Дистрибуира се у сарадњиса дневним листом

Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси

сву одговорност за његов садржај

ruskarec.ru

Крим — руско „не“ без -условном монополу САД

10 места за која је тешко поверовати да су у Русији

СТРАНА 4 СТРАНЕ 6–7

Погледи ПутовањаМађарска нуклеарна електрана — шанса за српске стручњаке?

СТРАНА 5

Економија

Број 18, 26. март 2014.

Росијска газета уређује прилоге o Русији у 26 водећих светских листова, укључујући Њујорк тајмс, Дејли телеграф, Фигаро и Зидојче цајтунг

12 концептуалних аутомобила произведених и заборављених у СССР-у

Агресија НАТО-а на СРЈ 1999: анализе и документарни материјал руских експерата

Боја тамног ћилиба-ра и цветна арома: тајне краснодарског чаја, најсевернијег на свету

RUSKAREC.RU/29067RUSKAREC.RU/21493RUSKAREC.RU/28889

1999–2014Гастрономија Аутомобилизам

Крим и „косовски преседан“Русија и Србија Зашто се Русија по поводу Крима позива на случај Косова?

Русија и Украјина Март 2014. донео је велике историјске догађаје, проширење територије Русије и много отворених питања

ПЕТАР ИСКЕНДЕРОВ

Међународни суд УН у Хагу је 22. јула 2010. донео по пи-тању Косова пре су ду о којој се ових дана много причало у Москви и на Криму, и си-сте матски ћутало на Западу.

Недавно је председник Русије Вла димир Путин изјавио да са мо грађани који живе на од-ре ђеној територији могу и треба да одреде своју будућност путем слободног изражавања воље у безбедним условима. Та изјава је озбиљно забринула део срп-ске јавности. Иако су речи ру-ског лидера биле упућене пр-вен ствено западним поли ти- чарима и тицале се ситуације око Крима, многи у Србији су у њима одмах видели косовску аналогију. Чак ни сам председ-ник Путин није скривао да по- НАСТАВАК НА СТРАНИ 3

„ФОТОГРАФИЈА МЕСЕЦА

На спектакуларној церемонији затварања Зимске параолимија-де у Сочију Алексеј Чувашов, спортиста који је изгубио обе ноге,узверао се на рукама уз конопац и преправио натпис „Im pos-sible“ (немогуће) у „I'm possible“ („ја сам могућ“, тј. „ја могу!“).

СОЧИ 2014ПРАЗНИК ПРЕТВАРАЊА НЕМОГУЋЕГ У МОГУЋЕ

Крим и Севастопољ поново у Русији

НАСТАВАК НА СТРАНИ 2

ИРИНА РЕШЕТОВА

Украјина је од новембра преживела демонстрације, насилну смену власти и одлазак дела територије.

У суботу 21. марта на небу из-над Москве, Симферопоља и Севастопоља приређен је гран-диозан празнични ватромет у част присаједињења Руској Фе-дерацији нових субјеката: Ре-публике Крим и Севастопоља, града од федералног значаја.

Неколико дана раније, 16. марта, на Криму је одржан ре-ферендум о статусу аутономије, када се преко 96% гласача из-јаснило за присаједињење Кри-ма Русији. Затим су 18. марта Русија и Крим потписали уго-вор о уласку републике и Сева-стопоља у састав Руске Феде-ра ције, а у петак, 21. марта, пред седник РФ је потписао два доку мента: закон о ратифи ка-цији уговора између Русије и Крима и федерални уставни закон о примању Крима и фор-мирању нових субјеката Руске Федерације.

И поред тога што ни сама Укра јина, ни ЕУ и САД нису признали резултате гласања, руска страна сматра да је одр-жавање референдума о ста тусу Крима било у складу са свим нормама међународног права

Становници Симферопоља, престонице Крима, веома су емотивно прославилиодлуку о „повратку кући“

Западне земље су једнострано проглашење независности Косова признале не обазирући се на бруталност Албанаца

стоје одређене паралеле: „Ако је то било дозвољено, рецимо, косовским Албанцима, и ако је било дозвољено у свим делови-ма света, онда то значи да још увек важи право нације на са-мо опредељење, а оно је, коли-ко знам, утврђено у одго ва ра-јућим документима УН“, на -гла сио је он и додао: „Ја сма-трам да само грађани који живе на одређеним територијама имају право да одреде своју суд-бину“.

Одмах су реаговали српски ме дији. Многа издања су обја-вила наслове попут „Русија пре-испитује свој став према Косо-ву“. Појединци су чак дожи вели ове догађаје као цинично гео-по литичко ценкање, тврдећи да ће Русија признати Косово

КО

НСТ

АНТИ

Н З

АВРА

ЖИ

Н /

РГ

AFP/EASTNEW

S

AP/EASTNEW

S

PRES

S PH

OTO

ИЗ

СЛО

БО

ДН

ИХ

ИЗВ

ОРА

© Р

ИА

„НО

ВОСТ

И“

LOR

I/LEGIO

N M

EDIA

PHO

TOXPR

ESS

АЛЕК

СЕЈ ИО

РШ

02РУСКА РЕЧ УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРАПолитика и друштво

СПЕЦИЈАЛНЕ ДОДАТКЕ О РУСИЈИ У СВЕТСКИМ ДНЕВНИЦИМА УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ „RUSSIA BEYOND THE HEADLINES“, ОРГАНИЗАЦИЈА „РОСИЈСКЕ ГАЗЕТЕ“ ИЗ МОСКВЕ. У ОВОМ ТРЕНУТКУ ДОДАЦИ СЕ ОБЈАВЉУЈУ У СЛЕДЕЋИМ ЛИСТОВИМА: LE FIGARO, ФРАНЦУСКА • THE DAILY TELEGRAPH, ВЕЛИКА БРИТАНИЈА • SÜDDEUTSCHE ZEITUNG, НЕМАЧКА • EL PAÍS, ШПАНИЈА • LA REPUBBLICA, ИТАЛИЈА * LE SOIR БЕЛГИЈА • ДУМА, БУГАРСКА • ПОЛИТИКА И ГЕОПОЛИТИКА, СРБИЈА • НОВА МАКЕДОНИЈА, МАКЕДОНИЈА • ELEUTHEROS TYPHOS, ГРЧКА • THE WASHINGTON POST, THE NEW YORK TIMES И THE WALL STREET JOURNAL, СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ • THE ECONOMIC TIMES, ИНДИЈА • MAINICHI SHIMBUN, ЈАПАН • GLOBAL TIMES, КИНА • LA NACION, АРГЕНТИНА • FOLHA DE S. PAULO, БРАЗИЛ • EL OBSERVADOR, УРУГВАЈ • JOONGANG ILBO, ЈУЖНА КОРЕЈА • GULF NEWS И AL KHALEEJ, УЈЕДИЊЕНИ АРАПСКИ ЕМИРАТИ • SYDNEY MORNING HERALD ИTHE AGE, АУСТРАЛИЈА • NATION, ТАЈЛАНДЕЛЕКТРОНСКА ПОШТА РЕДАКЦИЈЕ „РУСКЕ РЕЧИ“: EDITOR@RUSKAREC.RU. ВИШЕ ИНФОРМАЦИЈА НА HTTP://RUSKAREC.RU. „ПОЛИТИКУ“ ИЗДАЈЕ И ШТАМПА „ПОЛИТИКА НОВИНЕ И МАГАЗИНИ Д.О.О.“, МАКЕДОНСКА 29, 11000 БЕОГРАД, СРБИЈА. ТЕЛЕФОН: (+381 11) 330 1682. ТИРАЖ „ПОЛИТИКЕ“: 75.000 ПРИМЕРАКА.

НИКОЛАЈ СУРКОВ

Русија тражи војну неутрал-ност и федерализацију Укра-јине, признавање кримског референдума, изборе на ос-нову новог уста ва и државни статус руског језика.

План Москве за излазак из украјинске кризе

Русија и Украјина Кремљ је званично предложио конкретне мере неопходне за спречавање даље ескалације кризе у Украјини

Ки јева и локалног становни-штва које гравитира ка Русији.

Најзад, чланице Групе би тре-бало да признају значај мира и националне слоге у Укра јини за ситуацију у евроатлантском региону, и да сва питања реша-вају на основу „узајам ног ува-жа вања интереса свих држава које се овде налазе“. По ми шље-њу експерата, то је отворени по-зив Западу да узме у обзир за-бринутост Русије због ширења НАТО-а.

План регулисања кризе са-стоји се из пет тачака. У првој се говори о хитном испуњавању обавеза из споразума који су 21. фебруара потписали пред-седник Виктор Јанукович и пред ставници опозиције у при-

суству тројице министара спољ-них послова ЕУ, пре свега од-ред би које се тичу одузимања не легалног ору жја, ослобађања не законито заузетих зграда, ули ца и тргова, и организовања објективне истраге насиља које је вршено од децембра 2013. до фебруара 2014.

Друга тачка руске ини ци ја-тиве подразумева да се у скла-

обзира на њи хо ву недовољну ле гитимност и везу са екстре-мистима. Будући да амерички и европски парт нери не желе да признају право Крима на самоопредељење, не видим могућност реализације плана који предлаже Русија.“

Што се тиче реакције кијев-ских власти на ову иницијативу, она се, по речима Николаја Ка-вешњикова, лако може пред-видети „ако се узму у обзир сви њихови ранији кораци, од по-кушаја да се укине закон о ста-тусу руског језика до прогла-шавања ратног стања“. „Уместо да траже начин како да дођу до општенационалног консен-зуса, кијевски политичари чи-тавом украјинском народу по-ку шавају да наметну ставове за падних региона земље“, за-кљу чује експерт.

