1

2

Kolin Falkoner

Beograd, 2014.

Naziv originala: Colin Falconer PEARLS Preveo Vladimir D. Nikolić

Gorki mesec

3

BRUM, 1913.

„Ne mogu umreti, osim ako nije moj dan za umiranje. “ Izreka japanskih lovaca na bisere iz Bruma

4

1 Hridi Lejsped Kad je Noširo Tanaka izronio na površinu, bio je praktično mrtav. Nepomično je visio sa sajle za spasavanje, monstruozni platneni rukavi ronilačkog

odela mlitavo su mu visili niz bokove i morska voda slivala se niz njih. Ves je odvrnuo vizir s kacige i zavrteo glavom kad je ugledao vodnjikavu krv kako curi iz roniočevih usta i ušiju. Skinuo je kacigu sa skafandera, pa Tanaku spustiše na palubu. Leţao je u monstruoznom ronilačkom odelu i jedini njegov pokret bilo je grčevito trzanje prstiju.

Kameron Makenzi se namrštio, drţeći ruke na kukovima. „Dakle?" Ves ustade. „Mrtav je, kapetane." „Kako se to desilo, dovraga? Zar ga nisi postepeno izranjao, kao što sam ti rekao?" „Moţda mu je sreća okrenula leđa, kapetane." „Znaš da ne verujem u te besmislice!" Trenutak-dva gledao je u Tanaku, a zatim

odlučio. „Navuci mu šlem!“ „Nećeš valjda jopet da ga poš’lješ dole, kapetane?" „Uradi šta ti kaţem, čoveče!" Posada, sastavljena uglavnom od Timoraca i Malajaca, zaţamorila je s negodovanjem. „Mrtav je, kapetane", ponovi Ves. „Još je ţiv. Prsti mu se mrdaju, dovraga! Učini to!" „Moţda je bolje da pustiš čoveka d’ umre kad mu je dan", promrmlja Ves. Ipak je

klimnuo glavom članovima posade i oni su, gunđajući, podigli Tanakino telo s palube Kineskog oblaka. Ves je ponovo zavrnuo kacigu na skafanderu.

„Kad završiš s tim, pomozi mi da uđem u rezervno ronilačko odelo“, reče mu Kameron.

„Bolje ti je da pustiš čoveka d’ umre", ponovio je Ves, ali to je rekao tiho, tako da ga Kameron ne čuje. Spustili su Tanaku u vodu i posada se vratila da radi na ručnim pumpama za vazduh. Ves je prebacio crevo za dotok vazduha i sajlu za spasavanje preko levog valobrana.

Kameron nije video zalazak sunca. Nalazio se šest hvati - osamnaest stopa - ispod

korita Kineskog oblaka. Voda je polako potamnela, a oko njega se sklopio nemi tuđinski svet mora.

Strah mu se skrasio u utrobi poput hladnog olova. Kad - ogromno čudovište sa srpolikim ustima na tren se pojavilo u ledenoj zelenkastoj vodi, a zatim se ponovo tiho izgubilo u podvodnoj izmaglici. Osećao se kao mamac na kraju sajle za spasavanje.

Ĉuo je postojano tik-tak motora kompresora, osećao miris dima kroz cev za dotok vazduha. Kad je pogledao uvis, iznad sebe je video travom obraslo korito Kineskog oblaka, okruţeno srebrnastom koţom okeana.

Polako je izbledelo u tami... Nakon sat vremena na dubini od dvadeset hvati, Tanaka se osvestio; Kameron je kroz

staklo vizira video kako mu se oči otvaraju, a potom zbunjeno i uspaničeno šire. Nemo je vrisnuo.

Konopcem je uvezao Tanakine ruke, znajući da će Japanac, kada se osvesti, instinktivno zatvoriti ventil za dovod vazduha i zaputiti se ka površini. Umesto toga, čim se osvestio, Kameron je signalizirao Vesu da ih izvuče do dubine za postepeno izranjanje. Svojeručno je

5

regulisao Tanakin ventil za dotok vazduha. Japanac je posle izvesnog vremena prestao da se batrga, prihvativši činjenicu da je bespomoćan.

Kameron mu je signalizirao kroz staklo vizira. Sada će sve biti u redu, biće sve u redu. Kameron Makenzi bolje je od bilo koga drugog na biserištima poznavao prirodu

ronilačke bolesti i njene uzroke. Dok su se japanski ronioci uzdali u eterično ulje čajevca i amajlije da se zaštite od strašne mučnine, Kameron je propovedao jevanđelje koje je naučio u Kraljevskoj ratnoj mornarici: postepeno izranjanje, postepeno izranjanje, postepeno izranjanje.

Pet godina ranije dobrovoljno se prijavio u Ronilačku komisiju Ministarstva ratne mornarice. Pre iskušenja u ledenoj tmini škotskih jezera naučili su ga kako se na velikim dubinama azot apsorbuje u krvi, kako se širi i klobuči u zglobovima i srcu i mozgu kada ronilac prebrzo izroni na površinu. Postao je jedan od prvih koji je dokazao teorije mornarice o postepenom izranjanju, kako su nazvali praksu čekanja na određenoj dubini kako bi se azotu nagomilanom u krvi dozvolilo da se na prirodan način iščisti iz krvotoka.

Nije mogao da bude siguran šta je pošlo naopako u Tanakinom slučaju; moţda je plima nadošla brţe nego što je Ves predvideo, ili je Japanac zaronio preduboko. To nije bila egzaktna nauka. Tanaka je već trinaest godina bio ronilac u industriji gde većina ne poţivi duţe od pet. Šta god bio razlog, sad je postojao samo jedan način da ga spase. Nisu mogli da ga na vreme odvedu u Brum i novu barokomoru. More će morati da posluţi kao lek.

Noć je pala na Lejsped. Svetlost je iščilela iz vode. Kroz crno more povremeno bi proletelo svetlo obličje, golemo i brzo i uţasno. Kameron je suzbijao strah, opirao se porivu da signalizira: „Izvlačite, izvlačite!" Bilo je prerano.

Ves je dobio jasna uputstva. Još pet sati. Kameron se zakleo da nikad neće izgubiti nekog od svojih ronilaca usled paralize. U

Ratnoj mornarici kapetan nije odgovoran samo za brod, već i za ljude pod svojom komandom. Po njegovom mišljenju, to je jednako vaţilo na logeru za lov na bisere kao i na nekoj od fregata Njenog veličanstva.

Još pet sati, a on nije imao da radi ništa drugo osim da sluša vazdušni kompresor i otkucaje sopstvenog srca.

Visili su na kraju sajle za spasavanje.

6

2

Paluba Kineskog oblaka bila je okupana srebrnom svetlošću; mesec je bio pun, bezmalo plav, mesec lovaca na bisere, i toliko bleštav nakon mračnog okeana da je to nalikovalo izlasku iz rudničkog okna na zaslepljujuću dnevnu svetlost. Kameron zatrepta dok mu je Ves odvrtao vizir na šlemu.

,,’Si u redu, kapetane?" „Jašta, Vese, dobro sam. Kako je gospodin Tanaka?" „Ţiv je, kapetane. ’Si bacio vudu na njega?" „To nije nikakav vudu, Vese, već nauka Kraljevske ratne mornarice. A sad, skidaj ovaj

prokleti šlem s mene. I reci Kari-Kariju da mi donese večeru. Nisam ništa jeo još od ručka!" Ves mu je pomogao da skine ronilačko odelo, a Kari-Kari, malezijski kuvarski šegrt,

tutnuo mu je šolju vrele kafe u šaku. Kam se zagledao u ustalasano crnilo mora i zadrhtao. Hriste, tih pet sati bilo je dugo poput večnosti.

Sišao je u potpalublje. Tanaka je leţao na svom krevetu, očiju fiksiranih u drvenu oplatu iznad glave.

„Kako se osećaš, gospodine Tanaka?" upita ga Kameron. „Da li te mnogo boli?" „Malčice. Ne mnogo." „Nećeš roniti neko vreme. Imaš sreće što si ţiv, čoveče!" Kameron je izvadio četvrtastu

flašu dţina iz škrinje u uglu. Sipao je malo u kafu u svojoj emajliranoj šolji. „Jesi U za gutljaj, gospodine Tanaka?"

Tanaka je odmahnuo glavom, bezizraţajnog lica. „Mogao bi makar da mi zahvališ." „Nije moj dan da umrem, gazda." Naslonio se na leţaj. „Bio je tvoj dan da umreš, gospodine Tanaka. Previše si kušao strpljenje svojih šinto-

bogova, rekao bih." Tanaka je sklopio oči. „Sutra ponovo ronim za tebe, gazda." „Za tebe više nema ronjenja, gospodine Tanaka. Ako ţeliš da se ubiješ, to će biti na

logeru nekog drugog kapetana. Neću poslati čoveka dole da umre.“ Bio je umoran kao pas, a napetost od poslednjih nekoliko časova isticala je iz njega. „Jedrimo za Brum. Ţiv si isključivo zahvaljujući znanju Kraljevske ratne mornarice i Kamerona Makenzija. Moliću se samo da budeš sposoban da opet hodaš."

Podigao se na gornji leţaj. Zastenjao je i zaţmurio. „Tvoj sam duţnik, gazda", čuo je Tanakin šapat. „Jednog dana ću ti vratiti dug." „Jašta, a jednog dana ću ga moţda naplatiti", reče Kameron. Zaspao je za minut, a u

snu mu se iz dubina pojavilo ogromno cmooko čudovište razjapljenih čeljusti i on se svega nekoliko minuta kasnije probudio, razrogačenih očiju, obliven hladnim znojem.

Ĉuo je kako bubašvaba mili po podnim daskama. San mu nije padao na oči. Sutradan su Tanaku spustili s broda i na nosilima odneli u japansku bolnicu. Nije se

mogao zameniti; dobri ronioci nisu se mogli naći u jeku sezone. Šačica evropskih brodovlasnika porinula je svoje brodove; Japanci su kudikamo bolji

ronioci od belaca, pa čak i Malajaca. Ne pate toliko od ronilačkih bolesti ili krvarenja iz ušiju, a mogu i duţe da ostanu pod vodom i da rone dublje.

Nije imao drugog izbora. Barem je bio bolje obučen za to od većine. Pokušao je da ne razmišlja o onome šta ga čeka, ustajanje svakog dana u cik zore da bi se, drhteći, uvukao u vlaţno platneno ronilačko odelo i teške olovne čizme. Nikad nikome ţivom neće dopustiti

7

da sazna koliko ga to uţasava, zadah vlaţnog platna, panično osećanje gušenja dok posada zašrafljuje kacigu na skafander. „Cmizdriš kao neka jebena tetka", čuo je kako mu otac govori nekada davno dok je skidao koţni kaiš i obmotavao ga oko pesnice. „Ti i tvoja braća. Kada ćeš naučiti da budeš muškarac?"

Moţeš ti to, Kame, radio si to i ranije. Ĉim su Tanaku odneli u japansku bolnicu, rešen u nameri da lično dovrši sezonu,

naredio je posadi da podignu jedra i Kineski oblak zaputio se natrag ka pučini. Njegov biser - savršeni, prelepi, čudesni biser koji će prodati za čitavo bogatstvo i koji će mu promeniti ţivot - bio je tamo negde i čekao ga.

Zapravo, bio je udaljen svega nekoliko dana.

8

3 Do bisera ga je odvela borba na ţivot i smrt. Kao i sve ostrige, nije bilo lako pronaći je u zelenom polumraku na dubini od deset

hvati. Na njoj je rasla crvenkastosmeđa morska paprat, usled čega se gotovo nije razlikovala od mase korala oko nje. Kameron je nije video; međutim, drugo morsko stvorenje bilo je kudikamo priljeţnije, i počelo je da je prati s preteranom paţnjom.

Riba-straţar, koja je ţivela u ostriginim ustima, još uvek nije opazila opasnost. Hobotnica je bila mala, a njeni pipci dugi nepunu stopu. Morski kameleon, menjala je boju tela dok se šunjala prema svom plenu, od sivo-smeđe preko zelene do narandţaste, dok je plivala od peska preko travuljine do korala. Netrepćuće oči bile su usredsređene na ostrigu, vrebajući priliku.

Kad je ostriga udahnula, malčice je otvorila školjku kako bi procedila more kroz mesnati zastor svojih usana u potrazi za hranom. Utom je hobotnica jurnula napred, gurnula dugačke udove unutar školjke, i počela da je na silu otvara.

Ostriga je pokušala da se zatvori, ali hobotnica se drugim pipcima učvrstila za koral, dok su se oni u ostriginim ustima naprezali da silom razdvoje mišiće odmicače njene ţrtve i učine je bespomoćnom.

Borba na ţivot i smrt učinila je da morska trava zadrhti i na greben izbaci majušne čestice peska; to je istog časa privuklo Kameronovu paţnju. Kad se napokon pribliţio poprištu bitke, hobotnica je već pobedila i zamišljeno posmatrala svoj slasni i teškom mukom zarađeni zalogaj.

Iznenada, nagrada joj je ukradena. Razjarena, štrcnula je oblak mastila ka praznoglavom čudovištu koje ju je lišilo trofeja i pobegla.

Kameron je stavio ostrigu u vrećicu oko vrata i nastavio dalje. To je bila samo još jedna školjka, deo jezive rabote tog dana. Ništa nije slutio. Nije imao pojma da je sićušna hobotnica upravo nepovratno izmenila čitav tok njegovog ţivota.

* * * Bilo je kasno popodne, a veliko, bronzano sunce visilo je nisko na obzorju. Takelaţu su

ukrašavale školjke okačene da se suše, poput opranog veša. Posada će dobiti trideset šilinga za vreću ostriga po iskrcavanju u Singapuru.

Timorci su bili na pramcu; naslonjeni na takelaţu, ćaskali su i smejali se. Na ulovu je Kameron radio sam; prazne ljušture padale su na palubu uz tresak pošto bi završio sa svakom od njih. Nosio je samo malezijski sarong oko struka. Za razliku od većine Evropljana u tom delu sveta, njegova koţa bila je tamna; poprimila je boju mahagonija u toku sezone provedene na moru. Bio je visok, punih 190 centimetara, s blago izobličenim licem. Boksovao je za Kraljevsku ratnu mornaricu. Nakon svih tih nedelja provedenih na moru, višenedeljna brada i noţ u šaci davali su mu izgled malabarskog gusara.

Kameron je radio postojano, mehanički; otvaranje školjki bio je monoton posao. Samo jedna školjka u hiljadu imala je u sebi biser, a svega šačica bisera imala je kakvu-takvu vrednost. Iznad mirnog, plavog okeana lebdeo je miris kerozina i kuvanog pirinča. Podigao je pogled.

„Kuvaru! Šta ima za večeru?" Malajčeva glava izvirila je iz brodske kuhinje, a savršeno beli zubi caklili su se na licu

boje lešnika. „Kari-kari, tuan“, kazao je. Kameron se nasmešio Vesu. To je bila stara šala. Kari-Kari nije za dţabe zaradio svoj

nadimak.

9

Kameron je podigao sledeću ostrigu, prosecajući mišić tankom oštricom noţa. Školjka se razdvojila i on je gurnuo prste u sluzavo meso, pipajući u potrazi za biserom ili plikom na ljušturi. Biseri nepravilnog oblika mogli su se prodavati kupcima na karat.

Stao je, osećajući kako mu srce poskakuje u grudima. Unutra je bilo nečega. Na čelu mu izbiše graške znoja. Izvadio je biser, kotrljajući ga između kaţiprsta i palca

poput jednog od onih klikera s kojima se igrao kao klinac. „Svemogući Boţe", promrmljao je. Bio je ogroman. Podigao je pogled. Ves je zurio, otvorenih usta. Onda je zakolutao očima i rukom

načinio znak protiv uroka. Ostatak posade se umirio, zaćutavši u strahopoštovanju. „Sada si bogataš, kapetane", prošaputao je Ves. Bila je to najlepša stvar koju je Kameron ikada video u ţivotu. Biser je svetlucao poput

meseca. Svemogući Boţe! Našao je ono što je traţio; na dlanu je drţao sve svoje snove.

* * * Kameron je bio dole u svojoj kabini s Vesom. Kari-Kari im je doneo večeru, ali

Kameron je bio isuviše uzbuđen da bi jeo. Stavio je biser u koţnu vrećicu okačenu na remenu oko vrata, i svakih nekoliko minuta prineo bi šaku do grla da je dodirne, da se uveri kako sve to nije puki san.

„Taj biser vredi čitavo bogatstvo, kapetane", reče mu Ves, ubacujući u usta kašiku punu pirinča. „Šta ćeš radiš s tol’kim parama?"

„Tamo gde je jedan biser, ima ih još. Ovo je čivija osovine moje budućnosti, Vese. S ovim mogu da kupim sopstvenu flotu. Izgradiću svoju sudbinu na biserima." Uhvatio je drugog čoveka za rame. „Drţi se mene, Vese. Nećeš ostati siromašan."

Na vratima se pojavio vođa palube, Irac Mik. Stavio je šaku na Kameronovo rame. „Dolazi oluja", promumlao je. „Bolje da dođeš da pogledaš." Kameron je spustio tanjir i pošao za njim na palubu. Vetar je duvao s jugoistoka i

počela je da pada laka kiša. Proverio je aneroid. Uvek je padao posle podne, ah je dosad trebalo da se oporavi. I dalje je bio na sedmici.

Ves zavrte glavom. „Ubrzo počinje sezona vili-vilija, kapetane. Vreme je za prezimljavanje."

„Jašta, čifli se da je tako. Bolje da krenemo ka skloništu." Nekoliko minuta kasnije Kineski oblak zaplovio je ka logoru lovaca na bisere u Bard

Kriku i neočekivanom kraju Kameronovih snova.

10

4

Kameron je stajao na pramcu Kineskog oblaka, odeven u lepršavu belu košulju i platnene pantalone. Drhtao je u hladnoći noći. Zvezde nad njim su treperile, emitujući svoju neodgonetljivu Morzeovu azbuku između niskih oblaka. Sve jači udari vetra po koţi i stezanje u grudima. Ima dvadeset pet godina i svet pod nogama. Sad ga više ništa ne moţe zaustaviti. Nikad više neće biti siromašan.

„Spuštaj sidro!“ Svetiljke četiri logera njihale su se u tami, još jedna flota koja traţi utočište od

nesigurnih vremenskih prilika. Kameron je čuo oštar zvuk gitare s palube jednog od brodova.

Okrenuo se prema Vesu. „Reci Kari-Kariju da spremi ljudima večeru. Usidrićemo se ovde večeras, a ujutro ćemo

dobro osmotriti vremenske prilike." „Razumem, kapetane." Kameron se okrenuo u stranu, i stavio šaku na biser ispod košulje. Bio je u iskušenju da

smesta zaplovi natrag kući, ka Brumu - ali sezona je mogla da potraje još nekoliko nedelja. Dovoljno vremena da se pronađe još.

Ĉuo je škljocanje rašlji za vesla. Kitolovac. Ĉamac je izronio iz tame i stupio u krug svetlosti koju su bacale petrolejke na levoj strani broda.

„Ojha, Kineski oblače!“ Kameron se nagnuo preko ograde. „Ojha!" „Mom gosparu pripada Kupang“, doviknu muški glas na pidţinskom engleskom. „Šalje

pozdrave. Kaţe pitam ’oćeš dođeš sa mnom na večeru s njim, vaţi?" To je bila uobičajena ljubaznost na moru, prilika da se popriča s drugim belcem nakon

nekoliko nedelja, a moţda i meseci, provedenih na biserištima u društvu posade sastavljene od urođenika. I, za Kamerona, zgodna prilika da pojede nešto drugačije od Kari-Karijevih vraţjih bućkuriša.

„Jašta", doviknu Kameron, „vaţi!"

* * * Retke srebrnaste vlasi bile su mu začešljane i zategnute poput struna preko ćelave

braonkaste glave, na bradi je imao sede čekinje stare nekoliko dana, a dah mu je zaudarao na dţin. Ispruţio je desnu ručerdu, a levom je potapšao Kamerona po ramenu.

„Dobro došao na Kupang. Zovem se Patrik Flin, donedavno iz Donegala, u Irskoj, Bog blagoslovio njene zelene breţuljke, a sada iz Bruma, i zadovoljstvo mi je što vidim drugo belo lice nakon šest nedelja na moru! Kome imam zadovoljstvo da se obraćam?"

„Ja sam Makenzi, gospodine, Kameron Makenzi." „Škot! Pa, hvala milom Gospodu na tome, onda, a taman sam pomislio da ću morati da

se trudim da čitavu noć budem ljubazan prema još jednom prokletom Englezu. Ti mi ličiš na čoveka koji voli dobru kapljicu. Jesi li za malo dţina?"

„Sve dok ga nije premalo." Flin ga je silovito lupio među plećke. „Bogami, na Kopangu neće biti! Siđi u brodsku kabinu i podmazaćemo ti grlo!" Ako to i nije bila brodska kabina u pravom smislu reči - makar ne onakva kakva bi se

mogla naći na nekom plovilu u floti Njenog veličanstva, pomisli Kameron - svakako je bila dobrodošla promena u odnosu na kliconosne skučene prostore Kineskog oblaka. Ako stolnjak i nije bio baš besprekorno čist, makar je bio stolnjak, a na trpezi je stajalo posuđe od uglačanog

11

srebra. Postojale su dve stolice od mahagonija - Kameron je obično obedovao sedeći na ivici

svog leţaja ili čučeći na palubi - a kad je Flin pljesnuo, pojavio se kelner, Malajac u beloj livreji. Bila je štrokava, ali prizor je ipak bio impresivan.

Kameron je radosno prihvatio još jednu čašu dţina. Flin je podigao čašu u zdravicu. „Za tvoje zdravlje i prosperitet", kazao je, a dţin mu je zagrgotao niz grlo. Ispruţio je

čašu, traţeći dopunu. Kameron, koji je mislio da moţe da pobedi svakog čoveka u piću, učinio je isto. „Odakle si, gospodine Makenzi? U Brumu sam već skoro deset godina, i ne bih rekao

da sam ikada video tvoje lice." „Stigao sam na početku sezone. Imao sam sreće da nađem posadu." „Ko ti je ronilac?" „Zove se Tanaka." „Tanaka? On već poodavno nije u naponu snage, momče, veruj mi na reč." „Jašta, i zamalo je obogaljen, takođe. Morao sam da ga vratim nazad u Brum. Ima

paralizu." „Pa ko ti je sada glavni ronilac?" „Gledaš u njega", reče tiho Kameron. „Nekad sam bio ronilac u Kraljevskoj ratnoj

mornarici." Flin je iznenađeno izvio obrvu, a u očima mu se videlo novo poštovanje. „Nema mnogo belaca koji rone na svojim logerima." „Ovaj to radi. Posedujem izvesno znanje o tome." „Na koji način tačno?" „Kad sam bio u Kraljevskoj ratnoj mornarici, Ronilačka komisija Ministarstva traţila je

dobrovoljce za svoja ispitivanja. Mislili su da su našli način da se pobedi ronilačka bolest." „Japanci veruju da njihove papirne amajlije i malo ulja od čajevca vrše posao." „Što je razlog zbog čega toliko mnogo njih završi na groblju." Kam se nagnuo napred.

„Vidiš, tamo dole, u dubinama, ljudsko telo je pod pritiskom vode iznad, a azot se mnogo lakše apsorbuje u krvi, i klobuči se u zglobovima i mozgu kad čovek prebrzo izroni na površinu. U Ratnoj mornarici smo naučili da, ako ţeliš to da savladaš, čekaš na određenoj dubini ispod površine, gde pritisak nije toliko veliki, sve dok se sav azot opet ne eliminiše iz krvi."

Flin je zavrteo glavom. „Pokušali su to jedared, pre nekoliko godina. Poslali su dvojicu ronilaca Kraljevske

ratne mornarice ovamo s njihovim fantastičnim idejama. Jedan je umro, a drugi se vratio kući kao bogalj."

„Ĉuo sam za to. Verujem da su Japanci sabotirali ispitivanja. Nisu ţeleli da belci preuzmu ronilački posao."

„Pa, šta je pošlo naopako s tvojim čovekom, Tanakom?" „Ne znam. Moţda je plima nadošla brţe nego što smo mislili. Ili je moţda prosto tokom

godina previše naprezao telo. Bavi se ovim već trinaest godina, a većina Japanaca ne poţivi duţe od pet."

„Nadam se da imaš dobrog vođu palube." „Imam. Ĉoveka po imenu Ves Redonda." „Ves? A kako si ga našao?" Norma je izgubila ronioca već drugog dana na pučini. Ves nije hteo da se vrati na brod.

Kazao je da je baksuzan." „Pa, veliki broj ovih crnaca plaši se sopstvenih senki.“ Flin zavrte glavom. „Pa, mora da

čovek koji sam roni ima zdrav apetit. Kupang ima jednog od najboljih kuvara s ove strane

12

Cejlona, momče, ako smem to da kaţem.“ „Jašta, gladan sam kao vuk. Šta jedemo?", ţudno upita Kameron. Flin iskapi još jednu čašu dţina. „Kari“, rekao je. Flin se zavalio u stolicu i podrignuo. Na prednjem delu košulje videle su mu se

ţućkastobraonkaste mrlje. Jeo je s istim guštom s kojim je pio dţin. Malajski posluţitelj pokušao je da odnese tanjire, ali ga je Flin oterao nestrpljivo

odmahnuvši rukom. „Pusti sad to, čoveče! Sipaj mi još jedno piće!“ „Fin obrok", reče Kameron. Presveta Bogorodice, jelo je bilo još gore od Kari-Karijevih

bućkuriša! Napravio je mentalnu zabelešku da ne kinji toliko dečaka. Flin je iz dţepa košulje izvadio limenu kutiju egipatskih ručno motanih cigara i

ponudio jednu Kameronu. Otpuhnuo je dim u gustom oblačiću ka plafonu i prstima leve šake nestrpljivo zadobovao po astalu dok je čekao da mu stigne piće. Škripanje brodskih uţadi i drvenarije; iznad njih, na palubi, vah-vah! napevi malajske posade dok su se okupljali oko svog pripovedača.

„A jesi li imao dobru sezonu, momče?" „Ovo mi je tek prva godina, tako da još uvek učim." Opipao je biser u vrećici oko vrata.

„Ali jašta - ne mogu da se poţalim." Flin se ţeljno nagnuo preko stola. „Jesi li našao koji biser?" „Nekoliko malih." „Dozvoli da ti nešto pokaţem", reče mu Flin. Odgurnuo je tanjir u stranu, stavio ruku u

dţep i izvadio kutiju za cigare. Skinuo je poklopac i prosuo sadrţaj kutije na sto. Tamo je bilo nekoliko bisera, nijedan vredan pomena, ali jedan je bio krupniji od ostalih, savršeno okrugao, s treperavim sjajem, bledoruţičast na belini stolnjaka.

„Pogledaj to!“,rečeFlin. Kameron se nagnuo napred. Osetio je vonj Flinovog daha, uljastu mešavinu dţina i

karija. „Ĉetiri i po, pet grama! Vredi najmanje hiljadu funti! Hiljadu funti!" Flin je ponovio reči

kao blagoslov. „E, to ti je biser!" Kameron se potrudio da deluje impresionirano. „Jašta, pravi je lepotan." Flin se namrštio kad je čuo prigovor. „Nikad nećeš videti nijedan nalik njemu!" „Da, moţda.“ „Nema nikakve sumnje u to! Ovo je pronalazak sezone!“ Uvređen Kameronovim

manjkom entuzijazma, oholim gestom vratio je gomilicu u duvansku kutiju. „Pronalazak sezone!", ponovio je.

Kameron nije mogao da se obuzda. Skinuo je koţnu vrećicu preko glave i otvorio je. Pustio je da mu biser padne na dlan i na trenutak gledao u njega, diveći se njegovoj teksturi, teţini, ruţičastom sjaju koji mu je davao bezmalo vanzemaljsku lepotu. Kao mađioničar kad vadi zeca iz šešira, nacerio se i pustio ga da padne na astal.

Flin se izbuljio, širom otvorenih usta. Kad je ponovo progovorio, glas mu je bio hrapav od divljenja.

„Isuse Hriste i svi sveci na nebesima! Gde si to našao?" Biser je ponovo počivao u koţnoj vrećici oko Kameronovog vrata, ali Flin nije mogao

da priča ni o čemu drugom. Raspilavio se od dţina, a oči su mu bile teške i vlaţne.

13

„Već deset godina boravim na ovim biserištima i nikad nisam video nijedan nalik njemu", promrmljao je. Otpio je još jedan gutljaj dţina. „More načini takav biser svega jednom u ljudskom ţivotu. A ti si ga našao, momče, ti si ga našao! Taj biser će jednog dana krasiti vrat neke carice ili kraljice, pazi šta ti kaţem. Moţda čak i vrat engleske kraljice lično." Onda je brzo dodao: „Ipak, nek Gospod zgromi Engleze i njihovo prokleto carstvo."

„Jašta. Pa, to je početak carstva Kamerona Makenzija, toliko znam." „Nek ti je sa srećom, momče", reče Flin i ponovo podiţe čašu. Osvrnuo se oko sebe,

traţeći slugu. „Mahomete! Gde si, ti crno kopile? Treba nam još dţina!" Okrenuo se prema Kameronu i nakezio. „Brzo isparava na vrućini, zar ne, momče?"

„Izvini me na trenutak", reče Kameron. „Moram da se olakšam." „Dobro, otiđi i ispišaj se preko palube. Ali ako osetiš da ti kraj postaje mokar, povuci se

malko unazad, momče. Ajkule jako grizu na ovom delu obale." Kameron se nasmešio. „Da mi je toliko dug, mislim da bih to primetio." „Sudeći po tvom izgledu, ne bi to primetio prvog sata po povratku u Brum. I pazi na taj

biser. Nemoj da ga ispustiš u more!" „Sotona glavom i bradom mi ga ne bi oduzeo", reče Kameron i izađe iz kabine, a Flin je

sačekao sve dok nije čuo bat njegovih koraka na palubi iznad glave. „To ćemo da vidimo", promrmljao je. „Mahomete!" Malajski sluga pojavio se u dovratku, klimajući glavom. Flin je progovorio uţurbanim šapatom. „Ovaj kučkin sin loče kao smuk. Ja sam skoro gotov, a on izgleda sveţe kao donegolski

krasuljak. Donesi malo onog opijuma koji toliko voliš i sipaj mu ga u naredno piće. I postaraj se da ne pobrkaš čaše, ili ću ti išibati guzicu toliko jako da ćeš morati da sereš kroz uši!"

14

5

Kameron se probudio na svom leţaju. Na jedvite jade otvorio je oči, stenjući zbog bola koji mu je probijao očne jabučice. Pokušao je da se pridigne u sedeći poloţaj. Oblio ga je hladan znoj, a kabina mu se zavrtela pred očima. Brod se zaljuljao i on se stropoštao na pod kabine.

Ves ga je zgrabio za ruku i podigao na leţaj. Kameron je počeo da povraća. „’Si dobro, kapetane?" „Slatki Hriste, šta se dogodilo?" „Napijo si se, kapetane. Isuse! Moro sam da te donesem do tvog leţaja. Bijo si ko

mrtvac." „Flin i njegov vraţji dţin", proštenja Kameron. Isteturao se kroz vrata i pošao preko

palube posrćući, s Vesom za petama. Kari-Kari je izvirio. „Jesi li dobro, kapetane?" „Ne, nisam dobro. I skini taj glupavi osmeh s hca, bedni kučkin sine." Kameron se

oteturao do leve ivice broda, punim plućima udišući sveţi morski vazduh. Začkiljio je gledajući u bleštavu sunčevu svetlost; nebo je bilo vedro i plavičasto,

vremenske prilike smirile su se u toku noći. Osetio je iznenadnu nelagodu. Zaton je bio prazan.

Proverio je poloţaj sunca; bilo mu je skoro direktno iznad glave. „Gospode boţe", zaječao je, i posegnuo za vrećicom oko vrata. Nestala je. Nevidljiva

ruka iščupala mu je utrobu i ostavila ga praznog. „Gde je Kupang?“ upitao je hrapavim glasom.

„Moţda su isplovili u toku noći, kapetane", reče Ves. „Otiš’o sam na straţu pred svitanje. Tad ih nije bilo."

„Zašto me nisi probudio? Skoro je podne!" Ves je ustuknuo. „Mislim da je lakše probuditi mrtvaca." Kameron se čvrsto uhvatio za ogradu u agoniji gneva i krivice. Kučkin sin! Taj

lopovski, prokleti, izdajnički irski kučkin sin! Kari-Kari se pojavio iz brodske kuhinje. Ponudio mu je šolju vrele kafe. Kameron mu je

udarcem izbio iz šake i poslao preko palube. „Moj biser!" Kari-Kari zacvile i otrča ka potpalublju. Kameron udari pesnicom po ogradi. „MOJ BISER!" Niko nije progovarao niti mrdao. Posada Kineskog oblaka posmatrala je Kamerona

raširenih, uplašenih očiju, svesna da se dogodilo nešto strašno, još uvek ne shvatajući tačno. Kad je Kameron ponovo progovorio, glas mu je bio tih i smrtonosan. „Diţi jedra, vođo palube. Idemo za njima. Kad uhvatim tog kučkinog sina Flina,

iščupaću mu golim rukama srce iz grudi."

15

6

Kad se Kineski oblak napokon dovukao do Bruma, Kupang je s ostatkom Flinove nevelike flote već bio izvučen na plaţu, spreman za popravke i ponovno opremanje za vreme zime. Kameron je četiri dana besneo i proklinjao svoju zlehudu sreću; na pet sati od Bard Krika pogodilo ih je još jedno olujno nevreme, koje im je pocepalo jedro i oštetilo krmu i uskratilo mu svaku šansu da uhvati Flina pre nego što ovaj stigne u luku. Biser je moţda već bio prodat u nekom baru.

Ĉim se Kineski oblak usidrio u zalivu Robak, Kameron je uskočio u kitolovac i on i Ves odveslali su na obalu. U plićaku, Kameron je iskočio iz čamca i probijao se koracima kroz vodu.

Taj kopilan! Još otkako je otišao iz Edinburga, sanja o tom biseru. Zaputio se ka Flinovom priobalnom logoru, rasklimatanoj skupini koliba od valjanog čelika i daščara. Prva osoba koju je video bio je Mahomet, Flinov posluţitelj, koji više nije bio obučen u krutu belu odoru i izgledao je opuštenije u sarongu.

„Gde je Flin?“ Mahomet je podigao pogled, prepadnut. Potrčao je, ali Kameron je s lakoćom sustigao

sitnog Malajca i oborio ga na pesak. „Gde je Flin, pitao sam“. „Gospar igra bilijar", promuca Mahomet. „Gde?“ Mahomet je pokušao da se izmigolji. Kameron ga je ščepao za gušu i stegnuo. „Reci mi gde je ili ću ti, tako mi Boga, zavrnuti šiju kao piletu!" I tako mu je Mahomet rekao. U Brumu je bilo vreme za prezimljavanje, a logeri i njihove posade vratili su se u luku.

Ulice Kineske četvrti bile su prepune Japanaca, Kineza, Javanaca, Malajaca i Filipinaca, čiji su se dţepovi nadimali od ovosezonskog profita.

Ves i Kameron pronašli su bilijarsku salu u Sokaku gorkog meseca, baraku od valjanog čelika s dva stola i šankom od grubo tesanog drveta. U lokalu je bilo vrelo i zagušljivo, vazduh je bio gust od duvanskog dima i mešavine znoja i dţina.

Flin se saginjao iznad stola igrajući snuker. ,,Fline!“ Flinova kugla skliznu po zelenoj čoji i ulete u udaljenu rupu. „Isuse, Marijo i Josife", promumlao je. Namršteno je osmotrio novopridošlicu. Onda

mu se lice ozarilo i ispruţio je ruku. „Kamerone, momče! Već si se vratio u luku!“ Kameron je ignorisao ponuđenu šaku. „Gde je moj biser, Fline?“ „Biser, momče? Koji biser?“ „Rekao si svom nečasnom malom Malajcu da me drogira! Nije li tako? Šta si mi to

sipao u piće - opijum, zar ne?“ Flin se otvorenih usta zabuljio u Kamerona. Onda je prasnuo u smeh. „Šta to pričaš, momče? Da sam te drogirao? Zašto bih ţeleo da uradim tako nešto?" „Zbog bisera!“ „Tvog bisera?", zaprepastio se Flin. „Izgubio si onaj predivni biser?" „Nisam ga izgubio. Ti si mi ga ukrao." Tajac. Kameron je bio svestan neprijateljskih lica, blistavih od znoja, okupljenih oko

njega. Ovo je Flinov grad. Međutim, nije nameravao da ode odatle bez svog bisera. Krupni belac u pivom isflekanoj košulji probio se kroz gomilu.

16

„Gospodin Flin je ugledna mušterija u ovoj ustanovi", kazao je kao da je upravnik Rica. „Savetujem ti da odeš odavde."

„A ja tebi savetujem da ne guraš nos u tuđa posla." Flin se ponovo zakikotao. „U redu je, Dţo", olako je rekao. „Ovo je samo mali nesporazum. Vidi, momče, ţao mi

je zbog tvog bisera. Stvarno. Bio je to fin komad. Ali ja sam pošten čovek, kao što svi moji prijatelji ovde mogu da posvedoče. Kunem ti se majčinim grobom - Bog da joj dušu prosti -da nikad nisam uzeo tvoj biser. A sad, šta kaţeš na to da te častim pićem?"

Ispruţio je ruku u pokušaju da je stavi Kameronu na rame. Kameron ju je odgurnuo. „Hoću svoj biser ili ću te, tako mi Bog pomogao, golim rukama rastrgnuti na komade,

ovde i sada." Flin je slegnuo ramenima, i naizgled počeo da mu okreće leđa; umesto toga se zavrteo

na desnoj nozi i svom snagom zabio bilijarski štap Kameronu u dijafragmu. Kad se Kameron presamitio od siline udarca, Flin ga je takom odalamio po glavi.

Kameron se zateturao, ali nije pao. Zaneo se postrance u gomilu koja se rugala i odgurnula ga natrag ka Flinu, nadajući se da će videti kako ga Irac dovršava. Umesto toga, Kameron je iskoristio inerciju da se ramenom zarije u Flinovo telo. Odbacio ga je unazad, oborivši na pod dvojicu posmatrača. Kameron i Flin se odbiše od bilijarskog stola i stropoštaše na pod, isprepletenih udova.

Flin podiţe ruke ka Kameronovom licu i pokuša da zarije prste u oči mlađeg muškarca. Kameron zabrekta i okrete glavu u stranu; u isto vreme zario je koleno u Flinovo međunoţje. Flin zabrunda od bola i otkotrlja se u stranu.

Kameron se s mukom osovi na noge, dahćući. „Ustaj, Fline.“ Flin se na jedvite jade pridiţe na kolena, šakom prekrivajući prepone. „To je bilo ispod pojasa. Neka borba bude poštena." Zakačio je prste za ivicu bilijarskog

stola i osovio se na noge, leđa okrenutih Kameronu. Šaka mu se sklopila oko bilijarske kugle. Obrnuo se na peti i zavitlao kuglu ka Kameronovoj glavi.

Kameron je na vreme spazio pokret i sagnuo se; čuo je prigušen krik bola kad je kugla pogodila nekog od posmatrača posred čela. Ĉovek se srušio na pod, u nesvesti.

Flin je zgrabio još jednu kuglu i zamahnuo rukom za još jedno bacanje; Kameron skoči napred. Njegova pesnica pogodi Flina uvrh brade i Irac pade nauznak, udarivši glavom u izrezbarenu nogaru drugog stola. Kameron se sagnuo, ščepao Flina za kosu i povukao ga u polusedeći poloţaj. Pesnica mu je doletela odnekud pored desnog kolena i zakucala se u Flinov solarni pleksus.

Irac ostade bez vazduha i sklupča se pod njegovim stopalima. „Gde je moj biser?", prosikta mu Kameron u uvo. Flinove ruke zamlataraše u grčevitom pokušaju da odgurnu Kamerona. U kosi je imao

tamnu krv, i nemo je otvarao i zatvarao usta, kao riba na suvom, dok je pokušavao da dođe do daha.

Kameron mu je pretresao odeću. „Gde je, Fline? Reci mi ili ću to, tako mi Boga, batinama izvući iz tebe!" Kršni muškarac koga je Flin oslovio imenom Dţo zakoračio je napred. „Najbolje da ga sada pustiš, druţe." U desnoj ruci drţao je slomljeni tak i njime lupao

po dlanu leve šake. Iza njega je stajalo nekoliko Malajaca i Filipinaca - članovi Flinove posade, bez sumnje - i Kameron je spazio svetlucanje noţa.

Jedini zvuk u prostoriji bilo je Flinovo glasno disanje i pljuvanje krvi. Kameron je procenio situaciju. Ĉak i uz Vesovu podršku, nema nikakve šanse protiv

ove gomile lupeţa. Prineo je usta Flinovom uhu. „Biser je moj i kunem ti se da ću ga dobiti natrag - ih ćeš platiti, gospodine Fline.

17

Zaţalićeš dan kad si prevario Kamerona Makenzija!" Svetina se razdvojila da ga propusti da prođe i Kameron je izašao na bleštavu svetlost

sunca.

* * * Kameron je sedeo u svojoj kabini na Kineskom oblaku s flašom dţina na stolu ispred

sebe. Izvadio je kutiju s cigaretama i zapalio jednu. Na stolu ispred njega stajala je pepeljara - bila je to biserna školjka, a na školjci se

nalazio biserni plik. Plik je formirao parazit koji je bušio put kroz ljušturu; ostriga je u odbrani pokušala da prekrije ranu sedefom. Pritisak vode izazvao je pojavu mehurića, a ovaj se zauzvrat napunio muljem. Ti plikovi prodavali su se u Brumu budzašto i koristili su se za izradu predmeta kao što su igle za šešire. Ali ovaj je bio prvi biser koji je Kameron pronašao i stoga je odlučio da ga zadrţi kao suvenir.

Sad ga je prevrtao na dlanu, zurio u iluzorni biser razmišljajući o pravom koji mu je Flin ukrao u Bard Kriku.

Ves ga je posmatrao turobno. „Moţda ti je reko istinu. Moţda si ispustio biser, kapetane. Bijo si mrtav pijan.“ „Nisam bio pijan", tiho reče Kameron. „Nikad u ţivotu nisam bio toliko pijan i nikada

neću ni biti. Bio sam drogiran, znam to!" Ves je znao da je bolje da se ne raspravlja. „Moţda." „Moram da ga uzmem nazad." „Ako je ukro tvoj biser", reče Ves, zadrţavši se na reči ako, „ako ga je ukro, moţda je već

prodo taj biser. Ĉovek ne drţi predugo tak’e stvari. Mlogo opasno." „Da, moţda." Kari-Karijevo lice pojavilo se na vratima. „Neko došao, tuan.“ Kameron je čuo bat koraka na palubi. „Vidi ko je to, Vese." „Razumem, kapetane." Nekoliko minuta kasnije pojavio se par besprekorno belih platnenih cipela, a njih je

sledilo sneţno belo laneno odelo - premda su manţetne već bile umazane crvenom prašinom - a tu viziju krojačke elegancije naposletku je krunisao veličanstveni beli safari šešir.

Kameron je trenutak-dva zurio u tu avet, a onda je razvukao usne u osmeh. „Dţordţe!" Dţordţ Niland je skinuo šešir i ispruţio ruku. „Kako si, Kame?“ Imao je zajapureno, dečačko lice i negovanu, kratko podšišanu plavu kosu. Bio je

krupan, ali pre punačak nego mišićav. Prvi Kamov posao nakon što je isplovio iz Engleske bio je u posadi na jednom od Nilandovih ribolovačkih brodova u Frimantlu. Dţordţov otac posedovao je najveću flotilu u zapadnoj Australiji, a Dţordţ je rukovodio operacijom iz kancelarije u Ulici Kantonment. Dţordţ je pomogao Kamu da dobije kapetansku dozvolu.

„Šta radiš ovde?“, upita ga Kameron. „Ja bih mogao isto to tebe da pitam! Otac je ovde kupio kompaniju za lov na bisere.

Priprema me da za nekoliko godina preuzmem posao. Mnogo je novca u školjkama.“ „Ako ga ima, ja ga još uvek nisam video, Dţordţe." „Moţda provodiš preveliki deo sezone u čarkama s drugim kapetanima." Dakle, to je bio razlog njegovog dolaska. Ovo, znači, nije druţbena poseta. „Ĉuo si kako me je taj irski kučkin sin pokrao?" „Gospodina Flina smatraju uglednim članom ove zajednice." Mahnuo je šeširom

18

rashlađujući se. „Moraćeš da hodaš kao po jajima, kućo stara." „On ima nešto što pripada meni, i ja nameravam da to uzmem nazad. Ipak, to je moj

problem, a ne tvoj." Dţordţ je izvadio maramicu iz dţepa i obrisao znoj sa čela. Kameron je odjednom

postao svestan svoje skučene kabine, spartanskog kreveta u uglu. „Kako si našao put do ovog dela sveta?" „Isto kao i ti, pretpostavljam. Uloţio sam sve što imam u Kineski oblak." „Ti ga poseduješ?" „Iznajmio sam ga do kraja sezone. Zaradiću dovoljno da okušam sreću još jednu

sezonu. Jesi li za piće, Dţordţe?" „Prerano mi je. U četiri sata imam sastanak s bankarima." „Bankarima?" „Ja se prevashodno bavim finansijama. Samo sam svratio da ti se javim na putu do

grada." Iz dţepa je izvukao zlatni dţepni časovnik. „I već kasnim. Slušaj, šta kaţeš na to da sutra po podne dođeš do moje kuće? Priređujemo matine, proslavljamo kraj sezone. Svi koji nešto znače u Brumu biće tamo. Ukoliko se odlučiš da ostaneš ovde, moţda ću moći da te upoznam s nekolicinom pravih ljudi. Vaţi?"

Kameron slegnu ramenima. „Jašta, to zvuči fino.“ „Kuću ne moţeš da omašiš. Nalazi se tik pored sudnice. Samo sledi sve ostale. Počinje

u pet sati.“ Razmetljivo je vratio šešir na glavu i okrenuo se da pođe. Zatim je, kao naknadnu misao, dodao: „Uzgred, ta rabota s Flinom. Ozbiljno sam mislio ono što sam ti rekao. Trebalo bi da se smiriš. On ima mnogo moćnih prijatelja u Brumu.“

„Jesi li i ti jedan od njih, Dţordţe?“ Dţordţ se nasmešio, nabrao nos, a potom nestao uz stepenice.

* * *

Kejt Flin je bila prava lepotica; nije imala ni delić sirove, crvene keltske koţe svoga oca. Bila je bleda i besprekorna, zaveštanje Flinove napaćene supruge. Marija Flin bila je patuljasto tamnokoso devojče iz Dablina, koje je Flinu rodila dva sina i kćerku i deset dugih godina stoički trpela njegov burni temperament i zlostavljanje i opijanja, da bi je njen mučitelj zatim oplakivao kao sveticu kada je umrla od upale pluća kad je Kejt imala sedam godina.

Sve što je Kejt nasledila od oca bila je njena kao vatra riđa kosa - i odgovarajuće burni temperament. S tek osamnaest godina, svaki neoţenjeni muškarac u Brumu - i mnoštvo oţenjenih, takođe - bacio je oko na Kejt Flin. Dosada se prema svima njima ophodila s prezirom.

Flin je ohrabrivao brak s mladićem po imenu Dţordţ Niland. Dţordţov otac posedovao je malu flotu lovaca na bisere i imao je poslovne veze i određeni uticaj na londonskom i berlinskom trţištu.

Kejt je kazala ocu šta misli o toj ideji. „On nije čovek, on je čiviluk za šešire." „Šta bi to trebalo da znači?“, zareţao je Flin. „Ne ţelim da se udam za muškarca koji gleda svoj odraz u ogledalu pre nego što

pogleda u mene!“ „Radićeš ono što ti se kaţe, devojko!" Kejt se uspravila do pune visine i ledeno ga pogledala. „Neću se udati za Dţordţa Nilanda!“ To je dovoljno da čoveka otera k piću, mislio je Flin dok se teturao kući iz sale za bilijar.

Usput je posetio doktora Halorana, koji mu je jodom isprao posekotine i dao mu malo malt

19

viskija da ublaţi bol. Onda mu je naneo još bola naplativši mu to. Haloran je malodušno pokušao da mu namesti nos, blago savijen nakon uspostavljanja kontakta s podom bilijarske sale. Umotao ga je u gips i poslao Flina kući.

Flin se teturao niz put posut krhotinama školjki, s košuljom u dronjcima i flekama osušene krvi. Kejt je sedela na stolici od pletenog pruća na verandi i posmatrala ga.

„Patriče Fline, šta si to uradio sebi?" „Ćuti, devojko. Nije to ništa." Blago se zateturao i uhvatio za drvo plumerije radi

oslonca. „Opet si pio." „Eh, sad, devojko, nemoj da mi popuješ, ja sam ti otac." „Ti si sramota." Kejt je ustala i ušla u kuću, zalupivši ulazna vrata. Mrmljajući sebi u bradu, Flin je

uspešno savladao tri stepenika koja su vodila na trem i pokušao da je prati unutra. Zaključano. „Ketlin", zatrubio je kroz oštećeni nos, „hoćeš li da otvoriš ova vrata, moliću lepo!" „Obećao si mi da nećeš više sebe dovoditi u takvo stanje." „Pijem samo iz medicinskih razloga!" Ĉuo je zatvaranje prozora. Oteturao se do straţnjeg dela kuće. Zaključano, takođe!

Tvrdoglava mala kučka. Prozor njegove spavaće sobe! Krivudajući, obišao je oko bungalova, stavio nogu na

prozorski ispust i pokušao da se uvuče unutra. Umesto toga se srušio postrance i pao u ţbun oleandra. Pridigao se u sedeći poloţaj.

„Ista si kao tvoja majka, ti tvrdoglava mala kučko!", dreknuo je. Podigao je pogled i ugledao porodicu Niland, koja je prolazila pored u sulki. Presveta

Bogorodice! Pokušao je da im mahne. „Dobro veče, Henri", kazao je. Ĉista košulja izletela je kroz prozor njegove spavaće sobe i sletela na stepenice. „Obuci to i ne vraćaj se ovamo sve dok se ne otrezniš, ti matora ispičuturo!" Prozor spavaće sobe iza njega zatvorio se uz tresak. Nilandovi mu nisu uzvratili pozdrav.

20

7

Urođeničke i doseljeničke naseobine u Brumu bile su skutrene s obe strane morskog grebena poznatog kao Gusarska stena. Na jednoj strani grada, limene i azbestne zgrade Kineske četvrti bile su stešnjene između kilometar i po dugačkog pristaništa i močvare mangrova. Na drugoj, bungalovi lovaca jia bisere leţali su u senkama palminog drveća miomirisnih vrtova duţ širokih pošljunčanih ulica.

Bungalov Nilandovih okruţivale su verande okićene ljubičastim bugenvilijama. U dvorištu su opojno mirisala rascvetana stabla pomorandţi i plumerija. Stolovi su bili postavljeni i malajski posluţitelji u belim livrejama sluţili su rashlađeni Šampanjac i suvo crno vino. S teniskih terena i travnjaka za kroket dopirao je odveć revnostan smeh.

Dţordţ je pošao prema Kameronu, ispruţene ruke. Nosio je svileni sako i pantalone, belu lanenu košulju i mekani okovratnik. Nosio je MMC kravatu sa sedefnom iglom.

„Kame. Lepo od tebe što si došao. Obrijao si se!“ „Jašta, nema brade kad sam na kopnu. Pogledaj ovo mesto! Baš lepa kuća, Dţordţe." „Nije moja, plašim se. Biće jednog dana.“ „Priredio si gozbu.“ „Da, nisu baš zelena polja Engleske, ali ovo je zasad dom. Prava si slika i prilika belog

gazde.“ „Samo novo odelo i kupanje, Dţordţe. Zamalo da obučem staru mornaričku uniformu,

ali ljudi me ponekad pobrkaju s admiralom." Dţordţ je nabrao nos u još jednom od svojih dodvoravajućih osmeha. „Posluţi se pićem. Izvini za trenutak. Moram da odem i pozdravim se s

Baringtonovima. On je naš bankar. Duţnost zove." Kam ga je gledao kako odlazi. Savršen domaćin. Gospode boţe, ovo je bilo kao da je

komadić Engleske presađen ovde među palmino drveće i crvenu prašinu. Dozvolio je posluţitelju da mu sipa šampanjac.

„U ovome nema opijuma, jelda?" „Gospodine?", reče čovek. „Nema veze.“ Kameron se obazreo oko sebe. Gosti u vrtu su svi odreda bili Evropljani. Iako je bilo

pozno poslepodne, napolju je bilo skoro trideset osam stepeni Celzijusa; ljudi su se znojili u tropskim odelima, ţene u dugim haljinama, sa suncobranima u rukama.

Tada ju je ugledao. Stajala je sama na kraju verande i posmatrala partiju kroketa, sva u zelenim očima i plamenoj kosi i tanana... Dve ţene su cičale, smejući se, dok su vukle drvene maljeve po travnjaku. Ona je izgledala kao da se nasmrt dosađuje.

Prišao joj je. „Kaţu da su Francuzi dali ovu igru Englezima", reče Kameron. „Bila je to njihova

osveta za bitku kod Vaterloa." Kejt Flin je okrenula glavu i pogledala u njega. „Molim?" „Kroket. Ne nalazite li ovu igru očaravajućom i intelektualno izazovnom?" „To je šah za duduke. Da li vas poznajem?" „Zovem se Kameron. Prijatelji me zovu Kam." „Ne verujem da smo se upoznali." „Prosto nisam mogao da čekam zvanično predstavljanje. Nadam se da niste udati,

pošto ste najlepša ţena koju sam ikada video u ţivotu." „Da li ste vi zapravo pozvani na ovu zabavu?" „Jašta, ja sam Dţordţov stari prijatelj. Nisam dugo u Brumu, istina. Moj brod je Kineski

21

oblak.“ „Vi ste lovac na bisere, dakle." „Jašta, ali dosada nemam bogzna čime da se pohvalim." Kejt je dugim prstom sklonila uvojak kose s lica, a Kam je iskusio punu snagu njenog

britkog i kritičkog pogleda. „Primećujem li naglasak?" „Ja sam Škot, i ponosim se time. Jedna od malih boţjih milosti je što sam se rodio na

civilizovanoj strani granice. I vi ste, sudeći po melodiji u vašem glasu." „Rodila sam se ovde, ali moja porodica je poreklom iz okruga Kork." „Nisi mi rekla kako se zoveš." „Ne bez pravilnog predstavljanja." „Ličiš mi na Beatrisu." „Ne ličim na Beatrisu." „Druga pretpostavka bila bi Prudens. Nagoveštava dobar odgoj i konzervativnu

prirodu." „Da imam nešto u čaši, prosula bih ti to na glavu." ,,U tom slučaju bi trebalo da je ponovo napunim. Šta mogu da ti donesem?" „Kerozin i šibicu." Kameron se nasmejao. „Šta imaš u čaši, Prudens? Ili bi trebalo da te zovem Pru?" „Ovo je voćni punč. Moj otac mi ga je stavio u ruke. Više bih volela šampanjac. Misliš li

da moţeš da mi pronađeš čašu? „Dabome. Mi Kelti treba da se drţimo zajedno." Nasmešila se. „Ja sam Kejt", rekla mu je. „Vrlo lepo ime.“ Pruţila mu je čašu, ali zastala je kad je čula kako je neko doziva po

imenu. Grede su zadrhtale kada se Patrik Flin popeo uz stepenice na verandu. Blistao je u belom tropskom odelu, ali šljive na očima i gipsani povoj na nosu umanjivali su njegovu inače dostojanstvenu pojavu.

„Ketlin, sklanjaj se od tog lupeţa!" Obrušio se na Kamerona. „Šta ti radiš ovde, za ime sveta?"

„Ah, kradljivac bisera. Vidim da ti je nos nešto kraći i širi nego što je bio." „Sklanjaj se od moje kćeri!" Kameron je pogledao u Kejt, a zatim ponovo u Flina. „Nisam znao da ti je ona kćerka, Fhne. Svakako ne liči na kćer laţova i prevaranta." Flin se očajnički osvrnuo oko sebe. Ljudi su zurili. Dţordţ Niland se iznenada pojavio, i dalje se osmehujući. „Ah, Patriče, vidim da si upoznao mog starog prijatelja Kamerona. Bili smo zajedno u

Ratnoj mornarici. Divan momak. I on je lovac na bisere, znaš." Stavio je šaku na Flinovo rame i prošaputao: „Za ime boţje, govori tiše. Ovo nije hotel. Moj otac gleda. Ne ţelim nikakve kavge na imanju Nilandovih, u redu?"

Kameron je pogledom okrznuo Kejt, a zatim pogledao u Dţordţa. „Sve je u redu, Dţordţe. Ionako ne znam da igram kroket." Naklonio se Kejt.

„Gospođice Flin, bilo mi je zadovoljstvo." A zatim Dţordţu: „Hvala ti na pozivu." Najzad se okrenuo prema Flinu. „Do našeg sledećeg susreta", rekao je, okrenuo se i otišao.

„Izvini, kućo stara", reče Dţordţ Flinu, „mislio sam da će ovo biti prilika da vas dvojica zakopate ratnu sekiru, takoreći. Nije baš ispalo kao što sam planirao."

Flin je iskapio čašu šampanjca, mršteći se. Odjednom mu je bilo potrebno nešto jače. „Kloni se tog kučkinog sina", kazao je kćerki i otišao da potraţi neku ţestinu.

* * *

22

Na istočnom horizontu pojavila se prva bleštava zvezda, ali i dalje je bilo vrelo kao u pećnici. Ĉak su i boţićne zvezde malaksale na ţezi. S plavog oboda okeana dopiralo je romorenje grmljavine. Monsun će stići svakog dana.

Kejt je sedela pored Flina na sulkama, rashlađujući se naparfemisanom dţepnom maramicom. Prošli su pored dugog pristaništa. Tamo je stajao ukotvljen putnički brod, Lusinda, svetlucava vilinska zemlja.

Flin je bio zlovoljan. Jedva da joj je uputio ijednu reč otkako su napustili zabavu. „Šta nije u redu?“, upitala ga je. „Ne ţelim da ikada više razgovaraš s tim čovekom. Razumeš li me sad, devojko?" „Da, to si mi već rekao. Dakle, zašto si u svađi s gospodinom Makenzijem?" „To su muška posla.“ Muška posla! Ponaša se prema njoj kao da je dete. To je bila neverovatna arogancija, s

obzirom na to da ga još od majčine smrti hrani i pere mu odeću. „Nazvao te je kradljivcem bisera. Zašto?“ „Bio bih ti zahvalan da me ne ispituješ tako, devojko. Nisi prestara da te prebacim

preko kolena, imaj to u vidu.“ „Volela bih da te vidim da to pokušaš, Patriče Fline. Najverovatnije bi ponovo završio

sa slomljenim nosem.“ „Nećeš tako pričati sa svojim ocem!" Glas mu je sada zvučao kreštavo. Njihov konj

zastrigao je ušima i zavrteo glavom, zatresavši sulke. Kejt je utonula u tišinu. Kad su stigli do svog bungalova, Flin je skočio sa sulke i pomogao kćerki da siđe. Onda

se ponovo popeo i uzeo dizgine. „Gde sad ideš?“, upitala ga je. „U hotel. Treba mi pravo piće.“ Pogledao je u nju, a onda se namrštio. „I nemoj tako da

me gledaš! Radiću šta god mi se ćefne!" Cimnuo je uzde, i sulka je zakloparala po drumu od utabane zemlje. Kejt je poţelela da

hitne kamen za njim. Piće će ga oterati u grob pre vremena. Ima svega pedeset godina, a izgleda kao šezdesetogodišnjak.

Boţe blagi. Muškarci. Ušla je u kuću, skinula šešir i izula cipele. U kući je bilo vrelo kao u furuni. Izašla je na

verandu, udišući miris oleandra i orlovih noktiju, trudeći se da smiri ţivce. Sela je na stolicu od trske i provukla prste kroz kosu. Bluza joj se, mokra od znoja,

lepila za koţu. Talasi su se razbijali na plaţi Kejbl, udaljenoj osam kilometara, a prigušena grmljavina mešala se s jedva čujnim i tuđinskim melodijama iz Sajgona i Singapura koje su dopirale iz radio-aparata u susednoj kući.

Ugledala je senku koja se kretala među grmljem u vrtu. Osetila je paniku alarma. „Ko je tamo?“ Ţar cigarete zasvetleo je u tami. „Ţao mi je, nisam hteo da te uplašim', reče glas. Kejt je smesta prepoznala škotski naglasak. Nasmešila se. „Ajme, gospodine Makenzi", mazno je kazala, prekrstivši noge. „ Ala ste me preplašili."

* * *

Flin je skočio sa sulke, privezao konja i prošao kroz vrata na kojima je pisalo: Niland & Co. Unutra je gorelo svetlo.

Dţordţ Niland sedeo je nogu podignutih na ivicu radnog stola, steţući cigaru u zubima. Podigao je pogled kad je Flin ušao.

„Rekao si da je vaţno." Flin je zatvorio vrata za sobom.

23

„Jesmo li sami, momče?" „Nedelja je, Patriče, naravno da jesmo. Sedi, za ime sveta. Ĉiniš me nervoznim." ,v Flin je zavukao ruku u dţep i izvadio staru limenu kutiju za duvan. Skinuo je poklopac

i izvadio smotuljak svilenog papira. „Mislio sam da ćeš moţda ţeleti ovo da vidiš", kazao je. Razmotao je zamotuljak. „Sad,

momče, reci mi jesi li ikad u ţivotu video nešto slično." Dţordţ je oštro usisao vazduh kroz zube i naglo se uspravio. U zamračenoj sobi, činilo

se kao da biser blista sopstvenim sjajem. „Gospode boţe", zapanjeno je promrmljao. „Odakle ti?“ „Nije bitno odakle mi, momče. Pitanje je - koliko vredi?"

24

8

Bubašvabe su ţivotni usud lovaca na bisere. One bujaju na smradnoj hrskavici bisernih školjki uskladištenih u teretnom prostoru logera; noću u buljucima izlaze iz skrovišta da bi se gostile noktima noţnih prstiju mornara i ţuljevima na njihovim stopalima dok spavaju. Bilo je nemoguće izbaciti ih sa brodova; sve što lovci na bisere mogu da urade kako bi ih drţali pod kontrolom jeste da svake zime potope logere u zatonima u vreme plime, i na taj način podave napasti.

Kameron je stajao na priobalju, posmatrajući kako nadolazeća plima plavi palubu Kineskog oblaka. Dţordţ Niland prolazio je drumom u kočiji, na putu ka kancelarijama Niland kompanije.

„Dobro jutro, Kame“, doviknuo je. Kameron ga je ugledao i krenuo ka njemu. „Zdravo, Dţordţe. Ideš da brojiš svoj novac?“ „Znači, odlučio si da ostaneš u Brumu?" „Aha. Neko vreme, u svakom slučaju." „Jesi li nabavio priobalnu dozvolu?" „Još uvek ne nameravam da sagradim sebi logor. Spavaću na Kineskom oblaku čim moji

majušni neţeljeni gosti otplutaju na plimi." Dţordţ je napravio gadljivu grimasu. „To je teţak ţivot, Kame. Nije kao u Ratnoj mornarici Njenog veličanstva, a?" „To je bilo dovoljno teško." „Jeste, ali nije bilo bubašvaba. Nadao sam se da ću te videti ovog jutra. Imam predlog

za tebe." „Kakvu vrstu predloga, Dţordţe?" „Jesi li video Elizabetu?" Kameron je začkiljio, gledajući preko zaliva ka mestu gde je bila usidrena škuna Niland

kompanije. „Jašta, ona je fin brod." „Potreban nam je novi kapetan za nju. Sugerisao sam ocu da si ti idealan čovek. Plata je

dobra, a kompanija se uvek stara o svojim ljudima. Šta kaţeš? Kameron je odmahnuo glavom. „Hvala na ponudi, Dţordţe. Ali ţelim da budem sam svoj gazda.“ „Divim se tvom nezavisnom duhu, Kame. Ali svi dolaze ovamo misleći da će zaraditi

bogatstvo tamo...“ Pokazao je glavom u pravcu nalazišta bisera s one strane Gantijom Pointa. „Ali najverovatnije ćeš izgubiti sve što imaš. Da bi ovde preţiveo, moraš da budeš dobar biznismen, a ne pustolov."

„Pa dobro, to je rizik koji sam voljan da preuzmem." Kam je potapšao konja po sapima. „Ipak, hvala ti još jednom."

„Ukoliko se predomisliš..." „Ja nikad ne menjam mišljenje, Dţordţe. Znaš to." Dţordţ slegnu ramenima. „Pa, budi oprezan, Kame. Teţak je to posao." Cimnuo je uzde, i karuce zakloparaše po crvenom prašnjavom putu ka pristaništu.

* * *

Dţordţ nije otišao pravo u kancelarije Niland kompanije. Najpre je svratio do kancelarija T. Dţ. Elisa, glavnog čistača bisera u Brumu. Svi biseri imaju sićušne mrlje ih ureze koji im umanjuju vrednost; Tom Elis imao je poseban talenat za čišćenje spoljašnjih omotača bisera,

25

nalik ljuštenju slojeva glavice crnog luka, sve dok ne bude gladak i savršen. To je zahtevalo izvanrednu, maltene psihičku veštinu jer je jedna jedina greška mogla da košta na stotine, pa čakihiljade funti.

Kad je stigao, Flin je već bio tamo. „Kasniš", brecnu se Flin. „Izvinjavam se", reče opušteno Dţordţ. Zavukao je ruku u dţep ţaketa i izvadio

kutijicu obloţenu baršunom. Dao ju je Elisu, koji ju je otvorio i vrlo paţljivo izvadio biser. „Fin komad", promrmljao je. „Nazvali smo ga Kraljica Severa", reče Dţordţ. „Uzgred, voleli bismo da vesti o našem

otkriću ostanu među ova četiri zida. Biće ti dodatno plaćeno. Razumeš?" Elis uzdahnu. Razumeo je savršeno.

* * *

Sazveţđe Juţni krst prešlo je preko neba tako da je visilo skoro direktno iznad limenog krova. U daljini se čulo tiho romorenje grmljavine, a na obodu okeana videlo se bleštanje munja. Monsun je bio blizu.

Kam je smotao cigaretu i zapalio je. Pričao joj je o svom detinjstvu, odrastanju u kući u Edinburgu kao drugo po starosti dete u porodici s osmoro braće i sestara.

„Sećam se da je petkom uveče bila prava pravcata gozba. Majka je imala običaj da kupi ocu komad bakalara, a svakom od nas dala bi po solju vode u kojoj ga je kuvala i parče hleba da u nju umačemo. Nisam imao svoje cipele sve do dvanaeste godine. Leti ili zimi, uvek je sve bilo isto."

„Zar tvoj otac nije radio?“ „Jašta, radio je na brodogradilištu, ali bi sve što zaradi prokockao ili propio." „Zvuči kao teţak ţivot." „Jašta, bio je. Još uvek jeste. Braća su mi još uvek tamo, rade na brodogradilištu kao moj

otac. Ili kao što je radio pre nego što mu je viski došao glave." „Ali ne i ti.“ „Ne ja. Ja sam odvajkada bio dobar s brojevima i tako time, i majka se nadala da ću

dobiti posao u kancelarijama na brodogradilištu. To je bio vrhunac njene ambicije za mene. Onda, jedne noći kad sam imao dvanaest godina, poslala me je da dovedem oca kući iz kafane. I ja sam otišao u kafanu i tamo je bio taj mornar, ne član posade na nekom parobrodu, već pravi pravcati kapetan, koţe tamne kao mahagoni, i on je pričao o mestima na kojima je bio, a svi u kafani upijah su svaku njegovu reč. Zamisli hladnu noć utorkom u Glazgovu, a on priča h priča o belim plaţama i tamnoputim ţenama i biserima velikim kao čepovi. A ja sam stajao tamo, slušajući ga, i pomislio: e, to ću da uradim. Otići ću iz ovog prljavog grada i naći ću sunce i steći bogatstvo."

