ne prisiljava da ini neto protiv svoje vlastite volje. To je bila jedna i jedina svrha Vlade, dok je svakog namesnika (ministra) dobrovoljno podravala lokalna zajednica koja ga je izabrala. Meutim, pijani dan je bio jedini problem kojeg nisu mogli reiti. Vredi li jedan no dve korpe kukuruza ili ne? Vredi li krava vie od kola...itd. Nikome nije padao na pamet neki bolji sistem trgovine. Tada je Fabijan proglasio: 'Imam reenje za ove probleme i pozivam sve na sutranji javni skup.' Sledeeg dana dolo je do velikog okupljanja ljudi na gradskom trgu i Fabijan je tamo

objasnio sve o jednom novom sistemu kojeg je nazvao 'novac'. Zvualo je dobro. 'Kako emo zapoeti?' - pitali su ljudi. 'Zlato od kojeg sam izraivao ukrase i nakit je izvrstan metal. Ne trune, ne ra, a dugo traje. Napraviu novie od zlata, a svaki novi nazvaemo dolar.' Objasnio je sve prednosti tog sistema i kako e 'novac' biti sredstvo za razmenu - mnogo bolje od robne razmene. Meutim, jedan od namesnika je izrazio sumnju: 'Neki ljudi bi mogli iskopati zlato i napraviti svoj vlastiti novac, a to bi bilo vrlo nepravedno'. Na to je Fabijan spremno uzvratio: 'Samo one kovanice koje e biti odobrene od vlasti moi e se koristiti, a one e imati na sebi utisnut poseban ig.' Ovo se uinilo razumnim i predloeno je da svi dobiju podjednak iznos. 'Ali ja zasluujem vie, svi koriste moje svee,' oglasio se svear. 'Ne,' uskoio je stoar, 'Bez hrane nema ivota', mi stoari trebamo dobiti najvie.' I tako je dolo do svae. Fabijan ih je pustio da se svaaju neko vreme, a onda je rekao: 'Budui da se ne moete sloiti, predlaem da svako uzme od mene onoliki iznos koliki god eli. Nee biti ogranienja, osim vae sposobnosti da mi vratite dug. to vie uzmete, vie ete morati otplatiti u roku od godinu dana. 'A ta e ti dobiti?', zapitali su ga ljudi. 'S obzirom da ja pruam usluge tj. snabdevam vas novcem, naravno da zasluujem i platu za taj moj posao. Recimo da za svakih 100 novia koje podignete, vratite 105 za svaku godinu duga. Tih 5 kovanica e biti moja naknada koju emo zvati 'kamatom'. Ovo se inilo kao jedino reenje, a pored toga, 5% je zvualo kao mala naknada. 'Doite sledeeg petka, pa emo poeti.' Fabijan nije gubio vreme. Izraivao je kovanice danonono i krajem sedmice ve je bio spreman. Ljudi su se okupili ispred njegove radnje i nakon to su guverneri pregledali i odobrili kovanice, poeo je taj novi sistem. Neki su pozajmili samo malo i otili da ga odmah isprobaju. Novac ih je oduevio, te su odmah poeli sve vrednovati u zlatnicima ili dolarima. Vrednost svake stvari bila je nazvana 'cenom', a cena je zavisila od koliine rada uloenog u njenu proizvodnju. Ukoliko je neto iziskivalo dosta rada, cena je bila velika, a ukoliko je iziskivalo malo truda, cena je bila prilino niska. U jednom gradu iveo je ovek po imenu Alan, koji je tamo bio jedini asovniar. Cene njegovih satova bile su veoma visoke, jer su muterije bile voljne dobro platiti kako bi mogli imati jedan od njegovih satova. Tada je drugi ovek poeo izraivati satove i ponudio ih po nioj ceni kako bi ih lake prodao. Alan je bio prisiljen sniziti svoje cene i proizvoditi jo kvalitetnije satove. To je bila prva izvorna slobodna konkurencija. Isto se desilo s graditeljima, prevoznicima, raunovoama - u stvari sa svakom branom. Muterije su uvek birale ono to su smatrale da je najbolja pogodba - imali su slobodu izbora. Nije bilo vetakih zatita poput licenci i tarifa koje bi spreavale druge ljude da ulaze u poslovne odnose. Standard ivota se poboljao, i nije prolo dugo a ljudi su se pitali kako su pre uopte mogli bez novca. Krajem godine Fabijan je napustio svoju radnju i posetio je sve ljude koji su mu dugovali novac. Neki su imali vie nego to su pozajmili od njega, a neki manje, s obzirom da je koliina izdatog novca bila ograniena. Oni koji su imali vie nego to su uzeli, platili su Fabijanu 100 kovanica plus 5, ali su ipak trebali pozajmiti ponovo, kako bi nastavili. Drugi su otkrili po prvi