Према саопштењу Министар-ства спољних послова РФ објав-љеном у понедељак 17. марта, Москва предлаже да се уз уче-шће САД и ЕУ оснује „Група по дршке Украјини“, која би тре бало да се заснива на низу прин ципа. Пре свега је неоп-ходно поштовати интересе ви-шенационалног народа Укра-ји не, подржавати легитимне тежње свих Украјинаца и свих региона да живе у скла ду са својом традицијом и обичајима (између осталог и да слободно користе ма тер њи језик, да имају неометан приступ својој кул-тури и да одр жавају интензив-не контакте са својим сународ-ницима и суседима).

Посебно се подвлачи „недо-пустивост препорода неонаци-стичке идеологије“ и неопход-ност да се украјински поли- тичари ограде од ултранацио-налиста и пресеку њихове по-кушаје да дестабилизују раз-личите регионе земље. Ту је нај вероватније реч о југо ис-точном делу Украјине, где у последње време избијају суко-би између прозападних приста-лица Мај дана који долазе из

ду са одлуком Врховне раде у циљу припреме новог устава сазове уставотворна скупшти-на са подједнако заступљеним представницима свих укра јин-ских региона, која би омогућила претварање Украјине у феде-ративну државу са неутралним војнополитичким статусом.

Предложено је да се новим уставом додели руском језику статус другог државног језика (поред украјинског), а да ста-тус осталих језика буде у скла-ду са Европском конвенцијом о регионалним језицима и је-зицима мањина. Региони би мо-гли гласањем непосредно да бирају органе законодавне и из-вршне власти, и да имају ов-лашћења која одражавају њи-хову кул турно-историјску спе цифичност, и то у питањима еко номије и финансија, језика, образовања и спољних међуре-ги оналних веза.

Одмах после усвајања новог устава треба да буду расписа-ни општенационални избори највиших органа државне вла-сти Украјине, уз истовремене изборе у сваком суб јекту будуће федерације.

У документу се такође гово-ри о признању и поштовању пра ва Крима да одреди своју будућност у складу са резулта-тима референдума одржаног 16. марта. Подсећамо да се на по менутом референдуму преко 96% бирача изјаснило за одва-

Украјински националисти са десничарским симболима и портретом Степана Бандере (1909–1959), који је од 1940. руководио фракцијом Организације украјинских националиста (ОУН-Б), чији су се припадници борили против Пољака и Црвене армије сарађујући са нацистима

ја ње полуострва од Укра јине и присаједињење Русији.

Последња тачка плана по све-ћена је гаранцијама. Држав но уре ђење обновљене Украјине, њен суверенитет, територијалну целовитост и неутрални војно-политички статус требало би да гарантују Русија, ЕУ и САД, што треба да буде потврђено од говарајућом ре золуцијом Са-вета безбедности УН.

Николај Кавешњиков, шеф катедре за европске интеграције Московског државног универ-зитета међународних односа (МГИМО) и во дећи научни са-радник Института за Европу Руске академије наука, истакао је у разговору за „Руску реч“ да план Министарства спољних послова РФ може дати кон-струк тиван допринос регулиса-њу кризе у Украјини. По ње го-

вим речима, „ванблоковски ста тус и феде ра лизација су оправ дани с обзиром на разно-ликост становништва ове зем-

ље“, где исто чни региони гра-витирају према Ру сији, а за -падни према ЕУ.

Он је, међутим, скептичан ка да је реч о могућности фор-ми рања „Групе подршке“: „То-ком последњих не деља догађаји су показали да су наши амери-чки и европски партнери ори-јен тисани на безрезервну подр-шку новој власти у Кијеву, без

Званична Москва по -себно подвлачи недо-пустивост препорода неона ци сти чке идео-логије у Украјини

Кијевски политичари читавом украјинском народу по ку шавају да наметну ставове за-падних региона

Крим и Севастопољ поново у РусијиФранцуску или Фокландска ос-трва за Велику Брита ни ју“, изјавио је Лавров. По ре чи ма Владимира Путина, Ру сија није могла да се оглуши о молбу Крима да му помогне, „у про-тив ном би то била издаја“.

Рекордни одзив житеља Кри-ма на референдуму (83%) многи западни дописници покушава-ли су да објасне „страхом од ру ских вој ника“, а ликовање народа после објављивања ре-зултата „ефектом руске пропа-ганде“. „Реч је о потпуно исфа-брикованом референдуму који је спроведен бук вално пред упе-реним ору жјем“, изјавила је у директном преносу Кристијан Аманпур, до писница телевизије Си-Ен-Ен, која је својевремено стекла „славу“ својим тенден-циозним извештавањем о ра-товима у бив шој Југославији. Посебно је занимљиво што су се иза ње у том тренутку виде-ле хиљаде жи теља Крима како славе поновно сједињење са Ру-сијом.

Политичка криза у Украјини избила је крајем новембра 2013, када је влада објавила обустав-љање процеса евроинтеграције. У земљи су почели масовни протести под називом „Евромај-дан“, да би у јануару прерасли у сукобе наоружаних екстре-миста са органима реда. Улич-ни сукоби и насилно зау зимање административних зда ња ши-

ром земље, у којима је опо зи-ци ја у више наврата при мењи-вала ватрено оружје и „Мо -ло товљеве коктеле“, однели су на десетине људских живота. Кри за је кулминирала 22. фе-бруара насилном узурпа ци јом власти. Врховна рада је пре-кршила договор између пред-седника Виктора Јануковича и лидера опозиције, потписан прет ходног дана у присуству тројице министара спољних по-слова ЕУ (према коме је треба-ло расписати ванредне изборе и образовати вла ду национал-ног јединства), сменила руко-водство парламента и Мини-старства унутрашњих послова и уклони ла са власти шефа др-жаве, који је касније био при-нуђен да напусти Укра јину јер му је живот био у опасности.

САД и ЕУ су после кримског референдума одлучиле да уведу санкције према појединим ру-ским и украјинским званични-цима које оне третирају као кри вце за „подривање терито-ри јалне целовитости Украјине“. Поред тога, међународни плат-ни системи Visa и MasterCard без обавештења су пре стали да пру жају услуге клијен тима че-ти ри руске банке, да би 23. мар-та то објаснили као „гре шку“.

Министарство спољних по-слова РФ је изјавило да је неу-месно и контрапродуктивно раз говарати са Русијом језиком

и Повеље УН, позивајући се на косовски преседан.

„Нама није потребна дозво-ла НАТО-а и ЕУ да дејствујемо у складу са међународним пра-вом. Референдум на Криму је био апсолутно легитиман. Сма-трам да Алијанса, која себе на-зива клубом демократских др-жава, треба да призна ту чи -ње ницу и демократско опреде-љење кримског народа“, изја-вио је стални представник РФ

при НАТО-у Александар Груш-ко, одговарајући на тезе из го-вора генералног секретара НА-ТО-а Андерса Фог Расмусе на.

На изјаве својих западних ко-лега о томе да је Косово посе-бан случај министар спољних послова Сергеј Лавров је узвра-тио: „Убеђен сам у једно: ако је Косово посебан случај, ондаКрим није ништа мање посе-бан случај“. Он се при томе по-звао на ви ше вековну заједничку исто рију и јединство култура. „Крим за Русију зна чи неупо-редиво више него Комори за

Декларација о независностиАР Крим и града Севастопоља

11. март 2014.

Ми, посланици Врховног савета Аутономне Републике Крими Севастопољског градског савета, полазећи од одредбиПовеље УН и читавог низа других међуна родних доку ме-ната који гарантују право народа на само опре дељење, иузима јући у обзир да је Међународни суд УН 22. јула 2010.у вези са Косовом потврдио да се једно страним прогла ше-њем независности дела државе не крше никакве норме међународног права, доносимо зајед ничку одлуку:

1. У случају да као резултат предстојећег непосредног изра жа вања воље народа Крима планираног за 16. март 2014. буде донета одлука о уласку Крима, укључујући Ауто-номну Републику Крим и град Севастопољ, у састав Русије, Крим ће после референдума бити проглашен за независну и суверену државу са републиканским уређењем.

2. Република Крим ће бити демократска, секуларна и мулти ет ни чка држава, која се обавезује да ће подржавати мир, међу на ционалну и међурелигијску хармонију на својој тери торији.

3. Република Крим ће се као независна и суверена држа-ва у случају поменутих резултата референдума обратити Руској Фе де рацији са предлогом да Република Крим на ос-нову одго вара јућег међудржавног уговора буде примљена у састав Руске Фе де рације у својству новог субјекта Руске Федерације.

Председник Врховног Председник Севастопољскогсавета АР Крим градског саветаВладимир Константинов Јуриј Дојников

НАСТАВАК СА СТРАНЕ 1

Све о украјинској кризи:ruskarec.ru/28167

санкција. Сергеј Лавров је из-разио наду да ће Запад посте-пено почети да схвата узалуд-ност притисака санкцијама. На санк ције САД и ЕУ Русија је одговорила узвратним санкци-ја ма и забранила улазак на те-ри то рију земље неколицини аме рич ких званичника и чла-нова Конгреса.

Очигледно је да је Запад украјинску кризу већ уписао у своје „летописе демократског раз воја света“ и да је све улоге строго поделио на позитивне и негативне. По речима Мини-старства спољних послова Ру-си је, Запад већ „има своје хе-ро је украјинске кризе. То су ју ришници ‘Десног сектора’ и нелегитимна влада у којој мно-ги не крију да имају симпатије пре ма нацизму. Исто тако има и своје ‘кривце’. То су Русија и народи Крима који су одбили да прихвате логику нацистич-ког пуча. Има Запад, на крају крајева, и свакојаке санк ције ко је уводи независно од то га шта је Русија учинила и да ли је учинила.“

Рекордни одзив на кримском референду-му западни дописници су обја шња вали „стра -хом од ру ских војника“

REU

TER

S

Запад је украјинску кри зу већ уписао усвоје „летописедемо крат скограз воја света“

03Политика и друштвоРУСКА РЕЧ УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

Крим и „косовски преседан“

„Мо жда је Крим већ изгубљен, што је, наравно, забрињавајуће, с об зи ром на слично понашање Русије у Грузији 2008“, расуђује аутор чланка са позиције ин-тереса Запада.

