Географија 3 - Izdavačka kuća Klett · практичних вежби, тестови...

Саша МихајловићИвана Томић

Географија 3Приручник за наставнике географије за

трећи разред гимназије

Географија 3

Приручник за наставнике географије за трећи разред гимназијеПрво издање

Аутор: Саша Михајловић, Ивана ТомићРецензент: Ивица Шантић, професор географије у Четрнаестој београдској гимназији,

БеоградФотографије и илустрације: архива Издавачке куће „Klett”, Ивана Томић,

Саша МихајловићКомпјутерско обликовање: „АБРАКА ДАБРА”, Нови СадОбликовање корица: Издавачка кућа „Klett”Лектура и коректура: Гордана Јаковљевић

Издавач: Издавачка кућа „Klett” д.о.о. Маршала Бирјузова 3–5/IV, 11000 Београд Тел.: 011/3348-384, факс: 011/3348-385 [email protected], www.klett.rs

За издавача: Гордана Кнежевић ОрлићГлавни уредник: Александар РајковићУредник: Данијела Обрадовић АрсићРуководилац пројекта: Александра СтаменковићШтампа: Newpress, СмедеревоТираж: 500 примерака

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући и фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу с места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторским и сродним правима.

© Klett, 2015.ISBN 978-86-7762-793-5

CIP - Каталогизација у публикацији - Народна библиотека Србије, Београд 371.3::91(035) МИХАЈЛОВИЋ, Саша, 1966- Географија 3 : приручник за наставнике географије за трећи разред гимназије / Саша Михајловић, Ивана Томић ; [фотографије Саша Михајловић, Ивана Томић ; илустрације Саша Михајловић, Ивана Томић]. - 1. изд. - Београд : Klett, 2015 (Смедерево : Newpress). - 112 стр. : илустр. ; 29 cm Тираж 500. - Библиографија: стр. 111. ISBN 978-86-7762-793-5 1. Томић, Ивана, 1977- [аутор] [фотограф] [илустратор]a) Географија - Настава - Методика - ПриручнициCOBISS.SR-ID 217675020

Увод

Овај Приручник је део уџбеничког комплета географије за трећи разред гимназије. Осмишљен је тако да су његови садржаји елементи наставних активности, а све у циљу реализације васпитно-образовног процеса.

Намера нам је била да се питање националне географије кроз различите садржаје Приручника прикаже колегама као вишеструки избор за креацију часа. Олакшати ученику прихватање и разумевање садржаја кључна је улога наставника. Корелација, примери практичних вежби, тестови са такмичења део су садржаја Приручника.

Искуство нас учи да сазнања из више извора увек представљају прави избор. Надамо се да садржај овог Приручника представља један од тих извора.

Аутори

4

Садржај

1. НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ ............................................................................................. 6

1.1. Глобални план рада наставника ..............................................................................11

1.2. Оперативно планирање наставе .............................................................................15

2. СТАНДАРДИ УЧЕНИЧКИХ ПОСТИГНУЋА ЗА КРАЈ ОПШТЕГ СРЕДЊЕГ ОБРАЗОВАЊА ...........................................................................................................................18

2.1. Образовни стандарди за географију .....................................................................19

2.2. Знања и вештине које ученици треба да имају на појединим нивоима постигнућа .....................................................................................................21

2.3. Примери задатака по стандардима ученичких постигнућа .......................25

3. КОРЕЛАЦИЈА НАСТАВЕ .........................................................................................................26

3.1. Примери међупредметне корелације на нивоу наставне теме ................27

3.2. Примери међупредметне корелације на нивоу наставне јединице..............................................................................................................................28

4. ПРИПРЕМАЊЕ НАСТАВНИКА ЗА ЧАС .............................................................................32

5. МЕТОДЕ РАДА У НАСТАВИ ГЕОГРАФИЈЕ ........................................................................36

6. ОБЛИЦИ РАДА ..........................................................................................................................47

7. ТЕХНИКЕ РАДА ..........................................................................................................................49

5

8. ПОСЕБНИ ОБЛИЦИ НАСТАВЕ .............................................................................................56

8.1. Допунска настава ...........................................................................................................56

8.2. Додатна настава ..............................................................................................................57

8.3. Слободне активности ...................................................................................................59

8.4. Географска екскурзија ..................................................................................................60

9. НАСТАВНА СРЕДСТВА ...........................................................................................................62

10. ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА .......................................................................................................67

11. ТЕСТОВИ ЗА ПРОВЕРАВАЊЕ ЗНАЊА УЧЕНИКА .........................................................73

11.1. Примери задатака за проверу знања ученика ...............................................78

11.2. Примери тестова за проверу знања ученика .................................................96

11.3. Примери практичних вежби ................................................................................ 101

11.4. Примери тестова са такмичења ......................................................................... 106

12. ДОДАТНИ МАТЕРИЈАЛ ЗА НАСТАВНИКЕ .................................................................... 115

ЛИТЕРАТУРA .................................................................................................................................. 117

6

1. НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ

Наставни план и програм је један од основних школских докумената. Њиме су одређени и наставни садржаји који ће се изучавати у одређеној врсти школе. Наставни план геогра-фије за трећи разред гимназије објављен је и у електронској форми на сајту http://www.zuov.gov.rs/ у одељку Центар за развој уџбеника и програма. Наставни план и програм прописује Министарство просвете, науке и технолошког развоја, а објављује „Службени гласник” Републике Србије. У наставним програмима градиво је распоређено према цели-нама, наставним темама и наставним јединицама.

Редни број наставне теме Назив наставне теме

Увод у програмске садржаје

Положај, границе и величина Републике Србије

Природне одлике Србије

Становништво и насеља

Привреда Србије

Регионалне целине Србије

Срби у бившим југословенским републикама

Годишња систематизација градива

Табела бр. 1: Наставне теме које се обрађују кроз трећи разред гимназије дате су у табели испод.

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ГЕОГРАФИЈЕ ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

Циљ наставе географије у гимназији је развој географског логичког мишљења и сти-цање нових знања, вештина и ставова из области физичке и друштвене географије, гео-графије света и националне географије Србије (географски појмови, појавe, процеси и за-конитости), неопходних за разумевање савремене светске стварности и развој моралних вредности, толеранције, поштовања и припадности мултиетничком, мултијезичком и мулти-културалном свету.

Задаци наставе географије су да ученици: • упознају предмет и методе проучавања природно-географских и друштвеногеограф-

ских појава, процеса, објеката и законитости и њихово деловање на географску сре-дину;

7

• препознају и функционално користе корелацију између географије и других природ-них и друштвених наука;

• стичу нова знања о законитостима развоја географске средине као резултату дело-вања природних и друштвених појава и процеса;

• стичу квалитетна знања о природи, становништву, насељености и привреди Србије и њеном положају, месту и улози у савременом свету;

• упознају актуелну и комплексну географску стварност савременог света и развијају вредносне ставове неопходне за живот и рад;

• развијају осећања социјалне припадности сопственој нацији и култури и доприносе очувању и неговању националног и мултикултуралног идентитета;

• развијају сарадњу и солидарност између припадника различитих социјалних, етни-чких и културних група;

• анализирају и примењују нове информационо-комуникационе технологије у геогра-фији и уочавају њихову важност у географским сазнањима;

• развијају свест о значају одрживог развоја, заштити и очувању природне и животне (друштвене) средине;

• унапређују вештине и способности за проналажење, анализу, примену и саопштавање географских чињеница и законитости;

• унапређују вештине активног, функционалног и кооперативног учења и развијaју мо-тивацију за самостално учење;

• развијају способности за учење и образовање током целог живота и укључивање у међународне и професионалне процесе.

САДРЖАЈ НАСТАВНОГ ПРОГРАМА

I УВОД

1. Балканско полуострво: савремене друштвенополитичке промене на Балканском полуострву; распад Југославије и стварање нових држава.

II ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

1. Географски положај Србије и његов значај: математички, физичкогеографски, еко-номскогеографски и геополитички положај.

2. Границе и величина Србије: копнене и водене границе; проблеми пограничних тери-торија; величина Србије.

III ПРИРОДНЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

Рељеф

1. Основне морфотектонске карактеристике рељефа: низија и висија Србије; геолошки састав и постанак основних црта рељефа Србије.

2. Панонска низија: Панонски басен и обод Панонског басена и њихове карактеристике.

3. Планинска област: рељеф планинске области и његове карактеристике.

8

Клима Србије

4. Елементи и фактори климе и клима Панонске низије: елементи и фактори климе; панонско-континентална клима и њене карактеристике.

IV СТАНОВНИШТВО И НАСЕЉА

Становништво

1. Насељавање наше територије: насељавање наше територије пре доласка Словена; досељавање Словена на просторе Србије; период после I светског рата до данас.

2. Број становника, природни прираштај, миграције и густина насељености: број и по-раст становништва; популациона политика; природно кретање становништва; мигра-ционе струје; густина насељености.

3. Структура становништва: биолошка структура; социјално-економска структура; кул-турно-просветно стање; структура становништва према националности и вероиспо-вести.

Насеља

4. Насеља: положај, типови и функционална класификација сеоских насеља; градска насеља – положај, типови и функције; савремена урбанизација насеља.

V ПРИВРЕДА СРБИЈЕ

1. Основне карактеристике привреде Србије: природни и друштвени услови за развој привреде; структура привреде; привредне делатности.

Пољопривреда

2. Развој и значај пољопривреде Србије: природни и друштвени услови за развој пољо-привреде; мере за унапређивање пољопривредне производње; гране пољопривреде.

3. Земљорадња: структура земљишног фонда; ратарство; воћарство и виноградарство.

4. Сточарство, лов и риболов: природни и друштвени услови за развој сточарства; гране сточарства; лов и риболов.

Шумарство

5. Шумарство: шумско богатство и простирање шума; значај шума; заштита и унапређи-вање шума; шуме као еколошки, природни и здравствени фактор.

Индустрија

6. Основне карактеристике индустрије Србије: природни и друштвени услови развоја; значај индустрије; подела индустрије.

9

7. Енергетика: значај енергетике; извори енергије; производња и потрошња електри-чне струје.

8. Рударство: Налазишта руда и минерала и њихова експлоатација.

9. Тешка прерађивачка индустрија: металургија; метална индустрија; електро-инду-стрија; хемијска индустрија и индустрија грађевинског материјала.

10. Лака индустрија: прехрамбена индустрија; текстилна индустрија; индустрија дувана и индустрија коже, гуме и обуће.

Саобраћај

11. Копнени саобраћај: утицај природних и друштвених фактора на развој саобраћаја у нашој земљи; железнички саобраћај; друмски саобраћај.

12. Водени, ваздушни и ПТТ саобраћај: речни саобраћај; ПТТ саобраћај и друге врсте саобраћаја.

Трговина

13. Трговина: унутрашња и спољна; трговински и платни биланс.

Туризам

14. Развој и значај туризма: природни и друштвени фактори за развој туризма; подела туризма.

15. Континентални туризам: услови за развој континенталног туризма; планински тури-зам; бањски туризам; споменици културе и историјска места као елемент туризма; промет туриста и приходи од туризма.

VI РЕГИОНАЛНЕ ЦЕЛИНЕ СРБИЈЕ

1. Старовлашко-рашка висија: положај, величина, простирање и подела; природне одлике; културно-историјске знаменитости; становништво и насеља; привредне одлике; најзначајнији привредни, управни, туристички и културни центри.

2. Косово и Метохија: положај, величина, простирање и подела; природне одлике; кул-турно-историјске знаменитости; становништво и насеља; привредне одлике; најзна-чајнији привредни, управни, туристички и културни центри.

3. Јужно Поморавље: положај, величина, простирање и подела; природне одлике; културно-историјске знаменитости; становништво и насеља; привредне одлике; најзначајнији привредни, управни, туристички и културни центри; бање и минерални извори.

4. Источна Србија: положај, величина, простирање и подела; природне одлике; културно--историјске знаменитости; становништво и насеља; привредне одлике; најзначајнији привредни, управни, туристички и културни центри.

5. Шумадија, Поморавље (Западно и Велико): положај, величина, простирање и подела; природне одлике; културно-историјске знаменитости; становништво и насеља; при-вредне одлике; најзначајнији привредни, управни, туристички и културни центри.

10

6. Западна Србија: положај, величина, простирање и подела; природне одлике; културно--историјске знаменитости; становништво и насеља; привредне одлике; најзначајнији привредни, управни, туристички и културни центри.

7. Војводина: положај, величина, простирање и подела; природне одлике; културно--историјске знаменитости; становништво и насеља; привредне одлике; најзначајнији привредни, управни, туристички и културни центри.

VII СРБИ У БИВШИМ ЈУГОСЛОВЕНСКИМ РЕПУБЛИКАМА И ДИЈАСПОРИ

1. Срби у бившим југословенским републикама: природне одлике предела које насеља-вају Срби; становништво и насеља; културно-историјске особености предела; при-вредне одлике предела.

2. Срби у дијаспори: број и територијални размештај; везе и односи са матицом.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ГРАДИВА

Програм наставе географије у гимназији конципиран је тако да ученицима пружа сти-цање неопходних знања, умења и навика о природној средини и друштвеној стварности Србије и савременог света. Овај програм омогућава упознавање система географских на-учних дисциплина, места, улоге и значаја географије као науке у систему наука.

Полазна основа за израду програма је концепција програма географије за основну шко-лу и од тога да гимназија представља продужетак општег образовања и васпитања.

Програм садржи наставне теме и садржаје без навођења оријентационог броја часова за реализацију. Слобода и креативност наставника испољиће се кроз: самостално плани-рање и одређивање броја и типова часова по наставној теми и избор наставних метода, техника, активности, дидактичких средстава и помагала. Напомињемо да је у настави ге-ографије неопходно коришћење географских карата на свим типовима часова и у свим облицима наставног рада. Поред географских карата потребно је користити табеле, дија-граме, схеме и остале дидактичке материјале који доприносе очигледности и трајности знања и умења.

Да би се што потпуније остварили циљ и задаци наставе географије, треба обезбедити максималну могућу корелацију са сродним предметима, а нарочито са наставним предме-тима који су, као и географија, означени као носиоци садржаја у планирању породице и популационој политици (биологија, психологија, филозофија и социологија).

У првом разреду гимназије дате су основе физичке географије, континуирано и систе-матизовано. Приликом реализације програма у првом разреду наставник добро упознаје ниво знања из физичке географије са којим ученици долазе из основне школе и тако при-лагођава свој наставни рад. Посебну пажњу у остваривању образовно-васпитних задатака програма географије у првом разреду треба обратити на неке физичкогеографске садр-жаје из географије наше земље. У том смислу је већ поменуто код треће наставне теме да увек, када су то програмски захтеви, треба настојати да се одређени географски објекти, појаве и процеси објашњавају на примерима из наше земље или, ако то прилике локалне средине у којој се школа налази дозвољавају, и на примерима из завичајне географије. Са

11

овог аспекта истичемо следеће садржаје: трусна подручја на Балканском полуострву; крас источне Србије, локални ветрови – кошава и вардарац; правни аспект заштите вода.

Садржину наставног програма у трећем разреду гимназије чине садржаји националне географије Србије.

Савремена настава географије захтева стално усавршавање наставника прошири-вањем и надограђивањем њихових знања. Ово је посебно карактеристично за географију као науку, у којој се скоро свакодневно откривају нова сазнања и дешавају озбиљни по-маци у разумевању природних и друштвених процеса. Савремени професионални развој наставника захтева њихово стално усавршавање у методици рада, као и у планирању и реализацији наставног процеса.

Географија као наука нуди садржаје који подстичу развој формално-логичког и хипотет-ско-дедуктивног начина размишљања. То нарочито важи за географско-логичко мишљење које омогућава разумевање појава, процеса и законитости при чему се варирањем датих варијабли са сигурношћу може утврдити која варијабла или која комбинација варијабли доводи до неке географске појаве. Учење географије као науке даје кључни подстицај за развој оваквог облика мишљења.

За ефикасно учење географије као науке у гимназији веома је важно да издвојимо развијање функционалне писмености (географске, картографске и информатичке), као и разумевањe објекатa, појава процеса и узрочно-последичних веза у геосистему. Нео-пходно је стицање знања о природним и друштвеним процесима и законитостима, као и индентификовање ученичких способности, вештина, талената и интересовања.

Разумевањем географских појмова и њихове повезаности гради се систем појмова, чиме се остварује трајно знање, применљиво у новим ситуацијама. Релевантне мисаоне активности, тј. учење географије као науке има за циљ постизање разумевања природних и друштвених појава, процеса и законитости. Важан део у учењу географије јесте стицање знања и умења за примену једноставних истраживања у школским условима. Интелекту-ална умења решавања проблема, познавања метода рада, облика рада, умења коришћења информационих технологија, интерактивних и активних метода у настави захтевају стално стручно усавршавање наставника.

Подсећамо наставнике да је у коришћењу Уџбеника важан селективан приступ датим садржајима. Такође, наставницима се препоручује да од ученика не захтевају мемори-сање фактографског и статистичког материјала, јер то није циљ наставе географије. Стече-на знања треба да буду применљива, а ученици оспособљени да сами истражују и анали-зирају одређене географске појаве и процесе.

1.1. ГЛОБАЛНИ ПЛАН РАДА НАСТАВНИКА

Наставним планом и програмом јасно су дефинисани наставни садржаји и задаци. Стручна већа треба да ураде глобални (годишњи) план наставног рада пре почетка школске године. Пре него што наставник или стручно веће приступе глобалном и ,касније, оперативном планирању важно је да се добро упознају са наставним планом и програмом, Уџбеником, законским одредбама, правилницима, стручним упутствима, развојним пла-ном школе, акционим планом тима за самовредновање, па тек онда да приступе изради глобалног и оперативних планова по фазама. Фазе у изради глобалног или годишњег пла-

12

на рада су: подела градива на наставне целине, наставне теме, наставне јединице, одређи-вање структуре часова по наставним темама (број часова за обраду, утврђивање и остале типове), израда плана слободних активности ученика. При изради годишњег, тј. глобалног плана рада наставници морају водити рачуна о циљевима и задацима васпитно-образо-вног рада, као и о подели укупног фонда часова на посебне типове у складy са наставним програмом. У складу са новим законским оквирима, потребно је и планирањe писмених провера на нивоу првог и другог полугодишта. При изради глобалног плана рада настав-ник је у обавези да предвиди и седмицу у којој су планиране провере дуже од 15 минута. Добро урађен годишњи/глобални план рада јесте основа за успешно остваривање на-ставног плана и програма и ефикасан рад са ученицима. Глобални план би могао да садржи и списак литературе коју ће наставници и ученици користити у тој школској години.

Глобални планови најчешће садрже следеће колоне:

• редни број наставне теме/области;• назив наставне теме/области;• циљ наставне теме и циљеви учења;• број предвиђених часова за наставну тему/област;• број часова за: обраду (нових садржаја) и остале типове часова за сваку наставну тему;• укупан број наставних тема/области, број часова (за све теме/области).

Стандарди квалитета рада установе и правилници о екстерној евалуацији школа пред-виђају да глобални план садржи и колону посвећену провери остварености стандарда, као и циљеве учења.

13

ГЛОБАЛНИ ПЛАН РАДА

Редни број теме

Назив теме

Циљ теме (најважније промене које треба

изазвати у знањима, умењима, навикама, спо-собностима, својствима,

ставовима, понашању ученика)

Број часова

Стандарди Напомена

I Балканско полуострво, савремене друштвено-политичке поделе, распад СФРЈ и формирање нових држава

• Упознавање ученика са наставним планом и про-грамом; проширивање и продубљивање стечених знања о физичкогеограф-ским и друштвеноеконом-ским одликама Балкана.

2 1 3 ГЕ. 1.1.1,ГЕ. 1.3.4,ГЕ. 3.1.1.

II Положај,границе ивеличинаСрбије

• Упознавање ученика са компонентама географског положаја, границама, раз-матрање предности и мана географског положаја Ср-бије и њених граница.

• Објашњава математичко-географски, физичкогео-графски, економскогео-графски и војностратешки положај РС.

• Зна да издвоји проблеме пограничних области.

2 1 3 ГЕ. 1.4.1,ГЕ. 3.1.1,ГЕ. 3.4.1

III Природнеодлике Србије

• Стицање нових и про-дубљивање стечених знања о природно-гео-графским одликама Србије.

• Упознавање и уочавање природних одлика Србије, рељефа, климе, хидрогра-фије, загађења и заштите.

• Описује географски раз-мештај и опште каракте-ристике природних услова.

• Разуме концепт одрживог развоја, наводи природна добра и мере за њихово очување.

12 8 20 ГЕ. 1.4.2,ГЕ. 2.2.4,ГЕ. 3.1.1,ГЕ. 3.4.1,ГЕ. 3.4.4.

14

Редни број теме

Назив теме

Циљ теме (најважније промене које треба

изазвати у знањима, умењима, навикама, спо-собностима, својствима,

ставовима, понашању ученика)

Број часова

Стандарди Напомена

IV Становништво и насеља

• Описује демографски развој и структуре станов-ништва.

• Развија дух толеранције и поштовања других народа који живе у Србији.

4 3 7 ГЕ. 1.4.2,ГЕ. 2.3.1

V Привреда Србије

• Уочавање битних природ-них услова неопходних за развој привреде, разуме-вање привредног развоја и размештаја у целини.

• Описује проблеме и уз-рочнике загађења животне средине у склопу развоја привреде.

• Наводи мере заштите.

15 9 24 ГЕ. 2.2.2,ГЕ. 2.4.2

VI Регионалне целине Србије

• Упознавање Србије кроз синтетичку регионалну гео-графију.

• Повезивање и примена већ стечених знања.

7 4 11 ГЕ. 1.4.3,ГЕ. 3.4.1,ГЕ. 2.4.3

VII Срби у бившим југословен-ским републи-кама

• Упознавање ученика са крајевима у којима су жи-вели и живе Срби, а налазе се у бившим републикама СФРЈ.

1 1 2 ГЕ. 3.1.1

VIII Годишња си-стематизација градива

• Годишње систематисање градива и закључивање оцена.

2 2

УКУПНО 43 29 72

15

1.2. ОПЕРАТИВНО ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ

Оперативно планирање је изузетно важан процес у оквиру планирања наставног рада. У зависности од школе до школе, оперативни планови се предају на годишњем нивоу, по наставним темама или на месечном нивоу. У новије време поједине школе користе распо-ложиве интернет платформе за електронску предају докумената („google disk”, „outlook drive” и друге). Из досадашњег искуства израда и предаја планова на месечном нивоу или према наставним темама представљају најбоље решење. Важно је обратити пажњу да оперативни план обухвата заокружену програмску целину. На тај начин наставници су у прилици да прецизније испланирају активности. Оперативни планови наставника садрже разраду наставних тема/области на наставне јединице према програму одговарајућег на-ставног предмета. У оперативном плану рада елементи годишњег плана рада се конкрети-зују како би програм био применљив у наставној пракси.

Као и код глобалног планирања, пре него што наставник или стручно веће приступе оперативном планирању, важно је да се добро упознају наставни план и програм, про-писане законске одредбе – стручна упутства, развојни план школе, акциони план тима за самовредновање. Наставник може израђивати оперативни план у сарадњи са ученицима, узимајући у обзир брзину њиховог напредовања.

