Rano detinjstvo

Aspekti razvoja

Motorni razvoj

Kognitivni razvoj

Razvoj govora

Razvoj emocija

Socio-afektivni razvoj

Motorni razvoj

Značaj u filogenezi i ontogenezi Refleksi novorođenčeta (film 14) – gašenje Motorno ponašanje

Od difuznih, slučajnih i spontanih ka specifičnim, kontrolisanim, ciljanim

Ka sve boljoj kontroli Istraživanja motornog razvoja

Normativne studije Biografske, deskriptivne studije

Normativne studije Gezel – fleksibilne norme Širlijeva – redosled - sazrevanje

motorno ponašanje razvojna promena prosečan uzrast

kontrola položaja tela držanje glave 4 - 6 m

sedenje 6 - 9 m

stajanje 9 - 18 m

lokomocija puzanje 4 m

praćakanje nogama 4 m

prevrtanje: bok - leđa 4 m

pljeska rukama za vreme kupanja 4 - 6 m

penjanje uz stepenice 12 - 18 m

hodanje 9 - 18 m

prehenzija hvata kocku sa delim. opozicijom palca 4 m

sa potpunom opozicijom palca 6 m

fina prehenzija (pinceta hvat) 6 - 9 m

Gezel: “Mentalni razvoj predškolskog deteta”

meseci motorno ponašanje

0. mesec:

intrauterini položaj tela (tzv. embrionalni položaj)

1. mesec:

podizanje glave

2. mesec: podizanje grudnog koša

3. mesec: posezanje za predmetima

4. mesec sedi uz oslonac

5. mesec: sedi u krilu, drži predmet

6. mesec: samostalno sedi u stolici sa naslonom, dohvata viseći predmet

7. mesec: sedi bez naslona

8. mesec: stoji uz nečiju pomoć

9. mesec: stoji sa osloncem

10. mesec: puzi

11. mesec: hoda sa vođenjem

12. mesec: ustaje sa oslanjanjem

13.mesec: uspuzava se uz stepenice

14. mesec: samostalno stoji, bez ičije pomoći

15.mesec: samostalno hoda, bez ičije pomoći

Studija Širlijeve: Motorni razvoj u prvih 15 meseci života

Zakonitosti

KONTROLA POLOŽAJA TELA UVEK PRETHODI KONTROLI POKRETA

CEFALO-KAUDALNI PRAVAC

PROKSIMO-DISTALNI PRAVAC

OD PODJEDNAKE KONTROLE BILATERALNIH KA BOLJOJ KONTROLI UNILATERALNIH ORGANA

pokaži kako jedeš supu uzmi čekić i zakucaj klin olovkom napiši svoje ime promešaj karte i podeli ih počešljaj se češljem pokaži kako pereš zube pokaži rukom doviđenja (pa-pa) izvadi kleštima ekser nožem preseci kolač uzmi viljušku i njome uzmi kolač 

ukrsti ispružene ruke

stavi pesnice jednu na drugu

ukrsti kažiprste kao mačeve

stavi šake na glavu

spoji šake prepletenih prstiju

Zakonitosti

KONTROLA POLOŽAJA TELA UVEK PRETHODI KONTROLI POKRETA

CEFALO-KAUDALNI PRAVAC

PROKSIMO-DISTALNI PRAVAC

OD PODJEDNAKE KONTROLE BILATERALNIH KA BOLJOJ KONTROLI UNILATERALNIH ORGANA

ELIMINISANJE SUVIŠNE ANGAŽOVANOSTI MIŠIĆA

INTERMITENTNOST U RAZVOJU

ALTERNATIVNOST U RAZVOJU

Kognitivni razvoj – Pijaže: SMI Uzrast: 0 – 2 godine (orijentacioni) 6 faza – različit način rešavanja problema Struktura inteligencije: OPAŽAJI i POKRETI –

AKCIONE ŠEME Mogućnosti SMI1. Istraživanje predmeta, otkrivanje osobina2. Traženje nestalog predmeta 3. Korišćenje posrednika za dosezanje cilja4. Kombinovanje predmeta da bi se postigao cilj

Faza Glavne odlike Pojam objektaRefleksne aktivnosti(od rođenja do 1. meseca)

Beba formira i modifikuje najranije sheme zasnovane na refleksima kao što su sisanje, gledanje i hvatanje.