Друго, у Путиновим речима уопште нема поређења сушти-

не процеса који се одвијају по-следњих година и деценија на Ко сову и Криму (они се дра-стично разликују по многим па-раметрима), него се само поми-ње чињеница самопроглашења независности и реакције Запа-да на тај чин. Таква позиција се заснива на одлуци коју је Ме-ђународни суд УН у Ха гу 22.

наглашавају своју тежњу да и даље живе у свету који више не постоји. С друге стране, не-мачка канцеларка Ангела Мер-кел је изјавила да ситуација на Косову „никако не може да се пореди са садашњим стањем“ у Украјини, имајући у виду исте оне сумњиве и тенденциозне ар-гументе у корист косовске неза-висности који су и послужили као повод за бомбардовање Ју-гославије 1999.

У таквој ситуацији Србија нема никаквог основа да сумња у непроменљивост и принци-пи јелност позиције Русије по пи тању Косова. Подсећање на догађаје из 2008. уствари је под-сећање међународних парт нера на њихове сопствене „двостру-ке стандарде“. Такође нема сум-ње да ће се све више зао ш тра-ва ти спорови о духу и слову одлуке Међународног суда УН о Косову у контексту развоја догађаја на другим територијама по свету које претендују на са-мо опредељење.

У вези са тим било би добро сетити се познате концепције аме ричког економисте Пола Дејвида која се доста примењује у политикологији и теорији ис-торијског процеса. Он каже да „првобитни догађаји“ (такоз-вани „критични спојеви“) по-кре ћу „специфичне трајектори-је или низове догађаја који са своје стране појачавају прво-битно задати пут тако да га је временом све теже изменити“. Такви процеси „генеришу ме-ханизме самопојачавања“, а ре-зултат њиховог дејства је тај да „са сваким кораком који се на-прави у одређеном правцу по-стаје све теже вратити се истим путем“, пише присталица такве концепције, амерички истра-живач Пол Пирсон. Управо та-кав процес су 2008. покренуле за падне силе својим призна-вањем (а не самопроглашењем) независности Косова. Развој си-ту ације око Крима је само још је дна манифестација помену-тог процеса.

с тим да заузврат западне силе при знају вољу становника Кри-ма исказану на референдуму 16. марта.

Да ли је, међутим, Русија за-иста одлучила да жртвује зала-га ње за територијалну целови-тост Србије и интересе ко сов- ских Срба ради геополитичких амбиција везаних за Крим? Об-јективно гледано, нема никак-вих основа за извођење таквих закључака. То је конкретно ре-чено и у саопштењу руске ам-басаде у Београду, где је нагла-шено да позиција Русије по питању Косова остаје непро ме-њена и да се заснива на резолу-цији 1244 Савета безбедности УН од 10. јуна 1999, која „у пот-пуности остаје на снази“.

Размотримо ситуацију мало детаљније. Пре свега, да је Мо-сква заи ста имала у плану та-кву геополитичку „размену“, она би је реализовала још у дру-гој поло вини 2008, када је при-знала независност Абхазије и Јужне Осе тије. Тада је ситуација била далеко повољнија за по-влачење таквог потеза, с обзи-ром на вре ме које је већ било прошло по сле са мопроглашења незави сно сти Косова и с обзи-ром на по мет њу у политичким круговима и јавном мњењу За-пада изазвану августовским ратом у Јужној Осетији. Русија тада није искористила при зна-вање Ко сова као адут за дости-зање соп ствених циљева на Кав казу, а то значи да косов-ски правац у руској спољној по-литици и даље има приоритет, и да по зиција непризнавања са-мопроглашене независности Косова остаје непромењена. Ни је слу чајно што америчко ути цајно из дање The USA Today у редак цијском чланку на укра-јинску тему назива садашње догађаје „партијом покера“, али се уздржава од било каквих парале ла и прогноза везаних за Косово и ограничава се само на простор бившег СССР-а.

јула 2010. донео о Косову и фа-кти чки признао да су такве је-дно стране декларације у скла-ду са међу народним правом. „Међу на родне правне норме не садр же никакве важеће одред-бе ко ји ма би се ограничавале декла рације о независности. На основу тога можемо закључити да [косовска] декларација од 17. фебруара 2008. не пред-ставља кршење међународних правних норми“, пише у одлу-ци коју је тада прочитао пред-седник Међународног суда УН, Јапанац Хисаши Овада. По ње-говим речима, међународно пра во „не садржи примењиву забрану“ декларација о неза-висности. У документу је такође речено да суд није везао раз-ма трање примене принципа са-моопредељења нација или од-вајања територија искључиво за косовски случај.

Карактеристично је да је та-ква позиција у потпуности од-

говарала аргументима које су наводиле САД. Бела кућа је још у јулу 2009. упутила Међународ-ном суду УН коментар у вези са разматрањем ситуације на Косову. Тада је Вашингтон из-јавио да „правни принцип те-риторијалне целовитости не спре чава ентитете који немају државност да мирним путем прогласе своју независност“.

У том кључу треба схватити и напомену коју је ових дана изнела председница Савета Федерације (горњег дома руског парламента) Валентина Матви-јенко. Она је подсетила на по-менуту одлуку Међународног суда УН, којом је на основу По-веље УН створен преседан у складу са којим за решавање питања само опре дељења једног дела државе није потребна до-звола цен трал них власти.

Дакле, одлука руководства Крима, нарочито она која се за-снива на резултатима референ-

дума, у потпуности одговара горепоменутој одлуци Међуна-родног суда УН за Косово.

Што се пак тиче међународног признања декларације о неза-висности, то је сасвим друго питање и њега ће свака држа-ва различито разматрати у за-висности од подручја и регио-на о коме је реч. Управо то је имао у виду Владимир Путин када је говорио о сличности од-лука донетих на Косову и Кри-му. Дакле, то ни у ком слу чају није била најава даљих корака Ру сије у погледу ова два толи-ко различита случаја. До бро је у вези са тим рекао позна ти амерички политиколог То мас Фридман у листу „Њујорк тајмс“ — да су САД и Запад у целини гледано заузели погре-шну позицију према Русији ка да су донели одлуку о ширењу НАТО-а на исток. Они су по-стали таоци те своје одлуке и сада поступају недоследно и

Међународни суд правде у Хагу је 22. јула 2010. успоставио преседан својом пресудом да „једнострано проглашење независности Косова није прекршило међународно право“

ПРЕДСЕДНИЦА САВЕТА ФЕДЕРАЦИЈЕ

" Желим да подсетим на одлуку

Међународног суда УН [у Хагу]о Косову од 22.јула 2010. Томодлуком је наоснову друге

тачке првог члана Повеље Уједи-ње них нација ство рен преседан у складу са којим за спровођење референдума и решавање пита-ња самоопре де љења једног деладржаве није по требна дозволацен тралних вла сти. У међуна род-ном праву преседан има силу за-кона. Према томе, власти Крима дејствују у складу са међуна род- ним правом и одлука ма Међу на-родног суда Уједи ње них нација.

ЦИТАТ

ВалентинаМатвијенко

Нема сум ње да ће сесве више зао штра ватиспорови о духу и слову одлуке Међуна родног суда УН о Косову

НАСТАВАК СА СТРАНЕ 1

Катарина Велика је пре 231 годину припојила Крим Руси-ји ратом, а 1954. Русија га је изгубила у миру. Да би га 2014, вољом самог кримског народа, повратила.

Како је Катарина Велика „узела Крим под власт Нашу“

Историја Кримско полуострво: како је најсевернији део старогрчког света постао најјужнији део руског

тран спарентност избора новог кана Шахин-Гираја, Катарина је, према сопственим речима, морала „да покрене војну силу Нашу, да у најсуровије вре ме пошаље знатан корпус на Крим, да га тамо дуго држи, и најзад, да делује против побу-њеника силом оружја, због чега умало не букну нови рат са Пор-том Османлијском“.

Све у свему, како пише им-ператорка у манифесту, „овај поступак поништава Наше ра-није обавезе о слободи и неза-висности татарских народа“ и „даје Нам сва права“ да „узме-мо под Нашу власт полуострво Кримско“.

„Новим Нашим поданици-ма“, како је Катарина назива-ла татарско становништво Кри-ма, предложено је „да се по вер ности, усрдности и уљуд-ности угледају на старе Наше поданике и заслуже заједно са њима Нашу Царску милост и штедрост“. Кнезу Потемкину је дискретно поверено да код

Пре 231 годину (19. априла 1783, односно 8. априла по старом ка-лендару), „по дужности [...] ста-рања за добробит и моћ Отаџ-бине и за њену већу корист и безбедност“, императорка Ка-тарина Велика „одлучи да под власт Нашу узме полуострво Кримско“.

Ова мера је, по царичиним ре чима, била изнуђена. У свом манифесту она детаљно објаш-њава шта ју је приморало да тако поступи. Политичке елите полуострва нису схватиле какве погодности им пружа ауто но-мија у оквиру Руске Империје, тј. статус „области слободне и независне“, и презреле су „сло-боду да на место Сахиб-Гираја изаберу другог законитог кана“. Да би обезбедила слободу и

Татара „пробуди жељу“ за „за-служивањем милости“. Већ 10. јула Катарина је добила од њега писмо: „Све угледне личности су већ положиле заклетву, сада ће и сви остали следити њихов пример“.