put u ivotu da su duni. Pre nego to bi im pozajmio jo novca, Fabijan bi im stavio hipoteku na neki deo imovine. Veini ljudi je onih 5% bilo teko za pronai. Niko nije shvatio da kao jedna celina, zemlja nikad nee moi da se otarasi duga sve dok se sav novac ne otplati, pa ak ni tada, zbog onog dodatka od 5 na svakih 100, koji uopte nikada nije ni bio pozajmljen. Niko osim Fabijana nije mogao videti da je nemogue platiti kamatu s obzirom da taj novac nije ni bio izdat, dakle nekome je morao nedostajati. Istina je da je Fabijan potroio neto novca, ali on nije nikako mogao potroiti 5% od itave ekonomije na samog sebe. Ljudi je bilo na hiljade, a Fabijan je bio samo jedan. Uz to je jo uvek bio bogati zlatar koji je zaraivao za jedan udoban ivot. Iza svoje trgovine Fabijan je imao jedan trezor i ljudima se inilo pogodnim da ostave neto od svojih zlatnika na uvanje. On je zaraunavao jednu malu naknadu za tu uslugu koja je zavisila od iznosa i vremenskog perioda na kojeg je novac bio deponovan. Vlasnicima je davao potvrde za njihove uloene iznose. Kad je neko otiao u kupovinu, nije nosio sa sobom hrpu zlatnog novca namenjenog trgovcu, nego samo potvrdu s vrednou dobara koje je eleo kupiti. Trgovci bi priznavali te potvrde kao valjane, te su ih prihvatali imajui na umu da ih mogu uvek odneti kod Fabijana i tamo podii odgovarajui iznos novca. Potvrde su se poele iriti iz ruke u ruku umesto da se to radi sa zlatom. Ljudi su imali veliko poverenje u te potvrde smatrali su ih isto vrednima kao i novac.Nedugo zatim, Fabijan je primetio kako ljudi neobino retko podiu svoje zlatne kovanice. Tako je pomislio: 'Eto, imam toliko tog zlata, a jo uvek sam zanatlija koji teko radi. To nije u redu. Postoje stotine ljudi koji bi bili sreni da mi plate kamatu za korienje ovog zlata koje ovde lei i kojeg malo ko uopte podie. Istina, to zlato nije moje, ali se ono nalazi kod mene - a to je ono to je bitno. Uopte ne trebam ni kovati nove novie, kad mogu koristiti ove koji su poloeni u mom trezoru.' Isprva je bio vrlo oprezan, pozajmljujui samo par kovanica na neko vreme, uz veliku garanciju da se oni vrate. No postepeno je postajao sve odvaniji pozajmljujui vee i vee iznose. Jednog dana od njega je bio zatraen veliki iznos kovanica. Fabijan je predloio: 'Umesto da nosite sav taj novac sa sobom, mogu vam izdati jednu ili vie potvrda na vae ime za sumu novca kojeg traite. Klijent se sloio i Fabijan mu je izdao potvrde. Tako je on dobio kredit, a i zlato je jo ostalo u njegovom trezoru. Poto je klijent otiao, Fabijan se zadovoljno smejao. Mogao je zadrati svoj kola, ak i ako ga pojede. Mogao je pozajmljivati zlato, a istovremeno ga i dalje drati u svom trezoru. Prijatelji, stranci, pa ak i neprijatelji trebali su finansijska sredstva kako bi odravali svoje poslovanje i sve dok su imali neku vrstu pokria/zaloge, mogli su pozajmljivati koliko god bi im trebalo. Jednostavnim izdavanjem potvrda Fabijan je mogao 'pozajmljivati' novac drugima u vrednosti nekoliko puta veoj od vrednosti zlata koje nije bilo njegovo, ali se nalazilo u njegovoj riznici. Sve je bilo bezbedno, a problemi bi nastali samo u sluaju da se stvarni vlasnici pojave i zatrae svoje zlato ili kod gubitka poverenja ljudi. On je uredno uvao knjigu koja mu je pokazivala dugove i kredite svake osobe. Posao pozajmljivanja novca pokazao se veoma unosnim. Njegov poloaj u drutvu je rastao onoliko koliko i njegovo bogatstvo. Postao je