Наставне теме, области или модули који су наведени у годишњем плану рада школе разлажу се на наставне јединице. У поступку оперативног планирања кроз наставне једи-нице одређују се садржаји преко којих ће се доћи до постављених циљева. Наставник је у прилици да одреди и број часова, наставне методе, наставна средства, корелацију, облик рада и да одабере адекватне образовне стандарде.

Предлози за садржај колона ОПЕРАТИВНОГ ПЛАНА РАДА:

• редни број наставне теме/области преузима се из глобалног плана наставника. У оквиру теме анализирају се циљеви – образовни, функционални и васпитни;

• редни број часа наставних јединица које су поређане логичким редом и на тај начин уписане у оперативни план. Приликом одређивања броја наставних јединица треба повести рачуна да тај број одговара расположивом фонду часова. Уобичајено је да при оперативном планирању за часове обраде одвојимо 60 одсто фонда часова, а за часо-ве утврђивања преостали део;

• назив наставне јединице; • тип часа (обрада, утврђивање, систематизација). На наставнику је да процени да ли је

такво одступање потребно и у интересу ученика;• приликом оперативног планирања наставник се опредељује за облик рада, наставне

методе, наставна средства и корелацију уз помоћ којих ће на најбољи могући на-чин реализовати предвиђене циљеве. Поједини оперативни планови могу садржати и колону предвиђену за објекат/место реализације, иновације, колону за напомене и (само)евалуацију и корекцију часа. За поједине колоне (тип часа, облик рада, наставне методе) могуће је користити и скраћенице, али уз претходни договор са психолошко--педагошком службом у школи:

16

– у колону Тип часа уписати: обрада, утврђивање, систематизација и друго;– у колону Облик рада уписати: фронтални, групни, индивидуални или други;– у колону Методе рада уписати: монолошка, дијалошка, рад на тексту, писани радови,

илустративно-демонстративна метода, решавање проблема – хеуристички приступ и друге које се користе на часу;

– у колону Наставна средства уписати: одређена географска карта, нема карта, пре-зентација или неко друго наставно средство које се користи на часу;

– у колону Корелација написати унутарпредметну повезаност, као и повезаност са другим предметима/областима;

– у колони Образовни стандарди навести стандарде које предметни наставник оства-рује током одређеног часа.

Уколико оперативни планови садрже и неку од наведених колона у наставку текста, можемо их попунити на следећи начин:

– у колону Место уписати место извођења наставе (уколико није учионица, уписати: кабинет, назив предузећа или установе и др.);

– у колони Иновације навести: нове облике, методе, наставна средства, технике рада који унапређују реализацију наставног плана и програма;

– у колони (Само)евалуација и корекција навести: позитивне стране и проблеме у реализацији часа и неки од предлога за будуће планирање и унапређивање наставне јединице.

На почетку обрасца оперативног плана за сваки месец, осим септембра, треба дати про-цену остварености плана, а на крају месеца навести (уколико их је било) и разлоге одсту-пања за претходни месец. Планови рада (глобални и оперативни) израђују се у два при-мерка, један се доставља стручној служби, а један задржава наставник.

Веома је важно да оперативни план има функционалну вредност, а не формалну.

У новије време поједине школе користе расположиве бесплатне интернет платформе за електронску предају докумената („google disk”, „outlook drive” и друге) или пак озбиљ-није платформе попут „office 365” у којима поред планова електронски организују цело-купну документацију школе.

17

ОП

ЕРА

ТИВ

НИ

ПЛ

АН

РА

ДА

НА

СТА

ВН

ИК

А

Шко

лска

20_

_/__

. год

ин

а

МЕС

ЕЦ: С

ЕПТЕ

МБ

АР

Наз

ив

пр

едм

ета:

ГЕО

ГРА

ФИ

ЈА

Разр

ед:

III

Нед

ељн

и ф

он

д ч

асо

ва: 2

Оце

на о

ства

рен

ости

пла

на и

раз

лози

одс

тупа

ња

за п

рот

екли

мес

ец:

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

___

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

___

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

___

Нас

тавн

а те

ма

Ред

ни

б

рој

ча

са

Наз

ив

нас

тавн

е је

ди

ни

це

Тип

час

аО

бли

к р

ада

Нас

тавн

е м

етод

еН

аста

вна

сред

ства

Ко

рел

аци

јаО

бр

азо

вни

ст

анд

ард

и

18

Образовни стандарди су искази о темељним знањима, вештинама и умењима које уче-ници треба да стекну до одређеног нивоа у образовању. Стандарди артикулишу најва-жније захтеве школског учења и наставе и исказују их као исходе видљиве у понашању и расуђивању ученика. Преко стандарда образовни циљеви и задаци преводе се на много конкретнији језик који описује постигнућа ученика, стечена знања, вештине и умења.

Општи стандарди постигнућа за крај општег средњег образовања и средњег стручног образовања у делу општеобразовних предмета дефинисани су на основу очекиваних ком-петенција које ученици треба да развију до краја свог средњег образовања. Сви наставни предмети, тачније, цео процес образовања и васпитања током средње школе треба да до-принесе њиховом развоју. Они су разврстани на опште и међупредметне компетенције, за чији развој су у истој мери „одговорни” сви појединачни предмети и предметне компетен-ције, које описују специфичан допринос сваког појединачног предмета развоју општих и међупредметних компетенција.

Три стандарда (нивоа постигнућа) дефинисана су за сваку компетенцију – основни, средњи и напредни. Сваки стандард (ниво) дефинише знање, вештине и ставове које уче-ници треба да поседују, као и са којим изазовима могу да се носе како би испунили тај стандард (ниво). Три стандарда (нивоа) су кумулативна и уграђена један у други тако да ученици на напредном нивоу испуњавају захтеве сва три нивоа. Наиме, виши стандарди садрже оне ниже, при чему такви виши стандарди не подразумевају само шире знање већ и дубље разумевање.

Основни стандард дефинише ниво постигнућа у одређеним компетенцијама (знање, вештине и ставови) које ученик треба да поседује како би активно и продуктивно учество-вао у различитим областима живота (друштвеном, привредном, образовном, породичном, личном итд.). Очекује се да сви ученици који заврше средње образовање достигну овај ниво. С обзиром на постојећи контекст и будуће промене у образовању, основни стандард је постављен тако да га може остварити већина ученика тренутно укључених у средње об-разовање. Достизање овог нивоа очекује се од ученика који завршавају средњошколско образовање у четворогодишњим стручним и општеобразовним школама.

Средњи стандард дефинише ниво постигнућа у одређеним компетенцијама (знање, вештине и ставови) које ученик треба да поседује како би могао да успешно настави са факултетским образовањем у различитим областима. Достизање овог нивоа у неким на-ставним предметима очекује се од ученика који завршавају средњошколско образовање у четворогодишњим стручним и општеобразовним школама.

2. СТАНДАРДИ УЧЕНИЧКИХ ПОСТИГНУЋА ЗА КРАЈ ОПШТЕГ СРЕДЊЕГ ОБРАЗОВАЊА

19

Напредни стандард дефинише ниво постигнућа у одређеним компетенцијама (знање, вештине и ставови) које ученик треба да поседује како би могао да успешно настави са факултетским образовањем у области за коју те компетенције представљају нарочито важан услов. Достизање овог нивоа очекује се од ученика који завршавају средњошколско образовање у четворогодишњим стручним и општеобразовним школама у одређеним предметима.

Пошто стандарди служе за процену постигнућа ученика у развоју одређених компе-тенција, они ће бити уграђени у будући матурски испит (општа матура и стручна матура у делу општеобразовних предмета), а достизање одређеног нивоа стандарда из одређених предмета биће повезано са издавањем јавне исправе о положеној матури и могућношћу уписа на одређене факултете.

2.1. ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ ЗА ГЕОГРАФИЈУ

ОПШТА ПРЕДМЕТНА КОМПЕТЕНЦИЈА

Учењем наставног предмета географија ученик је оспособљен да користи практичне вештине (оријентација у простору, практично коришћење и познавање географске карте, географских модела, савремених технологија – ГПС и ГИС, и инструмената – компас, тер-мометар, кишомер, ветроказ, барометар) ради лакшег сналажења у простору и времену. Ученик је оспособљен да примењује географска знања о елементима географске средине (рељеф, клима, хидрографија, живи свет, природни ресурси, привреда, становништво, на-сеља, саобраћај), о њиховом развоју, међусобним односима, везама, очувању и рационал-ном коришћењу ради планирања и унапређивања личних и друштвених потреба, нацио-налних и европских вредности.

Основни ниво

Ученик је оспособљен да примењује и тумачи различите изворе са географским информацијама (географска карта, географски модели, ГПС, часописи, научнопопуларна литература, статистички подаци, интернет) ради планирања и организовања различитих активности. Такође, уме да користи основна знања о географским чињеницама да би разумео, заштитио и рационално користио природне и друштвене ресурсе у локалној средини, Републици Србији и земљама у окружењу.

Средњи ниво

Ученик је оспособљен да картографски приказује географске објекте, појаве и процесе; разуме могућности примене савремених технологија ради планирања и решавања разли-читих личних и друштвених потреба. Уме самостално да објасни природне и друштвене услове и ресурсе и разуме њихов утицај на неравномеран друштвеноекономски развој Републике Србије и региона и активно учествује у валоризацији географске средине. Разу-ме савремене проблеме у локалној средини и својој држави, предлаже начине и учествује у акцијама за њихово решавање.

20

Напредни ниво

Ученик је оспособљен да користи аналогне и дигиталне географске карте, географске и статистичке истраживачке методе; упоређује и критички разматра одговарајуће научне податке да би објаснио географске чињенице и њихов допринос за решавање друштвених потреба и проблема. Критички анализира и објашњава географске везе и односе између соларног система, геолошког развоја Земље, природних услова ресурса и поштује прин-ципе одрживог развоја. Анализира и аргументовано објашњава друштвеноекономске карактеристике регионалног развоја Републике Србије и регионалних целина у свету; предвиђа и учествује у регионалном развоју, заштити и унапређивању локалне средине.

СПЕЦИФИЧНЕ ПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

ПРИМЕНА ГЕОГРАФСКИХ ВЕШТИНА ЗА ОРГАНИЗОВАЊЕ АКТИВНОСТИ У ПРОСТОРУ И ВРЕМЕНУ


Ученик је оспособљен да примењује и тумачи географске елементе који су приказани на картама различитог размера и садржаја, користи ГПС (систем за глобално позициони-рање) и остале усмене и писане изворе са географским информацијама за сакупљање по-датака на терену које повезује и користи за планирање и организовање својих активности у непосредном окружењу.


Ученик је оспособљен да представља географске елементе картографским изражајним средствима и разуме могућности примене савремених технологија (ГИС) за архивирање и приказивање картографских података ради планирања и обављања различитих актив-ности које су значајне за развој друштва.


Ученик је оспособљен да анализира географске елементе приказане на аналогним и дигиталним картама; процењује квалитет и тачност; разуме потребу ажурирања података ради њиховог коришћења за научна, привредна, демографска и друга планирања.

КОРИШЋЕЊЕ ГЕОГРАФСКИХ ЗНАЊА ЗА АКТИВНО И ОДГОВОРНО УЧЕШЋЕ У ЖИВОТУ ЗАЈЕДНИЦЕ


Ученик је оспособљен да користи знања о основним природним и друштвеним ресур-сима у локалној средини и Републици Србији, разуме њихове вредности и рационално их користи у свакодневном животу.

21


Ученик је оспособљен да изучава и процењује природне и друштвене услове и ресурсе, њихов утицај на неравномеран друштвеноекономски развој Републике Србије и региона и у својој средини предлаже начине за њихово ублажавање.


Ученик је оспособљен да анализира, дискутује и тумачи регионални развој Републике Србије и регионалних целина у свету; поштује принципе одрживог развоја и учествује у унапређивању националних и европских вредности.

2.2. ЗНАЊА И ВЕШТИНЕ КОЈЕ УЧЕНИЦИ ТРЕБА ДА ИМАЈУ НА ПОЈЕДИНИМ НИВОИМА ПОСТИГНУЋА

Следећи искази описују шта ученик зна, уме и може да уради на oсновном нивоу у свакој области:

1. Област ГЕОГРАФСКЕ ВЕШТИНЕ

2.ГЕ.1.1.1. Чита и тумачи географске карте различитог размера и садржаја, користи ком-пас и систем за глобално позиционирање (ГПС) ради оријентације у простору и плани-рања активности.

2.ГЕ.1.1.2. Користи инструменте за очитавање вредности основних временских/климат-ских елемената ради планирања и организовања активности у свом окружењу.

2.ГЕ.1.1.3. Правилно дефинише географске појмове и користи различите изворе (ста-тистичке податке, научнопопуларну литературу, географске часописе, информације из ме-дија, интернет) за прикупљање и представљање географских података у локалној среди-ни, Републици Србији и земљама у окружењу.

2. Област ПРИРОДНИ УСЛОВИ И РЕСУРСИ

2.ГЕ.1.2.1. Описује васионски простор и објашњава постанак, особине и кретање небе-ских (васионских) тела.

2.ГЕ.1.2.2. Наводи појаве и процесе у Земљиним сферама и описује њихов утицај на фор-мирање различитих природних услова и ресурса на Земљи.

2.ГЕ.1.2.3. Описује географски размештај и опште карактеристике природних услова и ресурса у локалној средини, Републици Србији и региону и разуме њихов значај за еко-номски развој.

2.ГЕ.1.2.4. Разуме концепт одрживог развоја као услов за опстанак и напредак људског друштва и привредни развој.

2.ГЕ.1.2.5. Наводи еколошке проблеме и њихове последице у локалној средини, Репуб-лици Србији и региону (прекомерна сеча, сушење и паљење шума, неадекватна испаша, ерозија тла, загађивање вода, ваздуха, земљишта, киселе кише, поплаве, суше) и учествује у активностима за њихово решавање.

22

3. Област ДРУШТВЕНА ГЕОГРАФИЈА

2.ГЕ.1.3.1. Описује историјско-географске факторе и њихов утицај на неравномеран ре-гионални развој Републике Србије и земаља у окружењу.

2.ГЕ.1.3.2. Наводи географске факторе који утичу на размештај становништва, насеља и привреде у Републици Србији и земљама у окружењу.

2.ГЕ.1.3.3. Описује демографски развој (природни и мeханички) и структуре станов-ништва у Републици Србији и земљама у окружењу.

2.ГЕ.1.3.4. Разуме појмове: транзиција, интеграција, глобализација и њихов утицај на промене и проблеме у Републици Србији и земљама у окружењу.

4. Област НАЦИОНАЛНА ГЕОГРАФИЈА И РЕГИОНАЛНИ РАЗВОЈ

2.ГЕ.1.4.1. Објашњава математичкогеографски, физичкогеографски, економскогеограф-ски и војностратешки положај Републике Србије.

2.ГЕ.1.4.2. Описује природно-географске и друштвеногеографске одлике локалне сре-дине и Републике Србије.

2.ГЕ.1.4.3. Издваја регионалне целине у Републици Србији и описује њихов неравноме-ран развој.

2.ГЕ.1.4.4. Наводи природна и културна добра локалне средине, Републике Србије и раз-уме потребу за њиховим очувањем и унапређивањем.

Следећи искази описују шта ученик зна, уме и може да уради на средњем нивоу у свакој области:


2.ГЕ.2.1.1. Правилно користи картографска изражајна средства за скицирање географ-ских карата различитог размера и садржаја.

2.ГЕ.2.1.2.* Разуме значај и могућности практичне примене географског информацио-ног система (ГИС).

2.ГЕ.2.1.3.* Дефинише просторни план и објашњава значај просторног планирања за укупан развој одређене територије.


2.ГЕ.2.2.1. Описује постанак Земље, Месеца, Сунчевог система, њихов облик, величину, начине кретања (докази и последице).

2.ГЕ.2.2.2. Објашњава географске везе између природних услова, ресурса и људских де-латности.

2.ГЕ.2.2.3. Објашњава географски размештај природних ресурса у Републици Србији, региону и Европи и објашњава њихов утицај на економски развој.

2.ГЕ.2.2.4. Описује настанак, развој и последице еколошких проблема на локалном и на-ционалном нивоу и предлаже мере за њихово решавање.


2.ГЕ.2.3.1. Објашњава утицај географских фактора на демографски развој, размештај становништва, насеља и привреде у свету.

2.ГЕ.2.3.2. Објашњава савремене проблеме човечанства (сукоби и насиље, незапосле-ност, глад, недостатак пијаће воде, дискриминација, болести зависности) и наводи мере за њихово превазилажење.

23

2.ГЕ.2.3.3. Дефинише појам глобалне економије и тржишта и наводи факторе који утичу на њихов настанак и развој.

4. Област НАЦИОНАЛНА ГЕОГРАФИЈА И РЕГИОНАЛНИ РАЗВОЈ

2.ГЕ.2.4.1. Објашњава историјско-географске факторе и процењује њихов утицај на друштвене и економске токове у Републици Србији и земљама у окружењу.

2.ГЕ.2.4.2. Описује факторе који утичу на неравномеран регионални развој у Републици Србији и предлаже решења за ублажавање тих разлика.

2.ГЕ.2.4.3. Објашњава трансформације регија на националном нивоу и препознаје пра-вце њиховог даљег развоја.

2.ГЕ.2.4.4. Описује природна и културна добра локалне средине, Републике Србије и учествује у акцијама за њихову заштиту и унапређивање.

Следећи искази описују шта ученик зна, уме и може да уради на напредном нивоу у свакој области:


2.ГЕ.3.1.1. Анализира различите изворе података и истраживачке резултате (географ-ске карте, сателитске снимке, статистичке податке, научну литературу, географске часо-писе, информације из медија, интернет); изводи закључке и предлаже мере за решавање друштвених проблема.

2.ГЕ.3.1.2.* Примењује географски информациони систем (ГИС) за креирање једностав-них географских карата.

2.ГЕ.3.1.3.* Анализира значај чинилаца развоја у просторном планирању (људи, приро-да, друштвено богатство, инфраструктура, мрежа и систем насеља).

2.ГЕ.3.1.4. Анализира аналогне и дигиталне тематске карте (природних појава, система и природне средине, друштвених појава и створених добара) и објашњава узроке који су утицали на актуелно стање, постојеће појаве и објекте.


2.ГЕ.3.2.1. Описује васионски простор, објашњава законитости и разуме њихов утицај на Земљу.

2.ГЕ.3.2.2. Анализира геохронолошки развој планете Земље.2.ГЕ.3.2.3. Објашњава основна начела одрживог коришћења природних ресурса и њи-

хов утицај на економски развој Републике Србије.2.ГЕ.3.2.4. Анализира еколошке проблеме и њихове последице на глобалном нивоу и

познаје савремене мере и поступке који се користе за њихово решавање.


2.ГЕ.3.3.1. Анализира утицај друштвених фактора на степен економске развијености различитих регија у свету.

2.ГЕ.3.3.2. Анализира глобалне друштвене промене (транзиција, интеграција, глобали-зација, депопулација, неравномеран размештај становништва, пренасељеност градова, деаграризација) и њихов утицај на друштвене и економске токове на глобалном нивоу.

2.ГЕ.3.3.3. Објашњава глобалну и националну економију, глобално и национално тр-жиште и анализира факторе који утичу на њихов развој.

24

4. Област НАЦИОНАЛНА ГЕОГРАФИЈА И РЕГИОНАЛНИ РАЗВОЈ2.ГЕ.3.4.1. Анализира утицај географских веза (просторне и каузалне, директне и инди-

ректне) и законитости (опште и посебне) на постанак и размештај природних и културних добара у Републици Србији.

2.ГЕ.3.4.2. Анализира географске факторе и њихов утицај на развој регионалних целина на глобалном нивоу.

2.ГЕ.3.4.3. Објашњава трансформације регија на глобалном нивоу и познаје правце њи-ховог даљег развоја.

2.ГЕ.3.4.4. Описује геодиверзитет, биодиверзитет и заштићена подручја у Републици Ср-бији.

Стандарди означени са * нису тестирани јер важећи наставни програми не обух-ватају садржаје и теме на које се ови стандарди постигнућа односе.

25

2.3. ПРИМЕРИ ЗАДАТАКА ПО СТАНДАРДИМА УЧЕНИЧКИХ ПОСТИГНУЋА

Стандард 2.ГЕ.1.1.3. Правилно дефинише географске појмове и користи различите изворе (статистичке податке, научнопопуларну литературу, географске часописе, информације из медија, интернет) за прикупљање и представљање географских података у локалној средини, Републици Србији и земљама у окружењу.

Упутство за рад Одговори на питање.

Национални парк је:

___________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________ .

Стандард 2.ГЕ.2.2.4. Описује настанак, развој и последице еколошких проблема на локалном и националном нивоу и предлаже мере за њихово решавање.

Упутство за рад Одговори на питање.

На који начин шумски пожари утичу на ерозију тла?

___________________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________________

Стандард 2.ГЕ.3.4.4. Описује геодиверзитет, биодиверзитет и заштићена подручја у Републици Србији.

Упутство за рад Повежи обележја са националним парком за који су карактеристична.

а) Фрушка гора

б) Шар-планина

в) Тара

________ најмлађи национални парк

________ обухвата високопланински предео

________ најстарији национални парк

________ орхидеја, крин, Стражилово

________ крашка висораван омеђена кањонском долином

________ 147 врста лептира, глацијална језера

________ водопад Велики скакавац, Панчићев врх

26

Корелација као појам представља повезивање наставних садржаја у јединствену цели-ну. У настави географије подразумева повезивање наставних садржаја у оквиру предмета, али и повезивање наставних садржаја географије са другим сродним наставним садржаји-ма. С тим у вези, корелација може бити:

• Хоризонтална корелација представља повезивање наставних садржаја географије у оквиру разреда. У суштини хоризонтална корелација може бити предметна и међу-предметна.

• Вертикална корелација представља повезивање наставних садржаја географије кроз више разреда, али и повезивање са наставним садржајима других предмета кроз више разреда.

Из вертикалне и хоризонталне корелације израста наставни систем који одликује по-везивање наставних садржаја различитих предмета у јединствено и употребљиво знање.

Корелација наставних садржаја мора се предвидети у месечним плановима. Неки педа-гози сматрају да се може реализовати на више начина: да искористи знања и вештине које су ученици стекли на другим часовима (најчешће из историје, биологије, хемије, грађан-ског васпитања, верске наставе) или нешто што се ређе примењује – наставник започиње тему на часу географије, а, на пример, наставник историје наставља обраду наставних садржаја на свом часу. Настава географије у трећем разреду гимназије ослања се на гра-диво другог и првог разреда. Код физичкогеографских одлика Србије ослања се на гради-во првог разреда, док се код друштвеногеографских одлика ослања на знања стечена из демографије и економске географије другог разреда.

Географија као наставни предмет, посебно национална географија, веома је захвална за интегрисање са другим наставним предметима, посебно са историјом, биологијом, српским језиком и књижевношћу, страним језицима, грађанским васпитањем и верском наставом.

