VREME I KLIMA

VREME I BILJKE

Vreme je termin koji često upotrebljavamo, a posebno u periodu kada se stalno smenjuju sunčani i veoma topli sa oblačnim i veoma hladnim, često kišovitim i snežnim danima.

Opisujući te promene, mi konstatujemo da je vreme lepo (sunčano) i tada smo raspoloženi ili ružno (sa padavinama), što nas dovodi u

stanje neraspoloženosti.

Na sličan način reaguju i biljke... u toku sunčanih i toplih dana su raspoložene

(cvetaju), a u toku hladnih dana skupljaju svoje cvetove.

Drugim rečima, vremenske prilike mogu povoljno i nepovoljno da utiču na biljke.

Međutim, ni velike vrućine nisu baš omiljene među biljkama.

VREME I KLIMA

Vreme je specifično stanje atmosfere koje se formira

neprestanim odvijanjem fizičkih procesa i promena meteoroloških elemenata u vazdušnom omotaču

oko Zemlje.

Vreme se menja iz dana u dan i nije isto na različitim delovima

Planete. Kada govorimo o vremenu mislimo da li je hladno ili toplo, vlažno ili suvo, vedro ili oblačno. Većina vremenskih fenomena se odvija u troposferi neposredno

ispod stratosfere.

Skup karakterističnih tipova vremena koji preovladava iz godine u godinu na

nekom mestu ili u nekoj oblasti na Zemlji predstavlja klimu datog mesta.

Tropska klima Umerena klima Polarna klima

KLIMA I KLIMATSKI POAJSEVI

Klima je statistika vremena u intervalima od više od 30 godina.

Još su grčki filozofi na osnovu različitih solarnih uticaja izdvajili pet osnovnih

klimatskih pojaseva ili zona (tropska, 2 umerene i 2 polarne zone). Na prelasku između tropske i umerene zone mogu se izdvojiti dve prelazne suptropske zone, a na prelasku između umerene i polarne dve

subpolarne zone.

Klima ne zavisi samo od primljene Sunčeve energije, već i od strujanja vazduha,

nadmorske visine, udaljenosti od obale mora i drugih faktora, tako da je klasifikacija

klimatskih zona daleko složenija. Najprihvatljivija je klasifikacija koju je dao

Köppen, a kasnije modifikovao Geiger.

A- tropska, B – aridna, C – umerena, D –hladna kontinentalna, E – polarna klima

Vreme i klima

U svakoj klimatskoj zoni, u vertikalnom pravcu, od podnožja ka vrhovima planina,

izdvajaju se vertikalni ili planinski klimatski pojasevi, u kojima se na sličan način kao od ekvatora prema polovima,

menjaju vremenski uslovi od nižih ka višim nadmorskim visinama.

Vreme i klima

Vertikalni klimatski pojasevi se razlikuju u zavisnosti od horizontalne klimatske zone u

kojoj se planina nalazi. Najveća raznovrsnost vertikalnog zoniranja uočava

se na planinama tropske, a najmanja na planinama polarne klimatske zone.

Vreme i klima

Sve vremenske pojave i promene koje se dešavaju na velikim prostorima na Zemlji, u okviru klimatskih zona utiču na formiranje zonalne makroklime. Makroklima uslovljava

razvoj specifične zonalne vegetacije i odgovarajućeg tipa zonalnog zemljišta.

Vreme i klima

Klimatske razlike lokalnog karaktera, između sasvim bliskih područja, kao sto su specifične geomorfološke odlike pojedinih predela mogu uticati na formiranje lokalne ili mezoklime.

Klima na malom, ograničenom prostoru i u prizemnom sloju vazduha, koja se formira pod

uticajem lokalnih razlika u reljefu, vodenim tokovima, zemljištu i vegetacije, naziva se

mikroklima.

Horizontalni raspored temperature

Horizontalni raspored padavina

Zonobiomi

Vegetacijski pojasevi na Zemlji

Zonobiomi

Vegetacijski pojasevi na Zemlji

Zonobiom večnozelenih tropskih kišnih šuma (Pluvisilvae)na lateritnom zemljištu u vlažnoj ekvatorijalnoj klimi

Rasprostranjenje tropskih kišnih šuma

Srednje mesečne temperature: 23-27oCTemperaturna amplituda mala (1-6oC)

Padavine ravnomerno raspoređene ili ima dva perioda sa maksimumom padavinaGodišnja suma padavina velika (mesečno i do 700 mm)

Vegetacija: džinovsko drveće, palme, drvenaste paprati, lijane i epifite

Vrste rodova Calamus, BignoniaVrste Combretum latifolium, indijski orahčić –

Myristica fragrans, kafa – Coffea arabica

Zonobiom večnozelenih tropskih kišnih šuma (Pluvisilvae)na lateritnom zemljištu u vlažnoj ekvatorijalnoj klimi

Daskasti korenovi – mnoge drvenaste vrste, a posebno neki predstavnici roda Ficus, odlikuju

se prisustvom daskastih korenova koji obezbeđuju stabilnost na močvarnom zemljištu.

Epifite

Epifite su veoma česte u flori tropskih kišnih šuma. Veliki broj predstavnika familije Orchidaceae živi epifitski na

drvenastim biljkama.

