ЛАТИНСКА АМЕРИКА Политичко-географске одлике

Проф. Мирослав Маркићевић

Две поделе АмерикеФизичко-

географска подела

Северна Америка

Северна

Америка

Средња Америк

а

Јужна Америк

а

Јужна Америк

а

Антропогеографска подела

Латинска Америка

Јужна Америка

Средња Америка

Англо-амери

ка

САД и Канада

(Северна Америка)

Географски положај и величина Латинске Америке Латинску Америку чине је континент Јужна Америка, која се простире од

Панамске превлаке на северу до рта Хорн на југу, Централна Америка (тзв. Копнени мост), од Панамске превлаке на југу, до Рио Гранде (граничне реке између Мексика и САД) на северу, и Кариби, група острва у чији састав улазе архипелази Велики и Мали Антили, те Бахамска острва. Укупна површина Латинске Америке је 21,5 милиона км2, а број становника око 600 милиона.

Америка је добила име по Колумбовом следбенику, италијанском морепловцу Америгу Веспучију, који је био свестан да се ради о новом континенту, а одредницу Латинска због латинског корена шпанског и португалског језика којима се углавном говори и римокатоличке вероисповести већине становништва.

Раније се користио назив Шпанска Америка, а и сада је често у употреби Ибероамерика.

Откриће АмерикеКристофор Колумбо Америго Веспучи

Контрасти Латинске АмерикеСелвас, Амазонија Пустиња Атакама

Тропска клима Мексика

Ледници на југу Аргентине, Огњена земља

Контрасти Латинске Америке

Тектонски стабилна Бразилска висораван

Сеизмички и вулкански лабилни Анди

Контрасти Латинске Америке

Пренасељени градови Мексика и Бразила

Ретко насељени Гран Чако и Мато Гросо

Контрасти Латинске Америке

Бразилски рударски региони Каражас и Итабира

Примитиван лов и сакупљање плодова у Амазонији

Контрасти Латинске Америке

Луксузни хотели Канкуна

Фавеле у Рио де Жанеиру

Контрасти Латинске Америке

Перикутин, илустрација за тектонску активност у Латинској Америци

Један од најмлађих вулкана у свету је Парикутин, који је почео да настаје 20. фебруара 1943. године усред равнице, на њиви једног мексичког сељака. За седам дана нарастао је до висине 160 метара, а сада има вулканску купу од готово 2.800 м.н.в.

Настанак и развој држава у Латинској Америци

Велика географска открића

Папски меридијан

Колонизација Конквистадори

Деколонизација Симон Боливар

Савремени период

Утицај САД

Период пре Великих географских открићаПре прве

Колумбове експедиције 1492. године, на тлу данашње Латинске Америке развиле су се напредне државе Маја и Астека у Централној Америци и Инка на Андима.

Велика географска открићаСпоразум из Тордесиљаса је споразум између

Португала и Шпаније о колонијалној подели свијета. Споразум одређује линију поделе Новог света само између Португала и Шпаније и то меридијаном удаљеним 1550 километара западно од Зеленортских Острва.

По овом споразуму, сва земља која се налазила источно од ове линије припадала је Португалу, а сва земља која се налазила западно, припадала је Шпанији.

Колонизација Латинске Америке До краја 16. века шпански освајачи

(конкистадори) уништили су државе староседелаца и заузели готово читаву данашњу Латинску Америку. Упоредо са њима ширио се утицај римокатоличке цркве.

Индијанци су немилосрдно масовно убијани, робовски експлоатисани у рудницима и умирали услед епидемија пренетих из Европе.

Крајем 18. века португалска и шпанска власт слаби, а многе поседе (нарочито у Карибима и Гвајани) преузимају Енглези и Французи.

Процес деколонизације Почетком 19. века од колонијалне власти се први

ослободио Хаити, а потом су потомци колониста шпанског порекла под вођством Симона Боливара повели су борбу за ослобођење од централних власти у Шпанији.

До 1825. године већина Латинске Америке била је деколонизована.

