-predavanje iz fizike-ASTRONOMIJA

Ekvatorski koordinatni sistem

Snalazenje na nebuSazvezdja

ASTRONOMIJA

hvala

EKVATORSKI KOORDINATNI SISTEM

Ekvatorski koordinatni sistem nam pomaze da se snadjemo u prostoru kada zelimo da nadjemo neku zvezdu. Njega je najlakse zamisliti kao projekciju geografskog koordinatnog sistema na nebesku sferu.

EKVATORSKI KOORDINATNI SISTEM

Osnovna ravan je ravan nebeskog ekvatora a nebeske paralele su paralelne sa njim. Deklinacija(obelezava se sa delta) je udaljenost zvezde od nebeskog ekvatora za odredjeni ugao. Ako je zvezda na severnoj strani onda deklinacija uzima vrednosti od 0-90 stepeni, u drugom slucaju iznosi od 0- -90.

EKVATORSKI KOORDINATNI SISTEM

Druga koordinata zavisi od koordinatnog sistema:1. U mesnom koordinatnom

sistemu( koji zavisi od mesta posmatranja) druga koordinata je casovni ugao koji se meri nanebeskom ekvatoru od pocetnog do deklinacijiskog meridijana. Obelezava se sa t i moze imati vrednost od 0-24h. Njime se prati dnevno kretanje neba

EKVATORSKI KOORDINATNI SISTEM

2.U nebeskom ekvatorskom koordinatnom sistemu druga koodrinata je rektascenzija. Takodje se meri u ravni nebeskog ekvatora samo sto sada ima pocetnu tacku gama. Oznacava se sa a i uzima vrednost od 0-24h. Ona odgovara geografskoj duzini.Casovni ugao i rektascenzija nalaze se u odnosu: a+t=s; gde je s zvezdano vreme. U pocetnom meridijanu t=0 pa je zvezdano vreme rektascenzija dok je u gama meridijanu a=0 pa je zvezdano vreme zapravo casovni ugao.

EKVATORSKI KOORDINATNI SISTEM

Poznavanje nebeskih koordinata nam pomaze za lakse snalazenje na nebu, zvezdanim kartama, atlasima… uz pomoc kojih lako mozemo naci zeljene objekte.

Vrati

Za snalazenje na nebu pomazu nam nebeska tela kao sto je Sunce, najbliza

zvezda nama, potom Mesec koji je posle Sunca najsvetlija tacka na nebu. Zvezde koje vidimo pripadaju Mlecnom putu ili

Kumovoj slami i takodje nam pomazu pri orijentaciji.

SNALAZENJE NA NEBU

SNALAZENJE NA NEBU

Legenda vezana za ime Kumova slama govori o coveku koji je dosao kod kuma da prespava ali posto nije bilo mesta on je morao da spava na

slami. Ujutru kada se probudio ukrao je slamu i na nebu se pojavio bbeli

trag kojim je o isao. Na taj nacin ga je Bog oznacio kao lopova.

SNALAZENJE NA NEBU

SNALAZENJE NA NEBU

Kretanje Sunca, njegovo izlazenje na istok i zalazenje na zapad nam pomaze da odredimo strane sveta.

SNALAZENJE NA NEBU

Dani ravnodnevnice tj 20. mart i 23. septembar, nam pomaze da odredimo koje doba godine. To nama sa kontinentalnom klimom i ne znaci toliko ali u predelima gde se leto i zima razlikuju za par stepeni pomaze da odrede vreme zetve, sejanja,…

SNALAZENJE NA NEBU

Sunce se takodje za svaki sat pomera za 15 stepeni sto

nam pomaze da odredimo sate.

SNALAZENJE NA NEBU

Severnjaca nam takodje pomaze da se snadjemo u prostoru.

Ona je najsjajnija svezda i lako je

uocljiva. U podnoziju zvezde nalaze si se sever i na taj nacin priblizno mozemo

odrediti geografsku sirinu.

SNALAZENJE NA NEBU

Vrati

Od davnina su ljudi pokusavali da grupisu zvezde kako bi se lakse organizovali u prostoru i vremenu. Od njih su pravili zamisljene crteze tako sto su ih spajali i stvarali slike kako bi ih lakse zapamtili. Tako su nastala sazvezdja.