Најновије тенденције у образовању у Србији усмерене су ка интегрисаној настави и обради наставних тема са више аспеката.

Највећи проблем са реализацијом и већим степеном успешности корелације јесте неусклађеност наставних планова и програма у гимназијском образовању. У оваквој не-усклађености наставних планова и програма предност би требало дати хоризонталној и вертикалној корелацији у оквиру географије, а међупредметној корелацији кад год на-ставни планови и програми дозволе.

3. КОРЕЛАЦИЈА НАСТАВЕ

27

3.1. ПРИМЕРИ МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОРЕЛАЦИЈЕ НА НИВОУ НАСТАВНЕ ТЕМЕ

НАСТАВНА ТЕМА КОРЕЛАЦИЈА

Балканско полуострво, савремене друштвенополитичке поделе, распад СФРЈ и формирање нових држава

Историја, Грађанско васпитање

Положај, границе и величина Србије Историја

Природне одлике Србије Хемија, Биологија

Становништво и насеља Историја, Страни језик

Привреда Србије Хемија

Регионалне целине Србије Српски језик и књижевност, Ликовна култура, Музичка култура, Биологија, Историја, Страни језик, Верска настава

Срби у бившим југословенским републикама Историја

28

3.2. ПРИМЕРИ МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОРЕЛАЦИЈЕ НА НИВОУ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА

ГЕОГРАФИЈА У ГИМНАЗИЈИ

МЕЂУПРЕДМЕТ-НА КОРЕЛАЦИЈА

(ГИМНАЗИЈЕ ПРИРОДНО-

МАТЕМАТИЧКОГ СМЕРА)


(ГИМНАЗИЈЕ ДРУШТВЕНО-

ЈЕЗИЧКОГСМЕРА)


(ГИМНАЗИЈЕ ОПШТЕГ СМЕРА)

1. Балканско полуострво: савремене друштвено-политичке промене на Балканском полуострву; распад Југославије и стварање нових држава

ГЕОГРАФИЈА 2

Политичка кар-та света крајем 20. и почетком 21. века и савремени светски поре-дак: Берлински зид, распад СССР-а, распад СФРЈ

ИСТОРИЈА 3

Нестанак југосло-венске државе

ИСТОРИЈА 4


ИСТОРИЈА 4


2. Биљни и животињски свет: биљни и животињски свет планин-ске и панон-ске области; реликтне и ендемичне врсте

ГЕОГРАФИЈА 1

Распростра-њење биљних заједница и животињског света на Земљи: заштита шума и појединих ретких биљних и животињских врста

БИОЛОГИЈА 4

Заштита и унапређивање животне средине и одрживи развој





29

Прилог бр. 1: Предлог сценарија часа корелације географије и енглеског језика

Школа:

Наставни предмет: Географија

Корелација с наставним предметима: Енглески језик

Разред: Трећи

Датум реализације:

Наставник:

Подаци о часу:

Наставна тема Привреда Србије

Наставна јединица Развој и значај туризма: природни и друштвени фактори за развој туризма; подела, континентални туризам

Тип часа Утврђивање

Циљ часа • Провера нивоа остварености обрађеног наставног садржаја.• Научено о туризму Србије исказати на енглеском језику.

Образовни задаци • Провера савладаности наставних садржаја и могућности да те садржаје интерпретирају на енглеском језику.

Функционални задаци • Користи расположив материјал.• Користи знање енглеског језика у новој ситуацији.

Васпитни задаци • Развијање способности аргументованог дијалога на српском и енглеском језику на релацији наставници – ученици и ученици – ученици.

Кључни појмови туризам, подела туризма, „city break”

Облици рада Фронтални, индивидуални, групни, рад у пару

Наставне методе Монолошка, дијалошка, текстуална

Наставна средства Туристичка карта Србије, хамер – са укрштеницом, припремљена презентација, туристичка карта Београда

Место извођења наставе Кабинет

Корелација Историја, Енглески језик, Географија, Музичка култура, Ликовна култура, Српски језик

Литература и додатни материјал за наставнике

• В. Ковачевић, Б. М. Кљајић, Географија 3 – уџбеник за трећи разред гимназије, Издавачка кућа „Klett”, Београд, 2015.

Литература и додатни материјал за ученике


• http://www.srbija.travel/

30

Ток часа:

Уводни део часа (5 минута)

Ученици су подељени у четири групе на претходном часу географије. На часу енглеског језика добили су упутства о припреми паноа за наредни час. Групе су добиле називе по неким туристичким обележјима Србије – Скадарлија, Палићко језеро, Врњачка бања, „Еxit”. Називи група исписани су на папирићима на столу, на српском и енглеском језику.

ГЕОГРАФИЈА

Активности ученикаСлушају, читају, решавају укрштеницу, попуњавају решења укрштенице на хамеру. Питања уз помоћ којих решавају укрштеницу налазе се на столу у ковертама. Решењем долазе до назива наставне јединице.

Активности наставникаОрганизује час, поставља задатке, наводи ученике на тачан одговор, исти-че циљ часа.

ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК

Ученици слушају музику са циљем да погоде композитора и дело (Штраус, „На лепом, плавом Дунаву”). Док слушају, имају задатак да замисле да пло-ве Дунавом (значајним туристичким потенцијалом Србије) и напишу три придева о томе како се осећају, две чињенице о туризму у Србији и једно мишљење. Раде индивидуално, а потом представник групе лепи стикере сваког ученика на табли поред укрштенице. Један ученик излистава све што је написано.Сада наставник чита краћи текст о туризму Србије на енглеском језику и, уколико се појави нешто нетачно, ученици треба да подигну руку.

Активности ученика Слушају, размишљају, пишу, говоре.

Активности наставникаОрганизује час, поставља задатке, опушта ученике, чита, пушта музику, уводи тему часа.

31

Главни део часа (30 минута)

ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК

Игра погађања: Ученици су добили неколико текстова са неколико описа важних знаменитости у Београду. Треба да погоде у оквиру групе те знаме-нитости и пронађу их на карти. Најбржа група добија бод.Рад у пару: Један ученик се налази на Теразијама, а други пита како да дође до одређеног дела града. За сналажење и објашњавање користе туристи-чку карту Београда на енглеском језику.

Активности ученика Слушају, размишљају, пишу, говоре, сналазе се на карти, објашњавају, опи-сују, питају, дају одговоре.

ГЕОГРАФИЈА

Активности наставника Приказује квиз у ПП формату. Објашњава начин решавања задатака у квизу и начин бодовања. Одређује вођу групе који ће читати записан одговор. На постављено питање представници група пишу одговор на белом папиру који на знак наставника подижу. Проглашава се победник квиза, а резул-тати квиза сабирају се са свим другим резултатима. Наставник енглеског језика бележи тачне одговоре и бодове на табли.

Активности ученика Слушају, размишљају, решавају питања, погађају загонетне личности.

ГЕОГРАФИЈА – ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК

Организовање сајма туризма: Четири ученика представљају туристе на сајму, двоје су из Србије, а двоје из Британије. Четири групе од по четири до пет ученика представљају агенције које треба што боље да представе Србију како би туристи баш њих изабрали за обилазак. Наставници обилазе уче-нике, а они припремају фотографије, слике, паное и спремају презентацију. Следи презентовање ученика у трајању од два до три минута. Потом се ту-ристи опредељују за агенцију.

Активности наставника Организује рад група.

Активности ученика Пишу, цртају, припремају презентацију.

Завршни део часа (10 минута)

Активности наставника Бележе бодове, сабирају их са бодовима из квиза и осталих активности на часу и проглашавају победничку групу. Победничка група добија часопис намењен туризму на енглеском језику.

Активности ученикаПо групама излажу радове. Туристи бирају најбољу агенцију.

(Само)евалуација и корекција часа

32

Припремање наставника за час подразумева припремање конкретне наставне једини-це са свим неопходним елементима (тип часа, циљеви и задаци часа, методе рада, облик или облици рада, наставна средства, литература и остале неопходне ставке).

За сваки наставни час пише се припрема. Обим неопходне припреме за час зависи и од дужине рада наставника. Наставницима-почетницима препоручује се израда елабората све док не овладају наставним процесом и док не положе испит за лиценцу. У договору са ментором приступају изради елабората. Наставници са искуством и положеним испитом за лиценцу пишу припреме у скраћеној форми – назив наставне теме, назив наставне једи-нице, тип часа, методе, облици рада, циљеви и образовно-васпитни задаци часа, образов-ни стандарди, уколико постоје, артикулација часа са наглашеним активностима ученика и наставника које треба да заузму најбитније место у наставним плановима сваког наставни-ка. Веће измене у припремама искуснији наставници врше при крупним променама нас-тавног програма или са увођењем новина у наставни процес.

Поред назива наставне теме и назива наставне јединице, припрема мора да садржи и циљеве које желимо да постигнемо. Правилно постављени циљеви су конкретизовани и јасно описани. До појединих циљева можемо доћи и проучавањем интересовања ученика.

Проучавањем циљева бавио се и Бенџамин Блум. Његова таксономија има велику прак-тичну вредност и помаже наставнику да правилно планира наставу, да постави циљеве, да их усагласи са савременим психолошким схватањима, испоштује поступност од тежих ка лакшим примерима, од познатог ка непознатом. Циљеви морају бити конкретно формули-сани, потом остварљиви, јасно и разумљиво исказани, логично повезани. Приликом по-стављања циљева наставници врло често чине грешке: не истичу циљеве или дефинишу превише циљева које не стигну да одраде током једног часа (обично наставници-почет-ници), одређују превише уопштене или преуске циљеве којим излазе из оквира наставне јединице или не покривају целокупну наставну јединицу.

Задаци које уносимо у припрему могу бити: образовни, васпитни и функционални.

Образовни задаци односе се на стицање знања, вештина, навика и могућности њи-хове примене у пракси. Најчешће почињу следећим глаголима: усвојити, упознати, стећи, научити, проширити, формирати, разумети.

Функционалнии задаци односе се на развој мисаоних, практичних и вербалних спо-собности ученика. У процесу стицања знања ученици развијају памћења, али у савреме-ном наставном процесу и у савременим наставним тенденцијама неопходно је развијати критичко мишљење, закључивање. Најчешће почињу следећим глаголима: развити, оспо-собити, усавршити, формирати, увежбати, навикавати.

4. ПРИПРЕМАЊЕ НАСТАВНИКА ЗА ЧАС

33

Васпитни задаци односе се на припремање ученика за активну улогу у свакодневном животу. Предмет проучавања намеће географима улогу благих критичара свакодневице. Остварити васпитне задатке значи научити ученике да стечена знања и вештине користе у свакодневном животу. Најчешће почињу следећим глаголима: формирати, навикавати, развијати.

Код данашњих генерација промењена су схватања о знању. Због све бржег развоја науке, технике и технологије све више се инсистира на логичком памћењу које је повезано са мисаоним процесом. Напушта се мишљење о значају енциклопедијског знања, одступа се од детаљисања и учења небитних података. Интернет, рачунари, паметне табле, интернет алати преовладавају у поређењу са чињеничним знањем.

Проучавање методике наставе географије, психолошке, педагошке и остале дидакти-чке литературе, познавање рада на рачунару, савремених метода техника, интернет алата омогућава наставнику да се добро припреми за час и да испрати нове тенденције у обра-зовању.

Прилог бр. 2: Предлог сценарија за час

Школа:

Наставни предмет: Географија

Разред: Трећи

Датум реализације:

Наставник:

Подаци о часу:

Наставна тема Регионалне целине Србије

Наставна јединица Старовлашко-рашка висија: положај, величина, простирање и подела; природне одлике; културно-историјске знаменитости; становништво и насеља; привредне одлике; најзначајнији привредни, управни, туристички и културни центри

Тип часа Обрада

Циљ часа • Синтеза знања и вештина стечених у процесу аналитичке регионалне у одређену географску регију, тј. Стари Влах и Рашку.

Образовни задаци • Упознати ученике са регијом и њеним природно-географским и друштвеноекономским карактеристикама.

Функционални задаци • Користи припремљен материјал за решавање задатака који су постављени испред ученика.

• Користи географску карту и раније стечена знања како би дошао до нових сазнања.

Васпитни задаци • Развијање и неговање мултикултуралности, верске толеранције.

4. ПРИПРЕМАЊЕ НАСТАВНИКА ЗА ЧАС

34

Кључни појмови Стари Влах, Рашка, Златибор, Тара, Голија, Бошњаци, Срби, Сопоћани, Студеница, Милешева

Образовни исходи • Зна да користи географску карту за анализу географског положаја, рељефа, климе и размештаја насеља.

• Издваја разлоге који утичу на неравномеран регионални развој.• Уме да издвоји главна природна богатства и културно-историјске

споменике овог дела Србије.

Облици рада Фронтални, индивидуални, рад у пару

Наставне методе Монолошка, дијалошка, илустративно-демонстративна

Наставна средства Зидна карта Србије, атлас, Уџбеник, пројектор, лаптоп, припремљени слајдови који илуструју природне и друштвене карактеристике Старог Влаха и Рашке, нема карта Србије

Место извођења наставе Учионица или кабинет

Корелација Географија 2, Историја



• М. Павловић, Регионална географија Југославије, „Савремена администрација”, Београд 1995.

• интернет издања и популарне емисије



• интернет• емисије Јована Мемедовића • популарна емисија „Задња кућа Србија”• слике са интернета

Ток часа:


Активности наставника Истиче циљ часа, записује назив наставне јединице на табли. Даје за-датак ученицима да у року од два минута напишу три позната појма – топонима или хидронима која их асоцирају на ову регију. Записује на табли најважније појмове који су ученици издвојили.

Активности ученикаРазмишљају, записују у свеске појмове, показују на географској кар-ти и записане појмове на крају часа уцртавају у нему карту.

35

Главни део часа (до 25 минута)

Наставник је припремио презентацију од 13 слајдова у којој је кроз причу, текст и фотографије покушао ученицима да приближи при-родно-географске и друштвеноекономске одлике Старог Влаха и Рашке.

Активности наставника Пушта презентацију, поставља питања, усмерава дискусију ученика, подстиче ученике да анализирају карте, појашњава појмове који су ученицима мање јасни; усмерава ученике на извлачење закључака о проблемима са којима се сусреће становништво овог дела Србије; упућује ученике на додатне емисије, на повезивање и ослањање на наставне садржаје аналитичке регионалне географије. Сугерише ученицима шта би могли они да ураде са својим презентацијама на наредним часовима.

Активности ученика Слушају упутства наставника, посматрају презентацију, одговарају на питања, анализирају фотографије, изводе закључке; препознају екстремне климатске услове везане за овај део Србије, идентифи-кују потешкоће до којих доводе; препознају Панчићеву оморику, белоглавог супа и Голију као природна богатства овог дела Србије; културно-историјске споменике од значаја за овај део Србије. Повезују и синтетишу знања стечена у претходним наставним једи-ницама.


Активности наставника Организује, дели неме карте на које ученици уцртавају појмове које су упамтили на часу; упознаје ученике са начином рада на следећем часу и са чек-листама које ће попуњавати од следећег часа, води евиденцију о напредовању ученика.

Активности ученикаРазмишљају, преузимају неме карте, попуњавају их у пару. На самом крају часа ученици процењују свој рад и на чек-листи процењују презентацију и час који је изведен.


36

Реч метода води порекло од грчке речи „methodos” која у суштини означава пут или начин рада. Помоћу адекватне методе ученици уз помоћ наставника реализују пред-виђене циљеве, стичу вештине и знања. Универзална метода у настави географије не постоји, као што не постоји ни јединствена дефиниција методе. Метода у ширем сми-слу подразумева широк спектар теоријских активности, планирања која су усмерена ка постизању задатог циља. Приликом одабира наставне методе наставник води рачуна о наставним садржајима, о узрасту ученика, претходном знању, односима наставник – уче-ник и ученик – ученик. Морамо узети у обзир да наставна метода усмерава ученика да сопственим активностима савлада образовне садржаје, па стога можемо рећи да је гео-графија у трећем разреду гимназије захвална за примену готово свих наставних метода.

Наставне методе се у току наставног рада не примењују одвојено, већ једна другу допуњују. При њиховом избору морамо водити рачуна о следећим елементима:

• о садржају наставне јединице;• о васпитно-образовним циљевима часа;• о предзнањима ученика; • о броју ученика у одељењу;• о степену самосталности; • о опремљености кабинета географије или школе;• о личности наставника;• о мотивацији ученика;• о подстицању на самостални рад. Постоји више подела наставних метода. Тихомир Продановић извршио је поделу мето-

да на три групе:

• вербално-текстуалне (монолошка, дијалошка, рад на тексту и писани радови);• илустративно-демонстративне (илустративни радови, демонстративни радови);• лабораторијско-експериментални радови (лабораторијски радови и реализовање

експеримента).

Најчешће се деле на вербално-текстуалне и визуелне. У новије време присутна је по-дела наставних метода на традиционалне и савремене.

5. МЕТОДЕ РАДА У НАСТАВИ ГЕОГРАФИЈЕ

37

Монолошка метода

Монолошка метода је једна од метода која се највише користи у настави географије. Употреба ове методе је последица традиције („како је мени мој наставник предавао”). Монолошка метода има доста мана. Највећа је то што ученике не активира довољно у са-знајном процесу. Ову методу углавном користе наставници на почетку радног века, јер им пружа сигурност и умањује могућност непредвиђених ситуација. Може да се користи у комбинацији са другим методама. Има своје предности уколико се наставник ослања на искуства ученика, уколико је предавање упечатљиво, слободно, када води дијалог „сам са собом”. Комбиновање монолошке методе са неком од техника учења (инсерт техника, грозд) може елиминисати пасивност ученика у сазнајном процесу.

У данашњој настави географије монолошка метода се користи у неколико облика:а) усмена излагања у виду предавања, описивања, објашњења;б) усмена излагања ученика;в) усмена порука путем интернета, ТВ-а.

Предавање као облик монолошке методе користи се у уводним часовима и у обради обимних наставних садржаја, због рационалнијег коришћења времена. Друштвеногео-графска тематика у трећем разреду гимназије погодује овом начину рада.

Објашњење као вид монолошке методе може се користити у процесу разјашњавања мање разумљивих садржаја, у свакој наставној јединици у којој се појаве садржаји који су мање разумљиви.

Описивање као облик монолошке методе је веома присутно у настави географије.

Дијалошка метода

Дијалошка метода представља методу разговора између ученика и наставника, али подразумева разговор и између самих ученика као актера наставног процеса. Метода раз-говора, како другачије називају дијалошку методу, није универзална метода. Она даје нај-боље резултате када се комбинује са другим методама. Има своје предности и мане.

Предности дијалошке методе су:• омогућава активно слушање;• појачава се свесна активност ученика;• ученици су у прилици да уочавају непосредне везе и на основу тога изводе закључке;• активност ученика се лако уочава, а самим тим олакшава се процес сумативног или

формативног вредновања;• јача самосталност;• подстиче самопоуздање код ученика.

Недостаци дијалошке методе су:• подразумева предзнање ученика (самим тим лакша је за примену у вишим разредима);• неопходно је више времена за обраду новог градива;• није погодна за обраду сваке наставне јединице;• представља проблем наставницима-почетницима или невештим наставницима и• захтева велику прецизност у формулисању и постављању питања (не могу се поста-

вљати општа питања на која се одговара Да/Не).

5. МЕТОДЕ РАДА У НАСТАВИ ГЕОГРАФИЈЕ

38

Према карактеру питања дијалошка метода може бити катехетичка и хеуристичка, а према циљевима разговора може бити уводна, објашњавајућа и закључна.

• Катехетички разговор подразумева репродукцију градива. Наставник поставља питања, а ученици одговарају на њих. Овакав начин рада деградира географију као науку, поготово у вишим разредима, умањује или брише готово све предности дија-лошке методе, смањује самосталност код ученика и извођење закључака. Погодна је за проверу фактографског материјала о Србији, подесна је као примена у квизовима. Иако је фактографски материјал нешто на чему се много не инсистира, поједини пода-ци су неопходни, поготово ако говоримо о националној географији.

• Хеуристички разговор подстиче ученике да сами траже решења проблема. Настав-ник ученицима поставља проблем или даје задатак, проблемску ситуацију и уз помоћ подпитања активира предзнања ученика. Уз помоћ питања и подпитања наставник води ученике ка новим сазнањима, решењима задатака или проблемских ситуација. Процес трагања за решењем може се обогатити наставним и техничким средствима. Хеуристички разговор као метода могао би да се примени у трећем разреду гимназије у наставној теми која је посвећена синтетичкој регионалној географији. На примеру регија са ученицима можемо корак по корак стизати до неопходних сазнања, а да при томе у поступку трагања за новим сазнањима можемо применити различита наставна и техничка средства (географску карту, нему карту, видео-клип, различите фотогра-фије, графике, презентације). Ово је наставна тема којом се бавимо на крају трећег разреда гимназије. При томе су садржаји синтетичке регионалне географије обрађени кроз садржаје аналитичке регионалне географије.

Према циљевима разговор може бити уводни, објашњавајући и закључни.

• Уводни разговор користи се на почетку школске године, на уводном часу када упознајемо ученике са новим уџбеником, наставним садржајима предвиђеним за тај разред и задацима наставе географије у том разреду. Уводни разговор се користи и на почетку полугодишта, на почетку нове наставне теме или при обради нове наставне јединице.

• Објашњавајући разговор користи се у централном делу часа, при интерпретацији новог градива. Неопходно је неговати овакав разговор и подстицати интелектуалне способности ученика у решавању географских законитости.

• Закључни разговор користи се на крају наставне јединице, наставне теме, на крају полугодишта и на крају школске године. Циљ оваквог разговора је утврђивање степена знања и вештина ученика у одређеној наставној проблематици.

Метода дискусије

Метода дискусије је применљива у вишим разредима у којима се изучава географија, посебно у вишим разредима гимназије. Дискусија може бити тематска и слободна. У темат-ској дискусији наставници одређују тему, а ученици суделују у одређивању активности.

39

У слободној дискусији ученици сами бирају теме за расправу. Дискусија може бити непо-средна или директна и посредна или индиректна.

Непосредна или директна дискусија у трећем разреду гимназије највећу примену може наћи у наставним јединицама у којима ученици имају довољно предзнања. Уз усмерену активност наставника и равноправну активност ученика могуће је реализовати следеће наставне јединице, нпр:

• Економски значај вода.• Биљни и животињски свет: биљни и животињски свет планинске и панонске области;

реликтне и ендемичне врсте.• Заштита и унапређивање природе: заштита и унапређивање елемената природне сре-

дине.

Као и наставне јединице:

• Структура становништва: биолошка структура; социјално-економска структура; кул-турно-просветно стање; структура становништва према националности и вероиспо-вести.

• Привредна обележја Србије – неке од наставних јединица (корелација са наставним садржајима из другог разреда гимназије).

• Регионалне целине Србије – ученици поседују већ довољно знања из аналитичке регионалне географије и у овом одељку та знања синтетишу кроз разговор са наста-вником и осталим ученицима.

Примена дискусије поред образовних има и васпитне вредности. Ученици се оспо-собљавају за аргументовану дискусију, за критичко мишљење.

