Familije pčela

• 11 recentnih

familija pčela

• Prema nekim

autorima: samo

familija Apidae,

dok sve ostale

dobijaju status

podfamilije.

STENOTRITIDAE

• Robustne, brzo leteće, solitarne pčele, telo 14-20mm.

• Ograničene samo na Australiju, sadrže 21 vrstu iz 2 roda.

• Abdomen sa istaknutim dlakavim trakama.

• Do skora razmatrane kao podfamilija u familiji Colletidae, međutim, danas se smatraju da su to sestrinski taksoni, sa zasluženim statusom familija.

STENOTRITIDAE

• Od primarnog značaja je što Stenotritidae imaju nemodifikovan usni aparat, dok se koletide odvajaju od svih ostalih grupa pčela po tome što imaju bilobalnu glossu (jezik).

• Grade proste šupljine u zemlji gde donose čvrstu, jajastu masu polena i nektara u ćelijama oivičenim vodootpornim sekretima.

• Njihove larve ne ispredaju kokone.

Colletidae - Colletes cunicularius

Colletidae - Colletes cunicularius

Colletidae

• Colletidae imaju kratak bilobalan jezik.

• Predstavnici podfamilije Hylaeine nemaju čak nikakvih struktura za sakupljanje polena. One liče na Sfecidae-ne ose (fam. Crabronidae – navodni preci pčela), zbog čega su duži niz godina Colletidae bile smatrane najprimitivnijim pčelama.

• Danas se ovo mišljenje promenilo zbog toga što je bilobalni jezik ovih pčela možda izvedeno (=napredno) stanje: ženke ga koriste kao neku vrstu četkice da bi premazivale žlezdanim sekretima unutrašnje zidove ćelija u gnezdu.

Colletidae – bilobalna glosa

Colletidae

• Recentne molekularne studije pobijaju raniju hipotezu, smeštajući Melittidae (sensu lato – u najširem smislu) za bazalnu grupu među pčelama, a ne Colletidae.

• Sadrže 5 podfamilija, 54 rodova i preko 2000 vrsta, sve su solitarne, sa gnezdima u agregacijama (većim grupama).

• Dve podfamilije nemaju strukture za sakupljanje polena u vidu spoljašnjeg aparata (skope), umesto toga one donose polen pomešan sa nektarom u želudcu.

Colletidae

• Ove grupe de fakto, i većina rodova iz ove

familije, formiraju tečnu ili polutečnu polensku

masu na kojoj se razvijaju larve.

• Gnezdo oblažu sekretima Dufour-ovih žlezdi

(smeštene u abdomenu) koji se nazivaju

makrociklični laktoni. Kada se osuše formiraju

čistu, prozračnu membranu nalik na celofan.

• Ona je vodootporna i služi kao zaštita od

infestiranja sporama gljivica.

Colletidae

• Nalaze se u celom svetu, ali najviše vrsta je u Južnoj Americi i Australiji. Preko 50% svih pčela iz Australije pripadaju ovoj familiji. Samo rodovi Colletes i Hylaeus se mogu naći u Evropi.

• Colletidae su jedna od 4 familija pčela koje sadrže neke vrste koje imaju veoma krupne ocele pa su aktivne i noću. Ostale familije sa ovim vrstama su Andrenidae, Halictidae (Megalopta spp.) i Apidae.

• Najpoznatije su podfamilije Hyleinae i Colletinae.

Megalopta sp.,

krupne ocele;

noktiuralna vrsta

pčele

Melittidae • Melittidae su malobrojna familija pčea, sa

oko 60 vrsta iz 4 roda, ograničene na Afriku i na severne umerene zone.

• U prošlosti, familija je obuhvatala dve potfamilije Dasypodaidae i Meganomiidae

• Današnje molekularne studije pokazuju da su Melittidae (sensu lato) bile parafiletička grupa, tako da su sve tri ranije potfamilije sada dobile status familija, sa Dasypodaidae-ma kao bazalnom grupom pčela, a koje slede Meganomiidae i Melittidae kao sestrinski taksoni.

Melitta leporina

The history of early bee

diversification based on five

genes plus morphology

Danforth et al. 2006

DOI 10.1073/pnas.0604033103.

Melittidae

• Melittidae su pčele tipično sitne do srednje

veličine.

• Često imaju čupave (dlakave) skope, i

obično su oligolektičke, dok je nekoliko

vrsta specijalizovano za cvetna ulja kao

hranom za larve, radije nego polenom.