Онима који су упорно одби-јали царску милост, најсветлији кнез је „дао слободу да напу-сте Крим и преселе се где ко же ли“, с тим што је „оним Та-тарима који су отишли са Кри-ма“ повратак био онемогућен због карантина, јер је у Хер-сонској Области тада беснела епидемија куге. Потемкинови одреди пуштали су на Крим са мо „природне Русе, донске ко заке и Малорусе који желе да живе на Криму“, као и „оста-ле слободне хришћане: Грке, Јермене, Влахе и Бугаре“.

Затим је Крим ушао у састав Тауријске Губерније, а за тим, после низа неспоразума у време Руског грађанског рата, и у са-став Руске Совјетске Федера-тивне Социјалистичке Републи-

тономне Републике Крим, при-лично чудним за унитарну државу каква је Украјина.

Све, док се 21. марта 2014, пет дана после референдума, није „вратио кући“.

Текст приређен на основуматеријала РИА „Новости“

Замак „Ластино гнездо“ је једна од најпознатијих туристич-ких дестинација Крима

3 ЧИЊЕНИЦЕ ИЗ ИСТОРИЈЕ КРИМА

1 Најстарија држава натери торији Крима билоје Босфорско краљев-

ство, основано око 480. п.н.е. путем постепеног ује дињавања старогрчких гра до ва-колонија на Керчанском и Таманском полуострву. Нај ста рија престо-ница ове државе био је град Понтикапеј.

2 Дела старогрчког пе-сника Хомера спадају међу најстарије изво-

ре у којима се спомиње Крим. У „Илијади“ и „Одисеји“, које су оквирно настале у периоду од деветог до седмог века п.н.е., Хомер је ову територију описао као Кимерију.

3 Од 2,2 милиона ста-новника Крима гото-во 1,5 милиона су Ру-

си, 350 хиљада су Укра јинци (који већином „руски је зик доживљавају као матерњи“),а око 300 хиљада су кримски Татари.

ке (РСФСР). Затим је 1954. (не пуну годину дана после смр-ти Стаљина) ушао у састав Укра јин ске ССР — указом Ни-ките Хру шчова, о чијим моти-вима и данас по стоје многе оп-речне те о рије, да би се на крају нашао у саставу независне Украјине, и то са статусом Ау-

ИТА

Р-ТА

СС

AFP/

EAST

NEW

S

04 ПогледиРУСКА РЕЧ УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

Све што Русији предстоји после враћања Крима јесте наша судбина и на -ша слобода да будемо

са мосвојни. То је добра вест. А лоша вест је то што нас је

задесио фатум „кримског рата“, тј. што смо се опет нашли у игри где су улоге подељене тако да су са једне стране „сви против Русије“, а са друге смо ми. И опет се све то десило изненада и за нас потпуно неочекивано, као и средином 19. века.

Остаје да се разјасни како се то могло догодити и шта нам је сада чинити.

Од самог почетка операције „Острво Крим“ (тј. условно ре-чено од тренутка када су се у парламенту аутономне репу-блике појавили „учтиви наору-жани људи“) Москва поступа потпуно исправно, а понекад чак и сјајно.

Међутим, сама чињеница да она мора то да ради заправо је последица читавог једног прав-ца у руској спољној политици вођеној током протеклих 20 и нешто година. Конкретно ми-слим на линију која је спро во-ђена од самог почетка 1990-их и која се заснивала на ставу о неповредивости украјинских граница, а да при томе није било никакве могућности да се ком-плексно утиче на територије „неповредивог“ суседа. Овоме се могу додати одбојност и рав-нодушност према питањима права и интереса руског станов-ништва на суседним територи-јама, номенклатурно-оли гар-хијски модел спољне поли тике (узајамно разумевање држав-ног врха и крупног бизниса уз игнорисање распо ло жења на-рода), а такође и губит ничке ин-фор маци оне стра тегије.

Данас, међутим, то не треба да буде повод за реторику рас-кринкавања, него за извођење закључака организационе при-роде у домену Министарства спољних послова, „Россотруд-ничества“ и других сличних структура. У контексту њихове хроничне немоћи да реше укра-јинско питање комично изгле-да убеђеност Мајдана да иза сва ког ћошка вребају зли Мо-ска љи (како Украјинци погрдно на зивају Русе) са подмуклим пла новима и уба ченим агенти-

Готово је. Истопиле су се наде Запада да је гласање на Криму тактички потез и подизање улога у игри.

Сада они своје претње морају да реализују, а немају никакво искуство увођења делотворних санкција против нуклеарне су-персиле која заузима већи део Евроазије, има снажан утицај и највеће природне резерве на планети. Да ли је могућа изо-лација Русије о којој се толико

МихаилРемизов

АНАЛИТИЧАР

ФјодорЛукјанов

ПОЛИТИКОЛОГ

ЖРТВА КРИМСКЕ КАМПАЊЕ

ПРВО СУПРОТСТАВЉАЊЕ ДОМИНАЦИЈИ САД ПОСЛЕ 1980-ИХ

Уосталом, ко може бити си-гуран да би гаранције дате Кри-му вределе више од гаранција датих Јануковичу, а да је хи-потетичко обећање НАТО-а о непридруживању Украјине по-узданије од истог таквог обећа-ња за чланице Варшавског уго-вора датог Горбачову? Да је Ру сија препустила процес међу-на родним посредницима изгу-била би полугу силе, а кримска аутономија би била ликвиди-рана по принципу 1990-их, само много брже и са далеко већим репресијама и већом помамом.

Како је требало да ми из Мо-скве гледамо на гушење „ру-ског пролећа“ у Севастопољу? Да ли је требало неколико пута да изразимо забринутост и да се позовемо на међународне принципе? Или да се и даље по-носимо Олимпијадом у Сочију? А можда и да почнемо са при-премама светског фудбалског првенства 2018, унапред се ра-дујући новим празницима па-триотизма?

Управо тако је и изгледао инер циони сценарио! Мало ко је очекивао и тражио нешто дру го. Неко ће рећи да то што је Русија урадила није баш ле-по? Да, али замислите само како би многи без тога могли са ужи-вањем да презиру Путина! Уве-рен сам да садашњи критича-ри „анек сије“ и „аншлуса“ не би пропу стили такву прилику. Заблиста ли би у новим бојама

пра ва. Такав приступ сам по себи није увек био уместан (ако се има у виду колико је то право млохава конструкција и коли-ко оно само себи противречи), али је био врло уобичајен. Сада више није могуће играти такву улогу у њеном некадашњем формату. Русија је сада држа-ва-ревизиониста. Ако изнена-да поклекне, она ће бити неу-спешни ревизиониста, што је далеко горе.

Према томе, немогуће је иза-ћи из тешке ситуације путем ус тупака. Наша једина шанса су успеси, а не уступци.

Москва је у суштини била принуђена да изађе на мегдан фа мозном „новом светском по-ретку“, чији се смисао састоји у безусловном монополу САД и њихових савезника на при-мену силе као политичког ин-струмента у међународним од-носима, на тумачење међу -на родног права и на (де)леги-тимизацију држава и режима. Али Русија не излази на тај мег-дан као алтернативни глобал-ни центар моћи, него као земља која претендује на субјективитет у оквирима сопственог исто риј-ског простора. И то је сасвим довољно да изазов буде при хва-ћен. Москва је објавила да нови светски поредак за њу не важи. Нема сумње да је то изазвало велико интересовање у нај-разли читијим деловима плане-те, укључујући и њен западни део. Ако та објава буде озбиљно аргументована (комплексном стратегијом силе), то онда може бити основа за нову улогу Руси-је у свету, који ће у том случају заиста бити вишеполаран.

Једна максима званичне ре-торике гласи: „Ако не будемо ја ки, остаћемо без државе“. За-ним љиво је да се та реторика ма теријализује на крајње не-очекиван начин. Данас то није мисао изречена у заносу, него чињеница која боде очи. А није ни повод да власти добију блан-ко поверење да могу да раде шта год хоће, него повод да им се поново постави низ старих непријатних питања. На при-мер ова:

– Ако Запад озбиљно почне да размишља о „економској ба-тини“ за „бунтовника“, зар то не значи да је најзад куцнуо час да се суверени фондови пре ори-јентишу на унутра шње инве-стиције, да се почне са ства-рањем сувереног финан сијског

Ово није биз нис, ово је морални чин и је-дина могућа одлука, ако уопште желимо да будемо нација

ма. Тако је би ло све док се „Мо-ска љи“ заиста нису појавили иза ћошка. Мајдан као да је до-зивао Русију, и она се одазва-ла. Када се Москва заиста пре-нула и усред ту ђе револуције изашла на сце ну, нашла се у ситуацији у којој већ није било комфорних ре шења.

Ни Кијев, а ни део „међуна-родне заједнице“ који стоји иза њега, до последњег тренуткаапсолутно нису били спремни да озбиљно разматрају питања попут широке аутономије Кри-ма са државним статусом ру-ског језика, са гарантованим ба зи рањем руске Црноморске флоте, гарантованом војном неутрал ношћу Украјине, итд. А када је Крим већ дефакто ре-ализовао „самоопредељење до отцеп ље ња“, тада је процес већ постао неповратан, исто као и револуционарни Мајдан.

прича? Наравно, нема ни гово-ра о изолацији у правом смис-лу речи. Прво, немогуће је игно-рисати тако огромну и значајну земљу. Друго, чак и ако Запад уведе најстроже могуће санк-ције жртвујући сопствене ин-тересе, то није исто што и пот-пуна блокада. Огроман део чо вечанства у Азији, на Бли-ском Истоку и у Латинској Аме-рици зауставио је дах и посма-тра како се први пут од 1980-их неко супротставља америчкој доминацији.

Москва ни од једне земље неће дочекати формалну подр-

шку присаједињењу Крима. Ка ко год се Кина, Бразил или чак Иран односили према Ук-ра јини, никоме није потребан преседан присвајања дела тери-торије од међународно призна-те чланице УН.