Zaćutao je i uvukao dim u pluća, odjednom uplašen da previše priča. „Onda si došao u Brum.“ ,,Oh, usput je bilo izvesnih stranputica. Priključio sam se Kraljevskoj ratnoj mornarici,

oplovio sam oko sveta jednom ili dvaput, a onda sam čuo za ta ispitivanja koja vrše u jezerima u domovini, šalju ljude ispod vode u ronilačkim odelima. Dobrovoljno sam se prijavio."

„Zašto si učinio tako nešto?“ „Plata je bila dobra." „Hrabar si, gospodine Makenzi." Nasmejao se. „Ĉovek nije ništa bez hrabrosti." „Da li se ikada čuješ s porodicom?" „Majka mi piše svakog meseca. Sve novosti."

26

„Nedostaju ti?“ „Da, ali ne mogu da se vratim. Naumio sam da jednog dana budem bogat čovek. I biću.

Pronaći ću svoj biser, i imaću fina odela i kuću poput ove, a moţda čak i automobil. Niko me više neće ponovo gledati s nipodaštavanjem."

„Ponovo?" „Jednom kad si siromašan, Kejt, to nikad ne zaboraviš. To ti se usadi u dušu." Pruţila je ruku i vrhovima prstiju prešla po oţiljku na njegovoj desnoj podlaktici, među

tamnim maljama. „Odakle ti ovaj oţiljak?" „Tuča noţevima u Manili", a onda je video njen izraz lica i nasmejao se. „Šta je smešno?" „Tvoje lice. Samo sam te zadirkivao. Nije bilo nikakve tuče. To mi je napravila brodska

mačka." Nasmejao se i promrsio joj kosu. Gest je bio toliko neusiljen i prisan da ju je šokirao. Niko joj nikada ranije nije promrsio kosu.

„A šta je s tobom? Imaš li braće ili sestara?" „Imala sam dva brata. Bili su stariji od mene." „Šta se desilo?" „Dţek, najstariji, udavio se nadomak plaţe Kejbl kada sam imala dvanaest godina. A

zatim, pre nekoliko godina, Vil je umro od trovanja krvi." Neţno joj je dodirnuo ruku. „Ţao mi je." „Ţivot ide dalje", kazala je kao što je njen otac uvek govorio pre nego što bi se mašio za

flašu dţina. „Šta je s tvojom mamom?" „Umrla je kad sam bila mala. Nikad je nisam upoznala." „Svi koji te vole, napuštaju te.“ Kejt je to u sebi mishla već godinama, ah nikada nije imala smelosti da glasno kaţe.

Kakav izuzetan čovek. „I dalje misliš da ti je moj otac ukrao biser?" Tišina se razvukla u nedogled. Najzad: „On ti je otac, Kejt, pretpostavljam da ne ţeliš da čuješ ništa ruţno o njemu. Ali da, on

mi je ukrao biser. Jasno kao dan." „A planiraš li da se obračunaš s njim? Jer ako planiraš, ovog časa bi trebalo da odeš s

moje verande." „Ti si srčana devojka, Kejt." „Ozbiljno mislim ono što kaţem." Uzdahnuo je. „Ti vrediš više od svakog bisera." Prstima je prešao preko njenog ručnog zgloba i lakta.

Kejt su podišli ţmarci. Kam se nagnuo napred, i ona je u panici shvatila da se sprema da je poljubi. Okrenula je glavu u stranu.

„Izvini", rekao je. Zašto je to uradila? Ţelela je da je poljubi. Plašilo ju je ovo. Tako dugo je čekala da nađe

muškarca koji joj se dopada, a sada kad se nalazio pored nje, to ju je uţasavalo. „Zašto si ovde? Gospodine Makenzi?" „Rekao sam ti, ti si najlepša ţena koju sam video u ţivotu. Prvi put kad sam te ugledao,

srce mi je brţe zakucalo i tako kuca još odonda." „Jesi li maločas pokušao da me poljubiš?" „Jesam." „Onda, imaš li nešto protiv da to ponovo pokušaš? Moţda ćeš ovaj put imati više

sreće."

27

Kad su im se usne dodirnule, s ulice je čula psovanje a zatim i krckanje čizama po pošljunčanom prilaznom putu. Flin se vratio kući.

„Dovraga!" Skočila je na noge i poravnala nabore suknje. ,,Idi!“, kazala mu je. Kam ju je ponovo poljubio, a zatim se stopio sa senkama vrta. Prstima je dotakla usne.

Gospode boţe! Flin i njegov grozni tajming.

* * * Večera je bila veličanstvena prigoda. Stolnjak i salvete bili su od irskog lanenog platna,

prstenovi za salvete od rezbarene slonovače, štono posuđe vedţvud, a escajg od prvoklasnog srebra. Posluţena je supa od kornjače, baramundi s pirinčem začinjenim šafranom, i sveţ mango za desert. Svako jelo pratio je šampanjac u visokim kristalnim čašama, a posle su posluţeni kafa i krem od nane. Kejt je videla da joj je otac impresioniran, čak je i obe-leţio svoju teritoriju na stolu mrljama od supe i šafrana.

Nilandovi su ignorisali Flinovo ekscentrično ponašanje - poput zvučnih efekata koji su pratili njegovo uţivanje u supi - ali ona je po mučnim pogledima koje su razmenili Henri Niland i njegova supruga Elizabeta znala da protiv volje učestvuju u ovom društvenom dešavanju.

Flin je gromoglasno podrignuo, ali makar je imao dovoljno pristojnosti da prekrije usta isflekanom salvetom. Njoj su uglađenost usadile kaluđerice u samostanskoj školi u Pertu; opatica bi te pojela za doručak, pomislila je, gledajući kako njen otac liţe prste.

„Ovo je bila prokleto dobra klopa", reče Flin, a zatim, pognuvši glavu u pravcu Elizabet Niland, dodao: „Izvin’te na rečniku, gospoja."

Dţordţ se okrenuo prema Kejt. „Mislim da ću izaći na verandu da zapalim. Hoćeš li da mi se pridruţiš, draga moja?" Kejt je mrzela da je oslovljavaju s draga moja, ali nasmešila se i odgovorila: „Biće mi zadovoljstvo", kao što se od nje i očekivalo, a potom je pošla za Dţordţom.

Henri i Elizabet izgledali su uţasnuto što ostaju nasamo s Flinom, koji je već započeo dugu i zavojitu priču o svojim ranim danima na prekookeanskom jedrenjaku s dve katarke, za čiju duhovitu poentu je Kejt znala da je neponovljiva u muško-ţenskom društvu.

Dţordţ je stajao ispod gasne svetiljke. Mali rubin blistao mu je na igli za kravatu. Nosio je tamnosivo sevil rou odelo s dva reda dugmića. Gekon ga je gledao s kose krovne grede.

Delovao je nervozno. Prsti su mu se tresli dok je pripaljivao cigaretu. „Jesi li uţivala u večeri, draga moja?“ „Prestani da me zoveš draga moja“, kazala mu je. „Mrzim to.“ Dţordţ je pocrveneo od sramote. „Izvini. Samo... pa... reč je samo o tome da si mi postala veoma draga.“ „U tom slučaju, volela bih da pronađeš neki drugi način da mi pokaţeš svoju

naklonost." Ĉim su joj reči sišle s usana, zaţalila je. „Zaista tako misliš?" Duboko je udahnula. „Gledaj, Dţordţe..." „Ne, molim te, pusti me da završim. Znamo se veoma dugo i... mora da znaš kako se

osećam. Pitao sam se da li bi... pa, kao što rekoh, postala si mi veoma... to jest, voleo bih da..." Kejt je ovo očekivala; samo nije očekivala da će izgledati toliko čemerno dok je bude

prosio. „Pitaš li me da se udam za tebe, Dţordţe?" „Pa... da. Moj otac se ubrzo povlači u penziju i ja ću imati potpunu kontrolu nad..." „Ne." „Niland kompanijom ovde u Brumu i..." Zagledao se u nju. „Šta?" „Hvala ti, Dţordţe. Tvoje pitanje čini mi veliku čast. Ali moram da te odbijem."

28

„Ne?" „Ne volim te, Dţordţe." Dţordţ je stavio ruke na kukove. Dugo je jedini zvuk bilo šištanje gasne lampe. „Kako se usuđuješ?", kazao je, naposletku. „Dţordţe?" „Ja sam najpoţeljniji neţenja u Brumu. Kako se samo usuđuješ da me odbiješ?" Kejt je zurila u njega, zapanjena. „Kada mi se otac penzioniše, postaću najvaţniji čovek u Brumu. Mogu ti dati sve što

poţeliš." „Osim ljubavi." „Ali ja te volim!" „Ali ja ne volim tebe." Dţordţ je bacio cigaretu u vrt u zlovoljnom gestu, netipičnom za njega. „Nezahvalna mala..." Okrenuo se, zabivši pesnice duboko u dţepove pantalona. Kejt je nehajno slegnula ramenima, a zatim se vratila natrag u trpezariju gde je Flin

zabavljao Henrija i Elizabet pričom o tome kako je jednom za opkladu pojeo ţivu bubašvabu. Pretpostavljala je da će oboje biti zahvalni na tome što se njen otac nikad više neće naći za njihovim trpezarijskim stolom.

„Ti... ti... ti si ga odbila?" Flin je skoro zanemeo od besa. Uglačane podne daske od eukaliptusa ugibale su se dok je ljutito šetkao po dnevnoj sobi njihovog bungalova. „Ali on je najpoţeljniji muškarac u Brumu!"

„Da, to mi je i on rekao." „Onda, zašto si ga odbila, za ime sveta? Morao sam da istrpim četiri sata Henrijevog

tupljenja o njegovim dosadnim knjigovodstvenim metodama! Zašto si mu, za ime boţje, rekla ne?"

„Zato što ga ne volim." Na Flinovom čelu iskočila je purpurna vena. „Kakve to ima veze s bilo čim? Tvoja udaja za Dţordţa Nilanda oboma bi nam

osigurala budućnost! Ja bih postao partner u jednoj od najvećih bisernih kompanija u Australiji, a ti bi bila ţena njenog vlasnika! Šta ćeš više od toga, glupačo?"

„U ţivotu ima bitnijih stvari od novca", reče Kejt. Obrnula se na peti i otišla u svoju spavaću sobu, zalupivši vratima.

„Ne, nema!“, Flin vrisnu za njom. Onda je izuo cipelu i hitnuo je.

29

9

Njen tajni ţivot. Dolazio je svake noći, sat vremena posle sutona. Ako je njen otac bio kod kuće - a to se

ovih dana retko dešavalo - ona ne bi izašla na verandu. Ako se Flin pitao zašto ga više ne grdi zbog toga što provodi svaku noć u Bocmanovom kajanju, to joj nikad nije rekao.

S prozora svoje spavaće sobe videla bi ţar njegove cigarete u zamračenom vrtu dok bi je neko vreme čekao a zatim odlazio. Međutim, većinu noći govorili su šapatom u tami, s mirisom duvana na njegovoj košulji i mirisom plumerije u vazduhu. S njim je mogla da priča o svemu i svačemu, onako kako nikad u ţivotu nije razgovarala ni s kim.

Video je svetove o kojima je ţudela da zna - Glazgov, London, Inver-nes, Singapur, Hongkong i Manilu. Dok ga je slušala, skoro da je mogla osetiti grubu vunu dţempera koje su nosili ispod ronilačkih odela, teţinu olovnih čizama na nogama, šištanje mehurića u ventilima šlema. Divila se njegovoj hrabrosti.

Jednom ga je pitala da li ikada oseća strah. „Strah? Jašta, ali čovek ne sme sebi da priušti da oseća strah."

„Ali zar se svako ne plaši nečega?“ „Ĉega se ti plašiš, devojko?" „Plašim se da ću biti zarobljena u braku s čovekom koga ne volim. Plašim se da ću ako

zavolim nekoga, izgubiti ga.“ Smotao je cigaretu jednom rukom. Šibica je na trenutak zasvetlela u mraku. „To je uvek rizik s ljubavlju. Voleti nekoga previše, i ne voleti dovoljno. To je fin primer

ravnoteţe, a meni se čini da u tome ne uspeva mnogo ljudi." „Tako se čini." „Znači, ti ţeliš da voliš i da budeš voljena. To mi ne izgleda kao nešto što je previše

traţiti od ţivota, zar ne?" „Ne poznajem mnogo onih koji su u tome uspeli. Šta je s tobom, Kame?" „Znaš šta ja ţelim." „Biser." „I poštovanje koje će mi doneti.“ „Da li je to razlog zašto rizikuješ glavu ovde, usred ove nedođije?" „Kejt, ja sam se rodio u sirotinjskom kraju. Moj otac nije umeo da čita i piše. Znam

kakva mi je sudbina bila namenjena, i nisam ţeleo da učestvujem u tome. Znam da sam se rodio za bolje stvari i nameravam da ih dobijem, ah ne zato što sam zaljubljen u novac. Ja ţelim...“

„Šta?" „Da budem dobar kao i svi ostali." „Ali ti to već jesi." „Jesam li? Kaţi to Dţordţu Nilandu i njemu sličnima." „Ima li u toj viziji mesta za ţenu?" „Ţenu kao što si ti, Kejt? Flin bi pozvao policiju kad bi saznao da uopšte razgovaram s

tobom." „Pa, ipak si mu slomio nos. Nije da ga nije lomio i ranije. Ali ti bi mogao da zakopaš

prošlost ukoliko to ţeliš." „Zašto bih to ţeleo da uradim?" „Zarad mene." Pitala se govori li istinu o biseru. Volela je Flina, ali mislila je da je on sposoban da

uradi tako nešto. No, on joj je bio otac, a razgovor s Kameronom bio je neka vrsta izdaje. „Jašta. Zarad tebe, mogao bih."

30

„On mi je otac, Kame. Bio on u pravu ili ne, on je sve što imam." „Jašta, razumem." „Nedostaje li ti porodica, Kame?" „Moja braća, a naročito Lači i Daglas. Malčice stariji od mene, uvek su me pazili. I moja

majka. Ona je dobra ţena, Bog sveti zna da je morala da bude kako bi trpela mog oca." „Ti si joj jedini sin koji je otišao." „Da, jesam." „Mora da se brine." „Jašta, brine se. Ja sam njen plavooki dečak, nego šta, iako mi oči nisu plave. Mislim da

se jedan deo nje ponosi, dok druga polovina ţeli da sam više nalik dvojici moje mlađe braće i da radim u kancelarijama brodogradilišta. Ali moraš biti veran samom sebi, Kejt. Moraš poznavati sopstveni karakter i ne pokušavati da budeš neko drugi."

„Pa da. Pretpostavljam da je to istina." „Nisi li razmišljala o tome?“ „Moj otac kaţe da sam tvrdoglava i jogunasta. Oduvek sam mislila da je to nešto loše.“ „Postoji razlika između tvrdoglavosti i odlučnosti. I ja umem da budem prilično

tvrdoglav." „Da li je tvoj otac pokušao da te odgovori od prijavljivanja u Ratnu mornaricu, onda?" „Nije ga bilo briga šta radim, sve dok mu ne predstavljam breme. Moja mati nije ţelela

da to uradim. Moraš da shvatiš, Kejt, u porodici Makenzijevih ne postoji tradicija moreplovstva. Moj čukundeda je bio napoličar. Ţelela je da radim u kancelarijama, to joj je izgledalo kicoški. Ali ja, nemam ja glavu za brojeve. Jedine dve stvari koje sam dobro umeo da radim kao klinac bile su da se bijem i da čitam."

„Ti čitaš?" „U rancu još uvek imam ofucani primerak Ostrva s blagom. I tako, sa šesnaest godina

prijavio sam se u pitomce Kraljevske ratne mornarice i isplovio sam na more i od tada se nisam vratio kući. Barem ne da tamo ţivim."

„Šta je s tvojim sestrama?" „Moja mlađa sestrica Bet je to najteţe podnela. Ne moţeš da ideš na more, kazala mi je,

puno je vode! Bog je blagoslovio. Sada mora da je već odrasla, ne bi me začudilo da je momci već jure."

„Dalek je put od Glazgova do Bruma." „Jašta, jeste. Ali ovde moţe da se zaradi novac, devojko, ako čovek ima petlju za to.

Više nego što bih zaradio za godinu dana na brodogradilištu. Obećao sam majci da ću joj, kada se vratim kući, doneti ogrlicu od bisera i nameravam da odrţim reč."

„A postoji li ijedna druga ţena koja vene kod kuće, čeznući da se vratiš nazad?" „Koja bi me čekala?" Iskrenula je glavu na stranu. „Pa, to je pravo pitanje, zar ne? Pitaš li se hoću li te ja čekati?" „Moţda." „Pa, sediš na mojoj straţnjoj verandi već šest noći zaredom. Svaka devojka bi pomislila

da si moţda zainteresovan. Ili u svakoj luci imaš po jednu?" Njegovi prsti dodirnuli su njene na stepeniku. „Nikad nisam video devojku lepu kao ti, ni u jednoj luci na svetu." „Lepota nije sve.“ „Nije, ali je nešto za početak. Nemoj mi reći da bi me čekala ovde svake noći da sam

visok 160 centimetara i da nosim naočare." Nasmejala se. Nagnuo se ka njoj, a ona je na obrazu osetila toplinu njegovog daha. Okrenula bi lice ka

njemu, ali utom su čuli Flinovog konja i zaustavljanje čeza ispred kuće. Začuo se povik kada

31

je Flin pao sa sedišta. „To radi svaki put! Mislim da je namerno!" Odgurnula ga je u mrak. Jedne od ovih noći, pomislila je, pustiću ga da me poljubi. Ali

plašim se da, ako to uradim, neću ţeleti da ikada prestane.

* * * Lidi Panjulpilpil natmureno je mrmljala sebi u bradu dok je rasklanjala sudove s trpeze. „U čemu je stvar, Lidi?“, upita je Kejt. „Nije u redu.“ „Šta nije u redu?" Lidi je stišala glas, premda je to bilo potpuno nepotrebno. U kući nije bilo nikog

drugog. Flin se još uvek nije vratio. Po svemu sudeći, još je bio u hotelu, opijao se ili gubio ovosezonski profit na barbutu.

„Vidim da pripadate", reče joj Lidi, kolutajući očima. „Vidim da pripadate onom belom gazdi. Lidi vas vidi iz kuće."

Kejt ju je zgrabila za ručni zglob. Lidi je lokalni misionar nedavno preobratio u katoličku veru, i otada je mlada Gbandi devojka ţivot posvetila lovu na greh u svakom obliku.

„Lidi, da to nisi spomenula nikom ţivom, čuješ li me?" Lidi je zavrtela glavom. „Ne znam za to. Sve isti greh, sve ista posla đavla-đavla!" Kejt ju je uhvatila za ruku i zapretila joj, mahnuvši prstom. „Samo zucni ijednu reč o ovome i poslaću te na vrelo mesto koje pripada đavlu-đavlu,

čuješ?" Lidi nije bila impresionirana. Prekrstila se i otišla u kuhinju. Kejt je začula zveckanje

sudova u sudoperi. Zlovoljno je lupila šakom po rukonaslonu stolice i izašla napolje. Monsun je dolazio. Zlokobni crni oblaci gomilali su se na horizontu, a munje su bleštale

po nebu kao udaljeno bombardovanje. Zvezde se nisu videle, a oblaci su izgledali dovoljno blizu da se mogu dodirnuti. Kejt se naslonila na ogradu verande da čeka.

* * * Tom Elis je radio na nekom biseru isključivo nakon što bi ga pregledao na mekom

svetlu ranog jutra. Samo tada bi se jasno videle njegove tajne, skrivene brazde i vijuge. Polako je okretao biser između kaţiprsta i palca, a zatim tiho uzdahnuo, što je moglo da znači bilo šta.

Flin se štrecnuo, kao divlji konj. „Šta?“, upitao je naginjući se ka Elisu. ,,Šta?“ Elis ga je ućutkao nestrpljivim pokretom ruke. Dţordţ je ohrabrujuće potapšao Flina po

mišici. „Pusti čoveka da radi svoj posao, Patriče." Elis je spustio biser na komad crnog somota. Zakotrljao ga je prstom da bi isprobao

njegov oblik. Ako bi se biser ravnomerno kotrljao, to je značilo da je savršeno okrugao, što je bila najbolja i najskupocenija vrsta.

Elis je konačno skinuo monokl s oka. „Imate sreće“, oglasio se. ,,Moţda.“ „Moţda?“, upita Flin. Ruke su mu se tresle, a dah mu je bazdio na dţin koji je popio

tog jutra kako bi se osokolio za teško iskušenje čišćenja. „Moţda. Biser ponekad ima manu. Ponekad mana seţe pravo u srce i tu se ništa ne

moţe učiniti. Ne moţeš uništiti manu, a da pritom ne uništiš biser. Kao sa čovekom." Prokleta filozofija sada! Mogao je da ga zadavi. Samo je hteo da zna koliko vredi taj

32

prokleti biser. Elis je prionuo na posao s jednostavnom alatkom, trougaonom turpijicom s drškom od

plute. Flin i Dţordţ Niland posmatrali su ga, jedva se usuđujući da dišu, dok su prve strugotine biserne koţe padale na sto.

Elis se uspravio s uzdahom i protrljao biser svilenom maramicom koju je izvadio iz dţepa.

,,Pa?“, upita ga Flin. Elis je stavio biser na sto. „Imate sreće“, reče Tom, „koliko ste teški.“ Razmislio je trenutak-dva. „Pet hiljada

funti." Flin se otromboljio na stolici kao da je upucan. Dţordţ je liznuo usne kao ker koji gleda

u komad mesa. „Koliko bih za njega dobio u Evropi?" upitao je, „Moţda dvaput toliko. Više. Ko zna? Ljudi bi papreno platili za ovakav komad." Dţordţ je odjednom ponovo postao biznismen. Podigao je koţnu akten-tašnu sa poda i

izvadio čekovnu knjiţicu. „Hvala puno, gospodine Elis. Verujem da ste danas zaradili svoj honorar."

* * *

Dţordţ je zatvorio vrata svoje kancelarije i otišao do metalnog sefa u uglu. Nakon što je Kraljica Severa bila bezbedno zaključana, prišao je kredencu s pićem i izvadio flašu dţina.

„Malčice je rano, ali mislim da ovo zahteva proslavu", rekao je. Stavio je dve čaše na sto i u svaku sipao priličnu količinu dţina. „Zdravica. Za Kraljicu Severa."

„Za Kraljicu Severa", ponovio je Flin i iskapio tečnost. Ispruţio je čašu za još jednu dozu.

Dţordţ je izvadio čekovnu knjiţicu i penkalo. „Pet hiljada funti minus honorar gospodina Elisa... to je četiri hiljade sedam stotina i

pedeset funti." Iscepio je ček iz knjiţice i gurnuo ga preko stola. „Nije loše za dan posla, Patriče, kućo stara. Šta kaniš da uradiš sa svojim delom profita? Kupiš veću flotu, pretpostavljam?"

Flin je strpao ček u jelek i neţno ga potapšao. Prekrstio je noge i zavalio se u naslon stolice.

„To bi bilo prilično očigledno sad, zar ne? Ne ţelim da mi Makenzi diše za vratom." Otečene oči počele su da mu se zaceljuju, a masnice su poprimile neprivlačnu, kao ţumance ţutu boju, prošaranu ljubičastom. Njegovo lice, zabavljeno pomisli Dţordţ, izgleda kao list salate koji vene na suncu.

„Zašto se keziš?", brecnu se Flin. „Bez razloga, kućo stara. Samo se osmehujem zbog gospe Fortune. Ona je nestalna

gospodarica." „Vala, jeste." „Dakle - gde si ono stao.,, šta nameravaš da uradiš s novcem..." Flin je vrhovima prstiju neţno zadobovao po rukonaslonu stolice. „Postajem previše mator za more. Osim toga, kao što si mi lično rekao, priroda posla se

menja. Više nije za lovce na blago." „Ispljuni to, Patriče. Osećam miris spletke koja se krčka u tom tvom skarednom umu." „Ţelim da investiram u Niland kompaniju.“ Dţordţ je prekrstio ruke na grudima. „Stvarno? Jesi li pričao s mojim ocem o tome?" „Tvojim ocem? Nije on budućnost Niland kompanije. Ti si!“ Dţordţ je zapazio hotimičan, premda trapav, pokušaj laskanja. Izvio je obrvu.

33

„Zaista tako misliš?" „Da li tvoj otac zna za poslić koji smo upravo priveli kraju?" „Naravno da ne.“ Flin slegnu ramenima. „O tome ti pričam, momče." Osmeh se zaledio na Dţordţovom licu. „Ne razmišljaš o uceni, zar ne?" Flin se kratko nasmejao; zvuk je ličio na laveţ. „Naravno da ne, Siguran sam da bi se tvoj otac oduševio kad bi čuo za profit koji si

upravo zaradio za kompaniju." To je bila laţ, razume se, kao što je Flin vrlo dobro znao. Ako bi Henri ikada saznao da se njegov sin bavi nezakonitim radnjama, izbičevao bi ga.

Dţordţ je dugo ćutao, razmišljajući. Kada je napokon progovorio, paţljivo je vagao svaku rečenicu.

„Pričaću s ocem o tome, iako ne mogu da budem siguran kako će reagovati." Savršeno dobro je znao kako će otac reagovati. S prezirom. „Naravno, postoji način da od ovoga napraviš ponudu koja se ne odbija, ukoliko to poţeliš."

„A kako bih to mogao da učinim?" „Kakvi su tvoji planovi za mladu Kejt?" „Kejt? Ona je tvrdoglava devojka, Dţordţe." „Nije baš toliko tvrdoglava, jamačno?" Flin se ugrizao za usnu i nervozno zalupao stopalom po podu. „Ostaviću taj deo tebi, onda, vaţi?", reče Dţordţ, vrativši čekovnu knjiţicu u fioku. „A

ti prepusti poslovni deo našeg dogovora meni." Flin je iskapio čašu dţina i ispruţio je za dopunu. Dţordţ je ignorisao pruţenu čašu i

ustao. „Bolje da se vratimo na posao. Ĉeka me mnogo posla." Vratio je flašu dţina u kredenac.

„Ţelim ti dobar dan, Patriče." „U pravu si, momče", reče Flin. Trapavo se nasmešio Dţordţu i izašao. Dţordţ ga je posmatrao kako izlazi iz kancelarije i penje se na čeze. Ah, Ketlin, zar si

mislila da ću tako lako odustati? Kao što se kaţe: U ljubavi i ratu sve je dozvoljeno.

34

10

Iznenada je iskoračio iz senki. „Večeras dolaze kiše,“ rekao je tiho. Daska na verandi zaškripala je kad se popeo uz

stepenice i seo. „Nadam se da je tako. Uţasno je vruće." „Otac ti je ponovo u Kajanju?“ „Kao i uvek. Ali budi oprezan. Lidi nas posmatra. Misli da si ti đavo." „Moţda je u pravu." Kad je sela, Kam ju je obgrlio oko struka. „Večeras ne ţelim da pričam. Razgovaramo svake noći i taman kad stignemo do

poljupca, Flin se vrati kući. Hajde da se ovaj put prvo poljubimo, tako da ne moţe to da nam pokvari." Podigao je ruku i pomilovao je po obrazu.

Okrenula je glavu u stranu. Osećala se kao da svaka kaluđerica iz njenog starog manastira stoji pored nje i posmatra je. Ovo je bio trenutak o kom je sanjala, a sad je izgubila nerve.

„Nećeš li da me poljubiš?", upitao je. Ali nije čekao odgovor. Nagnuo se prema njoj i usne su mu okrznule njen obraz, njene oči, njen vrat. Odmaknula se.

„Kame..." Stavio joj je prst na usne. „Ţivim za ovo", prošaputao je. „Moramo da budemo oprezni. Lidi te je videla." „Lidi?" „Naša sluţavka. Misli da si ti đavo." Nacerio se. „Daću sve od sebe." „Šta ti misliš o meni?" „Znaš šta mislim o tebi." „Hoću da kaţem, puštam te da me poljubiš i dodirneš. Kakve ţene to rade?" „To je sasvim prirodno." Da li je? Nije imala pojma. Znala je da mnogi muškarci, pa čak i njen otac, s vremena na

vreme gaje bludnu naklonost prema konobaricama u Bocmanovom kajanju, ali nisu im ukazivali puno poštovanja i nijedan čovek nikad ne bi ni pomislio da se oţeni nekom od njih. Kejt je imala utisak da si ili devojka koja se zabavlja i prema kojoj se ponašaju kao prema stoci, ili si devojka koja se udaje.

„Volim te, Kejt.“ „Voliš li me, Kame? Zaista?" Nacerio se. „Nije li to očigledno?" Njegove reči naterale su je da zadrhti. Ne, njoj to nije bilo očigledno. Nije imala onoliko

iskustva s tim stvarima koliko je on imao. Kad ju je poljubio, bilo je to poput pucanja brane. Dobra katolička devojka ne uzvraća

poljubac, svakako ne dok se ne uda, a moţda čak ni tada. Odnosno, tako su joj rekle časne sestre u manastiru. No, maštala je o tome da je dodiruje Kameron Makenzi još od trenutka kad ga je prvi put vi-dela; moţda je to bilo zbog suludog vremena pre monsuna ili samo njena tvrdoglavost, ali već je bila odlučila da mu, ako je upita, ništa neće odbiti. Ludela je u ovom vrelom, smrdljivom gradiću, a iako je sumnjala da je on moţda probisvet, bio je vraški zgodan probisvet i stoga je pomislila da će rizikovati sreću s njim.

* * *

35

Monsun, lokalno poznat kao Razroki Bob, došao je s urlikom, tik posle ponoći. Vetar je zalupio ţaluzine i vrata, a kiša je zadobovala po limenom krovu kao baraţ bakarnih eksera.

Kejt je ustala s kreveta i navukla crni svileni kimono. Otišla je do prozora i zatvorila ih. Blesak munje je na trenutak osvetlio sobu i ona je nazrela Kameronovo nago telo na svom krevetu.

„Gospode boţe, šta sam to učinila?", promrmljala je. Ako njen otac ikada sazna, ubiće je. Ovo bi bilo dovoljno loše čak i da to nije uradila u

očevoj kući! Zaprepastila ju je sopstvena bestidnost. Nikad nije očekivala da će zgrešiti toliko potpuno, i tako apsolutno. Međutim, s druge strane, nikad joj nije palo na pamet da greh moţe da poprimi oblik savršen kao što je ovaj.

Nikad se nije osećala toliko ţivom. Ĉula je još jedan tresak, i isprva je pomislila da je vetar otvorio ulazna vrata. No, onda

je čula očeve prigušene psovke u hodniku. Kameron se pridigao u sedeći poloţaj i mahnuo joj rukom da mu priđe. Sela je na

krevet pored njega i on ju je zagrlio. Kvaka se pomerila i ključ je zazveketao u bravi. „Ketlin! Jesi li budna, devojko? Moram nešto da ti kaţem!" Flin je zaplitao jezikom,

očevidno pijan. „Ketlin! Spavaš li, devojko?" Kameron ju je pogladio po kosi. Zaţmurila je i naslonila mu glavu na rame. Još jedan tresak kada se Flin oteturao od vrata i sudario s nečim u hodniku. Zatim

tišina. Kameronova šaka skliznula je ispod njenog kimona i uhvatila je za dojku. Osetila je

njegov dah na vratu. Pritisnuo ju je na krevet. Oluja im je grmela iznad glava, a kiša je zaglušujuće dobovala po krovu. Mogla je vrištanjem srušiti kuću da je to poţelela, on ne bi čuo ama baš ništa.

Monsun je stigao. Oluja je tutnjala po krovu kao baraţ sitnog kamenja. Sve je tako dugo bilo suvo i sprţeno. Napolju, biljke su se neţno otvorile ka vlazi i isceljujućem ritmu kiše. Provukla mu je prste kroz kosu i sklopila oči. Sveci na nebesima zastenjali su kad ju je ponovo ispunio.

* * * Flin je gledao u doručak na način na koji čovek pregleda sopstvene iznutrice.

Odgurnuo je tanjir s nepojedenim jajima i dreknuo na Lidi da mu donese još crne kafe, prokleta bila.

Lidi je donela kafu do astala, a njeno usukano lice bilo je smrknuto i namršteno. „Piće pripada đavlu-đavlu", promrndţala je. „Pijete ga previše." „Nemoj da mi pridikuješ u mojoj vlastitoj kući", reče joj Flin. Srknuo je kafu i napravio

grimasu. Lidi je otišla, i dalje turobno mrmljajući sebi u bradu. Flin je pogledao u Kejt. „Imam dobre vesti, devojko", rekao je.

„Navući ćeš mantiju?" „Nemoj da me zavitlavaš." Kejt nije smela da ga pogleda u oči. Bila je sigurna da će, ako to uradi, u njenim očima

moći da jasno pročita krivicu kao priznanje napisano crnim mastilom na belom pergamentu. „Kakve su to dobre vesti?" „Da li bi ove zime htela da odeš u Pert? Moţemo da iznajmimo kuću, negde blizu

plaţe." Sačekao je njen ţeljni pristanak, koji ipak nije usledio. „Tamo će biti sveţije, devojko." I da ostavi Kama? Puna tri meseca? „Ali znaš da patim od morske bolesti", rekla je. „Ah draga, uvek se ţališ zbog vrućine. Mislio sam da ćeš oberučke prihvatiti priliku." „Moţda sam se navikla. Prošli put je putovanje bilo zbilja teško. Oporavak je trajao

čitav odmor."

36

Flin je odgurnuo šolju s kafom, zbunjen. Hirovi njegove kćeri za njega su bili nerešiva misterija. Svi su pokušavali da odu iz Bruma za vreme sezone monsuna, ako to ikako mogu.

Nije bio odveć razočaran; ako bi pošla s njim, samo bi mu zvocala zbog pića. Međutim, stvar je bila u tome što je Dţordţ Niland išao u Pert istim parobrodom i on se nadao da će mu to biti idealna prilika da se udvara Ketlin i promeni njeno mišljenje o udaji.

I Flin se tome nadao, takođe. „Pa, moraćeš da istrpiš morsku bolest, devojko", kazao je. „Idemo, i to je kraj priče." „Ne idem ja nikuda." Flin je lupio pesnicom po stolu, prosuvši kafu na stolnjak. „Moraš li da mi prkosiš na svakom koraku?" „Naprosto ne ţelim da idem. Moraš li ti da odlučiš o svemu a da prethodno ne

popričaš sa mnom?" „Ja sam ti otac!" Kejt je ustala. „To samo čini stvar još gorom", kazala je i izjurila iz sobe. Flin ju je gledao kako odlazi. Prokleta devojčura! Šta je on Bogu zgrešio da ga kazni

ovakvom kćerkom? Bacio je salvetu na sto. „Kontrašica je jedino ime za nju!", kazao je i izjurio napolje.

* * *

Kameron je stajao na pramcu Kineskog oblaka i gledao preko zaliva Robak ka priobalju. Plaţu su prekrivali zarđali kablovi i lanci za sidra i trule kosti starih brodova, tonući u mulj kao trupla praistorijskih ţivotinja. Aboridţinska deca igrala su se među olupinama, a njihovi krici i smeh jasno su se prenosili preko vode.

Mali čamac otisnuo se od plaţe i pošao k njemu. Ĉak i s tolike udaljenosti prepoznao je Vesa Redondu i njegovog japanskog ronioca Tanaku.

Nekoliko minuta docnije stigli su do logera i popeli se na palubu. „Imate novosti?" upita ih Kameron. Ves se okrenuo prema Japancu. „Pa?", ponovi Kameron, nestrpljiv. „Istina je, gazda", reče Tanaka. „Moj brat ima sina koji roni za Flina na Kupangu. On

vidi biser, čuje Mahometa kako kaţe da ga je uzeo od tebe. Prodao ga je." „Kome?" „Ne zna, gazda“, reče Tanaka. Kameron se okrenuo. „To je bio moj biser, moja budućnost. Moţda nikad više neću pronaći nijedan sličan

njemu, a on mi ga je ukrao!“ „Šta ćeš d’ uradiš povodom toga, kapetane?", upita ga Ves. „Da budem iskren, gospodine Redonda, voleo bih da mu zavrnem šiju!“ „Ako ga ubiješ, kapetane, obesiće te zasigurno." „Ne mogu da ga ubijem, znam to. Moram da nađem neki drugi način!" Udario je jarbol

i Ves se štrecnuo kad je čuo lomljenje zglavka. Kameron se sjurio u potpalublje, a Ves ga je čuo kako lomi stvari u svojoj kabini. Pretpostavio je da će se uskoro pojaviti flaša viskija. On i Tanaka vratili su se na obalu. Nije ţeleo da bude u blizini kada je kapetan tako lud u glavi. Tada niko nije bio bezbedan.

37

11

Kulinda je bila usidrena na samom kraju dugačkog mola. Iza golemog broda, mirna voda zaliva Robak blistala se kao valjani čelik na suncu.

Ĉetvorica zdepastih Aboridţina, odeveni samo u iscepane pantalone, šljapkali su po širokim daskama s Nilandovim prtljagom na ramenima. Kad su prošli pored njega, Dţordţ je nabrao nos zbog teškog vonja znoja i štroke koji ih je pratio. Pojavili su se Flin i njegova kćer, a jedna od opatica iz manastira sledila ih je za korak-dva.

„Dobro jutro, gospodine Fline, gospođice Flin.“ Naklonio se u Ketlininom pravcu. „Raţalostio sam se kad sam čuo da na putovanju nećemo imati zadovoljstvo da budemo u tvom društvu. Plovidba će biti vrlo dosadna bez tebe."

„Sigurna sam da ćeš naći nešto što će te zabaviti. Mog oca, moţda.“ „S duţnim poštovanjem prema tvom ocu, to nije sasvim isto.“ Flin nestrpljivo zabrunda. U sebi je krivio Dţordţa za svoj neuspeh da obezbedi krvnu

vezu s Niland kompanijom. Da je iole muško, prestao bi s bojaţljivim udvaranjem i naterao bi devojku da se prizove pameti. Bio je preveliki dţentlmen za svoj račun.

„Hoćemo li da se ukrcamo?", upitao je. „Ovde je đavolski vruće." Okrenuo se ka Ketlin. „Nemoj da se uvališ u neku nevolju dok me nema.“

„Nemam baš puno izbora, zar ne?“ Pogledala je u sestru Ajlin, koja je čekala na prikladnoj udaljenosti s izrazom iritantne poboţnosti na licu.

„Rekoh ti da ne pričaš tako“, brecnu se Flin. Sredio je da Ketlin bude u manastiru dok je on odsutan. „Ovo je grad muškaraca", kazao joj je kad je konačno shvatio da ne moţe da je odgovori. „Ne dolazi u obzir da ostaneš sama u kući, ne bez mene da pazim na tebe“, i zapitao se zbog čega se ona, dovraga, smeši.

Srdačno ga je poljubila u obraz. „Prijatno putovanje, tata. Vodi računa o sebi i nemoj mnogo da piješ." Zbunilo ga je njeno iznenadno iskazivanje naklonosti. Uprkos njenom oprečnom

ponašanju, Patrik Flin nije znao šta bi radio bez nje. „Zbogom, draga", rekao je i trapavo je zagrlio. Takva lepotica. Kada bi samo radila ono

što joj se kaţe, bila bi savršena. Dţordţ Niland i Patrik Flin stajali su rame uz rame na palubi Kulinde dok je dizala

sidro i gledali kako im Kejt maše s pristaništa. „Dobra devojka", promrmlja Flin. „Da“, reče Dţordţ. „Da, jeste." I biće moja jednog dana, obećao je samom sebi. I

ukrotiću njenu arogantnu narav, pazi šta ti kaţem. Ketlin se vratila niz mol i popela na karuce sa sestrom Ajlin. Dţordţ je osetio trenutnu

nelagodu kad je video kako joj prilazi poznata figura i nakratko priča s njom pre nego što su se karuce zaputile natrag ka gradu.

„Je li ono Makenzi?", upitao je. „Šta on radi ovde?“, upita Flin. „Mislim da ima planove u vezi s Kejt." Flin se otvorenih usta zabuljio u njega. „Taj kučkin sin! Samo preko mene mrtvog!" „Drţi ga na oku, Fline. Ajkula moţe da te ščepa podjednako lako blizu obale kao i

petnaest kilometara na pučini." „Šta to treba da znači?" „Dugo ga poznajem. Unajmio sam ga da radi za mene u Frimantlu na jednom od naših

ribolovačkih brodova. Dobar je kapetan, a članovi posade ga vole. Ali nije čovek koji prašta. Nikad neću zaboraviti kako sam izgubio jednog od svojih kapetana dan pred isplovljavanje.

38

Prevario ga je u partiji karata i Makenzi je pesnicama ispravio nepravdu. Ĉovek je završio u bolnici."

„Ne plašim ga se.“ „Trebalo bi." „Neće prići ni blizu mojoj kćeri. To je kraj priče." Dţordţ slegnu ramenima, odbacujući zle slutnje. Flin mu je dao reč. Devojka je

praktično već njegova. Samo će morati da bude strpljiv, to je sve.

* * * Kameron je pogledao u nju i nasmešio se. „Znači, poslao te je u ţenski samostan." „Radi moje zaštite." „Dabome." Sestra Ajlin ga je streljala očima, kao da je Sotona lično. Rekla je kočijašu da krene, ali

Kameron je drţao am. Kejt se nagnula k njemu i prošaputala: „Neko vreme neće biti susreta u bungalovu." „Nema veze, devojko. Ljubav će naći načina." Nasmešio joj se, a zatim pljesnuo ponija

po sapima i sulka je zakloparala kroz crveno blato duţ Dampir Terasa.

39

12

Mart, 1914. Sokak je vonjao na ribu i mokraću i plesan i nauljeno platno. Tu se mogla pronaći cela

Azija, spakovana u šačicu ulica između Sokaka gorkog meseca i Ulice Dţona Ĉija. Stare Kineskinje u kratkim crnim pidţamama čučale su na kućnim pragovima, Filipinci u pantalonama boje zemlje lenstvovali su u dovratnicima; Malajci razgolićenih grudi u grimiznim saronzima mešali su se s niskim i zdepastim Japancima u sneţnobelim vunenim potkošuljama, dok su kokoške tumarale i kljucale pod verandama. Ruţičasti kakadu zasipao je prolaznike zajedljivim asortimanom anglosaksonskih psovki iz svog kaveza ispred dvorane za bilijar.

Kameron se probio do pansiona Sema Vonga. Zatekao je Tanaku kako sedi na drvenim stepenicama i jede doručak od vodnjikavih rezanca.

Tanaka je spustio činiju na basamak i skočio na noge. „Kamran-sane“, kazao je, naklonivši se. „Gospodine Tanaka." „Traţiš ronioca, gazda?" „Jašta, traţim. Ali ne tebe, gospodine Tanaka. Potrošio si svu svoju sreću. Ako ţeliš moj

savet, nikada više nećeš nogom kročiti na neki loger.“ „Znam, gazda. Ne ronim ni za koga drugog. Tanaka završio." Kameronu je bilo drago što to čuje. Ipak, biće mu ţao da ga izgubi. Tanaka je bio

najbolji ronilac kog je ikada imao. „Šta ćeš sada da radiš?" „I dalje imam novac od ronjenja. Moţda otvorim radnju ili fan tan salon. I dalje

zarađujem novac od bisera - ali ovde, u Kineskoj četvrti, gde neću umreti tako brzo!" Kameron je gledao kako pored njih prolazi grupica natmurenih Malajaca, čiji su kris

noţevi svetlucali u saronzima. „Ovde moţeš umreti jednako lako kao ispod mora." „Ne mislim tako, šefe." „Moţda ne. Pa, drago mi je što si poslušao moj savet.“ Ispruţio je ruku. „Nek ti je sa

srećom." „Hvala ti, Kamran-sane“, reče mu Tanaka. „Nikad neću zaboraviti da ti dugujem ţivot.

Moţda ti jednog dana vratim dug.“ Kameron se zaputio prema kantonskom pansionu. Tamo je već postojala spremna

zaliha novih ronilaca, koji su spremno čekali svoju priliku, iako su mnogi završavali obogaljeni ronilačkom bolešću i vraćali su se kući da proţive ostatak ţivota kao prosjaci na ulicama. Tanaka je bio jedan od retkih srećnika.

Kameron se setio reklame koju je mesec dana ranije video na predstavi putujućeg vodvilja:

JAVNO OBAVEŠTENJE RONIOCIMA

Ĉemu ţiveti kad moţete da umrete i budete sahranjeni za 7.10 s. Nema čekanja, nema odlaganja. Ko prvi dođe, prvi je usluţen.

Sniţenje 10% na količinu. HARI MOTOR POGREBNO PREDUZEĆE PORTDARVIN

Zapitao se hoće li znati kada i on bude previše iskušao sreću. Hoće li znati kada bude

bio njegov dan da umre?

40

* * * Došao je mart, kraj sezone ciklona. Flote su se spremale da isplove. Kineski oblak bio je

popravljen i pripremljen za plovidbu i opskrbljen zalihama namirnica i vode dovoljnim za šest nedelja na moru. To će biti Kameronova druga sezona lova na bisere; ove godine, obećao je sebi, naći će svoje blago. Više neće biti Flinova.

Dvojica njegovih Timoraca prevezla su ga čamcem na brod. Kad su stigli na Kineski oblak, Ves ga je čekao na palubi.

„Imamo posetioca, kapetane", prošaputao je. ,,Ko je to?“ Ves je zakolutao očima u pravcu kabine. „Gospa." Sedela je na ivici njegovog leţaja, pognute glave, a kosa joj je padala preko lica u

vodopadu plamenih kovrdţa. „Kejt?" Podigla je pogled. Lice joj je bilo belo kao kreč, a oči crvene od plača. „Šta nije u redu, devojko?“ „Zdravo, Kame.“ „Šta se desilo? Šta radiš ovde?“ Seo je pored nje i zagrlio je. „Reci mi, devojko. Šta se

desilo?“ „Trudna sam.“ „Sigurna si?" „Kakvo je to pitanje? Naravno da sam sigurna! Šta ćemo da radimo?“ „Kada tvoj otac treba da se vrati?" „Sutra. Kulindom.“ „Sve je u redu. Sve će biti u redu. Obećavam ti.“ „Šta ţeliš da uradimo?" „Venčaćemo se, devojko." „Stvarno to misliš?" „Ako me ţeliš." Ispitivala mu je lice. „Uhvatila sam te u klopku, zar ne?" „Zašto to misliš?" „Ovo nije ono što ţeliš." „Nisam to planirao. Pa, nisam to ovako planirao, bilo kako bilo." „Šta je s mojim ocem?" „Prosto će morati da se navikne na ideju, zar ne? Hoćeš li da ja pričam s njim?" „To je poslednje što ţelim. Pusti mene da to uradim. Daj mi nekoliko dana da izaberem

pravi trenutak." Nacerio se. „Hoće li ikad postojati takvo vreme? Mrzi me, i to s dobrim razlogom. Ĉovek nikad

neće oprostiti nekome koga je prevario." „Misliš li da ćete vas dvojica ikada moći da... ostavite to iza sebe?" Nije joj odgovorio, i ona je shvatila da je to dovoljan odgovor. „Najbolje da to čuje od mene", promrmljala je. „Obećavaš li da nećeš nikome reći?" „Obećavam", kazao je. Privila se uz njega. Kameron je drţao osmeh fiksiran na licu. Nisam spreman za ovo,

pomislio je. S druge strane, pretpostavljam da većina muškaraca nikad i nije. Nakon što je otišla, obukao je panama odelo i odšetao do Bocmanovog kajanja u Ulici

prolećnog meseca da osokoli duh pićem. Ţeleo je da narednih dvadeset pet godina ostane na Kineskom oblaku i pije dţin iz njegovih skladišta. Nije znao da je Kulinda juče stigla u grad i da

41

će Flin biti u baru, pijan kao letva i ţeljan da s nekim zapodene kavgu. Tanaka bi to moţda nazvao karmom; ili je to, naprosto, bio maler. Reči su izgovorene,

udarci razmenjeni napolju na ulici. Do kraja dana rezultat sukoba raščuo se po celom gradu i ţivot za Kamerona i Kejt više nikada neće biti isti.

* * * Patrik Flin je bio pijan. Osmotrio je bar u Bocmanovom kajanju koji se vrteo oko njega. Ili

još uvek nisam pronašao svoje kopnene noge, ili sam pijaniji nego što sam mislio. Izgubio se u samooptuţivanju. Na putovanju u Pert vreme je provodio igrajući poker s

Dţordţom Nilandom i strahovito gubio, a zatim je izgubio još dve hiljade funti na barbutu u Frimantlu. Još stotinu je proćerdao na kurvu koju je našao kraj dokova; nije vredela više od pola krune, ali kad se probudio sutradan ujutro, devojka je bila nestala zajedno s njegovim novčanikom.

A Dţordţ se i dalje skanjivao u vezi s partnerstvom. „Ti odrţi svoj deo pogodbe, kućo stara", rekao mu je, „a ja ću svoj.“ Ketlin! Kako sad za ime svega što je sveto da ubedi tu prokletu devojku da je ono što je

dobro za njega dobro i za nju? Ako ne ţeli da se uda za sina najbogatijeg i najmoćnijeg čoveka u ćelom Brumu, za koga će se udati?

„Hriste, kad bi princ od Velsa glavom i bradom ušao i zaprosio je, ona bi zatraţila vreme da razmisli o tome", promumlao je sebi u bradu i ubacio još nekoliko novčića u konobaričinu teglu da bi joj privukao paţnju.

Naručio je još jedan dţin. Podigao je pogled kad je Kameron ušao u bar. Isuse Hriste i svi blagosloveni sveci na

nebesima. Još nevolja. „Vidi, vidi, Patrik Flin. Gle šta je mačka dovukla." Flin se uspravio. „Šta sada mogu da učinim za tebe, gospodine Makenzi?" „Vidim da ti je nos zacelio. Ne baš dobro, rekao bih. Kriv je, baš kao i ti.“ U baru je zavladao tajac i svi prisutni su ih posmatrali. „Pa šta ako sam zbilja uzeo tvoj prokleti biser", rekao je. „Dakle, priznaješ?" Flin se zaljuljao na nogama. Proklet bio, čitav svet je pokvaren, svet bespoštedne borbe

za opstanak, đavo nek ih sve odnese. Stvari su jednostavno takve kakve su. Nagnuo se bliţe. „Nikad više nećeš videti njemu sličan! Kupiću deset Kineskih oblaka za taj jedan biser, ti

bedno škotsko kopile!" Pa, to bi trebalo da odradi posao, pomislio je. Prsti mu se saviše oko grlića boce dţina

na šanku. Hajde, zamahni, pomislio je. Hajde da vidimo kako će ti ići s ovim preko nosa. Na njegovo iznenađenje, Kameron se okrenuo i izašao iz bara. Flin se oteturao kroz vrata za njim i bacio se na Kamerona. Zakotrljali su se po prašini,

Flin grebući noktima i frkćući kao divlja mačka. No, piće ga je učinilo trapavim i sporim, i mlađi muškarac ga je odgurnuo od sebe i s lakoćom se osovio na noge. Kad ga je Flin ponovo napao, Kameron ga je divljačkim aperkatom dokačio po vrhu brade i Flin se kao pokošen stropoštao na tle.

Svetina je pošla za njima iz Kajanja i sad je stajala na verandi, gledajući kako se dva čoveka tuku na Ulici prolećnog meseca. Flin je podigao glavu iz prašine i počeo da se ruga Kameronu, koji se po drugi put okrenuo da se udalji.

„Ti si šljam, Makenzi, i zauvek ćeš biti šljam. Bakalinov sin iz škotskog sirotinjskog kraja!"

„Pa jašta, moţda, ali sam dovoljno dobar da budem otac tvog unučeta!" Flin se uskobeljao na noge. Sveta Bogorodice, majko boţja, nikako. Uhvatila ga je

42

panika. Hriste, čitav grad je bio tamo, ispred Kajanja, i po-smatrao. „Nisi li čuo radosne vesti?" „Ne ovde", reče Flin, očajnički. „Za ime sveta!" „Rodiće dete! Moje dete!" Flin se zateturao unazad, kao da ga je neko odalamio macolom u grudi. „Za ime boţje, Makenzi, začepi prokleta usta!" „Moje dete", nastavio je Kameron. „Ti imaš moj biser, a sad imaš i moju krv. To izgleda

kao prevelika nagrada za jednog čoveka, zar ne? Zar se ne osećaš srećno, gospodine Fline?" „Ti... đubre jedno." „Jašta, moţda", reče Kameron, dok mu je dah pekao grudi. „Ali proklei bio, Fline.

Proklet bio jer si mi ukrao budućnost!" Okrenuo se i otišao niz ulicu.

43

13

Plavo-crvena zastava s ogromnim belim zvezdama lepršala je na povetarcu na vrhu jarbola Rezidencije dok su se prve flote utrkivale za čast da prve isplove kroz Entrans Point. Galebovi su sledili logere, krešteći i ponirući u potrazi za otpacima.

Kameron je i dalje bio na plaţi, spremajući se da uđe u čamac i zaputi se prema Kineskom oblaku, koji je još uvek stajao usidren na svetlucavom plavetnilu zaliva Robak.

Sulka se zaustavila na drumu iznad obale, i ţena je sišla i sačekala pored daske za penjanje. Prepoznao je riđu kosu ispod damskog šešira.

Pošao je preko plaţe ka drumu. „Kejt“, kazao je. „Ĉula sam šta se sinoć desilo“, rekla je. „Pretpostavljam da je dosad čitav grad već

čuo.“ „Dozvoli mi da ti objasnim..." Lice joj je bilo savršeno staloţeno. Pošla je ka njemu s dostojanstvom kraljice i

ošamarila ga, veoma jako. „Pa, osvetio si se mom ocu. Da li se ovde radilo samo o tome?“ „Nisam mislio ono što sam rekao." „Ali si rekao. Pred svima. Osramotio si me pred svima." „Previše sam popio. Nisam znao da nas ostali posmatraju." „Kakve to veze ima, ionako?" Zakoračila je ka njemu. „Saţaljevam te, Kamerone. Ne

verujem da zaista shvataš šta si učinio." „Da li ti je rekao? Za biser?" „Biser? Ne, nije. Moţda si bio u pravu, moţda ga je zaista ukrao." „Ukrao ga je, nego šta. Priznao mi je to u lice." U njenim očima bio je čudan pogled, pogled tuge i saţaljenja umesto gneva. „Oh, Kame, volela bih te do poslednjeg daha i pratila bih te do samog kraja sveta samo

da budem s tobom. Dala bih ti zadnju kap krvi. Vredi li ijedan biser toliko?" Okrenula se i dopustila svojoj kineskoj sluškinji da joj pomogne da se popne na sulku.

Nije se osvrnula. Nekoliko časaka kasnije je otišla.

44

14

Kineski oblak se vratio radi još jednog plutanja pod prednjim i glavnim jedrom. Bili su na dobrom nalazištu, na manje od deset hvati dubine. Popodne je prolazilo uz monotono klik-klak pumpe za vazduh. Ves je vodio računa o sajli, dok se Asan, Malajac, starao o crevu za dotok vazduha. Kari-Kari je stajao nagnut nad štednjakom pored pumpe za vazduh, za kojom su druga dva Malajca dirinčila ispod platnene nadstrešnice.

Novi ronilac je iz dubina poslao gore još jednu vreću školjki, velike sive ostrige prekrivene zelenom i braonkastom morskom travom. Timorci su se bacili na posao tomahavcima, lomeći korale i biljke i bacajući školjke na gomilu nasred palube.

Kameron je izvadio noţ i počeo da otvara školjke. No, posle nekog vremena bacio je noţ, vrhom nadole, na palubu. Ustao je i sišao u potpalublje.

„’Si dobro, kapetane?" „Trenutno nisam raspoloţen da se bakćem sa školjkama." „Ostalo je moţda još sat vremena do sutona, kapetane." „Da, pa, moţda sutradan, onda. Odoh na spavanje. Ne osećam se dobro." Ves se namrštio kad je Kameron otišao u kabinu. Kapetan nikad nije ostavljao

neotvorene školjke na palubi preko noći, preveliko je to iskušenje za posadu. Ali otkako su napustili Brum, Kameron nije ličio na sebe.

Posredi je bila ona ţena. Ves je znao sve o ţenama. Krupni Jamajkanac nikad nije imao problema da se spanđa s njima; ne, bilo je teško ratosiljati ih se. Za vreme zimske sezone zaljubljivao se najmanje jedanput nedeljno.

Ali kapetan je bio baš loše. Na moru su već skoro tri nedelje, a on jedva da je progovarao osim da izda štura naređenja posadi. Dobro im je išlo, izvadili su skoro tri tone, ah ako je kapetan bio zadovoljan ulovom, nije dozvoljavao da to pokaţu ni njegovo hce niti njegovo ponašanje. Ĉak je prestao i da jede. Isuse!

Ves je nastavio da radi. Pričaće s njim kasnije. Radili su sve dok sunce nije zašlo, i Ves je počeo da postepeno izranja ronioca. Nije

sasvim shvatao kako to funkcioniše, ali mu je iskustvo s Tanakom pokazalo da kapetanov neobični ritual mora da u sebi ima nekakve mađije.

Kameron se nije pojavio na palubi za večeru, stoga je Ves poneo dva tanjira karija i sišao u potpalublje do njegove kabine. Kameron je leţao na svom krevetu, zureći u prazno.

„Doneo sam ti klopu, kapetane." „Nisam gladan." „Moraš jesti, kapetane. Počinješ da ličiš na senku, moţda neko bacio dţu-dţu na tebe „Ne dţu-dţu, Vese. Ja sam sopstvena loša sreća." Ves je spustio tanjire i seo na ivicu leţaja. „Šta je bilo, kapetane? Ona bela ţena, kontam." Kameron mu nije odgovorio. Pridigao se u sedeći poloţaj, izvadio limenu kutiju s

cigaretama iz košulje i zapalio jednu. „Jedrimo natrag u Brum, Vese. U cik zore." „Ali kapetane, u skladištu imamo zaliha za još mesec dana. Ovde imamo dobre školjke.

Zašto se sada vraćamo u luku?" „Više ne mogu da spavam, Vese, ne mogu da razmišljam. U Brumu imam neka

nedovršena posla i neću se smiriti dok ih ne obavim." „Ne razumem, kapetane." „Ja sam prokleta budala, Vese. Nikad nisam mislio o sebi kao o veoma dobrom čoveku,

ali nikad nisam smatrao sebe ni veoma lošim. Ali ne mogu da prestanem da razmišljam o onome što sam uradio."

45

„Šta se stvarno desilo onog dana između tebe i Flina ispred Kajanja, kapetane?" Ustao je. „Ne ţelim da pričam o tome. Imam brz jezik i gadnu narav i ponizio sam jedinu

pristojnu osobu u čitavom tom smrdljivom gradu." „Šta nameravaš d’ uradiš, kapetane?" „Planiram da pokušam da popravim štetu koju sam napravio. Moram. Volim tu

devojku više nego što sam ikada voleo išta u ţivotu, i to me čini samo još većom budalom." Provukao je šaku kroz guste crne kovrdţe. „Hriste!"

Ves se počešao po glavi. „Ne vidim kakav problem imaš, kapetane. Samo kaţi da ti je ţao, i oţeni se." „Da, moţda. Ali ne znam hoće li to biti dovoljno, Vese. Ne sada." „Svakako, kapetane. Ako te ţena voli, sve će ti oprostiti. Bog ih je stvorio takvima, u

suprotnom nijedan muškarac nikad ne bi im6 nijednu ţenu.“ „Ti ne znaš Kejt Flin.“ Ustao je. „Plovimo s prvim svetlom, Vese. To će biti najteţa stvar

koju sam ikada učinio, ali moram da se vratim tamo i ispravim ovo, Vese. Moram."

46

15

Polumesec. Noć je bila prohladna i opojne mirise vrta prigušilo je hladnije vreme i duge nedelje bez kiše. Kejt je stavila ruku na stomak i zaţmurila. Flote će i dalje biti na moru kada se beba bude rodila.

Flin je izašao na verandu, izgledajući dostojanstveno i iznurenot „Došao je da te vidi, sada." Rekao je to kao da je sveštenik koji obaveštava zatvorenika da je dţelat spreman.

Duboko je udahnula. „Pa, nemoj pustiti dţentlmena da čeka, oče." Dţordţ Niland izgledao je veličanstveno u belom tropskom odelu. Skinuo je šešir i

kratko se naklonio. Pobednik je mogao sebi dozvoliti da bude velikodušan. Flin se izvinio i vratio u kuću. „Dobro veče, Kejt", reče Dţordţ. Zapalio je cigaretu ne traţeći dozvolu. „Zdravo, Dţordţe." „Ĉujem da se ne osećaš dobro." „Jutarnje mučnine, Dţordţe. Hajde da ne igramo igre, molim te. Vrlo dobro znaš da

sam se osramotila i izgubila čast. Mogu da se izborim s tim, ali neću trpeti da se prema meni ponašaju snishodljivo."

Dţordţ slegnu ramenima. „Vidim da nisi izgubila ni tračak prkosnog duha." „Gubitak ponosa je dovoljan, ne misliš li tako?" „Trebalo je da te upozorim na njega. Kameron je uvek bio isti. Ĉak i u Ratnoj

mornarici..." „Ne ţelim da pričam o njemu." Dţordţ j e povukao dim. Izvio je glavu unazad i izdahnuo oblačić dima. „U redu." „Otac reče da si ţeleo da me vidiš." „Mislim da imamo o mnogo čemu da pričamo, a ti?" Kejt je prekrstila ruke i naslonila se na ogradu verande. „Pa?" „Rodićeš dete Kamerona Makenzija." Kejt je shvatila da su joj oči pune suza. Potisnula ih je snagom volje. „Svi u gradu to znaju." „Šta ćeš da radiš?" „Šta mogu da uradim? Ishod prirode je neizbeţan. Sad ne mogu da ga zaustavim." „Tvoj otac kaţe da planiraš da odeš iz Bruma.“ „On ne vidi nijedan drugi način." „A ti?“ Kejt mu nije odgovorila na pitanje. „Šta bi rekla ako ti kaţem da još uvek ţelim da se oţenim tobom?" „Rekla bih da ti je verovatno sunce udarilo u glavu." Dţordţ je započeo unapred pripremljeni govor. „Ne poričem da sam, kada sam saznao za... za ovo... da sam bio šokiran. Međutim, ako

moţeš da mi obećaš da više ne voliš tog čoveka, da nemaš nameru da ga ikada ponovo vidiš, u tom slučaju sam i dalje spreman da ti ponudim brak. Ne verujem da jedna tragična greška nekoga treba da košta čitavog ţivota. Moji otac i majka se protive ovome, razume se, ali ja verujem da se ipak mogu ubediti, nakon što vide moju odlučnost." Zastao je i pogledao u nju, zamišljeno. „Razume se, smesta bismo morali da se venčamo. Pa?"

47

Poniţenje joj je gorelo u grlu. Ma koliko da je veţbao svoj govor, ona je veţbala svoj. Mora to da uradi, zarad svog oca, i zarad svog nerođenog deteta. Davila se, a on joj je nudio pojas za spasavanje. Više joj nije bilo vaţno ko se nalazi na drugom kraju.

„Da." „Prihvataš?" Kejt klimnu glavom, ne verujući svom glasu. Dţordţ je zakoračio napred, zagrlio je i

poljubio. To je bio prvi put da ju je poljubio u usta. Kad ju je pustio, oči su mu blistale. „Zakleo sam se da ćeš jednog dana biti moja", prošaputao je. „Hajde da tvom ocu

saopštimo radosnu vest."

* * * Kuća je izgledala istovetno; teški ljubičasti cvetovi bugenvilije padah su preko krova

verande, a Flinova mreţa za ljuljanje visila je razapeta između dva stuba. Ipak, videle su se neobične stvarčice koje su iskakale iz uobičajenog poretka; prazne flaše dţina leţale su, nesakupljene, pored stepenica, a sve ţaluzine bile su spuštene.

Pošao je niz prilazni pošljunčani putić, a strah mu se skrasio u dnu stomaka poput olovne lopte. Niko nije odgovorio na njegovo kucanje. Otišao je do straţnjeg dela kuće. Lidi je provirila kroz prozor kolibe za poslugu u dnu dvorišta.

„Došao sam da vidim gospođicu Flin“, reče joj Kameron. Lidin mrzovoljni izraz lica izmenio se kad ga je prepoznala. Razvukla je usne u

podmukli osmeh. „Gospođica nije ovde“, rekla mu je. „Ţelim da je vidim.“ „Nije ovde“, ponovila je. Kameron je pokušao da otvori straţnja vrata. Nisu bila zaključana. Gurnuo ih je i ušao. „Kejt!“ Lidi ga je sledila u kuću. „Ne smete ulazite ovde! Gospođica više ne pripada ovde!" * „Kejt!" Kameron je prošao kroz kuću, a Lidi je nervozno išla za njim kao stara kvočka

koja pokušava da zaštiti svoja jaja. „Gđica Flin, ona više ne pripada ovde!" „Gde je?" „Kaţem ti! Ona više ne pripada ovde! Ona gospođa Niland sad! Udala se za njega!" „Udala? Udala se za Dţordţa Nilanda?" Lidi je izgledala slavodobitno. „Otac Marfi kaţe sve to isti greh. Ali ona obukla belu ’aljinu svejedno. Ona ode đavlu-

đavlu jednog dana!" Kameron se skljokao u stolicu od trske. „Ej! Ne moţeš sediš tu! Ta stolica pripada gđici Flin!" „Prokleta bila", promrmlja Kameron. Ustao je srušivši stolicu i izjurio kroz vrata. Lidi je podigla stolicu psujući manire belog čoveka i nastavila sa svojim poslom,

osećajući se mnogo bolje jer je videla da su grešnici propisno kaţnjeni. Kao što je otac Marfi rekao, čudni su putevi Gospodnji.

48

16

Kejt je sedela na verandi kuće Nilandovih s Elizabet, Dţordţovom sestrom. Na stolu od pletenog pruća između njih stajao je bokal s limunadom. Plele su šal za bebu.

Elizabet ga je prva ugledala. ,,Oh, boţe moj“, promrmljala je i naglo se uspravila. Došetao je uz prilazni put u belom

odelu, a panama šešir bacao mu je senku preko lica. Kejt je stavila šaku na Elizabetinu ruku. „Sve je u redu. Pričaću s njim“, kazala je. Ustala je i sišla niz stepenice da ga dočeka. Stao je, i skinuo šešir. „Šta ţeliš, Kamerone?" „Da li je istina? Da li je? Jesi li se udala za Dţordţa Nilanda?“ „Ne vidim kako se to tebe tiče.“ Raširio je ruke u bespomoćnom gestu. „Oh, devojko. Kaţi mi da to nije istina. Nemoj mi reći da sam zakasnio." „Zakasnio za šta?" „Da te sprečim." Stisnula je usne u tanku, bledu hniju. „Da, jesi. Zakasnio si otprilike četiri dana." Prešao je dlanom preko lica. „Dete je moje." Stavila je šaku na stomak. „To je bio samo način da se osvetiš mome ocu, zar ne?" „Ne!" „Pa, čitav grad misli da jeste." „Rekao sam ti da ću se oţeniti tobom!" „Pa, moţda ja nisam ţelela da se udam za tebe, ne posle onoga što si uradio. Da li je to

bio tvoj plan od samog početka? Da nas oboje poniziš pred svima?" „Nije se tako dogodilo." „Pa, tako je ispalo. Trebalo bi da budeš zadovoljan. Iščupao si mu srce iz grudi." „Zašto nisi ostao?" „Da li bi to nešto promenilo?" Slegnula je ramenima. „Mislio sam da ti pruţim dovoljno vremena da se ohladiš. Računao sam da će ljudi,

kada se vratim da popunim zalihe, imati da tračare o nečemu drugom i da ćemo moći da razgovorom rešimo problem... Kejt, ţao mi je. Na koliko načina to treba da kaţem? Volim te, devojko."

Kejt je osetila kako bes koji se mesecima gomilao u njoj konačno ključa. Ţao mu je. Sada. Voli je.

Sada. „Gubi mi se s očiju." „Šta mogu da uradim?" „Uradio si dovoljno. Iskoristio si me da skršiš duh mog oca, Kame, a to nikada neću

moći da ti oprostim. Onda si me pustio da se udam za čoveka koga prezirem, a onda si se vratio ovamo da mi kaţeš da me voliš... Dabogda goreo u paklu!"

