Zaštita životne sredine

Inženjerstvo zaštite životne sredineRudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djušina 7, Beograd

(ŽIVOTNA SREDINA I MINERALNE SIROVINE)

TREĆE POGLAVLJE

GEOETIKA

Geoetički kriterijumi eksploatacije ležišta mineralnih sirovina i zaštita

životne sredine

GEOETIKA

ETIKA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

1. GEOETIKA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE PRI EKSPLOATACIJI LEŽIŠTA MINERALNIH SIROVINA

2. GEOETIKA KAO GRANA PRIMENJENE ETIKE3. GEOETIKA I EKSPLOATACIJA LEŽIŠTA

MINERALNIH SIROVINA 4. GEOETIKA I NJENA ULOGA

5. ETIČNOST OČUVANJA ŽIVOTNE SREDINE 6. ETIČNOST INTEGRALNOG PLANIRANJA I

KORIŠĆENJA MINERALNIH SIROVINA7. ETIČNOST OČUVANJA - KONZERVACIJE

PRIRODNIH MINERALNIH SIROVINA8. ŽIVOTNA SREDINA I GEOETIČKI FAKTORI

Test - 2

GEOETIKA KAO GRANA PRIMENJENE ETIKE

Geoetika je grana primenjene etike, kao što su, na prmer ekološka etika, biznis-etika, informaciona etika i dr.

Pri tome se polazi od najopštije definicije etike kao "posebne grane filozofije, nauke o moralu, odnosno o čovekovoj moralnoj svesti i njenoj prirodi, nastanku i razvitku".

Opšta podela etike na teorijsku i normativnu, pri čemu takva klasifikacija ima značajnu funkciju i u okviru geoetike. Etika, odnosno geoetika ima nesumnjivo svoje mesto i u zaštiti životne sredine.

GEOETIKA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE PRI EKSPLOATACIJI LEŽIŠTA MINERALNIH SIROVINA

Civilizovanog čoveka je oduvek pratilo pitanje moralnosti. Takav je slučaj i kada je reč o geološkim istraživanjima ili eksploataciji i preradi mineralnih

sirovina odnosno rudarskoj aktivnosti uopšte. Neracionalnim i neodgovarajućim korišćenjem

neobnovljivih i obnovljivih prirodnih bogatstava, a pre svega iscrpljivih i neobnovljivih mineralnih sirovina (i

njihovim uništavanjem i razaranjem), nanose se neprocenjive štete, kako svojoj generaciji, tako još više

onim geneacijama koje će tek doći.

GEOETIKA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE PRI EKSPLOATACIJI LEŽIŠTA MINERALNIH SIROVINA Veruje se, da je rudarstvo, zajedno sa procesima

koncentracije, separacije i korišćenja mineralnih resursa, posebno onih energetskih, jedan od najvećih zagadjivača

životne sredine. Jasno je da sve karike istraživanja i eksploatacije

mineralnih resursa ne stvaraju u geološkoj sredini iste probleme, odnosno štete istog ili sličnog karaktera i

intenziteta. Geološka istraživanja, kao početna karika u nizu, izazivaju mnogo manje nepoželjnih posledica, nego

što je to slučaj sa eksploatacijom mineralnih sirovina, pripremom/koncentracijom ili primarnom preradom

mineralnih sirovina.

Kako je etika nauka o moralnom fenomenu, ona obuhvata, pre svega, skup običaja, navika, normi, kojima

se ljudi jedne društvene zajednice (ili neke delatnosti) rukovode u svojim postupcima. Ako se podje od toga da

je moral nastao onda kada je čovek, u potrebi da zadovolji svoje potrebe, želje, motive počeo da se pita - kako treba

da postupa jer, kao društveno biće, time što živi u zajednici on mora da ima na umu i potrebe drugih ljudi i potrebe budućih generacija. Prema tome, etičko pitanje je

kako zadovoljiti svoje potrebe, kako treba da deluje pojedinac a kako drugi da bi zadovoljenja bila moguća.