Индиректна дискусија разликује се од директне по смањеном учешћу ученика. Они су посматрачи. Праћење дискусије може се организовати путем интернет канала или сним-љених емисија које се могу приказивати на телевизији или уз помоћ пројектора. Пример су емисије у којима учествују еминентни стручњаци из одређене области (ТВ емисија „Око” – Попис становништва, „Задња кућа Србија”, ЗУОВ-ов филм „Мислимо на децу”). Поједине тематске емисије могу бити преузете са „youtube” канала или интернета.

Прилог бр. 3: Пример сценарија за час

Наставна тема Привреда Србије

Наставна јединица Основне карактеристике привреде Србије: природни и друштвени услови за развој привреде; структура привреде; привредне делатности


Циљ часа Стицање квалитетних знања о:• природним и друштвеним условима за развој привреде Србије; • карактеристикама привреде Србије.

Образовни задаци • Обновити појмове: привреда, привредне делатности и привредне гране.

• Проширити раније стечена знања о привреди.• Применити раније стечена знања о привреди на нашу државу.

40

Функционални задаци • Унапредити вештине активног, функционалног и кооперативног учења.

• Развијање способности примене и уопштавања на основу расположивих података.

Васпитни задаци • Развијање способности аргументованог дијалога на релацији наставник – ученик и ученик – ученик.

• Коришћење материјала – Уџбеника, обрада и презентовање података.

Кључни појмови привреда, привредне делатности, привредне гране, привредни сектори

Образовни исходи • Зна да објасни концепт одрживог развоја као услов за опстанак и напредак људског друштва и привредни развој.

• Зна да опише географски размештај и опште карактеристике природних услова и ресурса у Републици Србији и региону и разуме њихов значај.

Облици рада Фронтални, индивидуални

Наставне методе Дијалошка

Наставна средства Карта Србије, Уџбеник


Корелација Географија 2



• М. Павловић, Географија Југославије, „Савремена администрација”, Београд 1994.



Ток часа:


Ученици су на претходном часу добили домаћи задатак да прочитају на-ставну јединицу Привреда Србије из Уџбеника и да се припреме за диску-сију.

Активности наставника На табли записује назив наставне јединице и истиче циљ часа. Објашњава начин рада на том часу. Одређује ученика или ученике који ће направити увод у ту наставну јединицу.

Активности ученикаЗаписују у свеске назив наставне јединице. Користе Уџбеник, уколико је неопходно, као подсетник за аргументовану дискусију.

41


У првом делу овог часа одабрани ученик подсећа остале ученике на појмо-ве из те лекције: привреда, привредне делатности, привредне гране, при-вредни сектори.

Активности наставника Слуша, бележи на табли кључне појмове, допуњава ученике уколико је неопходно, води евиденцију о ангажовању ученика, поставља подпитања како би обезбедио усмерену дискусију. У десном делу табле бележи раз-мишљања ученика у краткој форми. Леви део табле је предвиђен за знања до којих су ученици дошли из Уџбеника. Неки од задатака које наставник поставља су:1. Ученици треба да издвоје пољопривредна обележја Србије почетком 20.

века по којима смо били препознатљиви у Европи; да на основу тога раз-врстају и издвоје привредне гране и секторе.

2. Наставник наводи пример: извози се паприка за млевење, која се пре-рађује и продаје у Европи. Шта би ученици ту променили, због чега?

3. Ученици треба да издвоје привредне гране у које треба улагати у будућ-ности.

Активности ученика Слушају упутства наставника, прате ученика који излаже, допуњавају, износе своје мишљење, развијају вештину аргументоване дискусије. Своје тврдње поткрепљују текстом из Уџбеника.


Активности наставника Уопштава разговор, изводи најважније закључке.

Активности ученикаПодвлаче њима најпознатије појмове и заокружују оне који су им били нај-мање познати.


Метода рада на тексту

Текстуалне методе у комбинацији са другим наставним методама или техникама могу се примењивати и у настави географије. Користе се текстови из Уџбеника, географских читанки, часописа или других публикација и са интернета. Најбоље је комбиновати ову методу са инсерт техником, техником грозд или мапом ума.

Текстуалну методу можемо користити у уводном, централном и завршном делу часа. Разликују се циљеви које желимо остварити. У уводном делу часа неким занимљивим или актуелним текстом можемо заинтересовати ученике или их увести у наставну тему или јединицу. У централном делу часа уз помоћ краћих текстова можемо илустровати садржаје који се обрађују, допунити и продубити дате наставне садржаје, актуелизовати наставу.

На часовима утврђивања наставних садржаја текст служи за проширивање, продубљи-вање или примену стечених знања. Текстови могу помоћи ученицима да постигну већу увежбаност у примени стечених знања, да продубе своје знање, као и за систематизацију стеченог знања.

42

Текстуалну методу одлично је комбиновати са инсерт техником. Ученици учествују у раду и показују додатно интересовање. Наравно, ученици се лакше сналазе и брже завр-шавају постављене задатке уколико су им садржаји наставне јединице познатији. На на-редним странама биће представљен предлог припреме за реализацију часа са овом на-ставном методом.


Наставна тема Природне одлике Србије

Наставна јединица Биљни и животињски свет: биљни и животињски свет планинске и панонске области; реликтне и ендемичне врсте


Циљ часа • Проширивање и продубљивање знања о биљном и животињском свету, размештају и условима који су довели до оваквог размештаја.

Образовни задаци • Стицање знања о биљном и животињском свету панонске и планинске области.

Функционални задаци • Користи припремљен материјал за решавање задатака који су постављени испред ученика.


• Коришћење материјала – Уџбеника.• Обрада и презентовање података.

Кључни појмови панонска и планинска област, реликтне и ендемичне врсте, значај и заштита

Образовни исходи • Користи географску карту за анализу размештаја биљног и животињског света.

• Зна да издвоји области флоре и фауне у Србији, познаје реликтне и ендемичне врсте, зна да наведе мере за заштиту природе.

Облици рада Фронтални, индивидуални, рад у пару

Наставне методе Дијалошка, рад на тексту, инсерт техника читања

Наставна средства Карта Србије, Уџбеник


Корелација Биологија, Географија 3



• М. Павловић, Географија Југославије, „Савремена администрација”, Београд 1994.



43

Ток часа:


Активности наставника Поставља задатак. Ученици имају два минута да запишу што више појмова о биљном и животињском свету Србије.

Активности ученикаЗаписују у свеске и јавно представљају.


Активности наставника Истиче циљ часа, упућује ученике на текст у Уџбенику и објашњава на који начин ће читати лекцију и попуњавати табелу. На табли исцртава табелу. Прати рад ученика, помаже.

ознака коју стављамо поред информација које потврђују оно што смо већ знали

+ ознака коју записујемо поред информација које су нове за нас– ознака коју записујемо ако је информација супротна ономе што смо

мислили да знамо? ознака за информацију која збуњује или ако желимо нешто више да

сазнамо о томе

+ – ?

Активности ученика Слушају упутства наставника, цртају табелу, попуњавају је током читања, усмерени су на учење. По завршетку радова, размењују искуства током читања са другом из клупе.


Активности наставника Усмерава разговор, разјашњава недоумице које су се појавиле, објашњава појмове који су ученицима били непознати, наводи примере, упућује ученике на занимљиве фотографије из Уџбеника.

Активности ученикаИзносе своје забелешке, објашњавају, постављају питања, коментаришу овакав час.


Илустративно-демонстративне методе

Илустративно-демонстративне методе су погодне за обраду и најкомплекснијих на-ставних садржаја. Примена ових метода је уско повезана са техничком опремљеношћу школа. У школама у којима су кабинети географије опремљени пројектором и рачуна-ром могуће је обрадити и утврдити готово све наставне јединице. Применом рачунара, „PowerPoint” презентације или неког другог интернет алата постиже се очигледност као један од основних географских принципа.

44


Наставна тема Становништво и насеља Србије

Наставна јединица Насеља: положај, типови и функционална класификација сеоских насеља; градска насеља – положај, типови и функције; савремена урбанизација насеља


Циљ часа • Обновити појмове из географије насеља и продубити раније стечена знања о насељима; повезати раније стечена знања у претходним разредима са наставном јединицом Насеља Србије.

Образовни задаци • Стицање и продубљивање знања о насељима, о подели насеља, деаграризацији и урбанизацији.

Функционални задаци • Унапређује вештине активног, функционалног и кооперативног учења и развијa мотивацију за самостално учење.


• Коришћење презентације, садржаја слајдова, Уџбеника.

Кључни појмови насеља, подела насеља, функције насеља, сеоска и градска насеља, деаграризација, урбанизација

Образовни исходи • Користи географску карту за анализу географског положаја насеља.

• Знаће да разликује појам урбанизације и деаграризације, узроке и последице.

Облици рада Фронтални, индивидуални

Наставне методе Монолошко-дијалошка, илустративно-демонстративна

Наставна средства Зидна карта Србије, атлас, Уџбеник, пројектор, лаптоп, припремљена презентација о насељима


Корелација Географија 2





• http://webrzs.stat.gov.rs/

45

Ток часа:


Активности наставника Истиче циљ часа, записује назив наставне јединице на табли. Поставља питања (где се налазе најстарији трагови насељености на простору Србије; опишите и на карти ограничите територију Србије коју насељавају Илири, Трачани, Јелини).

Активности ученикаЗаписују у свеске, одговарају на питања, учествују у дискусији, повезују градиво из другог разреда и са претходних часова са питањима и новим наставним садржајима.


Наставник је припремио презентацију од 20 слајдова у којој је кроз причу, текст, фотографије и инсерте из емисија покушао да ученицима приближи проблематику насеља у Србији.

Активности наставника Пушта презентацију, поставља питања, усмерава дискусију ученика, појашњава појмове који су ученицима мање јасни; подсећа ученике на проблеме са којима се сусрећу сеоска и градска насеља у Србији.

Активности ученика Слушају упутства наставника, посматрају презентацију, одговарају на питања, анализирају фотографије, изводе закључке и представљају их пред одељењем. Уочавају проблеме сеоских и градских насеља, најважније тезе бележе у свеске.


Активности наставника Организује, припрема стикере са питањима, поставља питања. На стикерима се налазе питања уз помоћ којих се проверава реализованост дефинисаних циљева и наводе најпознатија насеља.

Активности ученикаРазмишљају, преузимају стикере, одговарају на питања са стикера, постављају стикер на географску карту – локацију града који су пронашли.


Теренска настава и практични рад

Теренску наставу и практични рад не би требало запоставити. Јасно је да се не могу обрадити сви наставни садржаји у непосредном простору, због неприступачности, гео-графске удаљености и недостатка материјалних средстава, али, кад год се укаже прилика, ученике треба извести на терен, посебно када се ради о националној географији (посета фабрици у непосредној близини, посета музеју чија се поставка уклапа у наставне садр-жаје, посета најближој пијаци и прикупљање података о пољопривредним производима

46

који се продају, испитивање шумског екосистема у непосредном окружењу и поређење тих резултата са онима на нивоу државе, анализа сеоских насеља у крају у коме живимо, прикупљање података о том селу, одређивање типа сеоског насеља, анализа тла...).

Школски програм требало би да осим планираних и популарних екскурзија садржи и планиране тематске екскурзије и излете у оквиру Србије, посебно у трећем разреду гим-назије. Дешава се неретко да деца посете европске метрополе и да о њима више знају него о појединим деловима наше земље. Кроз тематске екскурзије употпуњују се ученичка знања која су стечена у учионици.

47

Облици наставног рада представљају начин на који је организована активност ученика и наставника. Облик наставног рада зависи од наставниковог искуства, састава одељења, узраста ученика, наставне јединице. Најчешћи облици рада у настави географије су: фрон-тални, групни, рад у паровима и индивидуални облик рада.

Фронтални облик рада је истовремени рад наставника са свим ученицима једног одељења. Бирају га углавном наставници-почетници. Добро се показао на почетку обраде нове наставне теме. Неки сматрају да је застарео. Постоје два начина фронталног обли-ка рада: везани (наставникова aктивност) и слободни (ученици планирају рад, постављају циљ и задатке, реализују га и своде резултате).

Фронтални облик рада је добар за комбинацију са другим облицима рада. Може бити ефикасан начин организације рада на часу уколико наставник уз своје фронтално изла-гање и комуникацију са ученицима користи илустративно-демонстративну методу.

Предности: економичан је и применљив у одељењима са великим бројем ученика и при обради дужих наставни јединица. Успех постижу и слабији ученици, који сами то не би успели.

Слабости: исто градиво се објашњава, показује, демонстрира свим ученицима, не узи-мају се у обзир њихове индивидуалне могућности и интересовања. Усмерен је према про-сечном ученику, док је ученицима са већим интересовањима на оваквим часовима често досадно. Повратну информацију о свом раду ученик веома ретко добија.

Групни облик је савремени облик рада. Заснива се на раду одређеног броја ученика у различитим фазама наставног процеса, од обраде до понављања и увежбавања наставних садржаја. Све групе могу да обрађују исте задатке, а могу да имају и различите задатке (обрада обимнијих и сложенијих тема).

Предности: омогућава примерен рад са надареним ученицима, наставник боље упознаје ученике, омогућава самосталан рад ученика, развија пријатељске односе и со-цијализује ученике.

Слабости: сувише тешко градиво не може се обрађивати, ученици наклоњенији само-сталном раду теже се уклапају у групни рад.

6. ОБЛИЦИ РАДА

48

Рад у паровима подразумева да добијени задатак извршавају два ученика. Предста-вља прелазни облик од индивидуалног ка групном начину рада. Рад у паровима омогућа-ва потпуну диференцијализацију и индивидуализацију наставног процеса. Партнери би требало да буду комплементарни по ставовима и особинама, али некада је добро напра-вити парове у којима су ученици са супротним способностима.

Начин формирања парова зависи од тежине задатака, расположивог времена, инди-видуалних особина ученика. Рад у паровима је погодан за фазе вежбања, понављања и проверавања. Економичан је и повећава мотивацију ученика.

Предности: брже је повезивање теоријског и практичног рада, развијање пријатељских односа. Социјализује ученике, учење је ефикасније. Истраживања су показала да овај об-лик рада даје боље резултате у односу на групни. Уједначава „темпо” учења чиме се брже долази до резултата..

Недостаци: захтева велику припрему наставника, привикавање ученика на овакав на-чин рада, обавезна дидактичка средства и наставне материјале. Развија се супарништво, наставник тешко може да контролише рад свих парова.

Индивидуални облик рада подразумева да сваки ученик ради самостално. Наставник прати сваку етапу рада и унапред припрема задатке. Овај облик рада омогућава настав-нику да упозна ученикове радне способности и друге особине које посредно или непо-средно делују у процесу учења. Уважава психичке и физичке разлике међу ученицима, разлике у динамици учења и предзнању. Наставници постављају задатке који су посебно припремани, бирани и прилагођавани способностима ученика (диференцирани задаци).

Предности: осамостаљивање ученика, самопоуздање, брза повратна информација, вредност појединачне комуникације и диференцирања задатака.

Слабости: изискује сложене припреме, ученици су изоловани, а резимирање рада је теже.

49

Познат је велики број техника којима се може подстаћи учешће ученика у наставном процесу. Сваким даном се развијају и нове, подстакнуте могућностима употребе модер-них технологија у настави. Правилни избор технике требало би да омогући ученицима лакше усвајање градива. Самим тим, постижу се планирани исходи учења.

У даљем тексту представљене су технике које могу да се примене у настави географије у трећем разреду гимназије.

Инсерт техника

Инсерт техника је једна од техника које помажу ученицима да активно учествују у наставном процесу и обради наставних садржаја. Број ознака које се могу користити повећава се са узрастом и сазревањем ученика. У досадашњем раду најчешће смо кори-стили четири ознаке, мада је било ситуација када смо повећавали број ознака. Најчешће се употребљавају:

ознака коју стављамо поред информација које потврђују оно што смо већ знали;+ ознака коју записујемо поред информација које су нове за нас;– ознака коју записујемо ако је информација супротна ономе што смо мислили да

знамо;? ознака за информацију која збуњује или ако желимо нешто више да сазнамо о томе.

Инсерт техника има своје предности. Подстиче ученике да обрађују информације, акти-вира њихово мишљење, укључује ученике у активан процес учења, подстиче различитост мишљења, олакшава процес формирања критичког мишљења.

У настави географије трећег разреда све наставне теме погодне су за примену ове технике.

Грозд техника

Грозд техника омогућава ученицима да слободно и отворено размишљају о некој теми. Можемо је користити у евокацијском делу часа, када подстичемо размишљање. Можемо је употребити и у завршном делу часа при понављању обрађене наставне јединице или наставне теме. Приликом коришћења ове технике морамо јасно дефинисати активности, потребне кораке и, наравно, одабрати занимљиву тему.

7. ТЕХНИКЕ РАДА

50

Најчешћи кораци у изради грозда су:

• кључна реч се записује на табли;• дефинисати време за записивање речи;• записивање што више речи, идеја које се ослањају на кључну реч;• смислено повезивање записаних речи у циљу настанка грозда.

Ученици израђују грозд свако за себе. Наставник црта свој грозд на табли. Тиме се под-стиче активност свих учесника, али показује се и истиче улога наставника.

Завршене гроздове ученици упоређују најпре у пару, а потом на нивоу групе.

Прилог бр. 6: Предлог употребе технике грозд

Знам∕желим да знам∕научио сам

Знам∕желим да знам∕научио сам (популарно називана ЗЖН) јесте још једна од инте-ресантних техника. Наставник записује назив наставне јединице на табли, а потом дели ученике у парове (најбоље према начину седења) и одређује време за извршење задатка. Најоптималније је да то буде максимално пет минута. За то време парови треба да запи-шу све што знају или мисле да знају о наставној јединици. Док ученици пишу, наставник на табли црта табелу као на доњој слици. По завршетку парови треба да размене идеје и записана размишљања. Наставник помаже ученицима да разврстају тезе у одговарајуће колоне и заједно издвајају питања у колони Шта желим да сазнам.

језерареке

кап по кап

орошавање

технолошка

натапање

водоснабдевање

наводњавање

индустрија

ВОДЕ – ЗНАЧАЈ И ЗАШТИТА

туризам

заштита

саобраћај

језерски

каналски

речни

туризам

термоелектране

хидроелектране

производња енергије

загађење и заштита

саобраћај

пољопривреда

бањски

наутички

51

Шта мислим да знам? Шта желим да сазнам? Шта сам научио?

Табела бр. 2: Техника знам/желим да знам/научио сам

Након издвајања теза по колонама, ученици прелазе на читање наставне јединице. На-ставник ученике усмерава да обрате пажњу на питање – шта желим да сазнам при читању текста. Ученици заједно са наставницима констатују на која питања је дат одговор у тексту наставне јединице.

Наставник одговоре записује на табли у колони шта сам научио, а ученици у свеске. Потом, наставник води дијалог са ученицима о информацијама до којих су стигли кроз текст, а за које нису имали питања. И те информације могу се записати у колони шта сам научио.

Вероватно постоје питања на које ученици нису успели да одговоре читајући наставну јединицу. Наставник разговара са њима о томе како и у којој литератури би могли да дођу до нових сазнања и одговора на постављена питања.

Акваријум техника

Акваријум техника је погодна за утврђивање наставних јединица или за часове систематизације одређених наставних тема. У уводном делу часа наставник задаје упутства ученицима и објашњава начин рада на том часу. Ученици на припремљеним папирићима записују питања из наставне теме или наставне јединице (зависи о ком типу часа се ради). Наставник прикупља питања од ученика, а потом започиње са обнављањем тих питања.

Одабир ученика који одговарају на питања може бити:

1. по прозивнику у дневнику;2. методом случајног избора;3. према заинтересованости за рад на часу;4. ученик који тачно одговори на питање може, уколико жели, да постави питање дру-

гом ученику.

Наставник води белешке о раду ученика на часу у својој свесци. Најактивнији, највред-нији ученици могу и требало би да буду и сумативно оцењени.

Дискусиона мрежа

Дискусиона мрежа је једна од занимљивих техника за подстицање и развијање критичког мишљења. Наставник за ову технику припрема табелу као на слици у прилогу. У табели је дато једно питање као пример. Наставни садржаји географије омогућавају велики избор тема за ову технику. Могуће је и да ученици предложе питања, а која су им интересантна или која код њих изазивају дилему. У скраћеној верзији ову технику наставник може користити и у завршном или уводном делу часа. Ученици раде у паровима и формирају у свескама табеле као на слици испод. Од њих се очекује да за отприлике шест до седам минута размисле о питању које је написано у средини табеле.

52

ДА Да ли би држава требало да својим мерама више

утиче на смањење одласка младих у иностранство, тј.

на „одлив мозгова”?

НЕ

Табела бр. 3: Техника дискусиона мрежа

Од ученика се не очекује да реше проблем, већ да издвоје разлоге због којих би држава требало то да уради. Разлози се уписују у колону табеле да. Затим ученици издвајају ра-злоге због којих држава не би требало да ограничава исељавање младих из наше земље и записују их у свеске у табели у колони не.

Након примарно записаних разлога, парови се спајају у групе од четири или шест уче-сника (зависи од броја ученика у одељењу). Парови у новој групи размењују записане ра-злоге, допуњавају табеле, бирају представника групе и припремају се за дебату.

Време за изношење аргумената представника групе не би требало да буде дуже од јед-ног минута. Овај део часа требало би да траје најдуже десет минута.

Уколико се догоди да неко од учесника дебате промени мишљење у току овог дела часа, треба му дозволити да пређе у групу која је истог мишљења.

Свака група требало би да на крају дебате да своју завршну реч.

Мини-предавања

Мини-предавања заснивају се на излагању наставника у трајању од 15 до 20 минута. За то време ученици слушају, записују у свеске кључне речи које је наставник издвојио на табли. У другом делу часа ученици упоређују своје идеје са онима које су изнете у на-ставниковом предавању. Размишљају о примени, разликама, истим и сличним погледи-ма, идејама за унапређење. Размењују их, најпре у пару, а потом излажу пред одељењем. Мини-предавања су погодна у наставним јединицама о становништву Србије, посебно када се обрађују миграције и популациона политика.

Демонстрација углова

Демонстрација углова се користи након читања текста или гледања филма о некој кон-троверзној теми или проблему. Најпогоднија примена овог начина рада је у наставној теми:

• Привреда Србије;• ГМО у исхрани; • Приватизација „Железаре Смедерево”;• Попис становништва Србије; • Загађење и заштита животне средине;• Европска унија;• Сарадња са Русијом у области пољопривреде.

Ово су неке од тема у којима можемо применити демонстрацију углова. С обзиром на то да на интернету постоји много филмова о ГМО исхрани на енглеском и немачком језику, могуће је остварити корелацију са станим језицима и направити интересантан час у са-радњи са наставницима тих предмета.

53

Постоји могућност да ученици нису довољно информисани о теми или проблему о ком се говори. У том случају наставник припрема текстове помоћу којих ће ученике упознати са темом или проблемом.

Пожељно је да ученици изграде свој став уколико га већ немају у погледу ГМО или при-ватизације „Железаре Смедерево”. За почетак, довољно је да изнесу мишљење за или против теме на основу информација које су добили на часу и о којој се причало. Они који су неодлучни могу седети по страни, посматрати рад ученика који имају став. Уколико у току часа или часова промене мишљење, треба да пређу у групу за коју се одлуче.

