Eс

Р

двдр

Ћрмпшноћ

СјкСјуR

СпбћОаврћ

П

Прао

Рачуна

EXCEL Excel је проспецијалних

Основна тРадни листSheet) је једдокумента. Јвећи број радоњем делурадна табела

Ћелија (енградне табемогуће је податке и пршто су заглнапомене. Моблик ивицћелију.

Свака ћејединственимколоне (енгСвакој колоје одговарајукупно 256 кRow) одгова

Свака ћелијпомоћу словброја који ћелију (заоОвакво адресирање врсте адресарелативну ћелије садрж

Основни еПокретање п

Почетни екрразликује сеактивне ћелосновне опер

арскатехни

ограм за унх функција ко

терминолот (енг. Workдна страницЈедан докумеадних табелу екрана па тренутно ак

г. Cell) је једле. Унутарписати форриказивати илавља табелМогуће је ца за свак

елија дем заглавље. Column andони (енг. Coуће слово (колона), а сварајући број (

а се може ва које дефидефинише

окружена јозначавање ћелије па д

а ћелије: апсоадресу ћелижи ознаке за

елементи програма Exc

ран приказа по томе штолије (Active-cрације мише

ика

накрсна табеорисницима

огија ksheet, скраћца Excel радент може да а. Табулатороказује којактивна.

дан блок унур једне ћермуле, уносинформацијела или одређмењати бојку поједина

ефинисана ем за врстd Row Headinolumn) додељ(од А до IVвакој врсти ((од 1 до 6553

референциринише колонврсту за де ћелија

предстадефинишемо олутну адреије. Претходдолар испред

програмаcel из Window

ан је на слео је радна поcell designatoем.

еларна израчпружа могућ

ћено дног има ри у а је

утар елије сити е као ђене у и ачну

је те и ngs). љено V, за (енг. 36).

рати ну и дату А2). авља две

есу и

дно наведенад ознаке врс

а Excel ws-а се врши

едећој слициовршина табеor) и њеног

Vrste

35

чунавања, ићности сличн

а адреса је рте и ознаке к

и тако што се

и. У односуела и што им садржаја, к

и због постоне неким сав

релативна адколоне (на пр

е два пута кл

у на неку стма линију фокоја се нала

Kolone

Ра

ојања великвременим про

дреса ћелијеример, $А$2

ликне на ико

тандардну Wормуле (Formази непосред

адсатабела

ког броја крограмским је

е. Апсолутн2).

ницу Excel.

Windows аплmula bar) са пдно испод м

ама

реираних езицима.

на адреса

ликацију приказом менија за

E

sонћм

нк

Fв

п

Рачуна

Excel омогућ(Excel book) sheet). Радниозначених бналазе се у ћелија (Cell)могу да садр

Група комОсновн

налазиле у пкоманди.

ПостојеFont група квеличине фо Постављ Подебља Закошен Подвуче Аутомат Бојење п Бојење ф

У ову гприказивање

Office taster

Zaglavlja vrste i kolone

Ćelija

Adresa selektovane ćelije

Kartica

Radni

Prozor dokumenta

арскатехни

ћава креирањпредставља и лист је табројевима. Слсивим ћелиј

). Свака ћелирже текст, бр

манди за е команде запалети са ала

е две основнкоманди омоонта, избора љање Fonta и ана слова (Boна слова, курзена фонта (Unтско форматипростора ћелифонта алфану

групу команде линија око

Tasteri za brzi pristup Rib

listovi u dokumentu

ика

ње радних тарадну књигу

аблица која слова и бројејама са леве ија табеле имројеве или ма

форматира форматирањаткама Form

е групе комаогућава дефиначина прикњегове велиold); зив (Italic); nderline); ирање ћелијеије (Colors); умеричких зн

ди уврштенећелије и изб

bon

Polje (traka) za

абела и извршу (радну свесе састоји оеви који озни горње стр

ма своју адреатематичке ф

ирање садње садржаја

mat, налазе се

анди за форминисање фонказивања слоичине (Font li

е и ивице ћел

накова унута

е су и две кобор боје ћели

Naslovna linija

unos formula

Statusna linija

36

шавање аутоску) која сеод колона (Cначавају врстране радногсу која је одрформуле.

држаја ћелћелије, којее на Home к

матирање саднта који сева: ist и font size

лије (Borders

ар ћелије.

оманде које сије.

Grupa komandi

Promena veli

Način prdokum

K

оматских изрсастоји од в

Columns) ознте и колонелиста. У прређена слово

елије е су се у преткартици рибо

држаја ћелијкористи за

);

and Shading

се не односе

Pomoć (help)

Tasteri za kontrolprozora programa

Klizač za pomeranje dokumenta

ičine prikaza dokume

rikaza enta

Klizač za promenuveličine prikaza

dokumenta

Ра

рачунавања. Сећег броја раначених словсе називају ресеку колоном колоне и

тходним верона, груписан

је, и то Font,приказивањ

g);

е на фонтове

lua

enta

адсатабела

Свака Excelадних листоввима и врстобележјимане и врсте нбројем врсте

зијама Excelне у неколик

, Aligment ие текста у ћ

е, а то су ко

ама

датотека ва (Excel та (Rows) а (Labels) налази се е. Ћелије

l 97-2003 ко групи

Number. ћелијама,

манде за

к

б

Зутб

Рачуна

Притис

карактеристи

У дијалбоја ћелије и

Група к Поравна Поравна Оријента Аутомат

Center). Умањењ

самој ћел

Група к Стил вал Изражав Дефинис Повећањ

За сваку ћелунутар ћелијтип. Унутар било ког од п

арскатехни

кањем тастеика ћелије, у

логу Format и заштита (N

команди за урње текста (Lње текста (Uација текста тско уједиња

ње и увећавањлији ( начина

команди за делуте односновање нумеричсање броја кање или смање

лију могуће јје. На располћелије се мпретходно н

ика

ера у обликуу коме је акти

Cells може Number, Align

ређивање садeft, Centred,

Upper, Centerу односу на вање више ћ

ње растојања исписа).

ефинисање но постављањечке вредностао броја за деење броја циф

е дефинисатлагању су осогу чувати иаведених под

у стрелице уивирана Font

се подешаваnment, Font, B

држаја ћелијRight) у одно

red, Lower) пћелију под нћелија у једну

ња од ивице

начина прикае жељене валти у процентецималном тфара у децим

ти тип податксновни типови подаци о вдатака.

37

у доњем десt картица.

