КОМПЈУТЕРСКА ГРАФИКА 1

Лекција 10

Теме предавања:

ИЗЛАЗНИ УРЕЂАЈИ HARDCOPYТЕХНОЛОГИЈЕ

HARDCOPY СИСТЕМИ И ЈЕЗИЦИ ЗА ОПИС СТРАНЕ, ДИСПЛЕЈ

ТЕХНОЛОГИЈЕ

КОМПЈУТЕРСКА ГРАФИКА 2

ИЗЛАЗНИ УРЕЂАЈИ HARDCOPY

ТЕХНОЛОГИЈЕ◼ Hardcopy технологије су све технологије које омогућавају запис статичне

дигиталне слике на медиј који није електронски.

◼ Већина hardcopy технологија су raster-scan технологије, мада постоје и примери употребе random-scan технологија (плотери са перима). Набројаћемо и описати кључне величине којима се описују хардцопy уређаји:

1. - АДРЕСАБИЛНОСТ је број тачака (пиксела) које уређај може произвести по јединици дужине, при чему није обавезно да тачке буду раздвојене једна од друге.

2. - ВЕЛИЧИНА ТАЧКЕ изражава се пречником тачке коју производи уређај.

3. - РЕЗОЛУЦИЈА се дефинише као максималан број линија, наизменично црних и белих, које уређај може произвести по јединици дужине.

◼ Осим ових величина битне су и брзина штампе (мери се знаковима или странама у минути), максимални формат папира (нпр. А4, А3 ...), облик тачке (тежи се да облик тачке буде што ближи облику круга, што даје бољи квалитет штампе), просечна цена по одштампаном примерку итд.

КОМПЈУТЕРСКА ГРАФИКА 3

◼ Једна од првих јефтиних хардцопy технологија са могућношћу исписа графичких садржаја је технологија употребљена у МАТРИЧНИМ принтерима.

◼ Механизам за увлачење папира који се састоји од ваљка и помоћних точкића транспортује папир кроз принтер док глава за штампање исписује садржај на папир крећући се лево-десно.

◼ Глава садржи од 7 до 24 иглице покретане минијатурним електромагнетима које ударом у папир преко пигментиране траке (рибон) остављају траг.

◼ Ова технологија је уједно и најбучнија од свих хардцопy технологија, јер брзи удари иглица по папиру стварају веома продоран звук, што се може ублажити затварањем у звучно изоловано кућиште али не и потпуно избећи.

◼ Матрични штампачи су се данас задржали само тамо где је потребно штампати оргинал и више копија одједном (ово је једина актуелна хардцопy технологија која то омогућава) и као тзв. линијски штампачи који омогућавају екстремно брзи испис великих количина текста.

КОМПЈУТЕРСКА ГРАФИКА 4

◼ Технологија која се сматра наследником технологије матричних принтера је тзв. INK-JET технологија. Разлика у односу на матричне принтере је само у конструкцији главе за штампање.

◼ Овде уместо иглица имамо цевчице (млазнице) кроз које се ситне капљице тинте избацују директно на папир. Након избацивања капљице тинте, цевчица се поново пуни из резервоара са тинтом.

◼ Инк-јет технологије не производе значајан вишак топлоте, а млазнице не трпе велика физичка напрезања па могу бити и неколико десетина пута тање од иглица у глави матричних принтера.

◼ То омогућава смештање великог броја густо пореданих млазница у главу инк-јет принтера (200 па и више). Поједини инк-јет принтери су у стању одштампати траку ширине 1-2 цм са више од 600 тачака по инчу, у једном пролазу главе.

КОМПЈУТЕРСКА ГРАФИКА 5

◼ Захваљујући набројаним особинама, инк-јет принтери постижу високу адресабилност (стандардно 600 до 720 дпи, а бољи принтери и више од 1000 дпи) и мању величину тачке уз већу брзину штампања од матричних принтера (не рачунајући линијске принтере).

◼ Мања тачка и већа адресабилност резултирају вишеструко већом стварном резолуцијом у односу на матричне принтере.

◼ Појавом ink-jet технологија изазван је прави бум на тржишту јефтине колор штампе. Коришћење ових технологија у колор принтерима је тако једноставно и природно да данас једва да и постоји понеки модел инк-јет принтера са искључиво монохроматском штампом.

◼ Уградњом више колона млазница у главу за штампање за више основних боја добија се колор принтер. Постоје модели који користе само три основне боје (CMY) и модели који уз ове боје користе и црну боју (CMYK).

КОМПЈУТЕРСКА ГРАФИКА 6

◼ Млазнице свих боја могу бити уграђене у исту главу али постоје и модели са посебном главом за сваку основну боју. Најчешћа решење је са једном главом за црну боју и једном главом за све остале боје.

◼ За постизање тонских и колор прелаза ови штампачи користе дитхеринг, и то стандардно амплитудну апроксимацију (сцреенинг) а у задње време све чешће и еррор диффусион дитхеринг.

◼ Бољи модели постижу и стварних 16.6 милиона боја на специјалним медијима. Инк-јет принтери се производе за све формате штампе: кућни модели формата А4 и А3, полупрофесионални и професионални модели формата А3 и А2, високософистицирани принтери и плотери формата А1, А0 и већег, способни штампати на ролнама папира теоретски неограничене дужине, на обичном и специјалном папиру, фолијама и платну.