Слагалица

Слагалица је пример доброг кооперативног учења. Ученике делимо у групе од по чети-ри до пет чланова у зависности од величине одељења. Наставник објашњава ученицима да су они одговорни за учење текста о одређеној теми, нпр. шумарство Србије, сточарство Србије, лов и риболов. Сваки члан групе добија улогу експерта за одређени део текста. Наставник ученицима дели експертске формуларе са питањима која их воде кроз задати део текста. Експертски формулари су различити за различите ученике. Представник групе, „експерт”, прелази у другу групу и преузима улогу предавача за део наставне јединице којим је овладао у својој групи.

Минутни рад

Минутни рад је добра и ефикасна техника проверавања напредовања ученика и унапређивања формативног оцењивања. Може се користити у уводном делу часа за про-веру савладаности наставних садржаја са претходних часова или на крају наставног часа за проверу остварености циљева часа. Ученицима је потребан један папир на коме ће за-бележити одговор на питање које је поставио наставник. Време за рад не треба да буде дуже од три минута.

Питања која можете користити су:

1. Шта је привреда? 2. Наведи природне факторе који утичу на развој пољопривреде.3. У којој мери су друштвени фактори утицали на развој пољопривреде?4. Које су мере за унапређење пољопривредне производње?

Ово су само нека од питања која се могу искористити у оваквом начину рада.

Најнејаснија тачка

Најнејаснија тачка је сличан начин рада као у претходно наведеној техници. Може се користити на крају наставних активности, у уводним деловима или на крају наставне теме. Уколико се користи на крају наставне теме, може се ученицима дати више времена за одго-варање на питања. Акценат у овој техници је да се сазна шта је било најнејасније у претход-ној наставној јединици или наставној теми. Када прикупи податке, наставник разјашњава нејасне појмове или процесе. У овакав рад могу се укључити и други ученици уколико немају описане проблеме и ако показују знатан напредак у раду.

54

Техника коцке

Техника коцке једна је од техника које подстичу ученике на активно учешће у наставном процесу и обради наставних садржаја из више углова. Наставник треба да подели ученике у групе, најбоље у шест група. Као наставно средство потребна је једна коцка. На њеним страницама треба написати следећа упутства и захтеве:

На једној страни коцке треба да напишете текст опиши. Од ученика захтевате да погле-дају и опишу шта виде. То су захтеви који се постављају пред ученике једне групе.

На другој страни коцке треба да пише упореди. Од ученика се очекује да пронађу, опи-шу, издвоје сличности и разлике и упореде их. Уколико се на тај начин обрађује нека од привредних делатности, можете је упоредити са другим делатностима, могу се издвојити предности и мане.

На трећој страни коцке треба да упишете захтев повежи. Ту би ученици требало да опи-шу на шта их подсећа задата тема или процес, како је све то изгледало некада, како за-мишљају да ће изгледати у будућности.

На четвртој страни коцке напишите рашчлани. Одговори који се очекују односе се на начин функционисања, начин производње, поделу.

На петој страни коцке упишите захтев примени, а очекује се да ту ученици наведу начи-не примене, значај или свакодневну примену.

На шестој страни коцке напишите за∕против. Група пред коју је постављен такав захтев треба да изнесе значај појаве или процеса, проблеме са којима се сусреће у досадашњем функционисању, али и могућности за унапређење.

У завршном делу часа ученици могу да на основу издвојених појмова или теза запишу краће саставе које ће након завршетка представити одељењу.

Овакав начин рада погодан је за највећи део наставних јединица у трећем разреду гим-назије. Привредне делатности су најпогодније за примену ове наставне технике.

Мапе ума

Мапе ума као техника у наставном процесу за овај узраст има своје предности и мане. Предности су укључивање великог броја деце у рад. Усмерени су на размишљање и визу-елизацију, а и сви обрађени појмови на крају се налазе на једном месту. Мане се односе на неједнако учешће свих ученика, потом, појединим ученицима је потребно додатно усме-равање.

АБВ зид

АБВ зид на задату тему може се користити на крају наставне теме, при систематизацији или на часовима додатне наставе као једна од идеја за уређивање простора у коме се ре-ализује настава географије. Наставник на часу записује почетно слово, а ученици записују и објашњавају појам, процес или појаву која почиње тим словом.

Квиз питања

Ова техника подразумева да су ученици активно укључени у прављење квизова и те-стова састављањем неких питања за контролни тест. Наставник може дати домаћи зада-

55

так на ову тему и потом оценити. Када ученици постављају питања, то их подстиче да ра-змишљају детаљније о наученом градиву. Постоје ученици који добро користе рачунаре, па могу употребити неки од интернет алата за израду квизова, нпр. Кахут (Kahoot), Ребра-сти квиз (quizible.com), Сократив (Socrative), „Purposegames” или неки други бесплатни веб-алат. Напредним и заинтересованијим ученицима можете дати задатак у ком ће сами истраживати, упоређивати и користити и друге вештине размишљања.

ТВ реклама

ТВ реклама заснива се на групном раду. Ученици креирају рекламу у трајању од јед-ног минута. Тема рекламе је наставна јединица која се обрађивала на часу. Ова техника се може користити у уводном делу часа за проверу претходно наученог градива. Пошто ученици данас располажу модерним телефонима и камерама, предложите им да сниме рекламу. Погодна је за наставне јединице загађење и заштита воде, ваздуха, биљног и жи-вотињског света.

Интервјуисање стручњака

Интервјуисање стручњака је техника при којој ученици информације добијају директно од стручњака за ту област, а не уз помоћ интернета. Уколико се интервју добро организује и припреми, спроведе и еволуира, могу се испунити следеће дидактичке вредности: мо-тивација (повећање степена информисаности и заинтересованости ученика за наставне садржаје), преношење знања (од стручњака добијају корисне информације).

Размишљање о трансферу

Размишљање о трансферу је техника у којој ученици на крају часа треба да размисле о примени наставних садржаја у свакодневном животу или да их повежу са осталим предме-тима. Своја размишљања бележе и на тај начин израђују акциони план.

Шта желим да радим? Са ким? Како? До када?

Табела бр 4: Техника размишљање о трансферу

56

Настава географије у образовном систему Србије поред редовне наставе подразумева одржавање часова додатне и допунске наставе и слободних активности. Школским про-грамом и годишњим планом рада могу бити планирани и реализовани и излети и екскур-зије.

8.1. ДОПУНСКА НАСТАВА

Организује се за ученике који током редовне наставе нису успели да савладају плани-ране наставне садржаје. Организује се онда када се појаве грешке и празнине у знању уче-ника. Часови допунске наставе могу се реализовати на различите начине. Циљ је да се надокнади градиво које није савладано у току редовних часова. План и програм допунске наставе припрема предметни наставник на основу увида у успех ученика. Један од начи-на је да се реализација одвија у учионици у интеракцији наставник – ученици. Међутим, с обзиром на преоптерећеност ученика у току наставне недеље, часови допунске наставе могу се реализовати применом неких од бесплатних интернет алата. Један од начина је да се користи платформа која се зове „Едмодо”. Други начин организовања допунске наставе је коришћење и формирање група на „Фејсбуку”, који ученици доста користе. Трећи под-разумева ученицима и наставницима лако доступан алат „Google Disc” или „Hotmail Drive”. Коришћење и комбиновање ових начина организације допунске наставе може олакшати реализацију и довести до очекиваних резултата код ученика и наставника.

Наставник који реализује часове допунске наставе на крају школске године подноси из-вештај о реализацији часова. Извештај може садржати наставне теме и број часова по те-мама, број присутних ученика, циљеве наставне теме и активности ученика и наставника.

Редни број наставне

темеНазив наставне теме

Број присутних

ученика

Активности наставника

Активности ученика

1. Балканско полуострво, границе и величина Србије

2. Природне одлике Србије

3. Становништво и насеља

4. Привреда Србије

5. Регионалне целине Србије

Табела бр. 5: Предлог плана рада за реализацију часова допунске наставе

8. ПОСЕБНИ ОБЛИЦИ НАСТАВЕ

57

8.2. ДОДАТНА НАСТАВА

Организује се за ученике који на часовима редовне наставе показују већи степен ин-тересовања и мотивације. На часовима додатне наставе ученици проширују, продубљују знање стечено на редовним часовима. Уколико желе да учествују на такмичењима, кроз часове додатне наставе долазе до неопходних знања и учествују на истим.

Часови додатне наставе могу се реализовати на више начина. У учионици у интер- акцији ученик – ученик, ученик – наставник, а с обзиром на то да живимо у информати-чком друштву, могу се користити различите образовне веб-платформе, најпре „Едмодо” (Edmodo – https://www.edmodo.com/) платформa. У оквиру „Едмода” формира се група Додатна настава и ученицима презентује образовни садржај према плану додатне наставе.

Овакав вид додатне наставе је једнако успешан, а с обзиром на то да није временски одређен и повезан са учионицом или географским кабинетом, постаје прихватљивији уче-ницима и наставницима.

Друштвена мрежа „Фејсбук” (Facebook) такође је веома погодна за реализацију ових часова, најпре зато што је многи ученици већ користе у свакодневним активностима. У оквиру групе или странице коју креира наставник омогућавају се различити облици кому-никације ученика и наставника и ученика са другим ученицима. Као и у „Едмоду”, и овде је могуће ученицима пренети различити географски садржај са веба или рачунара, а који може постављати наставник, али и ученици самостално. Осим графичких и текстуалних прилога свих формата, које наставник и/или ученици постављају у групи или на страници, могуће је и непосредно комуницирати кроз групни разговор, тзв. чет порукама, али и ау-дио и видео позивима. Коришћење ове друштвене мреже у додатној и допунској настави показало је завидне резултате и ученици је радо прихватају, а веома је погодна и за при-прему ученика за такмичење.

За аудио и визуелну комуникацију, а када је потребно са ученицима непосредно кому-ницирати, може се користити и програм „Скајп” (Skype), као и када, на пример, треба раз-јаснити појмове које не разумеју.

За реализацију часова додатне наставе могу се користити постојећи и креирати нови географски блогови. На располагању је више бесплатних програма које је лако савладати и користити, пре свега: „Блогер” (Blogger), „Вордпрес” (Wordpress – https://wordpress.org/support/bb-login.php), „Вибли” (Weebly – http://www.weebly.com/).

На крају школске године наставник подноси извештај о реализацији часова додатне наставе. Извештај се може урадити у писаној форми или у форми табеле, као што је наве-дено. У табели су дате неке теме које се могу обрадити на овим часовима.

58

Редни број наставне

темеНазив наставне теме

Број присутних

ученика

Активности наставника

Активности ученика

1. Демографски угрожена насеља Србије

2. Српска и кинеска популациона политика

3. Светски дан миграција

4. Емигранти у Србији

5. Органска пољопривредна производња у Србији

6. Положај националне мањине у Србији

7. Срби у САД

8. Срби у Аустралији

9. Израда карте – порекло станов-ништва наше школе или одељења

Табела бр. 6: Извештај наставника о реализацији часова додатне наставе

8.3. СЛОБОДНЕ АКТИВНОСТИ

Оне спадају у ваннаставне активности. Имају одређену улогу и место у јединственом васпитно-образовном систему. Слободне активности је потребно организовати према способностима ученика и њиховом интересовању и не одступати од предвиђених и пла-нираних циљева образовања. Проучавање локалне средине у настави географије је веома важно и потребно у току читавог школовања, а не само у вишим разредима гимназије. Приликом таквог проучавања код ученика се развија способност опажања, утврђивања и представљања чињеница, анализе, расуђивања, каузалног начина мишљења и извежба-ност у коришћењу аудио-визуелних средстава у читању географских карата и коришћењу истих. Ученици могу увежбати коришћење и употребу модерних ГПС уређаја, нацртати скице, урадити макете, снимити филм. Веома је важно да су слободне активности прила-гођене различитим потребама и интересовањима ученика. Такође је веома важно да буду добро планиране и организоване. У оквиру редовне наставе постоји могућност детаљ-нијег упознавања ученика са местом у ком живе уз примену савремених наставних сред-става, филмова. Међутим, потребно је изаћи ван кабинетског оквира и пружити ученици-ма неопходно знање о њиховој околини, а идеално решење овог проблема јесу часови слободних активности.

Географија својим садржајима пружа велике могућности за рад у оквиру слободних активности ученика и задовољавање њихових интересовања. Програмски садржаји сло-бодних активности углавном следе садржаје наставе, али они могу, чак и треба, да излазе изван оквира наставе како би се обезбедила разноврсност облика и метода рада. Слобо-дне активности представљају вид рада организованих група ученика, а који се дешава ван редовних часова.

59

Наставни садржаји нису строго повезани са разредом тако да на основу тога треба фор-мирати групе ученика према њиховим склоностима, водећи рачуна о психофизичким мо-гућностима ученика, а програм се може реализовати као релативно самостална целина. Приликом формирања група треба водити рачуна о броју ученика који ће представљати одређену групу. Искуство је показало да се најбољи резултати постижу у групама од 10 до 15 ученика. Пожељно је да припадници група имају развијену способност посматрања, да се добро сналазе са географским картама, да имају склоност ка трагању за литературом и другим потребним изворима за обраду, да поседују осећај оријентације у простору, да су креативни. За садржај рада групе најбоље је узети географску материју која продубљује и проширује градиво.

Фабрике у окружењу, пијаце, сајмови, музеји, организоване трибине и научни скупови са географским садржајима, сајам науке доприносе подизању степена мотивације и попу-ларизације науке, па тако можемо ангажовати више ученика у овим активностима.

8.4. ГЕОГРАФСКА ЕКСКУРЗИЈА

Екскурзија као реч води порекло од латинске речи „excursio” што значи излет или крат-ко путовање. Представља путовања ученика и њихових наставника са циљем упознавања онога што се не може демонстрирати у школској згради, тј. кабинету. Задаци екскурзија су посматрање географских предмета, појава, њихове међусобне повезаности, уочавање привредних објеката, изгледа и структуре насеља и предела. Непосредно посматрање у стварности доводи до тога да ученици стичу трајнија знања и представе о посматраним пределима.

Екскурзија треба да започне у учионици где наставници географије ученике припре-мају и теоријски упознају са локалитетима које ће посетити. Екскурзију треба и завршити у учионици, разговором о изведеном путовању. Наставници географије треба да буду оба-везни чланови тимова за планирање и избор маршрута екскурзије.

Наставне екскурзије чине комплексан облик путовања који подразумева примену ра-зноврсних метода посматрања простора, истраживачких разговора, коришћење разли-читих инструмента, картографски рад, графичко приказивање, излагања, објашњавања, описивања, припремање реферата ученика и многе друге активности.

Према предмету проучавања екскурзије се деле на тематске (геоморфолошке, кли-матолошке, привредно-географске) и регионалне (комплексно посматрање и проучавање одређеног предела. Богатије су садржајима, али захтевају опсежнију припрему).

Према дидактичкој намени екскурзије делимо на:

1. екскурзије са циљем стицања нових знања;2. екскурзије са циљем утврђивања већ стечених знања; 3. екскурзије са циљем примене стечених знања у пракси.

Према времену трајања могу бити екскурзије са трајањем од једног до три сата, полу-дневне, једнодневне или вишедневне.

60

Приликом планирања екскурзија потребно је водити рачуна о избору радног места, објек- та посматрања, одабира метода и облика рада, одабира одређених наставних средстава.

Припремање наставника састоји се од: адекватног одабира терена који добро познаје, проучавања литературе о датом терену како би се боље упознао са детаљима и новијим информацијама, одабира најзначајнијих објеката који ће бити посећени и са којима ће упознати ученике у току екскурзије. Наставник припрема ученике у учионици са циљем, садржајима, облицима рада и местима које ће посетити.

Образовно-васпитни задаци екскурзија јасно су формулисани. Екскурзије код ученика развијају опажање, солидарност, толерантност, организованост, развијање научног погледа на свет, културу путовања, посматрање, способност оријентације, другарство, колективни дух. Код наставника доприносе сопственом усавршавању и бољем упознавању ученика.

Једини проблем који се уочава у средњим школама јесте повећано интересовање уче-ника за екскурзије које се реализују у иностранству у односу на оне које се реализују у нашој земљи.

Дужина маршруте зависи од узраста ученика и од циљева које желимо остварити.

Прилог бр. 7: Примери за извођење екскурзија по Србији у трајању од једног или више дана

1. Шумадија: Београд – Авала – Младеновац – Топола – Крагујевац2. Шумадија: Београд – Авала – Младеновац – Топола – Аранђеловац3. Шумадија: Београд – Авала – Младеновац – Топола – Рудник – Горњи Милановац4. Војводина: Београд – Сремска Митровица – Засавица – Фрушка гора – Петроварадин5. Војводина: Београд – Нови Сад – Суботица – Палићко језеро6. Војводина: Београд – Панчево – Делиблатска пешчара – Вршац – Белоцркванска језера7. Западна Србија: Београд – Ваљево – Петничка пећина – Бранковина – Дивчибаре –

Тршић8. Западна Србија: Београд – Ваљево – Лозница – Бања Ковиљача9. Источна Србија: Београд – Пожаревац – Сребрно језеро – Лепенски вир – Доњи Ми-

лановац – Ђердап10. Источна Србија: Београд – Виминацијум – Лепенски вир – Доњи Милановац – Ђер-

дап – Кладово11. Источна Србија: Београд – Ртањ – Феликс Ромулијана – Неготин, Неготинске пимнице12. Источна Србија: Београд – Ниш – Пирот – Стара планина13. Велико и Западно Поморавље: Београд – Крушевац – Лазарица – Љубостиња – Трсте-

ник – Врњачка Бања14. Велико и Западно Поморавље: Београд – Чачак, Овчарско-кабларска клисура – Ужице15. Стари Влах и Рашка: Београд – Ужице – Мокра гора – Дрвенград – Тара16. Стари Влах и Рашка: Београд – Ужице – Стопића пећина – Сирогојно – Златибор17. Стари Влах и Рашка: Београд – Ужице – Нови Пазар18. Јужно Поморавље: Београд – Ниш – Лесковац – Врање19. Јужно Поморавље: Београд – Ниш – Власинско језеро20. Јужно Поморавље: Београд – Ниш – Ђавоља варош – Куршумлија.

Ово су само неки од примера екскурзија које се изводе по Србији. Овако уопштене маршруте наставници географије могу употпунити додатним садржајима или организова-ти тематске географске излете. Веома је важно да овакви излети буду добро планирани и да се налазе у саставу усвојеног школског програма и годишњег плана рада школе.

61

Љубомир Крнета наставна средства дефинише као „све предмете, ствари, моделе, апа-рате, машине, различите слике, цртеже који су произведени, подешени или одабрани за потребе наставе и наставног рада”.

Наравно, са интензивним развојем компјутерских технологија ова дефиниција захтева допуну. При одабиру наставних средстава треба одабрати она која доприносе бољем ра-зумевању обрађиваних садржаја, повећаној активности ученика и остваривању процеса учења.

У настави географије трећег разреда гимназије најважнија наставна средства су:

• уџбеник;• географске карте (Балканског полуострва, Србије, неме карте, електронске неме карте);• филмови;• рачунари;• интернет (презентације, едукативни сајтови, едукативни блогови, различити интернет

програми за израду тестова и игрица, видео-клипови); • фотографије;• часописи;• додатна литература.

Уџбеник

У информатичкој ери, уџбеник као наставно средство је и даље један од најзначајнијих извора знања. Поред основног текста, сваки уџбеник мора да садржи и адекватну дидак-тичку апаратуру. Дидактичка апаратура уџбеника функционално је повезана са основним текстом и ближе га појашњава. Електронски уџбеници олакшавају наставницима рад на часу, а ученицима омогућавају брже усвајање наставних садржаја. За разумевање садржаја уџбеника важно је присуство мноштва географских карата, графикона, схема и цртежа.

Географска карта

Географске карте представљају помоћ при сагледавању околине и свих појава и про-цеса око нас. Географска карта је најважније наставно средство у учењу географије у свим разредима. Њу можемо користити на свим типовима часова, у ваннаставним активно- стима, за домаће задатке или у свакодневном животу. Она за ученике представља важан извор информација. Уз помоћ карте ученици конкретизују географске појмове. У географ-ским кабинетима, који су опремљени паметним таблама и пројекторима, могу се кори-

9. НАСТАВНА СРЕДСТВА

62

стити карте различитог садржаја и размере и у различитим облицима, нпр. у електронској форми. Географске карте су неопходне и на часовима утврђивања градива, а погодне су и за писане провере знања ученика.

Читање садржаја географских карата представља елемент опште културе. У овом про-цесу можемо издвојити више нивоа. Најнижи топографски ниво је проналажење места на географској карти, одређивање стране света. На вишем нивоу од ученика очекујемо да, након уочавања, схвате и опишу. На највишем нивоу ученици добијена знања уопштавају и почињу да проналазе узрочно-последичне везе између географских предмета и појава до закључка.

Неке од техника читања географске карте су: наставник стоји по страни како не би заклонио карту, показује искључиво показивачем картографски знак – не и назив који је исписан на карти. Уколико показујете територију неке државе, креће се од централних делова, а затим се показују погранични крајеви државе.

Сваки географски текст, ареал појава и процеса, може се приказати специфичним пла-ном, цртежом или географском картом. Географски текст не може постојати без географ-ске карте, нити обратно.

Филмови

Појава рачунара, пројектора, паметних табли у школама пред географију као наставни предмет поставља изазов. Настава географије треба да се прилагоди и спреми за нове ме-тодичке подухвате, између осталог и за примену филма.

Квалитетан филм и видео-клип могу се употребити у уводном, централном или завр-шном делу часа. Дужина филмског садржаја треба да се разликује од дела часа у коме се примењује као наставно средство. Важно је да се филм добро прегледа и правилно испла-нира трајање. У току пројекције треба коментарисати са ученицима поједине делове. Све активности неопходно је добро планирати, а током запажања пројекцију треба зауставити или на почетку часа ученицима нагласити на које делове филма да обрате посебну пажњу. Веома је важно да га прилагодите узрасту ученика да би се оствариле све предвиђене ме-тодичке вредности. Филм код ученика подстиче уочавање, развија машту, вредновање, извођење закључака и поређење са закључцима других.

Наставник може самостално или у сарадњи са ученицима да направи филм из поједи-них делова наставног програма. На интернету се може пронаћи много бесплатних алата у којима можете направити образовне филмове и видео-клипове. Готове пројекте је могуће објавити на „Јутјуб” (youtube) каналу, блогу или у „Едмодо” или „Фејсбук” групи која је по-свећена географији. Један од најлакших алата за обраду аудио и видео садржаја јe „Виндоуз муви мејкер” (Windows Moviе Maker).

Једноставним низањем фотографија и звука можете направити видео-садржај којим ћете приказати и описати неки део Србије. Можете ангажовати ученике да у сарадњи са вама, самостално, у пару или групи у неком од веб-алата (програма) направе филм о од-ређеној наставној јединици или теми. Важно је да задатак који добију буде прецизан и да, ако раде у пару или групи, сви знају коју улогу свако од њих има у тиму.