ати начин прBorder, Fill, P

е (Alignmentосу на ћелијуо вертикалинеким углому и центрира

ћелије до п

аза бројева (Nлуте (Currenима (%); тачком (реалнмалном пред

ка ћелије, кави податакавремену и да

сном углу о

риказивањаProtection).

t) садржи слеу; ћелије; или вертикаање садржаја

почетка садр

Number) садрcy style, дола

ни број); дстављању бр

ао и у ком об(целобројниатуму. Тип G

Ра

отвара се пр

бројева, уре

едеће команд

ално (Orientaа новодобије

ржаја ћелије,

ржи следећеари, еври, ди

роја.

блику се ти пи и реални брGeneral омог

адсатабела

озор за под

еђење текста

де:

ation); ене ћелије (M

, односно ма

е команде: инари, итд.);

подаци предројеви), и текгућава предс

ама

ешавање

а, ивице,

Merge and

аргина у

стављају кстуални стављање

Ук

Пктдпп

Пмд

ДИ

Д

З

П

РачунаУ листи типокоји одговар General – Number – Currency Accounti Short Dat Time – вр Percentag Fraction – Scientific Text – об

Притискањекомуникациотип податакадефинисати помоћу сепапрозора (вид

Поред типа може бити пдимензије сл

Делови ExИндикатор а

Дугме за затв

Заглавља кол

Поље за фор

арскатехниова податакара подацима – општи тип – бројни под

y – валуте, одing – рачуновte/Long Dateременски поge – вредност– разломци; c – научни набичан текст,

м стрелице уони прозор, а који се налброј децимааратора хиљадети претход

податка, мопоравнат у олова, ивице ћ

cel-овог практивне ћелиј

варање

лона

рмуле

икаа аутоматскикоји се уноспоља, без ундаци; дносно вреднводствени по – подаци коодаци; т изражена у ачин приказисастављен од

у доњем десодносно Nuлази у ћелијиалних места (ада. Начин прдну слику).

огуће је дефодносу на лећелије и могу

розора је Таман ок

ћелија, кПритисадугме за вам предНиз словлисту. Ппоследњколона. Подаци и

и је селектовае у ћелију, анапред дефин

ности које озодаци; оји укључују

у процентима

ивања податад низа карак

сном углу Pamber картици и начин пр(Decimal placриказа подат

инисати пореву или деснућност проме

квир око ћелколико их имк на ово дугмзатварање прдложити да јева од А до IVПосле колонење означене

или формуле

38

ана опција Gмогу се изабнисаног фор

значавају кол

само датум

а;

ака, у експонктера (цлова и

aragraph групца у том прозиказа податаces) или селетака за изабр

равнање тексну ивицу ћелене података

лије означава на сваком рме затвара Exритиснете). Уе снимите. V - по једноZ следи колоса IV. Прит

е унете у Exce

General. У свабрати следећмата за прик

личину новца

или датум и

ненцијалномили бројева)

пе команди узру, у којој сака. Тако, наектовати пољране опције п

ста унутар слије, односноа се такође м

ва да је онарадном листуxcel или раднУколико нис

или два за свона АА, затитиском на за

el, појављују

Раакој ћелији сћи типови показ;

а;

и време;

м и степеном ).

у рибону, отсе може непа пример, за ље које омогуприказан је у

сваке поједио подешен пмогу дефинис

активна (једу). ну свеску (завсте сачували

ваку од 256 им АB, АC, ..аглавље коло

у се у овом по

адсатабеласе може изабдатака:

облику;

твара се Formпосредно сел

Number типућава приказу доњем десн

иначне ћелијпо средини. сати.

дна од 16 77

висно од тогдатотеку, Ex

колона на ра.., BА, BB... соне бира се

ољу.

амабрати тип

mat Cells ектовати може се з бројева ном делу

је. Текст Облик и

7 216

га које xcel ће

адном све до цела

ХпДв

Р

Д

З К

С

ДлН

Вп Ф

Фми

Фом

Ф

РачунаХоризонталнпомерање Дугме за мавраћање вели

Рибон

Дугме за мин

Заглавља ред

Картице радн

Статусна лин

Дугме за илистова Насловна ли

Вертикална померање

Формуле

Формула јемогу да реалили логичке

Формуле и омогућавају математичкифакторијела

Функције су математи статисти логичке, за рад са финансиј инжењер кориснич

арскатехнина трака з

аксимизовањеичине

нимизирање

дова

них листова

нија (трака)

избор картиц

нија (трака)

трака з

е израз који лизују матем(да пореде в

функције омобављање оих операцијаброја и слич

у класификовичке и тригоичке, за рад с а текстуалнимијске, датумсрске, функцички дефинис

иказа Омогућа

е/ Притискиспуни цна ово дуне испуњОво је EPage LaкомандамПритискзависно обити приНиз броПритискСваки одлист у рСвака нододаватиНа овој Caps Loc

це Помоћу радних лСви Winназив прпрозора.

за Омогућа

омогућава иматичке опервредности ун

могућавају бсновних мата (налажење чно).

ване у следећнометријскеса базама,

м подацима, ке и временсије за претражсане функциј

ава хоризонта

ком на ово дцео Excel-овугме Excel -оњава екран. Excel -ов глаayout, Formuма груписаником на ово дуод тога које диказан на Winојева од 1 дком на заглавд ових картиадној свесциова радна сви нови листовтраци се пој

ck и Scroll Loовог дугметлистова чије кndows -ови програма и нек

ава вертикалн

извршавањерације (сабинутар радне т

рзо и ефикатематичких осредње вред

ће категоријее,

ске, живање, и је.

39

ално померањ

дугме, прозорадни простов прозор ће

авни мени. Сulas, Data, им у групе (нугме смањићдугме за минndows палетидо 65536, поље реда, изабица, попут ои. Подразумевеска подразви према потјављују разнock. та помератекартице се непрограми имаки контролн

но померање

операције нирање, множтабеле).

асно решавањоперација, додности, вариј

е:

ње садржаја л

ор радне свтор. Ако је прсе вратити н

Састоји се одReview, Vi

нпр. Clipboardће се Excelнимизирање си послова. о један забрали сте цеооних у адресевани назив јзумевано иматреби. не поруке, ка

карице листе виде. ају насловнуни тастери, ко

садржаја рад

ад подацимажење, дељењ

ње сложенихок функције јансе и станд

Ралиста.

еске ће се прозор већ пона првобитну

д више картиiew, Develod или Font) -ов прозор (се притисне)

сваки ред но ред. сару, предстје Sheet, алиа три радна

ао и стање та

това да бист

у траку, на који се корис

дног листа.