Ne reaguje na nestajanje predmeta iz vidnog polja

Primarne cirkularne reakcije(1-4 mesec)

Beba ponavlja aktivnosti koje su joj zanimljive i koje su usmerene na njeno sopstveno telo

Ne reaguje na nestajanje predmeta iz vidnog polja

Sekundarne cirkularne reakcije(4-8 mesec)

Beba ponavlja aktivnosti koje proizvode zanimljive rezultate i usmerene su na spoljašnji svet

Beba traga za predmetom koji je ili upravo nestao iz vidokruga ili je delimično sakriven.

Koordinacija sekundarnih reakcija(8-12 meseci)

Kombinovanje aktivnosti da bi se postigao neki cilj

Beba traga za potpuno sakrivenim predmetima

Tercijarne cirkularne reakcije(12-18 meseci)

Beba eksperimentiše aktivnostima da bi postigla isti cilj i posmatra ishode

Beba traga za predmetom kada se vidi da je on premešten na drugo mesto Početak reprezentacije

(18-24 meseci)Beba razmatra moguća rešenja problema; odložena imitacija

Šest faza senzomotornog stadijuma po Pijažeu

Razvoj govora Prelingvistička faza

Vokalizacija, brbljanje Glasovna ekspanzija Glasovna kontrakcija

Prva reč sa značenjem – lingvistička faza rast rečnika je u početku spor: svaki dan po

nekoliko reči sve do sume od 50 na uzrastu od 18 meseci; od tog uzrasta sledi naglo povećanje rečnika

Funkcija prvih reči Značenje Vrste reči

UZRAST (mesec.dan)

20.14

19.21

19.08

18.11

17.25

16.14

15.24

14.26

14.05

13.16

bro

j is

ka

za

i v

elic

ina

re

cn

ika

100

80

60

40

20

0

broj iskaza

recnik

duzina iskaza

Teorije razvoja govora

Teorije učenja Za – svako dete nauči svoj maternji jezik Protiv – produkuje iskaze koje nikada nije čulo

Čomski, nativizam - urođena univerzalna gramatika koja se prenosi genetički Za - deca usvajaju kompleksan jezički sistem u

neverovatno kratkom periodu Protiv – nesavršen input, struktura različitih jezika

Rodžer Braun – teorija učenja pravila1)  podražavanje govora odraslih

2)  podražavanje i dopunjavanje detinjeg govora od strane odraslih

3)  otkrivanje opštih pavila jezika i primena na pravljenje novih jezičkih konstrukcija

Afektivni razvoj

U svim kulturama do kraja 1. godine života dete se vezuje sa osobu koja brine o njemu

Psihoanalitičari – sekundarna potreba Harlow – exp. - primarna potreba (film 12a) Mehanizam – rano učenje adaptivnog

ponašanja (utiskivanje ljudske vrste) Bowlby – dva komplementarna sistema

Dete – poziva na brigu Majka – obezbeđuje brigu

Idealan slučaj:

DETETOV DETETOV SISTEM-SISTEM- OBEZBEĐIVANJE OBEZBEĐIVANJE BLIZINEBLIZINE

Plač, osmeh, Plač, osmeh, dozivanje, sisanje, dozivanje, sisanje, privijanje, privijanje, praćenjepraćenje

MAJČIN SISTEM-MAJČIN SISTEM-OBEZBEĐIVANJE OBEZBEĐIVANJE BRIGEBRIGE

Doprinos Mary Ainworth

Različite bebe: bebe koje su bile povučene u odnosu na majku i

koje su retko plakale bebe koje su blisko povezane sa majkom i koje su

malo plakale bebe koje su na specifične načine povezane sa

majkom i koje su mnogo plakale

Odakle potiču razlike među decom? ? ? ?

Odgovor: Senzitivnost majke Da li je senzitivnost urođena? Koji faktori utiču na senzitivnost? Kakva su deca senzitivnih majki?

Pozitivna slika o sebi Pozitivna slika o majci – sigurna baza Primarne strategije traženja brige (bazična, rano

usvojena ponašanja) SIGURNA AFEKTIVNA VEZANOST Deca nesenzitivnih majki?

