Post on 31-Jan-2018
Писана припрема за час НАРОДНЕ ТРАДИЦИЈЕ у трећем разреду
ОШ“Бора Станковић“ Каравуково
Татјана Ковачев, професор разредне наставе
Наставна јединица:
Тип часа:
Наставне методе:
Наставни облици рада:
Наставна средства и помоћно-техничка средства:
Корелација са осталим наставним предметима:
Циљ и задаци часа:
Коришћена литература и извори знања:
Воденичар
Обрада
Вербална, илустративна, интерактивна, мозаик, НТЦ систем учења, хеуристичка, кооперативна, текстуална, практичних радова, истраживачка
Фронтални, индивидуални, групни
Фотографије и уметничке слике у Power point , текстови и рецепти (на инернету), композиције Балканике и Боре Дугића, наставни листићи, рачунари (десктоп, лаптоп, таблет), табла за графичко цртање на рачунару, мобилни телефон, интерактивна табла, видео бим
Српски језик – одломак из књиге „Доживљаји мачка Тоше“ Бранка Ћопића, „Свитац пшеничар и воденичар“ Добрице ЕрићаМатематика – задаци Природа и друштво – рељеф, воде, прошлостМузичка култура – композиције „Србија“ Балканика и Бора Дугић „Сутон“ и „Обичан балкански дан“Ликовна култура – цртањеВерска настава – верски обреди
Упознати ученике са пословима које су некада обављали воденичари и значајем њиховог занимања за ондашњи живот људи, упознати начин рада воденице и њене делове, обичаје, веровања и изреке, рецепте; оспособљавати и упутити ученике на проналажење информација на интернету помоћу претраживача и линкова, наставити са усвајањем основних елемената информатичке писмености; наставити са неговањем народне традиције, обичаја; оспособљавати ученике за примену стечених знања у животним ситуацијама
Уџбеник за трећи разред „Народна традиција“, Слађана Миловановић, Едука, Београд 2012. електронски медији – претраживачи, You Tube , „IQ детета – брига родитеља“ Ранко Рајовић
Предзнања ученика у коришћењу ИКТ:
Место реализације:
Уводни део часа (око 5 минута):
Главни део часа (око 35 минута):
С обзиром да ученици немају изборни предмет од играчке до рачунара, користе рачунар код куће и понекад у школи приликом обраде наставних јединица, утврђивања и систематизације наставног градива. Ученици имају елементарна знања информатичке писмености: word (копирање, чување докумената, штампање), употреба инернета, коришћење готових софтвера.
Учионица или дигитални кабинет
Артикулација часа:
Загонетно питање (примена НТЦ система учења):2. слајд у PowerPoint
Жубор поведе коло весело па се разигра брашно бело.(воденица)
Најава циља часа: Данас ћемо се упознати са занимањем воденичар, радом и изгледом воденица. Да ли је неко посетио воденицу? Да ли у нашој околини има воденица (Бачка)? Зашто? Где их је некада највише било и зашто? Зашто их је данас све мање?
Презентација коришћењем видео бима - PowerPoint (од 3. до 8. слајда) – изглед воденице.На 9. Слајду је линк ка YouTube – снимак рада воденице, одломак из ТВ емисије за децу „Приче из Непричаве“. Објаснити појам линка и како се користи.
Разговор о снимку.Понављање кључних речи и појмова (слајд 10).
Ученици ће добити наставни листић са кључним појмовима и залепити у свеску.Објашњење појма УЈАМ ( слајд 11).
Воденица као инспирација сликарима и књижевницима (слајдови од 12 до 15).Како се зове текст који смо читали, а чија се радња одвија у воденици? (слајд 16)На интернету можете пронаћи „Свитац пшеничар и воденичар“ Добрице Ерића (слајд 17 са упутствима за претраживање уз додатно објашњење наставника, а када пронађу објаснити како се поставља линк ).
Подела ученика у групе по афинитетима:1. група под именом СРПСКИ ЈЕЗИК (сачињена од
ученика који су успешни у писању литерарних радова):
Смислите песму или стихове користећи речи КАПЉИЦА, ПШЕНИЦА, ВОДЕНИЦА, МРВИЦА
2. група ЛИКОВНА КУЛТУРА (чине је ученици који лепо цртају):
На графичкој табли за цртање на рачунару (Genius) нацртати:КАПЉИЦУ, ПШЕНИЦУ, ВОДЕНИЦУ, МРВИЦУ.
3. Група МУЗИЧКА КУЛТУРА (чине је ученици који имају слуха):
Коришћењем бежичног интернета на Tablet pc рачунару изаберите композицију за пратњу песме коју ће смислити 1. група. Понуђене су три композиције на YouTube: група „Балканика“ композиција „Србија“, Бора Дугић „Сутон“ и Бора Дугић „Обичан балкански дан“.
*Упутити ученике на сарадњу међу групама, јер су тематски повезане и радове ће презентовати заједно, тј. истовремено: док 1.група чита, пројектује се цртеж 2.групе, а све уз пратњу одабране композиције 3.групе.
4. Група МАТЕМАТИКА (ученици који су успешни у изради задатака) решавају задатке на интерактивној табли:1. Ако воденичар узме 1килограм брашна за 20 килограма пшенице, колико ће килограма брашна узети за :
а) 200кг пшеницеб) 520кг пшенице?2. Ако је воденичар за 1 седмицу узео 10килограма брашна, колико килограма пшенице самеље за 4 седмице?
5. Група ПРИРОДА И ДРУШТВО (ученици који воле да проучавају прошлост):
На интернету пронађите легенде, изреке, обичаје и веровања везаних за воденицу, прекопирајте, одштампајте и залепите на пано.
6. Група НАРОДНА ТРАДИЦИЈА (ученици који имају интересовања за народну традицију):
Коришћењем интернета на мобилном телефону пронађите рецепте за пројару, погачу и качамак. Поступак прављења ових јела ћете објаснити свим ученицима.
*Групе раде уз инструкцију, надгледање, сугестију и помоћ наставника.
Презентација радова:1. 2. и 3. група истовремено приказују радове –
група музичка култура пушта одабрану композицију, затим смањује тон, док група српски језик чита песму, а на видео биму се истовремено приказује цртеж групе ликовна култура.
4.група математика објашњава задатке које је радила на интерактивној табли.
5.група природа и друштво – ученици читају и објашњавају неку изреку или обичај, постављају пано у учионици и дају препоруке за читање и називе сајтова на којима су пронашли легенде.
6.група народна традиција усмено казују поступак прављења погаче, пројаре и качамака, а написане рецепте ће поставити на пано.
Завршни део часа (око 5минута):
Систематизација наученог (слајд18) – квиз у PowerPoint Ученици одговарају тако што свако у своју табелу коју је добио, упише слово које стоји испред тачног одговора:1. 2. 3. 4. 5. 6.
Провера и пребројавање тачних одговора у пару и на видео биму у PowerPoint.Задавање домаћег задатка:Пронађите на интернету улогу и значај хлеба код Срба у обредима и обичајима.О воденичару прочитајте текст у уџбенику на страни 43 и 44.