znaajan ovek kojeg se moralo potovati. Kad se o finansijama radilo, njegova re se uzimala kao svetinja. Fabijanova delatnost pobudila je znatielju zlatara iz drugih gradova. Tako su se oni okupili jednog dana i posetili ga. On im je rekao ta radi, ali im je posebno naglasio potrebu za tajnou. Ako bi se njihov plan razotkrio, cela ema bi propala, pa su se tako dogovorili da stvore jedan tajni savez. Svi su se vratili u svoje gradove i poeli raditi onako kako ih je Fabijan poduio. Ljudi su sada prihvatali potvrde vrednima poput samog zlata, a mnoge potvrde su takoe bile deponovane na uvanje u riznicama, isto kao i zlatne kovanice. Kad bi jedna stranka htela platiti drugoj za odreenu robu, jednostavno bi napisala kratko obavetenje Fabijanu da prenese novac sa njegovog rauna na drugu stranku. Fabijanu je trebalo samo par minuta da prebaci cifru. Ovaj novi finansijski sistem postao je vrlo popularan, a te potvrde su nazvane - 'ekovi'. Jedne noi u kasne sate, zlatari su odrali jo jedan tajni sastanak i Fabijan im je otkrio novi plan. Narednog dana sazvali su sastanak s namesnicima i Fabijan zapoe ovako: 'Potvrde koje mi izdajemo su postale vrlo popularne. Bez sumnje, veina vas namesnika ih koristite takoe, jer ih smatrate vrlo praktinim.' Namesnici su potvrdili klimanjem glave pitajui se u emu je problem. 'Dakle,' nastavio je, 'neke potvrde su krivotvorili falsifikatori. To se mora zaustaviti.' Ministri su se uplaili. 'ta moemo uiniti?' pitali su Fabijana, koji im je na to odgovorio: 'Moj predlog je da bi vlasti trebale tampati potvrde na poseban papir vrlo sloenog dizajna, te da svaka novanica bude potpisana lino od strane glavnog guvernera. Mi, zlatari emo sa zadovoljstvom platiti trokove tampanja, jer e nam to utedeti mnogo vremena koje koristimo piui potvrde. Namesnici su zakljuili kako je njihov posao da tite ljude od falsifikatora i sloili se s tim da tampaju novanice. 'Nadalje', dodao je Fabijan, 'Neki ljudi su se obogatili kovanjem vlastitog zlatnog novca. Predlaem da donesete zakon da svako ko nae zlatno grumenje bude obavezan predati ga. Naravno, oni e za to biti nagraeni potvrdama i kovanicama.' Zamisao je dobro zvuala i bez puno razmiljanja odtampan je velik broj 'novanica'. Svaka je imala na sebi napisanu vrednost $1, $2, $5, $10 itd. Zlatari su platili male trokove tampanja. Novanice su bile mnogo prikladnije za nositi i uskoro su postale nairoko prihvaene. Uprkos svojoj popularnosti, ove nove novanice i kovanice su koritene tek za 10% transakcija. Statistika je pokazivala da je ekovni sistem pokrivao 90% svih poslovnih odnosa. Tako je zapoeo sledei deo plana. Do sada, ljudi su plaali Fabijanu da uva njihov novac. Kako bi privukao vie novca na polaganje u svoje trezore, Fabijan je ponudio da plaa 3% kamate na njihov novac. Veina ljudi je verovala kako im on pozajmljuje zaradu od onih 5% i kako je njegov profit 2%. Na kraju krajeva, ljudi su smatrali kako je puno bolje dobivati 3%, umesto da plaaju za uvanje njihovog novca. Koliina uteevina je rasla u Fabijanovoj riznici tako da je on sada s tim dodatnim parama mogao drugima pozajmljivati $200, $300, $400 a ponekad i do $900 za svakih $100 u novanicama i kovanicama koje su kod njega bile deponovane. Morao je biti oprezan da ne prekorai srazmeru od devet na prema 1 jer je jedna od devet osoba zahtevala novanice i kovanice za upotrebu.