• Vrste roda Dasypoda iz Starog sveta imaju

masivne skope razvijene na zadnjim

nogama.

Melittidae - Macropis fulvipes

Melittidae

• Postoje i vrlo neobične vrste (Rediviva iz

Zaira i južne Afrike) kod kojih su prednje

noge duže od celog tela, a koriste ih za

brisanje (upijanje) cvetnih ulja na kraju

produženih kruničnih grebena biljke

domaćina, npr. Diascia.

• Neke vrste se gnezde u drvetu, dok većina

iskopava gnezda u zemlji.

Melittidae – Melitta nigricans

Dasypodaidae • Malobrojna familija pčela, sa više od 100 vrsta u 8

rodova.

• Žive u Africi i severnoj umerenoj zoni, u suvim staništima.

• Sitne do srednje veličine, sa čupavom skopom, i uobičajeno oligolektičke.

• Imaju dve submarginalne ćelije na prednjim krilima.

• Ranije su bile svrstavane kao podfamilija familije Melittidae, ali recentne molekularne studije pokazuju da Dasypodaidae nisu samo predačke za njih nego su sestrinski takson sa svim ostalim pčelama.

Dasypodaidae

Najveći rod Dasypoda sadrži oko 40

vrsta sa neobičnom distjunktnom

distribucijom, u Svernoj Americi i

južnoj Africi.

• Sve poznate vrste su solitarne osim

jedne Dasypoda za koju je poznato da

po dve ili više ženki mogu da dele isto

gnezdo.

Dasypoda hirtipes

Megachilidae

• Megachilidae su veoma brojna familija sa kosmopolitskim rasprostranjenjem. Najveći broj su (uglavnom) solitarne pčele sa strukturom za nošenje polena (scopa) na ventralnoj površini abdomena (radije nego većina ili eksklusivno na zadnjim nogama kao u drugim familijama pčela).

• Mnoge vrste su važni oprašivači gajenih biljaka.

• Mnogi rodovi ove familije su poznati kao pčele masoni i pčele listorezi (sekačice lišća), što odražava vrstu materijala od kojeg izgrađuju ćelije u gnezdima (zemlja ili lišće).

Megachilidae - krila

Megachilidae

• Neke sakupljaju biljne ili životinjske dlačice

i konce, i poznate su kao četkaste pčele.

• Sve vrste se hrane na nektaru i polenu,

samo nekoliko su kleptoparazitske (“pčele

kukavice”), hrane se na polenu

sakupljenom od strane drugih megahilida.

• Parazitske vrste nemaju skopu.

Megachile sp.

Megachilidae

• Megachilidae su među u svetu najefikasnijim oprašivačima zato što one prosto plivaju na reproduktivnim delovima cvetova. Takođe, jedan od razloga za njihovo efikasno oprašivanje je i učestala poseta cvetovima, što je posledica njihove neefiksanosti u sakupljanju polena.

• U poređenju sa drugim familijama pčela, megahilide zahtevaju u proseku blizu 10 puta više poseta cvetovima da bi sakupile dovoljnu količinu polena za snabdevanje jedne ćelije u leglu.

Megachilidae

• Lucerkin listorez (Megachile rotundata) jedna od najpoznatijih gajenih pčela oprašivača (Evropska vrsta, ali introdukovana u SAD i Kanadu).

• Najvažnije autohtone vrste su iz roda Osmia poznate kao pčele voćnjaka (O. cornuta, O. bicornis=rufa u Evropi, O. lignaria u SAD-u, O. cornifrons u Japanu) koje se nalaze i u prodaji za oprašivanje voćaka. Privlače se da se gnezde u izbušenim drvenim blokovima ili cevčicama o d različitog materijala (barska trska, papirne cevčice, drvene lamele).

Životni ciklus neparazitskih megahilida

• Gnezdo je izgrađeno od ćelija, u svaku

ćeliju donose hranu (polen ili mešavinu

polen/nektar) i polažu jaje;

• posle nalaženja pogodnog mesta (često

blizu mesta izleganja), ženke počinju

izgradnju prve ćelije, snabdevajuih i

polažu jaje.

• Zatim ona izgrađuje pregradni zid koji

odvaja završenu ćeliju od sledeće.

Životni ciklus neparazitskih megahilida

• Larva se izleže iz jajeta i hrani se na

donetoj hrani. Posle nekoliko presvlačenja,

ispreda kokon i razvija se u lutku.

