ORGANIZACIONA KULTURA

PProf. rof. ddr Ivan Šijakovićr Ivan Šijaković

isijakovic@yahoo.com

NAČIN RADA i ocenjivanje rezultata

Predavanja (prisustvo 5 bodova) Seminarski rad 10 bodova Radionice (aktivnost 10 bodova Testovi (2 x 15) 30 bodova Završni ispit 45 bodova Za one studente koji ne prisustvuju

predavanjima (donose opravdanje) usmeni ispit

LITERATURA

Janićijević N. Organizaciona kultura, EF, Beograd, 1997.

Fukujama, F.: Fukujama, F.: Sudar kulturaSudar kultura, Zavod za , Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1997.1997.

Lorens E. Harison i Samjuel P. Hantington, Lorens E. Harison i Samjuel P. Hantington, : : Kultura je važnaKultura je važna, Плато, Beograd, 2004., Плато, Beograd, 2004.

Kotter J.,Kotter J., Corporate Culture and Corporate Culture and PerformancePerformance,, Free Press Free Press, , 19921992. .

Cameron K., Quinn RCameron K., Quinn R, , Diagnosing and Diagnosing and Changing Organizational CultureChanging Organizational Culture : Based on : Based on the Competing Values Framework (The the Competing Values Framework (The Jossey-Bass Business & Management Jossey-Bass Business & Management Series)Series), 2005., 2005.

Jonas Riderstrale, Kjel Nordstrom, Jonas Riderstrale, Kjel Nordstrom, Funky Funky businessbusiness, Plato, Beograd, 2004., Plato, Beograd, 2004.

RAZMISLITE

Zašto u Indiji ima najviše programera na Zašto u Indiji ima najviše programera na svetu?svetu?

Zašto su informatičke tehnologije toliko Zašto su informatičke tehnologije toliko popularne u Indiji?popularne u Indiji?

Zašto su Indusi (Indijci) među najboljim Zašto su Indusi (Indijci) među najboljim hirurzima u svetu?hirurzima u svetu?

Zašto neke kulture razvijaju snažne Zašto neke kulture razvijaju snažne ekonomije?ekonomije?

Zašto druge kulture ne produkuju jaku Zašto druge kulture ne produkuju jaku ekonomiju?ekonomiju?

Dobra ekonomija u dobrom poslovnom Dobra ekonomija u dobrom poslovnom okruženjuokruženju

Značaj socijalnog kapitalaZnačaj socijalnog kapitala

PREDMET I METOD ORGANIZACIONE KULTURE

Šta proučava organizaciona kultura?1. Način rada i odnose u organizaciji

(preduzeću, ustanovi, instituciji i drugom poslovnom subjektu)

2. Komunikaciju između zaposlenih3. Način upravljanja, zadatke i odgovornost

zaposlenih4. Simbole, značenja, vrednosti, norme,

događaje, pojave i imidž poslovnog subjekta -PS

5. Tradiciju i promene PS

6. Socijalne odnose i solidarnost u PS

7. Komunikaciju i odnose PS sa okruženjem

8. Odnos između organizacione kulture i opšte kulture.

Organizaciona kultura je skup odnosa, procesa, pojava i delovanja unutar jednog PS koji utiču na njegov rad, razvoj, promene, uspeh i trajanje.

Metod istraživanja u Organizacionoj kulturi (OK)

1. Šta je metod2. Metod i metodologija3. Specifičnost istraživanja u OK4. Instrumenti i tehnike istraživanja posmatranje razgovor i upitnik klasifikacija i merenje statistička analiza

eksperiment uporedna analiza analiza sadržaja studija slučaja (case study)

PISANJE SEMINARSKOG RADA

Obim: 4000 – 5000 reči Samostalni izbor ili zadata tema Izbor teme (oblast, interesovanje, namere,

aktuelnost, mogućnosti istraživanja, primena svih faza metodološkog postupka)

Skica rada A) uvod (šta se želi istraživati, predmet, cilj,

hipoteze, instrumenti i tehnike istraživanja) B) okvir istraživanja (pojmovi, teme, kategorije

koje treba objasniti)

C) Osnovni rezultati rada (šta je dokazano ovom analzom)

D) Zaključak

E) Dostupnost literature, izvora, podataka.