а унутар радње, степенова

х прорачунаомогућавајудардне девиј

адсатабела

повећати таковећан, притиу величину та

ица (Home, Ioper, Add-In

(или радна св), али ће он и

на радном л

тавља један ри се може мелиста, а мо

астера Num

те дошли до

којој су приксте за подеша

дне табеле. Фање, логарит

а, при чему обављање сјације, израч

ама

ко да иском ако да

Insert, s) са

веска, и даље

листу.

радни ењати. огу се

Lock,

оних

казани авање

Формуле тмовање)

формуле ложених чунавање

г

ои

У

Фс

Фоо

Снт

Ес

Д

2

РачунаСве фун

групе коман Function

функцијафункције

Defined N Formula

евалуаци Calculati

Елемент

операцију кизрачунавањ

Уносформул

Формуле мосопствених ф

Формуле којодговарајућеобавља.

Свака формунепосредно тога дели са

Еxцел садржсе могу кори

Да би прогрформула се м1. Уз помо

кликом мEnter.

2. кликнутиунети знћелију Bпољу присредине COUNT сумирањпрозор заприказуј

арскатехникције и оно ди су: Library – биа (сумирањее, фукције прNames – дефи

Auditing –ија формула;ion – опције з

и функције скоју врши (ње косинуса)

ла

огу да садржформула мог

је се укључе операнде и

ула се уноси изнад површсумом вредн

жи велики бристити за изр

ам препознаможе обавитћ тастатуре миша на ква

и мишем на ћнак једнакост8, и да би сеиказује се ливредности, I– одређива

ње уз испуњеа унос аргуме Insert Func

икашто се одно

иблиотека све, финансијскретраживањаинисани нази

– праћење за израчунав

су назив и а(нпр. SUM ј.

же константе гуће је обави

ују у радни између њих

и модификушине радне тности које су

рој претходнорачунавања р

ао унос формти на више назапочети унадрат за чек

ћелије које сти =, кликну потврдио уписта најчешћIF – испитивање броја еленост условамената функцcion дијалог.

оси на рад с

их расположке, логичке, а и додатне фиви, управљазависности,

вање, директ

аргументи фује назив фу

или садржајити комбинов

лист морају. Након уно

ује у оквиру табеле. Форму у ћелијама

о дефинисанразличите сл

муле или фуначина и то: нос знаком јкирање садрж

се наводе у фути мишемпис притиснуће коришћенвање испуњелемената, M, STDEV – сције. Такође,

40

са функцијам

живих функцтекстуалне, функције); ање називимприказивањ

но израчунав

ункције. Назункције за

ај неких другвањем форму

у да садржеошења форм

поља за уномула са слике

D5, E5 и F5.

них, уграђениожености.

нкције, унос

једнакости (жаја ћелије

формули; нпрна ћелију Bути тастер Eих функцијаности услов

MAX – максстандардно о функција се

ма, налази се

ција, груписан датумске, м

ма; ње формула

вање, израчу

зив представсабирање, д

гих ћелија уула које су у

адресе ћелимуле у ћелиј

ос формула (е додаје 25 н. Резултат фо

их формула к

с треба започ

(=), а затимна линији ф

р. да би се у

B4, откуцатиEnter. Након ша (SUM- сумиа, COUNTIFсимална вреодступање). е може унети

Рае на Formul

них према тиматематичке

а, провера

унавање у јед

вља описни идок је COS

унутар раднеуграђене у Ex

ија чије се вју, израчуна

(енг. Formulaна вредност ћормуле се см

које се зову

чети знаком ј

унети формформуле или

унела формули минус (-), што се укуцаирање, AVE

F – провера иедност, SIN Избором неки притискањ

адсатабелаas картици.

ипу података и тригоном

постојања

дном радном

израз који деназив фун

е табеле. Форxcel.

вредности уавање се аут

a Bar), које сћелије B4, амешта у ћелиј

функције. Ф

једнакости (

мулу; унос зи притиском

ла B4-B8, пркликнути миа знак =, у N

ERAGE – одриспуњености

– синус, Sке од њих, оем fx тастера

амаОсновне

а и врсти метријске

грешака,

м листу.

ефинише кције за

рмирање

зимају и томатски

се налази резултат ју B6.

Функције

(=). Унос

завршити м тастера

рво треба ишем на

Name Box ређивање и услова, SUMIF – отвара се а, када се

К

БD

Рачуна

3. Селектов

функцијесредње вконкретнкликне м

Копирањеф

Да бћелијје ће»развископ

Приспритимишаформда ћеће би

Број значајDecimal таст

арскатехни

вањем жељее (Function вредности). Пне ћелије. Армишем на ћел

формула

би се ископија притискомелија C3. Звући« формпирати.

ступи се доисне леви таа, повлачи нмулу. Преглее у ћелији C4ити формула

јних цифартера, , од

ика

ене функцијеArguments). Притискањемргументи фунлију која садр

ирао (енг. Cм мишем на Затим треба мулу до ост

оњем десноастер миша, ааниже ка ћеледањем садр4 бити форм=А5*B5, а у

ра које се кдносно смањи

е из листе, На слици јм тастеранкције могу ржи вреднос

Copy) садржњу. У нашедржањем л

талих ћелиј

ом крају ћеа затим држелијама које тржаја ћелија,мула облика у ћелији C6 ф

ористе прилити помоћу D

41

отвара се кје приказана омогућавада се директст аргумента

жај ћелије, оем примеру, левог тастерја у које с

елије са фоећи притиснтреба да сад, може се за=А4*B4, у ћформула =А6

ликом рачунDecrease Dec

комуникациопример засе приступатно уносе (ада функције.

означи сеозначенара мишасе треба

ормулом, нут тастердрже истуакључитићелији C5 6*B6.

нања може сcimal тастера

Ра

они прозор функцију Aање радном лдреса ћелије и

се подешаваа, , према

адсатабела

за унос аргAverage (одрлисту и селеили вреднос

ати помоћуа потребама.

ама

гумената ређивање ектовање т) или се

Increase .

Бнп

А

E

Дјк+

А

И

Дс

4

7

Ћз

РачунаБрој значајннеопходно нпретходној с

Аритметик

Excel се мож

Да би се изједнакости нкао што су п+ 2. Да би се

Аритметичк

Израчунавањ

Да би се одрследећи начи

4. Притисн5. На тастат6. Укуцати 7. Унети си8. Укуцати 9. Притисн

Ћелија која зависи од вр

арскатехниних цифара унаписати облслици, у пољ

ка

же користити

зрачунала бнеопходно јеплус или мине израз изврш

и и логички

ње вредности

редила површин:

ути ћелију Cтури притиснA3 или притимбол за мно

B3 или притути тастер <

садржи форредности ћели

икаутиче на испрлик формулељу H1 написа

и као калкула

ио која форе унети елемнус. На примшио, неопход

оператори о+ - * / ^ = < >=

и израза 5 7

шина собе, п

C3, пошто је тнути знак за тиснути ту ћожење ( * ); тиснути ту ће

.