Okrenula se na peti, i trenutak kasnije ulazna vrata zalupila su se za njom. Posmatrala ga je kako odlazi. Bacio je panama šešir na zemlju i šutirao ga po ulici.

Previše smo slični nas dvoje, pomislila je. Sve što sam ţelela u to vreme bilo je da mu se osvetim, ali sad kada je s tim gotovo, oboje moramo da ţivimo s posledicama. Šta ono Kinezi

49

kaţu za osvetu? Najpre iskopaj dva groba. Oh, Kejt. Šta si to učinila?

* * *

Kineski oblak bio je ukotvljen u pristaništu. Kameron je nadgledao istovar školjki kad je spazio kako Dţordţ Niland hoda po molu, a beli peševi njegovog kaputa lepršaju iza njega. Obrazi su mu bili crveni kao bulke.

„Kame, hoću da razgovaram s tobom." „Evo me." „Nasamo." „Šta god imaš da kaţeš, moţeš to podjednako lako reći ovde kao u mojoj kabini." Dţordţ je iz dţepa na grudima izvadio svilenu maramicu i obrisao graške znoja s čela. „Bio si da se vidiš s mojom ţenom." „Jašta, jesam. To nije tajna.“ „Ţelim tvoju reč da ćeš je se odsad kloniti." „Radiću šta god mi se prokleto prohte." „Dovoljno si povredio tu devojku! Ona sad pripada meni! Stoga joj ne prilazi!" Kameron se okrenuo od tovara školjki i sišao na pristanište, palčeva zadenutih za kaiš. „Ne volim kad mi govore šta da radim, Dţordţe." „Onda odlazi iz Bruma." „Ne pretiš mi, valjda?" Dţordţ je zadrhtao. „Sad ću ti nešto reći, Kame. Moj otac poseduje ovaj grad, on je u svakom odboru. Niko

ne ostaje u ovom gradu bez njegovog pristanka." „Ti i tvoj otac me ne plašite. Vratiću je. Neću imati mira sve dok se ne iskupim za ono

što sam uradio!" Dţordţ Niland se nasmešio; najhladniji izraz koji je Kameron ikada video. „To se nikad neće desiti, Kame", kazao je. Okrenuo se da pođe, zastao. Kad se ponovo

okrenuo, glas mu je bio jedva čujniji od šapata. „Mrzeo sam te od trenutka kad sam saznao za tebe i nju. Ali ja ću se zadnji smejati. Beba će biti dečak, znam to. Ako ostaneš ovde u Brumu, moći ćeš da gledaš kako tvoj sin odrasta kao Niland. I mrzeće te iz dna duše! Obećavam ti to." Poslednje reči izgovorio je kao blagoslov. ,,Mrzeće-te-iz-dna-duše!“

50

17

Cena školjki bila je rekordno visoka, a flote su donosile dobru ţetvu. Hoteli Guverner Bruma i Kontinental ostali su prošle godine bez šampanjca kada su flote došle da prezime u luci. Ove godine, međutim, proslave su bile na čekanju. Glasine o ratu u Evropi spustile su preko grada pokrov nelagode.

Nadzornik telegrafa na plaţi Kejbl telefonom je obaveštavao grad o svakom novom zvaničnom saopštenju; grupice su počele da se skupljaju ispred pošte da diskutuju o najnovijem razvoju događaja. Atentat u Sarajevu na malo poznatog diktatora nije izazvao mnogo komentara, ali nekoliko dana kasnije stigle su vesti od kojih su svi strahovali. Velika Britanija postavila je Nemačkoj ultimatum.

Izbio je rat. I cena školjki sunovratila se preko noći.

* * * Kameron je s priobalja otišao do bara Predah lovaca na bisere u hotelu Kontinental.

Barmen Frenk stajao je naslonjen na šank. Kameron je zavukao šaku u dţep i stavio nešto sitnine na šank. „Ne mogu da platim svoja dugovanja, Frenk. Nemam ni ţute banke. Mislim da nikad

neću moći da pokrijem svoje troškove." Frenk je podigao teglu s priznanicama. Bila je puna pepela. „Svi su u istom čamcu, Kame. Ti si samo propustio ceremoniju. Spalio sam svačija

dugovanja u isto vreme.“ „Ovo je kraj grada, Frenk. “ „Moţda, a moţda nije. Oni koji imaju nešto novca u šteku pregrmeće oluju." Klimnuo

je ka udaljenom kraju šanka. Patrik Flin teturao se k njima, mrtav pijan. Stao je, klateći se, ispred Kamerona.

„Gle, gle, Kamerone, momče. Izgledaš vrlo potišteno. Mogu li da ti platim piće sad?" „Ne bih pio s tobom ni da umirem od ţeđi." Flin je izvio glavu unazad i prasnuo u smeh. „Pa, ja ću svejedno popiti jedno. A moţeš da ga staviš na moj račun, Frenk; moja

dugovanja nećeš morati da spaljuješ." „Ukrao si još jedan biser, Fline?" Flin se iskezio. „Savetujem ti da paziš šta govoriš. Ja sam sad upravnik Niland kompanije, a ljudi ne

gledaju blagonaklono kad skitnice poput tebe vređaju jednog od vodećih gradskih dostojanstvenika." Iskapio je dţin i tresnuo čašu na šank. „Nijedan rat ne traje večno, a kada se ovaj završi, Niland kompanija i dalje će biti ovde, kada ti i svi ostali pirati odavno nestanete. Odlazi iz Bruma, Makenzi. Odlazi s repom podvijenim između nogu i ostavi Kineski oblak da istrune pored šipova. Ovde si gotov!"

Kameron je pljunuo na pod i otišao.

* * * Kameron Makenzi stajao je na palubi Kulinde i gledao kako se beli krovovi i breţuljci

boje rđe stapaju s plavim horizontom i nestaju s vidika. Moţda je ovako najbolje. Ĉak i da se venčao s Kejt, ne bi mogao da ostane u Brumu dok je njegova zemlja u ratu. Ovako će, makar, imati muţa pored sebe kada se beba bude rodila. Imaće obezbeđenu budućnost za sebe i za dete.

Ne, to je bila laţ. Istina je da je napravio najveću grešku u ţivotu. Došao je u Brum bez ičega; sada odlazi s mnogo manje.

51

Kad bi samo mogao da poništi ono popodne na Sokaku gorkog meseca. Nije znao hoće li ikada ponovo videti Brum i Kejt Flin. No, dok je zurio u belu penu

ispod krme, još jednom se zakleo da će je, ako to ikada bude u njegovoj moći, opet zadobiti i izbrisati uţasnu nepravdu koju joj je učinio.

52

BRUM, 1920.

53

18

Simeon Espada ţeleo je devojku više nego bilo šta drugo u ţivotu. Zvala se Ana, bila je svetle puti i plavooka, i hodala je po logoru kao da je princeza a ne kćerka siromašnog kapetana logera. Imala je vatreno riđu kosu i mekano, oblo telo, a haljine od muslina koje je nosila lepile su se za nju kao vlaţna jedra. Kad god bi je video, usta bi mu se osušila i osetio bi uţasan, hladan bol u dnu stomaka. Bila je neodoljiva, jednako kao što je bila nedostupna.

Njen otac posedovao je dva logera koja su leţala u blatu zaliva. Još uvek nije našao dovoljno školjki da kupi kuću u gradu, pa su on, njegova ţena i njihove dve kćeri morali da ţive na smrdljivoj, kaljavoj plaţi zajedno s njegovim Filipincima i Malajcima i Timorcima. Ali on je i dalje bio belac, i nije mu padalo na pamet da pusti ijednog kulija da priđe ni blizu njegovim kćerkama.

Osim ako...

Plaţa je bila pusta a nebo i dalje sivo, kao meso ostrige. Simeon je seo na kamen, uzeo gitaru i tiho zasvirao. To je bio ugovoreni signal. Nekoliko minuta kasnije Ana se pojavila na vratima kolibe od valjanog čelika, kose još uvek razbarušene od spavanja, noseći lavor s vodom. Kad ga je ugledala, krajevi usana joj se izviše nagore u tajnom osmehu koji je čuvala samo za njega.

Stavila je lavor na drveni sanduk, okrenula mu leđa i počela da se umiva. Simeon Espada je bezmalo naglas zastenjao. U Manili je oduvek mogao da bira

devojke; ali nije ţeleo tamo neku braon devojku; ţeleo je ono što je bilo nemoguće. Ţeleo je da dodirne belu i pirgavu koţu Ane Lejsi.

Sve njegove devojke bile su tamnopute i sitne i vitke, s čvrstim malim grudima i zadnjicama zategnutim kao u dečaka. Sad ih je u sećanju odbacivao s nekom vrstom nemarnog prezira. Ovakva bela devojka bila bi sad prava nagrada. Bila je toliko bleda da ga je to teralo da pomisli na mesec. Grudi su joj bile teške i rastezale su muslin njene haljine dok je hodala.

Moram da je imam. Moram. Ana je obrisala lice i ruke i polako pošla duţ obale. Prosula je sadrţaj lavora u blato. Onda se vratila, a na vragolastim ustima i dalje joj je lebdeo osmejak „Dobro jutro, Simeone.“ Spustio je gitaru. „Prelepa si“, prošaputao je. Delovala je zadovoljno kad je to rekao. Stavila je ruku na kuk. „Rano si ustao. Tek je svanulo." „Ţeleo sam da te vidim." „Zašto?" „Znaš ti zašto. Ne mogu da spavam, razmišljam o tebi." „Znaš da to nije dozvoljeno", kazala mu je. Voli da me muči, pomislio je. Uţiva u ovoj igri. Moţda ne ţeli da se završi. Počela je da se

udaljava od njega, ali uhvatio ju je za ručni zglob. Njena majka odjednom se pojavila na vratima.

„Ana? Šta to radiš?" „Ništa, mama", doviknula je Ana i otrčala nazad do kolibe. Etel Lejsi namrštila se mladom Filipincu, a zatim je i ona ušla u kolibu.

* * *

54

„Ti si lud", rekao mu je njegov prijatelj Hjui Fong. „Zaboravi. Drţ’ se kurvi u Sokaku gorkog meseca."

„Oţeniću se njom." Ostali su se nasmejali. „Ako samo pipneš njegovu kćerku, Lejsi će te baciti ajkulama!" reče mu Hjui. „Videćeš." „Njoj se samo sviđa da te gleda kako patiš! Radi to svim članovima posade! Ona je

mala kurvica!" Simeon se naglo okrenuo k njemu, a u šaci je odjednom drţao noţ. Hjui je ustuknuo, iznenađen i uznemiren. „Dobro, de. Smiri se."

„Povuci reč", reče mu Simeon. „Ţao mi je. U redu?“ Simeon je ponovo zadenuo noţ za pojas. Hjui zavrte glavom. „Bolje da budeš oprezan, prijatelju stari. Ako Lejsi sazna da su ti muda poplavela od

ţelje za njegovom kćerkom, pronaći će drugog ronioca!" „Gde će naći drugog ronioca sad na kraju sezone?" Međutim, Hjui Fong je bio u pravu. Kasnije u toku dana, Lejsi je došao u logor i

zatekao Simeona kako sedi na svom poljskom krevetu prebirajući po ţicama gitare. On je bio krupan, neotesan muškarac s bujnim zulufima i golemom stomačinom. Zadenuo je palčeve za pojas i stajao tamo u dovratku, blokirajući sunčevu svetlost.

„Ĉujem da si jutros dodijavao mojoj Ani.“ Simeon se umorno osovio na noge. „Samo sam joj rekao zdravo, gazda." „Ja nisam tako čuo.“ Lejsi je zavukao šaku u dţep i bacio sveţanj novčanica na krevet.

„To ti je plata, plus provizija koju ti dugujem za bisere. Hoću da do večeras odeš iz mog logora."

Simeon je pogledao u novac, a zatim ponovo u Lejsija. „Ali izvadio sam ti mnogo školjki, gazda. Zadnji put skoro tri tone.“ „Hoću da odeš do večeras", ponovio je Lejsi i izašao iz kolibe. Simeon je zurio u sveţanj novčanica na tlu. Nije mogao da veruje. Te bele gazde,

tretiraju ga kao đubre. Ovaj nije bio ništa bolji od ostalih. A šta ako zaradim više novca od tebe, pomislio je.

Šta onda?

* * * Noširo Tanaka je za šest godina prevalio dug put. Njegova radnja i kockarnica

izdrţavale su ga za vreme oskudnih godina kajzerovog svetskog rata, ali njegove ambicije prevazilazile su puko preţivljavanje. Nameračio se da stekne obrazovanje. Naučio je da čita engleski bolje od nekih belih lovaca na bisere, i naučio je malo o trgovačkom zakonu.

Pošto se evropski rat sad završio, industrija je polako počela da se oporavlja. Kad su novi japanski ronioci stigli u Brum, davao im je besplatne savete o njihovim pravima i privilegijama, pa čak i u njihovo ime pregovarao o boljim platama i provizijama. Pošto je zadobio njihovo poverenje, ubedio ih je da drţe novac kod njega, a onda je upotrebio njihova ulaganja da finansira druge poslovne poduhvate. U poslovima je uvek bio skrupulozno pošten, jer je znao da je ugled vredniji od na brzinu zarađenog dolara. Njegov rastući uticaj omogućavao mu je, takođe, da dobije pozamašne zajmove od banaka.

Brzo je stekao znatan imetak u Kineskoj četvrti, uključujući i perionicu, javnu kuću, još dve kockarnice i prodavnicu limunade. Izabran je u komitet Japanskog kluba, i u roku od dve sezone postao je jedan od najuticajnijih stranaca u gradu.

Takođe je nabacio dosta kilograma. Ta korpulencija bila je izvor velikog ponosa,

55

razmetljivo prikazivanje njegovog prosperiteta. Počeo je da oblači bela lanena odela kao beli lovci na bisere, iako su se mogla nositi svega jednom pre nego što bi ih blato i prašina isprljali i obojili u narandţasto. Stoga ih je svake nedelje prao u Singapuru, baš kao i oni. Ĉak je stekao naviku da nosi dţepni časovnik.

Više nije lično upravljao dućanom. Zaposlio je svog mladog sestrića, Siosukija Hanagučija, koji je nedavno pristigao iz Japana. Kad bi razmišljao o svom ţivotu, čestitao je sebi na tome koliko je daleko dogurao od ribarskog seoceta u prefekturi Vakajama gde se rodio. Onaj dan na hridima Lejsped nije bio njegov dan da umre.

* * *

Jednog popodneva sređivao je računovodstvene knjige u kancelarijama u straţnjem delu prodavnice. Flote su se nakratko vratile u grad radi festivala Bon Matsuri, a posao je bio neuobičajeno ţivahan u poređenju s ostatkom sezone, kada je Kineska četvrt bukvalno pusta. Siosuki je povukao zavesu u stranu i rekao mu da jedan beli gospodin ţeli da razgovara s njim.

Tanaka je ustao, gledajući na dţepni sat dok je izlazio iz kancelarije kako bi svom posetiocu stavio do znanja da je on i te kako zauzet čovek

„Da, gospodine, šta mogu da učinim za vas?“, upitao je prijazno. „Boţe blagi, ala si se udebljao, čoveče. I gde si, za ime nebesa, nabavio to odelo?" Tanaka je zaprepašćeno otvorio usta. „Kamran-sane!“ „Jašta, ja sam. Nisam očekivao da ću te videti nagizdanog kao Španca na seoskoj

svetkovinu Jesi li našao svoj biser, gospodine Tanaka?" Kameron se vrlo malo izmenio. Lice mu je bilo usukanije, i tamo se nalazila senka koju

pravi tuga i koje ranije nije bilo. Ali u belom odelu i panama šeširu podsećao je Tanaku na engleskog lorda. Samo je mekani škotski naglasak kvario efekat.

Tanaka ga je uveo u kancelariju i poslao Siosukija da donese limunadu s ledom iz obliţnje prodavnice.

Kameron je olabavio čvor kravate. „Zaboravio sam koliko je vruće na ovom paklenom mestu." „Dugo te nije bilo ovde, Kamran-sane.“ „Jašta, a čujem da si u mom odsustvu imao pune ruke posla. Kaţu mi da sada

poseduješ pola Kineske četvrti." Tanaka je sagnuo glavu, prihvatajući kompliment. „Imam vrlo skroman biznis. Ali sad... Ispričaj mi novosti. Mislio sam nikad više neću te

videti. Mislio sam moţda te ljudi tog kajzera upucali." „Da, pa kučkini sinovi su me potopili na Jitlandu, ali nisam to shvatio lično." „Vrlo sam srećan što vidim te, Kamran-sane." Kameron je zavrteo glavom. „Da nije bilo znaka iznad vrata, ne bih te prepoznao. Ako bi sada stao na palubu

logera, prokleti brod bi potonuo." Tanaka se nakezio. „Bogovi su mi se osmehnuli." „Ako ti tako kaţeš, gospodine Tanaka. Ali kada sam pitao za tebe u hotelu, rekli su mi

da si prefrigano malo kopile koje češće drţi pitu u rukama nego gradski pekar." Tanaka se nasmešio. Siosuki je ušao noseći dve visoke čaše limunade s ledom. Naklonio se i izašao. Kameron je sa zahvalnošću srknuo piće. „Neobično je ponovo biti ovde."

56

„Zašto si se ti vratio?" „Biseri." „Biseri. Nema ih toliko mnogo, više ne." Spustio je pogled. „Brum se promenio vrlo

mnogo." „Na koji način?" „Henri Nilan umro pre četiri godine. Sin je sad veliki gazda u Nilan kompaniji. Poseduje

farme stoke i ovaca, baš kao i mnogo logera. Lane je kupio veliki crveni bjuik. On je sad čovek broj jedan u Brumu."

Kameron klimnu glavom. Izvadio je srebrnu kutiju za cigarete i ponudio jednu Tanaki. Nakon što im je pripalio, upitao je:

„A šta je s njegovom porodicom?" Tanaka se nasmešio da prikrije svoju posramljenost tim pitanjem. „Sad ima finog sina. Zovu ga Dţejmi. Kaţu vrlo pametan. Veoma poslušan majci i ocu." „Aha. Dobro." „Pa, šta ćeš radiš sada, Kamran-sane?" „Nameravam da nabavim drugi brod. Moj biser je i dalje tamo negde, čeka me." „Neka ti bogovi podare uspeh", reče Tanaka, i paţljivo dodade: „Video si brod koji

ţeliš da kupiš?" „Nemam novca za kupovinu ili iznajmljivanje. To je moj problem.“ Tanaka se ponovo

nasmešio. „Shvatam.“ „Nisam došao ovamo da prosjačim, ako to misliš. Ne sumnjam da će mi banke

produţiti liniju kredita." „Naravno.“ Obojica su znali da banke neće učiniti ništa slično bez zaloga. „Ali ja nisam

zaboravio da bih, da nije tebe, bio sa svojim precima sada. Moţda mi učiniš čast, pustiš me vratim ti taj veliki dug.“

„Ako je to ono što ţeliš, gospodine Tanaka.“ „Dugovati drugom čoveku svoj ţivot veliko je breme, tako mi je ţao. Pusti me da ti

pomognem. Imaš posadu?“ „Ves Redonda je vođa palube, a mladi Filipinac po imenu Espada je prvi ronilac.

Usuđujem se reći da ostatak posade neće biti tako teško pronaći." „Ti lično ćeš roniti?“ „Jašta, zašto da ne? Neću naći još jednog dobrog ronioca sad na kraju sezone." „Poštovanje, beli čoveci više ne rone. Previše opasno. Neka pravi ronilac sad rizikuje.“ „Preskupo je. Imao sam sreće da nađem Espadu.“ „Moţda Tanaka moţe da pomogne. Imam sestrića ovde u Brumu, moţda ti ga isprobaš

kao drugog ronioca. On dobar dečko, vrlo ţeljan da uči.“ Kameron slegnu ramenima. Teško da moţe da odbije zahtev od čoveka koji mu je upravo finansirao kupovinu broda.

„Jašta, zašto da ne?“ Tanaka klimnu glavom. „Dobro. Večeras dođeš u moj dom, da proslavimo. Neka ti se bogovi nasmeše,

Kamran-sane.“ „Jašta. Krajnje je vreme da to urade.“

57

19

Te večeri Kameron je leţao izvaljen u sulki na putu ka Tanakinoj beloj kući u Kineskoj četvrti. U Brumu je i dalje bila svega šačica automobila i Kameron je smesta prepoznao Nilandov crveni bjuik kabriolet po Tanakinom opisu.

Kad je projurio po izlokanom drumu crvene prašine Dampir Terasa, Kameron je na trenutak u kolima spazio bledo, prelepo lice ispod damskog šešira sa širokim obodom i malog dečaka ozbiljnog izgleda s tamnim kovrdţama. Video je i Dţordţa, takođe, oholog ispod tropskog šešira. Sad je imao brkove, i izgledao je bucmasto i prosperitetno.

Kameron se izvio na sulki kako bi bacio još jedan pogled na nju, ali bjuik je za tili čas nestao u oblaku fine crvene prašine.

„Moraš budeš oprezan sada", Tanaka mu je rekao kasnije, kad mu je Kameron prepričao incident. „Ĉovek moţe ţivi samo sada. Nemoguće vratiti se nazad. Tako mi je ţao. Ne bih rekao.“

„Jašta, svestan sam toga. Ali ne mogu ni da zaboravim." Pričali su o ratu i biserima i budućnosti. Dok su razgovarali, Tanakina kćerka, Fumiko,

donela im je čaj od zelenog jasmina a zatim im posluţila sašimi - trake sirove tunjevine marinirane u soja-sosu, delikates - i divlji pirinač. Posle večere zajedno su se napili santori viskija.

Nakon toga Kameron je odlučio da se pešice vrati u svoju sobu u hotelu Kontinenta!. Zašto sam se vratio ovamo?, pomislio je, zureći u mesec iznad zaliva Robak Zato što i dalje mislim da ovde mogu naći bogatstvo - ili zbog nje?

Ĉovek ne mora da bude učenjak s Kembridţa da to prokljuvi. Uostalom, kakve vajde od toga? Udata je za najbogatijeg čoveka u gradu.

Hajde, izazivaj nevolje, to je sve u čemu si dobar. Ionako bih se vratio, protivrečio je sebi. Naći ću svoj biser i steći ću bogatstvo. A sada imam

odakle da počnem, zahvaljujući gospodinu Tanaki. Na trenutak je bio švorc. Napustio je Kraljevsku ratnu mornaricu skoro praznih dţepova, a ono malo novca što je imao potrošio je na putovanje natrag ovamo. Bolje bi mu bilo da nađe neke dobre školjke u najskorije vreme ili će završiti spavajući na plaţi.

* * *

Siosuki Hanaguči rodio se na ostrvu Taiđi u prefekturi Vakajama, uzanoj traci kopna jugozapadno od Tokija. Kad je imao deset godina, ljudi iz njegovog sela odveslali su do zaliva gde se porađala ţenka kita. Uhvatili su mladunče u mreţu, ali je razjarena majka onda napala čamac i poobarala ljude u vodu. Svi su se podavili u vlastitoj mreţi, skupa s majkom i mladunčetom. Hanagučijev otac i tri brata bili su tog hladnog, sivog jutra među davljenicima.

Hanaguči, njegova mati i sestre bili su prisiljeni da prosjače kako bi preţiveli. Njegov ujak u Brumu slao im je novac, zajedno s izveštajima o sjajnim mogućnostima da mladić zaradi novac ispod okeana. Hanaguči je odlučio da će, kad bude dovoljno star, otići u Brum i postati ronilac, kao i njegov ujak

To se pokazalo kao gorko razočaranje. Boravio je u gradu već skoro puna dva meseca, a još uvek je radio u ujakovoj radnji u

Kineskoj četvrti. Najbliţe što je prišao moru bilo je na kraju dugog pristaništa. Mrzeo je Australiju. Ostrvo Taiđi je bilo brdovito, i zeleno, a Brum je bio ravan i crven; breţuljci Taiđija su bili pošumljeni jasenovima, borovima, brestovima i arišom, a Brum je okruţivala beskrajna pustinja boje rđe i monstruozno slonovsko drveće; Taiđi je imalo prohladne, maglovite vodopade i skrivene udoline, a Brum je bio suv, prašnjav i pakleno vruć.

58

No, Hanaguči je bio odlučan u nameri da stvar istera do kraja. Neće doveka biti ujakov potrčko. Zaradiće bogatstvo, i nikad više neće morati da prosi.

A ovo je bila njegova šansa. Njegov ujak je sredio da radi kao drugi ronilac na logeru zvanom Robak, za belog lovca na bisere po imenu Makenzi. Primaće četiri funte mesečno, plus bonus za izvađene školjke i procenat od svakog pronađenog bisera. To nije bilo bogzna šta, ali dobro je za početak. Pre nego što su isplovili, unapred je primio platu za tri meseca. Njegov ujak je znao da je Makenzi kratak s novcem, pa je Hanaguči po savetu ujaka Tanake ponudio Makenziju da mu ga pozajmi s kamatom od deset procenata.

Iznenadio se kad je njegov novi poslodavac prihvatio ponudu. Robak je narednog jutra napustio Brum i zaplovio ka nalazištima bisera.

59

20

„Jesi li čula novosti?" upitao ju je Dţordţ sutradan za vreme ručka. „Kakve novosti, Dţordţe?“, pitala je, premda je savršeno dobro znala na šta je mislio. „Makenzi je opet u gradu. Kupio je jedan od Todovih logera i bio je u Kineskoj četvrti

da traţi posadu. Nemoj mi reći da nisi čula?" „Niko u bridţ-klubu to nije pomenuo", slagala je. „Sećaš se o čemu smo razgovarali.*' „O čemu to, Dţordţe?“ „O Dţejmiju. Ne ţelim da sazna. Ne još, u svakom slučaju." „Neminovno će otkriti, pre ili kasnije." „Samo ne sada. Kada bude dovoljno star." Uzeo je tropski šešir i izašao napolje,

zalupivši vrata za sobom.

* * * Na dnu okeana bilo je hladno, a ronioci su imali termoizolaciju ispod ronilačkih odela

najviše što su mogli. Siosuki je obukao dve flanelske pidţame i dva para dugih, debelih vunenih čarapa. Umotao se u još jedno parče flanela, dugo skoro četiri stope. Preko svega toga obukao je dvoje dugih vunenih gaća i teţak vuneni dţemper koji mu je padao skoro do kolena.

Kad je konačno završio s oblačenjem, dahtao je na tropskoj vrelini. Silazak pod vodu biće blagosloveno olakšanje.

Ves mu je pomogao da uđe u ronilačko odelo od krutog platna, čiji su ventili na gleţnjevima i ručnim zglobovima bili dobro podmazani. Potom su usledile teške čizme s olovnim donovima i golemi bakarni šlem koji se zašrafljivao na vrh odela, prikačen za platno leptirastim zavrtnjima.

„Okej?“, upita ga Ves. Hanaguči je jedva mogao da stoji uspravno. Kolena su mu zaklecala pod teţinom

skafandera. Mislio je da će se onesvestiti od vrućine. Oteturao se do bočne ivice broda, očajnički ţeleći da što pre siđe pod vodu. Znao je da ga Kameron i Simeon, njegov prvi ronilac, posmatraju.

Ne smem da omanem, pomislio je. Moram da nađem mnogo vreća školjki. Nema više prosjačenja.

Stao je na merdevine od konopca i zastao dok mu je Ves kačio olovne tegove na grudi i leđa, a zatim proveravao cev za dotok vazduha i sajlu za spasavanje. Napokon je podigao teški bakarni šlem i stavio mu ga na glavu. Zašrafio je stakleni vizir na mesto.

Iznenada, Hanaguči više nije bio deo sveta svetla i jasnog zvuka. Šištanje vazduha koji mu je punio odelo odzvanjalo je unutar prostrane kacige: mirisi soli, dizel-goriva i ribe bili su naprasno presečeni.

Stegnuo je pesnice oko merdevina od konopca kako bi suzbio drhtanje i očeličio duh za predstojeće iskušenje. Odvojio se od merdevina i ušao u okean.

Isprva, vazduh u odelu ga je drţao uspravno u vodi. Onda se setio da mora da podesi veliki ventil za vazduh na spoljašnjem delu šlema. Zatvorio ga je desnom šakom i u eksploziji mehurića potonuo u drugi svet.

Siosuki je stajao na peskovitom dnu, opčinjen lepotom onoga što je video oko sebe. Nalazio se na širokoj podvodnoj ravnici, a morska trava se njihala na morskoj struji kao klasje ţita na polju. Iz mračnog zelenila ispred njega pomaljala se litica, a grozdovi bledoruţičastih i akvamarin sunđera blistali su na vertikalnim zidovima.

60

Crvene i bele anđeoske ribe ulazile su i izlazile iz senkovitih špilja. Riba-straţar je provirila iza njišućih mladica neke podvodne biljke.

Taj tuđinski svet na trenutak ga je paralisao. Sumorna zelena svetlost i čudnovate mračne litice su ga uţasnule. Šaka mu je stisnula sajlu za spasavanje. Jedno cimanje i oni će ga izvući nazad u bezbednost.

Moram da savladam strah, pomislio je, ako ne ţelim da provedem ostatak ţivota stojeći iza blagajne u ujakovoj radnji! Moram misliti samo na školjke.

Napravio je nekoliko nesigurnih koraka i, ne našavši ništa, povukao sajlu i dao zapovest za zanošenje.

Međutim, nalaţenje školjki nije bilo lako kako je mislio da će biti. Tu dole ih uopšte nije bilo, ni jedna jedina! Pretraţio je greben i liticu, ali nije našao ništa. Ves mu je ubrzo signalizirao da je vreme da izroni, a kad je izašao iz vode, u mreţastoj vreći za pojasom nije imao ni jednu jedinu školjku.

Niko mu nije rekao ni reč dok mu je Ves pomagao da izađe iz ronilačkog odela. Posle je sedeo sam pored katarke, pušeći cigaretu, ignorišući Vesove prošaputane reči utehe.

Simeon je već bio na dnu i poslao je gore prvu punu vreću školjki. Siosuki je još dva

puta silazio, i oba puta se vraćao praznih šaka. Za to vreme, Simeon je na svoju gomilu dodao još tri pune vreće školjki.

Sunce je visilo nisko na nebu kad se spustio za poslednje ronjenje. Sad više nije obraćao paţnju na čudnovati zeleni svet oko sebe, polulud od osujećenosti i besa zbog neuspeha. Mora da nađe makar jednu školjku. Barem jednu!

Polako je išao od litice do litice, očajnički traţeći. Iznenada je ugledao kako nešto svetluca među morskom travom desno od njega. Spazio je to samo na tren, kao blesak sunca na ogledalu, a zatim je nestalo. Pošao je ka odsjaju.

Bila je to biserna ostriga, golema. Na trenutak je otvorila ljušturu da bi se nahranila, a ono što je Siosuki video bio je biser unutar školjke. Spoljašnjost je bila toliko obloţena korovom i morskim biljkama da je inače nikad ne bi primetio.

Noţem je odvojio školjku od grebena i stavio je bezmalo poboţno u mreţastu vreću. Odjednom, ostrige su bile svuda oko njega. Tamo gde su do pre svega nekoliko trenutaka bili samo korali i stene i morska trava, sad je mogao da vidi ţetvu školjki. Osetio se kao slepac koji je iznenada progledao.

Dok mu je srce lupalo od trijumfa i olakšanja, počeo je da puni vreću za pojasom. Simeon se namrštio kad je još jedna vreća sa školjkama došla iz dubine na Siosukijevu

gomilu. Njihov novi probni ronilac postajao je svakim danom sve stručniji. Ubrzo će se Japančeva gomila izjednačiti s njegovom, a moţda će je čak i prevazići. Japanac je ronio dublje, i ostajao pod vodom duţe nego što bi on to mogao. Ovim tempom, neće još dugo ostati ronilac broj jedan.

Ta mala ţuta kopilad preuzeće jednog dana čitavu industriju. Ustao je s hoklice. „Idem dole na još jednu turu“, kazao je Hasanu, svom pomoćniku. „Još uvek si na pauzi." „Idem dole! Radi šta ti se kaţe!" Kameron je podigao pogled s otvaranja školjki. „Tvoja smena počinje tek za pola sata, gospodine Espada." „Dobro sam, šefe. Hoću ponovo da siđem.“ Kameron se nasmešio. „Tera te da daješ sve od sebe, zar ne?“ Simeon se spustio niz merdevine od konopca. Nekoliko minuta kasnije spuštao se kroz

61

tamnozelenu vodu u dubine. Bila je to plima s najmanjom razlikom nivoa, a voda je bila kristalno čista. Kad je

Simeon stigao do dna, mogao je sasvim jasno da vidi Siosukija, udaljenog skoro pedeset metara.

Bio je na dobrom nalazištu i prsti su mu hitro radili među morskom travom i sunđerima. U odelu s kacigom hodao je po dnu okeana kao neko praistorijsko čudovište, a crveno crevo za dotok vazduha i debela sajla za spašavanje vijugali su kroz struje poput ogromnih pipaka. Mehurići vazduha uvijali su se spiralno ka površini u srebrnastim oblačićima.

Simeon je pošao za njim. Siosuki je grozničavo radio, odvajajući školjke od stene. Kad je stavio poslednju školjku

u vreću, spustio je pogled da vidi je li puna. Bila je skoro prazna. Zgrabio je vreću i podigao je, gledajući u rupu na njenom dnu. Utešno klik-klak pumpe za vazduh iznenada je utihnulo. Njegovo crevo za vazduh!

Crevo za vazduh je presečeno! Ščepao je ventil da ga zatvori i spreči vodu da pokulja u šlem. Ventil je već bio zatvoren. Odelo je počelo da se slama pod pritiskom vode. Očajnički je pipao prstima u potrazi

za ventilom, podesio ga, a kad se pritisak povratio, nabori njegovog odela ponovo su se izravnali.

Ĉvrsto je usadio noge u dno okeana i nekoliko puta udahnuo punim plućima da se smiri. Osećao je kako mu srce luđački udara u grudni koš. Pokušao je da zamisli šta je moglo da se dogodi. Na pamet mu je palo samo to da je ventil neispravan. Treba li da se vrati na površinu? Ako nije u pravu, svi će mu se smejati.

Ali šta je s vrećom? Nešto ga je snaţno udarilo otpozadi. Ajkula! Ščepao je sajlu za spašavanje i jako

cimnuo. „Izvlači, izvlači!"

* * * Siosuki se grčevito drţao za merdevine od konopca dok mu je Ves skidao kacigu i

počeo da odšrafljuje skafander. „Šta je bilo? Jesi li video ajkulu tamo dole?“ Siosuki nije mogao da govori; jedva je uspeo da se odvuče do hoklice pored glavnog

jarbola, noge su mu se toliko tresle. Ves je morao da mu pomogne. Peškirom je obrisao znoj s lica, uzeo ponuđenu cigaretu i uvukao dim duboko u pluća.

„Vodeni duhovi mi ukrali školjke", kazao je. Na palubi je zavladao muk, a onda je posada - sastavljena mahom od Timoraca -

prasnula u smeh. Ĉinilo se da je Kameron jedini kome to nije smešno. „Takve stvari ne postoje." Siosuki je zavrteo glavom. Dabome da postoje vodeni duhovi, to je znalo čak i najmanje

dete u njegovom selu. „Vodeni duhovi mi ukrali školjke, zatvorili ventil za vazduh." „Nije nego, a kako je izgledao taj vodeni duh?" „Zelen", reče Siosuki, improvizujući. „Zelen, sav truo. Samo lobanja umesto lica.

Moţda mrtav ronilac. Moţda duh." „Vrati se dole, gospodine Hanaguči. Gospodin Espada šalje velike količine školjki.

Trebalo bi da si dole s njim." „Ne ovde. Drugo mesto bolje. Ovde mrtav ronilac zasigurno."

62

Kameron je opsovao i okrenuo se. Japanci su dobri ronioci, ali su neverovatno sujeverni, svi do poslednjeg. Bilo bi besmisleno i pokušati ubediti ga. Rad na dubinama ume to da uradi čoveku; posle nekog vremena, čak i najboljim roniocima počnu da se priviđaju stvari.

Ĉlanovi posade zakolutali su očima i zakikotali se. Simeon je izronio skoro dva sata kasnije. Nakon što je izašao iz odela, prihvatio je šolju

kafe od kuvara i seo na ogradu valobrana. „Dobar ulov, gospodine Espada", reče mu Kameron, posmatrajući Filipinčevu gomilu.

„Uzgred, da nisi kojim slučajem video nekog mrtvog ronioca tamo dole?" Simeon je zamišljeno napućio usne i odmahnuo glavom. „Gospodin Hanaguči misli da mu je lobanja sa zelenim telom ukrala sve školjke." „Pa, znam da sam mu ja ukrao nešto školjki. Ali nisam video nikakvog duha. Moţda

sam ga uplašio i oterao." Posada je sad buljila u Simeona. „Tako sam i mislio. Jesi li zatvorio njegov ventil, takođe?“ Simeon se nacerio. „Onda sam ga čizmom dobro šutnuo u pantalone. Trebalo je da vidite kako je

poskočio!" Izvio je glavu unazad i zaurlao od smeha. Ubrzo se ostatak posade takođe smejao. Jedini kojima to nije bilo smešno bili su Kameron, koji je izgubio čitav popodnevni ulov jednog od svojih ronilaca, i Hanaguči.

„Bila je to samo šala“, reče Simeon. Hanaguči je uzeo mornarski šiljak i pojurio na njega. Rascopao bi Filipinčevu lobanju

da ga Ves nije presreo i ščepao za ruke. Drţao ga je dok mu je Kameron otimao teški komad ţeleza iz pesnice, a potom ga je odvukao u potpalublje do njegovog leţaja, dok je Hanaguči na japanskom vrištao kletve na Simeona.

Kameron je zgrabio Simeona za okovratnik. „Trebalo bi da ti lično rascopam glavu zbog te obesne šale“, rekao mu je i zavrljačio

mornarski šiljak preko palube, gde se zario u ogradu. Otišao je u potpalublje da pomogne Vesu da smiri malog Japanca.

Na palubi je zavladala nelagodna tišina. Simeon je namignuo Timorcima. To će dati malom ţutom kučkinom sinu temu za razmišljanje. Nije mu bilo bitno što je upravo stekao smrtnog neprijatelja. Bio je previše samoţiv da bi to shvatio.

* * * Simeon je leţao na svom krevetu u tami, osluškujući zvuke noći. Sidreni lanac Robaka

drhtao je dok se brod suočavao s plimom, a drvenarija je škripala na talasima. Ĉuo je kako Japanac, Hanaguči, cvili u snu, ponovo se rvući s morskim demonima. Nešto je milelo po podu, bubašvaba ili moţda pacov.

Simfonija hrkanja posade saopštila mu je da je bezbedno. Polako se spustio s leţaja i bosonog odšljapkao gore na palubu.

Noć je bila vrela, a blistavi tročetvrtinski mesec pravio je senke na palubi. Nije bilo nikog na njoj, izuzev Timorca koji je spavao na straţi udno ručke kormila. Simeon je zakoračio na palubu i sačekao, jedva se usuđujući da diše. Ako ga kapetan sada uhvati, nikada više neće dobiti posao na ovim biserištima. No, Ana Lejsi vredna je rizika.

Gomilica školjki leţala je neotvorena na palubi, pored glavnog jarbola. Kapetan ga je danas po podne poslao natrag dole, za kaznu zbog smicalice koju je priredio Hanagučiju. Sunce je već bilo zašlo kada se konačno vratio na palubu, pa je Kameron bio prinuđen da ostavi školjke neotvorene.

Ostrige su se tokom večeri skoro ugušile u svojim ljušturama i sad su se neke od njih otvorile da bi usisale sveţ vazduh. Simeon im je prišao oprezno; znao je da će se zatvoriti na

63

najmanji dodir ili vibraciju. U retkim prilikama kad bi školjke bile ostavljene na palubi preko noći, posada je ujutro zaticala pacove čiji su repovi štrcali iz ostriga koje su pokušali da pojedu.

Kleknuo je, drţeći plutani čep i parče uvijene ţice. Potraţio je sjaj otvorene školjke. Kad ga je pronašao, zabio je čep između usana školjke da bi ih drţao otvorenim i unutra gurnuo savijenu ţicu, pipajući u potrazi za tvrdoćom bisera.

Pokušao je desetak puta, znajući da su izgledi skoro beznadeţni. Međutim, drugima je tokom godina to polazilo za rukom. Ĉuo je priče u Kineskoj četvrti. Zašto ne bi postojao biser za Simeona Espadu?

Posle otprilike sat vremena bio je na ivici odustajanja. Onda je, u toku onoga za šta je obećao sebi da će biti njegov poslednji pokušaj, nešto pronašao. Izvadio ga je i čuo kako pada na palubu.

Podigao ga je na mesečevu svetlost. Morao je da uguši usklik oduševljenja. Bio to biser, ogroman biser! Pesnicom je slavodobitno mahnuo kroz vazduh. Uspeo je! Timorac ispod ručke kormila zabrektao je i promeškoljio se u snu. Simeon je umotao biser u nabore crvene marame oko vrata. Prsti su mu toliko drhtali da je zamalo ispustio svoju nagradu u more. Vratio je plutani čep i ţicu u dţep, a zatim se odšunjao natrag do svog leţaja.

San je bio nemoguć posle toga. Ĉinilo mu se da će lupanje njegovog srca probuditi sve na brodu. Bio je bogataš; njegovo novopronađeno bogatstvo biće njegov pasoš do bucmastih, ţućkastobelih tajni Ane Lejsi.

Prstima je neprestano milovao biser skriven u marami oko vrata, kako bi se uverio da je sve to zaista istina, a ne neki grozničavi san ronioca.

Dok je leţao tamo budan kao sova, razmišljajući o svojim snovima i planovima, još jedno biće pridruţilo mu se u dugom i tajnom bdenju pred osvit zore.

Mladunče grbavog kita odvojilo se od majke i u očajanju krenulo za masivnom senkom logera. Simeon ga je čuo kako pliva pored broda, a njegovo ţalostivo lelekanje nateralo ga je da zadrhti od straha. Nadao se da to nije zlokobno znamenje.

64

21

Do podneva narednog dana Simeonov ulov drastično je opao. Nije mogao da se koncentriše. Nalazili su se na dubini od dvanaest hvati, na dobrom nalazištu, ali izneo je otprilike svega polovinu Siosukijevog ulova. To mu, naprosto, više nije bilo vaţno. Jedino što je bilo bitno bio je biser, paţljivo umotan u nabore maramice oko vrata. Mogao je da misli samo na povratak u Brum, gde će moći da pronađe kupca za svoje tajno blago.

Rastrojen, nije spazio opasnost sve dok nije bilo prekasno.

* * * Na Robaku, Ves je stajao pored pumpe za vazduh ne skidajući oči s brojčanika, dok je

jedan od Timoraca, Hasan, sedeo na platformi koja je štrcala s leve strane broda i motrio na sajlu za spasavanje. Hanaguči je sedeo pored glavnog jarbola i pušio cigaretu.

„Imaš li pojma šta nije u redu s gospodinom Espadom danas?", pitao je Kameron Vesa. „Moţda se plaši Hanagučija, kapetane." „Ne bih rekao da je naš gospodin Espada toliko plašljiv." Ves slegnu ramenima. Ko zna šta je bilo koji čovek spreman da uradi? Neki koji su

neustrašivi kada se suoče s ajkulom, mogu postati kukavice kada vide isukan noţ. Već deset godina je na biserištima, i odavno je prestalo da ga iznenađuje išta što vidi ili čuje.

Bilo je kasno popodne i sunce je visilo nisko iznad vode. More je bilo ravno i uljasto, a bleštavilo je povređivalo oči, uljuljkivalo čoveka u zamor. To je bilo najteţe doba dana da se ostane budan i na oprezu.

Odjednom, manje od stotinu metara od pramca, mlaz vode suknuo je u vazduh, a na površini se na trenutak pojavila ogromna siva telesina.

„Šta to bi?“, viknu Kameron. Bio je to čvornovati stari grbavi kit. Plivao je na talasima, zureći pravo u njih sitnim,

kravolikim okom. Strcnuo je vodu kroz otvor za disanje s gromoglasnim voool Onda je nestao, a repno peraje mu je na tren zasvetlucalo na sunčanoj svetlosti pre nego što je zaronio.

„Izvlači ronioca!", Kameron dreknu na Hasana. „Poţuri, čoveče!“ Kameron je osetio drmusanje kroz trup broda kad je ogromna ţivotinja očešala telo o

kobilicu pokušavajući da zguli parazite koji su ga mučili. Nekoliko članova posade izgubilo je ravnoteţu i poletelo preko palube.

Grbavi kit je onda izronio na površinu s desne strane broda, skoro stojeći na repu. Bio je dovoljno blizu da Kameron vidi prastare oţiljke na bokovima, kapljice vode koje su se slivale niz telo sivo kao škriljac. Onda se zatresao kao neki golemi mokri pas i kiša parazita razletela se u svim pravcima i popadala u vodu. Izvrnuo se na leđa u dţinovskoj eksploziji slanih kapljica.

Ĉlanovi posade rastrčali su se traţeći konzerve s kerozinom i limene šolje za kafu, a zatim su počeli izbezumljeno da lupaju po boku broda u pokušaju da uplaše čudovište. Kameron je zamahnuo pesnicom ka stvorenju.

„Nije ti vreme!“, povikao je. „Poranio si mesec dana za ove vode! Imam čoveka tamo dole, proklet bio!“

U nemoćnom besu, zavitlao je nautički kalendar na kita. „Izvlači tog ronioca smesta!“ Simeon je osetio cimanje sajle za spasavanje i razabrao poruku na Morzeovoj azbuci:

izlazi, brzo! Podigao je pogled; desno od sebe video je bakarno korito Robaka, a zatim, skoro

65

direktno iznad glave, masivan beli trbuh, skoro jednako veliki kao i sam loger. „Ikan paus“, promrmljao je. „Kit! Marijo, majko boţja, pomozi mi!“ Jedan lenji zamah repa poslao je ţivotinju tik pored tanke crvene cevi za dotok

vazduha. Očajan, Simeon je podesio ventil za vazduh, puneći odelo kiseonikom, spreman da izroni. Uţasnuto je gledao kako crvena cev za vazduh klizi duţ kitovog tela. Kada se pribliţila repu, snaţno ju je povukao nadole, pokušavajući da je skloni perajama s puta.

Prekasno. Odbačen je kroz vodu. Iznad njega, ţenka grbavog kita osetila je kako joj se crevo steţe

oko tela i uspaničila se. Zaplivala je kao strela, vukući Simeona za sobom.

* * * Sajla za spasavanje zasiktala je preko leve gornje bočne ivice broda. Ves je zgrabio

namotaj teškog uţeta i obmotao ga oko drţača. Onda je Kameron legao svom teţinom na sajlu i povikao ostatku posade da mu pomognu. Timorci su pohitali preko palube, a čak je i Kari-Kari istrčao iz brodske kuhinje da pripomogne.

Cev za vazduh odmotala se do kraja, na tren zadrhtala, a onda uz tresak pukla. „Isuse, gotov je!“, dreknu Kameron. Sajla za spasavanje odmotala se do kraja. Robak zadrhta i poče da klizi napred, vučen

kitovom telesinom. Kameron, čiji su dlanovi krvarili, izgrebani uţetom, otrča do pramca. Video je kako kit izranja, a sajla mu je i dalje bila obmotana oko tela.

Onda je, na jedan nadrealan trenutak, ugledao Simeona Espadu raširenih ruku i nogu na leđima dţinovskog stvorenja. Sajla za spasavanje se onda pokidala uz zvuk nalik pucnju iz pištolja, uţe je poletelo visoko u nebo i palo u more.

Simeon se skotrljao s kitovih srebrnastih leđa i nestao ispod talasa. Simeon je bio samo maglovito svestan šta mu se dešava. Kit ga je izvukao na površinu,

a zatim skoro jednakom brzinom ponovo poslao na dno okeana. Bubne opne su mu prsle. Osećao se kao da mu je neko zario usijane igle u uši i nos i mozak. Leteo je tamo-amo kroz vodu, glava mu je udarala u bakarnu ivicu šlema, a ruke i noge bile su mu raširene usled teţine čizama.

Očajnički je pokušavao da se drţi za cev za dotok vazduha, ali kad se konačno pokidala, uz eksploziju mehurića, znao je da je mrtav čovek. Napipao je ventil na bočnoj strani kacige i zavrnuo ga, zarobivši preostali vazduh unutar ronilačkog odela. To je bila poslednja stvar koje se sećao pre nego što je sve utonulo u crnilo.

„Ana“, kazao je i onesvestio se. Kameron je podigao namotaj konopca s palube i tomahavk koji je leţao pored gomile

školjki. Presekao je uţad kitolovca. Ĉamac je pljusnuo u vodu i on je skočio u njega, zamalo ga prevrnuvši.

„Vese! Hasane! Ramuse! Na vesla! Krećite!" Kameron je odgurnuo čamac za spasavanje od Robaka još dok su ostali uskakali pored

njega. Zgrabili su vesla. Trebalo im je desetak brzih zaveslaja da se udalje od logera. Ves je sad mogao da vidi ono što je Kameron spazio s pramca. Simeon je nekako uspeo da zatvori ventil za vazduh na šlemu i njegovo delimično naduvano odelo drţalo ga je na površini.

No, još dok su posmatrali, počeo je da nestaje s vidika ispod uljastih talasa. „Brţe!“, Kameron dreknu na njih. „Zalegnite svom snagom!" Simeonovo telo bilo je dva hvata ispod površine i polako tonulo. Kad su doveslali

iznad njega, Kameron je vezao kraj uţeta u omču i potpuno obučen skočio u vodu. Zaronio je pravo dole, prema zamagljenoj slici bakarnozelenog šlema. Obmotao je

omču oko Simeonovih nogu.

66

Već su bili na dubini od tri hvata. Hoće li uţe biti dovoljno dugačko? Osetio je kako mu pluća gore vapeći za vazduhom. Otisnuo se ka površini, steţući drugi kraj konopca.

Izronio je, dahćući, i dobacio uţe Vesu, koji ga je vezao za veslačku klupu. Ramus i Hasan izvukli su Kamerona iz vode. Dok je on leţao na dnu čamca, dahćući, Ves i druga dva Malajca počeli su da navlače konopac i izvukli su Simeona na površinu.

Bilo bi nemoguće izvući ga iz vode s teškim šlemom i skafanderom na leđima. Umesto toga, privezali su Simeona za krmu, a Ves je uskočio u vodu i odšrafio vizir. Staklo je bilo umrljano krvlju.

Zavirio je u šlem. Ĉinilo se da Simeon ne diše, a lice mu je bilo otečeno i crno. „Moţda smo zakasnili", rekao je. Kameron je četvoronoške dopuzao do kormila. „Neću ga pustiti da umre posle sveg ovog truda. Natrag na Robak, brzo!"

* * *

Simeon se nije sećao nijednog dela Robakove munjevite plovidbe do Bruma. Kad je najzad izašao iz delirijuma, zatekao se kako leţi u Hajnkeovoj dekompresionoj komori u bolnici. Video je lica koja gvire u njega kroz staklo na drugom kraju komore. Pokušao je da se pokrene i vrisnuo. Ĉinilo se kao da mu je neko tupim instrumentom pokidao zglobove u ramenima i preponama.

Ţiv je. Kako? Mora da ga je spasao beli gazda. Ves mu je jednom rekao da njegov kapetan nikad nije

izgubio čoveka na moru. Mora da je nekako našao način da ga spase. Setio se svog bisera i prstima dodirnuo grlo. Maramica je i dalje bila tu, i on je osetio

Ana! „Izvini, gospodine gazda", prošaputao je u tišini prazne komore. „Dugujem ti svoj

ţivot. Ali i dalje moram imati tvoj biser!"

tvrdoču svog blaga. Još uvek je ovde! BosnawarezRazvukao je otečene usne u kez a iz usta mu je pokuljala sveţa krv, umazavši mu zube.

67

22

Sunce je zalazilo. Na priobalnom delu osećao se miris kuvane hrane, ka-rija i blatchana, pomešan sa smradom mangrova i mirisom morske soli. U zalivu, dva prastara malajska ribara u pantalonama od grubog sukna, podvrnutim do kolena, veslali su u čamcu natrag ka obali. Škljocanje rašlji za vesla jasno se prenosilo preko vode. Izvukli su čamac na obalu i odšljapkali u svoju kolibu, noseći metar dugačkog baramundija okačenog o veslo.

Ana je izašla iz kolibe i otišla do rezervoara za kišnicu da napuni kofu. Šaka ju je uhvatila za ručni zglob i uvukla u senku.

„Simeone!" Privukao ju je k sebi i poljubio joj usne. Ali kad je jezikom pokušao da istraţi

unutrašnjost njenih toplih, slatkih usta, odgurnula ga je od sebe. Zurila je u njega, očiju razrogačenih od gneva i uzbuđenja. „Šta radiš to?“ Nervozno je bacila pogled ka vratima porodične kolibe. „Volim te“, prošaputao je Simeon. „Ti si pobenavio.“ „Gorim od ţelje za tobom, Ana. Gorim svakog dana.“ Ana je zakoračila unazad, a on je na tren pomislio da će uteći. „Molim te“, zavapio je. „Moram da pričam s tobom.“ „Govori tiše!" Zabacila je kosu i odmerila ga od glave do pete. „Ĉula sam da si u

bolnici." „Nisi došla da me posetiš." „Naravno da nisam! Šta ti se desilo s licem?" „Ništa." Uţasnulo ga je što je ona primetila. Oduvek se ponosio svojim izgledom. U

bliskom susretu s kitom polomio je nos i zdrobio obraz. Rane nisu zacelile previše loše, ali njegov dečački izgled sad je bio naruţen. Nos će mu zauvek ostati kriv, a leva strana lica i dalje mu je bila otečena.

Zakoračila je k njemu i vrhovima prstiju prešla mu preko obraza. Sklonio joj je šaku. „Ne ljuti se", rekla mu je. „Nije me briga." Simeon je pogledao u kolibu. „Gde ti je otac?" „Na moru." „Dođi ovamo, onda.“ Pokušao je da je privuče k sebi, ali mu se izmigoljila. „Ne mogu.“ „Zar ti se ne sviđam?" „Znaš da mi se sviđaš." „Zašto mi onda ne daš da te poljubim?" „Znaš ti zašto!" Prekrstila je ruke, podigavši jedre grudi kao mala koketa, što je i bila, gledajući ga kako

se muči. Još jedno zabacivanje kose. „Oţeniću se tobom", prošaputao je. „Ne moţeš." „Imam biser." Zurila je u njega. „O čemu to pričaš?" „Prelep je, baš kao i ti. Blista poput meseca. Biću bogat. Onda se tvoj otac više neće

ponašati prema meni kao da sam niko i ništa." „Daj mi da ga vidim." Pokazao joj je rukom da mu priđe bliţe. Ali umesto da joj pokaţe biser, Simeon ju je

68

ščepao i pritisnuo svoje usne na njene. Ovog puta nije se toliko opirala, čak mu je dopustila da joj stavi šaku na jedru, okruglu dojku.

Glas je doviknuo njeno ime iz obliţnje kolibe. „Ana!" Otrgla mu se iz zagrljaja. „Dolazim, mama!" A onda je nestala, ostavljajući ga besnog i frustriranog, sa sablasnim sećanjem na njenu

dojku i njen miris kao ljubavnom pesmom u sumrak. Ana se nadala da majka u mraku neće primetiti njene zajapurene obraze. Međutim, gđa

Lejsi nije bila ni glupa ni slepa. Videla je kako se silueta nekog muškarca udaljava između koliba na plaţi.

„S kim si to razgovarala?" Ana je sputila kofu i otišla do stola da pomogne majci da uredi ribu za večeru.

Pretvarala se da je nije čula. Ali gospođi Lejsi nije bio potreban odgovor. Bio je to opet onaj crnomanjasti Filipinac.

Moraće da iznađe stvarni uzrok svega ovoga i da o tome popriča sa suprugom kada se vrati kući.

Kada se vratio u svoj sobičak u pansionu, Simeon je proverio da su vrata zaključana, a

potom otišao do madraca i izvadio biser iz skrovišta. Razmotao je crvenu maramicu i drţao biser na dlanu, kao što je činio desetak puta svakog dana. Bio je savršeno okrugao, teţak moţda devet i po grama i tamnoruţičaste boje, poput krvavog meseca. Takve komade zvali su ruţičasti biseri, najskupoceniji biseri od svih!

Znao je da ovakav komad ne sme da pokaţe nijednom kineskom vlasniku radnje. Zasigurno bi ga prevarili. No, u gradu postoji jedan belac koji kupuje bisere sumnjivog porekla. Svi su znali da ih kupuje za Niland kompaniju; Simeon je bio siguran da će mu dati dobru cenu.

Otići će da se vidi s Patrikom Flinom.

* * * Otac je ostario, pomisli Kejt. Nos mu je bio prošaran ruţičastom mreţom ispucalih

kapilara, tekovinom dugogodišnjeg opijanja; ispod očiju je imao tamne kesice, a podbradak mu je mlitavo visio. Duge srebrnaste vlasi na glavi su mu se proredile.

Seo je na stolicu od trske na verandi s čašom dţina i tonika. Kejt je pijuckala limunadu i gledala kako se Dţejmi igra s Lidi u dvorištu. Napadao ju je drvenim mačem.

„Dţejmi! Neţno, molim te.“ „On je dobar dečak", reče Flin. „Biće neukrotiv kad odraste." „Već je neukrotiv", reče Kejt. Dečak nije znao za strah. Jedanput ga je zatekla kako se

sprema da skoči s vrha rezervoara za vodu; rekao joj je da ume da leti. Drugom prilikom saterao je tajpana u ćošak i spremao se da proba da ga ubije štapom kad ga je Flin pronašao, u zadnji čas.

Baš kao njegov otac, pomislila je. Okrenula se ka Flinu. „Kako je u penziji?" „Ne moţe biti bolje", slagao je Flin. Ovih dana ţiveo je dole u Pertu, i pretpostavljala je

da većinu vremena provodi u opijanju i kockanju. Dţordţ se trudio da ga drţi izvan posla koliko je to moguće, ali Flin je uvek zimi dolazio u Brum. „Dobro izgledaš, devojko." Nagnuo se napred. „Imaš li da mi saopštiš još neke dobre vesti?"

Kejt je pogledala u svog oca. Suptilan kao udarac čizmom u cevanicu. „Misliš, jesam li ponovo trudna?"

69

Flin je pocrveneo od sramote. „Znaš na šta mislim." „Ţao mi je. Moraću da te razočaram." Flin je otpio još jedan gutljaj dţina, i skrenuo pogled u stranu. Kako je mogla da mu

kaţe da Dţordţ i ona skoro uopšte više ne vode ljubav? Brak je bio propast od samog početka. Rodio se iz očajanja i pakosti; kako je ikada mogao da bude išta više od očajnog i pakosnog?

Pretpostavljala je da je Dţordţ još uvek voli. Ali ona ne voli njega, nikad i nije. Dţordţ je isprva delovao zadovoljno dogovorom koji je izdejstvovao; ali mora da je onda čak i on shvatio kako postoji uţasna razlika između posedovanja neke stvari i njenog dragovoljnog nuđenja.

„Radujem se ponovnom viđenju s Dţordţom“, reče Flin. „Moram da razgovaram s njim o nekoliko stvari. Kako ide posao?"

„Nemam pojma. Nikad ne priča o poslu sa mnom." „Ako mene pitaš, sakupljanje bisera nikada više neće biti isto. Japanci preuzimaju

posao, to je očigledno kao nos na tvom licu. Pitam se da li Dţordţ razmišlja o povlačenju iz posla." Završio je piće i pogledao u kćerku. „U čemu je stvar, devojko? Ne deluješ mi naročito srećno. Zar ne postupa dobro prema tebi?"

„Tretira me dovoljno dobro." Posle toga su dugo sedeli u tišini, zureći preko zaliva Robak. „Ne znam kako su stvari ovako ispale", reče Flin. „Sve što sam radio, radio sam zarad

tebe. Ti si mi ceo svet. Samo sam ţeleo da budeš srećna." Kejt je oćutala. To je bila poluistina, makar. Zaista ju je voleo. Ali u konačnom poretku

stvari, izdala ju je ljubav drugog čoveka.

* * * Kejt je očešljala kosu četkom s drškom od kornjačinog oklopa, a zatim se zagledala u

ogledalu. Zelene oči koje su joj uzvratile pogled bile su prazne. Opet je pomislila, kao i hiljadu puta ranije, na onaj dan kada se Kameron vratio da je vidi. Tada je bila udata svega nekoliko dana; Dţordţ je, razume se, bio previše zauzet da je odvede na obećani medeni mesec.

Kejt, ţao mi je. Na koliko načina to treba da kaţem? Volim te, devojko. Bacila je četku na garderober. Pogrešila je što se udala za Dţordţa. Uradila je to samo iz

inata. Da li je prenaglila? Šta ako Kameron nije rekao ono što je rekao samo zato da bi se osvetio njenom ocu?

A sada se vratio. Mislila je da je zanavek izgubljen, da ga je Veliki rat progutao kao i toliko mnogo drugih. Ali vratio se da je proganja, a saznanje da joj je toliko blizu učinilo je da njena lakrdija od braka bude još nepodnošljivija.

Začulo se kucanje, i Lidi je provirila kroz vrata spavaće sobe. Kejt je podigla pogled. „Da, Lidi?“ „Ţeliš doručak sada, gazdarice?" „Da, hvala ti, Lidi. I pobrini se da odeća gospodara Dţejmija bude ispeglana i uredno

sloţena na krevetu, molim te.“ Lidi je zurila u Kejt. „U čemu je stvar?" „Otac Keli kaţe taština sve isti greh“, reče joj Lidi. „Ti gledaš dugo u sebe tako, ti

pripadaš đavlu-davlu." Kejt je zafrljačila četku ka vratima. Lidi se sagnula i nestala.

* * *

70

Posle doručka Kejt je otišla da odvede Dţejmija na boţićnu zabavu. Flin je prodao kuću, tako da je uvek odsedao kod Dţordţa i Kejt kad je dolazio u Brum. Izneo je prastari primerak Vest Australijana na verandu i smestio se u stolicu od pletenog pruća s flašom Dţordţovog dţina i čašom.

Plameno drveće bilo je u punom cvatu, a bugenvilije koje su bacale verandu u senku bile su ljubičasto-grimizna masa. Oblaci su se već ugradili u bele talasaste planine iznad okeana. Flin se razdraţljivo počešao po nesnosnoj vrelini iza ušiju. Sipao je sebi još jednu čašu dţina.

Boca je bila poluprazna kad se Kendo u belom sakou pojavio na verandi. „Šta je bilo?“, upita Flin. „Neko hoće da razgovara s tobom, Flin-sane.“ „Ko?“ „Nije rekao. Filipinac, mislim." Filipinac! U evropskoj četvrti! Kakva drskost! „Oteraj ga." „On kaţe, kaţem ti da je vrlo vaţno." Flin je bacio novine na pod. „Pa, u redu, uvedi ga. Ali bolje da bude nešto dobro, ih ću išutirati njegovu crnu guzicu

kroz vrata!" Simeon Espada sačekao je sve dok japanski kućni sluga nije otišao, a potom se naklonio

i predstavio. Flin ga je zlovoljno proučavao, palčeva zadenutih za široki koţni kaiš. Ĉovek je bio u tuči, sudeći po njegovom izgledu.

„Pa, šta ţeliš?" zareţao je. Simeon je stavio šaku u dţep i izvadio crvenu maramicu. Paţljivo ju je odmotao. Flin je izvadio palčeve iz kaiša i ustao. Progutao je pljuvačku. Kad mu se glas najzad

vratio, zvučao je kao da je progutao šljunak. „Hriste, odakle ti to?“ „Nije li ovo prekrasan biser?" Flin je ispruţio ruku. Simeon mu je spustio biser na dlan. Flin ga je prineo svetlu.

Presveta Bogorodice. Video je samo jedan biser veći od ovoga, a to je bio onaj koji je ukrao od Kamerona Makenzija.

„Zašto si došao k meni s ovim?" „Ljudi kaţu da si ti pošten čovek, gazda." „Koliko traţiš za njega?" „Hiljadu funti", reče Simeon. Flin odmahnu glavom. „Pet stotina, to je to. Uzmi ii’ ostavi." Simeon je ispruţio ruku, traţeći nazad svoj biser.

Momak stvarno ima petlju. „Gledaj, momče, naprosto ne vredi hiljadu." „Ne, gazda, vredi mnogo više, i to obojica znamo. Hiljadu funti. Ni peni manje." „Hiljadu funti je mnogo novca." „Mnogo novca je ono što ţelim." Flin je zavrteo glavom. Bezobrazni mali dago. Pokušao je pomirljivijim tonom. „Pa, gledaj ovako, momče. Videću šta mogu da uradim. Ne mogu ništa da ti obećam,

pazi, ali imam nekoliko prijatelja koji bi mogli biti zainteresovani. Ostavi ga kod mene." Pošao je da stavi biser u dţep jeleka.

Simeon je napravio dva brza koraka napred. „Kad budeš imao novac, dobićeš biser." „Biće bezbedniji kod mene, momče. U ovom prokletom gradu lopova ima ko kusih

pasa." „Znam. Dvojica stoje upravo ovde." Simeon je ispruţio ruku. „Biser."

71

Flin je procenio izglede da Filipinac isuče noţ ako pokuša da ga izblefira. Bili su prilično prokleto visoki, po njegovoj proceni. Nikad ne znaš s dagima. Uzdahnuo je i vratio mu biser.

„Ako ţeliš da posluješ sa mnom, moraćeš da mi veruješ." „Nikad ne verujem nikome." Flin se zakikotao. „U redu. Pa, koliko stvarno ţeliš za taj biser?" „Hiljadu funti." „Šta ako ne mogu da sakupim toliki novac?" „Moći ćeš, ili nećeš dobiti biser." Mali kučkin sin. Treba ga naučiti lekciju. Ali, najpre biser. „Videću šta mogu da učinim za tebe." „Vratiću se sutra.“ „Ne, čekaj malo, ne moţeš da se vratiš ovamo, momče." „Gde, onda?" Flin je razmislio trenutak-dva. „Plaţa. Pored Nilandovog dućana." „Sutra uveče?" ,,Opa, momče, najpre moram da sakupim novac. Poslaću telegram svojoj banci, to će

potrajati dva ili tri dana. Neka bude u sredu uveče, u deset sati." Simeon je klimnuo glavom, a onda je otišao. Flin je ponovo seo na stolicu. Hiljadu funti! Mogao bi da zaradi četiri ili pet puta toliko

od takvog bisera. Moţda i više. Uzeo je novine, ali nije mogao da se usredsredi. Dovršio je dţin, rekao Japancu da mu

donese šešir i štap za hodanje, a zatim odšetao do grada da pošalje telegram banci.

72

23

Kameron je ustao nag s kreveta. Zapalio je cigaretu i ponudio jednu Rouzi. Osetila je kako je posmatra i navukla čaršav, posramljena.

„Sad, neobično je što to činiš, Rouzi. Misliš li da sam to radio zatvorenih očiju?“ „Osećam se nelagodno. Mislim da mi pronalaziš sve mane.“ „Ti nemaš nikakvih mana. Vitka si kao nimfa, tvoja figura bi biskupa naterala da

probije rupu u vitraţu ispovedaonice." Svukao je čaršav. „Ne volim da vidim takvu lepotu pokrivenu. Nije u redu.“

Rouzi je ipak prekrstila ruke preko grudi i priljubila kolena uz bradu. „Nijedan muškarac nikada nije tako razgovarao sa mnom." Kameron se iscerio. „Smeta ti?“ Rouzi se protiv volje nasmešila. Ne, ni najmanje joj nije smetalo. „Ponekad", rekla mu je. Kameron je počeo da se oblači. „Koliko naplaćuješ, Rouzi?" „To te se ne tiče." „Ja sam ti mušterija, devojko." Rouzi ga je prostrelila pogledom. „Znaš da nisi. Ne govori to. Radim to s tobom zato što... zato što ţelim." Kameron je navukao košulju preko glave i seo na ivicu postelje. Ispruţio je ruku da joj

skloni neposlušni pramen kose s obraza. Izmakla se od njegovog dodira. „Ti nisi mušterija", ponovila je. „Da, pa, svejedno mi reci. Zanima me." Navukla je čaršav do brade. „Deset šilinga! " „Deset šilinga! To nije dovoljno!" „To je više nego što zaradim za čitav dan u baru!" „Funta, najmanje. I pet za ruţne!" „Ne leţem s ruţnim muškarcima. Za kakvu devojku me smatraš?" Kameron se ponovo nasmejao. Obuo je čizme i ustao, a zatim uvukao košulju u

pantalone. „Ti si prelepa ţena, Rouzi Tejlor. Ne, stvarno to mislim. Imaš lice anđela, a ostatak...

usuđujem se reći da Svemogući ne bi dao anđelu telo poput tvog. Nebesa bi se ispraznila za tili čas. Funta, i ni peni manje. Ti si predobra za ovdašnje neznabošce."