PRIMER

Poslovna etika u bankamaA. Uvod: zašto je ova tema značajna, šta je

predmet i cilj istraživanja, koje su polazne hipoteze

B. Okvir istraživanja: pojam etike, poslovna etika, etika u bankarstvu, modeli etičkog kodeksa u bankarstvu...

C. Rezultati rada: uticaj poslovne etike na bankarsko poslovanje, privredni sistem i okruženje; primer banke XY

D. Zaključak

E. Izbor literature (15 referenci)

RAZVIJANJE ANALIZE

POSLOVNA ETIKA U BANKAMA

I. Pojam i značaj poslovne etike (predmet, cilj, hipoteze, varijable, metod, analiza)

Pojam etike Poslovna etika Preduzetnička etika Etika poslovnog okruženja

II. Etika poslovne banke Etika menadžmenta poslovne banke Principi etičkog kodeksa poslovne banke Modeli mogućeg etičkog kodeksa posl. banke Uticaj etike poslovne banke na privredu

okruženja

III. Etika poslovne banke u uslovima informatičke tehnologije

Internet komunikacije (e-banking, home banking, elektronski novac)

Dostupnost podataka Ponašanje klijenata Ponašanje službenika banke Moguće zloupotrebe i zaštita

IV. Analiza slučaja banke (XY) Primeri etičkog delovanja banke Etički kodeks Edukacija Položaj klijenata banke Uticaj u okruženju

V. Zaključak

VI. Literatura

Delovi organizacione kultureDelovi organizacione kulture

Kultura šireg okruženja (nacionalna kultura, Kultura šireg okruženja (nacionalna kultura, kulturni klasteri)kulturni klasteri)

Kultura mikro okruženjaKultura mikro okruženja Krakteristike privrednog sektora kome Krakteristike privrednog sektora kome

preduzeće pripadapreduzeće pripada Kultura unutar preduzeća (PS)Kultura unutar preduzeća (PS) Kultura osnivača preduzeća i vodećih Kultura osnivača preduzeća i vodećih

menadžeramenadžera Kultura formalnih i neformalnih grupa u PSKultura formalnih i neformalnih grupa u PS Kultura pojedincaKultura pojedinca

Kultura okruženjaKultura okruženja

Nacionalna kulturaNacionalna kultura Uspeh Japana, Nemačke, SAD, Uspeh Japana, Nemačke, SAD,

Skandinavskih zemalja, Singapura....Skandinavskih zemalja, Singapura.... Karakteristike nacionalne kultureKarakteristike nacionalne kulture:: Distanca moći (niska – visoka)Distanca moći (niska – visoka) Izbegavanje neizvesnostiIzbegavanje neizvesnosti (rizika)(rizika) Individualizam – kolektivizamIndividualizam – kolektivizam Materijalne vrednosti – socijalne vrednostiMaterijalne vrednosti – socijalne vrednosti Vremenska orjentacijaVremenska orjentacija

Kulturna mapa sveta prema Šekeru Ronenu Anglosaksonska (SAD, Kanada, Australija,

V.britanija, N.Zeland, Irska) Germanska (Nemačka, Austrija, Švajcarska) Nordijaska (Švedska, Norveška,

Danska,Finska) Južnoevropska (Italija, Francuska,Španija,

Portugalija) Latinoamerička (Čile, Kolumbija,

Argentina,Meksiko,Peru, Venecuela)

Arapska (Saud. Arabija, UAR, Bahrein,Kuvajt) Dalekoistočna (Tajvan,Honkong, Singapur,

Filipini, Malezija) Bliskoistočne (Turska, Iran, Grčka) Izvan klastera (Japan, Indija, Izrael)

Moguće je dpuniti

Srednjoevropski kulturni klaster (Slovenija, Češka, Slovačka, Poljska)