Kada ne bi bilo dovoljno novca na raspolaganju, ljudi bi postali sumnjiavi, posebno zato to su im tedne knjiice pokazivale koliko novca su poverili na uvanje. U svakom sluaju, na 900 dolara u knjikim ciframa koje je Fabijan pozajmljivao piui sam ekove, on je mogao traiti do 45 dolara u kamatama, dakle 5% na 900 dolara. Kada bi zajam plus kamata bili isplaeni - dakle 945 dolara, 900 dolara je bivalo otpisano s liste dugova, dok je Fabijan zadravao 45 dolara kamate. On je bio prilino voljan platiti 3 dolara kamate na izvornih 100 dolara koji nikad nisu ni izali iz njegovog trezora. Ovo bi znailo da je za svakih 100 dolara koji su bili kod njega deponovani, bilo mogue izvui 42% profita, dok je veina ljudi mislila kako on uzima samo 2%. Ostali zlatari su takoe radili istu stvar. Stvarali su novac iz niega potezom olovke, a pored toga su jo zaraunavali i kamate. Oni istina nisu kovali novac, Vlada je u stvari tampala novanice i kovanice i davala ih zlatarima da ih ovi distribuiraju. Fabijanov jedini troak je bila jedna mala svota koju je izdvajao za tampanje novca. Meutim, oni su ipak stvarali kreditni novac ni iz ega u svojim knjigama, a naplaivali su kamatu za njega. Veina ljudi je verovala da je Vlada ta koja upravlja zalihama novca. Takoe su verovali kako im Fabijan pozajmljuje novac koji su drugi poverili, mada je bilo udno kako to da se niiji depozit nije smanjivao. Da su svi pokuali podii svoj novac odjednom, prevara bi bila otkrivena. Jednog dana, Fabijana je posetio jedan mudar ovek. 'Ova kamata nije u redu. Za svakih $100 koje izdaje, zahteva $105 za uzvrat, a onih $5 kamate ne moe biti plaeno, jer taj novac ni ne postoji. Farmeri proizvode hranu, industrija razna dobra itd. a ti samo proizvodi novac. Pretpostavimo da u celoj u zemlji postoje samo dva proizvoaa, a da su svi drugi ljudi zaposleni kod njih. Ako oni onda pozajme po $100 svaki i plate $90 kao zarade radnika, a za sebe ostave $10 profita (kao njihovu platu), to znai da je ukupna kupovna mo $90+$10 x 2, dakle $200. Meutim, da bi isplatili tebe, oni bi morali prodavati njihove proizvode po $210. Ako jedan od njih uspe prodati sve svoje proizvode za $105, drugi ovek se moe nadati da dobije samo $95. Takoe, deo ovekovih dobara ne moe ni biti prodan, jer vie nije preostalo novca kojim bi se kupili. On ti jo uvek duguje $10 koje ti moe otplatiti jedino pozajmljujui vie. Taj je sistem nemogu. Sigurno, trebao bi izdavati $105, dakle $100 privrednicima, a $5 samom sebi, koje e moi da troi. Tada bi 105 dolara bilo u opticaju i dug bi mogao biti otplaen.' Fabijan ga je mirno sasluao i na kraju je rekao: 'Finansijska ekonomija je jedna komplikovana stvar, mladiu. Za takve su stvari potrebne godine prouavanja. Pusti mene da brinem o tim stvarima, a ti se brini o svojim. Mora biti efikasniji, produktivniji, ekonominiji i postae bolji poslovni ovek. Ja sam uvek voljan da pomognem kad se o tim stvarima radi.' ovek je otiao neuveren. Bilo je neto pogreno u Fabijanovoj delatnosti i on je oseao da je Fabijan veto izbegao da odgovori na njegova pitanja. Ipak, veina ljudi je potovala Fabijanovu re - 'On je strunjak , a ostali sigurno nisu u pravu. Pogledajmo samo kako nam se zemlja razvila, kako nam se proizvodnja poboljala - zasigurno napredujemo.' Kako bi pokrili kamatu na novac kojeg su pozajmili, trgovci su bili prisiljeni poveati svoje