Rouzi je skrenula pogled u stranu. U grlu joj je stajala knedla. Kameron je imao dara da učini da se oseća kao kraljica; onda bi dodirnuo obod šešira, nasmešio se i otišao.

Rouzi nije planirala da se bavi tim poslom kad je tek bila stigla u Brum i zaposlila se u hotelu Kontinental. Ali pošto su muškarci to što jesu, često su stavljali više novčića u njenu teglu nego što je bilo neophodno, pre nego što bi joj prošaputali nekakvu bludnu ponudu. Ošamarila je prvih nekoliko, kao što bi joj majka rekla da učini. Ali devojka mora da ţivi i ona je pomislila - pa, sve dok mogu da biram, zašto da ne? Sad je zarađivala više novca nego što je njena mati ikada zaradila za godinu dana rada u perionici posuđa u Londonu.

Lako je ţiveti sa sramotom kad su očevici isključivo neznanci. Kameron je stavio panama šešir na glavu i okrenuo se da pođe. „Ne zaboravi, funtu", kazao je i izašao. Rouzi je prebacila noge preko ivice kreveta. Na stočiću pored kreveta stajala je

novčanica od deset funti. Na banknoti je naškrabao: Srećan Boţić! Zguţvala ju je u šaci.

73

Kameron!

* * * Pansion se nalazio u Sokaku gorkog meseca, tik pored berbernice. Kameron je na

drvenom stepeništu prošao pored dvojice Kineza u crnim odelima i klompama koje su kloparale dok su hodali po basamacima.

Simeonova soba bila je na drugom spratu. Kameron je pokucao i Simeon je otvorio vrata, odeven samo u bele duge gaće i vunenu potkošulju. Kad ga je ugledao, zakoračio je unazad, prepadnut.

„Zdravo, gazda." „Gospodine Espada, mogu li da uđem na trenutak?" „Svakako, gazda." Kameron je zatvorio vrata za sobom. Soba je smrdela na znoj i kuvani kupus iz

restorana s druge strane ulice. Kosa koplja svetlosti prolazila su kroz ţaluzine i pod uglom padala na prašnjave podne daske i nenamešten krevet.

„Kako se osećaš?" Simeon je stavio šaku na izubijano lice. „Masnice su skoro nestale." „Jašta. Imaš novi profil, sudeći po izgledu stvari." „Spasao si mi ţivot", reče mu Simeon. „Ves mi je rekao šta si uradio, gazda." „Da, pa, dosad još nikad nisam izgubio čoveka, niti imam nameru." Zavukao je ruku u

dţep i izvadio veliku kovertu. „Evo ti novac za tvoj ulov." Simeon je uzeo kovertu i zavirio unutra. „Ovo je previše", izletelo mu je. „Da, pa, lekari kaţu da više nećeš biti sposoban da roniš. Moţda će ti ovo pomoći kada

se vratiš kući." Simeon je piljio u kovertu. Beli gazda mu je prvo spasao ţivot, a sad mu je davao

novac. A njegov biser leţi svega nekoliko stopa dalje, skriven ispod madraca. Ispruţio je kovertu. „Ne mogu ovo da uzmem, gazda." „Jašta, moţeš. Boţić je, čoveče. Ako početkom sledeće sezone i dalje budeš u Brumu,

gospodine Espada, potraţi me i moţda ću moći da ti nađem posao kao članu posade." Okrenuo se i otišao. Simeon se skljokao na ivicu kreveta, zureći u novac. Pustio je da mu novčanice iskliznu

kroz prste i raspu se po podu. Pa, sad je prekasno za savest. Biser je kod njega, i ne namerava da ga vrati.

74

24

Jedan od sluţbenika uveo je Henrija Lejsija u kancelariju Dţordţa Nilanda. Dţordţ je podigao pogled s hartija i klimnuo glavom u pravcu stolice. Lejsi je seo i čekao.

Dţordţ je naposletku spustio penkalo. Doviknuo je aboridţinskom dečaku ispred prozora da snaţnije prione na ventilatore. Vazduh je bio tmast, poput melase, a slabašna promaja predstavljala je malo olakšanje. Majušne graške znoja izbile su na čelu Dţordţa Nilanda, i on ih je obrisao dţepnom maramicom.

„Šta mogu da učinim za tebe, Lejsi?" „Imam informacije za vas, gospodine Niland. Mislio sam da će vas zanimati." „Nastavi." „Pa, u gradu je golem biser." Dţordţ upitno podiţe obrvu. ,,Ko ga poseduje?" „Jedan od mojih filipinskih ronilaca. Ili je nekada bio moj. Zove se Espada." „Kako si saznao za to?" „Hvalisao se. Moja kćerka... ga je čula." Dţordţ je čupnuo krajeve tankih, plavih brkova. Konačno je izvadio čekovnu knjiţicu

iz fioke i uzeo penkalo u ruku. Ispisao je ček i pruţio ga Lejsiju. „Uobičajeni honorar." Lejsi je dunuo na mastilo, a zatim paţljivo presavio ček i stavio ga u dţep. Ustao je da

pođe. Prezirao je Dţordţa Nilanda i njegovo snobovsko ponašanje, i nikad neće dovoljno brzo moći da izađe iz njegove prostrane kancelarije. Ipak, njegov novac bio je jednako dobar kao i svačiji.

„Ni reči nikome, Lejsi, molim te. Ovo je privatan posao." „Razumem, gospodine Niland", reče Lejsi. Zašto bi ikome rekao da Niland kupuje

bisere sumnjivog porekla? Neće ubiti gusku koja nosi zlatna jaja. Kasnije u toku tog popodneva Azijac po imenu Hjui Fong uveden je u kancelariju

Dţordţa Nilanda. Bio je zdepast, ruţan čovečuljak sa spuštenim kapcima i kvarnim zubima. Vrpoljio se na neudobnoj drvenoj stolici, a oči su mu nervozno letele tamo-amo po prostoriji.

„Znaš li ko sam ja?“, upita ga Dţordţ. Hjui klimnu glavom. „Ti si bio jedan od Lejsijevih ronilaca, zar ne?“ „Dobio sam ronilačku paralizu, gazda. U nogu." „Da, znam, prilično gadan slučaj hramanja. Ĉujem da više ne moţeš da roniš." „Ne mogu, gazda. Tako je.“ „Postoje drugi načini da se dođe do bisera, Fong." „Gazda?" „Biseri se ne pronalaze samo ispod vode. Poznaješ li čoveka po imenu Simeon

Espada?" „Da, gazda. Znam ga." „Da li ti je on prijatelj?" Hjui se ponovo promeškoljio. „Moţda", konačno je rekao. Dţordţ se nagnuo napred, nalaktivši se na sto. „Neki ljudi kaţu da prijateljstvo nema cenu. Kakvo je tvoje mišljenje o tome, Fong?"

* * *

75

Simeon je leţao potrbuške na svom krevetu, pijan, i hrkao. Nije čuo kako Hjui Fong obija nejaku bravu na njegovim vratima. Uzana traka svetlosti nakratko je osvetlila sobu pre nego što je Hjui ponovo zatvorio vrata za sobom.

Drţeći ćuskiju iznad glave, Hjui se došunjao do kreveta i zveknuo Simeona u potiljak. Usnuli čovek se trznuo, a hrkanje je naglo prestalo.

Hjui se bacio na posao. U sobi nije bilo bogzna šta da se pretraţi; oronuli orman s fiokama, koji su napola izjeli termiti, mornarska škrinja u uglu. Unutra nije bilo ničega.

Zbacio je Simeona s kreveta na pod i pokidao posteljinu. Pronašao je rupu u madracu, ugurao dva prsta unutra i našao crvenu pamučnu maramicu uguranu u punjenje dušeka. Izvukao ju je, i biser je pao na pod.

Podigao ga je na svetlost i uzdahnuo. Najveći biser koji je ikada video! Pogledao je Simeona, sklupčanog na podu, iskrivljenih udova. Nadao se da ga nije ubio. Ipak, kad čovek izgubi ovakav biser, poţeleće da je mrtav. Stavio mu je dlan na grudi. Ne, još uvek diše.

Šteta za njega. Kad se probudi, biće samo još jedan siromašni, obogaljeni ronilac. U Brumu ih je bilo tušta i tma. Ali tome nije bilo pomoći, biser je ionako bio predobar za ljude poput njega. On bi ionako samo dopustio da mu ga neki belac na prevaru oduzme.

76

25

Simeon je otvorio oči. Bubašvaba je milela po podnim daskama, tik ispred njegovog lica. Presveta Bogorodice. Gde sam? Pokušao je da se seti šta mu se desilo prethodne noći. Setio se da je popio nekoliko pića u Bocmanovom kajanju. Moţda nije uspeo da stigne do kreveta.

Pokušao je da ustane, i svet se zavrteo. Povratio je na pod, rigajući sve dok mu u stomaku nije ostala samo ţeludačna kiselina.

Osećao se kao da mu je telo namazano hladnom masti, a glava mu je bila velika kao lubenica. Obazrivo je opipao potiljak. Pod prstima je osetio čvorugu veličine biserne školjke. Mora da je pao noćas. Nije ni čudo što se grozno oseća.

Uhvatio se za ivicu kreveta. Sobu je proţimao kiselkasti vonj bljuvotine. Kakav meteţ. Tako mu Svete Bogorodice. Nešto nije bilo u redu. Obazreo se po prostoriji. Fioke iz ormana leţale su razbacane po podu, a odeća mu je

bila raštrkana po sobi. Brava je bila razbijena i visila je na odškrinutim vratima. „Moj biser“, kazao je, okrenuo se i ugledao rupu u madracu. Dušek je bio isečen

noţem, a punjenje je bilo posvuda. Zario je pesnicu u madrac, znajući da je beznadeţno. Biser je nestao. Simeon se isteturao u hodnik. Dva matora Malajca, Ri i Mahmud, sedeli su na

stepeništu i pušili. Bili su deo posade na Robaku, a njihove sobe nalazile su se na istom spratu kao i njegova.

Uhvatio je Rija za gušu. „Gde je?“, vrisnuo je na njega. Mahmud skoči na noge, previše preplašen da išta učini. Ri je ispuštao uţasne zvuke i

grebao prste koji su ga stezali oko vrata. Simeon ga je odgurnuo i onda ščepao Mahmuda, a zatim počeo da ga vuče niz stepenice drţeći ga za košulju.

„Gde je? Šta si uradio s njim?“ Bili Ng, vlasnik pansiona, stajao je u hodniku i preko ograde stepeništa zurio nagore u

tu gungulu. „Kako ti zoveš?“, viknuo je piskutavim glasom. „Kako ti zoveš? Ko to bije tamo gore?“ Simeon je sedeo na Mahmudovim grudima, zasipajući ga kišom udaraca po glavi. Stari

Ri se oteturao niz stepenice u prizemlje. „Zovi narednika Klarka brzo!“, dreknuo je na Bilija. „Simeon pošandrcao u glavu! ’Oće

ubije Mahmuda!" Bili je istrčao kroz vrata. Hjui Fong istrčao je iz svoje sobe na drugom spratu i u zadnji čas skinuo Simeona sa

starog Malajaca. Mahmud je izgledao polumrtvo. Hjui Fong gledao je kako narednik Klark i njegova dva pozornika odvode Simeona.

Ovaj se ritao, vrištao i pretio svima. Hjui se vratio u svoju sobu i obukao čistu belu majicu i pantalone. Onda je odšetao niz Sokak gorkog meseca do Dampir Terasa, ka kancelariji Niland kompanije.

Dţordţ Niland nije ga pustio da čeka. Odmah po dolasku uveli su ga u glavnu kancelariju. Kao da je vaţan čovek.

Kad su se vrata zatvorila iza Hjuijevih leđa, Dţordţ Niland pruţio je ruku. „Našao si ga?“ Hjui se nasmešio, iz dubokih dţepova pantalona izvadio kutiju šibica i pruţio je

Dţordţu. „Evo ga, gazda."

77

Dţordţ je zavirio u kutiju i tiho zviznuo, a onda je otišao do sefa i ubacio kutiju sa šibicama unutra. Vratio se do svog radnog stola i izvadio čekovnu knjiţicu.

„Alal ti vera, gospodine Fong." Napisao je ček i dao mu ga. „Verujem da će to biti više nego adekvatna nadoknada za tvoje usluge..."

* * * Siosuki Hanaguči imao je dobru sezonu. Za godinu dana provedenih s Makenzijem

zaradio je više novca nego što je ikada u ţivotu video. Kupio je novo belo odelo sa zlatnim dugmićima i štap za hodanje s drškom od rezbarene slonovače. Hteo je da čitav svet zna da je on sada ronilac broj jedan.

Sinoć je na kocki izgubio dosta novca, ali jutros mu se, nakon što je čuo šta se dogodilo Espadi, raspoloţenje i te kako popravilo. Vesti su se kao šumski poţar raširile po gradu; Filipinac je poludeo i pokušao da ubije starog Malajca u pansionu. Svi su se slagali u mišljenju da ga je rvanje s kitom nateralo da siđe s uma.

Hanaguči je smatrao kako i dalje mora da sravni račune s njim, i nije nameravao da dozvoli da mu prilika isklizne kroz prste. Tog popodneva on i njegova dva prijatelja otišli su u Sokak gorkog meseca da sačekaju Simeonov povratak iz zatvora. Znao je da ga narednik Klark neće dugo zadrţati iza rešetaka. Kad bi pokušao da strpa sve lude ronioce u zatvor, onda ne bi ostalo mesta za kriminalce.

Dok su stajali u Sokaku gorkog meseca, Siosuki je primetio neprijateljske poglede

Timoraca. Gradom je kruţila priča da je neki japanski kapetan zavezao Timorca za kobilicu Elize Grejs i vukao ga po moru. Ĉuo je neodređene glasine o osveti.

Ti Timorci su ionako obična stoka. Nemaju kuraţi, a ni časti. Šta očekuju, kako bi da se ljudi ponašaju prema njima?

Vrućina nije pomogla ničijem temperamentu. Ĉak su i morski galebovi čučali u senkama mangrova, razjapljenih kljunova, previše iscrpljeni od vrućine da love ribu.

Siosuki je belom lanenom maramicom otro znoj sa čela. Kad je vratio panama šešir na glavu, spazio je kako Simeon u okrvavljenoj i pocepanoj košulji vuče noge ka njima. Ćušnuo je laktom jednog od svojih sadrugova i kazao, dovoljno glasno da ga svi oko njega čuju:

„Pogledajte ga, prvog ronioca Kamran-sana! Ovi Filipinci svi isti! Dve sezone, i dobri su samo za kuvanje pirinča!"

Simeon nije video Siosukija sve dok nije čuo smeh ostalih Japanaca. Podigao je pogled i video ih kako se arogantno šepure u svojim najboljim belim odelima i svojim belačkim šeširima i sa svojim štapovima za hodanje. Shvatio je da mu se rugaju.

„Šta si rekao?“ „Kaţu da sinoć u svom krevetu vidiš duha. Predugo si ronio, Filipinče? Ukrao

premnogo školjki. Zato si poludeo u glavi." Napravio je grimasu pokazujući beonjače. Simeon se mašio za noţ, ali setio se da mu ga je narednik Klark oduzeo u zatvoru.

Okrenuo se, kao da je previše poraţen za tuču, a zatim je, čim je Japanac spustio gard, skočio na njega i ščepao ga za gušu. Štap s drškom od slonovače oborio ga je u prašinu.

Siosukijevi prijatelji spustiše svoje štapove za hodanje na Simeonova rebra i glavu. Simeon vrisnu i ustuknu, dignutim rukama pokušavajući da se zaštiti od udaraca. Siosuki je podigao svoj štap obema rukama iznad glave, drţeći ga kao mač za kendo. Zatim ga je spustio na Simeonov potiljak, i Filipinac se stropoštao u prašinu. Dok je nepomično leţao na tlu, trojica Japanaca nastavili su da ga mlate štapovima.

Nekoliko Timoraca, posada s Robaka, gledalo je sa stepeništa pansiona. Radili su sa Simeonom dve sezone i nije im se dopalo ono što vide. Mrzeli su te Japance i pre nego što su čuli za vezivanje njihovog sunarodnika za kobilicu Elize Grejs.

Timorci su ih napali otpozadi, oborivši Siosukija i jednog od njegovih sadrugova na

78

zemlju. No, drugi Japanac uspeo je da odbije napad i počeo je pomahnitalo da vitla štapom oko sebe. Jedan Timorac se srušio, vrišteći, a na obrazu mu je visilo izbijeno oko.

Noţ sevnu na suncu. Japanac ispusti štap i sede na stepenište pansiona, dahćući kao riba na suvom, dok mu je jarkocrvena krv natapala sneţno-belu košulju.

U međuvremenu, Simeon se, skoro slep od sopstvene krvi, bacio na Siosukija. Japanac ga je odgurnuo i pokušao da pobegne, shvativši da se situacija preokrenula u Filipinčevu korist. No, dvojica Timoraca uhvatila su ga i zavitlala na gvozdeni zid pansiona. Simeonovi prsti sklopiše se oko slomljenog komada drvene ograde. Udario je Siosukija po licu, a kad je Japanac skliznuo niz zid, udario ga je još jednom.

Kad je podigao kolac da zada još jedan udarac, začuo je policijsku zviţdaljku i video kako narednik Klark i njegovi policajci po drugi put u toku tog dana trče niz Sokak gorkog meseca. Simeon je spustio oruţje, brišući krv iz očiju. Siosuki mu je leţao udno stopala, a lice mu je bilo krvava pulpa, nalik skuvanom plavom patlidţanu.

Ubio sam ga, pomislio je. Timorci su potrčali ka plaţi, a on je krenuo za njima.

* * *

Rouzi je leţala povrh Kamerona. Tela su im bila klizava od znoja, a njena duga kosa padala mu je preko lica. Počela je da meša kukovima, veoma polako. Kameron je zastenjao, izvivši leđa. Osetila je kako joj se telo ţestoko trese.

„Oh, Rouzi“, prošaputao je. „Ti si čudo.“ Spustila je glavu na njegove grudi. Kameron je polako postao svestan drhtanja njenog tela. Otvorio je oči i pokušao da

okrene njeno lice k sebi, ali opirala se. „Rouzi? Šta je bi!o?“ Nije mu odgovorila. ; „Rouzi, da li ti to plačeš?" „Za ime boţje, prestani. Osećam se kao budala." „Ali šta je bilo?" Odvojila se od njega i ogrnula svileni kimono. Uzela je kutiju s cigaretama sa stočića

pored kreveta i zapalila jednu. Kameron joj je stavio ruku na rame. „Šta je bilo, devojko?“ „To te se prokleto ne tiče. Dobio si ono po šta si došao. A sad idi.“ „Rouzi...?" „Odlazi!" Kameron je uzdahnuo, zbunjen. Ustao je i počeo da se oblači. „Šta to radiš?", upita ga Rouzi. „Rekla si mi da idem." „Za ime sveta, nisam tako mislila. Šta nije u redu s tobom?" Kameron je zavrteo glavom. „Šta nije u redu sa mnom? Ja sam savršeno dobro, devojko. Ja nisam u suzama i ne

ujedam sve oko sebe." Rouzi je prišla prozoru. Naslonila se na dasku, posmatrajući kako se dim njene cigarete

u spirali diţe ka krovnim gredama. „Trudna sam", kazala je. Kameron dugo nije progovarao. Onda je prešao preko sobe i stavio joj obe šake na

ramena. „Da li je dete moje?" upitao je. „Šta bi radio da jeste?" „Ne bih mogao da te pustim da ga sama odgajaš."

79

„Proklet bio." „Šta sam sada rekao?" „Dete nije tvoje! Trudna sam već dva meseca, sudeći prema doktoru Haloranu. Ti nisi u

gradu duţe od četiri nedelje." „Onda, čije je, Rouzi?" „Ne znam. Ako sediš na mravinjaku, da li bi znao koji mrav te je ugrizao?" Kameron je

pokušao da je zagrli, ali ga je odgurnula od sebe. „Nemoj." Stajao je u mestu, osećajući se beskorisno i posramljeno. Pomislio je na Kejt. Zašto je

onog dana otišao od nje? Zašto nije ostao u gradu i pokušao da joj objasni šta se dogodilo u Sokaku gorkog meseca?

„Šta ćeš da radiš?" „Ne znam." „Ako ikako mogu da ti pomognem, devojko..." „Šta moţeš da uradiš?" „Ako ti treba novca..." „Kame, ja nisam tvoja odgovornost. Ja sam kurva. Eto šta se dešava kurvama koje ne

vode računa.“ „Ti nisi kurva!" „Šta sam, onda?" Otišla je do garderobera i iz fioke izvadila kutiju s duvanom. „Evo." „Šta je to?" „Novac." „Šta će meni tvoj novac?" „Novac je tvoj. Svaki peni koji si ikada ostavio na komodi. Nisam ga ni pipnula, Kame.

Ni jedan jedini peni." „Ne ţelim ga.“ „Uzmi ga! Uzmi ga, kako ne bih bila tvoja kurva! Sve ostale, ne puštam ih ni da me

poljube. Ali ne ţelim... ne ţelim da ti tako misliš o meni. Uzmi ga!" Tutnula mu je kutiju u ruke.

„Ne razumem." „O da, razumeš. Sve o čemu misliš je ona Nilandova ţena." „Nečasno sam se poneo prema njoj. Rekao sam ti to." „Pa, to ne moţeš da izmeniš i ne moţeš da vratiš unazad kazaljke sata." Nadlanicom je

obrisala suze s obraza. „Opsednut si." „Da, pa, to mi je oduvek bila falinka." „Nemoj tako da se osmehuješ." „Ne mogu protiv toga. U pravu si.“ Rouzi se ponovo okrenula ka prozoru i bacila opušak na ulicu. Dugo je stajala tamo,

prekrštenih ruku. „Kakva je to buka?", upitala je naposletku. „Devojko?" „Ĉuješ li?" Kameron je prišao prozoru. Da, sad je mogao da čuje slabašno romorenje, poput

udaljene grmljavine. Ali to nije bila grmljavina; to su bih ljudski glasovi, na stotine njih, i dopirali su iz Kineske četvrti. Nagnuo se kroz prozor i ugledao kako se gomile ljudi izlivaju na Dampir Teras.

„Hriste", rekao je. Na brzinu je obukao ostatak odeće i izjurio kroz vrata.

* * *

80

Boţićni bal bio je tiha, mirna svetkovina. Grad je bio neuobičajeno tih na Badnje veče. Tog dana u Kineskoj četvrti izbili su neredi, i Japanac je ubijen u tučnjavi noţevima s nekim Timorcima. Urođenička četvrt bila je bure baruta i belci su se spremali za nevolje. Boţićni bal bio je tiha svečanost; mnogi Evropljani odlučili su da ostanu kod svojih kuća, dok su ostali, poput Nilandovih, otišli ranije.

Dţordţ i Kejt sedeli su na zadnjem sedištu bjuika, a Dţejmi između njih, dok je Kendo paţljivo vozio kroz opustele ulice. Kad su skrenuli ka Dampir Terasu, ispred njih se odjednom pojavila rulja i blokirala im put. Kendo je legao na kočnicu.

„Timorci!", promrmlja Dţordţ. Kejt je zagrlila Dţejmija. „Šta nije u redu?", upita Dţejmi i pokuša da izviri kako bi bolje osmotrio prizor. „Ćuti", reče mu Kejt. Svetina je milela ka automobilu. Primetila je da mnogi od njih

drţe noţeve ili toljage. Vođa je pokazao na Kenda. Dţordţ je petljao oko kvake na vratima bjuika, a zatim iskočio napolje. Pošao je prema

Timorcima, terajući ih mahanjem ruku kao da su stado neposlušnih ovaca. „Dosta je bilo. Ja veliki beli Niland gazda! Vi sada odlazite!" Rulja je zaćutala, ali nije se razišla. Dţordţ je pokušao da odgurne jednog od njih, ali

čovek je ostao da stoji u mestu. Dţordţ mu je preteći mahnuo kaţiprstom ispred nosa. „Ti! Reci svima ostalima da sada idu ili će biti nevolje! Kapiraš?" Ĉovek je zlovoljno zurio u njega. Protrljao je dugo sečivo o nogavicu pantalona

zemljane boje i pogledao u Kenda. Kendo se okrenuo unazad na sedištu i pokazao rukom. Iza njih je sada stajalo još Timoraca.

Kejt mu je stavila ruku na rame. „Sve je u redu", kazala mu je. Izašla je iz auta, vukući Dţejmija za sobom. Otvorila je

vrata s vozačeve strane. „Sad stani direktno iza mene", rekla je Kendu. „Niko te neće povrediti, ali moraš raditi tačno ono što ti kaţem."

„Vi sada idite!", vikao je Dţordţ. „Ili ćete upasti u prokleto grdne nevolje! Ja beli Niland gazda!"

Vođa Timoraca, mršavi i natmureni čovek sa zečjom usnom, krenu ka Dţordţu. Dţordţ ustuknu. Ohrabren, čovek nastavi da prilazi. Ţamor je prošao kroz gomilu i oni kao jedan pođoše za njim.

Dţordţ se okrete i pobeţe. Svetina se razdvojila da ga propusti.

Kejt je zurila u krug lica. Jedini zvuk bilo je šištanje petrolejki koje je nekolicina iz rulje ponela sa sobom. Kendo je brbljao nešto na japanskom, moţda molitvu precima. Nadala se da slušaju. Sada će mu i te kako biti potrebni.

Dţejmi odjednom izvuče ruku iz njene i pokuša da šutne Timorca sa zečjom usnom. Kejt ga uhvati za ruku i povuče nazad. No, čovek je odstupio nekoliko koraka, zapanjen.

Kejt je obgrlila sina, rastrzana između ţelje da zaštiti Dţejmija i lojalnosti prema Kendu. Prokleta bila ako će ga prepustiti ovoj rulji.

„Idite kući!“, vikala je. „Kendo pripada meni!“ Gde je Dţordţ? Jamačno nije tek tako pobegao? Nemoguće, nezamislivo. Očajno se

osvrnula oko sebe, pogledom traţeći druge belce koji bi mogli da dođu i pomognu joj. Nigde nije bilo nikoga.

Timorci su ponovo krenuli napred. „Ni koraka dalje, momci", reče glas. Belac se progurao kroz gomilu, gurajući jednog od Timoraca ispred sebe i drţeći mu

pištolj uperen u glavu. Kad je stigao do Kejt, gurnuo je čoveka na zemlju i istog časa uperio cev u predvodnika rulje.

„A sad odstupi ili ću ti prosuti mozak po drumu." Kameron je zapeo udarnu iglu, i

81

škljocaj je u tišini odjeknuo poput pucnja iz puške. „Kamerone", reče Kejt. „Gde je Dţordţ?" „On... nije ovde." „To mogu da vidim, devojko. Ali gde je?" „U Darvinu, do sada, rekla bih." Kameron je tiho opsovao sebi u bradu. „Uđi u automobil", kazao joj je. Onda je zakoračio napred i pritisnuo cev pištolja na

Timorčev nos. Ĉovek je ciknuo od straha i ustuknuo. „Sad ćeš, kao svaki dobar dţentlmen, propustiti damu da prođe ili ću ti prosvirati auto-put kroz lobanju. Razumeš li me sada, čoveče?"

Timorac klimnu glavom. Kendo je uskočio na vozačko sedište, dok je Kejt uvlačila Dţejmija u kola pored sebe.

Kendove ruke tresle su se toliko ţestoko da je jedva mogao da drţi volan. Počeo je da turira motor, čekajući na Kamerona.

„Pa, ne dangubi ovde, čoveče. Odlazi!" Kendo je ubacio menjač u prvu brzinu uz silovito škripanje metala. Bjuik je poskočio

napred i svetina se povukla unazad. „Uskači!", povika Kejt. „Uhvatiću sledeći tramvaj", reče joj Kameron. „Ĉekaj!" vrisnu Kejt, ali Kendo je ugledao svoju priliku. Bjuik je pošao napred, i rulja se

povukla. Ubrzao je kroz njih i odjurio kroz blato. Kejt se izvila unazad na sedištu. Noć i rulja mrkih lica progutali su visoku figuru s

belim panama šeširom.

82

26

Patrik Flin skočio je sa sulke i potrčao uz putić. Dţordţ i narednik Klark ţurili su iza njega.

„Ketlin! Boţe blagi, ako se išta dogodilo mojoj devojčici... Ketlin!" Kejt je izašla na verandu s dostojanstvom kraljice. Flin je preskočio stepenice i zagrlio je. „Ketlin! Hvala bogu!“

Odmaknula se. Dţordţ nije smeo da je pogleda u oči. Narednik Klark izgledao je posramljeno. Mora da je naslućivao šta se dogodilo.

Okrenula se ka svom ocu. „Kako ste znali da ću biti ovde?“ „Nismo, samo smo se nadali da ćeš ţiva i zdrava uspeti da stigneš kući..." Flin je zurio

u Dţordţa. Reči su mu onda pokuljale u bujici. „Bio sam u policijskoj stanici, gde sam poloţio zakletvu za zamenika. Neredi su posvuda i narednik Klark regrutuje sve belce kao specijalne pozornike. Onda je došao Dţordţ i rekao da su ga Timorci oborili a tebe odneli. Traţili smo te svuda, a onda smo videli Makenzija..."

„Kamerona?" „Rekao je da si dobro. Rekao je da te je Kendo odvezao kući." „Kameron je dobro?" „Sedeo je pored druma i pušio cigaretu, oči mu iscurile dabogda. A nama su bili

potrebni svi belci u policijskoj stanici. Zabušava, kao i obično. Hvala bogu da si dobro. Šta se desilo, devojko?"

„Kameron mi je spasao ţivot." „Kako? Šta se dogodilo? Dţordţ je kazao da..." Progurala se pored oca i sišla niz stepenice. Dţordţ i dalje nije smeo da pogleda u nju. „Kukavice", rekla mu je. „Ništa nisam mogao da uradim." Pogledao je u Klarka, koji je revnosno zagledao parče

lana na svojoj uniformi. „Znao sam da ti se neće ništa loše desiti. Samo se smiri." Imao je dovoljno drskosti da pokuša da je zagrli, ali ona ga je odgurnula.

„Pobegao si!" „Za ime boţje! Nisam ništa mogao da uradim! Znao sam da te neće povrediti! Morao

sam da dovedem pomoć za Kenda!“ Kejt je primakla usta njegovom uvetu. „Da si makar na trenutak pokazao da imaš trunku pristojnosti, mislim da bih ti

oprostila ovih poslednjih šest godina." Okrenula se na peti i popela uz stepenice. Ulazna vrata zalupila su se za njom.

Flin se zagledao u njega. „Dţordţe? O čemu je ovde reč?" „Ne znam. Histerična je." Dţordţ se popeo na sulku. „Naredniče Klark! Imamo posla!

Dolaziš, ih ćeš pustiti da šačica urođenika spali grad do temelja?" Nakon što su otišli, Kejt je ponovo izašla na verandu s flašom dţina. Naiskap je ispila

celu čašu. Piće je imalo grozan ukus. Ipak, dobro je za smirivanje ţivaca. U tami je ugledala ţar cigarete. „Da, to sam ja." Iskoračio je iz tame i popeo se uz stepenice. Stao je, drţeći jedno stopalo

na verandi. „Došao sam da vidim jesi li dobro." Nije znala šta da mu kaţe. Nakon svih ovih godina, eto ga tu. Jedva je mogla da veruje

da se to stvarno dešava. „Pa, vidim da nisi povređena. Verovatno nije trebalo da dođem. Laku noć.“

83

„Ĉekaj." Okrenuo se. „Dugujem ti ţivot. I ţivot svog sina." „Ništa mi ne duguješ, devojko. Dţordţ je bio u pravu. Ne bi te povredili. Hteli su tvog

slugu. Timorci su opasna banda kad su razdraţeni, ali ne bi naudili neduţnoj ţeni s detetom."

Duga tišina. Đonom čizme zastrugao je po verandi. „Mislila sam da će te ubiti." „Da li bi ti to još uvek bilo vaţno?" Jedan deo nje ţeleo je da mu potrči u zagrljaj; drugi je ţeleo da utrči u kuću i zaključa

sva vrata. „Ĉim ste se odvezli, vratio sam pištolj u dţep i rekao im da idu kući. Oni nisu loši ljudi,

Kejt. Prepoznao sam neke od njih, radili su za mene prošle sezone. Japanci su ih gadno maltretirali, i ţele da sravne neke račune s njima. Nama neće praviti nevolje."

„U svakom slučaju ti zahvaljujem." „Tvoj vozač bi trebalo da mi zahvali. I tebi, takođe. Da im se nisi suprotstavila, prosuli

bi mu mozak po drumu." Ruka mu je leţala na ogradi verande. Stavila je šaku povrh njegove. „Godinama sam mislila da si mrtav." „Zašto si to mislila?" „Rat." „Mnogo ljudi je otišlo u rat." ,,I mnogo ih se nije vratilo. Plašila sam se za tebe. Jesi li to ţeleo da čuješ?" „Jašta, jesam." Proučila je njegovo lice na svedosti petrolejske lampe. Nasmešila se. „Uopšte se nisi promenio." „Ti jesi, Kejt", kazao je i izvukao šaku. „Sada si ţena drugog čoveka, a ja za to ne mogu

da krivim nikog drugog osim sebe." „Ţeliš li da uđeš?" Kameron je skinuo šešir i počeo da se igra obodom. „Moţda je bolje da to ne učinim. Narednik Klark traţi dobrovoljce za specijalnu

jedinicu koja će se izboriti s neredima." Nakezio se, a beh zubi blesnuli su mu u mraku. „Budući da imam sopstveni pištolj, jamačno će me postaviti za feldmaršala." Oklevao je, uozbiljivši se iznenada. „Ali moţda samo na tren. Mogu li da vidim dečaka?"

Kejt klimnu glavom i uvede ga u kuću. Dţejmi je spavao, drţeći pesnicu ispod brade. Kameron je povukao zavesu protiv

komaraca u stranu i pogledao u njega. Osetio je kako mu se grlo steţe. Tamnoplavo-crne kovrdţe, duge trepavice, četvrtasta vilica; Hriste, kao da gleda u minijaturnu verziju sebe.

Moj sin, pomislio je. Pustio je da zavesa padne na mesto. „Liči na tebe, zar ne?" Kameron nije mogao da progovori. Klimnuo je glavom. „Ima tvoju narav, takođe. Večeras je šutnuo jednog Timorca u cevanicu." Kameron se nasmejao. „I dalje te mrzim, Kamerone. Svaki put kad pogledam u njega, nemoguće je da te ne

mrzim. Sve si upropastio. Nikad neću razumeti zašto si to učinio." „Nisam hteo. Ali učinjeno je, i ja to sad ne mogu da raščinim. Hoćeš li mu reći?“ „Da je tvoj sin? Hoću, jednog dana. Kad bude dovoljno star da shvati. Tako sam se

dogovorila sa Dţordţom." „Ne verujem da će ikada razumeti. Ni sam još uvek ne razumem. Moţda je najbolje da

mu nikada ne kaţeš. Mislim da mu to neće biti od pomoći. A ti?“

84

Stavila mu je šaku na obraz. „Nikad nisam volela nikoga osim tebe.“ Kameron ju je povukao k sebi. Ne čini to,

pomislio je. Stani, smesta. Kada bi samo mogao. Prošla je ponoć. Kejt je skliznula iz kreveta i, odevena samo u spavaćicu, pošla prema

kupatilu u straţnjem delu kuće. Voda iz bunara izlazila je iz tla vrela kao ţar, pa su morali da je ostavljaju da se ohladi u kadi. Sipala je mlaku vodu po telu, spirajući lepljive ostatke vođenja ljubavi.

Obrisala se peškirom i izašla na verandu. Bilo je prevruće za spavanje. U daljini je čula zvuke nereda u Kineskoj četvrti. Uprkos Kameronovim uverenjima, nije mogla da suzbije strah.

Iza sebe je čula škripanje daske i naglo se okrenula. „Lidi! Prepala si me. Šta to radiš šunjajući se unaokolo u ovo doba noći?“ „Lidi videla belac došo. On otišo kući sada?“ Osetila je kako joj krv navire u obraze. „Ne zabadaj nos u tuđa posla! Vrati se u krevet!" „Gospodin Bog on kaţe..." „Neću da čujem ni jednu jedinu reč o Gospodu Bogu ili đavlu-đavlu, čuješ li me? A sad

se vraćaj na spavanje!" Lidi je zavrtela glavom i vukući noge krenula ka kolibi za sluţinčad, mrmljajući. Prokleta bila! Zadrhtala je na vrućini. Lidi je u pravu, zaista je osećala kako je Gospod Bog i đavo-đavo

posmatraju. Prvo je rodila vanbračno dete; sad je postala preljubnica. Ići će pravo u pakao. Bog će pronaći neki način da je kazni, bila je sigurna u to.

* * * Narednik Klark regrutovao je dve stotine belaca kao specijalne pozornike, da pokušaju

da odrţe red i mir u gradu. Japanci su ih brojčano nadjačavali četiri prema jedan, bili su bolje organizovani i vičniji borbi s noţevima i toljagama. Timorci će biti masakrirani do poslednjeg čoveka ukoliko Evropljani ne intervenišu.

Borbe su se proširile duţ Dampir Terasa, i uskoro su napadnuti Timorci u Fergusonovom logoru. Dok su beţali pored bakalnice Mos i Ričardson, ugledali su grupicu Japanaca koji se još uvek nisu umešali u nerede. Našavši laku metu za osvetu, napali su ih, i ronilac Kanava je ubijen.

Japanci su sad u buljucima pojurili ka Ovenovom logoru, naoruţani batinama od mangrova i slomljenim flašama. Timorci su pobegli i zabarikadirah se u hotelu Kontinental. Šačica belaca okupila se ispred hotela u pokušaju da ih zaštiti. Kad je Kameron stigao, Flin je stajao pored narednika Klarka na prednjem stepeništu, s rukama na kukovima, kao nekakva relikvija Britanske Indije. Dţordţ je stajao iza njega, bled kao krpa.

„Stiţeš taman na vreme, momče“, reče mu Flin kad ga je video. „Izgleda kao da će zabava početi svakog časa.“

„Gde si bio?“, upita ga Dţordţ. „Završavao sam svoje poslove." Kameron se zagledao u rulju koja je išla preko Dampir

Terasa. „Šta predlaţeš, naredniče? Ne moţemo da pucamo na njih, svakako?" „Ne ako to ikako moţemo da izbegnemo, gospodine Makenzi. Ako im padne na pamet,

mogli bi da izmasakriraju i nas.“ „Zašto si nam razdelio oruţje ako ne nameravaš da ga upotrebiš?“, upita Dţordţ. „Mislim da je ovo vreme za hladne glave, gospodine", reče mu Klark. „Moramo da

pokušamo da izbegnemo svako nepotrebno krvoproliće." Flin je proverio zadnji deo cevi repetirke.

85

„Napunjena i spremna", kazao je. Okrenuo se prema Kameronu. „Uzgred, momče, verujem da treba da ti zahvalim. Kćer mi kaţe da si joj pomogao večeras. Voleo bih da znaš da sam ti zahvalan."

„Nema potrebe da mi zahvaljuješ", reče mu Kameron. „Učinio sam to za nju, ne za tebe. Ti i ja još uvek imamo da sravnimo račune - postaraću se da završiš u paklu zbog onoga što si mi uradio!"

Japanci se nisu plašili belaca s puškama. Dotrčali su do hotela, udarajući se po golim prsima, vičući:

„Pucajte! Pucajte!" Ali po Klarkovim naređenjima, Evropljani su drţali prste dalje od okidača. Klark je bio u pravu, bili su beznadeţno brojčano nadjačani, a osim toga, posao im je zavisio od tih ljudi. Sutra ujutro svi će se otrezniti; školjke će i dalje biti tamo negde.

Japanci su to takođe znali. Nisu ţeleli da se bore s belcima ništa više nego što su belci ţeleli da se bore s njima. Kamenica je bačena, nekoliko uvreda. Obe grupe stajale su u mestu, ne pomerajući se, do kasno u noć, a ujutro je rulja počela da se vraća u Kinesku četvrt.

Ĉarke su se nastavile sledeća tri dana. Očuvanje reda i zakona u gradu, izolovanom od ostatka Australije, zavisilo je od narednika Klarka i njegovih šest pozornika, zajedno sa šačicom belaca regrutovanih u sluţbu.

Malajci su jedva čekali da se priključe borbi protiv Japanaca, ali Klark i bele gazde ubedili su ih da se ne mešaju. Preovladale su hladnije glave. Uz pomoć nekoliko starijih Japanaca - uključujući i Nošira Tanaku - opet je uspostavljena neka vrsta mira. Do drugog dana Boţića, opasnost je prošla.

Ali za šačicu drugih tek je počinjala.

86

27

Sokak gorkog meseca osvetljavalo je nekoliko petrolejki. Mišićavi Filipinac bronzane puti čučao je u dovratku, prebirajući po ţicama gitare. Trake ţućkaste svetlosti sijale su kroz ţaluzine prozora iznad dvorane za bilijar i Flin je čuo zveckanje kockica, povike i psovke kockara. Ušao je, sudarivši se ramenom s jednim od Klarkovih pozornika. Policajac je dotakao obod šapke i nastavio dalje.

Bilijarska sala bila je zagušljiva od duvanskog dima, dupke puna obojenih i onih belaca koje Flin nikad nije susreo na nekoj od Dţordţovih koktel-zabava. Ljudi su nosili ili vunene košulje ili su hodali golih grudi, a na licima su im blistale graške znoja.

Flin se osvrnuo po prostoriji i ugledao čoveka koga je traţio. Klimnuo mu je glavom, a zatim se probio kroz guţvu do rasklimatanog drvenog šanka. Platio je čašu dţina i sačekao.

Simeon se došetao do šanka, i dalje drţeći tak, i kupio pivo. „Gospodine Flin", kazao je. „Izgledaš kao zgnječena kraba", reče mu Flin. Simeon više nije mogao podneti da se pogleda u ogledalu. Lekar mu je obrijao potiljak

da bi zašio ranu od ţestokog udarca onog pseta koje mu je ukralo biser. Lice mu je već odranije bilo izubijano od susreta s kitom, a zatim su mu Siosuki i njegovi prijatelji dodatno izmenili lični opis, po drugi put slomivši mu nos. Nije se usuđivao da takav ode da poseti Anu.

Bilo kako bilo, najpre mora da dobije svoj novac. „Naš poslić je prekinut", reče mu Flin. „Da li i dalje imaš robu?" Simeon je oklevao samo na tren. „I dalje ga imam." „U tom slučaju, predlaţem da odloţimo naš sastanak za sutra uveče. Isto vreme, isto

mesto." „Donećeš novac?" „Imaću novac, momče. Ti donesi biser." Simeon je klimnuo glavom i vratio se do bilijarskog stola. Izveo je teţak udarac od

martinele, a kad je ponovo podigao pogled, Flin je nestao. Za sada sve teče dobro. Pošto se ponovo prizvao pameti, shvatio je da još uvek nije sve

izgubljeno. Neko ga je prevario, stoga će on prevariti nekog drugog. Parobrod Gorgona stizao je sutra ujutro i isplovljavao prekosutra da bi uhvatio plimu. Simeon će biti na njemu; i imaće Flinov novac. Kada stigne bezbedno u Singapur, poslaće poruku Ani i poslaće joj novac za kartu.

Sve će biti kao što je planirao. „Zbog čega se ceriš?" Simeon se obazreo oko sebe. Bio je to Hjui Fong. „Ni zbog čega." „Onda, hajde da nastavimo partiju." Simeon se nagnuo preko stola i uspešno ubacio kuglu u rupu. Nacerio se Hjuiju. Sreća

ga ponovo sluţi. Osećao je to u utrobi.

87

28

„Dakle, kako stoje stvari između tebe i Ketlin?“ Dţordţ je povukao dim cigare. „To je prilično privatno pitanje, kućo stara." ,,I jeste privatna stvar, Dţordţe. Ona mi je kćerka." Dţordţ je ugasio cigaru. Još jedna pakleno vrela noć; Dţordţ i Flin sedeli su na verandi

Dţordţovog bungalova. Kejt se poţalila na glavobolju i otišla na počinak. Prošla je gotovo čitava sedmica od nereda, a Flin je primetio da Dţordţ i Kejt te večeri

nisu razmenili skoro nijednu uljudnu reč. Večera je bila prava agonija. On je bio jedini koji je uopšte pokušavao da zapodene kakav-takav razgovor.

„Brinem se za vaš brak, Dţordţe", reče mu Flin. „Mogu da dovedem u red vlastite porodične poslove, hvala ti, Patriče." „Moţeš li?“ Dţordţ je sipao sebi još jedan brendi. „Piće?", upitao je. Flin je ţeleo da odbije iz čistog principa - teţe je pridikovati čoveku kada piješ njegov

brendi - ali nije mogao da se suzdrţi. „Kapljicu." Dţordţ je sipao tri prsta brendija u čašu i pruţio je Flinu. „U tvoje zdravlje." Flin je podigao čašu. „Kao što rekoh..." „Ovaj razgovor mi je poprilično dosadan. Imaš li nešto protiv da promenimo temu?" „Zabole me šta misliš. Ţelim da..." „Govori tiše, kućo stara. Ona je u susednoj sobi." Flin se nagnuo napred. „Šta se dogodilo one noći kada su izbili neredi?" „Sve to sada je prošlost." „Da li je? Šta ako odluči da te napusti?" „Neće to uraditi." „Neće li?" Dţordţ se zavalio u naslon stolice, stavio ruke iza glave i zevnuo. „Kuda bi otišla? Od čega bi ţivela?“ „Mislim da je to očigledno, momče.“ Usledila je duga tišina, dok su dva čoveka posmatrali jedan drugog. „Ti ne moţeš čak ni samog sebe da izdrţavaš", reče mu napokon Dţordţ. „Šta to pričaš?" „Već godinama pokrivam tvoje dugove, Patriče. Ne misliš valjda da sam tek tako

plaćao tvoje opijanje i kockanje? To su bile pozajmice, Patriče, propisno dokumentovane, kao što znaš. Ako odlučim da se sada pozovem na njih, šta misliš, koliko bi ti novca ostalo?" Zaćutao je, gledajući kako njegove reči nalaze put do Flinovog uma. „Nemaš pojma, zar ne?"

„Vratiću ti." „Naravno da hoćeš. Problem je u tome što, nakon što prodaš svoj udeo deonica u

Niland kompaniji, neće ti ostati naročito mnogo." Flin je maramicom obrisao lice. „Prilično si prebledeo", reče mu Dţordţ. „Ti bezdušni kučkin sine." „Ja? Zašto sam ja negativac u ovome, Fline? Lično, nemam nikakvih sklonosti ka

88

barbutu, niti se opijam, ali ne osuđujem takve navike kod drugih ljudi. Štaviše, srećan sam da finansiram tvoje poroke, do izvesne granice."

„Dobićeš svoj novac." Dţordţ je izvio obrvu. „Imaš neke druge poslovne poduhvate?" „Ne brini ti za mene ili moje poslove! Ubrzo ću te zauvek skinuti s grbače!" Dţordţ je zavrteo glavom. „Ja ti nisam neprijatelj, Patriče. Osim toga, ako me ostavi, neće se vratiti svom tatici.

Ona ima nekog drugog na umu." „O čemu to govoriš?" „Makenzi." Flin je strusio ostatak brendija. „Da, viđa se s njim. Ovde u kući. Jedna od sluškinja mi je rekla." Flinovo lice poprimilo je boju sirove dţigerice. „U tvom rođenom domu?" „Smiri se." „Da se smirim? Zašto bi trebalo da se smirim? Zašto bi ti? Šta ćeš, dođavola, da uradiš

povodom toga, čoveče?" „Šta mogu da uradim?" Flin je skočio na noge, a trščana stolica prevrnula se na pod. „Isuse, Marijo i Josife! Moţda joj je ipak bolje bez tebe, na kraju krajeva! Da si pravi

muškarac, pozvao bi ga da ti poloţi račune!“ Dţordţ mu se ledeno nasmešio. „Sam ću se postarati za tog kučkinog sina ako ti nisi dovoljno muško!" „Pokušao si to i ranije, u dva navrata, koliko se sećam. Kako se to završilo?" Flin je zgrabio šešir i štap za hodanje. „Kuda ćeš?", Dţordţ doviknu za njim. „Imam neka posla!", povikao je i otišao. Kejt ga je kroz kapke prozora spavaće sobe posmatrala kako odlazi. Probudio ju je

zvuk povišenih glasova. Isuse, Marijo i Josife! Moţda joj je ipak bolje bez tebe, na kraju krajeva! Da si pravi muškarac,

zvao bi ga da ti poloţi račune! Kroz telo joj je prošao drhtaj shvatanja. Dugo nakon što je Dţordţ legao u krevet pored

nje, leţala je i zurila u tamu. I dalje je bila budna kad je narednik Klark pokucao na vrata, nedugo posle ponoći.

* * * Atmosfera u Bocmanovom kajanju bila je raskalašna. Violine su gudile irsku melodiju, a

na Dampir Terasu muzika se mešala s odlomcima pevanja i klavirskih nota koji su dopirali iz bungalova jednog od lovaca na bisere. Usamljeni sjaj svetiljke na jarbolu njihao se iznad zaliva.

Simeon je čekao na plaţi u senkama ispod prodavnica Stritera i Mejla. Štrecnuo se kad je u obliţnjem šumarku čuo cičanje slepog miša.

Smiri ţivce, Simeone. Ako si previše nervozan, znaće da nešto nije u redu. Ĉuo je bat koraka na pesku. „Espada! Jesi li tamo? To sam ja, Flin!" „Ovde sam, gazda." Istupio je iz senki. Noć je bila savršena; mesec ne veći od srpa,

dovoljno mračno za obmanu. „Imaš novac, gazda?" „Imam, momče."

89

„Daj da ga vidim." Flin se potapšao po dţepu sakoa. „Ovde je. Najpre mi pokaţi taj biser!" Simeon je zavukao ruku u dţep i izvadio belu lanenu maramicu. Unutra je umotao čep

od limunade. Bio je tvrd i krupan i loptast, dovoljno ubedljiv za tu svrhu. Pruţio ga je Flinu. Flin je paţljivo razmotao maramicu. Nije video ni prst pred nosom. Opsovavši, kleknuo

je i raširio maramicu na pesku. Gurnuo je šaku u dţep i izvadio kutiju šibica. Zapalio je jednu.

„Ĉekaj malo..." Simeon je napipao gvozdenu šipku koju je zadenuo za pojas pantalona. Kad je Flin

podigao pogled, svom silinom spustio ju je na čovekovu glavu. Flin se postrance srušio na pesak. Nije ga udario dovoljno jako! Na njegov uţas, Flin je

pokušao da se osovi na noge, ali bio je kao pijani bokser i nije mogao da upravlja rukama i nogama.

„Upomoć!", zaurlao je. „Ubistvo!" Uspaničen, Simeon ponovo zamahnu šipkom, najjače što je mogao. Flin podiţe ruku da

se odbrani od udarca, a Simeon začu glasni prasak kad su se kosti u Flinovoj podlaktici smrskale u paramparčad. Flin vrisnu. Simeon zamahnu još jednom. Udarac se ovaj put spojio s Flinovom glavom. Začu se gadni zvuk gnječenja, kao kad neko teškom čizmom zgazi na glavicu kupusa.

Flin pade nepomično na pesak. Simeon je bacio šipku i kleknuo, pretresajući Flinove dţepove. Našao je debelu kovertu

s novcem i tutnuo je u gaće. Ĉuo je kako neko trči niz Dampir Teras. Mora da je neko čuo Flinove povike.

Ustao je i dao se u bekstvo.

* * * Kameron je išao ka svom brodu na počinak kad je čuo nekakvo komešanje na plaţi.

Robak je bio izvučen na obalu, i on je spavao na palubi dok su mu gradili logor nešto dalje niz plaţu, tik pored Fergusonovog. Kad je čuo povike, spustio se niz merdevine od konopca na doku i potrčao po pesku u pravcu pristaništa.

Video je kako neko trči niz obalu. „Ti tamo! Ĉekaj!" Pojurio je za njim, ali sapleo se o nešto na pesku i pao naglavačke. Mesec je na trenutak izvirio iza oblaka, i Kameron je video telo koje je raširenih ruku i

nogu leţalo na pesku. Pokušao je da ga drmusanjem osvesti, ali kad je sklonio ruku, bila je vlaţna i lepljiva. Isuse! Bacio je pogled preko ramena i video obris drugog čoveka ocrtan naspram šipova ispod Dampir Terasa. Pojurio je za njim.

* * * Kad se Kameron konačno vratio na plaţu, oko Flinovog tela okupila se gomila, a neki

su nosili petrolejke. Pola tuceta muškaraca iz Bocmcmovog kajanja odnelo je telo natrag na ulicu.

„Isuse, to je Flin!“, reče neko. „Neko mu je rascopao glavu!“ Jedan čovek - Kameron ga je prepoznao, bio je to lovac na bisere po imenu Lejsi -

pocepao je Flinovu košulju i prislonio mu uvo na grudi. „Mrtav je.“ „Svemogući Boţe!“ „Kakva zbrka.“

90

Jedan od njih pogleda u Kamerona. „Odakle si se ti stvorio?" „Ĉuo sam kako neko viče. Neki čovek je trčao niz plaţu prema Kineskoj četvrti. Pojurio

sam za njim." Lejsi je pogledao u Kameronove ruke, a potom u košulju. „Sav si krvav." Kameron je spustio pogled. Lejsi je bio u pravu. „Našao sam ga kako leţi na plaţi. Sapleo sam se o njega." Zavladala je duga tišina. „Bolje da neko pozove narednika Klarka", zabrunda Lejsi. Kameron je shvatio da svi

bulje u njega, i znao je šta misle.

91

29

Simeon je utrčao u uličicu iza Sokaka gorkog meseca i priljubio se uza zid, dahćući. Sačekao je sve dok se nije uverio da u blizini nema nikoga, a zatim odjurio uz stepenice u svoju sobu.

Zaključao je vrata, bacio se na krevet i zajecao kao detence. Posle izvesnog vremena čuo je povike s ulice. Ljudi su izlazili iz pansiona i prodavnica

i trčali prema Dampir Terasu. Ĉuo je kako neko viče: „Ubistvo!" Ubistvo. Ubistvo? Presveta Marijo, majko boţja, ne. Nije hteo da ga ubije! Ljude vešaju za to! Strgnuo je košulju i obrisao Flinovu krv sa sebe najbolje što je mogao. Onda je sišao

dole u perionicu i okupao se u jednom od korita. Potom se vratio u svoju sobu. Pogledao je u košulju zguţvanu na podu u uglu, crvenu od Flinove krvi. Moraće negde da je spali.

Seo je na ivicu kreveta, pitajući se šta da radi. Izvadio je kovertu iz dţepa na košulji. Pocepao ju je i prosuo novčanice na leţaj. Na brzinu ih je prebrojao. Pet stotina funti! Traţio je hiljadu! Matori kopilan pokušao je da ga prevari!

Počeo je da šetka tamo-amo po sobi. Šta mu valja činiti? Parobrod isplovljava za nekoliko sati. Ne, to će biti prvo mesto koje će narednik Klark proveriti. Ne, moraće još neko vreme da ostane u Brumu i ponaša se normalno.

Pet stotina funti! To je i dalje bilo mnogo novca. Ali neće mu doneti mnogo ako mu stave omču oko vrata.

* * * Kameron te noći jedva da je oka sklopio. Probudio se u cik zore, čuo kako neko hoda

po palubi. Skočio je s leţaja i pohitao na palubu. Bio je to narednik Klark. Sa sobom je vodio dvojicu pozornika. Dan je bio siv, i sunce je

visilo nisko iznad ravnog horizonta. Nije moglo biti mnogo posle šest sati. „Dobro jutro, naredniče“, reče mu Kameron. „Došli ste veoma rano." „Jutro, Kamerone.“ Klark je izgledao kao da mu je nelagodno. „Ţao mi je zbog ovoga.“ „Ţao? Zbog čega ti je ţao?“ Klark je čupnuo krajeve riđih brkova. „Imam nalog za tvoje hapšenje." „Hapsiš me?“ Kameron je stavio ruke na kukove. „Po kojoj optuţbi?" „Ubistvo Patrika Bernarda Flina.“ „Nisi valjda ozbiljan?" „Kao što rekoh, ţao mi je, Kame." Ispruţio je lisice, a zatim se predomislio. Kuda će

Kam da pobegne? „Nisi ga zaista ubio, zar ne?"

92

30

Dva meseca kasnije Sudnica je bila krcata. Ventilatori su se vrteli iznad glava, ali u majušnoj sudnici ipak je

bilo vruće i zagušljivo. Kameron je stajao na podijumu između dva Klarkova pozornika i gledao preko mora lica, traţeći samo jedno. Ali Kejt nije htela da ga pogleda.

Lejsi je sedeo na klupi za svedoke. Barington, tuţilac Krune, kroz naočare bez drški za ušne školjke pogleda u svoje zabeleške.

„Gospodine Lejsi, u izjavi koju ste dali policiji naveli ste da ste vi prvi pronašli telo preminulog. Da li je to tačno?“

Lejsi je izgledao kao da mu je nelagodno u svečanom odelu i uštirka-nom okovratniku koje je iznajmio za tu priliku. Promeškoljio se na stolici.

„Preminulog?" „Mrtvaca", reče Barington, na rubu ţivaca. „Gospodina Flina.“ „Tako je. Bilo je uţasno, video mu se mozak." Barington je namestio naočare. „Hvala vam, gospodine Lejsi, nema potrebe da ulazite u detalje. Jednostavno da ili ne

biće sasvim dovoljno. Moţete li da nam kaţete, sopstvenim rečima, kako je došlo do toga da pronađete telo?“

„Bio je u Kajanju, popio nekoliko pića sa mnom, Dţekom i Tomom." „To su gospodin Makdona i gospodin Gibson?" „Tako je.“ Lejsi je olabavio okovratnik i nagnuo se napred. „Ĉuli smo vikanje: Upomoć!

Ubistvo! Stoga smo istrčali napolje. Vika je dopirala s plaţe. Kad smo stigli tamo, zatekli smo Flina kao leţi na leđima a mozak mu je..."

„Hvala vam, gospodine Lejsi. Da li je u blizini bilo nekoga drugog?" „A?" „Jeste li videli nekog drugog?" „Jok, nije bilo nikoga." „Shvatam." Na trenutak uvređen duplom negacijom, Barington je pogledao u svoje

beleške. „A kada ste prvi put videli optuţenog?" Lejsi je bacio pogled na Kamerona i cimnuo okovratnik. „Kasnije. Nakon što smo odvukli Flina na ulicu. Bio je zadihan, i sav prekriven krvlju." „Gospodin Makenzi je imao krv na sebi?" „Jeste." „Moţete li da budete malo precizniji? Gde je bila krv, gospodine Lejsi?" „Svuda." „Na njegovim rukama?" „Aha, na njegovim rukama. Na pantalonama. Na košulji. Svuda." „Shvatam", reče Barington, teško. „Da U je gospodin Kameron ponudio ikakvo

objašnjenje zašto je obliven krvlju? Posekao se prilikom brijanja, moţda?" Kameronov advokat, Vingam, za tren oka našao se na nogama. „Prigovor!" Sudija je s neodobravanjem pogledao u tuţioca Krune. „Gospodine Barington..." Barington se naklonio. „Povlačim primedbu, časni sude." „Izbrišite to iz zapisnika", reče sudija sudskom sluţbeniku. A zatim Baringtonu:

„Očekujem da više neću čuti ništa slično tome." Barington je hladnokrvno prihvatio ukor. Nasmešio se poroti. „Ponoviću pitanje. Da li vam je gospodin Kameron ponudio ikakvo objašnjenje zašto je

93

obliven krvlju?" „Kazao je da je našao Flina na plaţi pre nas." Barington je izgledao zbunjeno. „Shvatam. Ali vi kaţete da ste vi prvi pronašli telo?" „Pa, tamo nije bilo nikoga kad smo stigli." „Pa, gde je bio gospodin Makenzi?" Lejsi slegnu ramenima. „Nemam pojma. Rekao je da je jurio nekoga." „Jurio nekoga?" „Tipa koji je to uradio, rekao je." „Ponavljam, gospodine Lejsi, kad ste našli telo, jeste li videli ikoga na plaţi?" „Ne, nisam." Barington je duboko udahnuo i pogledao u Kamerona. „Ĉudno." Počešao se po perici, slika i prilika zbunjenosti. „Još jedno pitanje, gospodine

Lejsi. Jeste li ikada čuli kako optuţeni preti preminulom... gospodinu Flinu?" „Jednom." „Ispričajte to sudu, molim vas.“ „Bilo je to u noći nereda. Neki Timorci zabarikadirali su se u Kontiju.“ „Kontiju?" „Hotelu Kontinental. Bilo kako bilo, narednik Klark regrutovao je mnogo nas kao

specijalne pozornike. Stajali smo na stepeništu kad sam ga čuo kako to kaţe." „Kaţe šta?" Lejsi je pročistio grlo. „Rekao je Flinu: Postaraću se da završiš u paklu zbog onoga što si mi uradio.“ Barington je usisao vazduh kroz zube, okrenuvši se ka poroti kako bi omogućio da

dramatični efekat bude u potpunosti apsorbovan. „Šta pretpostavljate da je mislio time?" „Opštepoznata stvar. Flin mu je ukrao biser..." Vilington je smesta skočio na noge. „Prigovor, časni sude! To su puke glasine!" „Usvaja se." Barington se nasmešio poroti, u potpunosti sastavljenoj od višegodišnjih ţitelja Bruma,

izuzev njih troje. Svi su znali priču, ali nije škodilo podsetiti ih na nju. „Hvala vam, gospodine Lejsi, bili ste od velike pomoći."

* * *

Kameron je sedeo na ivici leţaja i zurio u pod. I dalje nije mogao da veruje da mu se ovo događa. Kao da je zarobljen u ţivom pesku. Isprva je opasnost delovala besmisleno, ali što se više batrgao, to je dublje tonuo. A sad je bio beznadeţno zatočen u glibu poluistina i nagoveštaja.

Zario je glavu među šake i pokušao da razmišlja. Tuţilaštvo je ustanovilo jasan motiv. Šta on ima? Samo svoju reč. Jedino što bi moglo da potvrdi njegovu priču - otisci stopala drugog čoveka u pesku - obrisala je gomila koja je dotrčala niz plaţu kada su čuli Flinove pozive u pomoć.

Ĉuo je bat koraka na kamenom podu i podigao pogled. Bio je to narednik Klark. „Imaš posetioca." Kameron je ustao. Kejt! Ţena je ušla u ćeliju iza Klarka. Bila je vitka i plavokosa. „Pet minuta, gospoja", reče joj Klark. Strpljivo je sačekala da narednik ode i zaključa

94

vrata za sobom. Ostao je da straţari ispred ćelije. „Zdravo, Kame." „Rouzi! Šta ti radiš ovde, devojko?" Zagrlila ga je i zagnjurila mu lice u vrat. „Nisi morala da dođeš", kazao joj je. „Kame, plašim se šta će ti uraditi." „Nisam ga ubio." „Znam." Pustila ga je i potraţila maramicu. „Izvini. Ne treba ti da lijem suze svuda po

tebi." „Biće sve u redu", kazao joj je. „Kako moţe da bude u redu? Obesiće te, Kame!" „Kaţem ti, nisam to učinio." „A ja sam jedina osoba u Brumu koja ti veruje!" Rouzi mu je privukla glavu k sebi i

strastveno prošaputala: „Reci im da si bio sa mnom!" „Ne razumem." Bacila je pogled ka vratima. „Zar se ne sećaš?", prošaputala je. „Bila sam s tobom. Na Robaku." Kam je odmahnuo glavom. „Ne smeš to da uradiš, Rouzi. Ne zarad mene. To je krivokletstvo. Razapeće te na krst." „Baš me briga! Nije bitno šta se stvarno dogodilo. Dosad si govorio istinu i kakvo

dobro ti je to donelo? Ako si nevin, onda ti je bolje da počneš da laţeš!" Zurio je u nju. U pravu je, obesiće ga. U očima zakona i svih ostalih, on je kriv, i to je

kraj priče. „Rouzi..." „Neću ih pustiti da ti to urade", rekla mu je. „Naredniče Klark!" Otključao joj je vrata.

Rouzi se okrenula, brzo poljubila Kamerona u usta i otišla.

95

31

Tuţilac Krune pozvao je četvoricu drugih svedoka prisutnih one noći kad je Kameron pretio Flinu. Makdona, Gibson i nekolicina drugih potvrdili su Lejsijevu priču o tome kako je Flin pronađen na plaţi.

Naposletku je pozvan da svedoči Dţordţ Niland. Izgledao je staloţeno i respektabilno u sivom svilenom sakou sa se-defnom iglom za

kravatu i tamnosivim pantalonama šivenim po meri. Prekrstio je noge i zavalio se u naslon stolice, s neodobravanjem proučavajući Baringtona.

Posle preliminarnog ispitivanja Barington gaje upitao: „Gospodine Niland, vi ste, verujem, poslednja osoba koja je preminulog videla ţivog.“ „Pretpostavljam da je tako... osim ubice, razume se.“ Bacio je pogled preko sobe na

Kamerona. Porota je sledila njegov pogled. Ti prevrtljivo kopile, pomisli Kameron. „Preminuli je bio vaš tast, je li tako?“ „Da.“ „A gde je preminuli ţiveo u vreme ubistva?" „Odsedao je kod nas, u našem domu. Nameravao je da se krajem meseca vrati u Pert.“ „Sećate li se vašeg poslednjeg razgovora?" „Da, sećam se. Bili smo na verandi. Moja supruga je otišla na počinak" „A o čemu ste razgovarali?" Dţordţ je oklevao prvi put. „O privatnim stvarima." Barington se namrštio i pogledao u beleške. „Niste li u izjavi policiji kazali da je u razgovoru spomenuto ime optuţenog?" Dţordţ je pogledom okrznuo Kamerona, a zatim pogledao u porotu. „Gospodine Niland?" „Verujem da sam pogrešio." „Ali u izjavi ste rekli kako se činilo da je preminuli bio besan na gospodina Makenzija i

da je rekao da ide da ga potraţi." Dţordţ je delovao uzrujano. „Moţda je učinio..." „U vašoj izjavi..." Dţordţ je čupnuo krajeve brkova. „Patrik... Gospodin Flin je umeo prilično lako da padne u vatru. Nije uvek mislio to što

bi rekao.“ Još jednom je pogledao u porotu. „Pričao je koještarije." „Ali zar vam nije rekao da ide da potraţi gospodina Makenzija?" „Pa, sad nisam siguran. To se desilo pre nekoliko meseci.“ „U izjavi koju ste dali policiji dan nakon ubistva gospodina Flina...“ „Pa, ako sam to rekao, onda pretpostavljam da se tako i desilo. Ali sada se ne sećam.“ Barington je maramicom obrisao lice, besan što se jedan od njegovih ključnih svedoka

okrenuo protiv njega. „Gospodine Niland, jeste li bih u hotelu Kontinental u noći 23. decembra?“ „Jesam." ,,A jeste li čuli kako optuţeni preti preminulom?" „Ako jeste, ja se toga ne sećam." Barington se uspravio, a mišići vilice su mu drhtali. „Poslednje pitanje, gospodine Niland. Dugo poznajete optuţenog, verujem?" „Da. Zajedno smo sluţili u Ratnoj mornarici kao mlađi kadeti." „Dakle, sebe biste okarakterisali kao njegovog prijatelja?"