Balkanski-Jugoistočnoevropski Baltički Izvan klastera (Brazil, Kina, Južna Afrika) Značaj kulturnih klastera za globalnu

ekonomiju

Primeri kulturnih razlika nacionalnih kultura prema Gertu Hofstedeu Individualizam (SAD, Australija, V.Britanija) Kolektivizam (Kolumbija, Venecuela,

Pakistan) VDM (Filipini, Meksiko, Venecuela) NDM (Austrija, Izrael, Danska) VIN(R) (Grčka, Portugalija, Belgija) NIN(R) (Singapur, Danska, Švedska) Mat. vrednosti (Japan, Austrija, Venecuela) Soc. vrednosti (Švedska, Norveška, SFRJ)

Poređenje tri najuspešnije svetske ekonomije

Kritične Kritične dimenzijedimenzije

SADSAD NemačkaNemačka JapanJapan

distanca distanca moćimoći

Umereno Umereno niskaniska

Umereno Umereno niskaniska

Umereno Umereno visokavisoka

IndividualizIndividualizam/kolekt.am/kolekt.

Visoko Visoko individual.individual.

Umereno Umereno individual.individual.

Umereno Umereno kolektiv.kolektiv.

Materijal./Materijal./socijalnasocijalna

Visoko Visoko materijal.materijal.

Umereno Umereno materijal.materijal.

Visoko Visoko materijal.materijal.

Izbegav. Izbegav. neizves. neizves. (Rizika)(Rizika)

Slabije Slabije izraženoizraženo

Umereno do Umereno do jakojako

JakoJako

Vremenska Vremenska orjentacijaorjentacija

Dugi rokDugi rok Dugi rokDugi rok Dugi rokDugi rok

Kultura mikro okruženja

Regionalno okruženje (sever – jug) Evropa (zapad, istok, jugoistok) Kultura rada, problem savremene Francuske Kina (istočna obala, sever, Tibet,

severozapad) Mađarska, Rumunija, Bugarska Slovenija,

Makedonija, BiH, Kosovo) Srbija (Vojvodina, južna Srbija, zapadna

Srbija, istočna, Beograd) Urbano – ruralno

Kultura privrednog sektora

Industrija, rudarstvo – prošlo vreme Takstilna industrija, kožarstvo Drvna industrija Prehrambena industrija Trgovina Servisna ekonomija Elektronika, telekomunikacije, digitalna

tehnologija

Kako utiče kultura okruženja na preduzeće?

Na ukupnu kulturu preduzeća Na organizacionu strukturu (visoka distanca

moći – centralizovano preduzeće; visoko izbegavanje neizvesnosti – manjak inicijative i inovativnosti)

Na potrebe i motivaciju zaposlenih 1.egzistencijalne potrebe,2. potrebe pripadanja i povezivanja, 3. razvojne potrebe.

Na stilove upravljanja preduzećem (autokratski, demokratski i liberalni stil)

Zamislite da ste menadžer u kompaniji čiji je direktor iz Brazila, uži menadžerski tim iz Malezije, filijala u kojoj radite je u Srbiji a sedište kompanije u Danskoj

Uticaj kulture okruženja na privredni razvoj: Preduzetnički duh i inicijativa (inovacija, individualizam, rizik, promena, razvoj, rezultati)

Kojim nacionalnim kulturama ovo odgovara? Kojim mikrosredinama?

Kultura naše sredine i razvoj preduzeća

Predindustrijska, industrijska i postindustrijska kultura

Ograničena dobra – redistributivna psihologija Egalitarizam, autoritarizam, kolektivizam

(socijalizam, siromaštvo, uticaj vere) Sujeta, sebičnost, zavist Visoka distanca moći (77 od 100

bodova):čvrsta ruka, privilegije, odluke se donose na jednom mestu, preduzeće kao porodica, otac na čelu

Visok stepen izbegavanja neizvesnosti (rizika) (indeks 90): država treba da pomogne, preduzeće postoji zbog ljudi a ne zbog profita i uspeha, preduzeće mora da zbrine sve radnike koji nemaju posla