Sazvezdje je oblast neba ogranicen uslovnim granicama a kosmicki objekti

koji se sa Zemlje vide, bez obzira na njihovu prostornu udaljenost pripadaju

tom sazvezdju.

SAZVEZDJA

To znaci da sazvezdja cine zapravo projekcije zvezda na jedan deo neba i da su ona udaljenija jedna od drugih nego sto mi vidimo. Raspored se zapisuju na zvezdanim karatama i atlasima a njihov pravi polozaj

u zvezdanim katalozima

SAZVEZDJA

SAZVEZDJA

SAZVEZDJA

Zvezdana karta

Najlakse su uocljiva sazvezdja koja se nalaze na severnom ili juznom polu jer se

vide tokom cele godine. Takva sazvezdja se zovu cirkulpolarna sazvezdja Jedno od takvih sazvezdja je i ono kom pripada zvezda severnjaca pa se uz pomoc nje

mozemo orijentisati tokom cele godine ali samo mi koji se nalazimo na severnoj strani

Zeljine polulopte.

SAZVEZDJA

Ostala sazvezdja se pojavljuju u zavisnosti od godisnjeg doba pa postoje: Prolecna - Cancer, Leo, Virgo...Letnja – Lyra, Cygnus, AquilaJesenja – Perseus, Pegasus, Pisces...Zimska – Orion, Taurus...

SAZVEZDJA

SAZVEZDJA

Važno je napomenuti i kako se označavaju zvezde unutar

sazvežđa. One se obeležavaju prema svojem sjaju, tako da najsjajnija zvezda dobija kao oznaku grčko slovo α i ime

( recimo Alfa Pictoris, najsjajnija zvezda u sazvežđu

Pictor), sledeća po sjaju dobija oznaku β i tako dalje. Takođe

treba napomenuti da ne dobijau sve zvezde imena na

ovaj način, tako da se to koristi samo u slučajevima kada više

zvezda u sazvežđu ima isto ime.

Najstarija zvezdana „mapa“ severne hemisfere je otkrivena 1979. godine u Nemackoj. Ona pretstavlja sazvezdje Orion, urezano na kost mamuta. Njegova starost se procenjuje na

oko 32.500 godina. Na zidovima pecine Lasko se, pored fantastičnih crteza zivotinja, mogu naci i ctrezi zvezdanog jata Plejade, a njihova starost se procenjuje na 10.000 do

33.000 godina. U to vreme sazvežđa su smatrana za zvezdane šare, bez definisanih granica među njima. Mnoga

od ovih zvezdanih figura, a posebno dvanaest zodijačkih sazvežđa, su se pominjala još 2.000 godina pre naše ere u

starom Vavilonu.

SAZVEZDJA

SAZVEZDJA

Deo vavilonske tablice na klinastom pismu

Danasnja savramena podela neba vodi poreklo iz 150. godine nase ere kada je grcki astronom Ptolomej, u svojoj knjizi Almagest, objavio spisak od 48 sazvezdja. Za najstariju evropsku zvezdanu kartu se smatra delo "De Composicione Spere Solide" pisano na pergamnetu iz 1440. godine, koje je poslužilo za prvu štampanu zvezdanu mapu. Kasnije mnogi astronomi počinju da usavršavaju Ptolomejeve mape, a za najvažnijim se smatraju zvezdani atlas "Uranometrija" Džona Bajera iz 1603. i "Atlas Firmamentum Sobiescianum" Helvecijusa iz 1690. godine.

SAZVEZDJA

SAZVEZDJA

Atlas Firmamentum Sobiescianum

SAZVEZDJA

Medjutim, sva ta sazvezdja su se nalazila na severnoj Zemljinoj hemisferi. Razni geografska otkrica su pomogla da se ispise i juzna Zemljina

polulopta. Ono što je iznenadilo prve Evropljane koji su

putovali „ispod“ ekvatora, su bile velike tamne mrlje na zvezdanom nebu. To su bili rubni delovi naše galaksije, Mlečnog puta, koji su bolje vidljivi

sa južne hemisfere. Istovremeno su kulture sa južne hemisfere, pre svega Inke i Aboridžini,

identifikovali ove tamne nebule i u njima počeli da traže različite oblike životinja. Najpoznatija je bila

svakako Emu na nebu, u okviru kojeg se nalazi nekoliko sazvežđa.