U istoriji nauka zabeleženo je da su početkom 90-tih godina prošlog stoleća postavljeni temelji za formiranje nove naučne

discipline iz oblasti primenjene etike; nova disciplina je nazvana geoetika.

U poslednjih dvadesetak godine, intezivno se razvijala nova disciplina primenjene etike - geoetika, čiji se strategijski zadaci i ciljevi precizno definišu kroz mnogobrojne naučne

članke i monografije. Geoetika je medjunarodno verifikovana kroz različite internacionalne simpozijume (skupovi u

Pribramu, Češka), na 30-tom Medjunarodnom (svetskom) geološkom kongresu u Kini 1996. godine, geoetika je

oficijelno uvršćena u kompleksnu problematiku i raspravu o obrazovanju u okviru ukupnih nauka o Zemlji.

GEOETIKA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE PRI EKSPLOATACIJI LEŽIŠTA

MINERALNIH SIROVINA Geoetika je medjunarodno verifikovana kroz različite

internacionalne simpozijume (skupovi u Pribramu, Češka), na

30-tom Medjunarodnom (svetskom) geološkom kongresu u

Kini 1996. godine, geoetika je oficijelno uvršćena u kompleksnu

problematiku i raspravu o obrazovanju u okviru ukupnih

nauka o Zemlji.

GEOETIKA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE Sa stanovišta svih najvažinijih geoloških i rudarskih

disciplina, od početnih geološko-ekonomskih ocenjivanja ležišta, do projektovanja optimalnih metoda eksploatacije i prerade ruda, sledeće grupe problema iz oblasti geoetike - zaslužuju posebnu pažnju, a to su:

• definisanje geoetike kao grane primenjene etike i procene njenog daljeg razvoja;

• uticaj geoetičkog faktora na usmeravanje geoloških istraživanja, pravce eksploatacije, prerade i njihovu etičku optimizaciju; i

• mesto, uloga, značaj i načini konkretnog uključivanja geoetičkog faktora u geološko-ekonomsku ocenu mineralnih resursa i metode eksploatacije, prerade i korišćenja sirovina.

Treba napomenuti da je za dalji razvoj geoetike veoma značajna činjenica da je na 30-tom, jubilarnom Medjunarodnom geološkom kongresu u Kini 1996. godine, prvi put otkako postoje ovi skupovi, geoetika uključena u problematiku obrazovanja u naukama o Zemlji. U vezi sa ovim interesantna je i činjenica da je u mnogim zemljama geoetika postala predmet koji se predaje na univerzitetu.

Etika zaštite životne sredine ili geoetika životne sredine daje okvir delovanja i definiše našu ulogu i odgovornost koju imamo kao žitelji sveta. Okviri moralnosti nas upućuju i vode i daju nam odgovore: kako da koristimo naša znanja iz zaštite životne sredine i prihvaćene principe etike - pri donošenju odluka, ličnih i onih značajnih za širu zajednicu, a koji odredjuju kakvi će biti naši medjusobni odnosi ili odnosi prema okruženju. To treba da utiče i odredjuje naše lično delovanje kao i naše učestvovanje u sociopolitičkom i ekonomskim odnosima koji posreduju u interakciji čovek-zaštita okoline na regionalnom i globalnom nivou.

O etici odnosno moralu u geologiji a posebno u rudarstvu se znalo i mnogo ranije, o tome se govorilo i o

moralu se učilo. Navešćemo samo nekoliko karakterističnih primera.

O profesionalnoj etici Roland D.Parks (1949.) u knjizi " Examination and valuation of mineral property", kaže:

”Da bi bio apsolutno nepristrastan u svom stavu, istraživač ne sme da ima odredjenih ličnih ili

finansijskuh interesa u odnosu na predmet njegovog istraživanja. ......

Šta su rekli o etici ?

