1900.године доживела је тешку трагедију.

У априлу јој је умро отац,а неколико месеци касније, у јулу јој је умро брат Димитрије.

Обојица су сахрањена на земунском православном гробљу,а Исидора погођена болом,проводила је сате и дане на том гробљу.

Касније,где год да је боравила и путовала,сваки Ускрс(дан када

јој је умро отац)проводила је на гробљу,над

гробом свога оца.

Била је болешљива.Од мајке је наследила

туберкулозу,а од оца Данила

наследила је "лудило,и

разне облике нервне

поремећености"

Исидора Секулић живела је повучено,и у свету књига,без породице коју је рано изгубила.

Новац јој није био много битан.

У једном писму написала је:

"Према новцу имам отприлике однос као Англо-Aмериканци

према несрећној,мени тако драгој

Француској:у нужди да;ван нужде,не

треба ми"

Исидора Секулић била је

прва жена која је

постала академик.

За дописног члана

академије примљена

је 1939.годин

е,а за редовног

1950.

У знак сећања на Исидору,једну од

наших најпознатијих књижевница у Новом

Саду 19.јуна 1990,године изграђена је гимназија "Исидора Секулић“,а у Сомбору

испред педагошког факултета подигнут је

њен споменик.

Зналац више језика,и

познавалац више култура

и подручја уметничког

изражавања,Исидора је као

писац,преводилац и

тумач књижевних

дела понирала у саму

суштину српског

народног говора и његовог

уметничког израза,сматрај

ући говор и језик

културном смотром народа.

Писала је о Бранку Радичевићу,

Ђури Јакшићу,Лази

Костићу,Петру Кочићу,Милану

Ракићу,Вељку Петровићу,

Иви Андрићу,Момчилу

Настасијевићу...

Најпознатија дела су јој:

,,Сапутници“,,,Писма из

Норвешке",,,Ђакон

Богородичине цркве",

,,Кроника Паланачког

гробља",,,Његошу књига

дубоке оданости",,,Госпа Нола",

,,Говор и језик,културна

смотра народа"

Када су јој умрли брат,и отац,Исидора је доста времена проводила на гробљу.Тамо је упознала,и спријатељила се са старим гробаром Николом Рибарићем који јој је причао историје и судбине многих земунских породица које су ту почивале.Исидора је све то бележила у црну свеску коју је увек са собом носила на гробље.Међутим,ту свеску је спалила пред смрт...

Најзанимљивије приче старог гробара уобличила је и објавила у свом најбољем делу ,,Кроника паланачког гробља“.Ово дело је друга Исидорина збирка приповедака која је издата 1940.године.Представља неку всту документа који садржи мемоаре и креације у исти мах.Исидора у овом делу обнавља хроничарски начин приповедања прихватајући рационалнији однос према животним феноменима.

Дело ,,Сапутници" је написано 1913.године,и то је приповедна врста интимног дневника.Ово дело је збирка заснована на нерешеним заплетима нагона и подсвести,дело у коме има највише Исидорине личности.

Дело ,,Сапутници" се састоји од пет делова:-Бура,-Самоћа-Главобоља-Круг-Питање

Исидора је гајила

космополитске погледе на свет,живела

је тихо и усамљено.

Много је читала,волел

а је филозофију,и то је оно што

се у њеном раду осећа.

У складу са Исидорином

жељом,након њене

смрти,њена лична

библиотека,намештај,рукописи и уметничке слике предати

су Универзитетској библиотеци ,,Св

етозар Марковић" у

Београду,и тамо је отворена

њена спомен соба

Исидора Секулић умрла је 5-ог априла 1958.године у Београду.Сахрањена је скромно,без говора,и венаца на Новом гробљу у Београду.Била је увијена у бели чаршав...

Исидора Секулић