SAZVEZDJA

Slika sazvezdja na juznoj strani Zemlje

SAZVEZDJA

Kada je IAU objavila svoju zvaničnu listu od 88 sazvežđa u njoj se za svako sazvežđe našla

standardna skraćenica od tri slova latinskog naziva. Isto tako je postignut dogovor o korišćenju genitiva latinskog imena da bi se standardizovao položaj zvezde u određenom sazvežđu. Tako na primer, zvezdu alfa u sazvežđu Zeca (Lepus),

astronomi od tada zovu Alfa Leporis i skraćeno je obelezavaju sa a Lep.

SAZVEZDJA

Spisak zvezda na severnom delu Zemljine polulopte

SAZVEZDJA

Spisak zvezda na juznom delu Zemljine polulopte

SAZVEZDJA

Spisak zvezda na ekvatoru

ANDROMEDA

Andromeda je tipicno jesenje sazvezdje koje se moze posmatrati od sredine leta, kada izlazi posle ponoci, pa sve do pocetka proleca, kada se vidi na zapadu posle zalaska

sunca. Ovo cuveno sazvezdje se naslanja na dobro poznatu figuru pegazovog cetvorougla pa ga preko njega mozemo

najlakše pronaci na nebu.

ANDROMEDA

ANDROMEDA

Legenda: Andromedina majka je bila lepa ali ohola zena. Toliko ohola da se hvalila da je lepsa i od boginja. To je bogove rasrdilo pa su poslali strasno cudoviste na njihovo

kraljevstvo. Jedini nacin da se spasu od tog cudovista bio je da zrtvuju svoju cerku. Tako su i uradili. Kada je neman dosla

mladi Persej se pojavio kao da je magija i spasao je od cudovista. Kada je hteo da se ozeni njom, njen verenik se pobunio pa je

skupio vojsku da ubiju Perseja. Ali Persej je izvadio Meduzinu glavu i skamenio svoje

neprijatelje.

LABUD

Po jednoj legendi to je sam Zevs koji se u jednoj prilici pretvorio u Labuda da bi posetio Ledu, zenu spartanskog kralja Tindareja, u koju je bio zaljubljen. Po drugoj to je Koinus sin Neptuna, kojeg je mocni otac oziveo u obliku labuda posle njegove pogibije u dvoboju sa Ahilom. Ovaj

nebeski Labud moze da prdstavlja i Orfeja nekada najznamenitijeg pevaca koji je nastradao dok je bio pod

uticajem boga Bahusa. On je na nebo je polozen zajedno sa svojom harfom u obliku sazvezdja Lire koje se naslanja na Labuda. Po jos jednoj legendi ovo bi mogao biti ipak samo

"obican" labud, kucni ljubimac kraljice Kasiopeje.

LABUD

KENTAUR

Zvezda Alfa Kentauri ili Toliman je najsjajnija zvezda u sazvežđu Kentaur koje je vidljivo samo sa juzne Zemljine polulopte. Iako je najbliža zvezda Zemlji (posle Sunca)

nalazi se na 4,3 svetlosne godine od Zemlje, sto znaci da mi ovu zvezdu vidimo onako kako je ona izgledala pre 4,3

godine.

KENTAUR

MALA I VELIKA KOLA

Severnjaca je trenutno zvezda (odnosno zvezdani sistem) najbliza severnom nebeskom polu, zbog cega se moze koristiti za orijentaciju. Na nebu moze da se nadje uz

pomoc donje skice. Sazvezdje Velika Kola (zato sto lici na seoska kola kojima se prevozilo seno), ima nekoliko sjajnih

zvezda. Najmarkantnije zvezde su u prednjem delu kola koje, kada bismo ih povezali zamisljenom linijom, izgledaju

mao luk.

MALA I VELIKA KOLA

Vrati

ASTRONOMIJA

Hvala sto ste gledali

Geografska duzina, ili longituda, Meridijan je

uglovno rastojanje neke tacke na

Zemljinoj povrsini od pocentog meridijana.

Sporazumno je usvojeno da se za pocetni meridijan uzima Grinic koji

prolazi kroz London.

GEOGRAFSKA DUZINA

Vrati