Početkom ovoga veka budućim inženjerima istraživačima profesor F.W.Sperr (1924.) u svojoj knjizi

"Mining Engineering" iznosi stav o profesionalnoj etici, svojim studentima, rečima:

“Moraju se preduzeti sve mere predostrožnosti kako bi se izbegao uticaj pitanja nadoknade za mišljenje i sud

inženjera. Ukoliko se zainteresovane strane medjusobno ne poznaju, najbolje je da kompenzacija inženjeru u celini ili bar većim delom bude isplaćena

unapred, ili da postoje čvrste garancije za isplatu nakon podnošenja izveštaja.....

Šta su rekli o etici ?

Kako shvatiti pojam “pravičnog čina” u vezi sa očuvanjem nežive prirode, koja uključuje vodu, tlo,

vazduh, rude i minerale? U svom nadaleko čuvenom delu „De re metallica libri duodecim“, Georgius

Agrikola 1556. godine, delimično daje odgovor i piše o mnoštvu argumenata o “štetnom delovanju rudarstva”

(premda je i sam stekao bogatstvo od toga), pa tako navodi:

“Najjači argumenti protivljenja rudarstvu su

Šta su još rekli o etici ?

“Najjači argumenti protivljenja rudarstvu sušto su rudarenjem (eksploatacijom) uništavana polja, pa su Talijani u prošlosti bili zaštićeni zakonima, tako

da niko nije smeo kopati rudu ukoliko bi time uništavao plodna polja, vinograde i maslinjake. Krče se šume i voćnjaci, obaraju stabla jer rudarenje zahteva

ogromne količine drvene gradje, podgrade, za mašine i za topljenje. Kad se iskrče šume i voćnjaci nestaju i

ptice i životinje. Sve je to čoveku služilo kao značajan izvor hrane. Tamo gde je ruda “čišćena”, voda koja se pri tome obilno koristila, trovala je potoke i reke a ribe

bi se istrebile ili bile oterane …”.

GEOETIKA I NJENA ULOGA U OČUVANJU ŽIVOTNE SREDINE

Na osnovu postavljenih definicija i stavova uglednih imena koji su se bavili geoetikom, može se, u kratkim

crtama zaključiti:

geoetika je grana primenjene etike, a to znači da je najuže povezana sa odredjenim moralnim vrednostima, odnosno moralom, njegovim normama, vidovima moralnog ponašanja, ocenom šta je korisno a šta štetno, kao i sa razvojem moralne svesti u specifičnoj sferi geoloških nauka i u okviru obavljanja odgovarajućih delatnosti pri osvajanju geološke sredine, odnosno eksploataciju mineralnih sirovina;

izmedju geoetike i drugih primenjenih grana etike (biznis-etika, ekološka etika, informaciona etika i dr.) postoje bitne razlike koje se naročito ističu u odnosu na mineralne sirovine i njihova ležišta (iscrpljivost - neobnovljivost, unikalnost - neponovljivost, neravnomeran razmeštaj u svetskim okvirima, veliki ekonomski, socijalni, politički i vojnostrategijski značaj, neadekvatna supstitucija u velikom broju slučajeva i dr.);

geoetika se ne bavi samo geoekološkim problemima; njeno polje interesa i bavljenja je znatno šire, posebno kada su u pitanju istraživanja mineralnih sirovina i ocene njihovih ležišta (na pr.: poslovna geoetika kod kupovine i prodaje koncesija i sl.);

i kod geoetike, kao i kod klasične etike, može izdvojiti deo koji ima teorijsku dimenziju i deo koji je orijentis an na normativnu problematiku osnovni pravci daljeg razvoja geoetike treba da bude usmeren na tri grupe pitanja:

definisanje geoetike uz stvaranje pojmovnog/terminološkog aparata i sa jasnim razgraničenjem u odnosu na geoekologiju i slične discipline;

izrada i usvajanje medjunarodnih normi izraženih kroz medjunarodni geoetički kodeks; i

uvodjenje geoetike u sve nivoe obrazovanja i vaspitanja, posebno univerzitetskog;

Koja su to pitanja, koja će u osnovi dotaći moralne kriterijume i razmotriti osnovne etičke

principe u geološkim istraživanjima, oceni i eksploataciji kao i pripremi mineralnih sirovina.