Уколико је филм дугачак и у целини не одговара наставној јединици која се обрађује, од њега можете направити један или више видео-клипова и њима употпунити садржај на-ставне јединице која се на часу обрађује. У ту сврху може се искористити неки од бесплат-них веб-алата који нису тешки за руковање.

63

Осим поменутог „Виндоуз муви мејкера”, који је према неким мишљењима најлакши за употребу, на вебу постоје и програми „Вакс” (Wax – http://www.debugmode.com/wax/) и „Сплитер” (Video Splitter – http://ultra-video-splitter.en.softonic.com/download) који су такође бесплатни (freeware) и релативно лаки за коришћење приликом обраде филма. Сви они пружају могућност за креирање краћих секвенци или за израду филма на основу текста и снимака којима се располаже.

Кратки видео-клипови о појединим деловима наше земље могу се преузети и са сајта Туристичке организације Србије. У наставне сврхе могу се искористити и садржаји емисија „Сасвим природно” и „Задња кућа Србија”, који се могу пронаћи на вебу, или филм о попу-лационој политици у Србији.

Интернет

Часови традиционалне наставе могу се оплеменити применом интернета и информа-ционих технологија. С обзиром на то да ученици воле рачунаре, интернет омогућава да се часови традиционалне наставе употпуне овим садржајима. Такође, пружа ученику могућ-ност за веће самостално ангажовање, бољу мотивацију и постизање процеса саморегула-ције. Интернет даје ученицима другачију улогу, па они постају актери наставног процеса, постају самосталнији у провери својих претпоставки, истраживања, постижу већи степен контроле и доласка до саморегулисаног учења. За добијање нових информација ученици и наставници могу посетити следеће веб-портале:

1. www.stat.gov.rs;

2. http://www.hidmet.gov.rs;

3. http://www.zzps.rs;

4. http://www.rapp.gov.rs;

5. http://sr.wikipedia.org.

Поједини ученици проводе много слободног времена на интернету играјући игрице. Од бесплатних алата ту су и програми у којима се могу направити едукативне географ-ске игрице, нпр. провера познавања географске карте Србије. Најлакши за израду јесте програм до кога се долази путем сајта http://www.purposegames.com/. Програм се може користити за прављење игрица повезаних са наставним садржајима географије Србије, а у другим разредима са осталим наставним садржајима.

У електронској форми могу се направити и тестови. Постојећи кабинет информатике може се користити за онлајн тестирање и оцењивање ученика.

„Едмодо” платформа

То је водећа платформа за учење на вебу. Њено радно окружење подсећа на окружење на „Фејсбуку”, а број корисника ове платформе за учење расте из дана у дан. У „Едмоду” можете оформити затворене групе и позвати ваше ученике да постану чланови. Ученици су чланови групе за коју су се определили, а потом добили кодове. Комуникација између ученика и ученика и наставника је јавна. Тајну комуникацију у оквиру ове платформе није могуће обављати. Ученик не може ширити пријатељства у оквиру мреже као код „Фејсбу-ка”. Код групе могу имати и родитељи који тада могу пратити активности у њој.

64

Можете формирати мале групе за додатну, допунску, редовну наставу и припрему за такмичење. Ученици постају чланови те групе према својим склоностима и потребама. На овој мрежи наставници и ученици могу размењивати дигиталне садржаје, дискутовати, правити квизове, постављати задатке и радити анкете.

„Едмодо” пружа могућност праћења напредовања ученика, али и оцењивања учени-ка – формативно (доделом изабраних беџева) и сумативно (на основу урађених задатака и активности). Линк за приступ и регистрацију за „Едмодо” је: https://www.edmodo.com/.

„Фејсбук”

„Фејсбук” је веома популарна друштвена мрежа. С обзиром на то да јој многи ученици свакодневно приступају, она се намеће као један од погодних начина за комуникацију са њима. У оквиру „Фејсбука” могу се направити групе које могу бити јавне или затворене (виде их само чланови групе). Групе се могу користити за извођење додатне или допунске наставе, припрему ученика за такмичења и припрему ученика за завршни испит.

На „Фејсбуку” се може креирати и страница посвећена истим активностима на којој наставници и ученици могу, у зависности од намене, објављивати текстове и остала гео-графска питања, примере и решења тестова са ранијих такмичења, интересантне географ-ске садржаје, дијаграме, фотографије и направити географске новине. Овакве групе и странице већ постоје и пракса показује да су успешне.1

Блогови

Блогови или мини-сајтови су добит интернета и његове примене у настави. На интер-нету се могу наћи бесплатни програми за креирање блога, попут „Блогера”, „Вордпреса”, „Виблија”. Постоји много семинара који наставницима омогућавају усавршавање на овом пољу.

На блогу ученици могу да прошире своја знања, да постављају питања или покрећу теме које их нарочито привлаче. Заинтересоване ученике можете прикључити редакцији вашег блога.

Примери постојећих географских блогова су:• http://geografijagimnazijakgsasa.blogspot.com;• https://geografijait.wordpress.com/.

Наведени блогови су само два од мноштва домаћих и интернационалних мини-сајтова који се могу посетити. Њихови садржаји могу послужити у унапређивању наставног про-цеса.

1 Потражити на „Фејсбуку” групу „Географија за гимназије”.

65

Оцењивањем у школи обезбеђује се стално праћење остваривања прописаних циљева, исхода и стандарда постигнућа ученика у току савладавања школског програма.

Оцењивање или евалуација представља процену неке вредности на основу дефиниса-них стандарда и критеријума. Процењивање знања давањем оцена представља један од најсложенијих поступака и за многе наставнике најтежи је део наставничког занимања.

Оцењивање у средњој школи прописали су:

1. Закон о средњој школи („Службени гласник РС”, број: 50/92, 53/93, 67/93, 48/94, 24/96, 23/02, 25/02 – испр., 62/03 – др. Закон, 64/03 – испр. др. Закона, 101/05 – др. Закон и 72/09 – др. Закон);

2. Правилник о оцењивању ученика у средњој школи („Службени гласник РС”, број 33/99 и 108/03).

На почетку године наставник спроводи иницијално тестирање ученика којим процењује њихова претходна постигнућа у оквиру одређене области.

Оцењивање ученика је јавно и свака оцена мора бити одмах образложена. Оцена треба да буде поуздана мера напредовања ученика у савладавању наставног плана и програма, али и подстицај за однос према предмету. Сваки наставник према Правилнику треба да поседује педагошку документацију, која би требало да садржи личне податке о ученику и његовим индивидуалним карактеристикама, податке о провери постигнућа ученика, дате препоруке, ангажовање ученика и праћење његовог напредовања.

Уочени проблем у оцењивању ученика у средњој школи је недовољна примена фор-мативног оцењивања, недовољно дефинисани критеријуми у оцењивању, непотпуна по-вратна информација (Завод за вредновање). Све уочене проблеме могуће је превазилази-ти уз додатну подршку наставнику.

10. ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

66

Оцена Критеријуми

Одличан5

Ученик који је у целини усвојио основна, проширена и продубљена знања, умења и вештине, а према програму предмета; уочава битно, лако одваја поје-диначно, опште и посебно ради уопштавања, логички повезује чињенице и појмове, самостално закључује на основу датих података, критички расуђује, решава проблеме на нивоу стваралачког мишљења, поседује богат речник и лако се садржајно усмено и писмено изражава, лако и брзо примењује сте-чена знања, испољава креативну активност на већини часова, показује ин-тересовање и самоиницијативност за проширење стечених знања и додатно самообразовање.

Врло добар4

Ученик који је у целини усвојио основна знања, умења и вештине и усвојио више од половине проширених, односно продубљених знања, умења и вештина, а према програму предмета; уочава битно, лако разуме, закључује и репродукује чињенице, дате дефиниције и законитости, критички анализира постојеће чињенице и формулише правила, лако се усмено и писмено изра-жава, испољава активности на већини часова у идејама, решењима на нов на-чин, самостално и уз помоћ наставника практично примењује знања, умења и вештине у истим и сличним ситуацијама, испољава интересовања и упорност у савлађивању предвиђених садржаја програма.

Добар3

Ученик који је у целини усвојио основна знања, умења и вештине и полови-ну проширених знања, умења и вештина, а према програму предмета; чија су знања, умења и вештине на нивоу самосталне репродукције и разумевања уз помоћ наставника, односно на нивоу могућности ученика да: схвати значење научених садржаја, објашњења и да их повезује, уочава битно, а у ситуацијама анализа, апстраховања и закључивања захтева посебно залагање наставника и додатну помоћ, има тешкоћа у брзом и течном усменом и писменом изра-жавању.

Довољан2

Ученик који је усвојио основна знања, умења и вештине, а према програму предмета; чија су знања, умења и вештине на нивоу репродукције уз настав-никову помоћ, односно који: испољава тешкоће у анализи чињеница, подата-ка, њиховом уопштавању и закључивању, има склоност ка пасивном памћењу и механичком репродуковању, има тешкоћа у усменом и писменом изража-вању, испољава несналажење у новим ситуацијама.

Недовољан1

Ученик који не остварује минималан напредак у савладавању програма пред-мета и ни уз помоћ наставника не испуњавања захтеве који су утврђени на основном нивоу постигнућа добија оцену недовољан.

Табела бр. 7: Критеријуми за бројчано оцењивање

Бенџамин Блум (Benjamin Bloom, 1956) креирао је таксономију циљева васпитања и образовања у три подручја – когнитивном (нове информације, мисаоне вештине), афе-ктивном (осећања, преференције – склоности и интересовања) и психомоторном (физи-чке и перцептивне активности и вештине). Циљеве и исходе у когнитивном подручју ра-зврстао је у шест основних хијерархијски уређених категорија према нивоу апстраховања: основно знање, схватање, примена, анализа, синтеза и евалуација. У табели бр. 1 прика-зани су нивои таксономије описани демонстрираним знањима и вештинама и захтевима задатака на овим нивоима.

67

Осн

овн

е ка

тего

ри

је ц

иљ

ева

Пр

им

ери

ген

ерал

изо

вани

х ти

пова

нас

тавн

их

ци

љев

а ко

ји с

е од

носе

на

учен

ике

Дем

он

стр

ир

ана

знањ

а и

ве

шти

не

Захт

еви

кој

им

а се

пр

ове

рав

а о

ства

-р

ено

ст и

сход

а н

а д

ато

м н

иво

у

ЗНА

ЊЕ

подр

азум

ева

запа

мћ

ивањ

е и

ре-

прод

уков

ање

наст

авни

х са

држ

аја

Поз

наје

тер

мин

е ко

ји с

е ко

-р

исте

у н

аста

вном

сад

ржај

у,

зна

конк

рет

не ч

ињен

ице,

зна

по

јмов

е, п

рав

ила

и пр

оце-

дур

е.

Опа

жа

и им

енуј

е ин

фор

ма-

ције

, зна

дат

уме,

под

атке

, м

еста

, гла

вне

идеј

е.

деф

иниш

и, н

авед

и, о

пиш

и, и

дент

ифи-

куј,

пока

жи,

озн

ачи,

иза

бер

и, и

спит

ај,

имен

уј, к

о, к

ада,

где

итд.

РАЗУ

МЕВ

АЊ

Есп

особ

ност

за

прео

браж

ај г

рад

и-ва

из

једн

ог о

блик

а из

раж

авањ

а у

друг

и, и

нтер

прет

ациј

а гр

адив

а ил

и пр

етпо

став

ка о

даљ

ем т

оку

поја

ва, д

огађ

аја

Разу

ме

чињ

ениц

е, п

рин

ци-

пе, ј

езич

ки и

нтер

прет

ира

мат

ериј

ал, и

нтер

прет

ира

схем

е, г

раф

икон

е, д

ијаг

рам

е,

прет

пост

ављ

а да

љи

раз

вој

дога

ђаја

и п

ојав

а, о

пису

је

посл

едиц

е то

г р

азво

ја н

а ос

-но

ву п

осто

јећ

их п

одат

ака.

Разу

ме

инф

орм

ациј

у; п

рев

о-ди

из

једн

ог у

дру

ги к

онте

кст;

ин

тер

прет

ира

пода

тке,

упо

-р

еђуј

е, р

азли

кује

; ур

еђуј

е,

груп

ише,

отк

рив

а уз

рок

е;

пред

виђа

пос

леди

це.

рез

имир

ај, о

пиш

и, и

нтер

прет

ирај

, по

веж

и, р

азли

куј,

проц

ени,

дис

куту

ј, пр

ошир

и

ПР

ИМ

ЕНА

науч

ено

град

иво

се к

орис

ти у

ко

нкр

етни

м у

слов

има

и но

вим

си

туац

ијам

а; о

вде

спад

а пр

имен

а пр

авил

а, м

етод

а, п

ојм

ова,

зак

она,

пр

инци

па, т

еор

ија

Кор

исти

инф

орм

ациј

е, к

о-р

исти

мет

оде,

пој

мов

е, т

е-ор

ије

у но

вим

сит

уаци

јам

а,

реш

ава

проб

лем

е ко

рис

тећ

и ус

воје

не в

ешти

не и

ли с

аз-

нањ

а.

Кор

исти

инф

орм

ациј

е; к

о-р

исти

мет

оде,

пој

мов

е, т

е-ор

ије

у но

вим

сит

уаци

јам

а;

реш

ава

проб

лем

е ко

рис

тећ

и ус

воје

не в

ешти

не и

ли с

аз-

нањ

а.

прим

ени,

дем

онст

рир

ај, и

зрач

унај

, ко

мпл

етир

ај, п

окаж

и, р

еши,

исп

итај

, пр

еобл

икуј

/мод

ифик

уј, п

овеж

и, п

ро-

мен

и, к

ласи

фик

уј, е

кспе

рим

енти

ши,

ис

траж

и

АН

АЛ

ИЗА

спос

обно

ст д

а се

гр

адив

о по

дели

на

сас

тавн

е де

лове

да

би с

е ја

сно

сагл

едал

а њ

егов

а ст

рукт

ура

Ист

иче

скр

ивен

е пр

етпо

став

-ке

, зап

ажа

греш

ке и

пр

опус

те

у ло

гици

рас

уђив

ања,

уоч

ава

раз

лике

изм

еђу

чињ

ениц

а и

посл

едиц

а, п

роц

ењуј

е зн

ачај

по

дата

ка.

Одр

еђуј

е ст

рукт

уру;

ор

га-

низу

је д

елов

е; п

реп

озна

је

глав

ни с

мис

ао; и

дент

ифик

ује

ком

поне

нте.

анал

изир

ај, и

здво

ј, ур

еди,

обј

асни

, кл

асиф

икуј

, под

ели,

упо

ред

и, и

забе

ри

68

СИ

НТЕ

ЗАсп

особ

ност

ком

бино

вањ

а ел

е-м

ента

да

би с

е до

била

нов

а це

ли-

на; з

а на

стај

ање

нови

х ст

рукт

ура

неоп

ходн

а је

ств

арал

ачка

акт

ив-

ност

Пиш

е м

ање

ства

рал

ачки

са

став

, пр

едла

же

план

из

вође

ња

експ

ерим

ента

, ко

рис

ти з

нањ

а из

раз

них

об-

ласт

и да

сас

тави

пла

н р

еша-

вањ

а р

азли

чити

х пр

обле

ма.

Кор

исти

ста

ре

идеј

е за

ств

а-р

ање

нови

х; г

енер

ише

из д

а-ти

х по

дата

ка; п

овез

ује

знањ

а са

дру

гим

обл

асти

ма;

пр

ед-

виђа

зак

ључ

ке/з

акљ

учуј

е.

прео

блик

уј/м

одиф

икуј

, инт

егр

иши,

за

мен

и, н

апр

ави

план

, пр

едви

ди –

ш

та а

ко?,

уко

мпо

нуј,

фор

мул

иши,

пр

и-пр

еми,

ген

ерал

изуј

/уоп

шти

, пон

ово

напи

ши

ЕВА

ЛУА

ЦИ

ЈАсп

особ

ност

да

се о

цењ

ује

знањ

е р

азно

врсн

их с

адрж

аја;

сво

је

став

ове

засн

ивај

у на

јасн

им к

ри-

тер

ијум

има

које

мог

у од

ређ

иват

и он

и са

ми

или

наст

авни

к

Оце

њуј

е ло

гичн

ост

град

ива

у пи

сано

м о

блик

у, о

цењ

ује

ускл

ађен

ост

закљ

учак

а са

пос

тоје

ћим

под

ацим

а,

оцењ

ује

знач

ај р

азли

чити

х пр

одук

ата

дела

тнос

ти п

ола-

зећ

и од

спо

љаш

њих

кр

ите-

риј

ума

квал

итет

а.

Упор

еђуј

е, у

тврђ

ује

слич

-но

сти

и р

азли

ке и

змеђ

у ид

еја;

пр

оцењ

ује

вред

ност

те

ориј

а и

изла

гањ

а; б

ира

на

осно

ву р

ацио

налн

их а

ргу

ме-

ната

; вер

ифик

ује

вред

ност

по

дата

ка; п

реп

озна

је с

убје

к-ти

внос

т.

проц

ени,

одл

учи,

оце

ни, п

ров

ери,

те

стир

ај, и

змер

и/од

мер

и, п

ред

лож

и,

изаб

ери,

пр

осуд

и, о

бјас

ни, р

азли

куј,

закљ

учи,

ком

пар

ирај

, рез

имир

ај

Табе

ла б

р. 8

: Блу

мов

а та

ксон

омиј

а у

когн

итив

ном

под

ручј

у

69

ДИМЕНЗИЈЕЗНАЊА

ДИМЕНЗИЈЕ КОГНИТИВНИХ ПРОЦЕСА

1 2 3 4 5 6

Памтити Разумети Применити Анализирати Евалуирати Креирати

А.Чињеничнознање

Туризам предста-вља_________

О којим врстама туризма можемо говорити на простору Србије?

Б.Концептуалнознање

Који природни услови утичу на развој туризма у Србији?

В.Процедурал-но знање

Прочитај из графика број домаћих и страних туриста у Србији.

Г.Метакогни-тивнознање

Који наведени извор говори о негативним тенденцијама у туризму?

Табела бр. 9: Ревидирана Блумова таксономија – примери захтева за ученике

Оцењивање је веома сложено и за већину наставника најтежи је део њиховог зани-мања. Потешкоће у процесу оцењивања јављају се готово свуда. Појединим наставници-ма је најтеже оценити групни рад ученика. У наредној табели дата је идеја како се може испратити и вредновати групни рад. Кроз табеле ангажујте ученике да процењују сами себе, рад својих другара у групи, свој рад, али и рад и излагања других група. На самом почетку појавиће се потешкоће, нелагодност код ученика да се процене туђи радови, али и потешкоће у реалном оцењивању друштва из одељења. Уколико будете упорни, оства-рићете шта желите. Код ученика се развија самопроцењивање и критичност. Наравно, табела је дата као пример и може се прилагодити сопственим потребама.

70

Бр. г

рупе

Кр

итер

ијум

Пр

езим

е и

им

е уч

еник

а

Рад

у г

руп

иП

раћ

ење

рад

а о

стал

их

груп

а

Усмерен назадатак

Предлаже добре идеје

Разговара о редоследуизлагања

Објашњава или дели идеје са другима

Подстиче остале

Активно учествује у изради презентације

Структура презентације

Идејна решења и садржај

Занимљивост презентације

Начин излагања

Оригиналност

Интеракција са наставником

Интеракција између ученика

Груп

а б

рој

1

Груп

а б

рој

2

Груп

а б

рој

3

Табе

ла б

р. 1

0: П

ред

лог

праћ

ења

рад

а у

окви

ру г

рупе

и р

ада

друг

их г

рупа

пр

илик

ом и

зрад

е пр

езен

таци

ја

71

Тестови су низови различитих задатака објективног типа који испуњавају одређене ка-рактеристике. До појава тестова дошло је из више разлога: желео се избећи субјективни фактор наставника-испитивача, сматрало се да су писмена тестирања поузданији начин провере знања. Тестови као вид оцењивања имају низ предности: елиминише се фактор субјективности, оцењује се знање а не мотивација, сви ученици могу имати исте задатке, али се задаци могу прилагодити и индивидуалним потребама ученика. Испитивање тесто-вима је брзо и економично. Прегледање и свођење резултата је једноставно.

Тестовима се не могу у потпуности образлагати ставови, што представља њихов огра-ничавајући фактор. Неки аутори сматрају да се тестом проверавају знања и чињенице, а мање способност размишљања. Састављање теста захтева стручност и доста времена.

У новије време у настави географије популаризују се мултимедијални тестови као вид увежбавања наставних садржаја. Овакав начин провере знања ученика присутан је и на такмичењима средњошколаца, олимпијадама, балканијадама и светским географским олимпијадама, при упису на факултете.

Приликом проверавања знања ученика (резултата наставе) можете користити неколи-ко основних типова тестова. То су тестови:

• присећања и допуњавања;• алтернативних одговора; • вишеструког избора;• припајања;• сређивања;• уочавања разлика;• узрок – последица; • задаци есејског типа – кратак и продужени одговор.

Задатак допуњавања

Овај тип задатака је намењен за проверавање чињеничног материјала. Ученици треба да се присете податка који је у питању изостављен и да га на одговарајућем месту на озна-ченој линији упишу. Недостатак је што се на овај начин не може добро испитати разуме-вање проблема.

11. ТЕСТОВИ ЗА ПРОВЕРАВАЊЕ ЗНАЊА УЧЕНИКА

72

Примери задатака:

1. Допуни реченицу.

Најпосећенија бања у Србији је __________________________, а бања са најтоплијом

водом је _____________________________________.


Мачва је настала таложењем наноса реке _______________ и реке _______________.


Појава рачвања реке и њено отицање у два слива назива се ___________________.


Најнизводнија котлина у долини Јужне Мораве назива се _______________________

____________________.


Најпрометнији гранични прелаз према Румунији је ____________________________.

Тест алтернативних одговора

Овај тип теста је дихотомијске природе. У питању је дата тврдња, а ученик треба да од-реди да ли је она тачна или није. Ученик треба да заокружи или подвуче задато. Овакав на-чин тестирања није препоручљив јер не проверава суштинско знање. Постоји могућност да ученици који нису знали одговоре методом случајног избора заокруже оно што је тачно и тако створе наставнику лажну слику о њиховом знању.

Примери задатака

1. Заокружи тачан одговор.

а) Коридор 7 представља Дунавски коридор кроз Србију. Т Н

б) Екстензивну пољопривреду карактерише крупни посед. Т Н

в) 45. паралела пролази преко територије Србије. Т Н

2. У задатим реченицама подвуци тачан одговор.

а) Према подацима пописа становништва из 2011. већина становништва Србије живи у селима/градовима.

б) Већинско становништво у Димитровграду чине Срби/Бугари.

в) Планина Кукавица припада планинској групи Српско-македонске масе/Динарских планина.

г) Делиблатска пешчара се налази у Банату/Бачкој.