96

Oklevao je. „Da.“ „Hvala vam, gospodine Niland." Kameron je zurio u Dţordţa Nilanda, skoro podjednako zbunjen kao i Barington. Bila

je to divljenja vredna izvedba čoveka s kojim nije progovorio punih šest godina i čije su poslednje reči bile upozorenje da ode iz grada. Mora da se svima u sudnici činilo kao da je učinio sve što je bilo u njegovoj moći da ga zaštiti.

Što mora da je značilo da čak i Kameronov stari prijatelj iz Ratne mornarice - koji je takođe, igrom slučaja, najmoćniji i najinformisaniji čovek u gradu - mislio da je kriv.

* * * Simeon je gledao kako Ana napušta Lejsijev priobalni logor i pratio je duţ Dampir

Terasa u Kinesku četvrt. Izgledala je bhstavo, plave kose puštene niz leđa ispod damskog šešira, golih ruku boje krema. U jednoj bledoj ruci stezala je dršku suncobrana, a u drugoj nosila kotaricu od pletenog pruća.

Gledao je kako ulazi u Tanakinu radnju. Kad je izašla, bio je tamo, čekao ju je. „Ana!“ Štrecnula se i ustuknula. „Simeone!" „Moram da razgovaram s tobom.“ Pokušala je da prođe pored njega, ali uhvatio ju je za ručni zglob. „U čemu je stvar?“ „Otac će me ubiti ako vidi da razgovaram s tobom!" „Ovde nas neće videti. Šta si kupila?" Zavukao je ruku u kotaricu i izvadio namotaj

svile. „Lepo. Haljina za tebe?" Oduzela mu je svilu. „Molim te, Simeone, više ne mogu da se viđam s tobom." „Zašto? Šta sam učinio?" Stao je ispred nje, blokirajući joj put. „Sad imam novac. Mogu

da kupim loger i budem lovac na bisere!" „Kako moţeš? Ti nisi..." „Ne, nisam beli gazda. Ali rodio sam se u Manili, a to me čini američkim građaninom.

Mogu da kupim loger ako to ţelim." „Ti si lud." „Moţda. Lud sam za tobom." Ponovo je pokušala da prođe pored njega. „Ne moramo da ostanemo ovde", rekao je u očajanju. „Moţemo da odemo u Singapur

ili Malaju." „Odakle ti novac?" „Imao sam sreće s kockicama", kazao je. Znala je da laţe. „Ne mogu." „Zašto ne?" Duboko je udahnula. „Zato što se udajem za Herberta Gibsona." Istrgnula mu se iz stiska i ţustro pošla u suprotnom smeru. Pošao je za njom. „Ana, molim te! Stani!" „Odlazi!" „Ali mislio sam da ti se dopadam!" Okrenula se, ispravivši ramena. „Dopadaš mi se, ali... ti nisi... nisi beo. Stoga ne budi glup. Nikad ne bih mogla da se

udam za tebe."

97

Onda se okrenula i potrčala, podigavši skut suknje dok joj je kosa poskakivala ispod šešira, lepa, svetloputa, nedostupna bela Ana. Ovaj put pustio ju je da ode.

U njemu je proključao nemerljivi gnev. Njegova madona bila je samo još jedan beli gazda u suknji. Sve je bilo uzalud; biser, Flin, Kameron. Sve uzaman.

Okrenuo se i prešao preko ulice do Bocmanovog kajanja. Morao je da se napije kao majka. Ubio je čoveka, a drugog je, kome je dugovao ţivot, osudio na smrt. A radi čega?

Radi čega?

* * * Dţordţ Niland ušao je u spavaću sobu odeven samo u noćnu košulju. Ponekad je radio

do devet ili deset uveče u kancelariji, a Kejt se trudila da zaspi do vremena kad se vrati kući. Večeras je stigao ranije. Ĉinilo se da ga je dan u sudnici nemerljivo obodrio.

„Ne spavaš?“, upitao je, nepotrebno. Podigao je mreţu protiv komaraca i skliznuo u krevet pored nje.

„Ţelela sam da razgovaram s tobom", kazala mu je. „Samo da razgovaraš?" „Da. Samo da razgovaram." „O čemu?" „O tome zašto si danas lagao u sudnici." „Lagao? Nisam lagao. Bio sam pod zakletvom." „Onda si rekao manje od istine." „Nemam blage veze o čemu to govoriš." „Ĉula sam vas kako razgovarate na verandi one noći kada se dogodilo. Ĉula sam kako

je tata nazvao Kamerona kučkinim sinom." „Pazi na rečnik, molim te.“ „Ne budi takav čistunac. To su bile njegove reči." Prekrstio je ruke na grudima. „Pa?" „To nisi rekao u sudnici." „Ne, nisam." „Zašto?" Dţordţ je uzdahnuo. „Znam da ga još uvek voliš", kazao je. Sačekao je njeno poricanje, ali više nije imala

dovoljno stida ni da se pretvara. „Učinio bih sve da ti ga izbacim iz misli, osim... osim da mu stavim omču oko vrata."

Kejt je zurila u svoje šake. „Stvarno misliš da je ubio tatu?" „Ne znam. Moţda. Ne mogu da pojmim zašto bi to učinio neko drugi. Flin je bio u

dosta tučnjava, pretpostavljam, ali Kameron je bio jedini čovek koji... pa, on nije tip osobe koji ume da zaboravi i oprosti, zar ne?"

„Imaš duţnost prema zakonu." „Stvarno? Ţeliš li da ga vidiš kako visi?" Dugo je jedini zvuk u sobi bilo tiho šištanje petrolejke pored kreveta. Kejtini prsti uvili

su ivicu čaršava u čvor. „Ne znam šta ţelim." „Nema čvrstih dokaza protiv njega." „Ti zaista misliš da je on to učinio." Dţordţ je pruţio ruku ka noćnom stočiću i ugasio svetiljku. „Spavaj sada.“ Kejt je sedela u tami, uvrćući čaršav.

98

„Zašto si lagao u sudnici?" „Rekao sam ti. Imam dobar razlog da ga mrzim, draga moja, ali ne ţelim njegovu krv

na svojim rukama i neću da ti pruţim još jedan razlog da me prezireš." Ćušnuo je jastuk i prevrnuo se na bok, okrenuvši joj leđa.

Međutim, nije mogao da zaspi. Nedugo potom čuo je kako Kejt tiho plače u svoj jastuk. Osetio je hladno zadovoljstvo. Tvoj red da patiš. Ţelim ti sve najbolje s tvojim tajnim i grešnim ţeljama. Vidi dokle su te dovele, devojko.

99

32

Vingam je bacio ofucanu koţnu akten-tašnu na sto i seo. „Gospodine Makenzi" kazao je. „Moram da znam jedno. Jeste li to uradili?" „Pitali ste me to i ranije, gospodine Vingam. Istina se ne menja s godišnjim dobima." Vingam je bio nizak, neposredan, sredovečan muškarac, čija se kosa proređivala i

otkrivala bledu i pegavu lobanju. Nosio je braon naočare sa ţičanim okvirom i na licu je imao izraz protestantske strogosti. I dalje je zadrţao slabašan velški naglasak, iako je najveći deo ţivota proveo u Australiji.

Vrhovima prstiju zadobovao je po stolu. „Gospodin Niland vam nije prijatelj", rekao je. „Naneo vam je više štete svojim

jučerašnjim svedočenjem nego pola tuceta Bernarda Lejsija. Porota se trenutno pita zašto vaš stari drugar iz Ratne mornarice pokušava da vas zaštiti."

„Svakom čoveku u toj poroti poznata je moja prošlost. Znaju da ima dovoljno razloga da me mrzi."

„Zato su i očekivali da će vas ocrniti. Umesto toga, on radi sasvim suprotno. Dţordţ Niland je poroti delovao kao pristojan čovek kome se ne dopadate, ali koji ne ţeli da vas vidi na vešalima. Ako je iko u toj poroti bio sumnjičav, on ih je ubedio da imate nešto da krijete." Vingam je zavukao ruku u aktovku i izvadio tri ručno ispisana lista hartije. „Ovde imam pisanu izjavu gospođice Rouz Tompson. Pitanje je šta da radim s njom."

„Rouzi." „Voljna je da se zakune pod zakletvom da je bila s vama u noći ubistva. Kaţe da je bila

na Robaku i čula Flinove krike." Gurnuo je hartije preko stola prema Kameronu. „Ako joj porota poveruje, izbavljeni ste.“

,,A ako joj ne poveruju?" „Dobro pitanje." Kaţiprstom je kucnuo po izjavi. „Ovo je izmišljotina, zar ne?" Kameron je zurio u hartije na stolu ispred sebe. Podigao je pogled. Narednik Klark je

stajao na vratima ćelije. Da li je čuo Rouzine prošaptane reči kad ga je posetila ovde u zatvoru?

Vingam se nagnuo bliţe. „Kunete li se majčinim ţivotom da niste to uradili, gospodine Makenzi?" „Bog mi je svedok, gospodine Vingam, nevin sam.“ Vingam je podigao izjavu i vratio je u akten-tašnu. „U tom slučaju, pokušaćemo s gospođicom Tompson.“ Ustao je. „Gospodine Vingam, hoćete li mi učiniti uslugu?" „Pa, zavisi." „Hoćete li otići da se vidite s Kejt Niland u moje ime?" „Ţelite da se vidim s Flinovom kćerkom?" „Ţelim da joj kaţete da nisam to uradio. Hoćete li mi to učiniti? Recite joj da se kunem

majčinim ţivotom da nisam to uradio." Vingam je tutnuo aktovku ispod pazuha. „Moraću da razmislim o tome", rekao je i izašao. Narednik Klark vratio je Kamerona nazad u ćeliju.

* * *

Simeon je sedeo na hoklici u ćošku Hejgenove bilijarske sale, trešten pijan. Glava mu je leţala na šanku u lokvi piva. Na prednjem delu košulje sušila mu se povraćka.

Hjui Fong ga je prodrmusao, pokušavajući da ga probudi. „Hajde, Simeone. Vreme je da idemo kući."

100

Simeon je zaječao i odgurnuo ga od sebe. Izgubio je ravnoteţu i pao s hoklice na pod. Neki Filipinci za bilijarskim stolom počeše da se smeju.

Hjui je pokušao da ga osovi na noge. „Hajde, Simeone, ustaj." „Nije vredelo... prevario me je..." „O čemu to pričaš?" Hjui se nasmeja. „Ko te je prevario?" Prebacio je Simeonovu ruku

preko vrata i podigao ga na noge. „Flin." Presveta Bogorodice, pomisli Hjui. Govori tiše! „Prevario... Ana... prevario..." „Umukni", reče mu Hjui. „Prevario... nisam hteo... da ga ubijem..." „Umukni!" Počeo je da tegli Simeona ka vratima. „Biser... nije... vredan..." Hjui se zateturao pod Simeonovom teţinom i udario u drveni stub. Filipinci su

zaklicali i počeli da mu dobacuju povike ohrabrenja. Najzad mu je pošlo za rukom da ga odvuče napolje. Ali nije mogao da ga drţi na nogama i Simeon se srušio na stranu. Hjui je pao preko njega u slivnik.

„Kameron... umre... ne sme... moja krivica." Hjui mu je zapušio usta. „Zaveţi! Idiote!" Podigao se na noge i napola odneo, a napola odvukao Simeona niz

Sokak gorkog meseca. Vlasnik pansiona, Bili Ng, pomogao mu je da odnese Simeona uz uzane drvene

stepenice do njegove sobe. Bacili su ga potrbuške na krevet, i Bili se onda povukao. „Smrdi ko prokleti poljski klozet!“, reče Bili. „Ako povrati u sobi, očisti to prokleto

brzo!“ „Sve je u redu“, reče Hjui. „Ja brinem o njemu, ne beri brigu.“ „Smrdi ko prokleti poljski klozet!“, povikao je Bili i izašao, zalupivši vratima za sobom. „Kameron... spasao mi je ţivot...“ Hjui je seo na krevet i prevrnuo Simeona na leđa. „Šta to pričaš o Flinu?“, upitao je. „Kameron... ne sme umreti... spasao ţivot.,.“ „Šta je to o Flinu?“ „Ne vredi... prevario me je...“ Hjui ga je prodrmusao, drţeći ga za ramena. „Jesi li pokušao da prodaš Flinu svoj biser?“ „Nisam hteo... da ga ubijem.“ Sveta Marijo, majko boţja. Simeon je ubio Flina! Hjui je obrisao šake o pantalone kao da

se plaši da su sad i njegove ruke nekako uprljane Flinovom krvlju. Šta bi trebalo da radi povodom toga?

„Ana... volim te, Ana... Ana...“ Dakle, Simeon je ubio belog gazdu. Hjui se zapitao šta bi mogao da uradi s tom

zanimljivom informacijom. Mora da u tome ima nekog profita za mudrog čoveka. Ujutro će razmisliti o tome. Noćas je bio previše pijan i previše umoran.

Oteturao se niz hodnik i nekoliko minuta kasnije hrkao je na svom leţaju.

* * * Vingam je sišao sa sulke ispred kuće Nilandovih, duboko udahnuo i popeo se uz bele

stepenice na verandu. Lidi mu je otvorila vrata. „Zovem se Vingam“, rekao je. „Voleo bih da razgovaram s gospođom Niland.“

101

Lidi ga je odmerila od glave do pete. „Idem nađem gazdaricu“, kazala mu je i ostavila ga da stoji ispred vrata. Vratila se nekoliko minuta kasnije, skinula rezu i uvela ga u kuću. Sudeći po načinu na

koji ga je gledala, bilo mu je jasno da nije srećna zbog svega ovoga. Kejt je sedela sama na straţnjoj verandi, na trščanoj stolici, delikatno ukrašenoj

umetnutim komadima obojenog bambusa i pruća. Bilo je to kao da ga na dvoru prima neka orijentalna kraljica.

„Sedite, molim vas“, rekla mu je, pokazujući na stolicu od pletenog pruća. „Da li biste ţeleli piće?"

Ţeleo je čist viski, ali rekao je: „Samo limunadu, ako nemate ništa protiv." Kejt je klimnula glavom ka Lidi, koja je ušla

u kuću, i dalje sevajući očima. „Mislim da sam je uvredio", reče Vingam. „Vi predstavljate gospodina Makenzija, zar ne?" „Da li je to zločin?" „Lidi misli da jeste." „Shvatam." Na verandi, koja je gledala ka vrtu, bilo je spokojno. Monsun je bio skoro gotov, ali su

cveće i biljke i dalje imale bujnu tropsku zelenu boju i opojno su mirisale. Kolibri je lepršao oko mirisnog cveta plumerije.

Vingam je udahnuo punim plućima. „Pretpostavljam da ţelite da znate zašto sam došao. Voleo bih da znate da ja..." Prekinut je kad je Lidi stavila čašu limunade, blistavu od leda, na sto ispred njega.

Sačekao je da se sluškinja vrati u kuću. „Počeli ste?" „Ovde sam na zahtevsvog klijenta." Maramicom je obrisao čelo i sa zahvalnošću otpio

gutljaj limunade. „Izvinjavam se, nije mi prijatno što ovo radim." „Nastavite, molim vas." „Gospodin Makenzi me je zamolio da vam prenesem poruku. Zamolio me je da vam

kaţem da je nevin." Zavalio se u naslon stolice i sačekao njenu reakciju. Kejt je nastavila da ćuti i zuri u

njega. „To je sve", dodao je. „Shvatam." Vingam se nelagodno promeškoljio pod pogledom mlade ţene. Otpio je još malo

limunade i prvi put primetio koliko gospođa Niland izgleda iznureno. To mu isprva nije bilo očigledno, delimično zbog zaslepljujuće sunčeve svedosti, a delimično zbog njene pametne upotrebe šminke.

„Pa, to je sve. Moţda je bolje da sada pođem." „Ne, sačekajte. Izvinjavam se. Bila sam veoma nekulturna. Samo, jednostavno ne znam

šta da kaţem." Ugrizla se za usnu, a on je s uţasom shvatio da je na ivici suza. Molim te, nemoj da brizneš u plač preda mnom, pomislio je. Ne mogu da se nosim s tim.

„Veoma mi je ţao zbog vašeg oca", rekao je, da prekine dugu tišinu. „Znao sam ga dugi niz godina. Bio je dobar čovek."

„Bio je vucibatina i pijanac, gospodine Vingam. To svi znamo. Ali bio je moj otac i ja sam ga volela..." Glas joj se slomio, i zaćutala je. Vingam je otpio još limunade. Grozno piće. Preslatko.

„Dakle. Šta da radim, gospodine Vingam? U šta da verujem?" „Kao njegov advokat, u obavezi sam da kaţem samo jedno." ,,A kada niste njegov advokat?"

102

„Ja sam uvek advokat", reče Vingam. Kejt je ustala. „Nesumnjivo ste čuli priče o meni." Vingam je osetio kako crveni. Stvarno, ovo nije bilo prikladno. „Ovo je mali grad. Ĉovek tokom godina čuje svakojake priče", kazao je. „Ĉovek ne

obraća paţnju." Kejt mu se slabašno, gorko osmehnula. „Pa, dopustite da vam ovo kaţem. Moţda sam ţena Dţordţa Nilanda, ali verujem da

poznajem Kamerona Makenzija bolje od bilo koga drugog u ovom gradu. Poznat mi je njegov kapacitet za pakost i osvetu. Ţelim da verujem da je nevin, ali..."

„U mom umu postoji osnovana sumnja." „Nemojte me pogrešno razumeti, gospodine Vingam. Ni na trenutak ne verujem da je

hladnokrvno ubio mog oca. Mislim... da je moj otac otišao da ga potraţi na Robaku, a da se Kameron branio malo grublje nego što je to bilo nuţno. U isto vreme, ne ţelim da... da... da ga vidim na vešalima. To mi neće vratiti oca. Samo se nadam da nikad više neću morati da ga vidim. Pretvorio mi je ţivot u... noćnu moru."

Vingam je ustao i stavio šešir na glavu. Dolazak ovamo bio je greška. Jadnica je već dovoljno propatila.

„Izvinjavam se zbog toga što sam vas uznemirio. Izaći ću ovuda, ako nemate ništa protiv", dodao je i sišao niz straţnje stepenice.

Zastao je u vrtu i pogledao u nju. Izgledala je tako krhko, poput porcelanske lutke. Nimalo nalik odvaţnoj mladoj devojci koje se sećao od pre mnogo godina, pre nego što se udala.

„Da mu prenesem neku poruku?" Kejt je zavrtela glavom. „Ne", rekla je, „nema poruke."

103

33

Narednik Klark pokucao je na vrata ćelije. „Kamerone, došao je gospodin Vingam." Kameron je skočio na noge. Provirio je kroz rešetke na prozoru. „Jeste li otišli da je vidite?" „Učinio sam kao što ste traţili." „Nećete li ući i kazati mi šta vam je rekla?" „Nema šta da se kaţe." „Šta je rekla?" „Ništa, gospodine Makenzi. Ni jednu jedinu reč." Kameron se skljokao na ivicu leţaja. Zario je glavu među dlanove. „Isuse Hriste", promrmljao je. Bilo je to prokletstvo.

* * *

Prozor kancelarije Dţordţa Nilanda gledao je na sumorno drveće mangrova na rukavcu Dampir. Dţordţ je uvek drţao naslon fotelje uz prozor kako bi posetioci morali da škilje zbog bleštave sunčeve svedosti dok gledaju u njega. To ga je smesta stavljalo u nadređeni poloţaj.

Hjui Fong je sedeo tamo, škiljeći. Izgledao je kao da je imao tešku noć. Dlanom je obrisao znoj s lica, a zatim ga protrljao o pantalone zemljane boje. Dţordţ se igrao nalivperom.

„Ţeleo si da me vidiš?" „Radi se o onom belom gazdi. Flinu." „Stvarno. Šta s njim?" „Znam ko ga je ubio." Dţordţ je ustao i zaključao vrata. Hjui Fong je progutao pljuvačku. „Policija misli da ga je ubio Makenzi", reče Dţordţ. „Nije, gazda. Nije on." „Ko, onda?" „Simeon Espada." „Tvoj mladi prijatelj? Onaj koji je imao biser?" Hjui potvrdno klimnu glavom. „Kako to znaš?“ „Sinoć je previše popio. Rekao mi je.“ „Da li ti je rekao zašto?" „Nešto u vezi s biserom." „Ali on nema biser." Hjui slegnu ramenima. „Pa, ne znam. Ali tako mi je rekao." „Da li je tvoj prijatelj ispričao još nekome za to?" „Nemam pojma, gazda. Nije trebalo ni meni da kaţe, zar ne? Ali kao što rekoh, bio je

mnogo pijan." „Apsolutno si siguran da govori istinu?" „Zašto bi rekao da je to učinio ako nije? Mora da mu se nešto otkačilo u glavi, jelda?" Dţordţ je stavio prst na usne, razmišljajući. Fong je prevejana ništarija, jedan od onih

ţutaća koji nikad ne mogu da te pogledaju pravo u oči. Moţda je izmislio čitavu priču, zbog neke privatne zavade s tim Filipincem. Sme li da rizikuje? Taj tip, Simeon, mogao bi sve da upropasti ako je to istina.

104

Dţordţ se mašio rukom za čekovnu knjiţicu u fioci. „Ove sezone potreban mi je prvi ronilac na Ilsi, Fong. Siguran sam da ti mogu ponuditi

više nego što ti je Lejsi ikada plaćao." Napisao je ček i pruţio mu ga. „Evo ti avans, plus mali bonus za tvoju lojalnost."

Hjui je zahvalno zaklimao glavom. „Moţeš da unajmiš vlastitu posadu", reče mu Dţordţ. „Samo se pobrini da jedan od

članova bude tvoj prijatelj Espada." „Lekari kaţu on više ne moţe da roni, gazda." „Roniće. Ako mu ponudiš dovoljno novca." Hjui se mašio za ček, ali Dţordţ mu je poklopio šaku pre nego što je mogao da ga

podigne. „Postaraj se da se Espada ne vrati, a ja ću udvostručiti tvoj bonus. Razumeš li me?" Hjui klimnu glavom. „Opasan posao, lov na bisere." „Da", reče Dţordţ. „Jeste." Hjui Fong stavio je ček u dţep. Dţordţ je obišao oko stola da otključa vrata i lupio ga je

po ramenu dok je odlazio. „Dobar čovek", kazao je.

* * *

Ves se osvrnuo po nevelikoj ćeliji i zavrteo glavom, „Bijo sam ovde moţda sto puta. Ti?" „Meni je prvi put, Vese." „Panduri, strpali su me ovde zbog opijanja i ono jedared kad sam napumpao onu Meri.

Tako su rekli. Nisu ništa mogli da dokaţu. Ionako je rodila blizance. Nijedna od mojih ţena nema blizance. Nikad ih nisu imale ni ranije." Seo je na krevet pored Kamerona, naslonivši masivnu glavu na kolena. „Pa, šta će d’ urade s tobom, kapetane?"

„Nameravaju da me obese, Vese.“ Ves je naduvao obraze. „Tebe? Ne ţele oni tebe da obese, kapetane. To je ludo." „Uvezali su me kao jagnje na raţnju. Rekao bih da ti i ja nikada više nećemo ići u lov na

bisere." Ves je zavrteo glavom. „To nije fer." „Bolje bi ti bilo na nađeš drugog kapetana." „Moţda ću se ukrcati na onu Ilsu, kontam." „Ko je kapetan?" „Onaj Hjui Fong." „Fong? Pa, budi oprezan, Vese. Fong nema naročito dobru reputaciju. Jednom je

presekao roniočevu sajlu za spasavanje kad je oluja zahvatila Donu.“ „Moţda. Ali novac je dobar." „Pa, prosto vodi računa, čoveče." Ves se spremao da krene. „Ti si dobar čo’ek, kapetane. Nije fer." ,,Da.“ Ves je zaustio da kaţe još nešto. Stajao je u mestu, premeštajući se s noge na nogu. „Pa ispljuni to, čoveče." „Ništa", reče napokon Ves. Zalupao je navrata. Kad ih je narednik Klark otvorio, Ves ga

ošinu pogledom, drţeći ruke na kukovima. „Nije fer", ponovio je. Klark slegnu ramenima.

105

„Ne pravim ja zakone." „Moţda da mu rascopam glavu za tebe, kapetane?" Klark je uplašeno ustuknuo. Kameron odmahnu glavom. „U pravu je, Vese. Ovo nije njegova krivica." Ves slegnu ramenima i pri izlasku se očeša o policajca, dovoljno jako da ga izbaci iz

ravnoteţe. „Zbogom, kapetane." „Zbogom, Vese." Klark je pogledao u Kamerona. „Hriste, ogroman je", kazao je i zalupio vrata.

106

34

U Kineskoj četvrti vladao je mir. Plima s najmanjom razlikom nivoa bila je blizu, a većina flota isplovila je na biserišta. Tokom devet meseci svake godine, između aprila i decembra, Brum je spavao.

Ilsa i ostatak Nilandove flotile isploviće sutra ka Kondon Banksu. Hjui Fong se pitao kako će se postarati za Simeona. Dabome, ako mu se ukaţe prilika, iskoristiće je; ako oluja zaduva dok je pod vodom, ili mu se sajla za spašavanje zakači za koralni greben, ili... pa, svakog ronioca čeka hiljadu sudbina. Budući da je kapetan Ilse, drţao je Simeonov ţivot u svojim rukama.

No, bilo je veoma vaţno da Simeonova smrt liči na nesrećan slučaj. Simeon ima prijatelje i rođake među posadama drugih brodova; novac belog gazde ništa mu neće vredeti ako završi s noţem među rebrima.

Zaključio je da mu je potrebno dodatno osiguranje. Došetao se niz Sokak gorkog meseca do Tanakine radnje. Bilo je skoro podne, vreme

odmora, i ulica je bila skoro sasvim pusta. Zdepasti Japanac u sneţnobeloj majici i šortsu saginjao se da podigne balu svile iz izloga.

„Hanaguči", kazao je. Siosuki se okrenuo. Njegove bokserske crte lica bile su uţasno izobličene. Široki oţiljak

išao mu je preko nosa i spuštao se niz obraz, a koţa iznad jednog oka bila je naborana i ruţičasta, kao istopljeni vosak.

„Šta traţiš ovde?“ Glas mu je ličio na gakanje divlje guske. Timorci i Malajci - a moţda čak i Aboridţini - sada su mu se smejali iza leđa.

„Hteo sam da te vidim.“ „Zbog čega?" „Ţeliš li da se osvetiš Simeonu Espadi?" Siosuki je hraknuo i ispljunuo šlajm iz dna grla u slivnik. „Vreme zatvaranja. Moţda bolje uđeš u radnju. Onda ćemo pričati." Hjui je sačekao u malenoj kancelariji u straţnjem delu radnje dok je Siosuki zatvarao

prodavnicu. Siosuki je konačno gurnuo zavesu od perli u stranu i seo. „Okej. Sada pričamo." Presveta Bogorodice, ala ga je Simeon unakazio, pomisli Hjui. Zurio je u strašnoj fascinaciji

u tamnoruţičasti oţiljak na njegovom licu. „Ĉuo sam da više ne roniš." Siosuki je pokazao na svoje lice. „Tvoj prijatelj mi ovo uradio, razbio nos, razbio obraze, sve razbijeno iznutra. Lekar

kaţe - ti više ne roniš. Ali ja pokušao, samo jednom. Jedan hvat i glava boli kao da će da pukne, kao lubenica. I tako, nema više ronjenja. Sada sve gotovo. Moram da radim ovde u ovoj... radnji." Grudi mu zadrhtaše.

„Ţeliš li da ga ubiješ?" Siosukijeve oči se suziše. „Zašto ti došao ovamo?" „Imam svoje razloge." „Ti njegov prijatelj, je l’ tako?" „Moţda. Moţda ne. Od tebe zavisi, Japanče. Ţeliš li da vidiš kako ispašta zbog onoga

što ti je uradio s licem, s čitavim tvojim ţivotom?" „Kako?" „Ja sam sada kapetan Ilse. Simeon je ronilac broj dva. Treba mi posada." „Posada?", upita prezrivo Siosuki.

107

„Na moru svašta moţe da se desi. Od tebe zavisi." Siosuki je razmislio o tome. „Koja posada?" „Kuvar." Siosuki je skočio na noge. „Kuvar? Hoćeš ja budem kuvar?" Hjui je na trenutak pomislio da će ga mali Japanac

izbaciti iz radnje. Pljuvačka mu je visila s donje usne. „Pa, ne moţeš da mu budeš pomoćnik. Kao što rekoh, od tebe zavisi, Japanče." Ustao je da pođe. To je bio blef, jer je bio očajan, ali upalilo je. Siosuki ga je zgrabio za

ruku kako bi ga sprečio da ode. Hjui je posmatrao igru emocija na njegovom licu. „Kako?", upita najzad Siosuki. „Reći ću ti kad budemo na moru." „Mora bude sporo." „Ti odluči. Ja ne marim." Siosuki klimnu. „Kuvar?" „Ilsa isplovljava sutra s plimom." „Moţda ja ove sezone budem ronilac broj jedan, ako ne bude Filipinca." „Nateraj ga da plati, onda. U redu?" Hjui je izašao na bleštavu martovsku svetlost.

Novac mu je praktično već bio u dţepu.

108

35

Crveno blato bilo je golo. Dţordţ je insistirao na nadgrobnoj ploči od mermera koji se mora poslati brodom iz Frimantla.

Tog popodneva ponovo će padati kiša, i munje su sevale iznad okeana iza oblaka sivih kao škriljac. Jedna od poslednjih oluja sezone; monsun će ubrzo prestati i flote će se zaputiti natrag na otvoreno more, ostavljajući grad ponovo pust.

Kameron je to ipak učinio na kraju, ta njegova poznata narav izmakla je kontroli. Rekao joj je da je vrednija od svakog bisera, ali na kraju, ipak nije bila.

„Da li je deka tamo dole?“, upitao je Dţejmi. „Da, mili, jeste." „Zar ga ne boli?" „Više ne moţe da oseti bol. Rekla sam ti da je njegova duša sada u raju s anđelima." Raj! Poslednje mesto na kom bi očekivala da pronađe svog oca. Za ljude poput Patrika

Flina najverovatnije je bilo da idu pravo na vrelo mesto. Tamo bi bio dobrodošao, i mnogo više bi se osećao kao kod kuće igrajući bilijar s đavolom i smišljajući način da ga prevari.

„Kako moţe da bude i ovde i u raju?" „Prosto moţe, to je sve", brecnula se, i smesta zaţalila zbog toga. Nije mogla da veruje šta je Kameron uradio. Kako je ikada mogla da voli čoveka kao

što je on? Proklet bio Kameron Makenzi, proklet bio Patrik Flin, prokleti bili svi muškarci. „Pa, koji deo deke je tamo dole?", upitao je Dţejmi. „Njegovo telo je tamo dole, a duša mu je u raju." „Šta je duša?" Njen sin imao je običaj da postavlja takva pitanja. Kako najbolje da mu odgovori? „To je deo tebe koji ne stari i nikad ne umire", rekla mu je. „Gde je, onda?" „Gde je šta?” „Moja duša. Taj deo koji ne umire. Misliš, kao kostur. Video sam sliku kostura u nama.

To je onaj deo koji ostane nakon što umremo. Da li je to duša?" Kako da mu to objasnim?, pomislila je. Da li zaista verujem u to ili mu naprosto kao papagaj

ponavljam ono što su nas časne sestre naučile u manastirskoj školi? Ipak, Kam je bio deo njene duše. Dotakao je jedan deo nje zbog kog se osećala ţivom,

gde god bio u njoj, deo koji ju je terao na smeh ili da se oseća ţivom i radoznalom i zaljubljenom i radosnom. Za sada je imala Dţejmija. No, on će jednog dana odrasti i otići i ona se zapitala šta će njena duša tada raditi.

* * * Logeri su hrlili prema Entrans Pointu, nadmećući se za čast da prvi izađu na pučinu.

Gusarska stena stajala je siva i turobna naspram obale boje rđe. Beli bungalovi Bruma nestali su s vidika iza mangrova.

Simeon je stajao na zadnjem delu broda i pitao se da lije doneo ispravnu odluku. Bio je na ivici da se preda naredniku Klarku, ali Hjui Fong ga je odgovorio od toga.

„Ti si lud! Stavićeš omču oko vrata zarad belog gazde?" „Ali on mi je spasao ţivot." „Pa ćeš sada tek tako da ga baciš?" Proklet bio taj biser, nije mu doneo ništa osim bola. Ana mu je iščupala srce iz grudi, a

Flinov duh je sada pratio svaki njegov korak. Zašto je Flin morao da umre? Odlučio je. Ukoliko sud belih ljudi proglasi kapetana krivim, onda će sve priznati. Ali

109

moţda će se kapetan izvući, a on neće morati ništa da kaţe. Šerpe začangrljaše u brodskoj kuhinji. Zavirio je u smrdljivu kujnu. Japanac se baktao s

loncima i zdelama. „Dakle, Hanaguči, našao si posao u kom si dobar, najzad!" Siosuki nije čak ni podigao pogled. Ijao, ala je ovde bilo vruće! Simeon je nadlanicom obrisao znoj s lica. „Previše si uplašen da ponovo roniš?" Siosuki je podigao noţ s koštanom drškom. „Ne mogu opet ronim. Nije moguće." „Pričaš kao patka." Siosuki je pognuo glavu, kao dobar mali kuvar. „Da, gazda", kazao je. Simeon je bio razočaran. Nadao se da će mu mali Japanac dati povod da ga baci u

vodu, kao što su Siosukijevi prijatelji prošle sezone uradili onom Timorcu. Moţda bi mu to popravilo raspoloţenje. Međutim, činilo se da su batine koje je dobio pretvorile Japanca u prostodušnog glupaka. Namrštio se i okrenuo.

Nakon što je Simeon otišao, Siosuki je zario vrh noţa u dasku za meso. Voleo bi da ga zarije u utrobu tog Filipinca. Nije znao moţe li da sačeka još nekoliko dana da taj kichibu umre.

* * * „Moţete li reći sudu svoje ime, molim vas?“ „Rouzmari Ketlin Tompson.“ Barington je namestio periku. „Vaše zanimanje?" „Konobarica, gospodine." Barington je nabrao nos, kao da je namirisao bajati hmelj. „A gde stanujete, gđice Tompson?" „U Kontiju - u hotelu Kontinental." „U hotelu Kontinental.“ Barington je počeo da sređuje beleške na stolu ispred sebe. „U hotelu." Podigao je pogled i hladno joj se nasmešio. ,,E sad, gospođice Tompson,

kaţete da ste bili s optuţenikom, gospodinom Makenzijem, u noći trećeg januara?" „Tako je, gospodine." „Ali ubistvo se nije odigralo sve do naredne noći. Ĉetvrtog." Rouzi je izgledala uzrujano. Pogledala je u sudiju. „Pa, koje god noći da je ubijen gospodin Flin. Ne sećam se tačno datuma." „Ne sećate se kada ste bili tamo?" „Ne sećam se datuma. Ali to je bilo one noći kada je jadni gospodin Flin ubijen." Vingam je ustao. „Ulaţem prigovor, časni sude. Moj učeni prijatelj gnjavi svedoka." „Usvaja se." Barington se naklonio sudiji. „Izvinjavam se sudu." Još premetanja hartija. „Šta ste radili na Robaku, gospođice

Tompson?" Rouzi je pogledala u svoje šake. „To sam već objasnila sudu, gospodine." Barington je opet pregledao hartije, kao da proverava zabeleške o Vingamovom

ispitivanju svedoka. „A da, izvinjavam se. Izjavili ste da ste bili u intimnoj vezi s optuţenikom." Pogledao je

u ventilatore na plafonu koji su komešali tmasti vazduh. „S koliko muškaraca ste bili u

110

intimnoj vezi, gospođice Tompson?"

Vingam skoči na noge. „Prigovor, časni sude!“ Sudija je pogledao u Baringtona preko okvira naočara kao da pokušava da vidi kroz

gustu maglu. „Gospodine Barington?" „Nameravam da pokaţem, časni sude, da je ovaj svedok nepouzdan." „Devojčin moral nema nikakve veze s ovim slučajem!", viknuo je Vingam. Sudija je nešto zabeleţio. „Nastavite, ali paţljivo, gospodine Barington." Vingam je ljutito pogledao u Baringtona, a zatim se skljokao na sedište i nogari stolice

zaškripali su po drvenom podu. „Hvala, milorde", reče Barington. Potom je pogledao u Rouzi. „Gospođice Tompson...

nije li istina da ste trudni?" Rouzi je pogledala u Kamerona. Njegovo lice bilo je studija bola. „Gospođice Tompson?" „Ja..." „Jeste li ili niste trudni?" „Jesam." Barington klimnu glavom, zamišljeno. U nevelikoj sudnici odjednom je zavladao tajac.

Mesingani ventilatori vrteli su se polako iznad glava prisutnih. Rouzi je pogledala u porotu. Dva muškarca bila su u njenoj sobi iznad bara u Kontinentalu.

„Ko je otac deteta?" Rouzi je pogledala u šake. „Da li je to optuţeni?" „Ne", reče brzo Rouzi. „To nije..." „Onda, ko je otac vašeg deteta, gospođice Tompson?" Rouzi je osetila kako joj se znoj sliva između plećki. „Izvinjavam se, gospođice Tompson, ţelite li da vam ponovim pitanje?" „Ne znam." „Molim? Nisam vas čuo." „Rekla sam da ne znam!" Neizgovoreno proklet bio! visilo je na kraju rečenice. „Ne znate..." Barington je ponovo konsultovao beleške, kao da ga zbunjuje neka

sloţena matematička zagonetka. „Shvatam." Napućio je usta. „Zašto ne znate, gospođice Tompson?"

Rouzi je pogledala u plafon. „Nije li istina da je optuţeni otac vašeg deteta i da biste učinili sve što je u vašoj moći

da pokušate da ga zaštitite?" „On nije otac." „Onda, ko jeste?" Rouzi je bacila pogled na Kamerona; zglavci prstiju pobeleli su mu od siline s kojom je

stezao ogradu oko optuţeničke klupe. „Gospođice Tompson, nije li istina da još otkako ste došli u Brum radite kao

prostitutka?" Rouzi je klimnula glavom. „Oprostite, ne čujem vas." „Da." „Shvatate da je protivzakonito učestvovati u nemoralnim radnjama u zamenu za

novac?"

111

„Da." Barington je ponovo prelistao hartije, kao da nema ni najblaţe veze kuda ide s tim

ispitivanjem. To je bio njegov stari trik. „Kaţete da ste bili u intimnoj vezi s optuţenim, gospođice Tompson. Da li bi bilo

ispravno reći da ste zaljubljeni u njega?" Rouzi je pogledala u Kamerona. On je zavrteo glavom. „Da", kazala je. „Moţete li da ponovite malo glasnije, molim vas?" „Da!" „Mogu li da predočim da svaka mlada ţena koja je voljna da prodaje svoje telo za

novac takođe moţe biti voljna da laţno svedoči u korist čoveka koga misli da voli?" Rouzi je sklopila oči. Sad je shvatila veličinu svoje greške. U pokušaju da spase

Kamerona, samo je još više pogoršala njegov poloţaj. Kameron nije gledao u nju dok je napuštala klupu za svedoke. Posmatrao je porotu.

Sada je znao da u Brumu postoji samo jedan čovek koji zna da nije on ubio Patrika Flina, a to je onaj čovek koga je video kako beţi s plaţe u noći ubistva.

Rouzi je hodala između galerija nemih posmatrača s onoliko dostojanstva koliko je mogla da skupi. Svi muškarci gledali su u stranu, ali ţene su je šibale pogledima, a oči su im blistale od pakosti. Jadna Rouzi.

Zasluţila je bolje.

112

36

Jutro iznad Kondon Benksa. Oblačić dima vijorio se s Ilse, a kofe su pljuskale u more dok je posada izvlačila vodu za jutarnje kupanje. Timorci i Malajci sedeli su unaokolo u saronzima i čavrljali na milozvučnom jeziku.

Simeon se naslonio na ogradu i popušio poslednju cigaretu, a zatim se uvukao u ronilačko odelo. Siosuki mu je oprezno prišao, noseći šolju kafe.

„Evo, gazda.“ Simeon se obrnuo na peti, izbivši mu emajliranu šolju iz šake. Šolja je zazvečala po

masnoj palubi i sletela na gomilu neotvorenih školjki. „Odnesi je!“ Siosuki je prosiktao sebi u bradu, brišući vrelu kafu sa šaka o šorts. „Hrana ti je sranje! Tvoja kafa je sranje!“ Siosuki je pognuo glavu i povukao se. „Da, gazda.“ Ĉlanovi posade posmatrali su tu razmenu, a zatim su slegnuli ramenima i vratili se na

posao. Ronioci su opštepoznato loše raspoloţeni dok rade. Većina njih ima reumatizam, blagu ali hroničnu kostobolju. Zbog toga imaju uţasne grčeve u ramenima i stalne glavobolje koje ih noću drţe budnim. Bolovi obično ne prestaju sve dok se ponovo ne vrate dole.

Tu se ništa nije moglo učiniti, sem da mu se sklanjaju s puta i nastave s poslom. Pomoćnici su prionuli na posao, proveravajući sajlu za spasavanje i gumena creva

njegove cevi za dotok vazduha. Simeon je ušao u ronilačko odelo a zatim seo na hoklicu pored glavne katarke i sačekao da loger počne nekontrolisano da pluta nošen strujom i vetrom. Kada je ispušio cigaretu, zgazio je opušak i bacio ga u more. Ţeleo je još jednu, ţarko je ţeleo, ali za koji trenutak odlazi u more.

Noćas ga nije reumatizam drţao budnim. Ponovo ga je posetio duh belog gazde. Mogao je da ga vidi čak i sada, kada bi sklopio oči, sivog i pegavog, i bele kosti lobanje kako blistaju među lepljivom masom ućebane i krvave kose. Lebdeo je iznad uznoţja njegovog kreveta, čitave noći, ne progovarajući ni reč.

Duh će ubrzo dobiti društvo. Prethodnog popodneva škuna Niland kompanije, Ada, donela im je namirnice i sanduke s pomijama - duvan, piće i druge potrepštine. Posada im je takođe ispričala najnovije vesti iz Bruma - Kamerona su proglasili krivim. Ukrcaće ga na sledeći parobrod i poslati juţno u Frimantl, gde će ga obesiti.

Pustićeš da se to desi, Simeone? Zaboravićeš kako je ronio skoro četiri hvata da bi ti spasao ţivot?

Ves, nag izuzev belog pamučnog šortsa, došetao je preko palube. „Drhtiš. Moţda te muči reumatizam od jutros." „Dobro sam. Gde je Hjui Fong?“ „Još uvek u svom krevetu. Mislim da prvi ideš dole.“ Povetarac je prešao u istočni vetar. Posada je povukla sidreno uţe i lanci su začangrljali

kad je Ilsa zaplovila. Simeon im je naredio da podignu glavno i prednje jedro, a Timorci su potom pokrenuli pumpu za vazduh.

Ilsa je zaplovila uz vetar ka spoljašnjoj ivici nalazišta bisera na kom su radili prethodnog dana. Sunce je počelo da se diţe iznad crvenih litica duţ plaţe Ejti Maji. Simeon je zakoračio preko ograde i stao na merdevine od konopca, naslanjajući odelo na ogradu.

Ves je okačio teške olovne tegove o Simeonovo odelo, a zatim zašrafio teški šlem pozeleneo u moru. Proverio je sajle i creva, a onda otišao do kofe s vodom koja je leţala nasred palube. Izvadio je staklo vizira, osušio ga, i zašrafio na mesto. Kucnuo je po staklu i klimnuo glavom.

113

Simeon je bezbroj puta prošao kroz dotičnu rutinu. Uopšte nije mislio na školjke; razmišljao je o duhu belog gazde.

Siosuki je gledao kako Simeon trenutak-dva pluta na površini, a zatim tone s vidika u peni mehurića. Iscerio se. Moţda si ti meni uništio lice, pomislio je, ali ja ću sada tebi uništiti ţivot.

* * * Kameron je kroz rešetke u ćeliji gledao kako se mesec diţe iznad šumarka mangrova.

Bio je crven kao rđa, kao da je umazan prašinom iz regiona Kimberli. „Krv na mesecu", tako su to zvali. Dok se penjao po nebu, činilo se kao da se smanjuje i čisti sve dok nije zalebdeo iznad zaliva nalik debelom biseru.

Toliko puta mogao je umreti pre ovoga; za vreme mornaričkih ronilačkih eksperimenata u škotskim jezerima, na Drednotu kada su ga Švabe potopile na Jitlandu. Nikad nije ni pomislio da će mu se to desiti na ovakav način. Zapravo, sama smrt nije mu toliko teško padala kao činjenica da će otići u grob prezren kao ubica. To mu je bilo gore od umiranja.

Oduvek je mislio da će jednog dana ispraviti stvari s Kejt. Ali to se sada nikad neće dogoditi. Nije htela čak ni da razgovara s njim. Izdao je njeno poverenje, a poverenje je, kaţu, nalik ţenskoj čestitosti; moţeš ga izgubiti samo jednom.

A tek jadna Rouzi. Krivo se zaklela zarad njegove dobrobiti. Svi su je osuđivali u toj sudnici, čak i muškarci koji su je iskorišćavali. Dozvolila je da bude poniţena u pokušaju da ga spase. Šta će sada da radi? Moraće da ode iz Bruma. Ali gde?

Nije trebalo da bude ovako. Kad je bio dečak, obećao je samom sebi da će napraviti nešto od svog ţivota, da će postati neko i nešto. Za to mu je trebao samo jedan dobar biser.

Samo jedan. Pruţio je ruku između rešetaka ka srebrnom mesecu. Povukao ju je nazad, praznu, ali

mesečeva svetlost i dalje ga je dozivala, kao neispunjeno obećanje.

114

37

Simeon je signalizirao da je stigao na dno i podesio ventil za dotok vazduha na pritisak vode, a mehurići su mu zazvečali kroz šlem blizu uveta. Jedini drugi zvuk bilo je umirujuće klik-klak pumpe za vazduh dvadeset hvati iznad njega na palubi Ilse.

Nalazio se na travnatoj ravnici; morska trava povijala se i njihala na slaboj, zelenkastoj morskoj struji. Polako je pošao napred, olovnim donovima čizama podiţući oblačiće prašine. Koralni greben izronio je iz polutame pred njim, istačkan jarkocrvenim i ţutim i grimiznim morskim biljkama.

Kornjača je munjevito prošla pored njega, ni deset metara dalje, isteţući svoj dugi vrat, plivajući čas levo čas desno. Sledila ju je mala siva tigar-ajkula, škljocajući zubima za kornjačinim perajima kao pas koji juri zeca.

Simeon je ignorisao ajkulu. Spazio je obećavajući trag sedefa bisernih školjki na litici i krenuo ka njemu.

Stao je, uznemiren. Nešto se pomaljalo iz senki ispod litice. Isprva je mislio da je u pitanju neka velika riba, moţda morski grgeč. Ali onda je video kako se srebrnasta kosa njiše sanjivo u ritmu s pokretima mora.

,,Flin“, kazao je, a glas mu je odjeknuo u crkvenoj odaji bakarnog šlema. Bio je odeven u belo laneno odelo koje je nosio one noći na plaţi. Krvario je. Nemoguće

je tako krvariti pod vodom, ali krv je ipak nekako bila tu, curila mu je niz lice iz duboke rane na lobanji.

Ţeleo je da signalizira Vesu: Izvlači me! Brzo! Međutim, glas u glavi rekao mu je: Ne paniči, to je samo tvoja mašta. Zaţmuri i nestaće! Dubine mogu da se igraju s čulima ronioca. Nije li viđao kako tuce drugih ronilaca izranja razrogačenih očiju, trućajući o morskim duhovima i zelenookim čudovištima?

Ali kad je ponovo otvorio oči, Flin je i dalje bio tamo, plutajući ispred njega. Stavio je šaku u dţep odela i izvadio maramicu. Razmotao ju je, paţljivo, da mu pokaţe šta je unutra. Bila je to omča.

„Evo ti isplate za tvoj biser, momče!“, kazao mu je. Simeon je ponovo čvrsto zatvorio oči. Samo avet, rekao je sam sebi. Nije stvaran. Dabome, kad je sledeči put otvorio oči, Flin je iščezao. Zamenilo ga je nešto još gore.

Tigar-ajkula kruţila je oko njega. Pruge na njenim bokovima bile su jasno vidljive. Njena kratka, zatupasta njuška bila je isturena, kao kod pseta koje njuši komad sirovog mesa. Srpasta usta otkrivala su redove ruţnih, kao ţilet oštrih zuba.

Simeon je pruţio ruke prema ajkuli i povukao manţetnu na zglobu, puštajući mlaz mehurića. Ajkule su u srţi kukavice, i taktika nikada ranije nije omanula da ih uplaši.

Ajkula je ustuknula i sklonila se. Međutim, onda se, na njegov uţas, vratila i primakla još bliţe. Pustio je još jedan mlaz mehurića na nju.

Ajkula se ponovo okrenula, ali se vratila za tren oka i dalje znatiţeljna. Njene sitne svinjske očice pohlepno su traţile bilo šta. Znao je da ga neće odmah napasti; ajkule su oprezna stvorenja, a ova i dalje nije znala šta da misli o njemu. Ali ako napadne, biće dovoljan samo jedan ugriz tih zuba na njegovom odelu i on će biti mrtav. Voda će mu nahrupiti u odelo i on će se udaviti.

Simeon se sagnuo i začeprkao po pesku, i šaka mu se sklopila oko velikog kamena. Onda je svom snagom zgrabio sajlu za spasavanje i dao signal: „Izvlačite me sve dok vam leđa ne popucaju.“

Osvrnuo se oko sebe, pogledom traţeći tigar-ajkulu, da bi mu vlastiti krik unutar šlema probio bubne opne. Išla je pravo k njemu. Na trenutak je spazio blistave igle njenih zuba i krvavocrvene škrge iza njih, a onda su se ajkulini zubi sklopili oko bakarnog šlema. Bilo je to

115

kao da je zarobljen unutar crkvenog zvona kada ga neko lupi macolom. Pomislio je da su mu bubne opne probijene.

Ajkula je otplivala dalje, zbunjena i besna. Ves i posada počeše da namotavaju sajlu za spasavanje. Simeon podiţe pogled.

Dvadeset hvati. Bakarno korito Ilse delovalo je toliko daleko da je komotno moglo biti na mesecu. Do kraja je odvrnuo ventil za vazduh na kacigi, puneći odelo vazduhom kako bi što pre izronio na površinu.

Poleteo je nagore kroz vodu, a ajkula ga je sledila. Razjapila je srpolika usta. Osetio je kako mu se topla mokraća sliva niz nogu unutar ronilačkog odela. Sveta Marijo, majko boţja, neće uspeti!

Ajkula je pojurila napred. Simeon se očajnički ritnuo i njegova teška olovna čizma pogodila ju je u osetljivi nos. Ajkula je ponovo ustuknula, razjarena i zbunjena; na trenutak je pomislio da je odustala. Okretao je glavu levo-desno unutar odela, pogledom pretraţujući mračnu vodu.

Krajičkom oka spazio je kako zelena senka ide pravo k njemu, iza i levo od njega. Podigao je pogled. Još svega nekoliko metara. Tako blizu! Vucite jače, prokleti bili, vucite

jače! Ajkula je munjevito poletela k njemu. Simeon je ispustio teški kamen koji je drţao u

desnoj šaci. Ajkula je mahinalno skrenula u zadnji čas i progutala ga. Onda mu se glava našla iznad površine, a čak i kroz šlem mogao je da čuje kako

posada viče i lupa limenim šoljama i šerpama po talasnjači broda u pokušaju da uplaši i otera čudovište. Jedan Timorac ostima je ubadao nešto. Osetio je kako ga podiţu uz bok llse, dok ga je more nevoljno puštalo a slana voda slivala mu se niz čizme.

Bezbedan je. Ajkula je iznenada iskočila iz vode, razjapljenih čeljusti. Zubi joj se sklopiše kao čelične

kljuse i Simeon je znao da je ostao bez nogu. Vrisnuo je i obeznanio se. Međutim, skok ajkule, probodene ostima i zaplašene pokretom u vodi, bio je prekratak

Odgrizla je vrh Simeonove olovne čizme i nestala u dubinama.

* * * Kendo je doneo dva tanjira jaja sa slaninom iz kuhinje i jedan stavio na sto ispred

Dţordţa. Kejt je odmahnula glavom. „Gospođa nije gladna?" „Ne, hvala ti, Kendo. Odnesi to, molim te.“ Klimnuo je glavom i povukao se u kuhinju. „Jesi li dobro, draga moja?“ „Da, hvala ti, Dţordţe. Samo nisam gladna, to je sve.“ „U poslednje vreme ni ne dotičeš hranu. Moţda bi trebalo da posetiš doktora

Halorana." „Zbog vrućine, to je sve.“ „Izgledaš veoma mršavo.“ Kejt je bacila salvetu na sto. „Za ime sveta, prestani da se ponašaš kao zadušna baba!“ Dţordţ se namrštio. Nije mu se dopadalo kad ona ima izlive gneva pred njegovim

sinom. „Jesi li završio doručak?“, upitao ga je. Dţejmi je pojeo slatku kašu i odgurnuo činiju. „Mogu li da dobijem malo jaja sa slaninom?" „Ne danas. Idi napolje da se igraš.“ „Ali i dalje sam gladan." Dţejmi se okrenuo ka majci, traţeći podršku. „Ţelim malo jaja

sa slaninom. Umirem od gladi."

116

„Idi i igraj se“, ponovio je Dţordţ. „Biće vam ţao kad umrem od gladi“, promrmlja Dţejmi. Istrčao je iz kuće, zalupivši

vrata. Dţordţ uzdahnu. „Taj dečak je nemoguć." „On je samo normalan mali dečak.“ „Ima previše toga da kaţe u svoje ime.“ Obrisao je usta lanenom salvetom i spustio noţ

i viljušku. „Hoćeš li, molim te, da mi kaţeš u čemu je stvar?" „Ne ţelim da pričam o tome." „Reč je o ovoj raboti s Makenzijem, zar ne?" „Naravno. Šta očekuješ? Volela sam tog čoveka." Dţordţ je stisnuo pesnicu u krilu. Gospode boţe, zar ona nema baš nimalo stida? „Dţordţe, ti se moţda osećaš zadovoljno razvojem skorašnjih događaja, ali ja ne. Moj

otac se nije ni ohladio, a sada je čovek koga sam nekada volela, čovek čije se dete u ovom trenutku..."

„Za ime Boga!" „... u ovom trenutku nalazi kraj kuhinjskog prozora, moleći Kenda za ostatak

doručka..." Dţordţ se okrenuo unazad na stolici. „Rekao sam dečaku..." „Taj čovek naredne nedelje odlazi parobrodom koji će ga odvesti na vešala u

Frimantlu. Ne, više ga ne volim. Ali moj ţivot... a ti me pitaš šta nije u redu? Kao da sve to mogu tek tako da odgurnem u stranu."

Dţordţ je nemo zurio u stolnjak „Znam da su tebi ljudi samo pioni koje pomeraš unaokolo, figure u toj privatnoj partiji

šaha koju igraš u svojoj glavi..." „Kako se usuđuješ..." „...ali još od donošenja presude hodaš unaokolo kao da se cena školjki preko noći

udvostručila. Nemoj očekivati da s tobom delim tvoj trijumf." „Uradio sam sve što sam mogao za njega." „Sigurna sam da ti je zahvalan zbog toga." Bacio je salvetu na sto i skočio na noge. „Šta ţeliš od mene? Sve sam ti dao! Napravio sam od tebe kraljicu nakon što te je on

ostavio u slivniku! Ovako mi uzvraćaš?" Okrenula se da ode, a on ju je zgrabio za zglob. „Pusti me, Dţordţe." „Degradiraš me i kritikuješ za svaku sitnicu, i uskraćuješ mi moja bračna prava... onda,

makar mogu da te pitam šta ţeliš od mene." Reakcija, konačno. Uvek je bio tako rezervisan, tako hladan i uzdrţan. Sada, dok je

gledala u njegove sive oči, shvatila je da ne moţe da ga mrzi, ne zaista. Ako nekoga mrzi, mrzi samu sebe.

„Izvini." „Izvini?" „Nije trebalo da se udam za tebe. To je bilo sebično s moje strane, i greška." Pustio ju je. Njegov bes ispario je jednako brzo kao što se pojavio. Ispravio se, pogledao

u zlatni dţepni sat. „Moram da idem. Kasnim na posao. Kendo!" Otišao je u radnu sobu da uzme akten-

tašnu. „Kendo!" ponovo je viknuo i pohitao prema vratima. Poljubio ju je u čelo. „Vidimo se na ručku", kazao je.

117

Dţordţ je sišao niz stepenice s verande i pošao prema bjuiku. Kendo je već čučao ispred motora, okrećući kurblu. Dţordţ je podigao pogled i video kako Dţejmi kroz kuhinjski prozor vraća Lidi prazan tanjir umazan ţumancima.

Svi su rešili da mu prkose! Pa, na putu do kancelarije mogao bi da svrati do zatvora i oprosti se od Kamerona Makenzija. To bi moţda moglo da ga oraspoloţi.

* * * Simeon je puna dva sata leţao na krevetu i jecao kao beba. Ajkula je nastavila da prati

Ilsu, tamno obličje koje pliva kroz kristalno plavu vodu iza krme. Tog dana više neće biti ronjenja.

Ves je uzeo šolju vrele crne kafe iz brodske kuhinje i sišao u potpalublje. Simeon je leţao sklupčan na krevetu, kolena priljubljenih uz grudi. Simeonovi kapci zadrhtaše, i oči mu se otvoriše.

„Gospodine Flin?" Ves se namršti. „To sam ja, Ves." „Ves?" ,,Ta ajkula mlogo opaka, a? Evo, popij ovo, biće ti odma’ bolje.“ Simeon je odmahnuo glavom. „Nije bilo ajkule. To je bio Flin. Nikad me neće ostaviti na miru, znam.“ „Šta to pričaš? Isuse!“ „Video sam ga, Vese. Ta ajkula ima Flina u sebi." „Moţda si predugo ronio, dečko. Sad vidiš duhove. Svi ronioci ponekad vide duhove." „Išao je pravo k meni. Nikad nisam video da ijedna ajkula to radi." Ves je spustio kafu i nagnuo se prema njemu. „Proverio si odelo pre nego što si zaronio, ha?" Simeon je odmahnuo glavom. „Na odelu su ti bile fleke. Meni su ličile na krv." „Flin?" ,,’Oćeš li umuknuti više o Flinu? Kaţem ti da su bile prave mrlje od krvi. Moţda ti neko

stavio krv kornjače na tvoje odela" Krv kornjače! Samo kap kornjačine krvi u vodi izludela bi ajkulu! Prethodnog

popodneva, nakon što je Ada otišla, posada je videla kornjaču u vodi, trojica Timoraca skočila su u more i uhvatila je konopcima i noţevima. Skuvali su je i pojeli za večeru.

„Hanaguči!", prošaputa Simeon. „Moţda." „Ubiću ga!" Ves ga zgrabi za ramena. „Nije sigurno da je on, dečko. ’Oćeš da ga ubiješ, to je tvoja stvar. Ali ne dok si na ovom

brodu. U ovoj ovdi posadi ima još četvorica Japanaca, ne ţelimo nikak’i rat." „Ubiću ga", ponovio je Simeon. „Moţda bi ti bilo bolje, dečko. Izgleda da te nikad neće ostaviti na miru jerbo si mu

uništio lice. Do tada, moţda bolje ti da ostaneš lud. Reći ću Hjui Fongu bolje da se vratimo natrag u Brum. Okej?"

Simeon klimnu glavom. Grmalj je bio u pravu. „Okej", kazao je. Hjui je čučao iznad vrata brodske kuhinje, šapćući Siosukiju. „Ves je video mrlje krvi na odelu! Znam da jeste!" „Kakav dokaz?" „Moraš naći neki drugi način! Simeon moţda više uopšte neće roniti."

118

„Ti mi pomogneš." Hjui se obazreo oko sebe kako bi se uverio da ih niko ne prisluškuje, ali svi članovi

posade bili su zauzeti gledanjem ajkule koja se opet pojavila s leve strane broda. „To je tvoja bitka, Japanče. Nema nikakve veze sa mnom.“ Siosuki je uzeo noţ s

koštanom drškom, onaj kojim je noćas istranţirao kornjaču. Zamahnuo je sečivom ispred Hjuijevog nosa.

„Ti mi pomogneš! Ili moţda ti sledeći!“ „Ili bi moţda trebalo da te zaveţem za kobilicu i vučem, kao što su tvoji prijatelji

uradili onom Timorcu!" „Nikad se ne bi usudio!“, reče samouvereno Japanac. Bio je u pravu. S ostalom

četvoricom Japanaca na brodu, nije se usuđivao. „Ti mi pomogneš, Filipinče!" Ves je izašao iz potpalublja, i Hjui Fong okrenuo se u stranu. Video je kako kršni

Zapadnoindijac dodiruje dţu-dţu za sreću na svom vratu i rukom pravi znak protiv uroka.

119

38

Simeon je leţao na krevetu, drhteći, a znoj mu se slivao niz lice. Na brodu je vladala smrtna tišina, izuzev škripanja uţadi i udaranja talasa o trup. Ĉuo je tapkanje bosih stopala po palubi iznad dok su se ljudi smenjivali na noćnoj straţi.

Bio je mrtav umoran, ali nije mogao da zaspi. Svaki put kad bi sklopio oči, video je Flina kako stoji tamo, drţeći maramicu s omčom. Na krevetu iznad njega Hjui se vrteo i prevrtao, ječao i škrgutao zubima. Ronilački reumatizam, pretpostavio je.

Onda je čuo kako se Hjui pridiţe u sedeći poloţaj, a zatim silazi s kreveta na pod. Na licu je osetio njegov vreli dah.

„Simeone? Ne spavaš?“ „Šta je bilo?“ „Ne mogu da spavam. Bol je uţasan." „Jesi li pokušao s uljem čajevca?“ „Ne pomaţe. Ništa ne pomaţe. Moram da uđem u odelo i vratim se dole. Treba da mi

pomogneš." Simeon je ustao i obmotao sarong oko pasa. Hjui je bio u lošem stanju. Morao je da se

osloni rukom na njegovo rame kako bi se popeo na palubu. Paluba je bila obasjana srebrnastom svetlošću tročetvrtinskog meseca. Kad se Simeon

popeo na palubu, osetio je kretanje iza sebe. Okrenuo se, mahinalno podigavši ruku iznad glave.

Mornarski šiljak udari ga u podlakticu, smrskavši mu kost kao suvu grančicu. Simeon vrisnu u agoniji i sruši se unazad među namotaje uţeta. Nastavio je da se kotrlja kad se teško ţelezo ponovo spustilo, ţarivši se u daske palube svega nekoliko pedalja dalje od njegove glave.

Pozvao je Hjuija u pomoć, ali se njegov prijatelj onda našao na njemu i Simeon ponovo vrisnu kad mu je Hjui savio slomljenu ruku iza leđa. Kroz koprenu bola video je kako Hanaguči čupa mornarski šiljak iz palube i diţe ga visoko iznad glave. Pokušao je da se izmigolji, ali Hjui ga je drţao za ruku i ništa nije mogao da uradi.

Majko boţja!

* * * Kameron je leţao na krevetu, s rukama ispod glave. Vrata su se otvorila, i narednik

Klark proturi glavu u ćeliju. „Kamerone, imaš posetioca." Uveo je Dţordţa Nilanda u ćeliju. „Ne ţelim da ga vidim, hvala ti, naredniče.“ „Ali Kame, mi smo stari prijatelji. Samo sam hteo da se oprostimo." „Zbogom, Dţordţe“, reče mu Kameron. „Nemam nameru da ustajem. A sad, bio bih ti

zahvalan da me ostaviš na miru.“ „Razumem što si ogorčen. Ali učinio sam sve što sam mogao. Moţeš samo sebe da

kriviš." „Izvedi ga odavde, naredniče.“ Klark je oklevao. Nevoljno je dodirnuo Dţordţa po ramenu. „Ako nemate ništa protiv, gospodine. Ĉini se da nema svrhe." „Moja supruga je takođe ţelela da se oprosti s tobom, Kamerone. Kaţe da će se moliti

za pokoj tvoje duše svake..." Kameron skoči s kreveta i nasrnu na njega. Klark je uskočio i gurnuo Kamerona nazad

na leţaj. Onda je brzo izveo Dţordţa kroz vrata. „Sklanjaj mi tog čoveka s očiju!", dreknu Kameron.

120

Bacio se na krevet. Na delić sekunde ugledao je Dţordţa kako stoji iza Klarka, osmehujući se. Vrata su se onda zalupila.

Kameron je zaţmurio i smirio se da sačeka kraj svog poslednjeg, dugog dana u Brumu.

* * * Simeon začu gnevni urlik i ogromna senka pade preko palube. Neko je podigao Hjuija

Fonga s njegovih leđa i zavitlao ga naglavačke u valobran. Ves! Uspravio se na kolena. Hanaguči je još uvek drţao mornarski šiljak, ali zazirao je od

kršnog karipskog vođe palube. Ustuknuo je, u borbenom čučnju. Onda je podigao teško ţelezo iznad glave i zamahnuo na velikog Zapadnoindijca.

Simeon uzviknu upozorenje i skoči na Japanca. Pogodio ga je u stomak, izbacivši ga iz ravnoteţe. Teško ţelezo pade na palubu, a Siosuki i on potom udariše u levu bočnu ivicu broda i srušiše se u vodu.

Izronio je, daveći se. Zamlatarao je zdravom rukom, pokušavajući da se uhvati za Ilsu; leva ruka mu je beskorisno visila u vodi, teška kao olovo.

No, onda ga je Hanaguči zgrabio i gurnuo mu glavu pod vodu. Simeon se borio očajnički, ali Siosuki ga je drţao otpozadi, a on je na raspolaganju imao dve zdrave ruke. Grudi mu nabreknuše. Nije razumeo. Hjui Fong je ovo učinio! Shvatao je zašto Japanac ţeli da ga ubije. Ali Hjui mu je bio prijatelj.

Zašto? Više nije mogao da se bori. Pluća su mu gorela. Zakašljao se pod vodom, a čitavo telo

mu se zgrčilo kad je počeo da se guši. Napravio je poslednji slabašan pokušaj da se oslobodi, ali onda je svet oko njega utonuo u tamu. Dok je agonija čilela, video je kako beli gazda Flin pruţa ruku prema njemu.

Pomislio je na Kamerona. Nije razumeo. Zašto Bogorodica ţeli dve smrti tamo gde treba da bude samo jedna?

Međutim, onda ga je nešto udarilo u bok i izvuklo iz vode. Udahnuo je vazduh i nakašljao se, a voda mu je prsnula iz usta i nosa. Ilsa je bila udaljena svega nekoliko stopa, ali čak i to je bilo predaleko. Više nije imao ni trunku snage. Potonuo je pod vodu.

No, onda je velika šaka zgrabila njegovu košulju i povukla ga ka merdevinama od konopca spuštenim niz bok broda. Uhvatilo ga je još ruku, izvlačeći ga na palubu. Vrisnuo je kad ga je neko povukao za slomljenu ruku, ali s usana mu se nije oteo nikakav zvuk, već samo uţasno grgotanje koje mu je klokotalo u grlu dok je povraćao slanu morsku vodu.

Leţao je na palubi, a telo su mu potresali grčevi. Neko mu je seo na leđa, pokušao da mu ispumpa vodu iz pluća. Zašto ga Flin nije pustio da umre?

Ves je masirao Simeonova leđa. Filipinac je povratio oko pola litre morske vode a zatim tegobno udahnuo vazduh. Ruka mu je stajala pod sumanutim uglom u odnosu na telo.

Otišao je do levog valobrana, gde je posada stajala i gledala u nešto što je plutalo na površini mora obasjano mesečinom. Ličilo je na ljudski ud, ili deo uda. Nešto je izronilo na površinu, začuo se mljackavi zvuk kakav svinja ispušta na naćvama, a onda je nestalo.

