Врсте личних обезбеђења1) Јемство;2) Уговорна казна3) Одустаница4) Пасивна солидарност

1) ЈЕМСТВОУговор којим се јемац обавезује према повериоцуда ће испунити пуноважну и доспелу обавезудужника, ако дужник то сам не учини. Правне карактеристике уговора о јемству

‐ Једнострано обавезни уговор‐ Доброчини уговор‐ Једнострано формални уговор

Материјално правни услов за пуноважностЈемац мора бити пословно способно лице.Јемац може јемчити за обавезу како пословноспособног, тако и делимично пословно способноглица. Ако се јемац обавеже за обавезу делимичнопословно способног лица,  он одговара повериоцуисто као јемац пословно способног лица. 

1.2. Предмет јемстваПредмет јемства је свака пуноважна обавеза без обзирашта је њена садржина. 

Предмет јемства може бити условна обавеза ‐ обавезаиз уговора који је закључен,  али још не производидејства због тога што је његово дејство модификованоодложним условом или роком.

Предмет јемства може бити и будућа обавеза‐ обавезаиз уговора који тек треба да буде закључен измеђудужника и повериоца; да би јемац пуноважно јемчио забудућу обавезу, она мора бити одређена.

1.3. Обележја јемстваА) Акцесорност –јемчева обавеза је споредна обавеза, усвему зависна од обавезе главног дужника.Последице акцесорности: 

‐ Обавеза јемца постоји само ако је пуноважна обавезаглавног дужника;

‐ Обавеза јемца траје док траје обавеза главног дужника;‐ Висина јемчеве обавезе једнака је обавези главногдужника; ако је уговорено да јемчева обавеза буде већаод обавезе главног дужника,  она се своди на мерудужникове обавезе; обавеза јемаца може бити мања одобавезе главног дужника,  ако је уговорено да јемацјемчи само за један део обавезе. 

Изузеци:‐смањење обавезе главног дужника у стечајномпоступку или поступку принудног поравнања неповлачи са собом и одговарајуће смањење јемчевеобавезе;

‐ после смрти главног дужника јемац јемчи за целуобавезу, без обзира што се од наследника можезахтевати само исплата онога дела обавезе којиодговара вредности наслеђене имовине.  

б) Супсидијарност – од јемца се може захтеватииспуњење тек након што дужник не испуниобавезу у року који је одређен у писменом позиву. Изузеци:‐ јемац може да тражи од јемца извршење обавезепре него што је позвао главног дужника ако јеочигледно да се из средстава главног дужника неможе остварити његово испуњење;

‐ јемац може да тражи од јемца извршење обавезепре него што је позвао главног дужника ако једужник пао под стечај. 

1.4. Правна дејства јемстваА) У односу између повериоца и јемцаПраво повериоца:‐ Да тражи испуњење обавезе од јемца, ако је претходно писменопозвао главног дужника на испуњење, а дужник не испуниобавезу; 

Приговори јемцаЈемац може повериоцу истаћи све приговоре које је имао и главнидужник, укључујући и приговор пребијања дужниковогпотраживања према повериоцу. јемац не може истаћи чистоличне приговоре дужника

Јемац може повериоцу истаћи своје личне приговоре ( на пример, даје уговор о јемству ништав,  да је потраживање повериоца премајемцу застарело, приговор пребијања узајамних потраживања) 

Дужности повериоца:‐ Дужност обавештавања јемца да дужник није извршио својуобавезу. Санкција за повреду дужности – накнада штете.

‐ ‐Дужност да на позив јемца захтева испуњење обавезе од главногдужника у року од месец дана од пријема позива; ако поверилацне поступи по захтеву јемца, јемац се ослобађа своје обавезе;

‐ Дужност да предузме радње да се очувају друга средстваобезбеђења, ако су дата поред јемства ( на пример, да чува стваркоја му је предата у залогу, као добор домаћин или добарпривредник); ако поверилац напусти залогу или друго правокојим је било обезбеђено испуњење његовог потраживања или гаизгуби својом непажњом, јемац се ослобађа обавезе премаповериоцу, за онолико колико би когао добити вршењем тогправа.

Б) У односу између дужника и јемцаПрава јемца‐ Јемац који је исплатио потраживање повериоцу има правода захтева од дужника да му надокнади све оно што јеисплатио за његов рачун+ камату+ накнаду трошкованасталих из спора који је водио са повериоцем +  накнадуштете.