73


а) Бели Дрим припада сливу Јадранског мора. Т Н

б) Србија је подунавска држава. Т Н

в) Карпатско-балканске планине су најстарије планине у Србији. Т Н

г) Планина Космај припада ободу Панонског басена. Т Н

Тест вишеструког избора

Ученицима се нуди више различитих одговора, а они бирају један или више тачних. Та-чне одговоре ученик треба да подвуче или заокружи. Питања овог типа састоје се од више одговора од којих је један или више њих тачно. У одговорима постоји и неколико ометача. Ометачи морају бити разумљиви и квалитетни.


1. Које од наведених планина припадају Српско-македонској маси?

а) Златибор б) Руј в) Стара планина

г) Кукавица д) Мироч ђ) Повлен

2. Заокружи град који се разликује од осталих градова.

а) Вршац б) Панчево в) Бечеј

г) Кикинда д) Бела Црква

3. Највећи капацитет за производњу електричне енергије у Србији чине:

а) термоелектране; б) хидроцентрале;

в) соларне електране; г) електране на ветар и биогас.

Задаци елиминације

Код овог типа задатака од ученика се захтева да препозна један или више понуђених појмова који се не уклапа у друге понуђене појмове.


1. Међу наведеним појмовима пронађи уљеза и заокружи га.

трговина туризам угоститељство

лов и риболов саобраћај услужно занатство

2. Пронађи ко нарушава логички след и не припада овом низу појмова.

шећерна репа хмељ конопља детелина лан дуван

3. Подвуци појам који не припада низу.

рударство енергетика текстилна индустрија

металургија металска индустрија

74

Задаци сређивања

У овом типу задатака од ученика се очекује да среди понуђене одговоре према одређе-ном правилу или низу. Задаци су адекватни за проверу знања и разумевања и познавања узрочно-последичних веза.


1. Поређајте појмове према припадности.

нафта, угаљ, ветар, биомаса, природни гас, геотермални извори

а) необновљиви извори енергије ( )

б) обновљиви извори енергије ( )

2. Од понуђених појмова поређај воде према степену загрејаности.

хипотерме хомеотерме хладне хипертерме

> 20°C _________________________;

20–34°C _________________________;

34–38°C _________________________;

< 38°C _________________________.

3. Одреди вертикалну зоналност шумских екосистема.

Од мање ка већој надморској висини упиши правилан размештај шума и пашњака.

сувати, букова шума, мешовите шуме, смрчине шуме, камењари

_________________________________________________________________________

Задаци уочавања разлике

1. Заокружи слово испред тачног одговора.

Према начину постанка природна језера се деле на:

а) крашка;

б) ледничка;

в) антропогена;

г) речна;

д) урвинска;

ђ) еолска.

2. Заокружи слово испред тачног одговора.

Риболовац може упецати пастрмку на:

а) Јасеници;

б) Рзаву;

в) Бегеју.

75

Задаци растављања

1. Словима означи припадност биљног и животињског света:

а) степа; б) јела; в) трска; г) граб; д) тетреб.

Панонска област: ____________________________.

Планинска област:____________________________.

Задаци узрок – последица


Највећи загађивачи река микроорганизмима и органским материјама су:

а) термоелектране;

б) индустрија;

в) сточне фарме;

г) речни саобраћај.

Задаци разврставања

Од више понуђених карактеристика неке појаве или процеса од ученика се очекује да упореде те особине и да се одлуче за исправну појаву или процес.

1. У задатку су дата обележја равничарских и планинских речних токова.

На цртице поред обележја упиши реку на коју се то обележје односи.

_______________ шљунковито дно

а) Босут _______________ менадри

_______________ присутна пастрмка

б) Рзав _______________ алувијална раван

_______________ вертикална ерозија

_______________ силт

Задаци есејског типа

Наставник поставља питања на која ученици одговарају у облику краћег или дужег за-писа. Оцењивање оваквих задатака захтева од наставника висок степен објективности. Есејски задаци могу бити кратког одговора (шта? када? колико? које? где?) и продуженог одговора (кроз запис се процењује степен усвојености и разумевање написаног).

Задаци есејског типа – кратак одговор

1. Које стене учествују у геолошком саставу Србије?

__________________, ____________________ и_____________________.

76

2. Шта је дијаспора?_________________________________________________________________________.

3. Где се налази хидрографски чвор Србије?_________________________________________________________________________.

Задаци есејског типа – продужени одговор

1. Објасни утицај на животну средину производње електричне енергије у термоелек-транама и хидроцентралама._________________________________________________________________________.

2. Напиши све што знаш о популационој политици у Србији._________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________.

11.1. ПРИМЕРИ ЗАДАТАКА ЗА ПРОВЕРУ ЗНАЊА УЧЕНИКА

Бројпитања

Наставне теме: Положај, границе и величина Републике Србије иПриродне одлике Србије

1. На основу рељефних карактеристика Србију смо поделили на две макроцелине:

а) _______________________ ;

б) _______________________ .

2. Повежи тачке математичкогеографског положаја са координатама.

а) ______ 10 km северно од Суботице а) 41°53´

б) ______ Растелица б) 23°00´

в) ______ Бачки Брег в) 46°11´

г) ______ Сребрна глава г) 18°49´

3. Заокружи тачан одговор.Који проценат Србије се налази на Балканском полуострву, јужно од Саве и Дунава?

а) 92% б) 32% в) 65% г) 75%

4. Повежи ознаке европских коридора који пролазе кроз Србију.

а) Е70 ____________ Хоргош–Прешево

б) Е75 ____________ Ниш–Димитровград

в) Е80 ____________ Батровци–Београд

5. Преко којих речних токова прелази граница између Србије и Румуније?

а) Сава б) Дунав в) Тимок г) Нера

6. Допуни појмове који недостају у тексту. Милан је са друштвом кренуо на путовање у суседну државу. Прешао је гранични прелаз Јабука и ушао у државу ______________________ са којом се граничимо на _____________________ (страни света). Да би ушао у ову државу, могао је да пређе још граничне прелазе _________________________ и _________________________.

77

7. Заокружи градове који се налазе на правцу Коридора 7.

а) Суботица б) Београд в) Смедерево

г) Пожаревац д) Апатин

8. Повежи државе са годинама настанка.

а) Државна заједница Србија и Црна гора 1929. године

б) Краљевина СХС 1943. године

в) СРЈ 2006. године

г) Краљевина Југославија 1918. године

д) Србија 2003. године

ђ) СФРЈ 1992. Године

9. Најбројнији народи на Балканском полуострву су:

___________________________________, ________________________________ ,

___________________________________ .

10. На приказаној карти уцртани су гранични прелази. На линијама упиши о којим прелазима је реч.

Гранични прелаз под бројем 1 је __________________________.






1

6

5

4

3

2

78

11. Одговори на постављена питања.

Најпрометнији гранични прелаз према:

а) Румунији је _________________________________ .

б) Мађарској је ________________________________ .

в) Хрватској је _________________________________ .

г) Бугарској је __________________________________ .

д) Босни и Херцеговини је _______________________ .

ђ) Црној Гори је ________________________________ .

12. Допуни реченице.

На најпрометнијем граничном прелазу према Македонији, који се зове _____________________ , велике су гужве, чека се неколико сати. Да бисте уштедели време, крећете на алтернативни гранични прелаз који се зове ____________________________________.

13. Израчунај густину насељености Србије уколико знаш да је површина 88.361 km², а број становника према попису из 2011. године 8.900.000. (одговор заокружити на две децимале)

Одговор:_________________________________________________________________

___________________________________________________________________

___________________________________________________________________

___________________________________________________________________.

14. Растојање на карти између најзападније и најисточније тачке износи 35 mm, карта је урађена у размери 1 : 300.000. Израчунај удаљеност између две тачке у километрима.

_________________________________________________________________________

15. Уз помоћ карте и размерника израчунај удаљеност између најсеверније и најјужније тачке Србије.

_________________________________________________________________________

16. Прочитај претходни задатак и одреди колико времена је потребно да стигнеш од једне тачке до друге уколико се крећеш брзином од 70 km/h.

___________________________________________________________________

___________________________________________________________________

17. Географске координате средишње тачке Србије износе _________________________

и том координатом је представљено село ___________________________ у општини

_______________________________.

18. Дунав је повезан са реком ______________________ и _____________________ , тј. са

_____________ морем и _____________________ морем. Део овога канала у Србији

је и канал –___________–___________–___________.

19. Најзначајније удолине на Балканском полуострву су:

_________________–_________________ и _________________–_________________ .

79

20. Геополитички положај Србије одређен је _____________________________________.

21. Физичкогеографски положај Србије је сложен и разноврстан. Србија је:

_________________________________________________________________________ .

22. Објасни реченицу великог српског географа Јована Цвијића:

„Подигли смо кућу на раскрсници путева.” ____________________________________

_________________________________________________________________________ .

23. Наведи најважније проблеме у разграничавању са Босном и Херцеговином.

_________________________________________________________________________ .

24. Наведи најважније проблеме у разграничавању са Хрватском.

_________________________________________________________________________ .

25. Природне границе Србије воде долинама река и планинских масива. Наброј планинске масиве и речне токове којима се пружају природне границе.

_________________________________________________________________________ .

26. Заокружи тачан одговор. Границе Србије су:

а) етничке; б) неетничке.


Наставна тема: Становништво и насеља Републике Србије

1. На основу података о највишој и најнижој надморској висини Србије, израчунај релативну висину.

_________________________________________________________________________ .

2. Поређај хронолошки, почев од најстаријег ка најмлађем, наведене појмове.

а) Панонска низија б) Тетис в) Панонско море г) Паратетис

_______________

3. Обележи елементе речног профила.

Број 1 представља ____________________, број 2 представља ___________________,

број 3 представља ____________________.

4. Који ендогени процеси су утицали на формирање планина у Српско-македонској маси?

а) набирање б) раседање в) размицање литосферних плоча

5. Које врсте стена учествују са најмањим процентом у грађи рељефа Србије?

_________________________________________________________________________ .

2

3

1

80

6. Повежи наведене појмове са надморским висинама на којима се налазе.

ушће Тимока у Дунав 2.168 m

Ђеравица 28 m

Миџор 2.656 m

7. Пронађи планину која се по припадности и обележјима разликује од осталих наведених.

а) Селичевица б) Буковик в) Бабичка гора г) Сува планина


Прерасти су _________________________________________________________

и настали су процесима ____________________________________________ерозије.

9. Поред назива клисуре упиши назив реке.

а) Качаничка _________________________________

б) Каонска ___________________________________

в) Горњачка __________________________________

10. Наброј пет река Јадранског слива.

То су: ___________________________________________________________________ .


Потајнице или _____________________________ раде по принципу спојених судова.

Објасни начин функционисања потајница. ____________________________________

_________________________________________________________________________ .


Највећа понорница у Србији је __________________ и налази се на _______________ пољу.

13. Који од наведених градова има најмању количину падавина?

а) Вршац б) Београд в) Крагујевац г) Пећ

14. Допуни реченицу.Природна вегетација на чернозему је ________________________________________.

15. Допуни реченицу.Галеријске шуме састављене су од: ____________________, ____________________ и ____________________.


Процес испирања хумуса из земљишта већи је: а) у области мелиорације;

б) на планинским падинама;

в) у равницама.


Најстарији национални парк у Србији је ______________________________________.

81

18. Како се зове биљка приказана на слици? Са којим државним празником и историјским моментом је повезујемо?

___________________________________________

19. На слици су приказани национални паркови и специјални резервати природе. Испод слике упиши о којим националним парковима и резерватима природе је реч.

а) ________________________ б) _______________________________

20. На сликама испод приказане су неке природне појаве. Препознај о којим појавама се ради.

а) __________________________ б) __________________________


Наставна тема: Привреда Србије

1. Заокружи тачне одговоре.

Најстарији трагови насељености у Србији пронађени су у:

а) пећини Рисовача;

б) Рајковој пећини;

в) пећини у близини села Градац.


Основни разлог повећања морталитета у Србији је:

a) привредна неактивност;

б) смањење дужине животног века;

в) повећан удео старијег становништва;

г) смањен степен здравствене заштите.

82

3. На простору Србије Илири настањују простор __________________ од Јужне и

Велике Мораве, а Трачани настањују простор ________________________ од Јужне и

Велике Мораве.


Први попис становништва у Србији спроведен је _________________ године у време

владавине _________________________________________.


У 20. веку Србија је имала _________ пописа. Последњи попис у том веку спроведен

је ___________ године.


Последњи попис у Србији обављен је ___________________ године, а следећи попис

нас очекује ___________________ године.

7. У попису становништва веома је важан критичан моменат. Објасни овај појам.

_________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________ .


У последњем попису спроведеном у Србији ____________ године у нашој држави је

живело ___________________________ милиона становника.

9. Појам годишње стопе наталитета односи се на:

а) број рођене мушке деце на 1.000 становника;

б) број рођене женске деце на 1.000 становника;

в) број рођених на 1.000 становника.


Појам диференцијални наталитет односи се на:

а) већи удео женског становништва у укупном становништву;

б) рађање већег броја женске деце;

в) већи удео мушког становништва у укупном становништву;

г) рађање већег броја мушке деце.

11. Стопа наталитета у Србији 2011. године износила је 10,34‰, а стопа морталитета износила је 12,2‰.Израчунај стопу природног прираштаја Србије.

_________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________.

12. Поред следећих тврдњи упиши те слово Т ако су тачне, а слово Н ако су нетачне.

а) Мађари представљају већинско становништво у општини Прешево. ______

б) Депопулација настаје само као последица ниског природног прираштаја. ______

в) Природни прираштај је позитиван у општини Нови Пазар. ______

г) Бугари су већинско становништво у Босилеграду. ______

(упиши страну света)

(упиши страну света)

83


Просечна старост становништва Србије према попису из 2011. износи ____________ године.

14. Срби се убрајају у најстарије народе. Старији од Срба су:

__________________, __________________, __________________, _________________.


Према просечној старости српском становништву су најсличнији:

а) Финци; б) Чеси; в) Словаци; г) Словенци.


Уколико родитељ у Србији при рођењу првог детета од државе добије 30.000 динара, ту меру сматрамо:

а) антинаталистичком политиком; б) наталистичком политиком;

в) депопулацијским процесом; г) еугеничком политиком.


До 2050. године у Србији ће бити мање становника за:

а) 1.000.000; б) 1.500.000; в) 3.000.000.


Наша земља има _______________________________________________________ тип полно-старосне пирамиде.


Према резултатима пописа из 2011. године удео старијих од 65 година у укупној

популацији је ____________ %, а удео млађих од 15 година је ____________ %.


Најмању просечну старост има становништво општине _______________________, а

највећу просечну старост становништво општине ________________. Обележи ове

општине на карти Србије.

84


На старосну структуру становништва највише утиче:

а) ________________; б) _______________; в) ________________.

22. На приказаном графику представљен је степен образовања становништва Србије.

становништво са завршеном основном школом __________

становништво са завршеном вишом школом __________

становништво са завршеном високом школом __________

23. Пажљиво прочитај текст. Пронађи и подвуци погрешне појмове и упиши их у табелу која је предвиђена за њих. У колони поред упиши исправне одговоре.

Савремене миграције почеле су током 19. века масовним исељавањем Немаца након донете аграрне реформе. На њихова имања доведено је око 65.000 породица из Мађарске. Између 1960. и 1990. године због великог притиска са простора Косова и Метохије иселио се велики број Срба и Албанаца и населио у централним деловима Србије. Ипак, најмасовнија кретања и пресељавања становништва у нашој држави одвијала су се на релацији село–град, а настале су као последица интензивног процеса терцијаризације.

Погрешна тврдња Тачна тврдња

24. Повежи узроке миграција становништва са одговарајућим факторима.

PUSH – број 1. _______________ лагодан живот

_______________ диктатура

_______________ сиромаштво

PULL – број 2. _______________ демократија

_______________ пренасељеност

вб а

85


Популациона политика која својим активностима доприноси смањењу броја

становника назива се ____________________, а уколико доприноси повећању

броја становника, назива се ____________________.

26. Поред данашњих назива насеља у Србији упиши старе називе.

Београд _____________________ Сремска Митровица _______________

Земун _______________________ Костолац ________________________

Ужице _______________________ Ниш _____________________________

27. У старе миграције према Јовану Цвијићу убрајамо:

а) ___________________________; б) _______________________________;

в) ___________________________; г) _______________________________.


Емиграционе области динарске миграционе струје су ___________________, а

имиграционе области су ______________________________________.


Интензивно напуштање и одумирање сеоских насеља назива се

_________________________________________________.


У планинским крајевима Србије, на Златибору, Златару и Јавору, заступљена су

сеоска насеља _________________________________________ типа.

31. Погледај слике и одреди којем типу сеоских насеља припадају. Одговор упиши на линије испод слике.

а) __________________________________ б) _______________________________


Насеља разбијеног типа деле се на ___________________________ и

___________________________.


Према континуитету насељености насеља смо поделили на _____________________

и ______________________.

86

34. Пажљиво читај текст и допуни реченице.

Одлучио си да обиђеш привремена сеоска насеља у Србији. Кренуо си по Војводини. На северу Бачке посетио си сезонско насеље које је познато по производњи ратарских производа. Ових насеља је у прошлости било много више, а данас често мењају своју примарну ратарску улогу. Ова насеља су позната под називом _______________________. Наставио си путовање у јужније делове, ка Мачви. У разговору са локалним становништвом сазнајеш да се насеља ратарског типа овде називају ________________________. Путујеш у крајеве познате по производњи винове лозе и вина. Сазнао си да се привремена насеља у околини Александровца називају ________________________, а у околини Неготина су позната под називом ___________________. Своје путовање завршаваш у планинским крајевима у којима се јављају привремена сточарска насеља која се називају _____________________ или ____________________.

35. Повежи одговарајуће појмове.

урбанизација пораст градова и повећање броја становника

секундарна урбанизација пораст броја становника и ширење градова

примарна урбанизација промене у сеоској средини под утицајем градова

36. На основу изгледа и структуре у Србији издвајамо следеће типове градова:

а) __________________, као што су градови __________________

и __________________;

б) __________________, као што су градови __________________

и __________________;

в) __________________, као што су градови __________________

и __________________;

г) __________________, као што су градови __________________

и __________________.

37. Повежи градове према доминантним функцијама које су развијене у овим градовима.

а) Београд ______ индустријски град

б) Врњачка Бања ______ административни центар

в) Краљево ______ туристички град

г) Смедерево ______ универзитетски центар


Под појмом конурбација подразумевамо _____________________________________.

Конурбацију у Србији можемо очекивати на простору __________________________

и __________________________.


Џемат је _________________________________________________________________.

87


Наставна тема: Регионалне целине Србије


На развој привреде Србије утицале су две групе фактора: _____________________ и

_____________________.

2. Заокружи тачне одговоре.

Значајније привредне гране у Србији су:

а) саобраћај; б) туризам; в) пољопривреда;

г) индустрија; д) трговина.

3. Кроз Србију пролазе међународни коридори 10 и 7 што значајно утиче на развој многих привредних грана. На цртама испод упиши које су то привредне гране.

а) ________________________ б) ________________________

в) ________________________

4. Наведена су занимања. Разврстај их у одговарајуће секторе.

рудар, шумар, наставник географије, програмер, медицинска сестра, зидар, ловац, обућар, трговац

_________________________________________________________________________ .

5. Шта је транзиција и које су њене одлике у Србији?

Одговор:_________________________________________________________________

_________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________.

6. Наведене су делатности. Разврстај их у одговарајуће колоне и редове у задатој табели.

земљорадња, здравство, просвета, туризам, трговина, рударство, угоститељство, администрација

делатност делатност делатност

привредна

ванпривредна

производна

услужна

примарни сектор

секундарни сектор

терцијарни сектор

квартарни сектор

7. Шта је економска транзиција?

Одговор:_________________________________________________________________.

88


Да ли се на основу структуре запослених по привредним секторима може одредити степен привредне развијености сваке државе?

ДА НЕ


Према попису из 2011. године у Србији је у терцијарном и квартарном сектору запослено више од:

а) 80% становништва;

б) мање од 20% становништва;

в) између 50 и 60% становништва.

10. Које године је укинута друштвена својина у Србији? Објасни у неколико реченица последице ове одлуке.

Одговор:_________________________________________________________________

_________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________ .

11. Заокружи тачан одговор.Производно занатство се убраја у:

a) секундарни сектор;

б) примарни сектор;

в) терцијарни сектор;

г) квартарни сектор.

12. Какве делатности обухватају примарни и секундарни сектор делатности?

Одговор:_________________________________________________________________.

13. Какве делатности обухватају терцијарни и квартарни сектор делатности?

Одговор:_________________________________________________________________.

14. Које се привредне делатности сврставају у примарни сектор?

Одговор:_________________________________________________________________.


Банкарство је део секундарног сектора делатности. ДА НЕ

16. Наброј делатности секундарног сектора.

Одговор:_________________________________________________________________.

17. Наброј делатности терцијарног сектора.

Одговор:_________________________________________________________________.

18. Наброј делатности квартарног сектора.

Одговор:_________________________________________________________________.


Основни задаци пољопривреде су: _________________________________________ .

89

20. У виду краћег есеја опиши приказан график о структури расположивог земљишног фонда 2011.

Одговор:_________________________________________________________________

_________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________ .

21. Чиме је угрожено земљиште у равничарској зони Србије?

Одговор:_________________________________________________________________.

22. Које структурне промене треба извршити у пољопривреди Србије?

Одговор:_________________________________________________________________.

23. Опиши шта карактерише интензивну (напредну, модерну) пољопривредну производњу.

Одговор:_________________________________________________________________.

24. На чему се заснива органска пољопривредна производња?

Одговор:_________________________________________________________________.

25. Да ли приказана парцела одговара интензивној пољопривредној производњи? Образложи.

Наведи разлоге:___________________________________________________________

_________________________________________________________________________.

90

26. Погледај карту и издвој општине са највећим учешћем обрадивих површина.

Опиши где се налазе те општине: _______________________________.

27. Како рељеф утиче на просторни размештај пољопривреде?

Одговор:_________________________________________________________________.


У равничарској зони наше земље постоје добри услови за гајење

________________________________________________________________________ .

29. Чиме је условљена пољопривредна зоналност Србије?

Одговор:_________________________________________________________________.

30. Шта су предуслови савремене пољопривредне производње?

Одговор:_________________________________________________________________.

31. На основу следеће тврдње препознај житарицу.

Гаји се и у панонској равници и у планинским пределима. У поређењу са педесетим годинама 20. века њена производња је смањена четири до пет пута.

Одговор:_________________________________________________________________.

32. Захтева плодно земљиште, довољно влаге и сув период за сазревање и жетву. Просечни приноси су око 3,5 тоне по хектару. О ком житу је реч?

Одговор:_________________________________________________________________.

33. Допуни реченицу.У стрна жита убрајамо: ____________________________________________________ .

91

34. Погледај слике, именуј приказане биљке и сврстај их у индустријско, крмно биље или житарице. Наброји зоне гајења.

а) б) в)

а) _______________________________________________________________________

б) _______________________________________________________________________

в) _______________________________________________________________________

35. Погледај слике, именуј приказане биљке и сврстај их у индустријско, крмно биље или житарице. Наброји зоне гајења.

а) б) в)

а) _______________________________________________________________________

б) _______________________________________________________________________

в) _______________________________________________________________________


У крмно биље убрајамо: ____________________________________________________.