Daskasti korenovi

Zonobiom listopadnih tropskih (monsunskih) šuma (Hiemilignosa)i savana na crvenkastom lateritnom zemljištu

u periodično vlažno-suvoj tropskoj klimi

Temperaturna amplituda mala (oko 10oC)Naizmenično se menjaju vlažni i sušni periodVlažni period se karakteriše temperaturnim

maksimumom

Vegetacija: listopadne tropske monsunske šume

savanske šumesavane

Savane i savanske šume

Zonobiom pustinjske vegetacije na sivom pustinjskom zemljištuu suvoj suptropskoj klimi

Temperaturna amplituda tokom godine velikaIzraženi i dugotrajni periodi suše sa vrlo

velikim temperaturama

Pustinjska vegetacija je jednostavne strukture, otvorenog sklopa, sa veoma specifičnim ekološkim oblicima biljaka,

izuzetne veličine i sukulentnih vegetativnih organa

Zonobiom pustinjske vegetacije na sivom pustinjskom zemljištuu suvoj suptropskoj klimi

Calligonum comosumposeduje bočne korenove dugačke 10 do 15 metara, afilna forma

Zonobiom pustinjske vegetacije na sivom pustinjskom zemljištuu suvoj suptropskoj klimi

Cereus giganteus

Pustinjske biljke se odlikuju nizom adaptacijakoje doprinose boljem ekonomisanju vodom.

Zonobiom tvrdolisne drvenaste (mediteranske) vegetacije (Durilignosa) na crvenici (terra rossa) u periodično vlažno-suvoj suptropskoj klimi

Klima se odlikuje žarkim i suvim letima i toplim i vlažnim zimama.

Vegetacija tvrdolisna šumska i žbunasta, sa velikim učešćem večnozelenih biljaka.

Zonobiom večnozelenih šuma na crvenkastom podzolastom zemljištuu prohladnoj i vlažnoj (maritimnoj) umerenoj klimi

Temperature umereno niske, a temperaturne razlike između leta i zime veoma male (oko 10oC). Relativna vlažnost velika (čak i oko

90%), kao i ukupna godišnja količina vodenog taloga.

Vegetacija večnozelenih maritimnih šuma od četinarskih vrsta (Sequoia sempervirens,

Tsuga heterophylla, Thuja plicata...).Na južnoj hemisferi, u Čileu, Novom Zelandu,

Tasmaniji i jugozapadnom delu Australije četinari Araucaria, Podocarpus i Agathis, kao

i lišćarske vrste iz rodova Nothofagus, Drymys, Laurelia...)

Zonobiom vegetacije listopadnih šuma (Aestisilvae)na smeđem šumskom zemljištu

u vlažnoj (maritimnoj ili primorskoj) umerenoj klimi

Karakteristična smena hladnog i toplog perioda godine.

Za ovo područje su karakteristične bujne i veoma produktivne listopadne

šume koje su izgrađene od vrsta rodova Quercus, Fagus, Acer,

Fraxinus, Carpinus i druge.

Zonobiom stepske vegetacije (Aestiduriherbosa) na černozemu u suvoj (kontinentalnoj) umerenoj klimi

Klima kontinentalna i ultrakontinentalna, sa relativno malom količinom padavina tokom

žarkog leta, zime su hladne. Sušni period jako dug.

Pod stepama se podrazumeva zeljasta vegetacija u kojoj nema drveća. Ovaj tip

vegetacije je uglavnom razvijen tokom leta, a vegetacijski sklop je 100%. Za stepsku vegetaciju su karakteristične hamefite i

hemikriptofite. Posebno su karakteristične različite vrste trava iz rodova Stipa, Festuca,

Koeleria.

Zonobiom stepske vegetacije (Aestiduriherbosa) na černozemu u suvoj (kontinentalnoj) umerenoj klimi

Karakteristična je forma kotrljana, odnosno loptastih, laganih biljaka, koje se nakon sazrevanja semena odvajaju od podloge i

kotrljaju, oslobađajući semena.Stipa joannis

Eryngium campestre

Zonobiom večnozelene četinarske vegetacije (tajga) (Aciculisilvae)na podzolastom zemljištu u hladnoj, borealnoj umerenoj klimi

Borealna klima se odlikuje umerenim letom i oštrom zimom, sa relativno velikim količinama

snega.Srednja temperatura najtoplijeg meseca: 10-19oC

a najhladnijeg: +3oC

Zonobiom večnozelene četinarske vegetacije (tajga) (Aciculisilvae)na podzolastom zemljištu u hladnoj, borealnoj umerenoj klimi

Picea obovata

Zonobiom večnozelenih četinarskih šuma okarakterisan je pre svega sibirskom šumom koja se naziva tajga.

Ovu šumu grade drvensate vrste Picea obovata, Pinus sibirica, Abies sibirica, a često i Larix sibirica i L.

dahurica. U Severnoj Americi se javljaju i rodovi Tsugai Pseudotsuga).

U prizemnom spratu su razvijene biljke prilagođene na slabu osvetljenost (Pyrola minor, P. rotundifolia,

Lycopodium annotinum, Polistychum braunii i druge). a česte su i polusaprofitske biljke (Corralorhiza innata,

Monotropa hypopitis, Circea alpina).

Pyrola minor

Monotropahypopithys

Zonobiom tundri i polarnih pustinja na oglejisanom vlažnom, tresetnom zemljištu u polarnoj (arktičkoj i antarktičkoj) klimi

Arktička klima (duga i surova zima do 8 meseci, temperatura i do -50oC, mrazevi mogući i tokom

kratkog leta)

Vegetacija okarakterisana gotovo potpunim odsustvom drveća, izuzev u šumotundrama.

Dominantnu ulogu imaju lišajevi i mahovine, a od vaskularnih biljaka veoma niski žbunići. Biljke prilagođene niskim temperaturama se nazivaju

psihrofite.

Domaći zadatak

Zadatak 1. Za svaki od navedenih zonobioma napisati po 5 karakterističnih biljnih vrsta i uočiti adaptacije na odgovarajuće klimatske uslove.

Zadatak 2. Za svaki od navedenih zonobioma napisati po 5 karakterističnih životinjskih vrsta.