Случај када јемац губи право на накнаду од дужникаЈемац треба да обавести дужника о својој намери да испунипотраживање повериоцу; ако пропусти ово обавештење, па унезнању да је дужник испунио обавезу, поново исплатипотраживање повериоцу, губи право да захтева накнаду оддужника.; у том случају може од повериоца да тражи да муврати оно што му је исплатио.  

1. 5. Застаревање‐Ако дужникова обавеза престане застарелошћу, застарева и обавеза јемца.Када је рок за застаревање обавезе главног дужникадужи од две године, обавеза јемца застарева по истекудве године од доспелости обавезе главног дужника. Прекид застаревања према јемцу наступа само услучају да је поверилац поднео тужбу против дужника, али не и предузимањем других радњи којима се иначеможе изазвати прекид застаревања. Застој застаревања повериочевог потраживања премадужнику је без утицаја на застој застаревањапотраживања према јемцу. 

Банкарска гаранцијаБанкарска гаранција настаје на основу уговора оиздавању банкарске гаранције између банке и дужника(налогодавца) којим се банка обавезује да ће примаоцугаранције (повериоцу, кориснику) измирити обавезуако је дужник не испуни о доспелости и под условиманаведеним у уговору, а дужник се обавезује да ће за топлатити банци накнаду (провизију).Банкарска гаранција може бити: акцесорна исaмостална

А) Акцесорна банкарска гаранција‐ Издаје се у писменој форми‐ Банка може као и јемац да истиче кориснику(повериоцу) све приговоре који произлазе изуговора између корисника и налогодавца(дужника) и приговоре који произлазе из односаизмеђу банке и корисника; не може да истиче самоличне приговоре које налогодавац може даистакне према кориснику. 

Разлике између акцесорне банкарске гаранције ијемстваБанка испуњава обавезу из гаранције увек у новцу, безобзира да ли је гаранција дата за испуњење новчанеили неновчане обавезе;Обавеза банке је по правилу мања од обавезе дужникаиз главног уговора; 

Исплатом износа банка не суброгира у права корисника, као што јемац суброгира у права повериоца;

Банка нема на основу ЗОО права која јемац има премадужнику после испуњења; она има права којапроизлазе из уговора који закључила са налогодавцемна основу кога је издата банкарска гаранција.

Б) Самостална банкарска гаранција (гаранција “безприговора”, “на први позив”) – банка не може даистиче према повериоцу приговоре које налогодавацможе да истакне из уговора закљученог између њега иповериоца.После испуњења налогодавац је дужан да плати банцисваки износ који је она исплатила повериоцу.Корисник гаранције дужан је да исплати налогодавцуизнос примљен по основу гаранције на који иначе неби имао право због оправданих приговораналогодавца. 

2) Уговорна казнаСума новаца или нека друга материјална користкоју се дужник обавезује да дâ повериоцу ако неиспуни своју обавезу или задоцни са њенимиспуњењем.  Не може бити уговорена каообезбеђење за извршење новчане обавезе.1. Споразум о уговорној казниЗакључује се , по правилу, истовремено сазакључењем главног уговора и представљасаставни део главног уговора. Може бити иодвојен од главног уговора.

Предмет исплата одређене суме новца илипредаја неке друге ствари. Висину уговорне казне одређују уговорне странепо свом нахођењу – у једном укупном износу, уодређеном проценту, за сваки дан задоцњења илина који други начин.  

ФормаСпоразум о у. к. мора бити закључен у формипрописаној за уговор из кога је настала обавеза начије се испуњење односи.  2.  Обележје – акцесорност. Споразум о уговорнојказни дели правну судбину обавеза на чије сеобезбеђење односи; губи правна дејства ако је донеиспуњења или задоцњења дошло из узрока закоје дужник не одговара.

Облици:‐ Уговорна казна због неиспуњења и уговорна казна збогзадоцњења. Ако споразумом није одређен облик казне, сматра се да је казна уговорена за случај задоцњења.Дејства

‐ Ако је казна уговорена за случај неиспуњења, поверилацима право да захтева или испуњење обавезе или уговорнуказну. Избор је неопозив. Ако је захтевао испуњење, губиправо на уговорну казну.

‐ Ако је казна уговорена за случај задоцњења, па дужникзадоцни са испуњењем има право захтевати и испуњењеобавезе и уговорну казну. Уколико има намеру да захтевауговорну казну, мора приликом пријема испуњењасаопштити дужнику да задржава право на уговорну казну.