рмулу називаија А3 и B3.

равност резуе на радном ано је '=E1*F

атор за израч

рмула, Excelенете који семер, да би седно је притис

д значаја за псабиодузмнодељстепједнмањмањвећевећенеје

34 је прик

примењује се

то најлогичнједнакост (=

ћелију;

елију;

а се зависна

42

ултата, и о тлисту, испре1. Слично, у

чунавање јед

l захтева дае израчунавасабрала дваснути тастер

приказ формирање зимање жење

љење пеновање нако ње од ње и једнако ое е и једнако одеднако (разли

казано

е формула П

није место за=);

а ћелија (ен

томе треба воед формуле у пољу H2 на

дноставних ар

а се унесе зају (операнда броја, 3 и 2р ENTER.

мула су:

од

д ичито од)

Површина=ду

а приказивањ

нг. Dependen

Раодити рачунтреба ставитаписано је '=

ритметичких

знак једнакое), који се од

2, неопходно

.

ужина*шири

ње резултата;

nt cell), зато

адсатабелаа. Уколико јти знак ', одн=E2*F2.

х израза.

ости =. Накодвајају оперо је унети сле

ина. То се об

;

што њена в

амаје некада носно на

он знака аторима, едеће = 3

бавља на

вредност

Д

О

У

НI

Уо

Нопб

Уу

E

М

РачунаДокле год пформуле =А

Оператори к: , пресек операто

ија у програмњем назива фуом опција из

ачавања одгction добија

у дати прим

Пример = SUM (А= AVERA=МАX(C1=МIN(D1:=SQRT(D=ТОDАY(

ра одговарајоју изводи ислучај операц

пходних аргментима.

ункције

и велики бро

ке функциј

R(број, степстепен у облиој), =LOG10(извољном осoj), =COS(brе, које постој

икасност измеђуоматски мењ

се на две илиодноси се наукључује две- укључује ћор који повез

му Excel могункције и арз Function Lib

говарајуће ћсе дијалог са

ери основни

А1:100) AGE (B1:B10)1:C100) :D100) 10) ()

уће функцијизбрана функције SUM, д

гумената и

ој функција, к

е омогућавај

ен) израчунику 1/x; (број), =LOGсновом); roj), =TAN(bје у основно

у ћелија, проња.

и више ћелијаа све ћелије уе референцеелије заједнизује два натпи

гуће је обавигумената преbrary групе к

ћелије у пра списком св

их функција,

Опис Сума ћ

) СредњаНајвећиМинимКвадраТекући

је прелази скција и дозвдозвољено је

притиском н

које су подељ

ају извршава

ава произво

G(број, основ

broj), =ASINм, инверзном

43

омена ћелија

а у формуламу датом дијап

ичке за две реиса у нови на

ти на два начеко тастатуркоманди на F

розору савих категориј

, примери њ

елија А1, А2а вредност ћеи број од времални број одатни корен ври датум

се на образавољени броје до тридесет

на тастер О

љене у групе

ње математи

ољан степен

ва) одређују

N(broj), =SINм и хипербол

а А3 и B3 и

ма и функцијпазону

еференце атпис

чина: ре; Formulas карт

радном табја функција.

њиховог кори

2,..., А100 елија B1, B2,едности у ћелд вредности уредности у ће

ац за унос ааргуменатат аргумената

ОК извршава

е сродних фу

ичких опера

броја; коре

логаритам б

NH(broj) ... личном обли

Раиз претходно

јама су:

тици рибона

белом, избо

ишћења и о

,..., B100 лијама C1, C2у ћелијама Dелији D10

аргумената. које она моа, при чему

а се одговар

ункција.

ација, али и

ен броја се

броја са разл

су одређенику;

адсатабелаог примера, в

а.

ором ставке

описи операц

2,..., C100 1, D2,...,D100

У њему је доже да има. сви они мор

рајућа операц

одређених п

рачуна тако

личитим осно

не тригоном

амавредност

е менија

ција које

0

дат опис Тако, на рају бити

ција над

посебних

о што се

овама (е,

метријске

РачунарскатехникаРадсатабелама

44

=LCM(broj; broj; broj;..); =GCD(broj; broj; broj;...) омогућавају одређивање најмањег заједничког садржаоца, односно највећег заједничког делиоца два или више наведених бројева;

=TRUNC(broj;broj_decimala) одсеца децимални део броја на задати број децимала; ако нема другог аргумента, подразумева се целобројни део броја;

=ROUND(broj;broj_decimala), =ROUNDDOWN(broj; broj_decimala), =ROUNDUP(broj; broj_decimala) – заокружује број на најближи цео број, први цео број ближи нули, односно први цео број даље од нуле, респективно;

=CEILING(broj; osnova), =FLOOR(broj; osnova) повећавају, односно смањују број на најближи цео број који је умножак задате основе. На пример, =CEILING(111;11) даје резултат 121, док =FLOOR(111;11) даје вредност 110;

=RAND() даје случајан број између 0 и 1, односно представља генератор случајних бројева.

Еxцел садржи велики број статистичких функција, посебно уколико се разматрају функције које се налазе у додатном Analysis Toolpack пакету. Постоје и функције које су засноване на статистичким расподелама, регресијама и трендовима. Основне функције које ћете најчешће користити, приказане су у даљем тексту. =AVERAGE(опсег), =MAX(опсег), =MIN(опсег) дају просечну, максималну, односно минималну

вредност у опсегу, респективно; =COUNT(opseg), =COUNTA(opseg), =COUNTBLANK(opseg) дају нумеричке вредности, број

непразних челија и број празних ћелија, респективно; =COUNTIF(opseg; uslov) даје број ћелија у опсегу, које задовољавају вредност задату критеријумима

који су наведени као параметар; =SUMIF(opseg; kriterijum; opseg_za_sabiranje) омогућава условно сабирање. Над одговарајућим

опсегом се дефинише критеријум, а одговарајуће одабране вредности у опсегу за сабирање дефинишу збир;

=STDEV(opseg), =VAR(opseg) омогућавају одређивање стандардне девијације, односно варијансе узорка, игноришући све ненумеричке вредности у посматаном скупу ћелија;

=TREND(poznati_y; poznati_x; novi_x) функција на основу везе између познатих вредности (вредности y које су у вези са вредностима x) и нове задате вредности за x одређује нову вредност за y на основу линеарног тренда y=ax+b.