37. На основу следеће тврдње препознај житарицу.

Гаји се и у панонској равници и у планинским пределима. Користи се као сточна

храна и у индустрији пива. Реч је о ______________________________________ .

38. Према подацима пописа пољопривреде 2012. године, воћњаци су заузимали мање

од __________% површине коришћеног земљишта.


Континентално воће најзаступљеније у Србији је: _____________________________.

92


Главни проблеми у нашем воћарству су: ______________________________________.


Најпознатије области гајења шљива у Србији су: _______________________________

__________________________________________________________.

42. Наведене виноградарске рејоне обележи на карти.

а) суботичко-хоргошка пешчара

б) сремски (у овом рејону је фрушкогорско виногорје)

в) банатски (у овом рејону је вршачко виногорје)

г) шумадијско-великоморавски (у овом рејону су венчачко, смедеревско, грочанско виногорје и др.)

д) поцерски

ђ) тимочки (у овом рејону је неготинско виногорје)

е) западноморавски (у овом рејону је Александровачка жупа)

ж) нишавско-јужноморавски

з) косовско-метохијски

43. Набројане су делатности становника. Повежи их са одговарајућом привредом, уписивањем слова на црту испред назива.

_______ сточар на Златару а) интензивно сточарство

_______ узгајивач пшенице у Војводини б) традиционална земљорадња

_______ узгајивач стоке у Мачви в) екстензивно сточарство

_______ произвођач пшенице у Шумадији г) интензивна

44. Повежи руде са налазиштима.

_______ гвожђе а) Голеш

_______ никал б) Ајвалија

_______ бакар в) Мокра гора

_______ олово и цинк г) Велики Кривељ

д) Мачкатица

45. Повежи метале и одговарајућу групу.

_______ гвожђе а) обојени метали

_______ алуминијум б) племенити метали

_______ паладијум в) црни метали

_______ бор г) радиокативни метали

_______ уранијум д) ретки метали

93

46. Опиши литијум, објасни његову употребу и наведи највећа налазишта у Србији.

_________________________________________________________________________ .


Златоносне реке у источној Србији су : ___________________, ___________________,

___________________ и ___________________.

48. Повежи неметале и њихову употребу.

_______ магнезит а) цигла и цреп

_______ глина б) ватросталне опеке

_______ кварцни песак г) стакло


Једина фабрика за прераду гвожђа и производњу челика у Србији зове се

______________, налази се у граду ______________, на обали реке _______________.

50. Повежи хидроелектране и реке на којима се оне налазе.

а) Дрина _______Потпећ

б) Западна Морава _______Међувршје

в) Лим _______Бајина Башта

51. Наброј обновљиве изворе енергије који се могу користити у Србији.

_________________________________________________________________________ .

52. Повежи називе предузећа са врстом производа и градом у коме су лоцирана.

„Тигар” 1. Врбас а) лекови

„Бамби” 2. Пирот б) уље

„Хенкел” 3. Пожаревац в) гуме

„Хемофарм” 4. Крушевац г) чоколаде

5. Вршац д) сапуни, детерџенти

53. Поред културно-забавне манифестације допиши назив града у којем се одвија.

а) „Битеф” _________________________________________________

б) „Мокрањчеви дани” ______________________________________

в) „Фестивал европског филма” ______________________________

г) „Гитаријада” _____________________________________________

д) „Жупска берба” __________________________________________

ђ) „Позоришни сусрети гимназијалаца” _______________________


На реци Увац подигнуте су три хидроелектране: _______________, _______________

и ______________________.


Прва хидроцентрала у Србији на направљена је на реци _______________ у граду

___________________.

94


Први ветропарк у Србији биће лоциран у _____________________________________.


Појам девастације подразумева _____________________________________________.

58. Према предмету транспорта саобраћај делимо на:

а) ________________________;

б) _______________________;

в) ________________________;

г) ________________________.

11.2. ПРИМЕРИ ТЕСТОВА ЗА ПРОВЕРУ ЗНАЊА УЧЕНИКА


ТЕСТ БР. 1Географија за III разред

Ученик: __________________________________________

Одељење: _________________

1. Просечна надморска висина рељефа у Србији износи:

а) 173 m;

б) 273 m;

в) 373 m;

г) 473 m. (Заокружи тачан одговор.)

2. Повежи следеће појмове уписивањем одређеног слова на линију.

_______ Вршка чука а) граница са Бугарском

_______ Бачки Брег б) граница са Хрватском

_______ Ватин в) граница са Македонијом

_______ Прохор Пчињски г) граница са Румунијом

д) граница са Мађарском

3. Како се зове планинска група Динарског планинског система која се налази у

граничном појасу између Србије, Црне Горе и Албаније и које се планине налазе у

њој? ___________________________________________________.

4. Типични лаколити су следеће планине Србије:

а) Гучево, Авала и Букуља;

б) Авала, Цер и Тара;

в) Авала, Цер и Букуља. (Заокружи тачан одговор.)

5. Који су основни облици рељефа у Војводини?

Одговор:_________________________________________________________________.

95

6. Који је најважнији гранични прелаз на граници са Хрватском и зашто?

Одговор:_________________________________________________________________.

7. Заокружи тачан одговор.Површина Балканског полуострва је:

а) 420.000 km²; б) 520.000 km²; в) 530.000 km²; г) 540.000 km².

8. На којој се планини налази врх Ђеравица, највиши врх у нашој земљи?

_________________________________________________________________________ .


Економскогеографски положај Србије није најповољнији. Додатно је погоршан

услед ___________________________ и ___________________________ после

деведесетих година 20. века.

10. Које се наше државне границе убрајају у старе границе?

_________________________________________________________________________ .

11. Када је настала Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца и када је променила име у

Краљевина Југославија? ___________________________________________________ .

12. Поред имена планине упиши одговарајуће слово.Упари следеће географске појмове.

_______ Ртањ а) старовлашко-рашка група планина

_______ Златибор б) проклетијска група планина

_______ Хајла в) карпатско-балканска група планина

_______ Повлен г) ваљевско-подрињска група планина

д) шумадијска група планина

Број бодова: __________________ Оцена:____________________



Ученик: __________________________________________

Одељење: _________________

1. Која је једина планина у Срему и који је њен планински врх?

Одговор:_________________________________________________________________.

2. Повежи следеће појмове уписивањем одређеног слова на линију.

_______ Кикинда а) граница са Босном и Херцеговином

_______ Лозница б) граница са Хрватском

_______ Бродарево в) граница са Македонијом

_______ Ђенерал Јанковић г) граница са Румунијом

д) граница са Црном Гором

96


Јужну границу Карпатско-балканског планинског система представља ____________

и ____________ котлина и граница са _________________.

4. Које од следећих планина су планине из шумадијске групе?

а) Космај

б) Озрен

в) Сувобор

г) Маљен

д) Букуља (Заокружи тачне одговоре.)

5. Наброј лесне заравни које се налазе у Србији.

Одговор:_________________________________________________________________.

6. Какве су следеће тврдње? Заокружи тачан одговор.

Суботичка пешчара је део велике Бајске пешчаре. Т Н

Бајска пешчара се налази у Румунији. Т Н

Фрушка гора је северни огранак централних Динарида. Т Н

Канал Дунав–Тиса–Дунав простире се од Бездана до Беле Паланке. Т Н

7. Која група стена је највише заступљена у грађи планина Српско-македонске масе?

Одговор:_________________________________________________________________.

8. Где се налази и колико износи надморска висина рељефно најниже тачке Србије?

Одговор:_________________________________________________________________

_________________________________________________________________________.


Северно од Српско-македонске масе и Унутрашњих ____________________ настала

је ____________________________ депресија.

10. Које се наше државне границе убрајају у нове границе?

Одговор:_________________________________________________________________.

11. Када је ФНРЈ преименована у СФРЈ?

а) 1953.

б) 1958.

в) 1963. (Заокружи тачан одговор.)


Прокопавањем канала Дунав–_______________–Рајна успостављена је саобраћајна

веза између _____________________________ и __________________________ мора.


97



Ученик: __________________________________________

Одељење: _________________


Култура Лепенског вира се развија:

a) IV–V миленијума старе ере;

б) VI–VII миленијума старе ере;

в) V–VI миленијума старе ере;

г) I–II миленијума старе ере.


Пре доласка Словена на Балканско полуострво на овим просторима живели су

народи: ________________________, ________________________ и ________________________.


У Србији се на 100 девојчица просечно рађа ______– ______ дечака.

4. Према активности становништво се дели на:

а) ________________________________________;

б) ________________________________________;

в) ________________________________________.

5. Према постанку сеоска насеља се деле на:

а) ________________________________________;

б) ________________________________________;

в) ________________________________________.

6. Заокружи тачне одговоре.Утицај и интервенција власти на локализацију и размештај села били су ограничени на:

a) Косово и Метохију;

б) Мачву;

в) Шумадију;

г) Велико Поморавље;

д) Војводину.

7. Допуни започете реченице:

Примарна урбанизација подразумева ________________________________________.

Секундарна урбанизација подразумева_______________________________________.

98

8. Шта су салаши и због чега су настали?

Одговор:_________________________________________________________________

_________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________.

9. Како се формирају структуре становништва?

_________________________________________________________________________.

10. На старосну структуру становништва највише утичу:

а) _____________________________ ;

б) _____________________________ ;

в) _____________________________ .


Највећи број запослених према попису из 2011. у Србији је у ____________________

сектору.

На основу тога кажемо да Србија припада групи ________________________ држава.

12. У примарни сектор убрајамо:

_________________________________________________________________________.


99

11.3. ПРИМЕРИ ПРАКТИЧНИХ ВЕЖБИ

Пример 1. Нема карта

Име и презиме: _________________________________________________

Сваки тачан одговор даје 1 бод.

број 1 је планина ____________________________________________

број 2 је грaнични прелаз ____________________________________

број 3 је гранични прелаз ____________________________________

број 4 је планина ____________________________________________

број 5 је река _______________________________________________

број 6 је град _______________________________________________

број 7 је ____________________________________________________котлина

број 8 је река _______________________________________________

број 9 је ____________________________________________________лесна зараван

број 10 је ___________________________________________________језеро

Број бодова: __________ Оцена: ______________________

100


Име и презиме: _________________________________________________


број 1 је планина _____________________________________________

број 2 је планина _____________________________________________

број 3 је гранични прелаз ______________________________________

број 4 је _____________________________________________________ лесна зараван

број 5 је река ________________________________________________

број 6 је гранични прелаз ______________________________________

број 7 је планина _____________________________________________

број 8 је _____________________________________________________ језеро

број 9 је планина _____________________________________________

број 10 је град _______________________________________________

Број бодова: _________ Оцена: _____________________

101


Име и презиме: _________________________________________________


број 1 је планина _____________________________________________

број 2 је река ________________________________________________

број 3 је гранични прелаз _____________________________________

број 4 је планина _____________________________________________

број 5 је река ________________________________________________


број 7 је град ________________________________________________

број 8 је град ________________________________________________

број 9 је река ________________________________________________

број 10 је град _______________________________________________


102


Име и презиме: _________________________________________________


број 1 је језеро _______________________________________________

број 2 је река ________________________________________________


број 4 је планина ____________________________________________

број 5 је град ________________________________________________

број 6 је река _______________________________________________

број 7 је град ________________________________________________

број 8 је планина ____________________________________________

број 9 је град ________________________________________________

број 10 је река _______________________________________________


103

Неме карте су један од начина практичне провере познавања наше државе. У школ-ским условима ученици могу:

1. урадити анкете о миграцијама становништва, а на основу резултата анкета могу се урадити миграционе карте;

2. извршити израду туристичких кретања ученика једног одељења током летњег ра-спуста;

3. вршити теренска истраживања – истраживање терена уз помоћ топографске карте или ГПС уређаја;

4. урадити картирање посматраних простора; 5. употребити метеоролошке инструменте за осматрање окружења у којем се школа

налази.

На тематски организованим екскурзијама могуће је детаљније испланирати и применити практичне активности.

104

11.4. ПРИМЕРИ ТЕСТОВА СА ТАКМИЧЕЊА

СРПСКА ГЕОГРАФСКА ОЛИМПИЈАДА – ШКОЛСКИ НИВО

1. Повежи науке са предметом проучавања.1. педологија2. сеизмологија3. спелеологија4. петрологија5. лимнологија

У табели испод предмета проучавања у празан простор у другом реду упиши број за науку за коју мислиш да је адекватна.

Земљотреси Језера Стене Пећине Типови земљишта

Упиши бројеве

2. Положај у коме је Земља најближа Сунцу назива се:

а) афел;

б) перихел;

в) еквиноциј;

г) солстициј. (Заокружи тачан одговор.)

3. Ако је у Београду (45°С 20°И) осам часова, колико је сати у истом тренутку у Сингапуру (1°С 110°И). _______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

Време у Сингапуру________________________________.

4. Под којим углом Земљина оса пресеца Земљину путању?___________________.

5. На једној топографској карти раздаљина од 1 km представљена је дужином од 4 cm.

Који је размер те карте? ______________________________________________.

6. Кроз Србију се простиру меридијани од:

а) 15, 16, 17. и 18. степена западне географске дужине;

б) 19, 20, 21. и 22. степена западне географске дужине;

в) 15, 16, 17. и 18. степена источне географске дужине;

г) 19, 20, 21. и 22. степена источне географске дужине. (Заокружи тачан одговор.)

105

7. Заокружи климатске факторе.

а) температура;

б) влажност ваздуха;

в) рељеф;

г) Сунчев сјај;

д) морске струје. (Заокружи тачан одговор.)

8. Панонска низија је пример:

а) структурне равнице;

б) ерозивне равнице;

в) акумулативне равнице;

г) ниједног горепоменутог. (Заокружи тачан одговор.)

9. Сунчеви зраци под највећим углом 21. марта падају на:

а) северни повратник;

б) северни поларник;

в) екватор. (Заокружи тачан одговор.)

10. Планинска клима у нашој земљи заступљена је изнад:

а) 300 m надморске висине;

б) 600 m надморске висине;

в) 1.200 m надморске висине;

г) 800 m надморске висине. (Заокружи тачан одговор.)

11. У табели за сваки локалитет упиши број одговарајућег геоморфолошког наслеђа.

1 = ерозивно 2 = eолско 3 = крашко 4 = флувијално 5 = палеовулканско

Редни број ЛОКАЛИТЕТ Упиши број

1. Ђавоља варош, Момин камен

2. Клисура Увца

3. Стопића пећина, Ресавска пећина

4. Делиблатска пешчара

5. Ђердапска клисура

6. Островица, Звечан

12. У Београду 23. марта на једној мерној тачки измерена је температура ваздуха и забележено је следеће: у седам часова измерена је најнижа дневна температура од 6°C, у 14 часова измерена је највиша дневна температура од 19°C и у 21 час је измерено 14°C.

Израчунај средњу дневну температуру тог дана. ____________________

106

13. Појава снажног вртложастог кретања ваздуха која настаје над копном назива се:

а) цунами;

б) тајфун;

в) торнадо;

г) монсун. (Заокружи тачан одговор.)

14. Чувени морепловци ушли су у све географске уџбенике због својих открића. Допиши њихова имена.

Вођа експедиције у откривању Америке 1492. је ______________________________,

морепловац који је пронашао поморски пут за Индију 1497. је __________________

___________________, морепловац који је установио да је Америка нови континент

1501. и по њему је добила и име је ___________________, а свет је први опловио

1519–1522. ___________________________, који је предводио експедицију и погинуо

на том путу.

15. Сунце излази тачно из источне, а залази у западној тачки хоризонта:

а) 21. 3.

б) 22. 12.

в) 22. 6.

г) 23. 9. (Заокружи тачан одговор.)

16. Неке тачке на Земљи немају ни географску ширину ни географску дужину.

То су: __________________. 17. На висини од 3.000 m температура је 0°C. Колика би температура била у том часу на

1.500 m надморске висине?

_____________________________________________________________ (Израчунај.)

18. Колико у Србији има милионских насеља?____________________________________

19. На којој планини се налази врх који носи име по Јовану Цвијићу?

_________________________________________________________________________

20. Наброј националне паркове у Србији.

_________________________________________________________________________

21. У ком топлотном појасу се налази наша земља?

_________________________________________________________________________

22. У прошлости већи део Панонске низије био је прекривен травом.

ДА НЕ (Заокружи ДА или НЕ)

107

23. Наведи чисте и обновљиве изворе енергије.

_________________________________________________________________________

24. „Бела куга” је појава ______________________________________________________.

25. Наведи три најбројније националне мањине у Војводини и централној Србији.

_________________________________________________________________________

26. Минералне воде садрже више од ___________ грама минералних материја по

____________воде.

27. Изливањем које реке је угрожено становништво Браничева?

_________________________________________________________________________

28. Наведи која три народа су најбројнија на Балканском полуострву.

________________________, ________________________, _______________________.

29. Државе које имају два службена језика су:

а) Швајцарска;

б) Италија;

в) Ирска;

г) Канада;

д) Француска. (Заокружи тачан одговор.)

30. Дата су имена градова из античког и римског периода. Поред њих напиши данашњa имена тих градова.

а) Sirmium _____________________________________

б) Singidunum __________________________________

в) Naissus ______________________________________

г) taurunum ____________________________________

108

РЕШЕЊА

Ред. бр. питања

Одговор Бодови

1 2, 5, 4, 3, 1 5 x 1 5

2 б 2

3 14 часова 2

4 66,5° 2

5 1 : 25.000 2

6 г 1

7 в, д 2 x 1 2

8 в 1

9 а 1

10 г 1

11 1, 4, 3, 2, 4, 5 6 x 1 6

12 а) 13°C 2

13 в 1

14 Кристифор Колумбо, Васко да Гама, Америго Веспучи, Фернандо Магелан

4 x 1 4

15 а, г 2 x 1 2

16 Тачке у пресеку екватора и гриничког меридијана и тачке полова 2 x 1 2

17 На 1.500 m је 9°C 3

18 једно, Београд 2

19 Руднику 2

20 Копаоник, Фрушка гора, Ђердап, Тара, Шар-планина 5 x 1 5

21 северном умереном 1

22 Да 1

23 Сунце, ветар, таласи, морске струје, геотермална енергија 4 x 1 4

24 појава када је морталитет већи од наталитета 1

25 Мађари, Роми, Бошњаци 3 x 1 3

26 једног грама, једном литру 2 x 1 2

27 Пек 1

28 Грци, Срби, Бугари 3 x 1 3

29 в) Ирска, г) Канада 2 x 1 2

30 Сремска Митровица, Београд, Ниш, Земун 4 x 1 4

Укупно 70

109

У настави географије додатни материјал игра има веома велики значај. Код ученика подстиче опажање, анализирање, саопштавање информација. У зависности од врсте може подстаћи тимски и такмичарски дух. Примена игара у настави географије доста се ослања на употребу рачунара у настави, потом интернета и различитих софтверских пакета. Уз помоћ интернета можемо направити слагалице, асоцијације, организовати квизове, па чак обавити и онлајн тестирања.

Веома је важно завршити игру на време, оставити довољно времена за разговоре са ученицима, за изношење ставова, предлога за побољшање и осмишљавање нових игара.

У настави географије трећег разреда гимназије могуће је користити: премештаљке, асо-цијације, осмосмерке, квизове и мултимедијалне тестове.

ПРЕМЕШТАЉКА се може употребити у уводном или завршном делу часа, за обнављање кључних појмова који су обрађени на претходном или том часу.

а) ПЦЕЕИАЛН _____________________ (река у Шумадији)

б) ЦВЕЧЕАН _____________________ (планина позната по производњи мермера)

в) ВЧОСИААР _____________________ (најстарији трагови насељености)

АСОЦИЈАЦИЈЕ се могу користити у уводном и завршном делу часа. Могу бити добар увод за нову наставну јединицу, али могу се користити и у завршном делу часа. Учешће ученика у изради асоцијације могао би бити један од начина провере остварених циљева тог часа.

Млава Вратна музика Оршавска котлина

Пек Замна Мокрање пробојница

Тимок пећина руковети Госпођин вир

Ресава таваница Неготин Казан

златоносне реке прераст Стеван Мокрањац Дунав

ИСТОЧНА СРБИЈА

12. ДОДАТНИ МАТЕРИЈАЛ ЗА НАСТАВНИКЕ

110

УКРШТЕНИЦЕ су погодне за часове утврђивања градива. Могу бити комплексније и у корелацији са наставним садржајима других предмета. Као пример дата је једна једностав-на укрштеница.

Водоравно:

1. Боја чији се назив налази у имену главног града.2. Врста саобраћаја која скраћује време вожње у великим градовима.3. Општина главног града која има највећи број становника.4. Стари назив за наш главни град.5. Простор из кога се посматрају васиона, звезде...6. Омиљено излетиште становника главног града.7. Једна од великих река на којој лежи наша престоница.

Б Е Л А

М Е Т Р О

Н О В И Б Е О Г Р А Д

С И Н Г И Д У Н У М

О П С Е Р В А Т О Р И Ј А

А В А Л А

Д У Н А В

111

1. Вукадиновић, Т. (2011): Хоризонтална и вертикална корелација наставних садржаја, Сплит.

2. Зборник радова Департмана за географију, туризам и хотелијерство, Природно-математички факултет, Нови Сад.

3. Ивић, И., Пешикан, А., Јанковић, С., Кијевчанин, С. (1997): Активно учење, приручник за примену активних метода наставе/учења, Институт за психологију, Београд.

4. Ивић, И., Пешикан, А., Антић, С. (2001): Активно учење 2, Институт за психологију, Београд.

5. Ивков, А. (2002): Активне методе у настави географије, пут ка квалитетнијем образовању, Зборнник радова Департмана за географију, туризам и хотелијерство, Природно-математички факултет, Нови Сад.

6. Ивков-Џунгарски, А., Ивановић, Љ., Пашић, М. (2009): Гласник Српског географског друштва – Могућности примене рачунара у модерној настави географије, Београд.

7. Јовановић, С., Живковић, Љ. (2005): Употреба медија у модернизацији наставе географије у Србији, Зборник радова са научног симпозијума „Србија и савремени процеси у Европи и свету”, Географски факултет, Београд.

8. Јовановић, С., Живковић, Љ. (2006): Проблемски приступ у изучавању географских садржаја у настави географије, Зборник радова Географског факултета, Београд.

9. Мирков, С. (2007): Саморегулација у учењу: примена стратегија и улога оријентације на циљеве, Институт за педагошка истраживања, Београд.

10. Попадић, А., Едукативна радионица у настави географије, интернет издање

11. Ромелић, Ј. (1998): Методе рада у настави географије које утичу на активизацију ученика, Природно-математички факултет, Нови Сад.

12. Рудић, В. (1998): Методика наставе географије, Географски факултет, Београд.

13. Географски хоризонт, часопис у издању Хрватског географског друштва, интернет издања

14. Географија за гимназије, блог . http://geografijagimnazijakgsasa.blogspot.com/

ЛИТЕРАТУРА

Географија 3 - Izdavačka kuća Klett · практичних вежби, тестови...

Documents

Transcript of Географија 3 - Izdavačka kuća Klett · практичних вежби, тестови...