Са друге стране, многима је занимљива чи њени ца да Русија може почети да игра самостал-ну улогу на светској политичкој сцени, не обазирући се на ре-акцију Запада. То може да из-мени глобалну констелацију снага. Пекингу се, на пример, отварају прилично велике мо-гућности.

Антируска мобилизација је могућа, утолико пре што се За-пад први пут за 25 година суо-чава са чињеницом да неко одбија да игра по правилима успостављеним после Хладног рата. Санкције ће бити усмере-не на подривање руске еко но-мије, и ту има много разних ва-ријанти. Постоји, међутим, и дру ги сценарио. Прва реакција ће, наравно, бити оштра. Али ако Русија озбиљно приступи преоријентисању на Исток, онда ће реалисти у табору западних стратега почети да постављају другачија питања. Шта је важ-

ПИСМА ЧИТАЛАЦА, КОЛУМНЕ И ИЛУСТРАЦИЈЕ ОЗНАЧЕНЕ КАО „МИШЉЕЊЕ“, КАО И ТЕКСТОВИ ИЗ РУБРИКЕ „ПОГЛЕДИ“ ОВОГ ДОДАТКА ИЗАБРАНИ СУ ДА

ПРЕДСТАВЕ РАЗНА СТАНОВИШТА И НЕ ОДРАЖАВАЈУ НУЖНО СТАНОВИШТЕ УРЕДНИКА ПРОЈЕКТА „RUSSIA BEYOND THE HEADLINES“ ИЛИ ЛИСТА „РОСИЈСКА

ГАЗЕТА“. МОЛИМО ВАС ДА ШАЉЕТЕ ПИСМА И КОМЕНТАРЕ УРЕДНИКУ НА EDITOR@RUSKAREC.RU

ДО ДА ТАК „РУ СКА РЕЧ“ ФИНАНСИРА, УРЕ ЂУ ЈЕ И ИЗ ДА ЈЕ „РО СИЈ СКА ГА ЗЕ ТА“ (МО СКВА, РУ СИ ЈА).ИН ТЕР НЕТ-СТРА НИ ЦА: RUSKAREC.RU * EMAIL: EDITOR @RUSKAREC.RU * ТЕ ЛЕ ФОН: +7 (495) 775 3114 ФАКС: +7 (495) 988 9213 * АДРЕ СА: УЛ. ПРАВ ДЫ 24, Д. 2, МО СКВА 125993, РОССИЯ.ЈЕВ ГЕ НИЈ АБОВ ИЗДАВАЧ И ДИРЕКТОР RBTH * ПАВЕЛ ГОЛУБ ГЛАВНИ УРЕДНИК ДОДАТАКА RBTHВЈА ЧЕ СЛАВ ЧАР СКИ ГЕНЕРАЛНИ ПРОДУЦЕНТ RBTH * НИ КО ЛА ЛЕ ЧИЋ ГО СТУ ЈУ ЋИ УРЕД НИК СРПСКЕ РЕДАКЦИЈЕ RBTH * ИРИНА РЕШЕТОВА УРЕДНИК СРПСКЕ РЕДАКЦИЈЕ RBTH * ЈЕКАТЕРИНА ТУРИШЕВА АСИСТЕНТ СРПСКЕ РЕДАКЦИЈЕ RBTH * МИЛАН РАДОВАНОВИЋ, БОЈАНА МИШКОВИЋ,ИВАНА КНЕЖЕВИЋ ПРЕВОДИОЦИ * АН ДРЕЈ ЗАЈ ЦЕВ ДИ РЕК ТОР ФО ТО ГРА ФИ ЈЕНИ КО ЛАЈ КО РО ЉОВ ФО ТО ГРА ФИ ЈА * МИ ЛА ДО МО ГАЦКА ДИ РЕК ТОР ОДЕ ЉЕ ЊА ПРЕ ЛО МА И ДИ ЗАЈ НААНДРЕЈ ШИМАРСКИ ДИЗАЈН * ИЉА ОВЧАРЕНКО ПРЕ ЛОМ

ЗА ОГЛА ША ВА ЊЕ У ОВОМ ДО ДАТ КУ МО ЛИ МО ВАС ДА СЕ ОБРА ТИ ТЕ ЈУ ЛИ ЈИ ГО ЛИ КО ВОЈ, ДИ РЕК ТО РУОДЕ ЉЕ ЊА ЗА ОД НО СЕ СА ЈАВ НО ШЋУ: JULIA.GOLIKOVA@RBTH.RU.

© 2012–2013 СВА ПРА ВА ЗА ДР ЖА ВА ФГБУ „РО СИЈ СКА ГА ЗЕ ТА“: АЛЕК САН ДАР ГОР БЕН КО ПРЕД СЕД НИК РЕДАК ЦИЈ СКОГ САВЕТА, ПА ВЕЛ НИ ГО И ЦА ГЕ НЕ РАЛ НИ ДИ РЕК ТОР, ВЛА ДИ СЛАВ ФРО ЊИН ГЛАВ НИ УРЕД НИК.

ЗА БРА ЊЕ НО ЈЕ КО ПИ РА ЊЕ, ДИ СТРИ БУ ЦИ ЈА ИЛИ ПРЕ У ЗИ МА ЊЕ СА ДР ЖА ЈА ОВОГ ИЗ ДА ЊА, ОСИМ ЗА ЛИЧ НУ УПО ТРЕ БУ, БЕЗ ПИС МЕ НЕ СА ГЛА СНО СТИ „РО СИЈ СКЕ ГА ЗЕ ТЕ“. МО ЛИ МО ВАС ДА СЕ ЗА ДО ЗВО ЛУ ОБРА ТИ ТЕ НА ТЕ ЛЕ ФОН +7 (495) 775 3114 ИЛИ НА EMAIL EDITOR @RUSKAREC.RU. „RUS SIA BEYOND THE HE A DLI NES“ НЕСНО СИ ОД ГО ВОР НОСТ ЗА НЕ НА РУ ЧЕ НЕ ТЕК СТО ВЕ И ФО ТО ГРА ФИ ЈЕ.

није: контрола над Украјином, која је далеко од првих редова у систему америчких приори-тета, или спречавање стварања руско-кинеске алијансе која ће озбиљно угрозити САД? Тада се изненада може испоставити

да „слободна Украјина“ и није толико велика и неоспорна вред ност у очима Запада.

Аутор је председник председ-ништва Савета за спољну и одбрамбену политику.

Русија је сада држава--ревизиониста; ако по-клекне, биће неуспе-шни ревизиониста, што је далеко горе

и валутног система и са осваја-њем унутрашњег тржишта?

– Ако ситуација објективно захтева свеобухватну замену увозне робе, можемо ли ми кре-нути у то ако не обезбедимо сло-боду приватне иницијативе уну-тар земље, заштиту права на имовину и унутрашњу конку-ренцију?

– Ако штитимо законите ин-тересе Руса у Украјини, можда бисмо могли да пробамо да их заштитимо и понегде у Русији, на пример у Ставро пољ ском Кра ју или Сургуту?

У 19. веку је на шок изазван Кримским ратом Русија одго-ворила модернизационим про-јектом Александра II. Тај про-јекат није у свему био успешан, али није био ни јалов. Добар је и као подсећање да унутрашња реакција власти на спољашње изазове не треба да се састоји у „тренирању стро гоће“, него у коренитој промени оријентира.

Неко ће ми сигурно рећи да је та промена постала могућа захваљујући промени власти у Зимском дворцу. Тако је. Али ствар је управо у томе да смена личности које су на власти ни-једног тренутка не доведе у пи-тање лојалност самој држави.

Овде је поново умесно гово-рити о парадоксалном ефекту материјализације пропаганде. Данашња „лица протеста“, сви ти Немцови и сав тај „Пуси Ра-јот“, сви су они своје сопствене карикатуре и сви као да су си-шли са платна „кремаљског оде љења за агитацију и пропа-ганду“ са циљем да изложе екс-клузивни план капи ту лације своје земље или да при ложе свој ауторски додатак пакету међу-на родних санкција. Нажалост, има појава које су далеко не-при јатније од санк ци ја. На при-мер, губитак наде у национал-ну одговорност опо зи ције. Може се рећи да је то нај већа жртва кримске кам пање.

Аутор је председник москов-ског Инстута за националну стра те гију.

сви њихо в и омиљени аргумен-ти о „ми лијардама изнетим из зем ље“ и о „урођеном кукавич-луку клептократије“.

Нема потребе да нас неко за-страшује последицама и да нам прича како ћемо скупо плати-ти „оронулу бању“. Ово није биз нис, ово је морални чин и једина могућа одлука, ако уоп-ште желимо да будемо нација.

То и јесте фатум. То морал-но опредељење покренуло је низ неповратних последица: најпре доносите одлуку да ћете брани-ти Севастопољ, а затим се испо-ставља да се ту не може изгра-дити сигурна конструкција уколико се цео Крим не приса-једини. Важно питање је да ли ће се присајединити де јуре или дефакто. Ни ту фактички не постоји могућност избора. Ста-новништво Крима је на рефе-рендуму донело одлуку о приса-је дињењу Русији, а не сивој зони непризнатих држава.

Где ће се зауставити тај ланац неповратних последица, тај фа-тум кримског рата?

Правог рата очигледно неће бити. Вероватно неће бити чак ни хладног рата, али ће зато мир бити довољно врућ да мно-ги осете то на својој кожи. Није ствар само у системским, па ни у неформалним санкцијама од стране Запада. Ствар је у томе што РФ практично од самог на-станка наступа са позиција сво-јеврсног пуризма и приврже-ности слову међународног

Губитак наде у нацио -налну одговорност руске опозиције је можда највећа жртва крим ске кампање

АЛЕК

СЕЈ ИО

РШ

КО

НСТ

АНТИ

Н М

АЛЕР

05РУСКА РЕЧ УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА Економија

КИРИЛ МЕЉНИКОВ

У најближој будућности нај-ве ћи значај ће имати еко-ном ска, а не политичка пита-ња покренута фебруарским и мартовским догађајима у Украјини.