Али, многе острвске државе у Малим Антилима стекле су независност тек после 1970-их година. И данас постоје бројне, мале, махом острвске зависне територије – Француске (Клипертон, Гваделуп, Мартиник, Француска Гијана), Холандије (Аруба, Холандски Антили), Велике Британије (Фолкландска /Малвинска/ острва, Ангвила, Британска Девичанска острва, Кајманска острва, Монсерат, Туркс и Каикос), САД (Америчка девичанска острва, Порторико).

Гвантанамо, утицај САД у Латинској Америци

Недалеко од кубанског града Гванатанамо, на улазу у истоимени залив на југоистоку острва, налази се амерички посед – војна база, најстарија изван САД и једина у држави са којом САД немају дипломатске односе. Од 2002. године постоји затвор у америчкој бази, у коме су мучени авганистански и ирачки заробљеници, и лица која су осумњичена за исламистички тероризам.

33 државе у Латинској Америци•Чиле, Перу, Еквадор и Колумбија, која излази и на Карипско море Атлантика

4 андско-пацифичке

•Аргентина, Уругвај, Бразил, Гвајана, Суринам и Венецуела6 атлантских

•Парагвај и Боливија, која је и андска држава2 континенталне

•6 које излазе и на Пацифик и на Мексички залив и Карипско море Атлантика (Мексико, Гватемала, Хондурас, Никарагва, Костарика и Панама), једна само пацифичка (Салвадор) и једна само атлантска (Белизе).

У Централној Америци је 8

држава •1 на Бахамима, 4 у Великим Антилима (Куба, Јамајка, Хаити и Доминиканска република) и 8 у Малим Антилима (Сент Китс и Невис, Антигва и Барбуда, Доминика, Света Луција, Сент Винсент и Гренадини, Барбадос, Гренада, Тринидад и Тобаго).

На Карибима је 13 држава

Подела држава Латинске Америке према површини

•Бразил (8,5 милиона км2, по површини на 5. месту у свету) и Аргентина (2, 8 милиона км2)Веће од 2 милиом км2

•Мексико, Перу, Колумбија, БоливијаОд 1 до 2 милиона км2

•Венецуела, ЧилеОд 500.000 до 1 милион км2

•Парагвај, ЕквадорОд 250.000 до 500.000 км2

•Гвајана, Уругвај, Суринам, Никарагва, Куба, Хондурас и ГватемалаОд 100.000 до 250.000 км2

•остале државе Латинске Америке, најмања је Сент Китс и Невис са 270 км2Мање од 100.000 км2

Подела држава Латинске Америке према броју становника

• Бразил (205 милиона), МексикоВише од 100 милиона становника

• Колумбија, Аргентина, Перу, ВенецуелаОд 25 до 50 милиона

• Чиле, Еквадор, Гватемала, Куба, Боливија, Доминиканска република, Хаити Од 10 до 25 милиона

• Хондурас, Парагвај, Салвадор, Никарагва, КостарикаОд 5 до 10 милиона

• Панама, Уругвај, Јамајка, Тринидад и ТобагоОд 1 до 5 милиона

• остале државе Латинске Америке, међу којима Антигва и Барбуда, Доминика, Сент Китс и Невис имају мање од 100.000 становника.

Мање од 1 милион

Поделе држава Латинске Америке према облику владавине и државном уређењуУ већини држава Латинске Америке је републикански облик

владавине, са унитарним државним уређењем. Специфичи монархистички облик владавине имају бивши британски поседи. Оне су чланице Комонвелта и немају свог монарха, већ су (иако су независне и међународно признате) под влашћу британског, кога заступа домаћи гувернер (Антигва и Барбуда, Бахами, Барбадос, Белизе, Гренада, Јамајка, Света Луција, Сент Китс и Невис, Сент Винсент и Гренадини).

Републике са федеративним државним уређењем су Мексико, Аргентина, Бразил и Венецуела (која у називу има и одредницу Боливарска).

Крај предавања!