Уколико нису на располагању функције из додатног Analysis Toolpack пакета за статистичку анализу, дескриптивну статистику и регресију, неопходно је да се aktivira Excel Data Analysis додатак (add-in). Подразумевана конфигурација Excel 2007 програма аутоматски не подржава дескриптивну статистику и регресиону анализу, већ је неопходно самостално активирати овај додатак. У програму Excel 2007, Data Analysis додатак треба да се налази у десном крају Data картице, у облику Data Analysis групе команди. Уколико се та група команди не приказује, треба урадити следеће: Притиснути Microsoft Office тастер, а затим Excel Options тастер; Selektovati Add-ins ставку менија; Притиснути тастер Go, који се налази у доњем делу екрана; У Add-Ins комуникационом прозору селектовати Analysis ToolPak и притиснути тастер ОК. Уколико

Analysis ToolPak није наведен у листи, притиснути тастер Browse, а затим га лоцирати на рачунару. Уколико се добије обавештење да пакет није инсталиран на рачунару, неопходно је притиснути тастер Yes и инсталирати га.

Након селектовања, инсталирања и учитавања Analysis ToolPak скупа алата, Data Analysis команда је расположива у Analysis груп на Data картици.

Фп

Ф

бк

Лп

Рачуна

Функције зпромена вел =LEFT(te

левој стр =LEN(tek =FIND(k

проналаж =LOWER =VALUE

Функције зформирати бележи датукао децимал =HOUR(

секунди =DAY(da

за одабра =DATEV

записан к =DATE(g

Логичке фуправила Бул =AND(is

арскатехни

а рад са текичине словаekst;br_zn), =рани, десној kst) враћа ук

kriterijum; teжењем од знR(tekst), =UPE(tekst), =TEX

за рад са ддатум или куме као бројелни део целог(vreme), =Mза одабрани atum), =MONани датум;

VALUE(datumкао текст, одgodina; mese

ункције се кове алгебре.

skaz1; iskaz2;

ика

кстом омогу, промена де=RIGHT(teksстрани, однокупан број знkst; početakака који је оз

PPER(tekst) сXT(broj;form

атумима и када треба певе у растућег броја, где јеINUTE(vremзапис време

NTH(datum),

m_kao_tekst)дносно под нec; dan) форм

користе при

;...) враћа вре

ућавају разлиела текста, прst;br_zn), =Mосно у срединнакова у тексk) налази мезначен као псве знакове тmat) претвара

временомприменити ем редоследуедан секунд

me), =SECONена; , =YEAR(dat

) враћа реднинаводницимамира датум од

иликом обрађ

едност TRUE

45

ичите манипретварање те

MID(tekst;br_ни, почев одсту; есто знакапочетак; екста претваа текст у број

се користеовакве подау, почев од 1износи 1/864

ND(vreme) в

tum) враћају

и број данаа; д елемената

ђивања логи

E уколико су

пулације са текста у број и_zn) враћајуд задатог мес

који је кри

ара у мала, одј, односно бр

онда када јатке за рачу1.1.1900.годи400. враћају број

број који од

почев од 1.1

задатих број

ичких појмо

у сви искази

Ра

текстом, каои обрнуто. део текста ута, респекти

итеријум у

дносно великрој у текст, р

је потребноунске операцине. Време у

који одгов

дговара дану

1.1900. годин

јем или рефе

ва и комбин

тачни;

адсатабела

о што је пов

у задатој дуивно;

тексту, поч

ка слова; респективно.

од неких пције. Еxцелтоку дана се

вара сату, м

у, месецу или

не. Датум мо

еренцом.

новања кори

ама

езивање,

ужини на

чевши за

.

података интерно е бележи

минуту и

и години

ора бити

ишћењем

Р

Фу

ФCуи

ПФ

Ад

S

И

бкк

П=

I

В

Рачуна =OR(iska =NOT(is

Рачунањеза

Формула у Еукључе и прфункције кој COUNTI SUMIF – IF – за вр

COUNTIF

Функција врCOUNTIF(opуслов у облиизражен као

ПретпоставиФормула =C

Ако су у ћелдаје вреднос

SUMIF

Израчунава

SUMIF(opseброја, изразакоје се сумикористи горњ

Претпостави=SUMIF(A1

IF

Враћа једну(Напомена: н

IF(lo Logic

арскатехниaz1; iskaz2;...kaz) даје суп

аснованонау

Еxцелу примроверу извесје обављају иIF – за враћањ– за враћање раћање једне

раћа број ћелpseg, uslov), ику броја, из32, "32", ">3

имо да се у ћCOUNTIF(A3

лијама G3:Gст 5.

суму ћелија

g, uslov, opseа или текстаирају уколикњи опсег).

имо да А1:А:A4,">175") б

у вредност уналази се у оgical_test,valu

cal_test – вре

ика.) враћа вредпротну вредн

условима

мењује одређсних услова,израчунавањње броја појсуме бројевае од две могу

лија унутар огде је Opsegзраза или тек32", "jabuke"

ћелијама А3:3:A7,"narandz

G9 вредности

које испуњав

eg_sumiranja(нпр. условко је испуњ

А4 ћелије садбиће 900.

уколико је уоквиру Logicue_if_true,val

дност или из

дност TRUE аност од вредн

ђене операци, пре него шња на основуављивања ода који испуњуће вредност

опсега ћелијаg – опсег ћелкста који деф).

А6 налазе поze") даће вре

и 32, 37, 56,

вају одређен

a), где је opse је 32, "32", ен услов; (о

држе вреднос

услов задовоal функција)lue_if_false)

зраз који враћ

46

ако је баремности исказа

ије над подашто се обавеиспуњавањадређене вредњавају услов;и, зависно од

а које испуњалија у оквируфинише које

одаци "naranдност 2.

42, 71, 15 и

ни задати усл

eg – опсег ће">32" или "обично се иг

сти 100, 200

ољен, а друг)

ћа вредност T

један исказ та.

ацима у табее одређена иа услова: дности у скуп д испуњавањ

авају задатиу којих желие ће се ћелиј

ndze", "jabuk

и 28, тада фо

лов. Облик ф

елија које сеana"); opseg_гнорише; ка

0, 300, 400, р

гу вредност

TRUE или FA

Ратачан;

ели. Нека изизрачунавањ

пу;

ња услова.