cene. Radnici su se alili kako su im plate previe male. Poslodavci su odbijali davati vee plate tvrdei kako bi u suprotnom bili upropateni. Farmeri nisu mogli dobiti pristojnu cenu za svoje proizvode. Domaice su se alile kako hrana postaje sve skuplja. I na kraju, neki ljudi su stupili u trajk, to je do tada bila nepoznata pojava. Drugi su toliko osiromaili da im ni prijatelji i rodbina nisu mogli pomoi. Veina njih je zaboravila na istinsko bogatstvo - plodna tla, velike ume, minerale i stoku. Mogli su misliti samo na novac za kojeg im se inilo da ga nikad nema dovoljno. Meutim, oni nikada nisu dovodili u pitanje sam - sistem. Verovali su da je njihova vlada ta koja upravlja tim sistemom. Nekolicina je povukla svoj novac i oformila 'pozajmljivanice' ili 'financijske' kompanije. Tako su mogli dobiti 6% ili vie, to je bilo bolje od Fabijanovih 3%, ali mogli su pozajmiti samo novac kojeg su posedovali - nisu imali tu udnu mo da stvaraju novac iz niega, piui brojke u knjige. Ove kompanije su pomalo zabrinjavale Fabijana i njegove prijatelje, pa su oni brzo napravili nekoliko svojih kompanija. Uglavnom su kupovali druge, pre nego to su one uopte poele s radom. Za tili as, sve financijske kompanije su prele u njihovo vlasnitvo ili su bile pod njihovom kontrolom. Ekonomska situacija postajala je sve gora. Radnici su bili uvereni da njihovi efovi zarauju prevelik profit. efovi su pak govorili kako su im radnici lenji i kako ne ispunjavaju poteno svoje radne obaveze. Svi su prebacivali krivicu na druge. Namesnici nisu znali kako da ree taj problem, a gorue pitanje je bilo - kako pomoi onima koji su bili pogoeni siromatvom?! Tako se poelo s programom socijalne pomoi, a doneseni su i zakoni koji nalau ljudima da im obezbeuju odreeni doprinos. Ovo je razljutilo mnoge ljude koji su verovali u staromodnu ideju kako je pomo susedu jedan in dobre volje: 'Ovi zakoni nisu nita drugo do jedna ozakonjena kraa. Uzeti neto od osobe protiv njene volje ne razlikuje se od krae, bez obzira na to kakva je pozadina tih mera.' Meutim, svi su se osetili bespomonima, a zaplaivali su ih i zatvorskim kaznama ukoliko bi odbili platiti. Ove dobrotvorne eme donele su odreena poboljanja, ali problem se brzo vraao, te je trebalo vie novca. Cena ovih programa je stalno rasla, ba kao i veliina vladajuih struktura. Veina namesnika bili su iskreni ljudi koji su davali sve od sebe. Nije im se sviala ideja da trae sve vie i vie novca od svog naroda, i na kraju nisu imali drugog izbora nego poeti posuivati novac od Fabijana i njegovih prijatelja. Nisu imali pojma kako e taj novac moi vraati. Roditelji vie nisu mogli priutiti sebi da plaaju uitelje za svoju decu. Nisu mogli plaati lekare. A prevoznici su ostajali bez posla. Vlast je bila prisiljena preuzimati ove delatnosti, jednu po jednu na sebe. Uitelji, lekari i mnogi drugi postali su dravne sluge, tj. slubenici. Malo njih je bilo zadovoljno svojim poslom. Dobili su primerene plate, ali su izgubili svoj identitet. Postali su siuni kotai u jednoj ogromnoj maini. Nije bilo mesta za linu inicijativu, a ni neko lino zalaganje se nije priznavalo, plata im je bila ograniena, a napredovalo se samo u sluaju penzionisanja ili smrti njihovih