„Ajkula", promrmlja jedan Timorac, i rukom načini znak protiv uroka. „Flin“, prodahta Simeon. „To je bio Flin.“

121

39

Hjui Fong je u padu razbio čelo o motovilo. Leţao je u nesvesti na Simeonovom krevetu, dok mu je krv curila ispod debelog zavoja. Ves je preuzeo komandu na Ilsi. Pošto im je kuvar bio mrtav, drugi ronilac polulud i obogaljen, a kapetan i prvi ronilac gadno ozleđeni, nisu mogli da učine nišla drugo sem da se zapute nazad u luku. Malajci i trojica Japanaca hteli su da što pre napuste Ilsu. Brod opsedaju zli duhovi. Ves je sumnjao da će se iko dati nagovoriti da ponovo plovi njime.

Svanulo je jutro kad je Hjui Fong konačno otvorio oči. Prevrnuo se na bok, a Ves mu je drţao kofu ispod brade dok je povraćao.

„Trebalo bi smesta da ga ubijem", zareţa Simeon. Ves ga odgurnu. „Moţda, ali nećeš." Hjui proštenja i pogleda u Vesa. „Gde je Hanaguči?" „Mrtav je, dečko." „On je lud." „Pokušao si da me ubiješ", reče Simeon. Pokušao je da ga zgrabi zdravom rukom;

druga je bila u udlazi. Ves ga odgurnu unazad. „Reci mi zašto, i moţda ti neću iščupati utrobu!"

Hjui je slabašno podigao ruku u vazduh. Ne moţe da se seti. Glava mu puca od bola. Neka ga ostave na miru.

Zaspao je. Kad se probudio, kučkini sinovi još su sedeli tamo. Polako se setio svega. Pa, sad moţe da se pozdravi s bonusom Dţordţa Nilanda. Bolje da ne kaţe ništa o tome. Moţda će mu Niland platiti još više da drţi jezik za zubima, sad kad je sve pošlo po zlu. Najbolje da pokuša i izvuče se iz ovoga kako god zna i ume.

„Bio je to Hanaguči. Nisam znao da će upotrebiti šiljak..." Simeon je isukao noţ. „Pusti me da ga malo secnem, izvući ću istinu iz njega." Ves ga uhvati za ručni zglob i stisnu. Simeon zacvile od bola, a noţ pade na pod. „Moţda bolje da odeš gore na palubu", reče mu Ves. „I bez toga smo u vel’koj nevolji,

okej?" Simeon je popustio, ali pokazao je na Fonga i kazao: „Platićeš mi za ovo.“ Ves ga je blago gurnuo. „Na palubu“, rekao je. Filipinac je pljunuo na pod i otišao. „Bilo je kao što ti kaţem. Hanaguči je rekao da samo ţeli da mu vrati milo za drago,

nisam mislio da će upotrebiti šiljak." „Simeon ti je prijatelj." Hjui Fong slegnu ramenima. Njegova glava! Sve je tako maglovito, teško mu je da

suvislo razmišlja. „Dţordţ je rekao da..." „Dţordţ? Koji Dţordţ?" „Mislio sam, Japanac..." „Rekao si Dţordţ!" „Kunem ti se da nisam znao da će ga gadno povrediti." „Kad sam izašao gore na palubu, ti si sedeo na njemu dok se Hanaguči spremao da mu

rascopa glavudţu tim šiljkom! Na šta ti je to ličilo, momče? Da će ga golicati njime?"

122

Hjui nije mogao da razmišlja kako treba. Oblio ga je hladan znoj. Jedino što niko ţiv ne sme da sazna jeste da je on uzeo biser. Ako se to sazna, mrtav je, sto posto.

Ves zavrte glavom. „Taj đavo, on ima specijalno mesto za tak’e ljude ko što si ti, dečko. Ispeći će te baš

natenane." Podigao je Simeonov noţ s poda. Zastao je na vratima, mršteći se. „Ne Dţordţ, veliki beli gazda?" Hjui je odmahnuo glavom. Nije trebalo to da uradi. Soba se zavrtela. „Ti si laţljiva zmija", reče mu Ves. „Moţda bi trebo da Simeonu vratim njegov noţ."

* * *

Zaliv Robak blistao je na suncu. Na severu su talasaste zelene padine Gan-tijom Pointa klizile ispod mora. Na jugu je leţao Dampir Krik, a kostur napuštene škune trulio je među drvećem mangrova poput kostiju nekog praistorijskog dinosaurusa. Jato pelikana letelo je preko neba.

Ves je veslao leđima okrenut krvavocrvenoj obali. Simeon je sedeo licem okrenut ka njemu, s rukom u udlazi, šapatom mu pripovedajući priču o smrti Patrika Flina.

Nakon što je završio, Ves je ćutke nastavio da vesla u istom postojanom ritmu. Škljocanje rašlji za vesla i mreškanje vode bili su jedini zvuci. Simeon nije ţeleo da na takvo spokojno i predivno jutro razmišlja o smrti, ali znao je da će ga, ako ne prizna, duh belog gazde Flina progoniti kuda god da ode.

„Ne znam, dečko", reče napokon Ves. Ponovo je povukao vesla, a grudni mišići mreškali su mu se sa svakim zaveslajem. „Ne znam da l’ te trenutno volem ii’ mrzim. Ti ćeš spasti kapetana, ali ti si mu i stavio omču oko vrata."

„Nisam hteo da njega okrive." Ves je zastao na tren da podigne ruku s vesla i dodirne dţu-dţu oko vrata. „Pa, jesu, a tada si trebo da progovoriš." „Hoćeš mi učiniti jednu uslugu?" „Moţda." „Hjui Fong. I on mora da plati." Ves je zavrteo glavom. „Ne znam, dečko, moţda mu slomim glavu kad mi se ukaţe prilika, ali Ves je

ljubavnik, a ne ratnik." „Učini to za mene, Vese." „Imaš ljude ovde u gradu, dečko. Nek tvoj rod uradi ono što mora da se uradi." Izvukli su čamac na plaţu i Simeon je počeo da gaca kroz plićak. Ves je zavrteo glavom.

Pogle ga samo, prebijenog i s tim uplašenim izrazom na licu izgleda kao neki školarac. Isuse! Ali to je bio njegov dan da umre. Simeon se okrenuo. „Ĉuvaj se, Vese." Ves klimnu glavom. Šta je mogao da mu kaţe? Nema smisla poţeleti sreću čoveku koji

se sprema da potpiše nalog za izvršenje sopstvene smrtne kazne. Gledao ga je kako bosonog hoda po peščanim dinama prema gradu. Simeon je zastao jedanput da pogleda u logor Lejsijevih, pokušavajući da je vidi poslednji put. Onda je prešao preko uzvišice i otišao da potraţi narednika Klarka.

123

40

Kentaur, sa svojim poznatim crnim trupom i plavim dimnjakom, stajao je usidren na kraju dugog mola. Upravo je stigao iz Singapura i isploviće u roku od jednog sata da uhvati plimu. Juče je trebalo da to bude brod koji ga vodi u smrt; danas je Kameron stajao na pristaništu kao slobodan čovek Nakon Simeonovog priznanja guverner je smesta izdao nalog za njegovo pomilovanje.

Kameron je pogledom pretraţio gomilu ljudi koji su mileli oko uzanog prolaza. Svi su zurili u njega - sad je bio slavan, u neku ruku. Ignorisao je povike čestitanja s istom ravnodušnošću s kojom je ignorisao i ledene poglede onih koji još uvek nisu bili ubeđeni u njegovu nevinost. Svetina - vladini zvaničnici, sluţbenici, beli lovci na bisere, jedan od njih član porote koja ga je osudila na smrt vešanjem - razdvojili su se da ga propuste.

„Rouzi.“ Kad ga je ugledala, viknula je njegovo ime i zagrlila ga. Uspeo je da se oslobodi. Klimnuo je glavom ka koferu pored njenih stopala. „Ĉuo sam da odlaziš, devojko.“ „Ne mogu ovde da ostanem. Sada mrzim ovo mesto." Nadlanicom joj je obrisao suze s lica. „Lepa i verna ruţa“, kazao je. „Ljudi gledaju." „Neka gledaju do mile volje." „Izvini. Izneverila sam te.“ „Nisi me izneverila." ,,U sudnici... pokušala sam..." „Ne razumem, devojko." „Ne razumeš?" „Zašto se u tvojim očima kotiram toliko visoko. Ne zasluţujem to.“ „Kame, ja..." „Ostani ovde sa mnom." „Šta?" „Ostani ovde, Rouzi. Nemoj da beţiš. Ostani ovde i udaj se za mene." Šokirano je otvorila usta. Očajnički je ţelela da mu kaţe ne. Kako moţe da je voli? Bila

je njegova kurva, ostavljao joj je novac pored kreveta. Postoji samo jedan razlog za tu nenadanu i neočekivanu izjavu ljubavi; upravo su mu skinuli kapuljaču s lica, i ne razmišlja kako treba. Znala je da je ne voli zaista, odnosno, ne onako kako je voleo Nilandovu ţenu. Moţda smatra da joj nešto duguje.

„Volim te, Kame. Znaš to. Ali ja...“ „Onda se udaj za mene.“ Mora da ga odbije. To je jedina ispravna stvar za oboje. A ipak, ako je voli, makar i

malčice, to će joj biti dovoljno. Klimnula je glavom, mrzeći sebe zbog toga. Stegnuo ju je u naručje. Tako si slaba, Rouzi Tompson, pomislila je. Slaba, slaba. Nadala se

da neće zaţaliti.

* * * Kendo je s prekornim izrazom na licu zurio u tanjire na stolu. Jedva su dodirnuli ribu,

sveţeg baramundija, uhvaćenog toga dana. „Nije dobro, gospođo?", upitao je Kejt. „Hvala ti, Kendo, bilo je izvrsno, ali prosto nisam gladna."

124

Dţordţ klimnu glavom, pokazujući mu da raskloni tanjire. Kendo poče da raščišćava sto. Nešto ovde nije kako treba. Gospođa ne jede već

nedeljama, a sad je i gazda izgubio apetit, takođe. Ovim tempom, kuvar im neće trebati još dugo.

Pa, šta da se radi, više za njega i Lidi. Dţordţ je sačekao da Kendo napusti sobu, a onda se okrenuo prema svojoj ţeni. „Ĉula si novosti?" Kejt klimnu glavom. „Mislio sam da ćeš slaviti." „Hajde da ne prolazimo ponovo kroz to." Dţordţ je čupnuo krajeve brkova. Premestio je kašiku za desert na drugu stranu

tanjira, a zatim je vratio na mesto. „Nepodnošljivo je što je ta... crnčuga... ko god bio... ćutao toliko dugo. A ja odbijam da

poverujem da je tvoj otac trgovao biserima sumnjivog porekla." „Svi trguju biserima sumnjivog porekla, Dţordţe." „Nadam se da u njih ne ubrajaš i mene." „Ne, naravno da ne." Prstima je zadobovao po ivici trpeze. „Pa, sad makar znamo šta se dogodilo." „Baš me briga šta se dogodilo. Moj otac je mrtav. To ništa neće izmeniti." „Ja, lično, krivim Klarka. Da je radio svoj posao..." Ispred ulaznih vrata čulo se komešanje. Kejt je čula Lidino vikanje, a onda su se vrata

uz tresak otvorila. Kendov glas se zatim pridruţio galami. Kejt je čula muški glas, dubok i veoma ljut.

„Kameron", rekla je. Dţordţ je skočio na noge i otrčao u radnu sobu. Trenutak kasnije, na vratima trpezarije

pojavio se Kameron; Lidi ga je vukla za sako, a Kendo je pokušavao da mu prepreči put. Kejt je ustala. „Sve je u redu", kazala je. „Neka uđe." Lidi je pobegla. Kendo, koji se Kamerona sećao kao belog gazde koji mu je u noći

nereda spasao ţivot, s olakšanjem se povukao unazad. Zvanično mu se naklonio i otišao u kuhinju.

Kameron je skinuo šešir. „Zdravo, Kejt." „Šta ţeliš, Kamerone?" Uprkos teškim iskušenjima u poslednjih nekoliko meseci, izgledao je dobro. Malo

bledunjavo, moţda. „Hoću da razgovaram s tvojim muţem." „Šta ţeliš od njega?" Ignorisao je njeno pitanje, iskrenuvši glavu na stranu. „Izgledaš mršavo, devojko. Nadam se da se nisi brinula zbog mene." Utom Dţordţ uđe u trpezariju drţeći revolver. „Zdravo, Dţordţe", reče mu Kameron. „Odlazi odavde." Reči su izašle kao cičanje. „Da li bi me stvarno upucao, Dţordţe? Da li bi?" „Odlazi." „Sve je u redu, ionako ne nameravam dugo da se zadrţim. Samo sam hteo da znaš da

sam saznao za tebe i Hjuija Fonga. Ti si ga nagovorio na to, zar ne? Da ućutka onog ronioca Filipinca."

„Ne znam o čemu govoriš."

125

Kameron se nagnuo napred, tako da mu je cev pištolja; dodirivala grudi. „Sve se vraća, sve se plaća." Pištolj se tresao u Dţordţovoj šaci, i Kejt je na jedan strašan trenutak umislila da vidi

kako se kaţiprst njenog supruga steţe oko okidača. Međutim, Kameron se onda okrenuo i izašao, a vrata su se nekoliko časaka kasnije zalupila za njim.

Kejt je potrčala za njim. „Još osvete, Kame?“, doviknula mu je s verande. Stao je na prilaznom putiću i okrenuo se. „S dobrim razlogom." „Uvek postoji neki razlog, zar ne? Daj boţe da samo odeš i nastaviš sa svojim ţivotom.“ „Zašto nisi došla?", upitao je. Nije mu odgovorila. Okrenuo se i otišao, a šljunak mu je krčkao pod stopalima.

* * *

Smeh iz bungalova lovaca na bisere odzvanjao je preko priobalja, a riba je iskočila iz vode s glasnim plop! negde u zalivu. Beli prst Divljeg ognja, svetionika na Gusarskoj steni, traţio je neoprezne kapetane po mračnom moru.

Hjui Fong vraćao se preko dina do Lejsijevog logora. Nakon Ilse napustio je Nilandovu flotu i vratio se da radi za Lejsija. Još jedna sezona i vratiće se kući u Manilu; ili će moţda otići u Darvin i tamo se zaposliti na nekom logeru. Ĉuo je da tamo nema toliko mnogo bisera, ali da su školjke bolje.

A nema ni toliko šansi da dobije noţ u rebra. Hodao je prema skupini koliba osvetljenih petrolejkama, gde je drugi tamnoputi

Adonis svirao gitaru. Tuţni akordi naterali su ga da pomisli na Simeona. Jadni Simeon. Stavio je glavu u omču zarad nekog belog gazde. Kakva budala.

Zateturao se. Previše araka, opet. Pa, bilo je to njegovo poslednje opijanje za neko vreme. Sutra će se vratiti na biserišta, i mnogo će vremena proći do sledećeg velikog opijanja. Biće mu drago kad završi s ovakvim ţivotom.

Video je kako čovek krivuda niz peščane dine idući k njemu. Nasmejao se. „I ti si previše popio, a?" Ĉovek je silazeći niz dine izgubio ravnoteţu i naleteo na njega, oborivši ih obojicu na

pesak „Hej, šta to..." Bilo je to kao da mu je vrat uhvaćen u mengele. Šaka mu je prekrila usta da bi ga

ućutkala. Šta se dešava? Ĉovek ga je drţao otpozadi i Hjui ništa nije mogao da uradi da bi se oslobodio.

Potraţio je noţ za pojasom, ali čovek je predvideo njegov pokušaj i sklopio mu snaţne prste oko ručnog zgloba, uvrćući ga sve dok Hjui nije izgubio sav osećaj u ruci i ispustio sečivo koje ga je moglo spasti.

Ritao se i dţilitao, ali uzaman. Znao je da je uzalud. Nije mogao da se oslobodi, i nije mogao da dođe do vazduha.

Nije čuo pucanje kičme, koje je označilo da je sve gotovo. Već se onesvestio kad mu je napadač poslednji put silovito uvrnuo vrat, okončavši borbu.

Noširo Tanaka zadihano se osovio na noge. Mala filipinska bubašvaba bila je ţilavija nego što je mislio. Otresao je pesak s lanenog odela i pošao natrag uz dinu. Bila je to odvratna rabota, ali morala je da se uradi. Dugovi su plaćeni, čast je vraćena. Nikad nije poverovao u tu priču o ajkuli.

Duh njegovog sestrića sad moţe mirno da počiva sa svojim precima.

126

BRUM, 1926.

127

41 Kameron je leţao na krevetu i škrgutao zubima od reumatičnih bolova. Bolest je bolje

znao po medicinskom nazivu koje su joj dali u Ratnoj mornarici - kesonska bolest. To ime je dobila jer su od nje prvo obolevali ljudi koji su radili u kesonima, vodonepropusnim odajama koje su se upotrebljavale za podvodna iskopavanja prilikom izgradnje mostova.

Kad je ronilačko odelo prvi put predstavljeno javnosti nekoliko godina pre Kajzerovog rata, postalo je ozbiljan problem. Onda je neki naučnik otkrio da ljudsko telo apsorbuje više azota u dubini nego na površini, i da ako ronilac prebrzo izroni, gas nema vremena da napusti telo. Klobuči se u krvotoku kao soda-voda, izazivajući strašne bolove u zglobovima, čineći da se laktovi i kolena grče i krive - otuda i ronilačko ime za nju - zglobobolja.

Kameron je na drugim brodovima viđao japanske ronioce, presamićene od uţasnih grčeva nakon dugog ronjenja, kako vrište i dţilitaju se na palubi dok njihovi sadruzi pokušavaju da ih imobilišu. Jedan od tih ljudi ostao je doţivotno obogaljen i poslat je u Japan da okonča ţivot kao prosjak na ulici; drugi je imao kudikamo više sreće. Umro je.

Bol je obično počinjao u ramenima, a zatim su ga sledile zaslepljujuća glavobolja i bolovi u grudima. Kam je to opisao kao da imaš zubobolju po čitavom telu. Svi ronioci patili su u većoj ili manjoj meri. Za Kamerona, bolovi su obično počinjali dok je noću leţao na svom krevetu. Jedino pravo olakšanje nastupilo bi tek kada bi ponovo obukao ronilačko odelo i vratio se dole. Međutim, to je radio samo kada bi agonija postala neizdrţiva. Obično bi pokušao da izdrţi do jutra.

Ves je smotao cigaretu i pruţio mu je dok je Kameron sedeo na ivici leţaja, znojeći se i drhteći. Bol je ovaj put bio toliko strašan da je jedva mogao cigaretu da prinese usnama. Ves mu je masirao ramena uljem čajevca. To je pomagalo, ali samo donekle.

„Moţda ovaj put digneš ruke od ovoga“, zareţao je Ves. „Dovoljno dugo pokazuješ nos moru, kapetane."

,,I ovako jedva mogu da zadrţim brod na moru, Vese, a kamoli da priuštim još jednog ronioca.“

„Nikom ništa ne’š platiti ako si mrtav.“ „Poštedi me proste filozofije, ti veliki kučkin sine. Samo pokušaj da se ratosiljaš ovog

bola, hoćeš li!“ Ves je naneo još ulja. „Ĉo’ek je budala ako ne zna kad treba da prekine.“ Zario mu je prste dublje u zglobove,

i Kameron jeknu od bola. „Ti japanski ronioci su precenjeni, po mom mišljenju.“ „Baš ko i engleski.“ „Ja nisam Englez, proklet bio, ja sam Škot!“ „Ti si belac, a belac je belac. Meni nema nikak’e razlike.“ „Isuse!“ Kameron ponovo zaječa. „Koliko do jutra?“ „Sat, moţda. Drţ’ se, kapetane.“ „Jašta, drţim se, Vese.“ Zagledao se kroz okrugli prozor i pokušao da potisne bol, čekajući da prva limun-ţuta

mrlja praskozorja iznad okeana signalizira kraj agonije. Roniće po dnevnom svetlu, jedino čega se nasmrt plašio jeste silazak dole po mraku. Jezera su bila mračna, ali makar u njima nije bilo ajkula.

128

42

Kejt se činilo kao da skoro uopšte više ne obeduju sami. Sad su svake večeri imali nove goste: kupce bisera, bankare, računovođe, kancelarijske upravnike sa suprugama. Jedne večeri Dţordţ je pozvao čoveka po imenu Brajerli da razgovaraju o agenciji za novu vazdušnu vezu s Pertom. Brajerli je sa sobom doveo ozbiljnog, ćutljivog čoveka po imenu Ĉarls Kingford Smit.

Te večeri imali su tri druga gosta; Dalzijela, upravnika banke Komeršal junion, koja je upravo otvorila podruţnicu u Brumu. Bio je visok kao bor, s glasnim, njakavim smehom i ruţnim, krivim zubima. Neprestano je pušio, i pričao isključivo o bankarstvu. Njegova ţena je bila neobična, prerano osedela, s izgledom nekoga ko je upravo posisao limun. Malo je govorila.

Treći gost bio je holandski lovac na bisere i kupac, Konrad van Hesen. Bio je moţda nekoliko godina mlađi od nje, sa svetloplavom kosom i čuperkom koji je prkosio njegovim istrajnim pokušajima da ga ukroti. Bio je zgodan, na nekakav dečački način, s dubokim, ljubičastoplavim očima. Povremeno, svaki put kad bi razgovor potonuo u nove dubine banalnosti, okrznuo bije pogledom i nasmešio se, samo da bi opet skrenuo pogled ako bi ga uhvatila u tome. Njegov osmeh smesta bi zamenio izraz prikladne zabrinutosti za cenu školjki i stanje lokalnih drumova.

„Uveren sam da će se cena školjki oporaviti", govorio je Dţordţ. „Trenutni pad je samo privremen. Sve te priče o uzgajanju bisernih školjki su obične budalaštine."

„Naša banka ima isto gledište", reče Dalzijel. „To je razlog zašto smo otvorili novi ogranak ovde u gradu. Ţelimo da pruţimo industriji podršku koja joj je potrebna. Svu podršku koja joj je potrebna", ponovio je, ţeleći da se uveri da Dţordţ nije propustio njegovu poentu.

„Šta ti misliš, Konrade?", upita ga Dţordţ. Plavokosi Holanđanin slegnu ramenima. „Plašim se da ja imam pesimističniji pogled na stvari", kazao je. ,,Oh?" Dţordţ ga prostreli pogledom kao da je uvredio njega lično. „Siguran sam da industrija još uvek nije stigla do stanja krize. Moţda će se ovako

nastaviti još dugi niz godina. Ali mislim da su dani naglog uspona prošli. Nikada više neće biti kao što je nekad bilo.“

„Ovde si nepune tri godine“, prasnu Dţordţ. „Kako bi mogao da znaš kako je nekad bilo?“

To je bilo vrlo nepristojno s njegove strane, ali Konrad je blago prihvatio ukor. „Umem da čitam. Video sam brojke za 1912. i 1913. godinu. Kada ih uporedim s

ulovima moje flote u poslednje tri godine, jasno mogu da vidim da profit nije tu. Osim toga, biseri su moţda lepši od ove nove plastike, ali nisu ni izdaleka tako jeftini. A dugme je, na kraju krajeva, ipak samo obično dugme.“

„Koješta!" „Moţda, ali to je moje mišljenje." „Pa, što se tiče banke Komeršal junion...“ „Osim toga", reče Dţordţ, prekinuvši Dalzijela usred rečenice, „plastika nikad neće

moći u potpunosti da zameni bisere. Flota kojom se propisno rukovodi uvek će moći da donese profit."

„U tom slučaju, moţda bi bio zainteresovan da kupiš moju." „Prodaješ?" Dţordţ u neverici pogleda u njega. „Odlaziš iz Bruma?" Konrad podiţe ruku. „Ne iz Bruma. Samo iz lova na bisere. I dalje ću zadrţati kancelariju u gradu kao

129

kupac." Kendo uđe u sobu u beloj livreji i poče da rasprema tanjire. „Donesi nam porto i cigare, molim te", reče mu Dţordţ. Kejt je znala da je to signal za nju da napusti trpezu. Obično je bila zahvalna na

mogućnosti da pobegne od dosadnih gostiju, ali večeras je njena alternativa bila Agata Dalzijel. Našla se između čekića i nakovnja.

„Moţda bi trebalo da izađemo na verandu i ostavimo muškarce njihovoj priči", rekla je. Agata je klimnula glavom u znak saglasja i ustala. „Izvinite nas, gospodo", reče Kejt. Konrad i Dalzijel su ustali iz učtivosti. Dţordţ ih je ignorisao. „Ako si zaista ozbiljan u pogledu prodaje flote...", govorio je Konradu. Kejt je izašla na verandu. Bio je jun i noći su bile sveţe i prijatne. Udahnula je vazduh

punim plućima, pokušavajući da razbistri glavu. Slepoočnice su joj bubnjale. Agata je sela na pletenu stolicu. „Prilično je šarmantan, ne misliš li tako?" „Molim?" „Gospodin Van Hesen. Šarmantan čovek." „Da. Da, jeste." „Pitam se zašto se nikad nije ţenio." „Verujem da je nekad bio oţenjen. Ĉula sam da mu je supruga umrla na Javi. Tamo je

neko vreme upravljao plantaţom gume." Agata uzdahnu. „Kakva šteta." Kejt se zapitala šta li je time mislila: šteta je što mu je supruga umrla toliko mlada ih je

šteta što Konrad nema ţenu. Trojica muškaraca i dalje su raspravljala o lovu na bisere. Kejt je čula Dţordţov glas

jače od ostalih. „Ponekad mislim da se ţene samo radi slike u javnosti", reče Agata. „Više bi voleli da

uopšte ne moraju da se vraćaju kući. Mnogo su srećniji na poslu, zar ne?" Kejt je iznenadila ţenina otvorenost. „Da, tako je kao što izgleda." „Dosad je već trebalo da se naviknem na to. Ali ponekad je teško ne osećati malu

ljubomoru." „Da, znam na šta misliš." Neko vreme sedele su u tišini. „Kako ti se čini Brum?" „Pa, priličan šok posle Perta. Ali pretpostavljam da se čovek s vremenom navikne na

pionirski ţivot, i na mešanje sa svakojakim vrstama ljudi. Nikad nećeš pogoditi ko me je posetio pre neki dan - Makenzijeva ţena!"

Kejt se potrudila da izgleda ravnodušno. „Oh?“ „Zamisli. Verujem da je nekada bila konobarica." „Da, pre udaje za Kamerona... gospodina Makenzija." „Prilično naočit muškarac, verujem. Da li ga dobro poznaješ?" Nešto u njenom tonu upozorilo je Kejt da ovo nije puko neduţno raspitivanje. Ah,

znači mačka je odlučila da pokaţe kandţe. „Udvarao mi se pre mnogo godina." Agata se nasmešila, odajući svoje tajno znanje. „Da, veoma naočit muškarac. I pritom bivši oficir Kraljevske ratne mornarice, verujem.

Pitam se zašto je odlučio da se oţeni konobaricom?" „Moţda je voli", reče Kejt. „Ljubav", reče Agata. „Kakav čudan razlog za stupanje u brak, ne misliš li tako? Šta bi

130

bilo sa ţenama ako bi radile takve stvari?" Kejt je skrenula pogled u stranu. „Nemam blage veze", kazala je.

* * *

Robak je nekontrolisano plutao pod krmenim i prednjim jedrom, a prvi ronilac bio je dole pod vodom. Kameron, koji je završio s ronjenjem za taj dan, sedeo je na hoklici i čistio školjke. Bacio je sedef na palubu, a mišić u kofu slane vode. Ostatak ostrige bacio je u more ribama.

„Taj Asan je nabavio sebi zlatan zub“, zareţao je Ves, dok je noţem sekao ostrigu u drugoj šaci. Klimnuo je glavom ka Malajcu u drečavom sarongu. „Sve cure sad gledaju u njega."

„Taj ruţni kučkin sin?“, naceri se Kameron. Otvorio je još jednu ostrigu i zavukao prste u ljigavu šupljinu, traţeći čudo od bisera. „Ti nemaš problema s curama, Vese.“

„Jok, sad sve zijaju u tog Asana", utučeno je ponovio. „Mora da ga je koštao kao Svetog Petra kajgana." „Moţda i ja nabavim sebi jedan zlatan zub. Jah, moţda." „I pokvariš te prelepe bele zube koje imaš..." Kameron je zaćutao usred rečenice. Ves je

razrogačio oči i otvorio usta. Kameron pomisli da će se šlogirati. „Vese, jesi li dobro?" Ves je polako izvadio kaţiprst i palac leve šake iz školjke i podigao ogroman biser. „Gospode boţe", prošaputa Kameron. Pruţio je ruku da ga uzme. Međutim, još uvek klizav od mesa školjke, biser iskliznu iz

Vesovih prstiju i pade na palubu. Sagnuo se da ga podigne, ali biser se zakotrljao ka ivici palube.

„Hvataj ga!“, Kameron vrisnu na Asana. Ali Malajac je bio prespor. Pre nego što je mogao da reaguje, biser je odskočio kroz otvor na bočnoj ivici broda i nestao.

Ves i Asan su samo stajali i blenuli, ošamućeni brzinom te tragedije. Međutim, Kameron je već skočio, potpuno odeven, preko valobrana u vodu. Zaronio je pravo dole. So mu je peckala oči, ali kad su se mehurići raščistili, i dalje je mogao da vidi kako se biser blista u zelenkastoj vodi, brzo tonući na dno.

Zaplivao je ka njemu. Progutao je pljuvačku, ali nije mogao da izbaci vazduh zarobljen u bubnim opnama. Pritisak vode munjevito se pretvorio u oštru agoniju, ali je snagom volje naterao sebe da nastavi. Ne sme da izgubi i drugi biser.

Znao je da će imati samo jednu priliku za to. Ščepao ga je i stisnuo pesnicu oko bisera. Vatra u njegovim plućima i vrišteći bol u ušima postali su neizdrţivi. Izvio se u vodi i levom rukom zaveslao ka površini, drugom steţući dragoceni biser na grudima.

Izronio je i, kašljući, doplivao do ivice broda. Ves je pruţio ruku, uhvatio ga za košulju i izvukao iz vode.

„Izgubio sam ti taj biser?“, prostenjao je. Kameron je zavrteo glavom. I dalje se gušio morskom vodom i nije mogao da govori,

ah otvorio je šaku i pokazao mu ga. Ima svoj biser. Ves se nacerio i zagrlio ga. „Ha!“, radosno je uzviknuo. „Ha!“ „’Si dobro, kapetane?", upitao gaje, ali Kameron nije mogao da ga čuje. Jedno uvo mu je

krvarilo. Mora da mu je pukla bubna opna. Obeznanio se. Vesova prva pomisao bila je da stavi biser u sef, ali kad je pokušao da otvori

Kameronovu pesnicu, otkrio je da su mu prsti zaključani oko bisera i da neće da se otvore. Ĉak i u nesvesti, Kameron Makenzi nije hteo da pusti svoju krajnju nagradu.

131

43

Krstili su je Elvira, ali svi su je zvali Elvi. Za vreme sezone lova na bisere, dok je Kam bio odsutan, svakog jutra pre škole i svakog popodneva na povratku kući odlazila bi na Gusarsku stenu i zurila ka pučini sa nadom da će ugledati Robak. Ĉak i sa svega pet godina, imala je natprirodnu sposobnost da zna koji od brodova je Kameronov loger, čak i dok je bio udaljen kilometrima od obale.

I tako, kad se tog toplog avgustovskog jutra Robak ukotvio u zalivu, već je bila na plaţi, čekajući. Kameron je video kako mu maše s obale. Zaduţio je Vesa da nadgleda istovar školjki, uskočio u jedan od čamaca za spasavanje i zaveslao ka obali.

Elvi je gacala kroz plićak i pre nego što je veslima dotakao obalu. „Tata!“, viknula je i uskočila u čamac, zamalo ih prevrnuvši u vodu. „Tata!“ „Elvi, devojko!" Kameron se nasmejao i podigao je u naručje. Pomogla mu je da izvuče

čamac na suvo, a zatim mu se popela na ramena. Kameron se sagnuo da s palube kitolovca podigne kutiju s biserima.

„Jesi li ulovio neke bisere, tata?“ Kameron se nasmejao. „Jašta, devojko, ulovio sam svoj biser. Najveći biser koji si videla u ţivotu! Hajde da

kaţemo tvojoj mami!“ Onda je potrčao niz plaţu, a devojčica mu je poskakivala na ramenima.

* * * Dţordţ Niland bio je u lošem raspoloţenju. Bio je naviknut da na krevetu nalazi sveţe

opranu i ispeglanu košulju i odelo. Međutim, tog jutra bio je prisiljen da nosi istu odeću kao juče, a pantalone su na krajevima nogavica imale ţute mrlje.

Krivio je Kejt što nije bolje organizovala kućne poslove. Lidi nije viđena od juče ujutro. Ĉinilo se kao da je podlegla lukavštinama đavla-đavla i dok je Kejt sluţavkino sagrešenje smatrala zabavnim, to joj je umnogome oteţavalo rukovođenje domaćinstvom. Našli su nedeljnu zalihu prljavog veša nagomilanu u Lidinoj kolibici u vrtu, dok je Kejt mislila da se rublje nalazi u Ah Songovoj perionici u Kineskoj četvrti.

Dţordţ je bio van sebe od besa. Nije krivio Lidi, kazao je svojoj ţeni, ona je, na kraju krajeva, samo obična crnkinja - to je očigledno bila Kejtina krivica. Da je iole kompetentnija domaćica, paţljivije bi vodila računa o kućnim poslovima.

„Za ime Boga, kako sam mogla da znam da ga je nagomilala u kolibi?" „Zato si ovde. Da znaš." „Ĉuvarka košulja. Da li je to sada moja uloga u ţivotu, Dţordţe?" „Nemam nameru da dalje diskutujem o tome. Poznata su ti moja osećanja u vezi s tim

stvarima." Dţordţ je podigao noţ i viljušku i počeo da doručkuje. Dţejmi je izašao iz spavaće sobe, a Dţordţ se namrštio na njega. „Zašto si se toliko uspavao? Propustićeš školu." „Danas je praznik", reče mu Dţejmi. Dţordţ pogleda u suprugu, traţeći potvrdu dečakovih reči. „Da li je? Pa, nadam se da ćeš naći da radiš nešto korisno. Za početak, moţeš da

odneseš moje košulje u Ah Songovu perionicu." Kejt je gledala u svog sina. Izrastao je u finog momka. Bio je visok za svoj uzrast, i

pretpostavljala je da će biti jednako visok kao i njegov otac, pa, visok kao Dţordţ, u svakom slučaju - pre svog četrnaestog rođendana. Bilo je uznemirujuće koliko liči na Kama; imao je iste prodorne oči i ćubu tamne kose.

„Mogu li da pođem s tobom u šupe za pakovanje bisera?"

132

„Tamo nema ničega za tebe", reče mu Kejt. „Zašto ne?" „Moţda bi trebalo", reče Dţordţ. „Vreme mu je da počne da uči ponešto o poslu. Mogu

da mu pokaţem skladišta i šupe za pakovanje." „Molim te, oče, mogu li?" „Nikad nisam čula tako besmislen predlog. Tek mu je jedanaest godina." „Bistar je kao pčelica, pun entuzijazma i ţeljan da uči." „Mogu li da idem na loger?" Dţordţ je spustio noţ i viljušku i odgurnuo tanjir. „Spao sam na poslednje dobro odelo, zahvaljujući tvojoj majci. Svakako te neću odvesti

na neki od logera. Prošli put nisam mogao da isteram smrad iz odeće. Morao sam da bacim savršeno dobre pantalone. Mitsuki moţe da te povede u razgledanje, ako te to baš toliko zanima."

Dţejmi je pogledao u Kejt. „Molim te“, kazao je. Kejt slegnu ramenima. „Oh, dobro!“ Dţordţ je salvetom obrisao usta. „A sad poţuri i doručkuj. Neću da zbog tebe zakasnim!" Dţejmi je pogledao u majku i razvukao usta. „Hvala", kazao je. Moţda će mu dan proveden tamo dole izbaciti to iz glave, pomislila je. Mislim da je ovoj

porodici dosta lovaca na bisere. Moj sin predodređen je za bolje stvari.

133

44

Kameron je iznajmio oronuli bungalov s crvenim gvozdenim krovom i zidovima od rebrastog lima. Za razliku od senovitih, zelenih rajeva velikih lovaca na bisere, vrt se mogao pohvaliti jedino dvema tuţnim bauhinijama, a trava se mučila da pusti korenje u tvrdoj crvenoj prašini.

Kuća se nalazila na obodu grada, gde su se ulice posute belim tucanikom stapale sa šibljem. Pojedinih noći Aboridţini su se okupljali u ţbunju iza kolibe za corroboree, a ritam njihovih bubnjeva dugo je odzvanjao u prastarom ritmu.

Rouz je sedela na verandi, ruku prekrštenih preko nabreklog stomaka. Bila je to okrutna ironija što su toliko dugo morali da čekaju na drugo dete. Osetila je kako se beba rita i lecnula, promenivši poloţaj. Ţivahno detence, ţivahnije nego što je bila Elvi. Bliţilo se vreme porođaja i ona se plašila. Elvino rođenje bilo je teško. Izgubila je dosta krvi i trebale su joj nedelje da se oporavi od napora. Nadala se da će ovaj put biti lakše.

Nije znala kako će izdrţavati još jedno dete, ali pretpostavljala je da će se nekako snaći; dosada su se snalazili.

Zaškiljila je ka suncu i ugledala kako se niz široki, beli drum pribliţava dţinovska figura. Iznenada je shvatila daje to Kameron s Elvi na ramenima.

„Kamerone!“, viknula je i uskobeljala se na noge. Kameron je sada trčao, a Elvi je cičala. Rouz jedva da je stigla do podnoţja stepeništa a

on je već bio tamo, grleći je. „Rouzi! Rouzi, Gospode boţe, ţeno, pogledaj se samo. Misliš li da su blizanci?" Stidela se svoje vehčine. Nakon što ju je poljubio, odgurnula ga je od sebe. „Na moru si video dovoljno kitova “, kazala mu je. „Izgledaš prelepo, devojko." „Našao je biser!" reče Elvi. Rouz je pokušala da deluje zadovoljno. Kameron je našao mnogo bisera, ali samo

malih. Nijedan od njih nije vredeo bogzna šta. Sada su bile vaţne školjke. „Da li je putovanje bilo dobro?", upitala ga je. „Ne, hoću da kaţem da sam našao pravi biser", rekao je. Začangrljao je drvenom

kutijom za bisere u levoj šaci. „Bogati smo, devojko!" „A šta je sa školjkama?" Kameron ju je uhvatio za ramena. „Stvarno to mislim! Pusti sad školjke! Našao sam najveći biser koji si videla u ţivotu!

Mora da ima više od trinaest grama!" Rouz je jedva mogla da pojmi šta joj govori. „Odvešću te dole u grad i obući ću te u najbolje haljine koje novac moţe da kupi! Više

nećemo morati da ţivimo u ovoj straćari! Kupićemo bungalov u gradu - a sebi ću kupiti automobil! Rekao sam ti da ću kad-tad naći svoj biser, Rouzi! Bogati smo!"

* * * Kancelarije i skladišta Niland kompanije bili su sagrađeni na obali između pristaništa i

Dampir Terasa. Dţordţ se dovezao bjuikom do ulaznih vrata, a kad je izašao iz vozila, sluţbenici i računovođe već su stajali postrojeni duţ verande da ga pozdrave.

„Hajde, poţuri", brecnuo se na Dţejmija i pohitao napred. Dţejmi je iskočio iz automobila i potrčao da odrţi korak s njim.

Jedan sluţbenik ušao je u bjuik i parkirao ga u senci plamenog drveta iza zgrade. Dţordţ je ostavio aktovku u svojoj kancelariji i kazao svom glavnom računovođi,

sredovečnom muškarcu sa zelenim vizirom na glavi, da ide u skladište. Poveo ga je niz

134

plaţu do priobalnog logora. Logor je bio kosmopolitska mešavina japanskih drvodelja, malajskih i filipinskih

pakera i Timoraca u tranzitu po isteku njihovih trogodišnjih ugovora. Red je odrţavao Dţordţov vođa palube, debeli Japanac po imenu Matsuki. Bio je građen kao sumo rvač i u logoru je odrţavao gvozdenu disciplinu, pesnicama ako je bilo neophodno.

Matsuki je bio dole na plaţi, nadzirući istovar školjki s Aferi Dţejn. Dţordţ ga je pozvao s keja. Nije nameravao da isprlja nogavice pantalona gacajući po pesku.

„Gazda", reče Matsuki u znak pozdrava. „Ţelim da povedeš mog sina u razgledanje logora i šupa", reče mu Dţordţ. „Odgovori

mu na sva pitanja koja postavi" „Mnogo posla jutros", reče Matsuki. „Učini kao što ti kaţem, molim te.“ Matsuki je pogledao u dečaka kao da bi ga najradije zgromio. „Da, gazda“, kazao je. „Zar ti ne ideš s nama?“, Dţejmi je upitao oca. „Jutros sam veoma zauzet. Matsuki će te vratiti nakon što zadovoljiš znatiţelju. Onda

ćeš videti gde se obavlja pravi posao!“ Dţejmi je pogledao u dţinovskog Japanca. „Zdravo“, rekao mu je. Matsuki pijunu na pesak. „Pa“, reče vedro Dţejmi, „hoćemo li

da počnemo od šupa za pakovanje?“

135

45

Tom Elis sedeo je prekrštenih nogu, s lulom u ustima, i prevrtao biser po prstima. Ako gaje impresionirala njegova veličina, to ničim nije pokazivao. Kad je čistio bisere, nikad nije pokazivao emocije. To je smatrao nemudrim.

„Pa?“, upita ga nestrpljivo Kameron. „U ovom sobičku viđao sam više tragedija nego u Šekspirovim komadima", oprezno je

odgovorio. „To nije odgovor." „Tu i tamo ima nekih mrlja ", reče Tom, pokazujući na gnezdo sićušnih crnih ureza na

biseru. „Nemoguće je reći idu li pravo do srca. Moţda imaš bogatstvo, moţda nemaš ništa." „Šta misliš da bi trebalo da uradim, Tome?" „Ovo nije moj biser, gospodine Makenzi. Odluka je samo tvoja. Sada moţeš da ga

prodaš za... moţda četiri-pet hiljada funti. Pustiš kupca da preuzme rizik. Ako ga očistim, vredeće moţda pet hiljada. Moţda deset." Uzdahnuo je. „Ili moţda neće vredeti ama baš ništa."

Stavio je biser na parče somota. Kameron je zurio u njega. Ĉinilo se da blista i pulsira kao da poseduje sopstveno majušno srce. Kameron je progutao pljuvačku.

„Očisti ga", kazao je. Tom Elis stavio je lulu u pepeljaru. „Vrati se sutra ujutro, kada je svetlo bolje. Na svetlu jutarnjeg sunca mogu da zavirim u

srce bisera, moţda otključam njegove tajne. Popodnevno sunce je previše oštro." Podigao je biser i pruţio ga Kameronu. Nikad nije drţao bisere u radnji ili radio na njima, a da mušterija nije prisutna. To, takođe, nije bilo mudro.

Kameron je stavio biser u dţep prsluka. „Vidimo se sutra ujutro, onda", kazao je i ustao. „Lepo spavaj", reče mu Tom. Kameron mu se turobno nasmešio. „Sumnjam u to, Tome", rekao je i izašao.

* * * Zubar je imao ordinaciju u straţnjem delu berbernice u Sokaku prolećnog meseca.

Izgledao je prestrašeno kad se Ves spustio na stolicu. Zvao se Makimon. Bio je dobar zubar kad je bio trezan, ali nije često bio trezan, što je bio razlog zašto je otišao iz Perta i ovde otvorio ordinaciju.

„Zubobolja?“, upitao je, okrećući se od niza primitivnih instrumenata poredanih na niskom kredencu.

„Zub je okej“, zareţao je Ves. Nikad u ţivotu nije bio kod zubara, ali video je mnoge ljude koji jesu, vilica začepljenih vatom da zaustavi krvarenje, dok su ječali od bolova.

Makimon se preko naočara sa ţičanim okvirom zapiljio u Vesa. „Ako su ti zubi u redu, zašto si onda došao?“ „’Oću zlatan zub. Kao onaj Asan.“ „Asanov zub je bio kvaran.“ „’Oću zlatan zub. Ne, moţda dva zlatna zuba. Više od onog Asana. Jašta.“ Makimon se namrštio. „Skupo je.“ Ves slegnu ramenima. Računao je da s provizijom od golemog bisera moţe sebi

priuštiti puna usta zlatnih zuba ako to poţeli. „Pa, otvori“, reče Makimon. Uzeo je instrumente i sagnuo se da pregleda Vesova usta.

136

Onda je osetio kako ga masivna šaka hvata za testise. „Sad“, prošaputao je Ves, „nećemo da povredimo jedan drugoga... jelda?“

* * *

Još otkako je bio mali, Dţejmi je zamišljao svog oca kao savremenog Vikinga, mešavinu kralja Dţordţa V i Daglasa Ferbanksa. Svakog jutra gledao ga je kako ulazi u crveni bjuik i odlazi. Pretpostavljao je da se svakog dana ukrcava na loger i isplovljava iz zaliva, stojeći na pramcu u belom tropskom odelu i sa šeširom, da bi se svake noći vratio sa škrinjama punih ogromnih, bleštavih bisera na palubi iza sebe.

Nije odjednom shvatio da otac ne provodi svaki dan na moru; to saznanje došlo je postepeno, kao deo erozije snova koja prati prolazak svakog detinjstva. Deda Mraz se ne vozi u sankama natovarenim poklonima duţ ulica oivičenih palmama, zubna vila ne ostavlja srebrnjak ispod njegovog jastuka za svaki kutnjak koji tamo ostavi, a njegovog oca spopada morska bolest na bilo čemu većem od čamca.

Međutim, čak i ta maglovita spoznaja stvarnosti pripremila ga je za tu prvu avanturu unutar mistifikovanih kancelarija Niland kompanije. Očekivao je raskoš; ali tamo je bilo svega nekoliko stolova, šačica prastarih mašina za računanje, i prašnjave gomile trgovačkih knjiga. Mesto je odisalo romansom jedne gvoţđare.

Suočio se sa razarajućim trenutkom razočaranja u duhu iskupitelja. Ako je učmalost mana njegovog oca, onda će on lično obnoviti ideal tako što će ispuniti te mane u očevom karakteru. On će obezbediti odvaţnost, dok njegov otac vodi računa o knjigama i brojevima. Na taj način će upoznati, i ceniti jedan drugog, kao muškarci.

Sedeo je u ćošku, kravate naherene ukrivo, lica crvenog od vrućine. Dţordţ se najzad pojavio na vratima kancelarije, delujući iznenađeno što ga zatiče tamo. Dţejmiju je palo na pamet da je otac u potpunosti zaboravio na njega.

„Dakle. Jesi li uţivao u šetnji po skladištima?“ „Bilo je dobro“, reče Dţejmi. „Pravi posao se obavlja ovde, razume se. Ovde mogu da te naučim svemu što treba da

znaš.“ ,,Kada?“ „Kada dovoljno odrasteš.“ Dţejmi bi radije pristao da ga skuvaju u vrelom ulju nego što bi proveo ijedan minut za

kancelarijskim stolom duţe nego što mora. „Zašto nikad ne ideš na logere?“ „Kakav izvanredan predlog.“ „Neki trgovci biserima to rade.“ Nasmejao se. „Ne mnogo njih.“ „Gospodin Makenzi ide.“ „Gospodin Makenzi nema drugog izbora. Ne moţe čak ni da plati ronioce. Sem toga,

ovde imam vaţnija posla.“ „Mogu li da isplovim na Meri Dţejn. Imam još dve nedelje raspusta. Matsuki kaţe da će

isploviti i vratiti se za deset dana.“ „Smešno.“ Bacio je pogled na dţepni sat. „Vreme ti je za ručak. Vestone, odvezi

Dţejmsa kući, molim te.“ Sluţbenik je skočio na noge i otišao da donese ključeve automobila. „I nemoj da dangubiš. Očekujem da u roku od pola sata ponovo budeš za svojim stolom.“

„Razumem, gospodine." „I pazi na automobil! Proveriću ima li ulubljenja kad se vratiš. Cena bilo kakvih

popravki odbiče ti se od plate.“ Potapšao je Dţejmija po glavi i vratio se u kancelariju.

137

46 U sobičku je bilo tiho, izuzev kucanja časovnika na kaminu. Tom Elis drţao je biser

između kaţiprsta i palca desne šake dok ga je obrađivao prastarom trouglastom turpijom. Njegovi zdepasti prsti nisu izgledali kao šake umetnika, ali imali su magiju u sebi. Tom Elis mogao je otkriti dragi kamen čak i u najdeformisanijem biseru.

Dok je radio, tanke ljuspe padale su na podmetač od crnog somota. Kameron se vrpoljio, trudeći se da ne računa cenu svakog prozirnog ocepka. Pola sata kasnije Tom je sklonio biser u stranu da bi izmasirao mišiće ruke. Kameron oseti stezanje u grudima. Shvatio je da ne diše već nekoliko minuta.

„Pa?“, brecnuo se, nesposoban da duţe izdrţi napetost. „Ovo je samo prva latica ruţe“, odgovorio mu je Tom. „Prerano je reći.“ Nakon nekoliko trenutaka odmora, ponovo je prionuo na posao. Ljuštio je sloj za

slojem bisera, svaki manjkav na neki način. Kameron je zurio u gomilicu strugotina. Sedamnaest grama! Najveći biser koji je iko

ikada pronašao u Brumu, a nestajao mu je pred očima. Tom je nastavio mukotrpan posao, s nedokučivim izrazom na licu. Posle nekog vremena, Kameron je sklopio oči. Prostorijom su dominirali tiho struganje

turpije po biseru i pogrebno kucanje časovnika. Znao je da mu blago klizi kroz prste. Opet je skočio u more, video kako blistavi mesec

tone u zelenilo, dalje od njega. Ali ovaj put nije mogao da ga povrati, ovaj put ništa nije mogao da učini.

Prošla je čitava večnost pre nego što se usudio da ponovo otvori oči. Tom je prestao da radi, i mala turpija s plutanom drškom leţala je na stolu kraj njegovog lakta. Ispred njega leţalo je sedamnaest grama bisernih strugotina.

Tom Elis podigao je lulu i pripalio je. Dvojica muškaraca rezignirano su zurila u bezvredne sedefne strugotine na crnom somotu. Dugo su sedeli u tišini pre nego što je Kameron najzad ustao i izašao.

Nije postojalo ništa što bi ijedan od njih dvojice mogao da kaţe.

* * * Elvi je mislila da je njen otac najveći, najjači, najzgodniji otac na celom svetu. Oboţavala

ga je, a kad nije bio na moru, nije ga ispuštala iz vida. Ponekad bi se čak ušunjala u hotel Kontinental s njim. Podigao bi je na šank od uglačane tikovine i kupovao joj limunade dok se smejao i razgovarao o školjkama s drugim lovcima na bisere.

Elvi je mrzela bisere. Pitala ga je zašto jednostavno ne kupi bisere od gospodina Van Hesena, i onda bi mogao da ostane kod kuće s njom i Rouzi. Nasmejao se i upitao je šta ona misli, gde gospodin Van Hesen nabavlja bisere.

Elvi nije marila odakle biseri gospodinu Van Hesenu. Prosto nije volela da joj otac sve vreme bude odsutan. Kad je bio kod kuće, uvek se smejao i galamio i šalio se.

To je bio prvi put da ga vidi takvog. Vratio se iz grada i umesto da uleti u kuću, seo je na verandu s flašom dţina u krilu i

sedefnom pepeljarom između stopala. Sedeo je tamo veći deo tog popodneva, a društvo su mu pravili samo njegova duvanska kutija i piće.

To ju je plašilo, ali napokon je skupila hrabrost da mu priđe. „Tata, šta nije u redu?“ „Ne bi razumela, devojko.“ Namrštila se. „Sada sam velika devojčica.“

138

„Da, to mogu da vidim. Ipak.“ „Mama kaţe da si takav zbog bisera.“ „Jašta, zbog bisera. Najvećeg, najlepšeg bisera koji si videla u ţivotu." „Mogu li da ga vidim?" „Nema ga više." „Jesi li ga izgubio?" „Jašta, pretpostavljam da jesam." Elvi je počela da sisa palac, razmišljajući. Drugom rukom počela je da se igra s kosom,

uvrćući duge crne uvojke oko prstiju. „Zašto nam trebaju biseri?" „Trebaju ti biseri da ih prodaš, devojko." „Zašto moraš da ih prodaš?" „Biser je kao kapija prema drugom svetu, Elvi. S druge strane te kapije nalaze se lepe

kuće i flote logera, pa čak i novi automobili. Zbog toga tragam za biserima, traţim drugi svet za sebe, za tebe i za tvoju mamu."

„Nalaze li se tamo i nove lutke, takođe?" „Jašta, svakojake lutke koje moţeš da zamisliš." Privukao ju je k sebi i neţno poljubio u

čelo. „Uđi unutra, devojko. Ţelim da budem sam neko vreme." Elvi je ušla u kuću, a Kameron je nastavio svoje usamljeno bdenje dok se bakarno sunce

spuštalo po nebu a prva treperava zvezda pojavila na istočnom obzorju, dijamant u sutonu. Rouz je napokon izašla na verandu, drţeći ruke na kukovima. „Hoćeš li sedeti tu i mrgoditi se cele noći?“, upitala je. „Mogu, i hoću“, ravnodušno joj je odgovorio. „A sad me ostavi samog, devojko, pusti

me da se na miru udavim u svom čemeru." „To je bio samo običan biser." „To nije samo običan biser! To je bilo bogatstvo! To je bila nova kuća i novi automobil i

moţda još nekoliko logera. To je bilo moje samopoštovanje. Eto šta je to bilo!“ Rouz je podigla bocu dţina između njegovih nogu i bacila je u dvorište, gde se razbila

o tvrdu crvenu zemlju. Kameron je izgledao više razočarano negoli ljutito. „E sad, zašto si to uradila?" „Ako traţiš samopoštovanje, nećeš ga naći na dnu flaše." Kameron je ustao, klateći se na nogama. Naslonio se na stub ograde na verandi. „Sedamnaest grama! Koliko bi samo vredeo da nije bilo nekoliko majušnih mrlja! Eto

šta ti je sreća Makenzijevih!" „Prestani da se samosaţaljevaš, Kame. To ne liči na tebe." „Da, pa, moţda je krajnje vreme." „Nikad nije vreme. Kada su hteli da te obese zbog nečega što nisi uradio, nikad nisi

kukao zbog toga. I ranije si imao razočaranja. Imaćeš ih ponovo." Kameron je zavrteo glavom. „Nameravao sam da budem najveći lovac na bisere na obali. Vidi dokle me je to

dovelo." „Onda odustani, Kame. Biseri te svakog dana pomalo ubijaju. Videla sam kako ujutro

ustaješ iz kreveta. Imaš reumu, zar ne?" „To nije razlog za brigu." „Nije razlog za brigu? Video si šta se dešava nekima od onih starih japanskih ronilaca.

Završe kao bogalji. Kočopere se i šepure nekoliko godina, ah svi na kraju završe kao stari prosjaci slomljenih kostiju. Da li je to ono što ţeliš?"

„Naći ću svoj biser, Rouzi. Neću dozvoliti da ideš u prnjama do kraja ţivota." Rouz mu je stavila šaku na rame i neţno kazala:

139

„Nađi neki drugi način, Kame. Dobar si mornar. Mora da postoji neki drugi način." „Prevalio sam dug put, Rouzi. Neću sada da odustanem." „Za ime boţje, ništa mi ne vrediš mrtav. Šta bi uopšte radio da si bogataš? Bio bi kao

Dţordţ Niland, sedeo bi svakog dana u kancelariji i buljio u trgovačke knjige? Sedeo na verandi kao matori lovci na bisere, igrao bridţ i pio dţin?"

„Ne mogu da odustanem, Rouzi. Ne sad. Ovo mi je oduzelo preveliki deo ţivota." Rouz ga je pogledala u oči. Besmisleno je raspravljati se s njim. Ovde nije bila reč o lovu

na bisere, već o nadmetanju između njega i mora. Bio je previše tvrdoglav da se povuče, to je oduvek bio njegov problem u svemu.

Videla je kako neko dolazi niz drum iz grada. Bio je to Ves. Izgledao je kao da je bio u tuči. Njegove naočite crte lica boje mahagonija bile su otečene, a usta su mu bila puna pamučne vate.

„Ono što kaţu je istina?", promumlao je. „Onaj biser nije dobar?" „Jašta, istina je", reče mu Kameron. „Bila je kučka do srţi." Ves pljunu u prašinu, a pola pamučne vate ispade mu iz usta. Na mestu gde su se

nekada nalazila dva savršeno bela zuba, sada je bila samo krvava praznina. „Kako će Ves sada da plati za zlatan zub?", zakukao je.

* * *

Kam je posmatrao postojano dizanje i spuštanje Rouzinih nabreklih grudi ispod tanke spavaćice. Pruţio je ruku i poloţio je na ispupčenje njenog stomaka. Beba je osetila njegov dodir i ritnula se.

Rouz zadahta i stavi šaku na stomak. Kam se lecnu i ţustro povuče ruku. „Izvini", kazao je. „Naterao sam bebu da te probudi." „On to ionako čini. Voli da šutira." „Znači, misliš da je dečak?" „Elvi nikad nije bila ovakva." Bilo je vruće. Oduvala je pramen kose s nosa. Kameron je

zurio u nju na mesečini. „Ne gledaj me." „Zašto ne?" „Velika sam kao kuća." „Meni izgledaš baš lepo." Pomilovao ju je po obrazu. „Volim te, Rouzi." „Zaista, Kame?" „Zar si sumnjala u to?" Primakao se bliţe. „Rouzi, ne ţelim da povredim bebu, ali..." Nasmejala se. „Nisam od porcelana." Podigla se u sedeći poloţaj i konačno uspela da se namesti u

klečeći poloţaj. „Ne boli. Samo je teško namestiti se u pravi poloţaj. Misliš li da bih rekla ne, Kame? Šest nedelja sam bez tebe.“ Protrljala se o njega i osetila vlaţnost među nogama. Provukla mu je prste kroz guste malje na grudima, osećajući čvrste mišiće ispod njegove koţe. „Kaţi to ponovo, Kame.“

„Da kaţem šta, devojko?" „Kaţi da me voliš.“ „Volim te, Rouzi.“ ,,Opet.“ „Volim te.“ Ne voli je, naravno, ali sviđalo joj se da to čuje. Uvukla ga je u sebe i dok se pomerala

na njemu, osetila je kako se beba ponovo rita, u protestu. Tako je dobro imati ovog čoveka za muţa. Toliko joj je nedostajao kad je bio odsutan.

To je dobar čovek, bez obzira na ono što bi svi Nilandovi ovog sveta mogli reći za njega. Bilo joj je potrebno da je on voli, morala je da veruje u to, pitala se hoće li to ikada moći.

140

* * * Dţordţov bjuik zaustavio se ispred Kameronove kolibe s crvenim krovom. Izašao je iz

automobila. „Ponesi košaru, hoćeš li?“, kazao je Dţejmiju. Rouzi je izašla na verandu. „Gospodine Niland“, kazala je, iznenađena. „Šta moţemo da uradimo za vas?“ Dţordţ je skinuo tropski šešir i ovlaš se naklonio. „Dobar dan, gđo Makenzi. Da li vam je suprug kod kuće?“ Ulazna vrata otvoriše se uz tresak i Kameron izađe iz kuće. „Dţordţe", zabrundao je. „Ovo je neočekivano zadovoljstvo." „Ĉuo sam da te poterao maler.“ „Da. Pa, dešava se.“ „Mora da je situacija teška." „Ništa više nego ostalima." Dţordţ je klimnuo glavom Dţejmiju, koji se mučio da podigne veliku košaru od

pletenog pruća sa zadnjeg sedišta bjuika. „Mislili smo da će vam moţda trebati malo dodatne hrane ovog Boţića. Shvatam da su

vremena teška, i nisam nesklon da ukaţem malo ljubaznosti prema onima u teškoj situaciji." Kameronovo lice poprimilo je boju bronze. „Vrati to tamo odakle si uzeo, mladi Dţejmi", kazao je. Dţejmi je upravo izvadio košaru iz automobila kad je Kameron pošao ka njemu. Nikad

u ţivotu nije video da neko izgleda toliko besno i ispustio je košaru na zemlju; meso u konzervama, paradajz, banane i vreće s brašnom koje je njegov otac upravo kupio na Kentauru rasuše se po crvenoj prašini.

Pogledao je u oca. „Izvini", promumlao je. Kameron je stajao u mestu, pesnica stisnutih kraj bokova. „Dţordţe, bolje da to pokupiš i smesta mi se izgubiš s očiju." „Sad, slušaj me, Kame..." „Nosi to odavde! Smesta, ili ću ti slomiti prokleti vrat!" Dţordţ je gestom strpljivog uzdrţavanja vratio šešir na glavu dok je Dţejmi skupljao

konzerve s mesom. „Ostavi to", kazao mu je. „Nećeš to ostaviti!" Kameron je podigao nekoliko paradajza i ubacio ih u straţnji deo

bjuika. Jedan paradajz je pukao, i sok se razlio po koţnom tapacirungu sedišta. Ubacio je ostatak limenki i vreća s brašnom. „A sad se gubi odavde!"

Dţordţ je seo za volan. „Uđi u kola, Dţejmi." Dţejmi je bio preplašen, ali dok je sedao na suvozačko sedište, okrenuo se, pogledao u

Kamerona i prkosno isturio vilicu. „Imbecile", kazao je, reč koju je naučio u školi. Dţordţ je uključio motor i odvezao se. Kameron je gledao kako moderni američki automobil nestaje niz ulicu. Rouzi je došla i

stala pored njega. „Kame...". „Kopile! Pokvareno, prljavo kopile!" „Hajde." „Ta mala scena je upravo priređena zbog Dţejmija, znaš to, zar ne?" Okrenuo se. Elvi je stajala na vratima, videla je čitavu scenu. Isuse Hriste! Šutnuo je

kapiju, odvalivši je sa šarki, i besno odjurio iz dvorišta kako bi mogao da bude sam u šipraţju i do mile volje urlajući psuje ruţičaste kakadue i stabla baobaba.

141

* * * Dţordţ je dozvolio sebi uzdrţan osmeh. „Dakle, to je čovek za koga si rekao da mu se toliko diviš", rekao je. „On je običan

balvan i siledţija." Dţejmi je ćutao. Dţordţ je zavrteo glavom. „Pruţi ruku prijateljstva takvoj feli i samo ćeš ostati bez prstiju!" Dţejmi se okrenuo i pogledao iza sebe. Sok paradajza već se osušio na koţnom

tapacirungu. Zapitao se zbog čega se Makenzi toliko razbesneo. Samo su pokušavali da mu pomognu, to je sve.

142

47

Zapadna veranda kuće bila je okruţena mreţom i preuređena u Dţejmijevu spavaću sobu. To je bila najprijatnija soba u celoj kući, otvorena danju i noću za svaki osveţavajući povetarac iz zaliva. Kendo je zapalio kamforovo drvo i jaki tamjan kako bi komarce drţao podalje.

Kejt je sela na Dţejmijev krevet i sklonila mu mokre kovrdţe sa čela. Osetila je kako se štreca. Više nije voleo njen dodir. Odrastao je i udaljavao se od nje. Uskoro će biti mladić, a njoj će biti zabranjeno da mu dolazi u sobu i ljubi ga za laku noć.

Usnama mu je dodirnula čelo. „Laku noć, Dţejmi.“ „Laku noć, majko.“ Taman kad se mašila za kvaku, upitao ju je: „Poznaješ li lovca na bisere po imenu Makenzi?" Osetila je kako joj srce preskače otkucaj. „Gospodina Makenzija? Da, da, znam ga.“ Pokušala je da zvuči leţerno. „Danas je bio nepristojan prema nama.“ „Nepristojan? Kako?" „Odvezli smo se tamo kolima, da njemu i njegovoj porodici odnesemo malo hrane za

Boţić. Jer su siromašni." „Vi?" „Otac i ja. Bila je to ogromna košara. Pomislila bi da će ljudi biti zahvalni kad činiš

nešto za njih." Dţordţ joj to nije pomenuo, naravno. „Šta je gospodin Makenzi rekao?" „Razbesneo se. Ne znam zašto." „Pa, moţda je bio povređen." „Zašto bi bio povređen? Otac je samo bio ljubazan." „Usuđujem se reći da je uvredio ponos gospodina Makenzija." „Mrlje od paradajza su svuda po kolima. Praktično nas je gađao njime! Otac je trebalo

da ga uhapsi." „Pa, moţda ćeš razumeti kad odrasteš. A sad spavaj." Izašla je iz sobe, ugasivši fenjer na zidu. Onda je sela na verandu, čekajući da se Dţordţ

vrati iz kancelarije. Pogledala je u noć, u zvezde raštrkane po crnom nebu. Gledanje u prazninu čini da naši

problemi izgledaju beznačajno, pomislila je. Ipak, ako čovek veruje onome što pričaju astrolozi, zvezde određuju svačiju sudbinu. Oni kaţu da je to nalik funkcionisanju nekog dţinovskog časovnika, pri čemu se svaki komad prepliće s drugim, a svaki maleni zupčanik i točkić okreću nešto drugo. Svaki ţivot uzajamno je povezan s ostalima. Da li je zbilja tako?

Poţelela je da moţe da odgonetne sopstvenu sudbinu među svim tim nebeskim porukama. Kuda ide njen ţivot? Sve se odigralo toliko drugačije od njenih mladalačkih snova. Ovde ju je dovela svega šačica pogrešnih odluka; Kameronovo dete, Dţordţov kompromis.

Jedino zbog čega nije ţalila bio je Dţejmi. Moţda će, kad on bude postao muškarac, ponovo moći da misli na sebe; ako do tada

ostane išta o čemu će moći da razmišlja. Ona je, na kraju krajeva, ţena u svetu kojim vladaju muškarci.

143

48 Petrolejka je šištala i cvrčala, a oko nje su leteli noćni insekti. Pleme Đuleun plesalo je

corroboree iza čajnog drveća, a ritam njihovih plesnih štapova odzvanjao je kroz vrelu, mirnu noć. Kameron je odgurnuo tanjir s večerom i zapalio cigaretu.

Osvrnuo se po oskudno nameštenoj kuhinji, gledajući u isflekane platnene stolice i gole gvozdene zidove, i pomislio na svoj dom u Edinburgu i na nagrizajuću osrednjost njegovog ţivota tamo, koju se zakleo da će ostaviti za sobom, i pomislio: uspeo sam samo da jednu vrstu nemaštine zamenim za drugu. Umesto sivih kuća s terasama i prohladne, maglovite kiše, sad su tu komarci i izluđujuća vrućina.

Rouz je pruţila ruku preko stola i uhvatila ga za šaku. „Nemoj da izgledaš toliko tuţno.“ „Nije trebalo da bude ovako, Rouzi.“ „Hajde da odemo odavde." Kameron je zavrteo glavom. „To je kao da priznam da sam pobeđen." „Biseri su nestali, Kame. Dani brzog bogaćenja su prošli." „Stalno mislim da, ako izdrţim samo još jednu sezonu... samo jedan dobar biser, Rouzi.

Samo toliko je potrebno. Jedan dobar biser." „Ako ţeliš da ostaneš, ostaću." Sklonio joj je pramen kose sa čela. „Obući ću te u svilu i kadifu!" „Neću moći da muzem koze u svili i kadifi." Poljubio ju je. „Jednog dana naći ću svoj biser, Rouzi. A ti ćeš imati sve što ţena moţe da poţeli.

Videćeš!"

* * * Dţejmi je prošao pored starog Malajca na molu. Teglio je četiri ogromne bele konzerve

okačene o motku bambusa koju je nosio na ramenima. Morska voda pljuskala je iz limenki u kojima je bilo na desetine malih školjki skupljenih sa stena ispod plaţe Kejbl. Starac će u gradu dobiti šiling za bokal školjki.

Utom je začuo piskutavo cviljenje, nalik bebinom plaču. Dţejmi se osvrnuo oko sebe, ali ništa nije video. Dok je išao prema kraju mola, zvuk je postajao sve glasniji.

Pogledao je preko ivice. Jutani dţak tonuo je u mulj direktno ispod njega. U dţaku se nešto mrdalo. Zvuk je definitivno dolazio odatle.