• Zatim se izleže iz gnezda kao adult.

Mužjaci uginu brzo posle parenja, dok

ženke ostaju nekoliko nedelja kada ona

gradi nova gnezda.

Životni ciklus neparazitskih megahilida

• Gnezda grade u prirodnim ili veštačkim šupljinama. Neke ukopavaju pojedinačne ćelije u masi od gline, ili smole zakačene na zidove stena ili stabljika biljaka.

• Šupljine za gnežđenje su često linearne, npr. u šupljim cevčicama stabljika biljaka, ali ne uvek (ljušture puževa koriste neke Osmia, dok neke vrste radije koriste nepravilne šupljine).

Životni ciklus kleptoparazitskih megahilida

• Neki rodovi Megachilidae su paraziti legla, i nemaju ventralnu skopu. One često parazitiraju srodne taksone.

• One ulaze u gnezda pre nego što ih zatvore domaćini, i polažu svoje jaje u ćeliji.

• Posle izleganja, parazitska larva ubija larvu domaćina, ukoliko to ne učini ženka parazita, i onda nastavljaju sa ishranom. Parazitske vrste su po veličini jednake ili manje od njihovih žrtvi.

• Megachilidae su svrstane u dve podfamilije: Lithurginae i Megachilinae.

Lithurginae

Dva roda Lithurgus

(one iskopavaju

gnezda u zemlji ili

trulom drvetu). Žive u

Severnoj Americi,

Evroaziji i Australiji i

Trichothurgus koje

žive u Južnoj Americi.

(njihova biologija nije

poznata).

Lithurgus chrysurus

WOOD-BORING BEE

Megachilinae

Sve ostale megahilide. Veoma dlakave,

žuto-crne (npr. Anthidium). Nekoliko vrsta

su društvene, dok su sve ostale solitarne.

Anthidium sp.

Anthidium manicatum

Pčela listorez

Megachile ericetorum

Osmia bicornis=rufa

Osmia bicornis=rufa

Halictidae

• Halictidae – kosmopolitsko rasprostranjenje

• Sitne (> 4 mm) do srednje veličine(> 8 mm),

tamno obojene i često sa metalnim odsjajem.

• Nekoliko vrsta su potpuno ili delimično zeleno

obojene, a neke crvene. Brojne imaju žute mrlje,

posebno mužjaci sa žutim “licem” (što je česta

šema prisutna među mnogim familijama pčela).

• Često se nazivaju i “znojave pčele” (pošto ih

privlači znoj), kada se pritisnu, ženke mogu da

ubodu sa svojom sitnom žaokom.

Halictidae - krila

• Halictidae – najstariji fosil zabeležen iz

ranog Eocena sa brojnim vrstama (u

naslagama ambera).

• Četiri potfamilije, sa oko 2000 vrsta.

• Rophitinae (fosilne) su sestrinska grupa sa

preostalim potfamilijama (Nomiinae,

Nomioidinae, Halictinae), na osnovu

morfologije i molekularnih podataka.

• Većina se gnezde u zemlji, iako se neke

gnezde i u drvetu (mešavina polena i

nektara je unutar vodootporne ćelije, legu

jaje na tu masu i ćelija se zalepi.

• Larva dobija svu hranu odjednom,

nasuprot "progresivnom snabdevanju",

gde se larva hrani postepeno kako raste,

kao kod medonosne pčele).

• Sve vrste se hrane polenom i važni su

oprašivači.

Eusocijalne vrste

• Mnoge vrste su eusocijalne, sa sasvim

definisanom maticom i radiličkim kastama

(mada ne sa istim sistemom kao kod

medonosne pčele), a neka ispoljavanja

njihovog socijalnog ponašanja su

fakultativna.

Kleptoparazitske vrste

• Nekoliko rodova i vrsta su kleptoparazitske na drugim pčelama (uglavnom druge haliktide).

• Najpoznatije su iz roda Sphecodes koje su na izgled osolike (crno sjajne sa krvavo-crvenim abdomenom - 4-9 mm dugo telo).

• Ženke Sphecodes ulaze u ćelije sa pripremljenom masom polena i nektara, pojedu jaje domaćina, i polažu svoje jaje.

"Nokturnalne" vrste

• Aktivne su samo u sumrak ili predvečerje, imaju uvećane ocele.

Halictus fulvipes

Halictus quadricinctus

Lasioglossum calceatum