pretpostavljenih. U oaju, neki lanovi Vlade su potraili Fabijanov savet. Smatrali su ga vrlo mudrim, a liio je i na nekoga ko se razume u pitanja novca. On je sasluao njihove probleme i na kraju im je odgovorio: 'Mnogi ljudi nisu u stanju sami reavati svoje probleme, pa trebaju nekog ko e ih reavati umesto njih. Sigurno se slaete s tim da veina ljudi ima pravo da bude srena i osigurana neophodnim potreptinama za ivot. Uostalom, jedna od naih velikih izreka i kae: 'Svi su ljudi jednaki', zar ne? Jedini nain da se stvari usklade bio bi da se uzme viak bogatstva od bogatih i da se on ustupi siromanima. Uvedite poreski sistem. to vie ovek ima, vie e morati da plati. Sakupljajte poreze od svake osobe zavisno od njene radne sposobnosti i dajte svakome prema njegovoj potrebi. kole i bolnice bi trebale biti besplatne za sve one koji ne mogu sebi priutiti da ih plate.' Fabijan im je ponudio dugaak govor ukraen visokim i plemenitim idealima, a na kraju je zavrio sa: 'Oh, uzgred reeno, nemojte zaboraviti da mi dugujete novac. Pozajmljujete ga ve neko vreme. Najvie to mogu uiniti da pomognem je da mi platite samo kamate. Opratam vam glavnicu, platite samo kamate.' Otili su bez neke dublje analize Fabijanove filozofije. Uveli su porez na dobit - to vie zaradi, vea ti je porezna stopa. Nikome se ovo nije svialo, ali su plaali ili odlazili u zatvor. Trgovci su jo jednom bili prisiljeni poveati cene, nadniari su traili vee nadnice to je nateralo mnoge poslodavce da zamenjuju ljude mainama. Ovo je prouzrokovalo dodatnu nezaposlenost i prisililo Vladu da uvede jo vie programa za socijalnu pomo. Uvedene su tarife i ostala sredstva zatite kako bi se ouvale neke industrijske brane, ako nita, onda bar zato to su obezbeivale zaposlenje veem broju ljudi. Neki su se pitali da li je svrha proizvodnje proizvodnja dobara ili proizvodnja radnih mesta!? Kako su se stvari pogoravale, isproban je itav jedan niz raznoraznih mera poput kontrole plata, kontrole cena i kontrole svega i svaega. Vlada je nastojala skupiti to vie novca kroz poreze na prodaju, poreze na platu itd. Neko je primetio da izmedu farmerovog ita, pa do vekne hleba na domainovoj trpezi, stoji 50 poreza. Javljali su se 'strunjaci' i neki su bili izabrani u Vladu, ali nakon svakog godinjeg sastanka vraali su se ne postigavi nita osim vesti da e porezi biti preraspodeljeni, meutim, u globalu oni su uvek rasli. Fabijan je zahtevao svoje pare, a sve vee i vee svote poreznog novca su bile potrebne kako bi se on isplatio. Tad je dolo do stvaranja itavog spektra stranakih politika ljudi su se poeli svaati koja grupa politiara moe najbolje reiti probleme. Svaali su se oko