Našao je slomljeni nosač jarbola nasukan na plaţi i odvukao ga do obale. Dţak je leţao u ţitkom blatu otprilike deset metara dalje. Dţejmi je bio nevoljan da ode tamo, ne u školskoj uniformi. Majka će ga ubiti.

Pokušao je da zakači dţak krajem motke i povuče ga k sebi. Šta god da se nalazilo u dţaku, zacvilelo je još glasnije i potonulo dublje u ţitku kaljugu. Dţejmi je pokušao ponovo, izgubio ravnoteţu i utonuo do gleţnja u blato.

pretpostavio je da druga neće predstavljati veliku razliku. Počeo je da gaca po mulju. Bilo je to kao da hoda kroz lepljivu, crnu melasu. Zakačio je dţak vrhom motke i pokušao da ga podigne, ali bio je teţi nego što je pretpostavio i brzo je potonuo. Onda ga je zgrabio obema rukama i pokušao da ga vuče. Šake su mu se okliznule na vlaţno jutano sukno, i srušio se unazad u blato.

„Grom i pakao!“, rekao je. BosnaunitedPokušao je još jednom. Bez uspeha. Pa, pošto mu je jedna cipela ionako već puna blata,

144

„Jebem mu miša!“ Ustao je i pogledao u odeću. Kakav haos. Obrao je zelen bostan kad se vrati kući.

Utom je dţak ponovo oţiveo. Nešto je bilo unutra i pokušavalo da izađe. Dţejmi ga je ovaj put čvršće uhvatio i izvukao na plaţu.

Dţak je bio zavezan uţetom, a morska voda natopila je čvor, usled čega je bilo teško razvezati ga. Pipkao gaje prstima, ali bilo je nemoguće. Umesto toga, našao je rupu u samom dţaku, uvukao prste u nju i počeo da cepa.

Uvukao je ruku u dţak kako bi spasao to što je bilo unutra, šta god to bilo. „Dovraga!“ Nešto ga je ugrizlo. Malecno crno štene izmigoljilo se iz dţaka i stajalo tamo, kevćući na njega. Dţejmi

odskoči unazad. Krvari! „Ti nezahvalni mali mešanče! Trebalo je da te pustim da se udaviš!" Štene je zareţalo,

ogolivši male, bele zube. „Dođavola s tobom!" Dţejmi se okrenuo i pošao prema drumu. No, štene je krenulo za njim, ignorišući kletve i kamenje koje je bacao u njegovom pravcu.

* * * »Vidi, vidi", reče Ves. Dţejmi je stajao na vrhu peščane dine, a duge sive čarape i gola kolena bih su mu

prekriveni osušenim blatom. Nekoliko koraka iza njega stajalo je sićušno crno pseto. „To je Dţejmi Niland“, prošaputala je Elvi. ,,Znam“, odgovorio je Ves. Stavio je šaketine u dţepove pantalona od grubog sukna i

povikao: „Moţda bi trebalo da si sada u školi, dečko." „Baš kao i ona“, reče Dţejmi, pokazavši na Elvi. „Moţda je tako.“ Nacerio se. „Šta mogu d’ uradim za tebe, dečko?“ „Samo stojim ovde.“ „Jašta, stojiš", reče Ves. Pogledao je u Dţejmijeve noge. „Isuse slatki, šta si to uradio od

sebe?“ Dţejmi mu nije odgovorio. Okrenuo se da pogleda u crno štene, ali psetance je već

odlutalo niz dinu i sa zanimanjem njuškalo Elvine noge. Sagnula se da ga pomazi i nabrala nos od smrada. Treba mu dobro kupanje.

„Da li je ovo tvoj pas?“, viknula je. „Ne. Ugrizao me je.“ „Znam tipa koga je ugrizd pas“, reče Ves. ,,Lipso je.“ Dţejmi je prebledeo. „Baš me briga. Ne plašim se.“ Vesovi beli zubi blesnuše. „Stvarno, dečko?“ Elvi je podigla štene u naručje. Tiho je zacvilelo. „Mogu li da ga uzmem?" pitala je. Dţejmi nije mogao da veruje. Zašto prokleti dţukac nije ugrizao i nju? „Ja ga ne ţelim“, slagao je. Da bi prikrio razočaranje, usmerio je paţnju na čamce koji

su plovili po Robaku. „Šta to radite?“, upitao je. „Utovarujemo namirnice na Robak za sezonu. Moţda ţeliš da pomogneš.* „Mogu li?“, upitao je Dţejmi, i smesta zaţalio zbog ţeljnog tona u svom glasu. „Hoću

da kaţem, nemam ništa protiv. Ako misliš da vam je potrebna pomoć.“ „Moţda i mislim", reče mu Ves. Popeo se uz dinu i stavio šaku na Dţejmijevo rame.

„Ajmoder, dečko." Elvi ih je gledala kako odlaze niz plaţu, nesigurna šta da misli. Znala je da njen tata ne

voli Dţejmijevog oca. Videla ga je kako gađa paradajzom njegov auto. Moţda bi i ona

145

trebalo da ga mrzi, takođe. Međutim, Ves je grlio Dţejmija Nilanda i razgovarao s njim kao... pa, kao što razgovara

s njom. To ju je zbunjivalo. A Dţejmi joj je poklonio svog psa. Odnela ga je do rezervoara za vodu u priobalnom logoru. „Treba ti dobro kupanje, gospodine; smrdiš“, ukorila ga je. „Onda ćemo morati da ti

smislimo neko ime, zar ne?“

146

49

Kameron je sutradan nadgledao utovar preostalih potrepština na palubu Robaka, kad ga je Ves uhvatio za ruku i pokazao na priobalje. Mali dečak hodao je kroz gomilu metalnih koliba i daščara u Makenzijevom logoru. Kameron je osetio poznato stezanje u grudima. Bio je to on.

„Hej, Dţejmi!" viknu Ves, mašući rukom. Dţejmi mu je s entuzijazmom uzvratio pozdrav, a onda je oklevao kad je ugledao

Kamerona. Stao je desetak koraka dalje od mesta na kom su stajali, i stavio šake u dţepove košulje.

„Ovaj ovde je kapetan", reče mu Ves. „Moţda pođeš s njim danaske, okej?" Dţejmi ništa nije odgovorio. „Zdravo, Dţejmi", reče mu Kameron. „Ne znam za ovo", promumlao je Dţejmi. „’Oćeš da znaš o biserima, jelda?", reče mu Ves. „Kapetan, on ti znade sve što ima da se

znade. Kaţe ti mnogo bolje od mene." Dţejmi je premestio teţinu s noge na nogu. „Zašto ţeliš da učiš o biserima, dečko?" „Ţelim da budem kao moj otac." Ves i Kameron se zgledaše. „Kao tvoj otac?" „Hoću da budem veliki lovac na bisere." „Jašta, dobro. To je plemenita ambicija. Hodi sa mnom, onda." Okrenuo se i pošao. Posle nekoliko trenutaka, Dţejmi je krenuo za njim. Ĉamcem ga je prevezao na Robak. Poveo ga je u brz obilazak logera, a zatim mu

dobacio ostrigu. „Biser!" reče Dţejmi, u čudu, napipavši lopticu u šupljoj ljušturi. „Tvoja prva lekcija, dečko", reče Kameron, oduzevši mu školjku i palcem zdrobivši

lopticu. Iz nje poče da curi blato. „To je samo plik. Crv parazit ulazi u školjku a pritisak vode obavi ostalo. To liči na biser, ali nije pravi. Bezvredno.“ Bacio je školjku na palubu. „Ovo je biser!“ Zavukao je ruku u dţep i izvadio koţnu vrećicu. Prosuo je njen sadrţaj na dlan; mali biser, blago deformisan, teţak dva - dva i po grama. „Da je samo malo veći, samo malo okrugliji, moţda bi nekome vredeo nešto. Ali lep je, zar ne?“

Dţejmi je zurio u biser i klimnuo glavom. „Da li sve školjke imaju bisere?“ Kameron se nasmejao. „Jedna u stotinu. A većinom su premali da bi vredeli išta više od napojnice u

konobaričinoj tegli! Znaš li kako biseri nastaju?“ Dţejmi je odmahnuo glavom. „Prave ih plima i oseka. Plima i oseka su puls mora, one odrţavaju u ţivotu okean i sve

u njemu. Ostriga se hrani na plimi i oseci, jede sićušne stvarčice po imenu planktoni koje nosi morska struja. Ali ponekad zrnce peska upadne u školjku i ostriga ne moţe da ga izbaci; to ti je kao kad ti upadne kamenčić u cipelu, recimo. Stoga stavlja neku vrstu pljuvačke oko tog zrna peska, da se zaštiti, a u njoj ima sedefa, i ona se stvrdne i oblikuje biser. Neki biseri su deformisani, i moţeš da ih kupiš od bilo kog lovca na bisere na karat, drţe ih u limenkama. Ali okrugao biser moţe da vredi pravo bogatstvo. Sve zavisi od veličine, sjaja, boje i glatkoće. Ĉovek moţe da se jednog jutra probudi siromašan, do sumraka moţe da nađe biser i bude bogat kao car!“

„Kako se love ostrige?"

147

„Ne love se. Prosto leţe tamo dole, na dnu mora, kao zlato.“ Kameron ga je odveo u potpalublje i pokazao mu ronilačka odela i teške olovne čizme i dva bakarna šlema pozelenela od morske vode. „Pokušaj da podigneš jedan*, kazao mu je.

Dţejmi je brektao i napinjao mišiće, ali šlem je bio preteţak za njega. „Nije li to strahovita teţina da je čovek nosi na dnu okeana, Dţejmi? Ĉovek mora da

zna šta radi, ili ulazi u vlastiti mrtvački sanduk“ „Hodaš po dnu okeana sa svom tom teţinom?“ „Tamo dole nije toliko teško. Ali ne hodaš sve vreme. Vešt ronilac sedi u pedji svoje

sajle za spasavanje i pušta da ga loger nosi po dnu sve dok ne nađe mesto gde se najverovatnije nalaze školjke. Ronilac upravlja brodom, Dţejmi, tako što svojom sajlom šalje signale svom pomoćniku u kom pravcu brod treba da plovi i koliko brzo ih polako, da li da nekontrolisano pluta nošen strujom ili da plovi uz vetar.“

„Ko je pomoćnik?“ „Njegov posao je da drţi crevo za dotok vazduha i sajlu za spasavanje čvrsto

zategnutim. On mora da bude dobar čovek, jer drţi tvoj ţivot u svojim rukama. Previše olabavljena sajla i rizikuješ da se zakačiš za podvodni greben, previše zategnuta i vučeš se po dnu kao ker na lancu. Tvoj pomoćnik moţe da ti spase ţivot ili da te ubije. Sećam se jednog ronioca na Almi koji je upao u podvodnu pukotinu. Njegov pomoćnik nije mogao da izdrţi teţinu i čovek je potonuo. Kad su ga napokon izvukli na površinu, vodeni pritisak spljoštio mu je telo unutar ronilačkog odela. Morali su tako da ga sahrane, jer nisu mogli da ga izvade iz odela.“

Dţejmiju se najednom slošilo. Kameron je tako opušteno pričao o tako uţasnim rizicima. Dţejmi nije mogao da zamisli umiranje na takav način.

„Da li i dalje ronite, gospodine Makenzi?“ „Zovi me Kam. I ne, ne ronim više. Imam ronilačku bolest.“ „Zašto onda još uvek plovite na brodovima?" „Da bih drţao posadu na oku. Ĉovek ne moţe da bude lovac na bisere sedeći na tremu

u Brumu, jer će ga posada pokrasti. Moraš da odrţiš poštovanje, a to ne moţeš da uradiš iz kancelarije."

Dţejmi se nakostrešio na to otvoreno kritikovanje njegovog oca. „Mislim da bi sada trebalo da se vratim", kazao je. „Jašta, dobro", reče Kameron, shvativši svoju grešku. „Nisam mislio ništa loše o tvom

ocu." „On je najveći lovac na bisere u Brumu." „Ko ti je to rekao?" On, pomisli Dţejmi, ali nije imao nameru da to kaţe. Kameron je stavio šaku na dečakovo rame. „Odvešću te nazad", rekao je. „Hvala. Uţivao sam u obilasku." Dok su silazili u čamac, Kameron se nasmešio. Dţejmi je dobar dečko. Ĉovek treba da

se ponosi.

148

50

Kad je Dţordţ stigao kući na ručak, Dţejmi je sedeo na verandi i pio limunadu. Ĉim je spazio očevo lice, znao je da je u velikoj nevolji. Dţordţ nije sačekao čak ni da se popne uz stepenice a već je započeo tiradu. Uperio je prst u dečaka.

„Lagao si me!“ Dţejmi je skočio na noge. Kako je saznao? Dţordţ je trupkajući nogama stupio na verandu. „Šta si traţio u Makenzijevom logoru?" „Nisam uradio ništa loše." „Pitao sam te šta si traţio tamo!" „Ţeleo sam da naučim nešto o lovu na bisere." „Ja posedujem najveću flotu u Brumu, a ti ideš čoveku koji jedva moţe da drţi jedan

loger na moru?" Dţejmi je zurio u cipele. „Pokazao sam ti čitavu operaciju Niland kompanije. Šta više treba da znaš?" „Ţeleo sam da posetim loger. Hteo sam da vidim ronilačko odelo." „Mitsuki je mogao da ti pokaţe sve to.“ „Mitsuki misli da sam gnjavator." Kejt je čula vikanje i izašla iz kuće. „Šta se dešava?" „Ĉini se da je tvoj sin postao redovni posetilac Makenzijevog logora." „Jesi li siguran?" „Jedan od mojih ronilaca ga je video tamo i rekao Mitsukiju. Bio si tamo čitavo jutro,

zar ne, Dţejmi?" „Bio sam tamo svega tri puta", reče prkosno Dţejmi. Dţordţ se okrenuo prema Kejt. „Mislio sam da si mu ti majka. Trebalo bi da ga drţiš na oku." „Ima jedanaest godina. Ne mogu da ga svuda pratim u stopu!" „Ovo je apsolutno nečuveno!" Okrenuo se prema Dţejmiju. „Prestaćeš s tim ovog trena!

Jesi li me razumeo?" „Zašto?", upitao je Dţejmi. „Šta je loše u tome?" Njegovi otac i majka se pogledaše. Onda Dţordţ reče: „Nikad više nećeš pričati s tim čovekom. Ako te samo još jednom vidim u njegovoj

blizini, ikada...“ Pretnja je visila u vazduhu. „Razumeš li?“ „Valjda.“ „Rekoh, razumeš li me?“ „Da!“ „Nečuveno“, ponovi Dţordţ i uđe u kuću, zalupivši vratima.

* * *

Sunce je visilo nisko iznad stabala baobaba. Zvono koje poziva na večernju molitvu odzvanjalo je s gvozdenog tornja kapele.

Kameron je uzdahnuo kad je ugledao ford eseks parkiran na prašnjavom drumu ispred kuće. Niland! Skinuo je panama šešir i ušao u kuću. Ali to nije bio Dţordţ, bila je to Kejt. Ona i Rouz sedele su u kuhinji, a čajnik je stajao na stolu između njih. Elvi je gledala sa straţnje verande, nosa prislonjenog na poderanu mreţu protiv komaraca na ulaznim vratima.

Kejt je ustala kad je ušao. Nosila je haljinu od belog muslina i bele pamučne rukavice.

149

Kosa joj je bila podignuta u punđu. Više liči na aristokratkinju negoli na kćerku irskog kradljivca bisera, pomislio je. Pogledao je u Rouz, i dalje u radnoj haljini, čije su duge kovrdţe neočešljane padale niz lice. Izgledala je besno kao ris.

„Gospođa Niland je došla da te vidi“, kazala mu je. „Neočekivano zadovoljstvo.“ Zavladala je mučna tišina. „Pa, imam mnogo posla“, reče Rouz i izađe napolje. Kameron ju je čuo kako viče na

Elvi: Beţi odatle! dok je silazila niz straţnje stepenice. Kameron i Kejt su dugo gledah jedno u drugo. „Kako si, Kame?“ „Dobro sam.“ Kejt je opet sela, a Kameron se smestio na Rouzinu stolicu. „Nije trebalo

da dođeš ovamo“, kazao je tiho. „Moram s tobom da razgovaram o nečem veoma vaţnom.“ „Ipak nije trebalo da dođeš.“ „Deluje mi kao fina osoba.“ „Nisi ovde da bi pričala o Rouzi. “ „Moţemo li makar da budemo prijatelji, Kame?“ Nije joj odgovorio. Uzdahnula je. „Moram da pričam s tobom o Dţejmiju.“ „Šta s njim?“ „Dolazio ti je u logor.“ „Jeste. Zna li Dţordţ za to?“ „Saznao je od Mitsukija." „Da, pa, istina je. Ali nikad ga nisam prisiljavao da dođe. Samo se pojavio jednog dana.

Rekao mi je da ţeli da zna o lovu na bisere." „Moraš da ga odvratiš od toga.“ „On nije moj sin. Ne mogu da mu govorim šta sme, a šta ne sme da radi." Kejt se osvrnula po oskudno opremljenoj kuhinji. Onda je rekla: „Da li ti je lov na bisere doneo bogatstvo, Kame? Da li ti je doneo sreću? Ili mene?" „Još ne." „A moţda nikad i neće. Sve što imamo su ljudi koje volimo." „Jašta, moţda si u pravu. Ali ne vidim kakve to veze ima s bilo čim. Kao što sam ti

rekao, on nije moj sin." „Ali je moj. A ja ne ţelim da ima ovakav ţivot. Zasluţuje bolje." „To je na njemu da odluči." „Ne, Kame, nije. Dţordţ i ja smo mu zabranili da ikada više priđe blizu obale.

Dogodine ide u Pert, u internat. Uz malo sreće, ta fascinacija lovom na bisere proći će ga dok je odsutan."

„Tvom muţu ne ide tako loše." „Dţordţ nije lovac na bisere, Kame, i ti to znaš. Nasledio je kompaniju od oca i sav

novac dolazi sa farmi ovaca i od raznoraznih agencija." Kameron slegnu ramenima. „Da, pa, on nije lovac na bisere, to je činjenica." „Ţao mi je, Kamerone." „Nema zašto da ti bude ţao, dečak je sad skoro odrastao muškarac. Zašto bi ţeleo oca

kao što sam ja?" Ispruţila je ruku preko stola i stavila šaku na njegovu. „Ţelela bih...“ Kameron je naglo izvukao šaku. „Nema smisla u pustim ţeljama. To ništa neće promeniti."

150

Kejt je ustala. „Nisi mu rekla... za mene?" „Stalno... mislim da će doći pravo vreme za to." „Pravo vreme? Mislim da tako nešto nikad neće nastupiti." „Da, u pravu si." Glas joj je ponovo poprimio strogo poslovan ton. „Nadam se da ćeš

poštovati moje ţelje." „Ako dečak dođe u moj logor, neću mu kazati da ode. Ako moţeš da ga sprečiš da

dolazi, pa, to zavisi samo od tebe. Neću ga ohrabrivati, to je sve što mogu da ti kaţem. Ali mislim da grešiš, Kejt. Dečak ima vatru u sebi. Neće raditi u kancelariji i biti srećan svojim ţivotom."

„Videćemo", kazala je i otišla.

* * * Rouz je iza kolibe gajila bašticu. Takođe je imala kokošarnik i jarca kog je Elvi nazvala

Brut - to je zapravo bila koza, ali Elvi još uvek nije savladala sloţenosti polova - vezanog za stub. Bruta je okruţivao krug utabane crvene zemlje, budući da je pojeo svaku vlat trave u radijusu lanca pa čak i otrovni ţbun oleandra, naizgled bez ikakvih posledica.

Kad je Kejt otišla, zatekao je Rouz na povratku iz bašte. Upravo je završila s muţom Bruta i nosila je čabar toplog mleka.

„Počeću da spremam večeru', rekla mu je. „Zar ne ţeliš da znaš o čemu smo razgovarali?" Rouz je spustila vedro na zemlju. „Ona je prelepa ţena, Kame." „Ali zar ne ţeliš da znaš zašto je dolazila?" „Ne." Podigla je vedro i prošla pored njega. Uhvatio ju je za ramena i okrenuo je k sebi. „Nemoj da me laţeš. Ĉemu takvo lice?" Rouz se otrgla. „Pogledaj me! Pogledaj mi ruke! Radničke ruke, Kame. A moja odeća... imam dve

haljine... a ona klizi po putu u čipki i pamučnim rukavicama, miriše na francuski parfem i sedi u mojoj kujni i pravi grimase zbog mirisa kuvanog kupusa i čini da se osećam kao... kao..."

„Rouzi..." „Još uvek te voli! Vidi joj se u očima! Ako ikada poţeli da mi te oduzme, šta bih mogla

da uradim da je u tome sprečim?" Kameron je pruţio ruke prema njoj, ali ona je ustuknula. „Znam da je i dalje voliš."

„Ne volim je, Rouzi... više ne.“ Odmahnula je glavom. „Ne krivim te. Samo, ponekad ne mogu da podnesem pomisao da je i dalje ovde u

gradu. Kako jedna kurva moţe da se takmiči s damom?" „Ti nisi kurva!" „Nisi bio u Teniskom klubu. Ili u Rezidenciji. Ili u Trkačkom klubu. Tamošnje dame

znaju šta sam." „Rouzi..." Progurala se pored njega, oborivši čabar s mlekom, i utrčala u kuću. Kam se okrenuo i

video da Elvi stoji tamo, streljajući ga pogledom. „Hajde, idi i nahrani piliće“, rekao joj je. „Ti to uradi“, odbrusila mu je. Onda je ušla za majkom u kuću, zalupivši vratima po

drugi put. * * *

151

Zatekao je Rouzi kako sedi pored toaletnog stočića, češljajući kosu, obraza vlaţnih od suza. Pogledi su im se sreli u ogledalu.

„Izvini“, prošaputao je. Zagrlio ju je. „Jednog dana, Rouzi. Jednog dana imaćeš parfeme i haljine i...“

Stavila mu je šaku na usta da ga ućutka. „Nije bitno, Kame.“ „Meni je bitno.“ „Samo nemoj da je pustiš da opet dolazi ovamo.“ Rukavom je obrisala lice i na silu se

nasmešila. „Sledeći put kada omiriše moj kupus, prosuću joj ga u krilo.“

152

51

Dalzijela su otpratili kroz redove sluţbenika i računovođa do Dţordţove kancelarije. Kada je seo, Dţordţ je rekao raznosaču pošte da im donese dve čaše limunade. Stigle su nedugo potom, s ledom koji se topio na površini, slatke i osveţavajuće. Dţordţ je kroz prozor doviknuo svom punkahu da snaţnije prione na ventilatore.

Dva čoveka razmenili su uobičajene ljubaznosti, a zatim se Dţordţ zavalio u naslon fotelje i prepleo prste preko svoje trbušine.

„Pa, Ĉarlse, razmišljao sam o tvom predlogu." Dalzijel se nasmešio da prikrije nervozu. Preuzimanje Nilandovog računa od banke

Vestern Australija bio bi sjajan potez ako bi mu to pošlo za rukom. „I?“ „Zaključio sam da si u pravu. Verujem da bi nas znatno progresivnija banke bolje

usluţila. Stoga sam odlučio da postanemo klijenti Komeršal juniona.“ Dalzijel se ozario. „To su sjajne vesti, Dţordţe!" „Uveren sam da će to biti obostrano profitabilna poslovna veza." „Uveravam te, Dţordţe, da će naša banka učiniti sve...“ „Razume se, to će morati da se obavi postepeno. To je veliki korak za nas, i moramo da

ispunimo određene ranije ugovorene obaveze prema vašim takmacima.“ „Razume se.“ „Postoji samo jedan uslov.“ Dalzijel je povratio staloţenost. Proučavao je Dţordţovo lice, traţeći naznake. Izvrstan

partner za bridţ, setio se Dalzijel. Njegov izraz lica nikad ništa nije odavao. „Uslov?“ Dţordţ se zagledao kroz prozor u turobno drveće mangrova i kosture logera koji su

trunuli u blatu. „Pa, ne toliko uslov. Volim da mislim o tome kao o ličnoj usluzi." „Treba samo da pitaš, Dţordţe." „Reč je o Kameronu Makenziju", rekao je.

153

52

Kameron je otvorio vrata banke nogom. Nekoliko mušterija uzbunjeno je poskočilo unazad. Preskočio je preko pulta, steţući zguţvano pismo u desnoj šaci. Jedan sluţbenik je skočio na noge i pokušao da mu prepreči put. Kameron ga je odgurnuo na sedište i ušao pravo u Dalzijelovu kancelariju, zalupivši vrata iza sebe.

Dalzijel je sedeo za radnim stolom pregledajući trgovačku knjigu, a računovođa mu se naginjao preko desnog ramena. Kad je spazio Kamerona, prebledeo je.

Kameron je uz tresak spustio zguţvano pismo na sto. „Šta je ovo?“ „Gospodine Makenzi, nemate pravo..." Računovođa je pokušao da se provuče pored Kamerona prema vratima. Okrenuo se k

njemu. „Da se nisi mrdnuo!" „Ako ţelite da zakaţete sastanak da prodiskutujemo o ovome..." „Ne moram da zakazujem sastanak, Dalzijele. Ovde sam i diskutujemo o tome. A sad

mi reci šta ovo znači!" „Sasvim je jasno šta to znači. Banka je pokrenula prinudnu naplatu vašeg duga." „Zašto?" „Polisa ove banke je..." Kameron ga je zgrabio za kravatu i uvrnuo čvor, gušeći ga. „Reci mi nešto. Da li je ovo maslo Dţordţa Nilanda?" Dalzijel je zacičao, izbuljivši oči. Nije odgovorio. „Jašta, pretpostavljam da mi to govori sve što treba da znam." Pustio ga je. „Ti mali

kučkin sine!" Bacio je pismo u Dalzijelovo lice i izašao iz kancelarije, ostavivši vrata otvorena za

sobom, dok su mušterije i osoblje banke otvorenih usta zurili u njega. Nekoliko trenutaka niko se nije micao, a onda je jedan od mlađih sluţbenika proturio

glavu kroz vrata. „Da li biste sada ţeleli svoju šoljicu čaja, gospodine?"

* * *

Japanski klub bio je sagrađen od valjanog lima i azbesta. Ispred ulaznih vrata visio je Siebe Gorman ronilački šlem, amblem japanske fele u ronilačkom poslu. Građevina je imala radnu sobu, kancelariju i spavaću sobu u straţnjem delu za sekretara kluba.

Zidove su ukrašavale zrnaste crnobele fotografije bivših i sadašnjih članova komiteta. Takođe je postojao oltar posvećen Nakimiro Fudou, bogu mora, kog su poštovali ljudi iz prefekture Vakajama, zavičaja većine Japanaca u Brumu.

Klub je sluţio ne samo kao saborno mesto za Japance, već i kao sindikat, simbol njihovog jedinstva u stranoj zemlji. Upravo im je to udruţenje omogućilo da ostvare dominaciju u industriji bisera u gradu. Za razliku od Malajaca i Timoraca i Filipinaca, oni su bili ujedinjena sila. Ĉak su formirali i sopstvena kreditna društva.

Veliki deo kredita za njihovu rastuću moć leţao je u rukama Tanaka-sana, jednog od osnivača i trenutno sekretara kluba.

Tanaka je sad bio najuspešniji Azijac u Brumu. Bio je bankar, trgovac i finansijski savetnik skoro svih japanskih ronilaca u gradu, a čak su kolale glasine da poseduje vlastitu flotu logera, koristeći bele lovce na bisere kao paravan. To je bilo protivzakonito - nijedan strani drţavljanin nije mogao posedovati dozvolu za lov na bisere - ali svi su znali da je ta praksa široko rasprostranjena. Neki belci kupovali su ili iznajmljivah logere japanskim

154

novcem, a zatim dozvoljavali japanskoj posadi da plovi na njima. Ponekad su dobijali deo profita, znatno češće primali su samo godišnju apanaţu i retko kad su uopšte odlazili na obalu da provere svoju flotu. Zbog toga što je toliko mnogo pravih lovaca na bisere upošljavalo japanske posade, tu praksu - poznatu kao lutkarenje - bilo je skoro nemoguće dokazati ih nadzirati.

„Ĉujem imao si gadan joss“, reče Tanaka. „Ne gadan joss, već samo gadnu omrazu." „Nilan-san.“ „Ne mogu to da dokaţem, dabome, ali šta drugo mogu da pomislim? Dalzijel nije imao

nijedan drugi razlog da učini ono što je uradio." Kameron je iskapio viski i sipao drugi. „Da li si zbog toga ţeleo da me vidiš, gospodine Tanaka?"

„Imam poslovni predlog za tebe." „Jelda ?" „Tako mi je ţao, čujem ona banka ti oduzme loger. To istina, Kamran-sane?“ „Šta predlaţeš?" „Moţda drugi čovek moţe kupi brod. Ti ploviš kao kapetan, deliš profit. Neka neko

drugi bere brigu." „Ono što predlaţeš je nezakonito, gospodine Tanaka." „Ja samo kaţem neko drugi kupi brod. Ti i dalje poseduješ brod." „Pretpostavio sam da si to naumio. Ti lutkariš, zar ne?" „Ne, ne. To protiv zakona." „Hvala ti na ponudi, gospodine Tanaka. Ne mogu to da uradim." „Ako ne uradiš, banka ti uzme Robak." „Imam svoj ponos. Rekao sam da neću raditi za bilo koga drugog, i tako sam i mislio." Tanaka je ćutao. Pijuckao je čaj. „Mnogo godina ranije, ti spasao meni ţivot. Sećaš se?" „Jašta, sećam se." „Ja sad mrtav da nije bilo tebe. Sad moţda platim svoj dug." „Isplatio si dug, onomad kada sam se vratio u Brum. Zar se ne sećaš?" „Ţivot vredi više od samo jednog broda." Tanaka je prešao zdepastim kaţiprstom

preko prašnjave površine stola, iscrtavajući jedva vidljivu konturu obale. „Gledaj. Ovde Bard Krik. Ovde - malajski brod. Bez dozvole. Šta će brod carine uradi ako sazna?"

„Konfiskovaće mu sve školjke i pobacaće ih u more." „Jeste, to će uradi. Pretpostavljam." „Hoćeš da kaţeš..." „Ništa ne kaţem. Samo mislim dobro za tebe da znaš. Uvek dobro znati neke stvari

koje drugi ne znaju." „Da, jeste. Hvala ti, gospodine Tanaka. Smatraj sve dugove vraćenim."

* * *

Osam je godina prošlo otkako je Kam nosio uniformu poručnika u Kraljevskoj ratnoj mornarici. Zaudarala je na kamfor, i na poleđini okovratnika i jednom rukavu videle su se rupice na mestima gde su je izjeli moljci. Zlatni gajtan na manţetnama bio je prljav i pohaban.

Obukao je gornji deo uniforme i zategao revere. Zakopčao se, i pogledao u svoj odraz u naprslom ogledalu iznad toaletnog stočića.

Osećao se prilično zadovoljno što mu uniforma i dalje stoji kao salivena. Štaviše, izgledam prilično dobro u njoj, pomislio je. Nacerio se, a zatim spazio kako ga Rouzi posmatra s vrata spavaće sobe.

„Nije loše, a, Rouzi?"

155

„Ideš na more? Rekao si da ćeš sačekati dok se beba rodi.“ „Ovo ne moţe da čeka. Vratiću se pre nego što primetiš da sam otišao.“ „Obećao si mi, Kame." „Ako to ne učinim, izgubiću Robak." „Ako ne učiniš šta?“ „Moj prijatelj, gospodin Tanaka, dao mi je šansu da zaradim nešto lakog novca i moţda

se izbavim iz škripca. Moram ovo da uradim." Rouz je klimnula glavom i vratila se u kuhinju. Znala je da je besmisleno da se

raspravlja s njim. Toliko se plašila. Elvino rođenje bilo je tako teško; svi kaţu da je drugo uvek lakše. Nadala se da su u pravu.

156

53

Zora je svanula, i skliska svetlost curkala je kroz trščane ţaluzine u spavaću sobu, ostavljajući polovinu sobe u senci. Rouz je, već budna, gledala kako se Kameron oblači, zakopčava flanelsku košulju i zateţe braon široki koţni kaiš s kesom za novac, a zatim vezuje svilenu maramu oko vrata.

„Rouzi“, prošaputa Kameron. „Spavaš li, devojko?" „Budna sam." „Moram da krenem da bismo uhvatili jutarnju plimu." Rouz ga je privukla k sebi. Nije se obrijao, i brada ju je ogrebala po obrazu. Nije marila,

povukla mu je glavu u svoja nedra, udahnula poznati miris njegove kose i tela. Iznenada se uplašila.

„Moram da krenem", kazao je. „Znam, Kame." „Doktor Haloran je svega pola kilometra dalje. A Elvi je ovde. Sve će biti u redu." „Znam. „Nemamo novca. Moram ovo da uradim. Vratiću se dok si trepnula." „Nemoj da zaboraviš da se pozdraviš s Elvi." Ušunjao se u Elvinu sobu dok su mu daske škripale pod čizmama, prošaputao zbogom,

čuo njen bunovni, promumlani odgovor. Poslednji put je provirio kroz vrata. Vratio se u spavaću sobu.

„Rouzi? Jesi li dobro?" „Zagrli me, Kame." Seo je na ivicu kreveta i ona mu je zagnjurila lice u vrat. Nije ţelela da ga pusti, ali

morala je, ili će briznuti u plač i napraviti budalu od sebe. Odgurnula ga je. „U redu je", prošaputala je. „A sad idi." „Volim te, Rouzi." „Samo idi." Podigao je platnenu vreću. Ĉula je kako mu čizme krckaju po pošljunčanoj stazi, a onda

je otišao. Elvi se pojavila na vratima, i dalje pospana. Rouz je ispruţila ruke, i devojčica se

uvukla u krevet pored nje. Rouz ju je zagrlila, zahvalna na još jednom toplom telu pored svog.

* * * Naišli su na veliki malajski prahu na Skotovom grebenu, tik pred suton. Malajski

kapetan podigao je jedra, ali dok je njegov brod zaplovio, Kameron je bio već stotinu metara iza njegove krme. Odustao je od pokušaja da pobegne. Duvao je laki povetarac i mora da je shvatio da Robak, sa svojim pomoćnim motorom, moţe bez poteškoća da ih sustigne.

Ves je zakolutao očima kad je video kako se kris cakli na suncu na palubi prahua. „Moţda to i nije tako dobra ideja, kapetane", kazao je. „Polako, gospodine Redonda", promrmlja Kameron. Izvadio je teški mornarički

revolver i sišao u čamac na vesla. Ves i dva malajska člana posade, Asan i Mahomet, prihvatiše se vesala.

Nekoliko minuta kasnije popeli su se na palubu malajskog kradljivca. Kapetan je bio natmureni ţutooki čovek s isturenim zubima i noţem sa sedefnom drškom zadenutim u sarong. Njegova posada stajala je iza njega, s krisevima zadenutim u saronge.

Na palubi je leţala ogromna hrpa školjki. Mora da ovde love već čitavu sedmicu, pomislio je Kameron, a moţda i duţe. Školjke su bile dobre veličine i kvaliteta. Vredele su rizika s

157

krisevima, pogotovo s Robakom na kocki. Kameron se okrenuo prema Asanu. „Kaţi kapetanu da sam ja oficir Australijske kraljevske mornarice. Reci mu da

nezakonito lovi u australijskim vodama." Asan je preneo tu informaciju kapetanu, koji je slegnuo ramenima kao da stvar ne moţe

biti nevaţnija. Odgovorio je nešto na malajskom. „Šta je rekao?" „Kaţe, ţao mu je. Mislio da je još uvek u Malaji." Kameron je pokazao na obalu kilometar i po dalje ka istoku, na dugu belu plaţu i

zakrţljalo ţbunje iza nje. „Da li mu ono liči na dţunglu?" Malajski kapetan se podrugljivo nasmešio i opet slegnuo ramenima. Kameron se okrenuo ka Asanu. „Reci mu da konfiskujemo njegove školjke. Reci mu da mora da ih baci u more i smesta

napusti australijske vode." Asan je ponovio njegove reči na malajskom, a kroz posadu se proneo ţamor besa. U

odgovor, Kameron je izvadio revolver iz futrole i otkočio ga. „Moţda ćeš morati da upotrebiš to vrlo brzo", prošaputao je Ves. „Voleo bih, Vese, ali nemam municiju." „Isuse!“ Malajski kapetan poče da viče i mahnito gestikulira. „Šta kaţe?" „Gazda, kaţe neće da te pusti uzmeš njegove školjke. Kaţe ne moţeš ga nateraš da ih

baci." „Da li u to veruje?" Kameron se okrenuo ka drugoj dvojici. „Vese, Mahomete, pobacajte

te školjke u vodu!" Oklevali su. „Učinite to!" Ves je uzeo pune ruke školjki, otišao do leve strane broda i bacio ih u more. Kapetan je istog trena potrčao ka Vesu, isukavši kris. Međutim, Kameron je bio

spreman za njega. Drškom revolvera udario ga je po ručnom zglobu. Zglob se slomio uz glasan prasak. Ĉovek piskavo vrisnu i ispusti kris na palubu. Mahomet ga je smesta podigao, srećan što konačno ima neko oruţje.

Posada je oklevala. Jedan od njih spustio je šaku na dršku noţa za pojasom, ali sklonio ju je kad mu je Kameron uperio cev revolvera u glavu. Molim te, boţe, samo da ne prozru moj blef, pomisli Kameron.

Trenutak-dva niko se nije micao. Talas je prošao ispod trupa. Jedini zvuk bilo je cvileţ malajskog kapetana koji se grčio na palubi, drţeći se za slomljeni zglob.

Ves je prekinuo pat-poziciju. Delovao je zastrašujuće, pretpostavljao je Kameron, naročito sada bez dva prednja zuba. Ščepao je dva Malajca koji su stajali između njega i školjki, po jednog ispod svakog pazuha, i bacio ih u more. To je preostalim Malajcima pomoglo da se odluče. Ustuknuli su.

„Hvala ti, gospodine Redonda", reče Kameron. Okrenuo se prema Asanu. „Reci im da bace oruţje na palubu, u ime Njegovog kraljevskog veličanstva."

Asan je preveo njegove reči posadi i pola tuceta noţeva začangrlja po palubi. Kameron se okrenuo ka Vesu i Mahometu.

„Nastavite", rekao je. Pola sata docnije, sve školjke s palube nestale su ispod talasa. Kao meru opreza,

Kameron je rekao Vesu da u more pobaca i krisove. Dozvolio je Mahometu da napravi udlagu za kapetanovu ruku pre nego što su se

158

popeli nazad u čamac. „Reci mu da, ako ţeli da uloţi ţalbu na svoj tretman, moţe da piše kralju Dţordţu V u

London. Za sada, pustiću ga da se izvuče s upozorenjem." Dok je zlatno sunce zalazilo iznad okeana, Kameron je stajao na pramcu Robaka i gledao

kako malajski prahu nestaje na severnom horizontu. „Spusti u vodu orijentir s olovom, Vese“, kazao je. „Nešto mi govori da ćemo sutra

ujutro na ovom mestu pronaći najbolje nalazište školjki u istoriji Severozapada!“

* * * Elvi je stajala na pivskom sanduku u kuhinji i prala sudove kad je začula vrisak. Otrčala je u straţnje dvorište. Rouz je dopuzala do straţnjih stepenica. Vedro s hranom

za ţivinu leţalo je prevrnuto u prašini, i kokoške su se bučno svađale oko njega. Rouzine oči bile su razrogačene od bola.

Elvi je stajala u mestu, paralisana od straha. „Pomozi mi“, reče joj Rouz. Na haljini joj se širila tamna mrlja, a desna šaka joj je bila

crvena od krvi. Šta bi trebalo da uradi? Uhvatila je majčinu ruku, sa namerom da joj pomogne da

ustane, ali ju je Rouz odgurnula. „Idi i zovi doktora Halorana!" viknula je. „Brzo!"

* * *

Kameron je znao šta se desilo još dok je bio u čamcu. Video je kako Elvi stoji na obali s doktorom Haloranom i narednikom Klarkom, a to je moglo da znači samo jedno. Ves mu je spustio šaku na rame. Pomislio je da će se ispovraćati.

Zateturao se kroz plićak. Elvi je već trčala k njemu, i on je pao na kolena u vodi i drţao je u naručju dok je plakala. Dugo niko nije progovarao. Nije bilo potrebe.

„Beba, takođe?", konačno je uspeo da izusti. „Ţao mi je, Kamerone", reče mu Haloran. „Ništa nisam mogao da učinim." Nije krivio Halorana. Nije trebalo da ode, trebalo je da ostane s njom baš kao što ga je

molila. Podigao je kćerku i pošao preko plaţe. Neprestano je mislio na izreku koju mu je Tanaka jednom pomenuo: Ţiveti s ambicijom znači spavati s kamenom ispod jastuka; ţiveti s kajanjem znači nikad više ne spavati.

159

54

Kejt je stajala pored bjuika na plaţi Kejbl i razmišljala šta da radi. Sad je bio sam, čula je, i izbezumljen od bola. Treba li da ga posetim?

Da li to ţelim, pomislila je. Da li je greh što ga još uvek toliko volim? Dva meseca prošlo je otkako mu je ţena umrla, a nije prošao ni jedan jedini dan da nije

poţelela da ode tamo, da sedne s njim, zagrli ga, uteši, ponovo bude pored njega. Njegov gubitak bio je protkan krivicom; svima koji su hteli da ga slušaju pričao je kako je sve to njegova krivica, da nije trebalo da je ostavi.

Pa, verovatno je u pravu. Ali koliko ţena umire na porođaju? Haloran je bio samo malo dalje niz drum. Moţda bi pomoglo da je bio trezan.

Rekli su da je Dalzijel pomislio da će ga Kameron ubiti kad je otišao u banku da isplati dug. Pribio ga je uza zid, drţao za gušu i rekao mu da bi Rouz i dalje bila ţiva da nije bilo njega. Dalzijel je očevidno bio toliko uplašen da je ukvasio gaće. Volela bih da sam to videla, pomislila je s turobnim osmehom.

Dakle, šta bi trebalo da uradi? Ovo nije bilo ispravno, biti ţena jednog čoveka i provoditi toliko vremena razmišljajući o drugom. Nije pošteno ni prema Kameronu, niti prema njegovoj kćerki.

„Nedostaješ mi, Kame“, promrmljala je noćnom vetru. Okrenula se prema Kendu, koji je sedeo za volanom. „Odvezi me u dom Makenzijevih", kazala mu je. Talasi su udarali o obalu. Noć se spustila.

* * *

U kući je sijalo usamljeno svetio. Ĉula je škripanje ulaznih vrata kad je izašao na verandu i gledao je kako prilazi stazom.

„Zdravo, Kame", rekla je. „Ţao mi je zbog Rouz. Strašna stvar." „Da, jeste. Hvala što si došla." Stajala je tamo, čekajući. „Trebalo bi da odeš kući. Udata si ţena." „Ne mogu“, kazala je. Zagrlila ga je, a on je delovao kao da joj se skljokao u naručje. „Ne bi trebalo da radim ovo“, kazao je. „Ni ja.“ „Ali ostaćeš neko vreme?“ „Ako to ţeliš“, rekla je. „Hodi i sedi sa mnom na verandu", rekao je. „Kao u stara vremena." Zapalio je cigaretu

i počeo da priča. Naslonila mu je glavu na rame. Osećala se kao da nikad nije bi bila odsutna.

160

BRUM, 1931.

161

55

Dţejmi Niland izrastao je u visokog i naočitog mladića s gustom, kovrdţavom crnom kosom i tamnim očima. Imao je sedamnaest godina i delovao je kočoperno; svakog dana sve više liči na oca, pomisli Kejt.

Mahnula mu je dok je silazio niz rampu, ali nije joj uzvratio pozdrav. Ostavio je putne torbe na molu da ih Kendo ponese i skliznuo na zadnje sedište automobila.

„Gde je bjuik?“ upitao je. „Tvoj otac ga je prodao", odgovorila mu je. Nagnula se napred i poljubila ga u obraz.

Ĉinilo se kao da nije primetio. „Šta je ovo?“ „Eseks.“ „Nije kao bjuik." „Vremena su teška. Svi su morali da pritegnu kaiš. Zar ne čitaš novine?" Već se trudio da je provocira. Promenio se u poslednjih godinu dana, a svaki put kad bi

došao kući za praznike delovao je natmureno i mrzovoljno, očiju punih srdţbe. Zbog čega?, razmišljala je. Zar mu nismo pruţili sve?

Kendo je stavio prtljag u prtljaţnik, zalupio gepek i seo za upravljač. Dok su se vozili duţ Dampir Terasa, pokušala je da zapodene razgovor. „Kako je u školi?", upitala ga je. „Dobro." „Kada ćeš dobiti rezultate ispita?" Slegnuo je ramenima. „Posle Boţića, pretpostavljam. Sve je u redu, poloţio sam." Tako prokleto arogantno. Uhvatila je sebe kako se nada da će ga ţivot jednog dana,

uskoro, malčice spustiti na zemlju. To nije baš majčinski, pomislila je. Ipak, to je ono što mu je potrebno.

„Kako je otac?“, upitao je. „Fino. Raduje se što će te videti." „A posao?" „Vremena nisu laka. Našli su novo nalazište školjki nedaleko od tesnaca Tores, i to je

izazvalo prezasićenost na trţištu. Cena školjki već pada, a svet već ide dovraga. Verovatno čitaš o tome u novinama."

„Nećemo bankrotirati, zar ne?“ „Niland kompanija postoji već dugi niz godina. Sumnjam da će postojati još dugo." „Pretpostavljam da bi otac ţeleo pomoć." „Za vreme praznika, da." „Moţda bih mogao da odloţim odlazak na univerzitet." Kejt uzdahnu. Već! Jedva da je sišao s broda, a već iznova započinje tu kampanju. „Pričali smo o tome već hiljadu puta. Nakon što stekneš diplomu, razgovaraćemo o

tome." „Ako ću već da uđem u posao, zašto to ne mogu da uradim sada? Šta će promeniti

diploma?" „Razmišljao si o tome celim putem od Perta, zar ne?" „Nisi mi odgovorila na pitanje." „Moraš imati nešto na šta ćeš moći da se osloniš ako..." „Ako šta?" „Industrija bisera nije jedini posao na svetu." „Ne ţelim da idem na univerzitet."

162

„Nećemo sada da diskutujemo o tome." Okrenuo se i zagledao kroz prozor. Provezli su se pored Kameronovog novog

bungalova i krenuli niz Brum Teras. „Hajde da čujemo šta otac ima da kaţe." Hajde da čujemo šta otac ima da kaţe. Oduvek je savršeno dobro znao šta treba da kaţe da

bi je povredio. Još jedna osobina prenesena s oca na sina. S obojice.

* * * Kada se Dţordţ te večeri iz kancelarije vratio kući, zvanično je pozdravio Dţejmija, a

zatim se smestio u pletenu stolicu na straţnjoj verandi i kazao Kendu da mu donese dţin i tonik.

„Pa", kazao je. „Kako si, Dţejmi?" „Dobro sam, hvala na pitanju, oče." „Kako ide studiranje?" Dţejmi ga je kiselo pogledao. „Fino." „Putovanje iz Perta je bilo ugodno?" „Jeste, hvala ti.“ Nakon što je iscrpeo sva pitanja, Dţordţ se okrenuo ka svojoj ţeni. „Dramondovi nam večeras dolaze na večeru. I Enrajtovi, iz kancelarije.“ Kejt je

iznervirano lupila čašom o sto. „Voleo bih da si mi to ranije rekao. Lidi će pošizeti.“ „Lidi će morati da se snađe. Za to je plaćamo, zar ne?“ „Nemoguć si“, rekla mu je i ušla u kuću da saopšti vesti sluţavki. „Da li je sezona bila dobra?“, upita Dţejmi. „Vremena su teška za sve u industriji. Preţiveće samo oni koji disciplinovano i uredno

rukovode poslovima, plašim se. Razume se, Niland kompanija biće u redu. A kada cena školjki ponovo skoči, moţemo opet početi da razmišljamo o proširenju.“

„Pitao sam se mogu li da pomaţem za vreme raspusta.“ „Da, ne vidim zašto ne bi. Izvrsna ideja. Štaviše, pitam se nije li dobra ideja da uđeš u

posao na stalnijoj osnovi.“ Dţejmi se ţeljno nagnuo napred. „Stvarno tako misliš? Hoću da kaţem, mislio sam da bih mogao odgoditi univerzitet.“ „Pa, makar na godinu dana. Odlazak na univerzitet bila je ideja tvoje majke, ali da

budem sasvim iskren, ja ne vidim svrhu toga. Ja mogu da te naučim svemu što treba da znaš o poslu.“

„To sam i ja pokušao da joj kaţem!“ „Razgovaraću s njom.“ Vrata su se otvorila. „Razgovaraćeš sa mnom o čemu?“, upita Kejt. „O tome da dogodine ne idem na univerzitet“, brzo reče Dţejmi. „Otac misli da bi

trebalo da ostanem ovde i počnem da radim.“ „Šta?“ „Pa, on će ionako jednog dana preuzeti dizgine“, reče Dţordţ. „Zašto ne bi počeo

odmah da uči posao?“ „Ali, dogovorili smo se...“ „To je bio tvoj predlog, i tada nisam imao ništa protiv. Ali situacija se promenila.

Imajući u vidu finansijske teškoće kroz koje prolazimo, nisam siguran da ne bismo mogli da upotrebimo taj novac za neke druge stvari. Ne, stvar je rešena. Dţejmi ostaje ovde i počinje da radi za Niland kompaniju.“

163

„Ah, Dţordţe...“ „Kasnije moţe da ide na univerzitet.“ Kejt je pogledala u supruga, a zatim u Dţejmija. „Ovo je greška.“ „Hoću da naučim sve“, govorio je Dţejmi. „Pakovanje, otvaranje školjki, moţda čak i

ronjenje..." „Boţe blagi! Mora da se šališ!“, reče Dţordţ, smejući se. „To je za urođenike i Japance." „Ali ţelim da znam sve!" „Ja ću te naučiti svemu što treba da znaš. Svako moţe da lovi školjke! Pravi posao je

pretvaranje školjki u profit." Kendo mu je doneo piće. Dţordţ ga je uzeo, klimnuvši glavom. „Ovo je greška", ponovila je Kejt. „Ne, stvar je rešena", ponovio je Dţordţ. „Dţejmi sutra počinje da radi."

164

56

Laguna na zapadnoj obali zaliva King Saund krštena je imenom Groblje. Plima se katkad dizala petnaest hvati za samo dva sata, ključajući kroz podvodne gudure poznate kao Kapije pakla i Vrtloţni prolaz, a struja je tekla brzinom od šest čvorova. Tokom godina, oduzela je ţivote mnogih ronilaca.

To je bio opasan predeo, i Kameron ga je prethodnih godina izbegavao. Ali ove godine, s niskim cenama školjki, odlučio je da rizikuje na Groblju.

Drţao je Robak uz vetar, pod kratkim jedrom, kako bi ga sprečio da prebrzo pluta nošen strujom. Ako bi se loger kretao brţe od brzine hoda, ronilac bi samo bio vučen po dnu bez ikakvih šansi da lovi školjke.

Dan je bio vedar, a nebo plavetno. Leđa Timoraca presijavala su se dok su radili na pumpama za vazduh. To je bio njihov treći dan na Groblju, i ulov je bio dobar. Ĉinilo se da je Kameronova odluka bila ispravna. Morska struja je bila spora, i to im je bila najplodnija nedelja u toku čitave sezone.

Njihov prvi ronilac bio je mršavi tip po imenu Mitsura. Upravo je poslao gore drugu vreću punu školjki za manje od pola sata.

Ves mu je bio pomoćnik Leţao je na uzanoj drvenoj platformi s leve strane broda kako bi sprečio da se sajla za spasavanje zamrsi. Bio je to monoton posao. Odjednom, osetio je kako se sajla zateţe. Otpustio ju je, ali nastavila je da se zateţe. Nešto je pošlo naopako.

„Isuse!“, viknuo je. Mora da se zakačila za nešto. „Sajla u more! Ĉamac u more! Spuštaj krmeno sidro!“

Posada je naprasno oţivela i palubu iznenada ispuni masa ljudi koji su trčali i psovali. Namotaji sajle i creva za dotok vazduha bačeni su s lađe u more, a čamac za spasavanje na levoj strani broda brzo spušten u vodu. Sidro na krmi začangrljalo je i zastenjalo, a potom pljusnulo u vodu.

Kam dotrča do Vesa. „Šta se desilo?“, upitao ga je. „Plima se prebrzo diţe. Sajla moţda zakačila za greben.“ „Spuštaj prednje i glavno jedro!“, viknu Kam. „Poţurite!" Sidreno uţe zadrhtalo je od teţine logera koji je nosila plima. Gumeno crevo za dotok

vazduha bilo je već odmotano do kraja, a sajla za spasavanje zategnuta kao struna. Kam se pomolio da konopci izdrţe. Zamislio je ronioca tamo dole, bespomoćnog u teškom ronilačkom odelu, kako uţasnuto gleda gore u korito Robaka trideset hvati iznad.

Okrenuo se ka svom drugom roniocu, Išigučiju, koji je i dalje sedeo na hoklici pored katarke i pušio cigaretu.

„Hoćeš li da siđeš po njega?“ Išiguči je gledao pravo ispred sebe, a zatim zavrteo glavom. „Boji se da će struja odneti i njega, kapetane." „Jašta, ne krivim ga. Pa, preostaje mi samo jedno." Kameron je sišao u potpalublje. U kabini je imao rezervno ronilačko odelo. Ako se

Mitsurina sajla za spasavanje zakačila za podvodni greben, drugi ronilac mogao bi da je otkači i spase mu ţivot. Kao kapetan Robaka, sada je on bio za to odgovoran.

Dok je išao preko palube, začuo se zaglušujući prasak! Nalik pucnju iz topa. Sajla se pokidala. Gumeno crevo za vazduh puklo je nekoliko sekundi kasnije.

Mitsura je bio sam na dnu okeana.

165

57

Kameron je stajao na merdevinama od konopca, sa skafanderom naslonjenim na ogradu, dok je Ves okretao bakarni šlem da bi ga zašrafio na mesto. Onda je doneo stakleni vizir iz kofe s vodom.

„Ne ţeliš više da roniš", reče mu Ves. „Jopet će se razboliš. Sad više niko ne moţe da pomogne Mitsuri."

„Neću ostaviti svog ronioca na dnu. Poţuri, čoveče!" Ves je zašrafio stakleni vizir i pokazao mu palčeve. Kameron je zakoračio unazad i

delić sekunde kasnije potonuo ispod površine zaliva King Saund u eksploziji mehurića. Kameron je stigao do dna, a vazduh mu je šištao u kacigi u neredu halabuke. Podesio je

ventil za vazduh na pritisak vode i sačekao trenutak-dva da se orijentiše. Nalazio se u zaklonu sumorne crne litice ispod jednog od ostrva. Golema riba projurila

je pored, na samoj ivici njegovog vidnog polja, ostavivši za sobom svetleći trag u mračnozelenoj vodi nalik repu komete. Smrtonosna kubomeduza prošla je pored njega, talasasta zavesa sjajne svile, s dugim pipcima koji su sijali crveno i zeleno.

Ĉuo je nešto što je zvučalo kao udaljeno, ţalosno zvonjenje pogrebnog zvona. Šta je to, dođavola? Podigao je pogled i ugledao ogroman kamen zarobljen u podvodnom ulazu u Groblje. Morska struja između litica bila je toliko snaţna da je pomerala kamen napred-nazad, nalik klatnu nekog ogromnog podvodnog zvona.

Smiri se, kazao je samom sebi. Znojiš se kao svinja. Napravio je nekoliko probnih koraka napred, prateći podnoţje litice. Pesak je iznenada

eksplodirao pred njim i on glasno opsova, a njegova psovka odzvanjala je unutar bakarnog šlema. Uznemirio je krupnu raţu. Zamahnula je velikim šišmišolikim krilima i otphvala dalje.

Po njegovoj računici, prošlo je skoro pola sata otkako su se Mitsurina sajla i crevo pokidali. Znao je da su šanse da ga pronađe ţivog sad veoma male. Ali neće ga napustiti. On ga je poslao dole; on će ga izvući.

Ogromno koralno drvo promolilo se iz pomrčine. Ispod je izbočina čuvala ulaz u pećinu. Spazio je kako podalje od njega nešto gamiţe po morskoj travi, povlačeći se natrag u senke. Isprva je mislio da je to ogromna jegulja ili morska zmija. No, kad se pribliţio, prepoznao je crvenu gumu creva za dotok vazduha.

Mitsura! Kad je zakoračio u zaklon litice, kao da je neko naglo uključio svetio. Sve u senovitom

svetu odjednom je postalo jasno vidljivo. „Svemogući Isuse Hriste!“ Po njegovoj računici, morski grgeč bio je teţak najmanje 180 ili 220 kilograma. Bilo je to

čudovište prljavosive boje, tela golemog kao čamac za spasavanje na Robaku. Kao ţilet oštri zubi blistali su iza debelih, gumastih usana. U čeljustima je drţao Mitsurino telo i divljački ga tresao levo-desno, kao što bul-terijer čereči mrtvog zeca. Zubi su kidali komade tkanine ronilačkog odela, a iz njega su izbijali oblačić krvi i iznutrica.

Ravnodušne zelene oči okrenuše se k njemu, znatiţeljno ga proučavajući. Kameron uhvati sajlu za spasavanje. Bio je siguran da je Mitsura bio već odavno mrtav

kad ga je to čudovište pronašlo. Ali nikad u ţivotu nije video niti je čuo za morskog grgeča te veličine i prvi put u ţivotu izgubio je kontrolu nad svojim strahom. Otvorio je ventil za vazduh da bi napumpao odelo i grčevito se drţao za sajlu dok je jurio nagore kroz vodu, dalje od zelenookog uţasa u dubinama.

* * *

166

Sunce je zalazilo iznad Piratskog arhipelaga, bacajući duge senke preko zelenih ostrva u zalivu King Saund. Miris kuvane kafe i jači miomirisi karija i blatchana dopirali su iz brodske kuhinje. Kuvar Asan obično je pevao dok je radio, ali večeras je na brodu vladala mrtva tišina a zastava na zadnjem delu broda bila je spuštena na pola koplja.

Kameron je video kako drugi ronilac, Išiguči, i japanski drvodelja razmenjuju poglede. Mitsurin duh sada će svuda pratiti Robak. Imaće problema da nađe posadu za narednu sezonu. Seo je na hoklicu pored jarbola, cigaretom smirujući nerve. I dalje je bio odeven u teško ronilačko odelo.

Ves je čučnuo pored njega. „Taj Išiguči više neće roniti na tom mestu, kapetane. Ovde sad loš joss.“ „Znam to. S plimom plovimo na jug. Okušaćemo sreću u dubljim vodama.“ Sunce se spustilo iza horizonta, i posada je privezala petrolejke na bum katarke i

upalila ih, jednu po jednu. Brodska uţad škripala su na talasima. „Jednom sam vido kako je morski grgeč odgrizo čoveku nogu. Nije je pokido ko ajkula.

Jedan ugriz, i gotovo." „Nikad nisam video ovakvog, Vese." „Vido sam ih mlogo na Dţamajci. Kad otvore usta, moţeš da im vidiš pravo niz kičmu

sve do repa. Imaš sreće što nema i tebe za večeru." „Nisam sačekao dovoljno dugo da zaključi kakvog sam ukusa", reče Kameron. „Deset

godina u ovim vodama, a on je prvi čovek koga sam izgubio na jednom od...“ Grč bola pogodio ga je bez ikakvog upozorenja. Pogodio ga je u lakat, zaključavši mu

zglob i oborivši ga na palubu. Ĉuo je sopstveno vrištanje, ali zvučalo je kao da mu glas dopire s drugog kraja dugačkog i mračnog tunela. Nije mogao da diše.

Ves opsova i viknu uputstva posadi. Kameron ga je čuo kako uzvikuje reč zglobobolja. Nije li video dovoljno ljudi kako se ovako bacakaju na palubama? Pa sad zna kakav je to osećaj. Nikad nije mogao da zamisli ništa ni izbliza slično ovome.

Pomozi mi, boţe, pokušao je da kaţe, ali nikakve reči nisu izlazile. Pogodio ga je još jedan grč, ostavivši ga da bespomoćno urla od bola i uvija se na palubi kao crv, s oba lakta privijena na grudi. U ustima je osetio slankasti ukus vlastite krvi i poţeleo da je mrtav.

167

58

Kameron je otvorio oči u mračnom i nemom svetu fosforescentnih duhova. Bilo mu je hladno. Pokušao je da pomeri ruke, ali odbijale su poslušnost. Hrapavi zvuk njegovog disanja odzvanjao je u šlemu.

Setio se strašnog osećaja bola. Strah od njega uznemiravao mu je grčevit san, ali bol se nije vratio, premda mu je njegov zaostali talog izjedao dušu.

Ispred njega lebdelo je ogromno ali nejasno obličje. Zastenjao je, trudeći se da izoštri pogled. Bio je to grgeč. Njegove bleštave oči plutale su u mračnom moru, gledajući ga poput dva zelena meseca. Osetio je kako tone u nesvest, a kad se ponovo probudio, nekoliko sekundi ili minuta ili sati kasnije, riba je bila nestala.

Osetio je kako mu se snaga polako vraća, i tmina je ustupila mesto zelenkastoj svetlosti. Utvare koje je video oko sebe postale su siluete koralnih riba, a kad je podigao pogled, iznad glave je ugledao bakarni trup Robaka.

„Nije moj dan da umrem", kazao je odjekujućoj odaji bakarnog šlema. Kameron je leţao na leđima i zurio u visoku tavanicu, posmatrajući kako se ventilator

polako vrti. Vrata bolničkog odeljenja bila su otvorena, propuštajući mirise i pesmu ptica iz vrta. Vazduh je bio mirišljav; proveo je skoro dvadeset četiri časa u čeličnom rezervoaru za dekompresiju. Doktori su kazali da ima sreće što je ţiv, ali da moţda nikad više neće moći da hoda.

Ĉuo je bat koraka na drvenim daskama. Podigao je pogled i ugledao kako Kejt Niland hoda niz bolničko odeljenje, sablaţnjavajući medicinsko osoblje. Nasmešio se prvi put u poslednjih nekoliko dana.

Stala je pored uznoţja kreveta i zavrtela glavom, s prekornim izrazom na licu kao da je on mali dečak kog je upozorila da se ne penje na drveće.

„Zdravo, gospođo Niland. Lepo od tebe što si došla.“ „Nadam se da te ne sramotim." „Taman posla." Sela je na stolicu pored leţaja. „Moj ugled će biti ukaljan, razume se, a sigurna sam da će tvoj porasti." Bacila je pogled

na drugi kraj bolničkog odeljenja; glavna medicinska sestra ih je posmatrala, namršteno i s neodobravanjem. „Do kraja dana svi u Brumu znaće da sam bila ovde.“

„Nisam očekivao da ćeš doći, priznajem." „Šta si to učinio sebi?" „Prebrzo sam izronio. Više nemam kosti mladića." „Jesi li paralizovan?" „Podigni ćebe." „Šta?" Nacerio se. „Nisam go, gospođo Niland. Podigni prekrivač pored mojih stopala." Podigla je ćebe pored njegove leve noge, ignorišući jarosni pogled glavne sestre.

Kameron je počeo da mrda prstima levog stopala. „Vidi! Još nedelju dana i sam ću izaći odavde." Kejt je spustila pokrivač. Osetila je kako joj suze peckaju oči. „Nemoj da plačeš zbog mene, ţeno! Šta nije u redu, dovraga?" „Kakva tragedija!" „Šta je tragedija, za ime sveta?" „Ti. Ja. Mrzim ovo... tako je podmuklo i dostojno prezrenja. Volim te, Kame."

168

„I ja tebe volim, Kejt." Stisnula mu je šaku, brzo. Klimnuo je glavom u pravcu glavne medicinske sestre. „Nemoj to raditi, vaţi? Navući ćeš nam anđela smrti na vrat u roku od minuta." „Izvini." Njena stolica zaškripala je po podu kad ju je odmakla od kreveta. „Šta ćeš da

radiš?" „Da radim?" „Hoćeš li sada odustati od lova na bisere?" „Sad, zašto bih to uradio, ţeno?" „Nećeš valjda opet ići na more posle ovoga?" „Neću ponovo roniti, ali more je moj ţivot. Šta drugo mogu da radim? Moţeš li da me

zamisliš kako sedim, igram bridţ s doktorom Haloranom i pijem limunadu?" „Mogli bismo da odemo u Pert. Mogao bi da budeš kapetan na nekom ribarskom

brodiću. Da radiš nešto manje opasno." „Zaronio sam da bih pokušao da spasem svog ronioca. To je bio nesrećan slučaj. Neću

ponovo roniti.“ „Nisi čuo šta sam ti rekla. Hajde da odemo odavde." Ĉuli su kloparanje klompi. Došla je glavna medicinska sestra i stala pored kreveta, usta

iskrivljenih nadole. „Vreme za posete je isteklo. Pacijent treba da se odmara." Kameron je i dalje zurio u Kejt. „Zaista to misliš?" „Nikad ne govorim nešto što ne mislim." Glavna sestra je pročistila grlo. Kameron je pogledao u nju. „Prekidate privatan razgovor." „Upravljam ovim odeljenjem za dobrobit svojih pacijenata, gospodine Makenzi. Nisam

upravnica društvene organizacije." „Jašta, to je činjenica. Definitivno ne bi trebalo da odustajete od bolničarenja." Kejt je ustala. „Još uvek je veoma bolestan, gospođo Niland", reče sestra. „Ĉim opet ustanem na noge, gospođo Niland", reče Kameron, „šutnuću ovu staru

kvočku u zadnjicu za tebe." „Nećete šutirati nikoga u zadnjicu još veoma dugo, gospodine Makenzi", prosikta

glavna sestra i ode. „Ĉuvaj se, Kame." „Hvala ti na poseti, gđo Niland. Razmisliću o onome što si rekla." Suzbila je poriv da ga zagrli. Mogla je da izađe kroz široka vrata u vrt, ali se umesto

toga vratila niz dugačko odeljenje, glave visoko podignute, čitavim putem zureći u glavnu sestru. Zastala je pored prijemnog pulta, uporedila vreme na časovniku na zidu s onim na satu zakačenom na ţeninoj uniformi.

„Kasnite", rekla joj je, poravnala kragnu njene uniforme i izašla.

* * * Kameron ju je osetio kako stoji pored kreveta. Otvorio je oči i okrenuo glavu na stranu.

Nosila je dugački šorts zemljane boje, kao dečak, i školsku bluzu. Sad je bila jedanaestogodišnja, visoka i mršava devojčica s dugim, preplanulim udovima i zamršenim klupkom plavih kovrdţa poput majčinih, i pegicama na nosu. Hodala je bosonoga, kao urođenik, uprkos njegovim protestima, a tabani su joj bili ţuljeviti kao urođenički. Prašnjavi dugački kaput plesao joj je oko nogu.

169

„Zdravo, tigrice", kazao je, upotrebivši svoj nadimak za nju. Ništa nije rekla, samo je podigla čaršav i pogledala u njegova stopala. Mrdnuo je

noţnim prstima kako bi joj pokazao da je sve u redu, da nije paralizovan. „Doktor kaţe da ćeš biti dobro." ,,I hoću. Stavili su me u komoru za dekompresiju, i sad samo moram da leţim na

leđima dan-dva i onda ću biti kao nov.“ „Obećaj mi da više nikad nećeš roniti." Uzdahnuo je. „Obećavam." Ruke je drţala prekrštene na grudima, mrzovoljno, a dugačke preplanule noge štrcale

su joj iz šortsa, duge i vretenaste kao u ţabirua. „Ne ţelim da više odlaziš na more." „Pa, moram, devojko. Moţda su moji ronilački dani okončani, ali more mi je u krvi." Nadurila se i noţnim prstima zastrugala po podnim daskama. „Ko je ona ţena?", upitala je. „Znaš ko je. Kejt Niland." „Šta je radila ovde? Zašto je došla da te vidi?" „Htela je da mi poţeli brz oporavak, to je sve." Elvi je napravila grimasu. „Ĉemu takvo

lice, devojko?" „Sećaš se kad sam bila mala i kad smo bili u radnji gospodina Tanake a ja sam ukrala

svilenu bombonu iz tegle na pultu? Pitao si me jesam li je uzela, a ja sam ti rekla da nisam. Naposletku si me naterao da priznam da jesam i rekao si mi da nikada više ne laţem. Da je laganje loše za dušu."