Гасни ризици Европске уније

Русија и ЕУ Како ће украјинска „револуција“ утицати на испоруке гаса Европи и да ли ће Кијев моћи да врати свој дуг Русији?

„Новац смо дали, цене гаса сма њили, а они ништа не пла-ћају“, рекао је председник Вла-димир Путин. Кијев ни је негодо-вао због нових усло ва испо руке гаса. Извори блиски преговара-чима кажу да у овом тре нут ку дуг „Нафтогаса“ износи нешто више од 2 милијарде долара.

Засада се не зна тачан сце-нарио по коме ће се развијати ситуација. Русија је спремна да преко Владе или „Гаспрома“ по нуди „Нафтогасу“ нови кре-дит у висини од 2–3 мили јарде. Власти у Кијеву су наговести-ле да рачунају на то, а истовре-мено преговарају са ММФ-ом о кредиту од најмање 14 мили-јарди за одржавање целокупне украјинске економије. Тако ђе, они наго вештавају да неће при-бегавати несанкционисаном коришћењу гаса, јер се боје по-горшавања од но са са Европом.

Руски гас покрива отприли-ке трећину потреба европских по трошача. Половина те коли-

ра. „Међутим, још је акутније питање репутације. ‘Гаспром’ улаже новац у развој експло-а тације гаса за западно тржи-ште, тако да је понављање он-даш њег сценарија недопустиво“, ка же руски функционер. И за-иста, Москва је одавно сагле-дала неопходност диверзи фи-кације испоруке гаса Европи, тако да ове године кроз недав-но отворени „Северни ток“ тре-ба да прође преко 20 милијарди кубних метара гаса. Поред тога, „Гаспром“ наставља усаглаша-вање са европским властима про јекта „Јужни ток“, којим ће се гас извозити у регион по дну Црног мора.

Москва је почетком марта, као што се и очекивало, објавила да за Украјину попуст на гас више неће важити. Првобитно је било одлучено да Русија одо-бри Украјини кредит од 15 ми-лијарди долара, с тим да Кијев један део добијених средстава усмери на измиривање дуга пре ма „Гаспрому“. Планирано је да се попуст дефинише свака три месеца у виду допунског уго вора. Цена са попустом изно-си 268,5 долара за хиљаду m3 гаса, док је пуна цена 415 до-лара. Украјина је почела да добија руски гас од 1. јануара 2014, а украјински „Нафтогас“ није измирио дугове ни за фе-бруар.

чине испоручује се кроз укра-јински гасовод, чија је пропу-сна моћ на улазу 288 милијарди, а на излазу 178,5 милијарди m3, од чега 142,5 милијарди иде у Европу. Прошле године је Украјина увезла 27,9 милијарди кубних метара, док је преоста-ли гас (86,1 милијарда m3) преко њене територије отишао у Ев-ропу. Европске власти су дале до знања да су заинтересоване за очување стабилности прото-ка руског гаса кроз Украјину. Украјина и сама покушава да смањи своју зависност од ру-ског гаса и у том правцу се тре-нутно воде преговори о увозу из Словачке.

Европски потрошачи су ипак, по свему судећи, одлучили да се унапред осигурају. Статисти-ка говори да је од почетка марта преузимање гаса из украјинског гасовода нагло порасло. Најра-њи вије земље попут Бугарске, која кроз украјински гасовод добија 85% увезеног гаса, већ стварају резерве.

Извори блиски „Гаспрому“ тврде да испорука руског гаса Европи кроз територију Укра-јине сада није у опасности. Из-вор у Министарству енергети-ке РФ подсећа да је „Гаспром“ 2009. због обустављања транзи-та кроз Украјину морао да пла-ти казну од 3 милијарде дола-

Од почетка марта преузимање руског гаса из украјинског гасовода од стране европских земаља нагло је порасло

долара за хиљаду m³ гаса тре-нутно плаћа Украји на, док је пу-на цена руског гаса 415 долара

млрд m³ гаса отишла је 2013. уЕвропу преко Украјине, која је сама увезла 27,9 млрд m³

268,5

86,1

У БРОЈКАМА

АНДРЕЈ РЕЗНИЧЕНКО

Мађарска је друга земља ЕУ која је питање своје енер гет-ске независности дала у ру-ке руских нукле ар них инже-њера. Рад ће бити плаћен повољним руским кредитом.

Нови посао „Росатома“ у ЕвропиНуклеарна енергетика После уговора о изградњи НЕ „Ханхикиви-1“ у Финској, руска нуклеарна корпорација иде и у Мађарску

Нуклеарна енергетика, која је по сле хаварије у јапанској ну-клеарној електрани у Фукуши-ми доживела извесну кризу, по-степено се опоравља и поново ос ваја своју позицију у свету. У току последњих пар година већ неколико земаља, међу којима и неке европске, донело је одлу-ку о значајном развоју комплек-са нуклеарних електрана.

НЕ „Пакш“ обезбеђује више од половине струје у Мађарској

Финска, која је позната по то -ме што поседује најстрожу ну-клеарну контролу на свету, у де-цембру 2013. потписала је уго-вор са ћерком-компанијом руске државне корпорације за нукле-арну енергију „Росатом“ о из-град њи нове нуклеарне електра-не. А парламент Мађарске је у фебруару 2014. ратификовао ме-ђудржавни споразум са Русијом о развоју капацитета нуклеарне електране „Пакш“.

Нуклеарна енергија је за Ма-ђарску један од главних стубо-ва њене енергетске безбедности. Енергетском стратегијом Ма ђар-ске предвиђено је да се у експло-атацију уведу нови нуклеарни

ка пацитети путем повећања бро-ја енергетских блокова већ по-стојеће и активне електране. Да ли је Будимпешта требало да жу ри са овом одлуком?

Удео увоза јефтине електрич-не енергије у Мађарској је зна-чајно порастао током последњих година и 2013. је износио 28%. Да љи пораст увоза довео би до угро жавања енергетске безбед-ности земље, зато што због јеф-тине „туђе“ електричне енергије активирање нових капацитета није рентабилно. А то значи да би у догледној будућности земља могла постати енергетски завис-на од суседа.

„Пакш“ је 2013. обезбедио ви ше од половине енергије у енергет ском билансу земље, при чему је дошло до смањења про-изводње у оквиру нерентабил-них енергетских постројења. Пре ма нај новијим прогнозама мађарске електродистри буције MA VIR, енергетски капацитети у Мађарској ће до 2030. пасти на 5120 MW, и биће неопходно да се активира 11400 MW додат-них капацитета. Руси су за пове-ћање капацитета елек тране „Пакш“ предложили кориш-ћење енергетских блокова ге-нерације 3+ укупног капацитета 2400 MW. С обзиром да ће ак-тивни енергетски блокови „Пак-ша“ у периоду 2032–2037. обу-ставити производњу, 2038. ће у систему уместо 4400 MW бити само 2400 MW електричне енер-гије из нуклеарних постројења.

Цифре саме говоре. Јасно је да изградњу два нова блока „Пак ша“ траба почети већ сада, јер изградња дуго траје.

Повећање капацитета „Пак-ша“ ће Мађарској обезбедити

Србија је из СФРЈ наследила Мо-раторијум на изградњу нуклеар-них електрана. Пре две и по го-дине појавила се могућност да Србија постане активни учеснику изградњи нових нуклеар нихелек трана у Беленама у Бу гар-ској. Овакво решење је било вео-ма погодно за Србију, јер гапоменути Мораторијум не спреча-ва, а учешћем у пројекту би се об-новили српски стручни ка дрови, којих тренутно нема довољно.Економска криза и политички од носи снага су то питање одло-жили, али почетком ове годинедолази до новог и још озбиљ ни-јег помака: Мађарска и Русија су потписале уговор о изградњи два блока нуклеарних електра-на нове руске генерације у Пак-шу, на мање од 300 километара од Београда. Ово је важан потез за развој енергетике Мађарске, која и сада у великом процентудобија струју из поменуте елек-тране руске производње. Томе једопринела и чињеница да на ну -

клеарном тржишту данас Русијапредставља земљу са најоз биљ-нијом и вероватно економски најповољнијом понудом. Пита ње планирања развоја енергетике и могуће улоге нуклеарних елек-трана у тим плановима у Србији последњих година је отежаночи њеницом да Србија данас ра -с полаже веома смањеним бро-јем нуклеарно оријентисаних ка-дрова, махом у поодмаклим годи-нама. Ситуација је реално не што боља, јер постоје струч ња ци који активно ра де у свету.По сле уклањања иско ри шћеног нуклеарног горива из истражи-вачког реактора у Вин чи (руске про из водње), активност преоста-лих стручњака у Ср бији се сво-ди на обезбеђивање мини малне стру ч не подршке др жав ним ин-сти ту цијама.Стога ангажман „Росатома“ уМа ђарској буди наду да обнованаучних и стручних кадрова уоб ласти коришћења нуклеарнеенергије у Србији може бити јошувек ефикасно изведена. При-ме на нуклеарне енергије у Срби -ји је дугорочна неминовност, а одговарајући кадрови су пред-

АНАЛИЗА

Шанса за српске нуклеарне стручњакеДрагољуб

АнтићНУКЛЕАРНИ ФИЗИЧАР

услов за то. Малобројни српски стручњаци за нуклеарну енерге-тику углавном немају дилемеда је сарадња са Бугарском, Ма-ђарском или Словачком добро решење. При томе је сасвимбесмислена дискусија о помену-том Мораторијуму, који се већ годинама користи као параван за блокирање сваког разумног планирања развоја енергетике.Делимично учешће Србије у из -градњи и коришћењу неке однуклеарних електрана у овим зем љама било би у складу санашим економским могућно-сти ма и омогућило би постепе-но школовање кадрова за неке будуће нуклеарне електране. Ка-сније електране, у којима биСрбија могла да учествује, могубити грађене и на неким од ло -кација у самој Србији, које севећ више од 30 година истра жу-ју. Енергетика Србије би се та-ко уклопила у обиман енергет-ски систем који је тренутно на најекономичнији начин повезанса Русијом и европским зем ља-ма, и који представља важну ставку у енергетици свих европ-ских држава.