Etika se u geologiji i eksploataciji mineralnih sirovina može razmatrati sa sledećih aspekata:

A Etičnost očuvanja životne sredine. B Etičnost u integralnog planiranja i korišćenja

mineralnih sirovina; i C Etičnost očuvanja-konzervacije prirodnih

mineralnih sirovina za naredna pokoljenja.

Pri budućoj eksploataciji ležišta mineralnih sirovina neophodno je orijentisati se na nekoliko etičkih zahteva:

Ograničiti potrebe za sirovinama na optimalne količine, Eksploatisati samo odredjene količine sirovina, kako bi se već

u toku eksploatacije optimizirala produkcija otpadnog materijala,

Sistemski ugraditi odredjene zahteve za “čistom” proizvodnjom na osnovu efikasnijeg korišćenja sirovina

(kompleksna valorizacija niza elemenata tokom prerade), Ne smatrati jalovinu iz procesa dobijanja sirovina za proizvodne gubitke (ona predstavlja novu tehnogenu sirovinu),

Čuvati ekosisteme zemlje, posebno u konflikno interesantnim područjima,

Uvoditi potencijal preventivnih čistih – bezotpadnih tehnologija, sa ciljem eliminisanja nepovratnih ekoloških investicija,

Shvatiti da sve što posedujemo potiče iz prirode. .

ETIČNOST OČUVANJA ŽIVOTNE SREDINE

Mineralno-sirovinski kompleks u okviru geoloških istraživanja i rudarske delatnosti - osnovni akcenat postavlja se na sledeća pitanja:

• definisanje geoetike (ekološke etike) kao nove geološko-etičke a zatim i rudarske discipline, a istovremeno i grane primenjene etike;

• povezivanje geoetike sa problematikom istraživanja, eksploatacije i korišćenja mineralno-sirovinskih resursa u okviru zaštićenih zona, sa posebnim osvrtom na primenu sistemskog pristupa (sistemska analiza) i kompleksne metode ocene ("Cost-benefit" analiza ili ATK); i

• geoetički problemi teorije i politika konzervacije mineralnih sirovina

u širem i užem smislu u datim konkretnim uslovima ( racionalno korišćenje geogenih i tehnogenih mineralnih sirovina – gubici kvaliteta i kvantiteta; kompleksno korišćenje ležišta i okolnih

stena; skladiranje ostataka prerade mineralnih sirovina i posteksploataciono korišćenje rudarskih prostorija; i dr. pitanja).

ETIČNOST INTEGRALNOG PLANIRANJA I KORIŠĆENJA MINERALNIH SIROVINA

Kompleksna valorizacija mineralnih sirovina i integralno korišćenje mineralnih resursa predstavljaju jedan od značajnih moralnih principa koje smo dužni ispoštovati prema sebi a posebno generacijama koje dolaze.

ETIČNOST INTEGRALNOG PLANIRANJA I KORIŠĆENJA MINERALNIH SIROVINA

Ekonomski značaj tehnogenih mineralnih sirovina je svakim danom sve veći, jer njihovo korišćenje

doprinosi ideji etičnosti kompleksne valorizacije:

• Smanjenje iscrpljenosti prirodnih mineralnih resursa;

• Smanjenje troškova povezanim sa skladištenjem i daljim rukovanjem tehnogenih mineralnih

sirovina; • Zaštita čovekove okoline, životne sredine; i

• Stvaranje dopunske vrednosti, jer je za njihovo formiranje već utrošen odredjeni rad i energija.