„Jašta, to sam rekao." „Pa, šta je ta ţena stvarno radila ovde?" „Gospode Boţe na nebesima, Elvi, prava si napast, i tu nema greške. Šta hoćeš da ti

kaţem?" „Istinu." „Imamo zajedničku prošlost, ona i ja.“ „Kakvu vrstu prošlosti?" „Nekada davno sam je voleo." „Nekada?" „Da. Pa, još uvek je volim." „Da li zato nekih popodneva dolazi kod nas kući?" Kameron je osetio kako mu se obrazi crvene. Hriste, koliko već dugo zna za to? „Kako si saznala za to? Jesi li beţala iz škole?" „Šta, jesam li sada ja u nevolji, tata?“ „Jesi li došla ovamo da kinjiš bolesnog čoveka?“ „Jesi li je voleo pre moje mame, ili posle?“ „Pre, ako je to ono što te muči. Otkuda sva ta pitanja, devojko? Zar ne bi trebalo da si

trenutno u školi?“ „Došla sam da te vidim. Jesi li se viđao s gospođom Niland dok je mama bila ţiva?“ „Naravno da nisam! Za kakvog me čoveka smatraš?" Nagnula se prema njemu i prošaputala dovoljno glasno da je čuje celo bolesničko

odeljenje: „Ono što radiš je greh!“ „Ko ti je to rekao?" „Bog.“ „Ĉasne sestre u školi, hoćeš da kaţeš. Postoji razlika, devojko." Gledao je sporo

okretanje ventilatora. „Voleo sam tvoju mamu, takođe. To je bilo... drugačije. Ali ona sada

170

više nije tu. Komplikovano je, Elvi, devojko. Moţda ćeš razumeti jednog dana kad odrasteš." „Volela bih da mogu da je se setim." „Zar nemaš onu malu fotografiju koju sam ti dao?" „To nije isto. Izgleda skroz drugačije onako doterana." „To je uslikano u fotografskom salonu u Frimantlu. Otišli smo jednom tamo, kad si bila

mala. Zar se ne sećaš?" „Nekad sam se sećala mnogo čega. Sada je mnogo teţe. Svakog dana mogu da je

zamislim sve manje i manje, a to me plaši. Ţelim da je se sećam." Sela je na stolicu koju je Kejt Niland zagrejala za nju. „Ispričaj mi kako si je upoznao."

„Šta, sada?" „Ne ideš nikuda, tata." Zapitao se kako da joj objasni. „Upoznao sam je ovde u Brumu", kazao je. „Da li se ovde rodila?" Kam je odmahnuo glavom. „Semi Kin kaţe da je radila za šankom u Bocmanovom kajanju." „Jašta, pretpostavljam da jeste." „Kakva je bila? Da li je bila lepa?" „Jašta, bila je. Veoma lepa." „Da li je bila vitka i imala pegice i plave kovrdţe?" „Ţeliš da znaš da li je tvoja majka ličila na tebe kada je imala trinaest godina, a činjenica

je da to ne znam. Kad sam je upoznao, imala je samo plave kovrdţe. Ali bila je vitka, da, i mogao si da smestiš tri nje u gaće gospođe Ratbon, bez greške."

Na pomen gaća gđe Ratbon, Elvi se zakikotala. Glavna sestra podigla je pogled sa svoje stolice iza prijemnog pulta.

„Što se tiče gaća glavne sestre", reče Kameron, „usuđujem se reći da bi tamo mogla da smestiš ceo Robak, i da ti ostane mesta za još dva ronioca."

Elvi se zakikotala još glasnije. Dok se smejala, ramena su joj se tresla kao da se guši. Moţda jeste muškarača, ali šakom je prekrila usta u gestu koji je bio ţenstven kao i primabalerinino propinjanje na vrhove noţnih prstiju.

Glavna sestra nije trpela ničiji smeh na svom odeljenju. Po njenom mišljenju, ako ti je dovoljno dobro da se smeješ, nije ti mesto u bolnici. Uţurbano je došla od prijemnog stola.

„Mislila sam da sam već objasnila da je vreme za posete završeno", kazala je. „Došla mi je kćerka, za ime boţje!" ,,I volela bih da ne psujete na mom odeljenju." „Nije opsovao, bogohulio je", reče Elvi. „Sviđa li ti se tvoj posao, sestro? Jer ako se ikada umoriš od bolničarenja, treba mi vođa

palube na jednom od mojih logera, neko krupan i zastrašujuć i brz s pesnicama. Mogu da platim duplo više nego što ti daju ovde, a moţeš da zaradiš još i više izbacujući pijandure iz hotela u Kineskoj četvrti."

„Usuđujem se reći da vam je, sa svom tom pričom, i te kako potreban odmor." Pogledala je u Elvi. „Vreme za posete je završeno."

„Idi sada, devojko", Kameron reče Elvi. „Lepo od tebe što si svratila." A zatim, šapatom: „Pazi da se usput ne sapleteš o ronioce koji joj ispadaju iz gaća."

Još jedan napad kikotanja. Stavila mu je šaku na rame i poljubila ga u obraz. Nakon što je otišla, Kameron je namignuo glavnoj sestri. „Samo si ţelela da je se otarasiš kako bi mogla da malo guţvaš čaršave sa mnom."

„Vi ste razvratni i neotesani i sramota za sve pristojne muškarce." „Da li to znači ne?“, upita Kameron dok je odlazila, a guzovi ispod uniforme ličili su joj

na dva mala dečaka koji se rvu ispod ćebeta.

171

59 Bila je to noć bala u Trkačkom klubu. Bal se uvek odigravao za vreme boţične nedelje,

najznačajniji društveni događaj godine za krem društva Bruma: bogate trgovce biserima, lekare, upravnike banaka, vaţne vladine sluţbenike i kupce bisera.

Dţordţ je parkirao eseks na drumu. Ovih dana morao je sam da se vozi po gradu, pošto je bio prisiljen da otpusti Kenda. Vremena su bila teška, i svi su morali da steţu kaiš.

Ĉuo je muziku i smeh iznutra. Nije znao moţe li da se suoči s tim. Takođe je čuo da je Kameron otpušten iz bolnice pošto se oporavio od ronilačke bolesti

znatno brţe nego što su doktori očekivali. Nadao se da će kučkin sin ostati barem obogaljen. Nije voleo što ţeli lošu sreću drugom belom čoveku, ali postoje neki ljudi koji prosto ne zasluţuju sreću i uspeh, a da na ovom svetu ima ikakve pravde, Makenzi bi trebalo da stoji na kraju reda.

Bacio je pogled na Kejt na suvozačkom sedištu. Blistala je; već godinama je nije video tako lepu. Pokušao je da dokuči šta je tačno drugačije u njenom izgledu; nešto u njenoj kosi ili izbor haljine moţda? Ne, prosto se činilo da sija iznutra. Neki biseri su takvi, setio se, zaključaj ih u sef i izgube sjaj i potamne; ali ako ih ostaviš na suncu i počneš da ih nosiš blizu koţe, ponovo će zablistati punim sjajem.

„Oh, Dţordţe, za ime sveta. Ako imaš nešto na umu, prosto to reci.“ „Ĉuo sam da si bila u bolnici da vidiš Makenzija." Nije mu odgovorila. „Jesi li čula šta sam rekao?" „To je bilo pre nekoliko nedelja. U to vreme je bio ozbiljno bolestan." „Šta misliš, kako su me ljudi gledali zbog tog tvog postupka?" „Ne znam. Kako su te gledali, Dţordţe?" „S obzirom na trenutno stanje posla..." „Oh, umukni više s tim tvojim prokletim poslom!" Dţordţ je usisao vazduh kroz zube. Bacio je pogled na Dţejmija u retrovizoru. Dečak je

izbegavao da ga pogleda u oči. Pa dobro, pomislio je, šta da se radi. Bolje po njega da sazna od koje vrste ţena je njegova majka.

„Zbog tebe sam ispao budala." Pored njih se parkirao blistavi crni sanbim. Kendo je izašao i otvorio straţnja vrata.

Tanaka je izašao iz automobila, naklonio se u njihovom pravcu, a zatim ušao u balsku dvoranu.

„Tanaka!" prosikta Dţordţ. „Ne mogu da verujem! Pozvali su vraţjeg Japanca!" „Nije li ono Kendo?", upita Dţejmi. „Kako Tanaka moţe sebi da priušti šofera, a mi ne

moţemo?" „Oh, zaveţi s Kendom!" Okrenuo se ka supruzi. „Samo nemoj večeras da razgovaraš s

Makenzijem!" „Radiću šta god mi je volja", kazala je i izašla iz kola, ne sačekavši da joj ijedan od

dvojice muškaraca otvori vrata, a zatim sama ušla u balsku dvoranu.

* * * Kameron i Tanaka stajali su jedan pored drugog na drugom kraju dvorane, drţeći čaše

sa dţinom. Oko njih je bio prazan prostor, kao da su leprozni. Kakva čemerna skupina, pomislio je. Tanaka nije ništa gori od bilo koga od vas. Svakako nije bolji, ali to nema nikakve veze s bojom njegove koţe.

Nikad se nije uklapao na ovakvim mestima; nije umeo da igra tenis, mislio je da je kroket fina igra za decu i nikad ga nisu pozvali da se pridruţi Orkestarskom i lirskom

172

društvu ili niti ga zvali u tim za raunders. Ĉudilo ga je zašto postoji Lovački klub na mestu gde nema lisica. Takođe, nikad ga nisu pozivali na takmičenje u jedenju lubenica u japanskim vrtovima.

Jedini društveni događaj u kom je uţivao bio je današnji dan, derbi, ovde u Trkačkom klubu. Postojale su dve gvozdene tribine sa sedištima, trkačka staza od utabane crvene zemlje i japanski dţokeji - ne baš Askot, što je bio razlog zašto je toliko uţivao u tome. Na Trkački bal došao je iz čiste znatiţelje, jer je to bio glavni društveni događaj u Brumu. Supruge trgovaca biserima paradirale su u najnovijim haljinama i pomodnim šeširima iz Pariza i Londona. Svi su išli ka bankrotu, zasenjujući jedni druge novcem koji nemaju, kako bi njihove ţene mogle da dobiju nagradu za najbolje obučenu gospu na mestu za koje ostatak sveta nikada nije ni čuo.

Video je kako ga posmatraju. Pretpostavio je da jedan deo njega perverzno uţiva u tome da ih sablaţnjuje.

„Nilan-san ima velike probleme s bankom", reče mu Tanaka. „Godina-dve, sve gotovo."

„Niland? Gotov? Nisi valjda ozbiljan, gospodine Tanaka?“ „Tako mi je ţao. Da ja sam Nilan-san, ubrzo bi bilo vreme za seppuku“ Kameron je

zavrteo glavom. Kinezi imaju izreku: Ĉekaj dovoljno dugo na obali reke i doplutaće niz vodu tela tvojih neprijatelja. Ĉinilo se da je to istina. A samo kad pomislim da sam jednom pokušao da otplivam uzvodno i gurnem ga u vodu.

„Mi o vuku, a vuk na vrata", rekao je. Dţordţ je išao preko dvorane, pognute glave, kao junac koji napada kapiju.

Nisu se rukovali, a Dţordţ je otvoreno ignorisao Tanaku. „Vidim da ove godine ponovo uţivaš u ţutom Boţiću.” „Dţordţe, pokušavaš li da uvrediš mene ili gospodina Tanaku?" „Obojicu." „Da, pa, uradio si ono zbog čega si došao. A sad ti ţelim ugodno veče." „Kloni se moje ţene." „Ne bih rekao da razumem na šta misliš, Dţordţe." „Došla je u bolnicu da te vidi. Ĉitav grad zna za to.“ „Bio sam paralizovan, Dţordţe. Leţao sam na leđima. Šta je trebalo da uradim?" „Samo se drţi podalje od nje!", kazao je i odšetao.

* * *

U balskoj dvorani bilo je zagušljivo vruće, i male papirne lepeze lepršale su kao leptiri među draguljima i smokinzima. Sto na kraju dvorane bio je dupke pun hrane, uvenulih listova salate i masnih komada govedine. Na pozornici je gospođa Ratbon pevala arije, a njen skoro potpuno gluvi muţ pratio ju je na klaviru, malo kasneći ili brzajući.

Bila je na svakom balu Trkačkog kluba još od 1912, i svi su se u njenom sećanju stopili u kolaţ hladnih zakuski, punča i gospođe Ratbon.

Ovo je bila prva godina da primećuje izvesnu promenu, ne u ugostiteljskoj usluzi ili u zabavi već u ponašanju zvanica prema njoj i njenom suprugu. Ljudi koji su joj ranije laskali i šenili pred njom, sada su iznenada bili ili uzdrţani ili preterano prisni.

Dţordţov glavni računovođa prišao im je u pratnji supruge, i Dţordţ se upustio u neobavezan razgovor s njim. Gledala je kako se Dţejmi vrpolji pored nje dok ga je nekoliko mladih devojaka promišljeno posmatralo. Gospođa Ratbon završila je izvođenje opere Boemi i napustila binu uz sporadični kurtoazni aplauz. Ĉlanovi orkestra vratili su se na svoja sedišta i zasvirali valcer.

Kejt je videla kako Kameron ide u njenom pravcu. „Dobro veče, gospođo Niland, Dţejmi.“ Pruţio joj je ruku. „Jeste li za ples?“

173

„Svakako, gospodine Makenzf, odgovorila mu je. Otpratio ju je do plesnog podijuma. „Izgledaš prelepo“, prošaputao je. „Hvala ti. Lepo je videti te kako ponovo hodaš.“ „Sada plešem hramljući. Moţda ćeš ti morati da vodiš.“ „Jesi li šutnuo onu medicinsku sestru u zadnjicu za mene?“ Zubi su mu blesnuli u senkama. „Jašta, jesam. Onda sam pobegao glavom bez obzira, strahujući za svoj ţivot.“ „Kejt!“ Dţordţ se odvojio od računovođe i dojurio do njih. „Kejt, šta to radiš?"

Okrenuo se prema Kameronu. „Rekoh ti da je se kloniš." „Jašta, rekao si. Kao što vidiš, ne mogu da te poslušam." Dţordţ se okrenuo prema Kejt. „Idemo kući", rekao je. „Odlično. Nikad nisam uţivala u ovim stvarima. Laku noć, Kamerone." Pustila ga je da

je poljubi u obraz, pred svima. „Ĉuvaj se." „Zbogom, Kejt. Ako ti išta bude potrebno, samo zazviţdi."

174

60

Dţordţ je šetkao tamo-amo po verandi i pušio cigaretu. Monsun se izduvao, a oluje koje su se skupljale iznad okeana okončale su s nasilnom ţestinom. Dvorište su pušilo pod napadom, a bele munje sevale su na horizontu.

Kejt je izašla na verandu, i dalje u baiskoj haljini. Mislio je da je legla da spava. „Prkosila si mi“, rekao je. „Jesam li, Dţordţe?“ „Rekao sam ti da se kloniš Makenzija. Za ime sveta, šta si to radila?" „Napuštam te, Dţordţe." Isprva je mislila da je nije čuo zbog dobovanja kiše po krovu.

„Dţordţe, rekla sam..." „Umukni!" Zurio je u nju, razrogačenih očiju. „Svemogući Boţe!" „Ostala sam samo zbog Dţejmija..." Dţordţ se okrenuo od nje, oklembešenih ramena. Kad se ponovo okrenuo ka njoj, lice

mu je bilo vlaţno od suza. „Kako se usuđuješ, ti pokvarena kučko." Zakoračila je prema njemu. „Nazovi me tako još jednom i ošamariću te." Belo je zurio u nju, a pesnice su mu mlitavo visile niz bokove. Usta su mu se otvarala i

zatvarala, ali nije se čuo nikakav zvuk. „Ostala sam s tobom samo zbog Dţejmija. Već godinama spavamo odvojeno. Sigurno

si znao da..." Dţordţ je dlanovima prekrio uši. „Prestani. Prestani!" Lupio je pesnicom po ogradi verande. „Spasao sam te!" „Nisam ti smela to dozvoliti." „Sada je to lako reći!" „Da, pretpostavljam da si u pravu. Ali ne mogu doveka da ţivim s tom greškom." Podigao je ruku da je udari. „Zaveţi!" Kejt se nije lecnula. „Ako ćeš se bolje osećati, učini to. Ali ne mogu da ostanem u ovom braku ni sekunde

duţe." „Nećeš dobiti ni prebijene pare, samo da znaš. Bićeš lišena svega, siromašna i uboga.

To je preljuba, tako da ne moram da ti dam ni jedan jedini peni!“ „Ne ţelim ništa tvoje. Flin mi je ostavio malo novca. Mogu da ţivim od toga.“ „Šta je sa Makenzijem?" „On ima manje od mene.“ Ĉinilo se kao da je izgubio volju za svađom. Presamitio se. „Molim te“, šapnuo je. „Nemoj.“ „Odlučila sam.“ „Slušaj, sačekaj samo još malo. Posao je u problemima. Nemoj sada da me ostaviš.

Molim te. Kada cena školjki ponovo skoči..." „Za ime sveta, Dţordţe, muka mi je od bisera. Muka mi je od njih, muka mi je od tebe,

muka mi je od ovog grada. Smučilo mi se da slušam o biserima!" Dţordţova kolena popustiše i skliznuo je niz stub ograde, skljokavši se na kolena u

lokvu kišnice. „Molim te, nemoj sada da odeš. Sačekaj do kraja sezone." „Ustani, Dţordţe." „Ne napuštaj me, molim te."

175

„Moram, moram da odem odavde", kazala je i ostavila ga pogurenog na verandi pre nego što se pokoleba i predomisli. Ako ostane ijedan trenutak duţe, nikad neće otići iz ovog groznog gradića. Htela je da ţivi pre nego što umre. U ţivotu je napravila previše kompromisa i neće napraviti nijedan više.

176

61

Ţabiru je hodao kroz crveno blato ispred bioskopa kao starica s podignutim skutom, trudeći se da izbegava barice. Kameron je zatrubio na njega sirenom nameštenom na ford i ptica se ispravila i s gađenjem pogledala u bezobraznog uljeza. Kam je bio prisiljen da je zaobiđe, vozeći pravo kroz duboku lokvu nasred ulice.

Bioskop San pikčers bio je institucija u Brumu i jedna od omiljenih zabava u toku zimske sezone. Večeras se prikazivao novi film Ĉarlija Ĉaplina, Svetla velegrada. Elvi ga je namolila da je povede sa sobom.

Nakon što se parkirao, popela mu se na ramena i on ju je preneo preko blatnjave ulice do ulaza u bioskop. Utom je drugi automobil stao ispred njih, i mladić i devojka izađoše napolje. Kameron je stao.

„Zdravo, Dţejmi“, kazao je. „Gospodine Makenzi“, odgovorio mu je Dţejmi. „Kako si?“ „Dobro, hvala na pitanju." „Ĉujem da radiš s ocem ovih dana." „Nadam se da ću naučiti malo o poslu." „Siguran sam da će ti dobro ići." Dţejmi je pruţio ruku lepuškastoj devojci kraj sebe. Kameron ju je prepoznao;

guvernerova kćerka. Da, mladić je imao dara da se dobro snađe. „Pa, lepo se provedite", reče Dţejmi. „Nadam se da ćete uţivati u filmu." Nakon što su otišli, Elvi se, i dalje na Kameronovim ramenima, nagnula napred i

potapšala ga po glavi. „On je baš uobraţen, jelda?" rekla je. „Dobar je dečko." „Ja i dalje mislim da je uobraţen." „Pazi šta pričaš, devojko, on nije kao njegov otac. Dečak ima petlju." Kameron je kupio ulaznice i seli su na sedišta u otvorenom delu blizu platna, gde je

bilo sveţije. Gospodin Ratbon je zauzeo mesto za klavirom. Makar nećemo morati da trpimo njegovu ţenu kako peva operu, pomisli Kameron.

Dţejmi i devojka sedeli su dva reda ispred njih. Elvi se nagnula prema Kameronu i prošaputala:

„Ona je predebela za njega, zar ne?“ „A ti si premlada za njega, devojko“, kazao je, i ona je nadureno napućila usta. „Pa, to ionako nije bitno", reče Elvi. „Rođaci smo.“ Njene reči su ga poput čekića tresnule posred očiju. Koliko dugo već zna? Nije mogao

da se usredsredi sve do kraja filma; bio je jedini u bioskopu koji se nije smejao. Boţe, moram da joj kaţem istinu, pomislio je. Ako zna za Dţejmija, neko će joj uskoro kazati za Rouz, stoga je bolje da to prvo sazna od mene.

* * * Zadihani, tela klizavih od znoja. Poljubila ga je u grudi, olizala slankasti znoj sa vrata.

Prebacila mu je nogu preko stomaka. „Šta nije u redu, Kame?“, prošaputala je. „Elvi. Zna za Dţejmija." „Šta zna?" „Zadirkivao sam je pre neko veče u bioskopu da se zatelebala u Dţejmija. Rekla je - pa,

od toga nema ništa, u rodu smo."

177

„Kako je saznala?" „Od klinaca u školi, pretpostavljam. Ljudi ne zaboravljaju, Kejt. Ponešto im se omakne,

klinci to pokupe i onda brbljaju o tome po školskom dvorištu. Znaš kako to već ide." „Šta si joj rekao?" „Još uvek ništa." „Moraš nešto da joj kaţeš." „Znam." „Zna li za nas?" „Zna li da njen tata nakon svih ovih godina i dalje spava s gospođom Niland? Mislim

da ne zna. Međutim, bistra je. A onaj dan kad si došla u bolnicu? Posle toga mi je postavljala gomilu pitanja."

„Najbolje je da to sazna od tebe, a ne ponovo od klinaca u školi." „Jašta, moraću uskoro da joj kaţem. Kako je mladi Dţejmi ovih dana?" „Bio je na balu u Trkačkom klubu." „Da, video sam ga. Izrastao je u finog momka." „Mrzi me." „Ne mrzi te, Kejt." „O da, mrzi me. Ima razloga da me mrzi.“ „Kakav razlog momak moţe imati da mrzi rođenu majku?“ „Mrzi me jer ga teram da radi stvari koje ne ţeli da radi. Mrzi internat, a to je bila moja

ideja. Ţeleo je da radi za Niland kompaniju, a ja sam pokušala to da sprečim. I mrzi me zato što sam povredila Dţordţa."

„Zna li tvoje razloge?" „Pa, to je pravo pitanje, zar ne? Ako ne zna, uskoro će ih saznati." Kameron se uspravio u sedeći poloţaj. „Kako to misliš, devojko? Šta si uradila?" „Rekla sam Dţordţu da ga napuštam. Ne mogu nastaviti da ţivim ovako. Ukradena

popodneva, ljubavnica drugog muškarca. Ĉak iako si taj muškarac ti. Mrzim što ţivim ovako, sedeći ovde mesecima dok si ti na moru, a onda, kada se vratiš, moramo da se šunjamo iza svačijih leđa. Ţelim da ţivim, Kame. Ostala sam zbog Dţejmija. Udala sam se zbog Dţejmijeve dobrobiti. Dosta je bilo."

„Šta ćemo da radimo?" „Ja ću otići u Pert. Flin mi je ostavio nešto novca, a ja sam uspela da ga sačuvam od

Dţordţa. Da je znao za njega, pokušao bi da mi ga oduzme i baci u jamu bez dna koju naziva Niland kompanija. Moţeš da pođeš sa mnom, Kame. Moţemo da počnemo iz početka."

„Znaš da je to sve što sam ikada ţeleo." „Zaista?" „Oţeniću se tobom, ako me još uvek ţeliš." „Šta ćeš raditi?" „Mogu da se zaposlim na nekom ribarskom brodiću. Ako nešto poznajem, onda je to

more. Mnogo ljudi traţi dobrog kapetana." „Šta je sa Elvi?" „Elvi se to neće svideti, ali će se s vremenom navići na ideju. Naročito ako ne bude

morala da ostaje u školskom internatu svaki put kad isplovim. Ĉemu takav izraz lica?" „Brinem se šta će Elvi misliti o meni." „Ne brini za Elvi. Temperamentna je, ali promeniće mišljenje. Ja se brinem zbog

Dţejmija." „Neće ni primetiti da me nema." „Oh, mislim da ga potcenjuješ, devojko. Moţda ti sada izgleda hladan, ali čim shvati

šta sleduje, bespoštedno će se boriti protiv tebe."

178

„Ali ako odem, poći ćeš sa mnom?" „Jašta, ovo mi je poslednja sezona." Uspravila se u sedeći poloţaj. „Kamerone Makenzi. Ĉekala sam sve ove godine. Zar ne moţeš da kreneš sada?" „Potpisao sam najam. Unajmio posadu. Ţelim samo da odradim još jednu sezonu. Ako

budem imao dobar ulov, to će nam pomoći da stanemo na noge." Ustala je i počela da se oblači. „Kejt, ljubavi." „Nemoj ti meni Kejt, Ijubavi! Trebalo bi da sama odem dole u Pert, i dođavola sa svima

vama!" „Samo još jedna sezona, to je sve! Pusti me da pokušam samo još jednom, i onda ću

otići. Ali nikad se neću obogatiti kao kapetan ribarskog brodića dole u Frimantlu. Da poslednji put zakotrljam kockice, Kejt. Molim te."

„Proklet bio, Kamerone." Završila je s oblačenjem i izašla. Navukao je pantalone i pojurio za njom, gologrud. Elvi je stajala na verandi.

„Elvi", reče Kejt. „Zdravo. Ja sam..." „Vi ste gđa Niland. Videla sam vas u bolnici." „Elvi. Šta radiš ovde? Zašto nisi u školi?" „Pobegla sam." „Zašto?" „Jedna opatica je ponovo vikala na mene pa sam je šutnula u cevanicu i pobegla." „Gospode boţe. Izbaciće te iz škole." Odmerila ga je od glave do pete. „Pa, neću biti jedina osoba u nevolji." Kameron je navrat-nanos navukao košulju preko glave. Elvi je pogledala u Kejt. „Sviđa vam se moj tata?" Kejt je klimnula glavom. „Udati ste za gospodina Nilanda, zar ne? Izgleda da neću samo ja biti u nevolji, onda."

Zatim je ušla u kuću.

179

62

Elvi ga je gledala kako pali cigaru. Nije ga često viđala da puši, samo kada bi na pameti imao nešto o čemu mora podrobno da razmisli. Mesec se šunjao po nebu. Iako je bila noć, i dalje je bilo vrelo kao u pećnici. Zagrlila ga je oko ramena.

„Šta ćeš da radiš, tata?" „Ne znam, devojko. Već dvadeset godina sam na biserištima. Nikada nisam našao svoj

biser niti bogatstvo. Pretpostavljam da je vreme da dignem ruke." Protrljala je obraz o malje na njegovoj podlaktici. „Htela sam da kaţem, šta ćeš da radiš u vezi s njom." „Pa, to je komplikovano, devojko." Ispušio je cigaru i ugasio je zgazivši je petom.

„Uskoro ćeš postati ţena, Elvi. Ne ţeliš da ostaneš ovde. Grad umire. Svi ambiciozni mladići odlaze."

„Da li i mi odlazimo, tata?" „Razmišljam o tome da na kraju godine odemo u Pert. Tamo dole uvek ima posla na

ribarskim brodićima. Gospođa Niland razmišlja o tome da pođe sa mnom." Usledila je duga tišina. „Gospođa Niland?" „Da." „Zar gospodin Niland neće biti ljut?" Ustao je. „Moramo o nečemu da razgovaramo, Elvi. Hodi." Hodao je niz obalu, pored logora lovaca na bisere, pored guvernerove i biskupove

palate, pored Gusarske stene i svetionika Divlji oganj, udarajući se širokim obodom šešira po butini.

Pričao joj je o tome kako je upoznao Kejt Flin, kako ju je zavoleo i kako ju je izgubio. Popeli su se uz breţuljak do Rouzinog groba. Pet godina otkako je poslednji put bio tamo. Obećao je samom sebi da će se vratiti samo kad bude ispravio stvari za nju. Očekivao je da će grob biti zarastao u korov, međutim, ispod spomenika je ugledao sveţe cveće u flaši od limunade.

Nasmešio se. Elvi! Na nadgrobnoj ploči je pisalo:

Rouzmari Makenzi umrla na porođaju 1899-1926

Vazduh je bio teţak od mirisa soli i manga i kerozina iz petrolejki koje su se sada palile

duţ obale. Počela je da čupa korov iz crvene prašine. „Šta ako jesam?" Kameron je kleknuo i vrhom prsta prešao preko slova R u imenu Rouzmari. „Elvi, dušo, postoji još nešto što treba da znaš. Odlagao sam da ti to kaţem, i moţda mi

nećeš biti zahvalna što ti to sad govorim. Ali uskoro ćeš stasati u ţenu i vreme je da znaš istinu, i premda je bolna, jednog dana će ti moţda posluţiti."

„Šta to, tata?" Zavukao je prste u dţep košulje, izvadio parče papira i pruţio joj ga. „Šta je to?" „Tvoja krštenica." Zurila je u hartiju. Na papiru je pisalo njeno ime, Elvira, i devojačko ime njene majke,

180

Rouzmari Dţenet Dţouns. Pored imena oca pisalo je nepoznat. „Tata?" „Da, istina je." Skljokala se na kolena, kao da su joj se kosti u nogama pretvorile u gumu. „Nadam se da ne misliš sve najgore o svojoj mami ili meni. Bila je dobra ţena, i uvek

mi je bila verna. Ali pre nego što smo se venčali, ona..." Pustio je da ostatak rečenice visi u vazduhu. Nadao se da ga neće pitati previše, ne

sada; moţda kasnije, moţda nikad. Istina nikad nije toliko jasna, činilo mu se, čak ni kada pokušaš da je objasniš.

„Da li ceo grad zna? Da li ja poslednja saznajem za ovo, tata?" „Ne znam ko sve zna. Ali ovo treba da znaš. Volim te od prvog dana kada sam te

ugledao, Elvi, svu mokru i blistavu u mom naručju. U mom umu ti si moja i uvek ćeš to biti." Elvi je sedela pognute glave, a on je čekao da mu postavi još pitanja, ali nije to učinila.

Osećao se kao da je progutao kamen. Pruţila mu je krštenicu i on ju je uzeo, uredno presavio i vratio u dţep. „Moţemo li sada da idemo kući, tata?" „Zar ne ţeliš da ti ispričam šta se dogodilo?" Odmahnula je glavom. „Moţda kasnije, onda." Podigao ju je na noge. Zagrlila ga je oko struka i naslonila se na njega. „Laku noć, mama", kazala je, a onda su zajedno otišli kući.

181

63

Dţordţ je rano otišao u kancelariju. Dţejmi je sedeo na verandi i pušio cigaretu, što mu je bila nova navika. Ĉinilo se da je u rđavom raspoloţenju. Moţda je čuo kako Dţordţ i ona noćas vrište jedno na drugo u spavaćoj sobi. Duboko je udahnula i izašla na trem da mu se pridruţi.

„Dţordţ mi kaţe da ove sezone ideš u lov na bisere." „Na Ruţi. Ramacu je kapetan. Ne znam dovoljno o tome. Ali otvoriću sve školjke i

drţaču posadu na oku. Neko mora. Otac je tokom godina imao isuviše poverenja u njih." „Obećaj mi da nećeš roniti." „Nemam nikakvu ţelju da to radim. To je prljav posao. Prepustiću ga Japancima." „I dalje ne shvatam zašto ţeliš ovo da radiš. Posao je teţak i prljav. Trebalo bi da si na

univerzitetu." „Trenutno sam potreban ocu. Ne nameravam da ga izneverim." Da ga izneverim. Osetila je daje njegova ţaoka namenjena njoj. „Pa, šta nije u redu, Dţejmi? Mislila sam da ćeš biti srećan zbog ovoga." „Da li ste se vas dvoje noćas svađali zbog ovoga?" „Između ostalog. Oduvek sam ga molila da ti ne dopusti da ideš u lov na bisere, a on je

uvek obećavao da neće. Ali nikad me ni u čemu nije poslušao." „Bio je prilično uzrujan kada je jutros otišao na posao." „Jelda?" „Kazao je da nas napuštaš." „Ostavljam njega, Dţejmi. Ne tebe." „Ako odeš iz Bruma, to je isto." „Dţejmi, sada si odrastao muškarac." „Ovo ti nikada neću oprostiti." „Boţe blagi, isti si kao tvoj otac." „Moj otac je slabić. Ja nisam." „Ne poznaješ dobro svog oca", promrmljala je. „Misliš, Kamerona Makenzija?" O boţe, on zna. Skljokala se na stolicu. Nije znala gde da gleda. „Zar si mislila da ne znam? Ĉitav grad zna za to, očigledno. Zar si mislila da će ljudi

zaboraviti? Ne ovde. Sećaju se ako si prosuo piće na nečiju haljinu 1922. godine." „Koliko dugo već to znaš?" „Godinama. Otac mi je rekao." „Dţordţ? On ti je rekao?" „Naterao me je da mu obećam da neću kazati ni reč." „Šta ti je tačno rekao?" „Da si ga varala s Makenzijem. Da ti je oprostio i primio te nazad, čak i kada je deda

hteo da te se odrekne." Neverovatno. Da li mu je stvarno to rekao? Nikakvo čudo što je Dţejmi mrzi. „Nije se tako desilo", kazala mu je. „Kako glasi tvoja verzija, onda?" „Tvoj deda je mislio da je Dţordţ dobra prilika za udaju. Umesto toga, zaljubila sam se

u Kama... gospodina Makenzija. Kada sam zatrudnela s tobom... on je zaratio s tvojim dedom zbog bisera. Potukli su se na ulici. Razmenjene su uvrede. U javnosti. Ja sam se osetila poniţenom. Raskinula sam s gospodinom Makenzijem, a Dţordţ me je spasao, pretpostavljam. On ti je otac u svakom drugom pogledu. Odgajio te je i obezbedio ti krov nad glavom."

182

Daţd im se prosu iznad glava. Dţejmijevo lice izgledalo je zelenkasto na svetlosti munja.

„Šta li misliš o meni?", upitala ga je. „Da li ga još uvek voliš?" „Da." „Oduvek si ga volela?" „Jesam." „Pa, to je nešto", kazao je. „To je... naprosto divno." „Volim te, Dţejmi. Dala sam sve od sebe ovde, ali sada si odrastao muškarac i više ti

nisam potrebna. Ostala sam samo zarad tebe. Nikad nisam volela tvog oca kao što je trebalo, kao što ţena treba da voli svog muţa. Sad moram da nađem kakvu-takvu sreću za sebe. Shvati me, molim te."

„Shvatam samo da nas ostavljaš na cedilu kada si nam najpotrebnija." „Ostaću još jednu sezonu. Posle toga, odlazim." Dugo je stajao, okrenut joj leđima. Konačno: „Ĉuo sam da je ubio dedu." „Zvanično su ga pomilovali. Neki Filipinac je to uradio zbog bisera. Priznao je ubistvo,

pa su ga obesili. Zar ti Dţordţ nije ispričao taj deo?“ „Prepoznajem zmiju kad zgazim na nju.“ „On je dobar čovek, Dţejmi. Nemaš pravo da na takav način pričaš o njemu.“ „Pa, za to imam samo tvoju reč.“ Bacio je cigaretu u dvorište i izašao na kišu. „Kuda ćeš?“ „Idem da se napijem", kazao je.

183

64

Dva sata kasnije Dţejmi Niland bio je pijan kao letva. Nalaktio se na dugački šank u Bocmanovom kajanju i ubacio nekoliko novčića u konobaričinu teglu kako bi privukao njenu paţnju. Oklevala je, a potom se okrenula ka velikom Dţonu Hejgenu, upravniku. Hejgen je prišao niz šank i ozbiljnim šapatom rekao:

„Dosta ti je bilo, sinko. Idi kući." „Daj mi pivo." „Slušaj, uopšte ne bi trebalo da te usluţim, u tvojim godinama. Ne ţelim nevolje s

pandurima." „Pivo." Hejgen slegnu ramenima. Momak je ionako sin Dţordţa Nilanda. „Daj mu piće, Besi." Dţejmi je iskapio čašu u jednom gutljaju. Prokleta bila majka. Kako je mogla da uradi

tako nešto? Kako je to mogla da uradi svom ocu, i kako je to mogla da uradi njemu? Tresnuo je čašu na šank. Još dva penija zazveckaše u Besinoj tegli. Utom je čuo poznati glas i neko ga je lupio po ramenu. „Dţejmi! Nisam te ranije viđao ovde. Siguran si da si dovoljno star?" Kameron je

ubacio nekoliko novčića u teglu. „Jedno za mene i daj njemu šta god da pije", kazao je. „Ispričala mi je. Sve." Kameron uzdahnu, a zatim gurnu novac preko šanka. „Bolje nam daj dva dupla viskija, Besi." Okrenuo se ka Dţejmiju. „Šta ti je rekla?" „Ti nisi moj otac." „To ti je rekla?" „Dţordţ je moj otac." „Pošteno, onda. Jer se slaţem. Bez obzira na to čiju krv imaš u venama, Dţordţ te je

odgajio." Ponovo mu je stavio šaku na rame, a Dţejmi ju je stresao. „Sklanjaj ruke s mene." „U redu. Polako. Smiri se, sinko." „Ja nisam tvoj sin!" „Smiri se, samo se tako kaţe.“ Podigao je čašu. „ŢiveIi.“ Dţejmi je sačekao da Kameron spusti čašu na šank. „Ţiveli“, kazao je i pesnicom ga udario u lice. Kameron se zaneo unazad, sapleo o

mesingani naslon za noge i pao. U prostoriji je zavladao tajac. Gomila je ustuknula i formirala krug. Niko nije hteo ovo

da propusti ni za šta na svetu. Dţejmi je podigao ruke u gard. „Ustaj“, rekao je Kameronu. Kameron je stavio kaţiprst u usta. „Gledaj, sad! Rasklimao si mi zub.“ „Ustaj.“ Kameronu su pomogli da ustane i Dţejmi je opet nasrnuo, ţestoko zamahnuvši

pesnicama. Pesnica je pogodila Kamerona u glavu, ali ovaj put nije pao. Drugi divljački zamah izbacio je Dţejmija iz ravnoteţe i Kameron je morao da ga uhvati za mišicu kako bi ga sprečio da se naglavačke stropošta na pod.

Dţejmi se oslobodio i ponovo zamahnuo. Dokačio je Kamerona po bradi. „Bori se“, prodahtao je. „Pijan si. Ne bi bilo fer.“ „Kukavice!" Dţejmi je zadao još jedan udarac u Kameronovu glavu, koja se trznula

184

unazad. „Ti si kukavica!" Kameron je prešao dlanom preko lica. „Hriste, zbog tebe krvarim svuda po svom novom odelu." Dţejmi je ponovo zamahnuo, promašio i pao. Kameron je izvadio maramicu iz dţepa i stavio je na nos da zaustavi krvarenje. „Nisam u zavadi s tobom, dečko." „Ja nisam dečko!" Dţejmi je ustao i uputio još jedan udarac, ali ga je Kameron s

lakoćom blokirao. Sada se smejao. „Ne mogu da se tučem s tobom." Još jedan kroše, ali ovaj je pogodio metu i Kameron se srušio na pod. Dţejmi se bacio

na njega. Kameron ga odgurnu. Dvojica kibicera podigoše Dţejmija na noge. Nisu ţeleli da se zabava završi. Ovo je bilo samo zagrevanje.

„Ustaj", Dţejmi reče Kameronu. „Zašto, momče? Ionako ćeš samo pokušati da me ponovo nokautiraš." „Ustaj!" Krv je curila iz Kameronovog nosa i kapala mu na košulju. „Umeš da boksuješ, momče, bez greške, pijan ili ne. Da si moj, bio bih ponosan na

tebe!" Onda se nasmejao. Ĉinilo se da će Dţejmi kazati nešto, ali se umesto toga okrenuo i istrčao iz bara.

Kameron ga je čuo kako povraća na ulici. Jašta, momak ume da se bije. Samo što ne podnosi alkohol.

185

65

Kameron je preneo Elvi samo do kapije; bila je preteška da je nosi čitavim putem. Onda ju je spustio na zemlju i pošao niz prašnjavi drum, a ona je trčkarala pored njega trudeći se da odrţi korak.

„Povedi me sa sobom“, kazala mu je. „Koliko puta? Ne mogu da te povedem, Elvi. Loger nije mesto za mladu damu." „Volela bih da nisam devojčica. Volela bih da sam dečak." „Loger nije mesto ni za dečaka, takođe." „Asan je dečak. Nije mnogo stariji od mene." „On je Malajac. Osim toga, zna da kuva." „Ja mogu da naučim da kuvam." „Jašta, voleo bih kada bi naučila." „Pusti me da pođem s tobom, molim te!" Kameron je stao i pogledao u njeno ţeljno, vilinsko lice. „Elvi, ne moţeš da ideš sa mnom, i to je kraj priče." Prebacio je vreću preko ramena.

„Vratiću se dok si rekla keks." „Ne, nećeš, bićeš odsutan mesecima i mesecima. Ostaćeš na moru sve do Boţića, znam

da hoćeš." „Moţda ću ovaj put naći svoj biser." Uzdahnuo je i čučnuo na pete. „Dođi ovamo, Elvi",

rekao je neţno. Podigao ju je na ramena i odneo sve do priobalnog logora. Poţelela je da je njen otac kao ostali lovci na bisere, koji su ostajali kod kuće u svojim

kancelarijama i šupama za bisere, proveravajući ulov i pijući dţin u Kontinentalu. Ali s druge strane, pretpostavljala je da u tom slučaju ne bi bio njen tata.

* * * Eseks je bio parkiran iznad priobalnog dela. Pored njega je stajala Kejt Niland, zureći u

kitolovac koji ga je čekao u plićaku, sa dva Malajca za veslima. „Sve do današnjeg dana nadala sam se da ćeš se predomisliti, Kame.“ Pogledala je u

Elvi, koja ih je posmatrala sa školskom torbom prebačenom preko ramena. „Znači, ona se vraća u samostan sa časnim sestrama. Sigurno joj je mrsko.“

„Jašta, mrsko joj je. Ali rekao sam joj da je ovo poslednji put.“ „Šta ako ti se nešto dogodi? Šta će onda biti s njom?“ „Ništa mi se neće desiti, devojko. Sada imam previše razloga da ţivim." „Ti nisi Bog, Kamerone Makenzi. Ne odlučuješ ti o tim stvarima.“ Premestio je teţinu s

noge na nogu, nestrpljiv da krene. Mrzeo je duge rastanke. „Ĉujem da je Dţejmi već na moru s flotom." „Juče je otišao." „Ima Vesa pored sebe." „Jesi li ti to organizovao, Kame?" „Moţda. Rekao sam Vesu da mi je ovo poslednja sezona i da bih ţeleo da se skrasi kod

nekog drugog poslodavca. Postaraće se da se dečaku ne desi ništa rđavo." „Vrati mi se, Kame." Nacerio se. „Uvek se vraćam, zar ne?" Elvi je čitavo jutro stajala na plaţi, posmatrajući Robak sve dok nije podigao sidro i

isplovio kroz Entrans Point. Mahala je sve dok jarbol nije nestao na jarkoplavom obzorju, a onda je sela na pesak i zaplakala.

186

66 King Saund Dţejmi je sedeo na ogradi Ruţe, otvarajući školjke starim noţem s drškom uvezanom

kanapom. Posao nije bio prijatan, svaki biserčić ili biser nepravilnog oblika morao je da se iščupa iz ostrige nakon što bi odsekao mišić od ljušture.

Našli su dobro nalazište na dubini od deset hvati. Ves je sedeo na bumu katarke sa sajlom za spasavanje prebačenom preko butina, dok je jedan od malajskih mornara pazio na crevo za dotok vazduha. Plutali su unazad sa smotanim jedrima i s patentnim sidrom, čiji je lanac bio prebačen preko jednog kraka da bi usporavao nekontrolisano plutanje.

Dani su bili beskonačni. Nije očekivao da će posao biti toliko jednoličan. Sa sobom je poneo nekoliko udţbenika malajskog i japanskog jezika kako bi mogao da nauči ponešto od frfljanja posade, kako je Ves to nazivao. No, većina mornara govorila je prebrzo za njega i on je nakon nekoliko nedelja uspeo da pohvata svega nekoliko reči. Bilo je očito da ga Ramacu i drugi ronilac mrze. Ĉuo je priče da su zapravo rezervisti u Japanskoj ratnoj mornarici, a pojedini lovci na bisere su ih čak nazivah japanskim špijunima. Špijuni ili ne, bili su izuzetno hrabri ljudi.

„Japanski ronilac je drukčiji od belca", kazao je Ves. „Pokušaj da roniš ko ti ţutaći, umrećeš sto posto."

„Šta je s gospodinom Makenzijem?" „Kapetan je drukčiji od većine belaca, takođe. Ali on više ne roni. Ima bolest." Ves je sve vreme citirao Makenzija - kapetana. Jedna od njegovih omiljenih

Kameronovih izreka bila je: Ako sam ne znaš kako da obavljaš posao, nikad nećeš znati da li ga drugi čovek obavlja kako treba.

Planirao je da provede deset dana od svake dve sedmice na moru s flotom, a onda se vrati na škuni za snabdevanje i ostatak vremena provede u kancelariji i u radnji. Na taj način mogao bi da drţi na oku svaki aspekt operacije, u skladu s Makenzijevim načelom. Lično je proverio svu ronilačku opremu, a školjke su spakovane i izmerene pod njegovim budnim okom u šupama Niland kompanije. Kad je bio na moru, sam je otvarao sve školjke; ta mera je u prvih nekoliko nedelja petostruko povećala broj nađenih bisera. Mrzeo je kancelarijski posao, ali prisilio se da nauči kako da čita trgovačke knjige i bilanse stanja, pa čak i da radi na računaljkama u kancelariji.

Međutim, posao je bio dug i monoton, a uslovi ţivota na moru primitivni. Nije mogao da shvati zašto njegov otac i Makenzi toliko vole ovaj posao. Otkrio je da njegov otac sada zarađuje manje novca od učitelja u lokalnoj školi. Moţda da je bio tu u zlatnim danima...

* * * Tog dana imali su samo jednog ronioca. Ramacu je bolovao od ronilačke bolesti i ječao

je prevrćući se na svom leţaju, mada se Dţejmi pitao da li je Ramacuovo ustezanje da roni posledica kostobolje ili njihove lokacije. Nalazili su se nadomak Mrtvačevih stena, a neki japanski ronioci pričali su da se to smatra zlosrećnim mestom. Pre godinu dana ronilac je tu izgubio ţivot i neki su mislili da njegov duh i dalje patrolira grebenom.

Njegov prvi ronilac, Suzuki, zaronio je bez protivljenja s prvim svetlom zore. Slao je velike količine školjki. Dţejmi je otvorio još jednu, bacio sluzavo meso ostrige u vodu. Velika škarpina, podbula i debela od lakog plena, pohlepno ga je proţdrala a potom se lenjo ponovo prikačila za trup broda.

Ves je iznenada zaurlao upozorenje i počeo da vuče sajlu za spasavanje. Dţejmi je bacio noţ i otrčao do levog valobrana.

187

* * * Suzuki se tresao kao prut kad su ga napokon izvukli na palubu. Nije mogao da govori

sve dok ga nisu izvadili iz ronilačkog odela i posadili na hoklicu pored glavne katarke, s upaljenom cigaretom u ruci.

„Nema više ronjenja", prodahtao je. „Previše baksuza tamo dole. Zao duh." „Šta je bilo?", upita ga Dţejmi. „Ĉudovišna riba." „Kakva vrsta ribe? Ajkula?" „Ne ajkula. Mnogo veća od ajkule. Zao duh riba. Nema više ronjenja." „Da li te je napala?" „Nema više ronjenja", reče Suzuki. „Moţda mrtvac u ribi. Nema više ronjenja." Dţejmi nije mogao da pojmi šta čovek govori. Okrenuo se ka Vesu, naslonivši se na

ogradu. „Dovraga! Ulov je odličan. Najbolje nalazište čitave sezone." „Moţda je to razlog." „Hoćeš da kaţeš, dole je toliko dobro da namerava da ga ostavi za Tanakine brodove?" „Moţda." Ves slegnu ramenima. „Moţda ne. Kad sam plovijo sa kapetanom, on kaţe

vido mlogo velikog morskog grgeča negde ovde u blizini. Izgubili smo ronioca ovde, zamal’ da izgubimo i kapetana. Loše mesto ovde, kontam." Dodirnuo je dţu-dţu oko vrata.

Dţejmi je zavrteo glavom. Nije ličilo na Vesa da bude toliko sumoran. „Znam samo da je ovo najbolje nalazište koje smo našli u toku čitave sezone." Lupio je dlanom po ogradi. Na horizontu, flota od šest logera kretala se ka njima,

polako plutajući nošena morskom strujom i vetrom. Šta mu valja činiti? Da ostavi školjke za neke druge, manje sujeverne ronioce? Prošla noć pokazala je istinu onoga što mu je rekao Makenzi; ako hoćeš da te ljudi slede, moraš steći njihovo poštovanje. Ako Japanci neće da siđu dole, onda će on lično zaroniti i izvaditi školjke.

„Donesi Ramacuovo odelo", kazao je. „Ne? valjda da siđeš tamo dole, gazda?" „Školjke su tamo i čekaju da ih neko uzme." „Moţda je tako, ali moraš da budeš probni ronilac dve godine pre nego što moţeš da

uzmeš školjke ko Ramacu i Suzuki, a i ondak samo ako si Japanac. Ne čini gluposti, sada." „Ko je ovde gazda?", reče Dţejmi. Vesove oči blesnuše. Ĉak ni kapetan mu nikad nije trljao na nos svoj poloţaj; a sad ovaj

golobradi dečak misli da je posisao svu mudrost sveta. „Ovo ovde su opasne vode, mladi Dţejmi. Samo dve stvari mogu da se dese. Moţda ne

nađeš nikak’e školjke, a moţda umreš tamo dole." „Donesi odelo!" Ves je rukom napravio znak protiv uroka i sišao u potpalublje.

188

67

Dţejmi je jedanput cimnuo sajlu za spasavanje kako bi signalizirao Vesu da je dotakao dno, a zatim podesio ventil za vazduh na veći pritisak vode, kao što mu je Ves pokazao. Skoro istog trena pošao je napred. Snaţna morska struja gurala ga je u leđa kao nevidljiva ruka.

Disao je prebrzo i previše plitko, zbog hladnoće i straha. Nikad nije zamišljao da će biti ovako. Mehurići vazduha grgotali su iz ventila na zadnjem delu šlema. Bilo mu je muka od mirisa motornog ulja koji je dopirao kroz crevo za dotok vazduha.

Usredsredio se na to da uspori disanje. U vidno polje iznenada mu je uplivala ogromna testerača, teška moţda pola tone.

Dţejmi se ukočio. Testera joj je bila duţa od njega. Onda je nestala u zelenoj izmaglici. Ribica mu je udarila u šlem i pobegla. Gusta, ţelatinasta masa ajkulinih jaja, zalepljena

svilenkastim nitima za zamršeno klupko morske trave, prošla je pored njega na morskoj struji. Sajla za spasavanje se odmotala i struja ga je vukla napred.

Tada je čuo još jedan zvuk, sličan zvonjenju zvona. Mrtvačeve stene. Ves mu je ispričao legendu o ogromnoj podvodnoj steni koja sa kretanjem plime i morske struje odzvanja kao klatno zvona. Mislio je da je posredi samo još jedna od njihovih izmišljotina.

Nad njim se nadvijala tamna litica, a na njenoj površini treperili su majušni smaragdi. Kad je prišao bliţe, smaragdi su se preobrazili u sićušne oči jastoga.

Gde su školjke? Kad je Suzuki bio dole, slao je punu vreću na svakih pola sata. Dţejmi ništa nije video. Znao je da ne sme da se vrati na površinu praznih šaka, to bi bilo poniţavajuće.

Nastavio je da se gega dalje kroz polumrak. Spazio je, nakratko, bleštave i tuţne oči hobotnice, duboko u njenoj jazbini.

Struja je postajala sve jača, i on se osećao kao da silazi niz strmo brdo; bilo mu je sve teţe da kontroliše kretanje. Osetio je oštro cimanje sajle za spasavanje. Pomislio je da mu Ves nešto signalizira i stao, ali pritisak sajle nije popustio.

Okrenuo se. Oh, mili boţe. Njegova sajla za spasavanje i crevo za dotok vazduha zakačili su se za koralni greben.

Cimnuo ih je da ih otkači, ali su na morskoj struji bile zategnute kao strune. Pokušao je da se vrati natrag do koralnog grebena, ali struja je bila prejaka. Kao da hoda protiv vetra.

Pogledao je nagore u zeleno korito Ruţe. Brod je takođe stao, zadrţan na snaţnoj struji njegovom sajlom za spasavanje. Koliko dugo će moći da izdrţi?

Ves te je upozorio, pomislio je. Zašto ga nisi poslušao? „Ne“, viknu Dţejmi u odzvanjajućoj komori bakarnog šlema. „Ne!“ Ves je osetio iznenadno zatezanje sajle za spasavanje i odmah znao šta to znači. Zaurlao

je naređenja posadi. Moraju da okrenu loger i zaplove u suprotnom smeru od morske struje, i moraju to da urade brzo.

„Diţi glavno jedro! Diţi prednje jedro! Diţi flok!“ Lanac je začangrljao na krmi i pljusnuo u vodu kad je spušteno sidro. Ves je pokušao

da olabavi sajlu, a mišići ogromnih ruku nabrekli su mu od napora. Međutim, struja je bila prejaka za njega. Sajla mu se olabavila u rukama, a Ruţa je pojurila napred na morskoj struji. Onda se pokidalo crevo za dotok vazduha. Ves je zgrabio konopac, zavezao kraj za vodonepropusnu limenu kutiju, i gurnuo je u more.

Bio je to jalov gest, plutajući nadgrobni kamen za podvodni grob. Dţejmi je sada bio sam ispod šezdeset stopa vode i za nekoliko minuta biće mrtav.

„Isu-se! O, Isu-se...“ Šta će kazati kapetanu?

189

68

Kameron je skoro čitavu sedmicu lovio u King Saundu. Uţasavao se morskih struja i virova u tim prljavim vodama, ali imao je još jednu lošu sezonu i očaj ga je naterao tamo.

Sat vremena ranije spazio je usamljeni loger, dok je plovio protiv vetra. Kad mu se pribliţio, uvideo je da je to Ruţa. Nameravao je da zaustavi brod pre nego što pošalje svoje ronioce dole, da otkrije jesu li na nalazištu. Bio je udaljen otprilike osam stotina metara kada je na glavnom jarbolu ugledao crnu zastavu. Izgubili su ronioca.

Dok su se dva broda mimoilazila, Ves mu je doviknuo s palube: „To je Dţejmi! Pukla mu je sajla za spasavanje!” Dţejmi? Šta, za ime sveta, Dţejmi traţi dole pod vodom? Vrisnuo je na posadu na mu donesu ronilačko odelo. Setio se Mitsure, i ogromnog

grgeča koji mu je zubima kidao telo u ronilačkom odelu. Ne, ne moţe da ga izgubi na takav način, ovo se jednostavno ne događa. Opsovao je

posadu da poţure. Mora da siđe tamo, mora da spase svog sina.

* * * Dţejmi je bespomoćno posmatrao kako se najpre kida sajla, a zatim i crevo za dotok

vazduha. Smesta je zavrnuo ventil kako bi zarobio što je moguće više vazduha u odelu. Bio je to jalov gest. Uskoro, iskoristiće ono malo vazduha što je uspeo da sačuva i svejedno će umreti.

Podigao je pogled. Ruţa se nalazila svega šezdeset stopa iznad njega. Komotno je mogla biti šezdeset kilometara daleko. Pre nego što se sajla zakačila, klik-klak pumpe i šištanje mehurića vazduha bili su utešni, njegova veza sa svetom vazduha i neba. Sad je postojala samo potpuna tišina, izuzev zvonjenja Mrtvačeve stene.

Ali nije bio sasvim sam. Dva ogromna oka posmatrala su ga iz pećine u zaklonu podvodne htice.

* * * Ĉoveku je potrebno pola sata da odene kabasto ronilačko odelo. Kameron je srušio sve

rekorde; nije traćio vreme na vimenu odeću, naprosto je navukao gumeno odelo preko košulje i belih pantalona. Neće biti dole dovoljno dugo da bi se brinuo zbog hladnoće i grčeva u mišićima.

Iskoristio je limenu kutiju koju je Ves bacio u more kao orijentir. Nakon što su mu pomoćnici navukli čizme oteţane olovom, visio je iznad leve strane broda dok su šrafili bakarni skafander i šlem na mesto, psujući japanskog pomoćnika zbog sporosti - poţuri, prokleta ti bila duša. Nije sačekao signal, već se odbacio s merdevina u smrtonosne vode čim je stakleni vizir zašrafljen na mesto.

Vesov marker stavio ga je u opseg od pedeset metara od Dţejmija. Uprkos tome, bio je nevidljiv u kovitlavoj, mutnoj vodi. Crveno crevo za dotok vazduha, njišući se na morskoj struji, odvelo ga je do dečaka. Kameron je ušao nasuprot struji i sad je pustio da ga more nosi ka markeru.

* * * Dţejmi je osetio kako pada napred nošen strujom, ali teške olovne čizme zadrţale su ga

u uspravnom poloţaju. Svaki udisaj predstavljao je napor. Strahovita teţina drobila mu je grudi, a u glavi, kod očiju, osećao je silovit bol. Riba-papagaj mu je doplivala do vizira i zagledala se u njega, radoznalo, a zatim otplivala dalje.

Vese, bio si u pravu. Rekao si mi da neću naći ništa ili da ću naći gorku smrt. Bio si u pravu,

190

oba puta. Kakva sam budala. I kakva grehota, umreti zbog školjki. Na kraju krajeva, pravi sam sin svoga oca, spreman da

rizikujem sve kako bih nešto dokazao samom sebi, sudbini. Tvrdoglav baš kao i on. Ţeleo sam da letim. A sada ću umreti ne videvši plavetno nebo.

Umreću zbog Dţordţa, zato što nije mogao da batali glupavu kompaniju, zato što nije mogao da podnese pomisao da ga Kameron pobedi. Sve je tako glupo. Tanaka i ostali Japanci sada su glavni igrači u industriji. Ĉak i da sam opet zadobio šačicu deonica, šta je ostalo u Niland kompaniji za Dţordţa, za Kamerona, za mene, za ikoga od nas?

Zabuljio se u senku na pesku kad je morski grgeč izašao iz pećine i doplivao malo bliţe neobičnom stvorenju u bakarnom šlemu, koje se sada polako naginjalo napred u struku, kao ponizni podanik pred svojim carem.

Pritisak mu se gomilao iza očiju, kao da će mu iskočiti iz očnih duplji. Pluća su mu uvlačila ustajali vazduh u odelu. Pred očima su mu zaigrali svetlaci. Osetio je kako tone, nalazeći utočište u mraku, olakšanje od panike i bola.

* * * Dţejmi je bio presamićen, ruku mlitavo spuštenih niz bokove, a šlem mu je bio u skoro

istom nivou sa čizmama olovnih donova. Kameron je odvezao sajlu sa spasavanje oko svog struka i zavezao je oko Dţejmijevog. Šta ako je već mrtav?

Ostani smiren, pomislio je. Brini o ţivotu i smrti kad izroniš na površinu. Cimnuo je sajlu za spasavanje nekoliko puta: vucite dok se uţe ne pokida! Gledao je kako se presamićena, mlitava figura ispravlja dok se sajla zapinjala, a onda

brzo diţe ka bakarnom trupu Ruţe. Senka se pomerila na ivici njegovog vidnog polja, i on se okrenuo. Morski grgeč izašao

je iz jazbine. Dok je Kameron posmatrao, razjapio je čeljusti tako da su mu oči, čitava glava, postali nevidljivi.

„Isuse“, promrmlja Kameron. Otvorio je ventil za vazduh na šlemu. Vazduh je zašištao, a ronilačko odelo brzo se

naduvalo. Osetio je kako se odiţe s dna okeana. Trebalo bi da su kitolovci dosad već spušteni u vodu. Pomolio se da jesu.

* * * Dţejmi je otvorio oči. Obruč lica zurio je nadole u njega, ulazeći i izlazeći iz ţiţe, svi

vičući u isti glas. Glava mu je bubnjala od bola. Pokušao je da prinese ruke do lica, ali nije mogao da ih podigne ni pedalj s palube. Shvatio je da je i dalje u odelu. Skinuli su mu samo kacigu i skafander.

Sunce mu je tuklo u oči. Zaječao je i okrenuo glavu na stranu. „Gde je tuan?“ čuo je kako Marab, Kameronov vođa palube, ponavlja iznova i iznova.

„Gde je tuan?“ Ĉuo je ţalostive note pogrebnog zvona. Podigao je pogled i ugledao ga, kotrljajući

kamen u podvodnom tunelu na Groblju. Osetio je kako biva vučen unazad, jer su vetar i morska struja gurali Robak, koji je slobodno plutao nepravilno postavljenih jedara, natrag preko grebena. Zašto ne uključe motore? Onda se setio da Robak nema motore jer je zimus uklonio kompresore kako bi uštedeo novac. Mislio je da mu neće zatrebati.

Bespomoćno je gledao kako mu crevo za dotok vazduha klizi preko lica grebena, kači se za koralnu stenu i rasteţe. Zadrţao je dah, bespomoćan. Crevo je puklo uz urlik mehurića. Zavrnuo je ventil za vazduh, sve vreme znajući da je beskorisno. To je to, pomislio je, moj dan da umrem.

Bez sajle za spasavanje, bio je izgubljen na dnu okeana. Pretpostavio je da će Ves i njegov prvi ronilac na Robaku poslati dole nove ronioce, ali kada ga konačno budu našli, biće

191

već prekasno. Koliko je kiseonika preostalo u odelu? Minut-dva, najviše, mislio je. Odelo je počelo da se ispumpava pod pritiskom vode.

Nikad nisam pomislio da ću ovako umreti ovde dole. Video je kako se nešto pomalja iz senke litice. Pretpostavio je da to dţinovski morski

grgeč dolazi po svoju večeru. Ali to je bio samo Flin, u belom lanenom odelu, s flašom dţina u ruci i cigarom u zubima.

Zateturao se preko grebena, izmoţden čak i u smrti, i potapšao ga po ramenu. „Pa, pogle se samo, dečko. Kakva je fina sudbina zadesila nas dvojicu. Eto šta se dešava

kad ne znaš kada ti je vreme da prekineš." „Da li je ovo tvoje maslo, Fline?" „Moje, dečko? Jok, nije moje. Bilo mi je dosta sveta da bih se i dalje mešao u njega. Ti si

ovo učinio. Ovo je tvojih ruku delo!“ „Da li je ovo kraj, onda?" „Pa, tako izgleda, svakako. Nisi mogao tek tako da odeš, zar ne? Kejt je pokušala da ti

kaţe." „Nije mi ţao. Barem sam spasao svog sina." „Jašta, to si učinio. Moţeš to reći Svetom Petru kad ga budeš video, i moţda će ti to

pomoći. Trebaće ti sva pomoć koju moţeš da dobiješ, Kamerone, veruj mi. Pa, vidimo se uskoro. Ne puštaj me da čekam!"

Nestao je u pomrčini. Kameron je oslušnuo odzvanjajuću tišinu u šlemu. Da, ne sme pustiti Flina da čeka, ne

kada na nebu ima dţina za opijanje. Već se osećao pomalo pospano. Dah mu je hučao kao olujni vetar u priponama.

Kejt, staraj se o Elvi. Ne znam šta će raditi bez mene, stoga vodi računa o njoj, hoćeš li?

192

69

Robak se vratio sutradan s crnom zastavom na jarbolu, u pratnji Ruţe. Kejt je znala šta to znači. Ĉekala je dole na obali s Tanakom i Kendom i narednikom Klarkom, gledala kako se čamac primiče s Vesom i Dţejmijem na pramcu. Nije sačekala da pristanu, već je zagazila u vodu u dugim suknjama. Telo mu je leţalo prekriveno ćebetom na dnu čamca.

Ves i Dţejmi preneli su ga na plaţu i spustili na pesak. Sagnula se i podigla ćebe, a zatim ga poslednji put poljubila u usta. Nije se obazirala na njihova šokirana lica, nije marila ko je gleda. Bio je plav i bio je hladan. Uopšte nije ličio na Kama.

Pogledala je niz plaţu i na dinama ugledala devojčicu. Ĉim ih je videla, okrenula se i otrčala. Narednik Klark pošao je za njom, ali ga je Kejt zaustavila.

„U redu je“, rekla je. „Ja treba ovo da uradim. Gospodine Tanaka, kaţite vašem vozaču da me odveze do bungalova Makenzijevih, molim vas.“

Elvi je sedela na prednjim stepenicama. Njena školska torba leţala je bačena u dvorištu, a knjige rasute po prašini. Elvi je sedela s glavom oborenom između kolena. Bila je veoma mirna, nije plakala, nije pustila čak ni suzu, samo je zurila u prazno.

„Znala sam da će se ovo desiti“, kazala je. Kejt je sela pored nje. Sedele su veoma dugo, ne progovarajući. „Bolje da pođeš kući sa mnom", reče naposletku Kejt. „Ti nisi moja majka." „Nisam, ali trebalo je da budem. Nije prekasno, čak ni sada. On bi to ţeleo, znaš." Ustala je i ispruţila ruku. Elvi je oklevala, a zatim je uhvatila za ruku. Kejt ju je odvela

do automobila, a onda su se odvezle u grad.

193

Epilog Tom Elis je izvadio lulu i zakotrljao biser po crnom somotu na svom radnom stolu. „Pa?“, upita ga Kejt. „Savršen je, gospođo Niland. Najlepši biser koji sam video u ţivotu.“ „Koliko vredi?” „Ĉak i ovih dana, za njega moţete dobiti deset hiljada funti u Londonu. Redak dragi

kamen. Mogu li da pitam kako ste došli u njegov posed?“ „Ne pripada meni.“ „Vašem muţu?“ „Niti mom muţu. Nađen je u kutiji za bisere pokojnog gospodina Makenzija.

Nameravam da ga stavim u sef za njegovu kćerku dok ne postane punoletna. Onda moţe da odluči šta ţeli da radi s njim.“

„Shvatam. Ţao mi je zbog gospodina Makenzija. Bio je hrabar čovek. Mislite li da je znao za biser kada je zaronio da spase vašeg sina?“

„Naravno. Niko drugi ga ne bi stavio u kutiju. On je jedini imao ključ. Mora da ga je našao baš tog dana.“

„Tragedija." „Japanci imaju izreku, gospodine Elis. Ne mogu umreti, osim ako nije moj dan za umiranje.

To je bio njegov dan da umre. Retko se dešava da čovek spasi nečiji ţivot, a opet ostavi ovakvo zaveštanje. Ako biste ga sastrugali do kraja zbog svih njegovih mana, na kraju biste opet imali biser. Hvala vam na utrošenom vremenu, gospodine Elis. Ujutro ću ostaviti ček za vas.“

Elis klimnu glavom i dade joj biser. Stavila ga je u tašnu i otišla. Stavio je lulu u usta i podigao ţaluzine, posmatrajući dolaske i odlaske u Sokaku gorkog meseca. Ĉuo je toliko mnogo priča u ovom sobičku. Ţeleo je samo da mu se jednog dana ukaţe prilika da ih ispriča.

194

Kolin Falkoner GORKI MESEC 2014. I izdanje Za izdavača Miroslav Josipović Nenad Atanasković Saša Petković Izvršni urednik Dubravka Trišić Urednik Svetlana Babović Lektura / Korektura Eva Stanojević / Jasna Dimitrijević Dizajn i prelom Vulkan izdavaštvo Štampa Vulkan štamparija Vojvode Stepe 643a, Beograd Izdavač Vulkan izdavaštvo d.o.o. Gospodara Vučića 245, Beograd office@vulkani.rs www.vulkani.rs Tiraţ: 1.000 primeraka CJP- KATALOGIZACIJA UPUBUKACIJI dostupna je u Narodnoj biblioteci Srbije,

Beograd COBISS.SR-ID 209151500

195