кон курентност и дати јој адуте у односу на друге зем ље. Данијел Бе неш, генерални ди ректор че-шке електроенергетске компа-није CEZ скренуо је пажњу на то да ће за хва љујући новим ну-клеарним капацитетима за 15–20 година електрична енергија која се производи у Мађарској бити

зна т но јефтинија него нпр. она која се производи у Чешкој.

Новац за доградњу нуклеар-не електране даје Русија, а за усло ве кредитирања не може се рећи да су неповољни. Треба узети у обзир да финансијске институције у свету не дају кре-дите на период дужи од 15 го-

дина. Споразум чији је рок 21 година Мађарској даје повољне услове, а враћање кредита треба да почне тек након увођења у експлоатацију нових капаците-та. Каматна стопа износи 4,5%, што значи да је нижа од тржиш-не, тј. кредит је за Будимпешту очигледно више него повољан.

Нуклеарна Русија: ruskarec.ru/15881

ИТА

Р-ТА

СС

AFP/EASTNEW

S

06РУСКА РЕЧ УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРАПутовања

Овај манастир се налази на 100 km од Бајкалског језера, недалеко од града Улан Уде у Републици Бурјатији. У све-ту он није познат, баш као ни чињеница да у Русији има мно-го будиста. Манастир се зове

Иволгински дацан и саграђен је 1945, убрзо после завршет-ка Другог светског рата. Служи као резиденција вође будиста Русије, а састоји се из седам различитих храмова и универ-зитета, где се будистичке ламе

припремају за будућу службу у разним новооснованим храмо-вима Бурјатије. Улан Уде није познат само по свом будистич-ком манастиру већ и по споме-нику у облику Лењинове главе, највећем те врсте у свету.

Готово да је тако. Град Зеле-ноградск налази се на Балти-ку у Калињинградској Обла-сти. Калињинград се раније звао Кенигсберг, а основали су га витезови Теутонског ре-да 1255. године и чувен је као родни град великог филозофа Канта. Овај град населили су

немачки колонисти, да би на крају постао престоница Пру-ског Војводства. Калињинград је био део Трећег Рајха, а по завршетку Другог светског ра-та припао је Совјетском Саве-зу. Данас овде живе Немци, Грци, Јермени, Пољаци, Руси и Литванци. Потомци људи који

су одавде исељени после по-раза нацизма често се враћају како би обишли старе куће, гроб ља и немачке замкове. Мно ге овдашње знаменито-сти и градови некада су носи-ли другачија имена. Тако је, на пример, Зеленоградск раније био Кранц.

Веома налик њој, али 6500 km источно — Алтајске планине се налазе у Јужном Сибиру на граници са Монголијом. Због недостатка путева и осталих видова инфраструктуре

у овој удаљеној области, Алтајске пла нине, од чије ле-поте застаје дах, и даље су једно од најнеприступачнијих места у Русији. Главни град и једино урбано подручје је

Горно-Алтајск, који има 60.000 становника. Остало становни-штво живи у селима. Мешта-ни кажу да се славно митско краљевство Шамбала налази негде на „руском Тибету“.

Санкт Петербург се често на-зива „северном Венецијом“, мада га је његов оснивач, Петар Велики, замислио по угледу на Амстердам. Овај град, поникао на мочварном тлу, представља највећу луку Русије и руски „прозор у Ев-ропу“. Туристичка престони-ца Русије позната је по кана-лима, покретним мостовима, дугим ривама, романтичним „белим ноћима“, прелепим фасадама и бројним шар-мантним улицама, од којих су многе име добиле по руским писцима из 19. и 20. века.

4. Тибет?

1. Немачко село?

3. Швајцарска?

2. Венеција?

РУСИЈА, СВЕТ У МАЛОМДЕСЕТ МЕСТА ЗА КОЈА ЈЕ НА ПРВИ ПОГЛЕД ТЕШКО ПОВЕРОВАТИ ДА СУ У РУСИЈИ

НЕКИ КАЖУ ДА ЈЕ ДОВОЉНО ВИДЕТИ РУСИЈУ ДА БИСТЕ ВИДЕЛИ ЧИТАВ СВЕТ. АКО СЕ ИМА У ВИДУ ДА НАШАЗЕМЉА ОБУХВАТА ВИШЕ ОД ОСМИНЕ НАСЕЉЕНОГ КОПНА ПЛАНЕТЕ, ТО МОЖДА И НЕ ЗВУЧИ ТАКО НЕВЕРОВАТНО.ИПАК, ПОКУШАЋЕМО ДА ВАМ ДОКАЖЕМО ОВУ ТВРДЊУ НА ДЕСЕТ КОНКРЕТНИХ И УПЕЧАТЉИВИХ ПРИМЕРА.

Више о дацану:ruskarec.ru/20199

Погледајте видео на ruskarec.ru/18695

1 2

10

3

ДМИТРИЈ СЕВАСТЈАНОВ

LOR

I/LEGIO

N M

EDIA

LOR

I/LEGIO

N M

EDIA

LOR

I/LEGIO

N M

EDIA

GEO

PHO

TO

07РУСКА РЕЧ УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКАЈА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА Путовања

Иако се Владивосток налазимного северније и источније од Истанбу ла, и овде постоје мореуз Источни Босфор и за-лив Златни рог. Преко њега је 2012, уочи са мита земаља Азијско-тихооке анске економ-

ске сарадње (АТЕС), подигнут висећи мост. Па ипак, Вла ди-во сток се че шће пореди са СанФранци ском него са Истанбу-лом. Никита Хрушчов је чак донео одлуку да сагради мре-жу жичара у овом брдови-

том граду како би од њега на правио „други Сан Фран-циско“. Међутим, проје кат је обустављен после из град ње постојеће жичаре и град је задр жао свој је дин стве ни спој руске и кинеске културе.

Не, ово су Ленски стубови,још једно место са Листе свет ске баштине УНЕСКО-а. Јединствени камени облици почели су да се формирају пре 540–560 милиона година и ле-же на слоју кречњака из пе-риода камбрије. Величанстве-не шумом обрасле стене од црвеног пешчара огледају се у мирним водама реке Лене,

главне саобраћајнице која во-ди до ове природне знамени-тости. Посетиоци као прево зно средство углавном користе бродиће који полазе из Јакут-ска. Иако је потребно ма ње времена да се из Евро пе стиг-не до Ленских стубова него доКамене шуме, путовање је ве-ома напорно — укључује дуги лет авионом до Јакутска, за-

тим вожњу аутобусом до при-станишта, а после свега тога треба провести неколико ча-сова на броду или трајекту. На неке од стубова није се могуће попети, али постоји неколикоузвишења од око 100 m са којих се може уживати у лепо-тама сибирског пејзажа испре-сецаног прелепим огромним рекама.

Не, ово је заправо Авачински за-лив на полуострву Камчатка.Одавде се виде три вулкана —Корјакски, Авачински и Виљу чи-нски. На улазу у залив из воде се издижу три стене које носе назив „Три брата“. Ова знаменитост се сматра чудом природе и симбол је Авачинског залива и оближњег града Петропавловска Камчатског. Залив представља главни пролаз за људе и робу која стиже на полу-острво, док се на стеновитим ли-тицама око њега налази неколи-ко очаравајућих пећина, до којих се може стићи само кајацима за вожњу по мору. Легенда каже су у древна времена три лепа младића из племена са обале пожелела да заштите свој народ од опасних та-ласа; они су стали у залив, претво-рили се у камење, и тако собом за-штитили обалу од цунамија.

Камени кипови су уобичајен при-зор на острвима Индијског и Тихог океана, али не и на субарктичком платоу дубоко у тајги. Гигантски ка-мени „идоли“ на далеком платоу Мањпупуњор на Северном Уралу у Републици Коми заправо су при-родно настале стене које су ветро-ви обликовали хиљадама година. Неколико ових „идола“ високи су 30–40 m. Мањпупуњор је омиљена дестинација за оне који уживају у бо-равку у природи. До њега се може стићи пешачењем које траје неколи-ко дана или хеликоптером.

Вулкан Кроноцка сопка нала-зи се у истоименом национал-ном парку на Камчатском полу-острву, а неупућени посматрач помислио би да је реч о пла-нини Фуџи. Међутим, ово није Јапан већ Русија. Кроноцки ре-зерват је једна од најстаријих заштићених природних зона у Русији. Овде, близу обале Тихог океана, налази се велики број гејзира и термалних извора.Долина гејзира се налази на званичном списку „Седам чу-да Русије“. То је једино место на евроазијском континенту са пољима гејзира. При томе се ова област простире на мно-го већој површини него чувена поља гејзира на Исланду.

Вероватно је тешко помешатиМелбурн и Владивосток, али се обала Јапанског (Источног) мора лако може помешати са аустралијском обалом. Пејзажи смарагдног руског острва Мо-нерон у Татарском мореузу подсећају на тропско острвоиз телевизијске серије „Из гу-бљени“ (The Lost). Многе угро-жене животињске врсте, као што је сибирски тигар, могу се видети у Приморском Крају, ка-ко се ова област званично на-зива. Овде постоји велики број природних резервата, у којима живе бројне ретке биљне и животињске врсте. Овај крај зову још и „руска капија у Азију“, али неки њени удаљени предели још увек су непристу-пачни.

