PROGRAMIRANJE, PLANIRANJE I UPRAVLJANJEU METROLOŠKOM SISTEMU

Mr Ana Trajković, asistentPredmet: Metrološki sistem -

Složenost metrološkog sistema i neophodnost obezbeđenja sinhronog rada njegovih delova sinhronog rada njegovih delova zahteva određena planiranja

Postoje: • kratkoročno, • srednjeročno i • dugoročno programiranje i

planiranje rada, razvoja i resursa u metrološkom resursa u metrološkom sistemu.

Programiranje i planiranje: (1) prijema, osposobljavanja, obrazovanja i motivacije kadra; (2) broja i svojstava merno-tehničke opreme i referentnih materijala; referentnih materijala; (3) formiranja metroloških laboratorija; (4) nabavke i zaliha materijala;

Programiranje i planiranje:

(5) obezbeđenja energije i vode;

(6) obezbeđenja informacija;

(7) angažovanih osnovnih i obrtnih sredstava;

(8) utrošaka, troškova i cena (8) utrošaka, troškova i cena metroloških informacija;

(9) prodaje metroloških informacija i uticaja na okruženje metrološkog sistema;

Programiranje i planiranje:

(10) pripreme i donošenja metroloških propisa;

(11) ispitivanja mernih sredstava, obavljanja merenja i proizvodnje obavljanja merenja i proizvodnje opštih metroloških informacija;

(12) rezultata poslovanja i njegove raspodele;

(13) održavanja, pregleda i zamene opreme;

Programiranje i planiranje: (14) naučnoistraživačkog i

istraživačko-razvojnog rada, posebno za oblasti: ljudskih resursa, metoda i postupaka, opreme, energije i materijala, organizacije i informacionog

I konačno...

organizacije i informacionog sistema;

(15) investicionih sredstava, vremena investiranja, veličine investicionog prinosa i vremena povraćaja investicija, posebno za mernu opremu i radni prostor.

Programiranjem se utvrđuje poslovna politika, a planiranjem ona pretvara u akcije u cilju realizacije te politike.

Imajući u vidu povezanostmetrološkog sistema s njegovim okruženjem, programi i planovimetrološkog sistema moraju biti usklađeni s odgovarajućim programima i planovima okruženja, posebno s programima i planovima sistema kvaliteta i poslovnog sistema.

Definisanje potrebnih programa i planova u metrološkom sistemu obavlja se u skladu s određenim metodama i postupcima, a predmet je rada eksperata za oblast programiranja i planiranja u metrološkom sistemu.

Definisani programi, odnosno planovi mogu predstavljati željena stanja u dijagramima tokova navedenim za pojedine podsisteme metrološkog sistema.

UPRAVLJANJE U UPRAVLJANJE U METROLOŠKOM SISTEMU

Skup kadra, definisanih poslova i zadataka, metoda i postupaka, tehničke opreme, energije i materijala, definisane organizacije, finansijskih sredstava i informacija, može se posmatrati kao statički se posmatrati kao statički skup delova metrološkog sistema, sve dok se oni ne pokrenu, ostvarujući međusobne veze i veze s okruženjem, radi postizanja postavljenog cilja međusobnog povezivanja

Grubo poređenje može se napraviti s nekim tehničkim mehanizmom, npr. mehaničkim časovnikom u kom časovnikom u kom međusobno povezani zupčanici, pod dejstvom opruge, ostvaruju svoju funkciju u stvaranju izlazne informacije o vremenu

Sličnosti su u nekim zakonitostima funkcionisanja, npr:

(1) Ako neki deo metrološkog sistema, npr. tehnička oprema nije na potrebnom nivou, odnosno ako je neki zupčanik časovnika recimo iskrivljen, časovnika recimo iskrivljen, ukupno funkcionisanje metrološkog sistema, odnosno časovnika, biva ograničeno ili blokirano, pa čak i ako su ostali delovi na vrlo visokom nivou i sposobni da uspešno obavljaju svoju funkciju;

(2) Zanemarujući poremećaje, metrološki sistem funkcioniše dok za to postoje finansijska sredstva, a časovnik dok postoji energija opruge;

(3) Metrološki sistem obezbeđuje (3) Metrološki sistem obezbeđuje finansijska sredstva svojim uspešnim radom, kao i časovnik navijanje opruge;

(4) Za rad metrološkog sistema potrebne su određene informacije iz okruženja, kao i časovniku postavljanje početne vrednosti vremena;