◼ Постоје и минијатурни инк-јет принтери способни штампати на папире до формата А4, екстремно мале потрошње енергије тако да се могу напајати из батерија, намењени кориштењу уз преносне рачунаре (неки произвођачи их чак уграђују у своје моделе преносних рачунара).

КОМПЈУТЕРСКА ГРАФИКА 7

HARDCOPY СИСТЕМИ И ЈЕЗИЦИ ЗА

ОПИС СТРАНЕ 1/3

Hardcopy технологије омогућавају испис графичких садржаја на неелектронске медије.

◼ Свака од описаних технологија има своје специфичности.

◼ Осим тога, разни произвођачи су управљање уређајима решавали на разне начине. Како је немогуће обезбедити да графички програм зна управљачки језик сваког периферног графичког уређаја, решење овог проблема нађено је у стварању различитих облика посредника (interface) између апликативног софтвера и излазних уређаја.

◼ Овде уводимо појам управљачког програма (device driver), који се поставља као посредник између програма који жели нешто исписати и излазног уређаја на којем се врши испис.

КОМПЈУТЕРСКА ГРАФИКА 8

◼ Начин записа графичког садржаја у рачунару варира од једног до другог рачунарског система, зависно од организације меморије, оперативног система, графичког софтвера, типа графичког садржаја (векторски, растерски или комбинација ова два) итд.

◼ Са друге стране, разни raster-scan hardcopy уређаји захтевају, мање или више, различите начине презентирања података, зависно од резолуције, адресабилности, коришћене технологије исписа, избора колор или монохроматске штампе итд. На неки начин је потребно трансформисати слику из облика у којем се налази у меморији рачунара у слику погодну за испис коришћењем неке од hard-copy технологија.

HARDCOPY СИСТЕМИ И ЈЕЗИЦИ ЗА

ОПИС СТРАНЕ 2/3

КОМПЈУТЕРСКА ГРАФИКА 9

HARDCOPY СИСТЕМИ И ЈЕЗИЦИ

ЗА ОПИС СТРАНЕ 3/3

◼ На пример, дигитална фотографија величине 10x10 cm, резолуције 75 dpi и 24-битне дубине боја у RGB моделу, треба да се штампа на колор Ink-jет принтеру, адресабилности 720dpi, у величини 20x20 cm.

◼ Знамо да ink-јет технологија мора користити технике колор дитеринга за добијање 24-битне дубине боја те да користи CMY или CMYK колор модел.

КОМПЈУТЕРСКА ГРАФИКА 10

◼ Јасно је да је потребно колор фотографију прилагодити испису на овај уређај.

◼ То се ради низом трансформација, нпр. промена резолуције, скалирање, промена колор модела, сепарација боја, дитxеринг трансформације итд.

◼ За испис на неки други hardcopy уређај, потребно је извршити сличан низ трансформација полазне дигиталне слике, уважавајући при томе карактеристике уређаја.

КОМПЈУТЕРСКА ГРАФИКА 11

ДИСПЛЕЈ ТЕХНОЛОГИЈЕ◼ Две су данас најзаступљеније дисплеј технологије: дисплеји са

катодном цеви (CRT – Cathode Ray Tube) и дисплеји са течним кристалом (LCD – Liquid Crystal Display). Остале дисплеј технологије су или у веома ограниченој употреби или су у експерименталној фази, па их нећемо помињати.

◼ CRT - CRT технологија појавила се много пре појаве рачунара и користила се за израду телевизијских пријемника и разних врста дисплеја (нпр. на осцилоскопима и сл.). У основи иста технологија користи се и за израду модерних рачунарских дисплеја тј. монитора. Принцип рада CRT дисплеја заснива се на особини неких материјала да емитују светлост када их погоди сноп електрона. Интензитет емитоване светлости зависи осим од карактеристика употребљеног материјала и од броја и брзине електрона који погађају тај материјал. Захваљујући томе, мењајући густину и/или брзину снопа електрона може се добити читав низ финих промена интензитета светлости коју емитује материјал погођен овим снопом.

КОМПЈУТЕРСКА ГРАФИКА 12

◼ LCD - велике предности LCD-а у односу на друге дисплеј технологије су: екстремно мала потрошња, мала тежина, мала дебљина, раван дисплеј и одсуство било каквог зрачења.

◼ Пасивни LCD -и су и изузетно јефтини, али квалитет приказа није ни близу задовољавајућем.

◼ Са друге стране, квалитет приказа TFT LCD -а је упоредив са квалитетом приказа катодних цеви, али је због великог процента шкарта у производњи ових дисплеја цена још увек висока. Због мале потрошње и масе LCD -и су идеални за уградњу у преносне рачунаре.

◼ RASTER-SCAN ДИСПЛЕЈ СИСТЕМИ - За приказ слике на било којем од ових дисплеја потребно је обезбедити додатни електронски склоп који ће слику записану у меморији рачунара прилагодити и приказати на дисплеју.

КОМПЈУТЕРСКА

ГРАФИКА

13

Питања за проверу

▪ Шта омогућавају hardcopy технологије?

▪ Набројати и описати кључне величине

којима се описују hardcopy уређаји_____

▪ Које hardcopy технологији познајете?

▪ Које су данас најзаступљеније дисплеј

технологије?(Набројати и објаснити мин 2)