Дужника према ЗОО има право да захтевасмањење несразмерно високе уговорне казнеПоверилац према ЗОО има право да захтевапотпуну накнаду, у случају да је штета коју јепретрпео већа од износа уговорне казне.

3) ОдустаницаСпоразум између уговорних страна на основу когаједна или друга страна може бити овлашћена даодустане од уговора давањем одустанице – одређенествари или суме новца.Дејства споразумаСтрана у чију корист је уговорена одустаница има правоизбора – да остане у уговору, испуни своју обавезу изахтева од друге стране да испуни њену или даодустане од уговора и плати одустаницу. Избор јенеопозив. Ако изјави да ће дати одустаницу, више неможе тражити испуњење обавезе друге стране. Истовремено са изјавом о одустанку она мора платитиодустаницу.  

Рок за одустанак‐ Право на одсутанак ограничено је роком којиутврде уговорне стране.

‐ Ако рок није одређен уговором право на одустанактраје до истека рока предвиђеног за испуњењеобавезе овлашћене стране.

‐ Право на одустанак престаје и пре истека рока акоје страна у чију корист је уговорено започне саизвршењем своје обавезе из уговора или примииспуњење друге стране. 

4) Солидарност дужникаНајефикасније средство личног обезбеђењаоблигације.Солидарност дужника постоји у облигацији савише дужника, а једним повериоцем, ако јеуговором или законом одређено да је поверилацовлашћен да по свом нахођењу захтева испуњењеод било ког дужника све док обавеза не будеиспуњења у целини, али када макар и једандужник обавезу у целини испуни, она престаје исви дужници се ослобађају обавезе у премаповериоцу.   

Настанак‐ на основу уговора или закона (облигације in solidum).Дејство – дужници се узајамно заступају, радња коју јепредузео један солидарни дужник производи дејствапрема свим осталим дужницима. Сваки дужник можеистицати према повериоцу приговоре који произлазеиз садржине облигације и приговоре који проистичуиз његових личних односа са повериоцем, али не можеистицати приговоре који произлазе из личних односадругих дужника и повериоца. 

Престанак пасивне солидарности– испуњењем, компензацијом, отпуштањем дуга, новацијом, сједињењем.Значај поравања закљученог између повериоца иједног солидарног дужника. ‐ Правни односи после испуњења (правила о правурегреса исплатиоца према садужницима). 

КАПАРАСтварно обезбеђење облигацијаКапара је сума новца или извесна количина другихзамењених ствари коју једна страна даје другој каознак да је уговор закључен.Особине уговора о капариРеални уговорАкцесорни уговор, закључује се по правилу сазакључењем главног уговора

Функције капаре1) Знак да је уговор закључен2) Средство обезбеђења испуњења обавеза изуговора3) Аванс (предујам) 

Правна дејства капаре1) Ако је уговор извршен‐ капара се мора вратити или урачунати уиспуњење.2) Ако уговор није извршена) у потпуности‐ако је за неизвршење крива страна која је капару дала,  другастрана има:‐ право да тражи испуњење уговора и накнаду штете, а капаруможе или вратити или урачунати у испуњење односно накнаду; или‐право да раскине уговор и захтева накнаду штете, а примљенукапару може или вратити или урачунати у накнаду штете; или‐ право да раскине уговор и задржи примљену капару

‐ ако је за неизвршење крива страна која је капарупримила, страна која је капару дала може има:1. право да тражи испуњење уговора и накнадуштете и право да тражи враћање капаре; или2. право да раскине уговор и тражи накнаду штетеи право да тражи враћање капаре; или3. право да раскине уговор и тражи двострукиизнос капаре

3) ако уговор није делимично извршен:а) ако је крива страна која је капару дала, странакоја је примила капару има:‐ право да захтева испуњење уговора и накнадуштете, а капару је дужна да урачуна у накнаду, аостатак преко износа штете врати; или‐ право да раскине уговор и захтева накнаду штете, при чему је дужна да капару урачуна у накнадуштете, а остатак износа капаре врати.

б) Ако је крива страна која је капару примила,странакоја је капару дала има право:‐ да захтева испуњење уговора и накнаду штете иправо да захтева враћање капаре; или‐да раскине уговор и захтева накнаду штете иправо да захтева враћање капаре.