критеријум.ите да провере бројати (н

ke", "kruske",

ормула =COU

функције је:

испитују; us_sumiranja –ада се изоста

респективно

уколико усл

ALSE.

адсатабела

зрачунавањања. Excel сад

Функција јеравате условпр. услов мо

"narandze",

UNTIF(G3:G

slov - услов у– текући опсеави, за суми

. Вредност ф

лов није зад

ама

могу да држи три

е облика: ; Uslov – оже бити

"сљиве".

G9,">29")

у облику ег ћелија ирање се

функције

довољен.

По

НПТ

П

Г

б

Гпсгс

Рачуна(нпр.је FAValue(нпр.Да биValueValue(нпр.Ако уValue

Пример: Преоцена прелаз

НачинирачуПојединачноТекуће вреднSUM(1, 5, 10Прослеђују сSUM(А1, А2Групно на осSUM(А1:А7SUM(А1:B7)SUM(А1:А7бројава из ко

Графичко

Графиконимпочиње учитселектовањаграфика из Cстрелице у д

арскатехни. А10=100 је

ALSE; овде сеe_if_true - вр. текст "Испуи се приказалe_if_true можe_if_false - вр. текст "Nije iуслов није исe_if_false мож

етпоставимозна на основу

унањафункцо, на основу вности просле0, 15, 25, 60, се адресе ћел2, А3, А4, А5снову опсега ) – сума 7 бр) – сума број, B1:B7) - моолоне B.

о прикази

ма се у прогтавањем рада колона илиCharts групе доњем десном

икалогички изре користи биледност која суњен услов" кла реч TRUEже бити и друраћа се када уispunjen uslovспуњен и valже бити и др

да је распору броја поен

цијавредности илеђују се функ23) лија, од којих5, А6, А7) (енг. гроупедројава у колојава који се ногуће је унет

ивање под

граму Excel не табеле и и врста за кокоманди Insм углу Charts

раз; ако је врло који операсе враћа ако јкада је резул

E, користити луга формула.услов није исv" за FALSE)ue_if_false јеруга формула

ред поена и она, и колико ј

ли адресе ћелкцији

х свака садрж

д бy ранге) они А; бројевналазе у две кти и више оп

датака

графички пизбором опсоје се желиert картице. s групе кома

47

едност А10 јатор поређењје тест испуњлтат TRUE). логичку вред спуњен (logic) е FALSE,враћа.

одговарајућаје укупно кан

лије

жи по једну в

ва из колоне, А и Bсега вреднос

приказује сасега ћелија чнацртати грСви располоанди.

једнака 100, ња >, >=, =, <њен (TRUE);

дност TRUE з

cal_test је FA

ћа се FALSE.

а оцена дата тндидата поло

вредност

B, са индекссти, у овом с

адржај радничији се садржафик. Затиможиви графи

Раизраз има вр

Прок

Нсг

ПпндГн

Н

К

К

И

ППвипНн

РачунаПрви коракрасполагањуод типова гколонских и

Не постоји вселектовањаграфикон, а

Прво се елекподатака из начин прикадодатним опГрафик се фна нови радн

Типовиграф

Најчешће ко

Колонски гр(хистограм)

Коришћење Хистогра

податакасу управ

Бар граф Линијски

што су посматра

»Колач« једне цел

Тачкастиизмеђу п

Избор типа г На основ На основ

Формирање

Поступак кр избор ти избор из избор оп избор поПрво је неопвезе између и слично). Нподацима имНа слици јенумеричке п

арскатехник дефинише у: Column, Lграфикона ии 7 линијских

више Chart Wа графикона,затим селект

ктује тип граизабраних

аза података писом, прикормира као они лист.

фика

оришћени тип

афикон Бар

графикона: ам - када па у оквиру гро такви подафикон – као ки графикон сати, дани, аном временграфикон („лине. и графикониподатака.

графикона заву тога које зву тога може

еграфикона

реирања графипа графика, вора податакпција графиколожаја графпходно унетиподатака у оНеопходно јемале исте кар приказана тподатке о бр

икатип график

ine, Pie, Bar,има специфих графикона.

Wizard, као у како би се товати подат

афика, а зативрста (колонна координ

каз вредностобјекат у пос

пови график

р графикон

постоје подацрупе податакаци. код хистогра- када постомесеци, год

нском интерв„питица“) - је

и - описују

ависи од следзакључке трее ли графикон

фа састоји се ка, а, ика. и у радну таоблику форме дефинисатрактеристикетабела која оју индекса

кона. Посто, Area, X Y (ичне варијан

претходнимпоједностав

тке који ће би

им подаци кона). Након татним осамати податакастојећем рад

ка су:

Линијски гр

ци разврстанка. Највећи б

ма, само су хоје подаци садине. Најпревалу. е користан к

везу између

дећих фактореба донети; н одређеног

од четири ко

белу податкемула, као и доти и све типое. садржи текс(цео број, од

48

оји једанаест(Scatter), Stocнте, а на пр

верзијама, твио поступакити приказан

оји се приказтога, дефиниа, густина прна графику

дном листу. У

рафикон »К

ни по категброј пожарни

хоризонтална неким подрегледнији је

када желимо

у две различ

ра:

типа да пред

орака:

е који требаодатни коменове података

стуалне подадносно број

т основнихck, Surface, Dретходној сл

тако да је неок његовог крни на график

зују по врстаише се назириказа помоћу и табеле сУколико је т

Колач« графи

горијама, одих података

но постављенразумеванимначин прик

да представи

чите групе п

дстави резул

да се графинтари који оа за сродне

атке о студеса 0 децима

Ратипова гра

Doughnut, Buлици приказ

опходно селереирања, иликону.

ама или по кив графика ићних линијаса вредностто неопходно

икон Тачка

дносно вишеи података

не вредностим или логичнказа промен

имо однос ко

података, уз

лтате на прав

ички приказуописују податћелије, како

ентима (колоалних места)

адсатабелаафикона којubble и Radaзно је 19 в

ектовати поди креирати

олонама, каои координата, положај летима исподо, може се пр

сти графикон

е различитихо повредама

и. ним редослеа одерђене

омпонената у

утврђивање

ви начин.