linosti, ideologija, stranakih programa, svega osim - istinskih problema. U jednom gradu je kamatni dug premaio iznos poreza koji je bio prikupljen tokom poslednje godine dana. U celoj zemlji se suma neplaenog kamatnog novca poveavala, a dodatna kamata se zaraunavala i na neplaene kamate. Malo po malo, Fabijan i njegovi prijatelji postajali su vlasnici velikog dela stvarnog bogatstva zemlje. On je time dobio i veu mogunost nadzora nad ljudima. Meutim, taj nadzor je jo uvek bio nepotpun. Znali su da situacija nee biti sigurna dok svaka osoba ne bude stavljena pod kontrolu. Veina onih ljudi koji su se protivili sistemu bili su uutkivani financijskim pritiscima ili su

trpeli javno izrugivanje. Da bi to mogli raditi, Fabijan i njegovi prijatelji kupili su veinu novina, televizijskih i radio stanica, a on je paljivo odabirao ljude koji e njima upravljati. Mnogi od tih ljudi imali su iskrenu elju za poboljanjem sveta, ali nisu bili svesni da su iskoriavani. Njihova reenja su se uvek bavila posledicama problema, a nikad uzrokom. Postojalo je nekoliko razliitih novina - jedne za desno krilo, druge za levo. Jedne za radnike, druge za efove itd. Nije bilo bitno u koje se veruje sve dok se nisu doticale istinskog problema. Fabijanov plan se skoro pribliio svom potpunom ispunjenju. Cela zemlja mu je bila duna. Kroz obrazovni sistem i medije, on je uspostavio nadzor nad ljudskim umovima. Ljudi su mogli verovati samo ono to je on od njih traio. Kad ovek ima mnogo vie novca nego to ga moe potroiti na svoje prohteve, ta mu onda uopte preostaje to bi ga moglo uzbuditi? Za one s mentalitetom vladajue klase, odgovor je mo - sirova mo nad drugim ljudskim biima. Dok su u Vladi i medijima bili korieni idealisti, pravi rukovodioci koje je Fabijan traio bili su oni s mentalitetom vladajue klase. Veina zlatara su postali takvima. Poznavali su oseaj velikog bogatstva, ali ih ono vie nije uzbuivalo. Traili su izazov i uzbuenje, a ostvarenje potpune vlasti i moi nad ljudskim masama predstavljalo je jednu krajnje izazovnu igru. Oni su verovali da su superiorni u odnosu na druge. 'Nae je pravo i dunost da vladamo. Ljudske mase ne znaju to je dobro za njih. One trebaju biti okupljene i organizovane. Vlast je nae pravo po roenju.' U celoj zemlji Fabijan i njegovi prijatelji posedovali su mnogo banaka i kreditnih agencija. Istina, bile su privatne i odvojeno posedovane. Teoretski, one su predstavljale konkurenciju jedne drugima, ali u stvarnosti radile su vrlo vrsto i zajedniki. Nakon to su ubedili par namesnika, osnovali su jednu instituciju koju su nazvali 'Centar Novanih Rezervi'. Nisu ak ni koristili svoj novac za to - stvorili su zajam od dela novca iz depozita drugih ljudi. Ova institucija je spolja davala utisak regulisanja finansijskih poslova od strane Vlade, ali za divno udo, ni jednom upravniku ili dravnom slubeniku nije nikada bilo dozvoljeno da postane lan upravnog odbora. Vlada vie nije pozajmljivala direktno od Fabijana, nego iz 'Centra Novanih Rezervi'. Garanciju koja se nudila Fabijanu u smislu da e pozajmljeni novac biti vraen, predstavlja