ETIČNOST OČUVANJA - KONZERVACIJE PRIRODNIH MINERALNIH SIROVINA

Jedna od najobuhvatnijih i često citiranih definicija pojma konzervacije podrazumeva najefikasnije praktično

iskorišćavanje, dobijanje i upotrebu, odnosno re-upotrebu poznatih mineralnih sirovina, na nivou savremene tehnike,

odnosno tehnologije. Ona obuhvata: pronalaženje novih izvora sirovina koje su sada u

upotrebi; razvijanje novih metoda za njihovo dobijanje;

usavršavanje tehnoloških procesa; povećanje iskorišćenja i smanjenje gubitaka; i

pronalaženje supstituta za sirovine koje su sada u upotrebi.

ETIČNOST OČUVANJA - KONZERVACIJE PRIRODNIH MINERALNIH SIROVINA

Pored toga postoji čitav niz pitanja konzervacije, geoetičkog karaktera od kojih treba naročito istaći sledeća:

opšti problemi istraživanja i korišćenja mineralnih sirovina kao iscrpljivih i neobnovljivih prirodnih

resursa; teorija i politika konzervacije mineralnih sirovina sa

posebnim akcentom na geoekološku konzervaciju u užem smislu i rezervna ležišta;

geoetički aspekti formiranja, održavanja i rasprodaja strategijskih rezervi mineralnih

sirovina; geoetička dimenzija usaglašavanja interesa različitih

socijalnih grupa u odnosu na istraživanje, eksploataciju i korišćenje mineralnih sirovina.

Moralna odgovornost se ogleda, ne samo u činjenju, već i ne činjenju.

U etici ne postoji neutralnost i nepristrasnost, jer ko

ne želi delovati, mora pred svojom savešću odgovarati za svoje nedelovanje a niko ne može izbeći etičkoj odgovornosti pod izgovorom da je

samo pojedinac od kojega ne zavisi sudbina sveta.

Zaštita životne sredine

Documents

Transcript of Zaštita životne sredine

Tehničar zaštite životne sredine

OBLIGACIONOPRAVNA ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINEzbornik.pf.uns.ac.rs/images/download/2009/2009-2/doi_10.5937_zrpfns43-0027.pdf · Dr Jožef Salma, Obligacionopravna zaštita životne sredine

ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE

HEMIJA ŽIVOTNE SREDINE II - helix.chem.bg.ac.rshelix.chem.bg.ac.rs/~grzetic/predavanja/Hemija zivotne sredine II... · HEMIJA ŽIVOTNE SREDINE II _____ ANALITIČKE GREŠKE I STATISTIČKA

Osiromašeni uranijum, zaštita životne sredine i stanovništva - naša večna briga - Slobodan Petković, general u penziji

VISOKA - vsar.edu.rs · PDF fileugrožavanje životne sredine; Radioaktivno zračenje i zaštita; Buka i vibracije; Zagađivanje i zaštita hrane; Otpadne materije; Zaštita prirode,

Zagađivanje i zaštita životne sredine

OPŠTA EKOLOŠKA RAZMATRANjA OSNOVE ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE OSNOVNI ELEMENTI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE OSTALI ELEMENTI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

Ministarstvo za štite životne sredine Republike Srbije Agencija za zaštitu životne sredine

Zaštita životne sredine

PREGLED STANJA ŽIVOTNE SREDINE REPUBLIKA SRBIJA Drugi … II.pdf · zaštite životne sredine je donela odluku da Preglede stanja životne sredine uvrsti u svoj redovni program.

Zaštita životne sredine kao uslov održivog razvoja Obrenovca

MEĐUNARODNE ORGANIZACIJE I INTEGRACIJE · ozonske rupe, uz ovu oblast zadataka, definisana je još jedna – zaštita životne sredine. Teme razvoja i životne sredine tretiraju

Metodologija Istraživanja Životne sredine

Stevan M. Stankovič* ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE I SAVREMENI ...

Radioaktivno zagađivanje životne sredine. Zaštita od ...

Zaštita životne sredine u mom okruženju Na lokalitetu – opštine Subotica

ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE KAO USLOV OPSTANKA

EKOLOGIJA I ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE-prezentacija za studente 2015.ppt

Oblici zagađivanja životne sredine