(5) Delove metrološkog sistema potrebno je, kao i u časovniku, održavati i zamenjivati;

(6) Metrološki sistem nalazi (6) Metrološki sistem nalazi se pod dejstvom okruženja, koje može izazvati i poremećaje, kao i časovnik, kome smetaju spoljnja visoka temperatura ili vlažnost

• Postoji i niz razlika, kao npr:

(1) Metrološki sistem je otvoreni sistem koji se povećava razvojem povećava razvojem (povećanjem broja) delova, dok je časovnik zatvoreni sistem u kome se, za datu konstrukciju ne može povećavati broj delova

(2) U časovniku postoje upravljajući i upravljani delovi, kao i u metrološkom sistemu, ali je sistemu, ali je upravljanje u njemu programirano spolja i svodi se na upravljanje funkcionisanjem delova.

Za razliku od časovnika upravljanje se definiše u metrološkom sistemu i obuhvata ne samo upravljanje upravljanje funkcionisanjem delova, već i strukturom delova, pa i celog sistema, odnosno međusobnim vezama delova i njihovim intenzitetom.

Poređenje metrološkog sistema i časovnika izneto je posebno s namerom da se ukaže na potrebu da se obezbedi da i metrološki sistem, sa svim svojim delovima, funkcioniše kao časovnik.funkcioniše kao časovnik.

U tom poređenju, najveća i očita razlika metrološkog sistema i časovnika nije posebno istaknuta: u časovniku nema čoveka, a upravo to je osnovna pokretačka snaga i najveća nepoznanica u metrološkom sistemu.

Upravljanje u metrološkom sistemu obavlja kadar tog sistema, upravljajući poslovima i zadacima, metodama i postupcima, tehničkom opremom, energijom i materijalom, organizacijom, finansijskim sredstvima, informacijama i udruživanjem, po svim udruživanjem, po svim nivoima i u skladu s pravilima koja on utvrđuje u međusobnim odnosima, a na osnovu stanja u sistemu i u njegovom okruženju.

Na osnovu zahteva koji se postavljaju metrološkom sistemu od njegovog okruženja, ali i na osnovu sopstvenih ideja i informacija iz sistema i njegovog iz sistema i njegovog okruženja, kadar u metrološkom sistemu određuje sopstveno željeno stanje i strukturu, kao i željena stanja i strukturu ostalih podsistema u metrološkom sistemu,

Obezbeđuje uslove za sopstveni rad i korišćenje ostalih podsistema, i na osnovu ocene sopstvenog stanja i stanja ostalih i stanja ostalih podsistema upravlja metrološkim sistemom, prilagođavajući sopstveno stanje i stanja ostalih podsistema odgovarajućim željenim stanjima.

Kad oceni da spoljnji zahtevi prelaze mogućnosti metrološkog sistema i da se one ne mogu u potrebnom periodu povećati, ili da može postići povoljnije efekte, kadar u metrološkom sistemu pokreće udruživanje s metrološkim sistemom u drugoj organizaciji, ili s drugim sistemom u sopstvenoj ili drugoj organizaciji.

Metrološki sistem deluje na okruženje obimom, kvalitetom, cenom i rokovima isporuke isporuke metroloških informacija kako bi po osnovu toga i stanja u okruženju ostvario odgovarajući prihod.

• U funkcionisanju metrološkog sistema, odnosno u stvaranju metroloških informacija učestvuju svi delovi tog učestvuju svi delovi tog sistema saglasno sopstvenoj ulozi u njemu.

U skladu s tim, raspoređuje se i ostvareni prihod za obezbeđenje njihovog rada i razvoja.

Kadar u metrološkom sistemu suočen je pri upravljanju u tom sistemu, ne samo s obimom i kompleksnošću tog sistema, već i s nizom sistema, već i s nizom unutrašnjih i spoljnjih poremećaja, koje mora predviđati radi izbegavanja ili umanjenja njihovog dejstva, a u cilju obezbeđenja željenog rada sistema.

Zaključak

U zavisnosti od:• realnosti određenih željenih

stanja delova metrološkog sistema i sistema u celini,

• brzine i realnosti ocene stvarnih stanja i stvarnih stanja i

• brzine i efikasnosti prilagođenja stvarnih i željenih stanja, uključujući i otklanjanje ili izbegavanje dejstva poremećaja,

obezbeđuje se uspešan rad i razvoj metrološkog sistema.

Hvala na pažnji!

Mr Ana Trajković, asistentPredmet: Metrološki sistem -