Negativna slika o sebi i/ili Negativna slika o majci Sekundarne strategije (specifični oblici ponašanja

kojima traži brigu majke) NESIGURNA AFEKTIVNA VEZANOST

DECA SENZITIVNIH MAJKI DECA NESENZITIVNIH MAJKI

- prate majku

- grle majku

- traže utehu majke i lako ih je utešiti

- gledaju u majku tražeći odobravanje

- pozdravljaju se sa majkom po

povratku

- rado dele sa majkom igračku ili igru

- rado sedi majci u krilo

- uživa i smiri se kad mu majka priđe i

poljubi ga

- lako se naljute na majku

- kada je uznemireno, stoji gde je i plače, ne

traži majku

- ako majka napusti prostoriju, veoma se

uznemiri

-”diže frku” ako mu majka odmah ne ispuni

želju

- odguruje majku kada pokušava da se igra sa

njim

- retko traži pomoć od majke

- ako majka priča sa nekim, dete joj privlači

pažnju

Razlike u ponašanje dece senzitivnih i nesenzitivnih majki

Test strane situacije (TSS)

Uzrast 12-20 meseci

Šta pratimo u detetovom ponašanju?

– pojavu primarnih i/ili sekundarnih strategija

– kvalitet detetovog istraživanja prostora kada je majka prisutna i kada nije

– kvalitet detetove interakcije sa majkom kada je majka prisutna, kada odlazi i kada se vraća

epizoda trajanje opis

1 1 min dete i roditelj ulaze u prostoriju

2 3 min dete istražuje, roditelj se uključuje ako je neophodno

3 3 min ulazi nepoznata osoba, tek u poslednjem minutu se igra sa

detetom

4 3 min roditelj izlazi, dete je samo sa strancem

5 3 min roditelj se vraća, stranac izlazi

6 3 min roditelj izlazi, dete ostaje samo u prostoriji

7 3 min stranac ulazi,stupa u interakciju kad je neophodno

8 3 min roditelj se vraća, stranac izlazi

Rezultati

B tip – sigurna vezanost A tip – nesigurno-

izbegavajuća vezanost- izbegavanje i odbijanje kontakta

C tip – nesigurno-ambivalentna vezanost

- traži i održava blizinu sa majkom i odbija interakciju sa njom

- neutešno nakon separacije- ljuto na majku kada se vrati

Kasnije registrovan i tip D

Učestalost tipova AV

B tipA tipC tip

Dalji razvoj AV

Razvoj se ne završava se u detinjstvu Na osnovu ranih iskustava formira se mehanizam koji održava uverenja o sebi i drugima stečena u ranom detinjstvu Ovo je razlog zbog kog najveći broj sigurno vezane dece izrasta u sigurno afektivno vezane odrasle osobe sa optimalnim kapacitetima za ostvarivanje bliskih veza sa partnerom i kasnijeg senzitivnog roditeljskog ponašanja Značaj teorijskih i istraživačkih radova iz ove oblasti tiče se, između ostalog, preventivnog i terapijskog rada sa individuama i porodicama

Partnersko afektivno vezivanjeKoncepcija Kim Bartholomew

MODEL SEBE(Anksioznost)

MO

DE

L D

RU

GIH

(Izb

egav

anje

)

+ -

+

SIGURNOST Dobar odnosintimnosti iautonomije

PREOKUPIRANOSTVisoka zavisnost

-

ODBACIVANJE Poricanje,odbacivanje, naglašenanezavisnost

PLAŠLJIVOST Strah od vezivanja,izbegavanje, socijalnopovlačenje

Karakteristike tipova po Kim Bartolomew

• Siguran tip

• Izbegavajući tip

• Preokupirani tip

• Bojažljivi (anksiozni) tip

Otvorene partnerske veze, u veze ulaze sa poverenjem

Oseća se superiornim, distanciran, nepoverljiv, odbija emotivnu razmenu, traži veze “bez obaveze“

Oseća se manje vrednim, veza=komenzacija svojih loših osobina, kontrolišu, stalna potreba za bliskošću, ljubavlju

Ne usuđuju se da uđu u partnersku vezu, veze su im retke, haotične i najčešće se završavaju na flertu