TEMA: “CENTRALNI NERVNI SISTEM”

Rad radili: Marija Filipovic Andrija StankovicPavle Stojanovic III-5

Profesor:Jasmina Miljkovic

Centralni nervni sistem kicmenjaka sastoji se od : mozga I kicmene mozdine.

Mozak odraslih kicmenjaka sacinjava sest jasno uocljivih delova: prednji mozak, medjumozak, mali mozak, srednji mozak, Varolijev most I produzena mozdina.

Vlakno nervnih celija koje ulaze u sastav centralnog nervnog sistema grupisu se u snopove.

Zbog prisustva mijelinskog omotaca koji okruzuje ova nervna vlakna snopovi imaju sedefasto belu boju I cine takozvanu belu masu mozga.

Celijska tela nervnih celija dendriti I aksoni ulaze u sastav sive mase mozga.

1-Dendriti2-Nodus3-Akson4-Zavrsni dugmici5-Internodus6-Telo nervne celije7-Nervno vlakno Hemijske sinapse se najcesce

uspostavljaju izmedju nervnog vlakna presinapticke nervne celije I dendrita postsinapticke celije mada se mogu formirati I izmedju drugih delova nervnih celija.

Vecina refleksa posredovana je polisinaptickim vezama, u kojima se izmedju senzitivnog I motoneurona nalaze umetnuti neuroni-interneuroni. Uloga interneurona nije da sprovode samo refleks vec da koordinisu motornu aktivnost odnosno da stabilizuju refleksni odgovor.

Funkcija kicmene mozdine

Kicmena mozdina je evolutivno najstariji deo centralnog nervnog sistema. Smestena je u kicmenom kanalu I najduza je kod riba jer zalazi u predeo repa, koji ima ulogu u kretanju, dok se kod kopnenih kicmenjaka zavrsava u nivou prvog krsnog prsljena. Na poprecnom preseku kicmene mozdine svih kicmenjaka oko centralnog kanala, uocava se siva masa, oblika leptira rasirenih krila. Sivu masu cine tela nervnih celija, kraci I duzi nemijelinizirani nastavci, a na njenim “krilima” razlikujemo prednje I zadnje rogove. Oko sive mase nalazi se bela masa, u ciji sastav ulaze mijelinska nervna vlakna. Belu masu kicmene mozdine cini veliki broj mijelinskih nervih vlakana grupisanih u nervne puteve, koji mogu biti ulazni ili silazni. Ulazni put je npr. Onaj koji prenosi informacije sa koznih receptora za bol u talamus, a najvazniji silazni put je piramidalni put, koji prenosi informacije iz kore prednjeg mozga do kicmene mozdine I daje komandu za grcenje skeletnih misica.

Autonomni nervni sistem

Sastoji se od simpatickog I parasimpatickog nervnog sistema. Ta dva sistema rade reciprocno, antagonisticki, jer kada je jedan aktiviran drugom je smanjena aktivnost I obrnuto. Simpaticki nervni sistem se aktivira u svim stresnim situacijama, kada smo uzbudjeni, uplaseni, oprezni, za razliku od parasimpatickog, koji se aktivira u miru, tokom spavanja ili posle obroka.

Funkcija mozdanog stabla

Mozdano stablo je deo centralno nervnog sistema, a cine ga produzena mozdina, mozdani ili Varolijev most I srednji mozak.

Produzena mozdina- se “produzava” na kicmenu mozdinu I povezuje je sa Varolijevim mostom. Na poprecnom preseku produzene mozdine uocavamo da je gradja slicna gradji kicmene mozdine.

Mozdani ili Varolijev most povezuje produzenu mozdinu I srednji mozak. U tom delu mozdanog stabla smestena su jedra VIII, VII, VI I V glavenog nerva.

Srednji mozak je deo mozga koji trpi najmanje promene tokom razvica. Medju kicmenjacima kosljoribe imaju najrazvijeniji srednji mozak. Na krovu srednjeg mozga nalaze se donje-slusne i gornje-vidne kvrzice.

Funkcija malog mozga

Mali mozak se nalazi na krovu cetvrte mozdane komore. Najrazvijeniji je kod elektricnih riba, ptica letacica I sisara trkaca. Mali mozak se sastoji od dve hemisfere izmedju kojih je smesten izduzeni deo-centralni crv. Siva masa je spolja I cini koru, bela masa je ispod sive I u njoj se nalaze jedra sive mase vro vazna za funkcionisanje malog mozga. Kora je veoma izbrazdana u vidu listica. U zavisnosti od evolutivne starosti I funkcije koju vrsi mali mozak je izdeljen na najstariji, stari I najmladji deo. Najstariji deo javlja se jos kod riba I regulise odrzavanje ravnoteze tela. Stari deo javio se prvi put kod reptila I njegva uloga je regulacija tonusa misica, anatomskih pokreta I odrzavanje stava tela sisara. Najmladji deo zauzima najveci deo malog mozga I kontrolise pokrete tela.

Mali mozak radi kao kompjuter jer koordinise, uskladjuje I ispravlja voljne pokrete misica. Kora prednjeg mozga izdaje, putem piramidalnih puteva, naredbu misicima da se neki pokret izvrsi, ali salje taj isti program I do zubatog jedra malog mozga. Pored programa prednjeg mozga, mali mozak prima podatke sa periferije o polozaju tela, ekstremiteta, zglobova, istegnutosti misica. Primljene podatke sa aktiviranih misica mali mozak uskladjuje sa programom koji je zadao prednji mozak, sredjuje ih I obradjuje I salje nazad na periferiju, pa ako se nasi ekstremiteti ne pokrenu onako kako je isplanirano, mali mozak je taj koji ispravlja gresku.

Funkcija medjumozga

Medjumozak se nalazi izmedju leve I desne hemisfere prednjeg mozga, koje ga pokrivaju sa vih strana osim donje koja lezi slobodno u udubljenju baze lobanje. Medjumozak cine: pinealna zlezda, talamus I hipotalamus. Talamus se nalazi na ledjnoj strani trece mozdane komore I cine ga grupe jedara koje imaju razlicite uloge.Hipotalamus je deo medjumozga koji se nalazi na podu I zidovima trece mozdane komore. Na donjoj strani hipotalamusa je drska kojom je povezan sa hipofizom.

Funkcija prednjeg mozga

Prednji deo mozga je tokom evolucije pretrpeo najvece promene jer mu se povecala masa I usloznjavala uloga. Na povrsini prednjeg mozga je kora-siva masa, koju cine tela oko 14 milijardi nervnih celija. Ispod nje je bela masa.

Nova kora prednjeg mozga anatomski je podeljena na 4 reznja: ceoni, potiljacni, temeni I slepoocni. Po ulozi koju vrsi, kora je podeljena na motornu, senzornu I asocijativnu. Motorna zona kore se nalazi u ceonom reznju, ispred centralne brazde.

Slikovita sema dobijena elektrostimulacijom delova motorne kore pacijenata u anesteziji tokom hirurskih zahvata, nazvana je Penfildov motorni coveculjak kao sto je prikazano na slici.

Iza centralne brazde, u temenom reznju nalazi se senzorna zona, na kojoj se nlazi mapa osetljivosti celog tela. Najveca povrsina senzorne zone pripada kozi prstiju.U kori sisara postoje I asocijativne zone, cija se velicina povecava tokom evolucije. Tako kod coveka cak 90 odsto pripada asocijativnim zonama. U ovom delu kore dolazi do tumacenja nekog nadrazaja npr.zvuk koji se cuje ili predmet koji se vidi.

THE END THE END

Andrija

Marija

Pavle