ују. Уносе сетке (називи по би ћелије с

оне Име и П), броју поен

амаи су на

ar. Сваки аријанти

датке пре „празан“

о и опсег тних оса, егенде са графика. ребацити

н

х типова а на раду

едом, као појаве у

у оквиру

е односа

е подаци, података са истим

Презиме), на на два

копG

Ппнр

Нп

Пп

Рачунаколоквијумаописно датуположио“ у G3, а затим и

Потребно је притискањемнумерички, расположиви

Након тога, приказивати(Chart Tools) Design –

промене Layout –

текстуалдодатних(назив и

Format –геометрипромену

Притискањеподешавања

арскатехниа (колоне К1 у оцену („полсупротном).ископиране п

приказати бм тастера у у опсегу одих графикон

формира се и графички п), односно трза избор начтипа график

– дефинисањлних поља, х елемената остало);

– омогућаваијске фигуру величине.

м „празног“а налазе се н

икаи К2), укупложио“, ако ј. Жутом су нповлачењем

број индексадоњем деснд 0 до 10, а бира се прв

„празан“ грподаци. У гори додатне качина приказика и снимањање распоредподешавањеанализе (тр

а додатна пе, ефеката

“ графика на средини м

пан број поенје у колонина слици озннаниже у ос

а и укупан бном углу Chнајбоље јеви.

афик или „прњем делу еартице: ивања податаа графика када елеменате обележјарендова, лин

подешавањаиспуњавања

десним тастменија: Chan

49

на (рачуна сеУкупно вредначене формстала поља.

рој поена наharts групе кприменити

празно платнекрана прика

ака (боје и рао шаблона кота на графи

(лабела), книја, опсега

графика, деа, стилова т

тером мишаnge Chart Ty

е као сума пдност већа вемуле које су

а графику. Пкоманди наколонски г

но“ (енг. цаназују се у ри

аспоред елемоји ће се корику, уз могкоординатнихгрешака) и

ефинисање ттекста (Wor

а, отвара сype за проме

Рапоена у колонећа или једннаписане у

Приступа се Insert картиграфикон („с

нвас), односнибону алати

мената на граристити каснгућност уносх оса, поза подешавањ

тренутне сеrdArt), уређ

се контекстиену типа гра

адсатабеланама К1 и Кнака 6, односпољима F3,

Insert Chartици. Како сустубиће“). И

но поље у коза рад са гра

афику), уз моније; са слика, оадинских боње својстава

елекције, стиђивање елем

и мени. Најафика, Select

амаК2), као и сно „није односно

дијалогу у подаци Из листе

оме ће се афицима

огућност

облика и оја, унос графика

илова за мената и

ајважнија t Data за

ип

Псс

МдПнунол

Пс

Рачунаизбор податприказивање

Притискањесе приказујусадржи две о Legend E Horizonta

категори

Могуће је пдефинисати Прво се селеназива Legenуноси назив налазе подацобрисати врелевим тастер

Приказаће сесе тастер ОК

арскатехнитака који се е података об

м Select Datу, уз узимањосновне листEntries (Seriesal (Categoryије података)

помоћу тастда се одређеектују подацnd Entries (Sсерије (у наци. Брише седност пољаром миша се

е у позадиниК. У супротно

икаприказују ибављају се се

ta ставке менње у обзир тите података: s) – подаци к) Axis Labe.

тера Hidden ене ћелије неци који ће сеeries). Отваршем случајусе иницијална, притиснутилектовати ће

и график са сом, бришу се

Move Chartелектовањем

нија, отвараипа графика који дефинишels – подаци

and Emptyе приказују, ое приказиватра се Edit Serу то је Ukupnна вредности тастер,елије са пода

селектованиме подаци из п

50

t за померањм последње с

се комуникаа који је пре

шу конкретни који се пр

y Cells у доодносно да бти. Притиснеries комуникo, а у пољу S={1} и укуц

, који се налацима.

м подацима. поља Series v

ње графика. ставке, Forma

ациони прозходно изабр

не вредностириказују на

оњем левомбуду скривене се Add таскациони прозSeries valuesцава жељенилази десно од

Ако су подаvalues, и селе

РаТакође, под

at Chart Area

ор за селектран. Овај ком

у појединача хоризонтал

углу комунне или из некстер, у левомзор, у коме стреба навести опсег ћелид поља, а зат

аци исправноектују нови п

адсатабеладешавања обa.

товање податмуникациони

ним категорлној оси (де

никационогког разлога прм делу екрансе у поље Serти ћелије у кија. Једностатим на радно

о изабрани, пподаци.

амабласти за

така који и прозор

ијама; ефинишу

прозора разне. на, испод ries наме којима се авније је ом листу

притисне

НLчтСвМСдир

Пс

Н

хн

Ур

РачунаНакон тога, Legend Entriчиме се исттастера Edit Стрелице навише серија,Међутим, неСада на градесном делуизмена. Отврадном лист

Притиснути селектовати

Након селек(дијалог) Axхоризонталнна Select Dat

Уколико су радном лист

арскатехнипоново се п

ies (Series), стовремено ммењати поставише и нани, могуће је овеопходно је фику се приу прозора - вара се Axis ту у којима се

тастер, ћелије са по

ктовања пољxis Labels, а зној оси. Уколta Source ком

сви неопходту приказује

икаприказује Seсада приказумогу приказитојећа серијаиже су на слвим стрелицадефинисати иказују вреднHorizontal (CLabels комуе налазе обел

који се налаодацима.

ља, притиснезатим се прилико су подамуникациони

дни подаци усе график и о

elect Data Soује унета серивати вишеа, или помоћулици онемогуама мењати рвезу измеђуности од 1 дCategory) Axуникационилежја која ће

ази десно од

е се тастеритисне ОК тааци исправнои прозор, у ко

унети, притиозначавају п

51

ource комунирија податакскупова поду Remove у пућене, зато шредослед приу вредностидо 5 уместоxis Labels. Ппрозор, у к

е бити приказ

д поља, а зат

како биастер. Сада со приказани, оме је могућ

искањем тасподаци који с

икациони прка (Ukupno). датака на ипотпуности ушто постојииказивања. колоне Ukup

о бројева индПритискањемкоме је могуазивана на хо

тим на радн

се отвориосе на графикпритискање

ће додавање н

стера ОК сесу коришћени

Рарозор, у комМогу се достом графикуклонити. и само једна

upno и бојевадекса. Те озм тастера Edуће дефинисоризонталној

ном листу ле

поново ком

ку приказујуем тастера Онових подата

завршава кри приликом

адсатабеламе се у деснодати и другку, може се

серија. Када

а индекса стзнаке приказdit могућа јесати опсег ћј оси.

евим тастеро

муникациониу изабрани поОК поново сеака.

реирање графкреирања.