Kolektivizam (indeks 74) Individualizam (26) Socijalne vrednosti (78) Vremenska orjentacija: prošlost i sadašnjost,

kratkoročni planovi, egzistencijalne potrebe

Kultura unutar preduzeća Kultura unutar preduzeća

Kognitivni elementiKognitivni elementi Pretpostavke Pretpostavke

(prodavci cipela u (prodavci cipela u Africi)Africi)

Stavovi Stavovi VerovanjaVerovanja KlimaKlima EtikaEtika IdentitetIdentitet NormeNorme Vizija (sindrom k.ž.)Vizija (sindrom k.ž.)

simbolički elementisimbolički elementi Način komunikacijeNačin komunikacije Modeli ponašanjaModeli ponašanja CeremonijeCeremonije JezikJezik NavikeNavike ObjektiObjekti Uređenje prostorijaUređenje prostorija Istorija i tradicija Istorija i tradicija

(“mečka i dudinje”)(“mečka i dudinje”)

Klasifikacija kultura u preduzeću Klasifikacija kultura u preduzeću (prema Harisonu i Hendiju)(prema Harisonu i Hendiju)

Kultura moćiKultura moći (Zevs, paukova mreža): odluke na (Zevs, paukova mreža): odluke na jednom mestu, neograničeno poverenje u lidera, jednom mestu, neograničeno poverenje u lidera, distanca između podređenih i nadređ.distanca između podređenih i nadređ.

Kultura ulogaKultura uloga (Apolon, grčki hram):kontrola i (Apolon, grčki hram):kontrola i stabilnost (cementara Beočin)stabilnost (cementara Beočin)

Kultura zadatkaKultura zadatka (Atina,rešetka):posvećenost (Atina,rešetka):posvećenost preduzeću, znanje, kompetencija, elitizam, vizija, preduzeću, znanje, kompetencija, elitizam, vizija, zadovoljsto, inicijativa, perspektiva (Sači i Sači)zadovoljsto, inicijativa, perspektiva (Sači i Sači)

Kultura podrškeKultura podrške (Dionis, krug sa (Dionis, krug sa tačkicama):individualni ciljevi i interesi, od svega tačkicama):individualni ciljevi i interesi, od svega po malo – svima dobro (univerzitet)po malo – svima dobro (univerzitet)

Snaga kulture preduzećaSnaga kulture preduzeća

Širina kultureŠirina kulture (broj vrednosti i normi (broj vrednosti i normi koje dele zaposleni u preduzeću)koje dele zaposleni u preduzeću)

Dubina kultureDubina kulture (stepen privrženosti (stepen privrženosti kulturnim normama i vrednostima)kulturnim normama i vrednostima)

Obuhvat kultureObuhvat kulture (broj i položaj onih koji (broj i položaj onih koji prihvataju vrednosti i norme)prihvataju vrednosti i norme)

kultura promenakultura promena

Menjanje, prilagođavanje, mobilnost, Menjanje, prilagođavanje, mobilnost, inovacija kao osnov poslovne kulture i inovacija kao osnov poslovne kulture i povećanja produk. i konkurentnostipovećanja produk. i konkurentnosti

12 razloga koji se navode protiv promena:12 razloga koji se navode protiv promena:1.1. Zašto menjati, i ovako je dobroZašto menjati, i ovako je dobro2.2. Naš posao je specifičanNaš posao je specifičan3.3. Snalazili smo se i bez togaSnalazili smo se i bez toga4.4. Tako nešto nismo nikada radiliTako nešto nismo nikada radili5.5. To smo već sami pokušaliTo smo već sami pokušali

6.6. Nemamo vremenaNemamo vremena

7.7. Suviše koštaSuviše košta

8.8. Rukovodi(oci)lac, gazda, to neće prihvatitiRukovodi(oci)lac, gazda, to neće prihvatiti

9.9. Dobra zamisao ali teško ostvarivaDobra zamisao ali teško ostvariva

10.10. Šta da radimo sa sisitemom koji imamoŠta da radimo sa sisitemom koji imamo

11.11. Je li to sigurno da će uspetiJe li to sigurno da će uspeti

12.12. Imate pravo, aliImate pravo, ali..........