5. Истанбул?

9. Кинеска Камена шума?

7. Залив Халонг?

10. Ускршње острво?

8. Планина Фуџи?

6. Аустралија?

Ленски стубови:ruskarec.ru/25091

Тајна Мањпупуњора:ruskarec.ru/20517

12 вулкана Русије:ruskarec.ru/15909

Више о Монерону:ruskarec.ru/23875

4 5

6

7

8

9

НАТАЛ

ИЈА М

ИХАЈЛ

ЕНК

О

АЛЕК

СЕЈ ЈАРОШ

ЕВСК

И / STR

ANA.R

U

GEO

PHO

TO

GEO

PHO

TO

GEO

PHO

TO

LOR

I/LEGIO

N M

EDIA

АСЈА ОРЛ

ОВ

А

08РУСКА РЕЧ УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРАСпорт

facebook.com/ruskarecПратите нас на Фејсбуку и Твитеру!

Више тема на Интернет страници „Руске речи“САМО НА RUSKAREC.RU

twitter.com/ruskarec

Читајте нас поново у

„Политици“

28. МАJА

ТИМУР ГАНЕЈЕВ

Руси су са невероватних 80 медаља у Сочију поставили рекорд по броју освојених одликовања у историји зим-ског спорта за људе са по-себним потребама.

Рекордни успех руских параолимпијаца

Сочи 2014 XI Зимске параолимпијске игре затворене су спектакуларном и дирљивом церемонијом у Сочију 16. марта 2014.

„Пре почетка Параолимпијаде украјинска еки па је разматра-ла могућност да се повуче, али је на крају од лу чила да уче -ствује. То је само по себи вели-ка победа, јер спортисти са по-себ ним потребама четири го дине чекају почетак Пара-олим пијских игара“, истакао је Рошков. „Унутрашња тензија се осе ћала, али она није утица-ла на наше односе. Живели смо једни крај других, разговарали и подржавали једни друге.“

Највећи број медаља (30 ком-плета) додељено је у оквиру скијашких дисциплина. Репре-зентације Немачке и Русије освојиле су по шест златних медаља. 21-годишња скијашица Ана Шафелхубер постала је јед-

По мишљењу Павла Рошко-ва, одличан резултат репрезен-тације Русије у слеџ-хокеју ин-спирисаће многе спортисте са инвалидитетом да понове њихов успех. „Надамо се да ће успеш-но учешће наше репрезентације и добра медијска пропраћеност Параолимпијаде утицати на то да што више деце са инвали-дитетом почне да се бави спор-том“, закључио је он. „Некада смо у ре презентацију примали свакога ко је могао колико-то-лико да се креће. А сада се раз-вија здрава конкуренција. По-сле Торина започели смо про г раме помоћи људима са ин-валидитетом. Сигуран сам да ће се развој пара олим пијских спортова у Русији наставити.“

Репрезентација Русије је на Параолимпијским играма у Сочију, одржаним од 7. до 16. марта, заузела прво место по бро ју освојених медаља. При-пало јој је 80 медаља, од којих 30 златних. Тиме је надмашен резултат Аустрије (70) са Пара-олимпијаде у Инзбруку 1984.

„То је фантастичан резултат за наш тим. Жарко смо при-жељ кивали прво место у екип-ном пласману, али нисмо оче-кивали овакав број медаља“, изјавио је први потпредседник Параолимпијског комитета Ру-сије, члан извршног комитета Међународне спортске феде-рације особа са посебним по-требама (IWAS) Павел Рошков. „На пр вен ствима света ми смо лидери у многим дисциплина-ма, али Параолимпијада је мно-го зна чај нија. Ог ром ну заслугу за ус пех имају наши тре нери, који су успели идеално да при-пре ме спортисте баш за Сочи.“

Друга по броју медаља је еки-па Немачке, победник прошлих параолимпијских игара у Ван-куверу. Овај пут немачки спор-тисти су освојили 15 медаља (9–5–1). Треће место је заузела Ка нада, са 16 медаља (7–2–7).

Успех на Играма постигла је и репрезен тација Украјине, осво јивши 25 медаља (5–9–11).

на од хероина у Сочију, осво-јив ши пет златних одличја. „Ово је невероватан успех“, ре-кла је Шафелхуберова. „Овде сам се одлично осећала. Веома ми се допао Сочи, церемоније отварања и затварања, скија-шки терени. Параолимпијци су овде имали изузетне услове. Нисмо имали никакве тешкоће приликом кретања између так-мичарских објекта, нити у олим пијском селу. Такође бих желела да се захвалим волон-терима који су нам пружали помоћ и подршку.“

Једну златну медаљу више од Шафелхуберове освојио је ру-ски такмичар Роман Петушков. Он је једини шестоструки пара-олимпијски победник у истори-

21-годишња Михалина Лисова, руска репрезентативка у крос-кантрију и биатлону, освојила је 6 медаља, од чега 3 златне

Параолимпијада у бројкама

ји. Петушков је три злата осво-јио у биатлону, а три у ски ја-ш ким дисциплинама. „Тешко ми је да речима изразим своја осе ћања. Освојио сам прво зла-то за Ру сију у Сочију и то ми је помогло да наставим успешно да се так мичим“, каже Роман. „Па ра олимпијада је одржана на највишем нивоу. Сочи је по-стао град у којем људи са инва-лидитетом могу да се осећају равноправно и поштовано. А то је вредније од сваке победе.“

Последњег дана гледаоци су имали прилику да прате изу-зетно узбуд љиву финалну утак-мицу у слеџ-хокеју, у којој су домаћини након тешке борбе ипак изгубили од САД резул-татом 0:1. Репрезентација Ру-

сије је пример како се за не-коли ко година може створити ефикасна екипа. Пре три годи-не, наиме, ова репрезентација није ни по стојала, а свој први

званични турнир је изгубила са огромном разликом (0:60). Иг-раче је ујединио спорт: једног су ударила кола, други је изгу-био ноге на војној вежби, трећи у рату... А у марту 2014. убро-ја ли су се међу хероје.

Организатори се на-дају да ће Игре ин-спи рисати децу са посебним потребама да се баве спортом

ГЕОРГИЈ МАНАЈЕВ

Русија је и на Олимпијским и на Параолимпијским играма у Сочију била прва по броју медаља, за шта је вероватно делимично заслужна и јака народна спортска традиција.

Народни корени олимпијских победаТрадиција Благотворни утицај необичних древних руских игара на савремени спорт: шта су свајка и городки?

ног руског друштва — од сеља-ка до племића. Чак су и царе-вићи, одрасли у изолованој сре дини владарског дома, знали да је играју.

Свајка је имала значајну уло-гу и у једном од најважнијих тре нутака руске историје. Нај-мла ђи син Ивана Грозног, ца-ревић Димитрије, био је слабог здравља и боловао је од епи-лепсије. Када је његов старији брат Фјодор ступио на престо, Димитрије је послат у град Угљич, како би се сачувао од опасности које су га вребале на двору у престоници. Када је Ди-митрију било свега девет годи-на, у Москву је 1591. стигла вест да је дечак преминуо тако што је током играња свајке добио напад епилепсије, изгубио свест и повредио се оштрим клином

и међу племством, изузев на служењу војног рока — гроф Лав Толстој се сећа како су он и његови другови племићи игра-ли городки у војној касарни на Кавказу. У време СССР-а плем-ство је нестало, а городки је по-стала игра радника и сељака, али и припадника власти. У последњим годи на ма живота Лењин је имао оби чај да игра и по неколико сати сваке вече-ри, а Стаљин је био још стра-стве нији играч.

Уметник Јевгениј Кацман, ко ји је посетио Ста љина у ње-говој викендици, сећа се: „Јосиф Висарионович је био најбољи у игри го родки. Када је циљао палицом, лице му је зрачило посебном енергијом, као да се на кон гресу Партије бори за сопствене ставове“.

У једном од древних руских епова игра свајка употребљена је као метафора сексуалног чи-на, што није случајно. Симбол шиваизма, једног од најстаријих религијских култова, јесте лин-гам, спој прстена (женског сим-бола) и палице (мушког симбо-ла). Предмети ових облика упра во се користе у свајки, што очигледно указује да ова игра има дубоке корене који сежу до предхришћанског доба. Игра је била веома популарна у свим слојевима предреволуционар-

окончаног ступањем династије Романових на трон.

У данашње време заживела је још једна стара игра — го-родки. За њу се може рећи да је права руска игра, јер у дру-гим културама готово да не по-стоји сличан спорт. Циљ игре је да се поруше краћи дрвени штапови поређани на различи-те начине тако што се гађају палицом.

Игра је вероватно настала у 18. веку. Немачки уметник Кри-стијан Геј слер записао је 1805: „Ова игра постоји само у Русији, јер је за њу потребна велика сна га. У њој учествују јаки и ста мени људи, какви живе у овој земљи сурове климе.“

Городки је била игра нарочи-то омиљена у обичном народу у градовима и селима, али не

Городки — игра која се среће само у руској култури

који се користио у игри. Руси нису поверовали у причу да се онесвешћени царевић сам по-вредио клином који му је остао у руци и одмах су почеле да ко-лају гласине како су га запра-

во убили бојари који нису же-лели да он дође на престо. Без обзира на то која је верзија при-че тачна, смрт царевића Дими-трија изазвала је династичку кризу и почетак Смутног доба,

1(8 тимова)СЛЕЏ-ХОКЕЈ

Све о Сочију 2014:ruskarec.ru/25423

Репрезентације са највећим бројем медаља

30

28

22

30

9 715 80 16

© Р

ИА

„НО

ВОСТ

И“

ИТА

Р-ТА

СС