амаом делу, ге серије, е помоћу

а постоји

тудената. зане су у е њихова ћелија на

ом миша

и прозор одаци на е прелази

фика. На

Го

НДо

Рачуна

График можомогућени з

На картици L Chart Tit Axis Titl Legend – Data Lab Data TabДетаљно поомогућено је

арскатехни

же додатно даа коришћење

Layout, у Labtle – дефинисes – дефинис

– приказивањbels – приказиble – приказиодешавањем е опцијама ко

ика

а се мења и не онда када ј

bels групи косање насловасање назива кње легенде (нивање вреднвање табеле координатноје се налазе

након креирае селектован

оманди, налаа графика; који се прикназива категоости податакса подациманих оса (грае у Axes груп

52

ања. За то сен график.

азе се опције

казују на коорорија податакка на самом га поред, испоаничних врепи команди.

е користе Ch

за подешава

рдинатним ока); графику; од или изнадедности, под

Ра

hart Tools ала

ање обележја

осама;

д графика. деока), као

адсатабела

ати у рибону

а на графику

и помоћних

ама

у, који су

у:

х линија

Х

Ху

Ф

З

с

ЛЕП

Вп

РачунаХистограм

Хистограм учестаношћу

Формирање Бира се б

се правипример, стажа.

Утврђујефункција

Бира се приказив

Приказујпојаве.

Закључци Одакле с Које врем Да ли је Особине хис Шиљци

вредност Највиш

односно Аутлајер

Обично п Празнин

Симетрија свих осталих

ЛинијскигрЕфикасно прПримена: Многи ст

флуктаци Линијски

годишњипрепозна

Веза са хипредстављај

арскатехними

је колонску вредности

е хистограмброј група заи хистограм за радне дан

е се број поа статистичкодговарајућвали. ју се учестан

који се могсе појављују менске групебило шта у хстограма суи долине.

ти које имајуе и најнижемале вреднори - подаципредстављајуне - места у х

се јавља кадх података.

рафиконириказивање в

татистичариије у времени графиконии број несреати. истограмима у исту криву

ика

ки граф кодпроменљиве

а обавља се а класификоввезан за сатне у недељи,

одатака за ких пакета. ћа скала за с

ности помоћ

у донети наниске и висое (сати, данихистограму с: Шиљци и ду највећу учее тачке. То ости, не налаи, односно пу грубе грешхистограму г

да у хистогр

временских п

сматрају да ским периоди ефективниећа за сваки

је следећау.

д кога суе.

на следећи нвање податате у току једили одговар

сваку од гру

сваку од коо

ћу вертикалн

а основу разоке тачке у хи, месеци), имсупротно наш

долине указуесталост, а досу они прав

азе у хистогрправоугаоницшке. где је учестан

раму постоји

података мож

су линијскидима. ије приказујуи месец, а

а: врхови б

53

величине с

начин: ака – обичнодног дана; гррајуће интерв

упа – одређу

ординатних

них стубова

зматрања хихистограму? мају сличне ушем искуству

ују на вреднолине су вредвоугаоници, аму. ци у хистогр

ност појаве м

и централна

же такође би

и графикони ч

у податке уфлуктација

арова у хи

стубова одр

о се користирупе се праввале, као шт

ује се аутом

оса како би

– величина с

истограма: учесталости?у?

ности које оддности које и односно по

раму који су

мала (или ну

вредност, ко

ити развијено

чистији у пр

у временскисе у линијс

истограму и

Ра

ређене релат

5 до 10 групве сходно прто су године

матски на ос

и се подаци

стубова одре

?

дступају од имају најмањодаци који с

у физички о

ула).

оја представ

о из линијски

риказивању п

им периодимским график

и тачке на

адсатабела

тивним број

па, осим у слрироди пробстарости ил

снову одгов

на адеквата

еђена је учес

осталих. Шњу учестаноссе због своје

одвојени од

ља средњу в

их графикона

повећања, см

ма, као штоконима мож

линијском

ама

ојем или

лучају да блема, на ли радног

варајућих

ан начин

станошћу

Шиљци су ст. е велике,

осталих.

вредност

а.

мањења и

о је нпр. же лакше

графику

к

П

пту

П

Т

А

Рачуна

"Колач"гра

"Колач" гра"колача". Удкатегорије у

Прављење "к Претвори Не прави

а остатак Позиција Површин

"Колач" граприказивањутаквим случупоредити њ

Примена: Прављењ "Колач"

Тачкастиг

Тачкасти гра

Формирање Изаберу

порменљ Вредност

променљАнализа граф

арскатехни

афикони(P

фикони покадео се приказодносу на ц

колач" графиите податке уите више од к сместите у а најважнијегна најважниј

афикони су у резултата нчајевима графњихове нумер

ње "колач" грграфикони н

графикони

афикон или р

графикона осе промен

љивом, а другти независнљиве на y осификона се об

Broj po

ика

Piediagrams

азују коликозује помоћу целину.

икона: у проценте. шест деловашести део. г дела је на 1ег дела се бо

веома популнарочито акофичко предсричке вредно

рафикона имнису ефектни

–дијаграм

разбацани ди

обавља се на нљиве за кга зависном не променљии. бавља на след

ovreda

s)

о свака компдела "колача

а. А ако имат

12 часова. оји најупадљ

ларни, из рао подаци имастављање поости.

ма смисла кади приликом п

мирасипања

ијаграм, прик

следећи начкоје се размпроменљивоиве се прика

дећи начин:

0-2

2-4

4-6

6-8

54

понента имаа" тако што ј

те више од ш

љивијом бојом

азлога јер сају приближнодатака се св

да је приказапоређења под

а(Scatterd

казује везу и

чин: матра зависом. азују на x о

а удео у појје део пропор

шест, покуша

м.

су визуелноно исте вредводи на табе

ана учестанодатака у окв

diagrams)

између два ра

сност – јед

оси, а њој о

Ра

ави, која се рционалан п

ајте да задрж

најлепши, адности, због еларно упор

ст сваког појвиру групе.

азличита под

дна се прог

одговарајуће

адсатабела

приказује упроцентуално

жите пет најб

али нису ефодвојених фређивање, јер

јединачног п

датка.

глашава нез

е вредности

ама

у облику ом уделу

битнијих,

фектни у фигура. У р морате

податка.

зависном

зависне

РачунарскатехникаРадсатабелама

55

Уколико тачке образују форму која је приближна правој линији, то значи да постоји линеарна зависност између променљивих.

Пиктограми(Pictograms) Пиктограми користе слику како би се унапредио визуелни приказ података (нпр. карта земље, карта Европе). Поред сваког дела мапе постоје одговарајући подаци који одговарају том делу.

0

20

40

60

80

100

120

3000 4000 5000 6000 7000

Bro

j pog

inul

ih

Broj pozara