Оливера Думић, Небојша Ђокић, Миломир Стевић, ПЛАНИНА...

PLANINA NEDOSAWANIH SNOVA

ISTORIJSKI ARHIV KRU[EVAC Kru{evac, 2006. godine

SVETI NESTOR KOD VITKOVCA

POSEBNA IZDAWA

PROJEKAT

DUHOVNA ISTORIJA POMORAVQAEDICIJA

PLANINA NEDOSAWANIH SNOVAKWIGA 1

IZDAVA^ ISTORIJSKI ARHIV KRU[EVAC Zaki}eva 6

ODGOVORNI UREDNIKMilomir Stevi}

RUKOVODILAC PROJEKTAprof dr Sini{a Mi{i}

prof dr Predrag Dragojevi} prof dr Sini{a Mi{i} prof dr Predrag Dragojevi} prof dr Slobodan Brankovi}

UREDNIK EDICIJE RECENZENTI

SAVET PROJEKTA DUHOVNA ISTORIJA POMORAVQAakademik Vladimir Stojan~evi} (predsednik), prof dr Sini{a Mi{i}, prof dr Predrag Dragojevi}, prof dr Slobodan Brankovi}, doc dr Radovan Radovanovi}, dr Nedeqko Radosavqevi}, mr Mili} Mili}evi}, mr Neboj{a \oki}, Milomir Stevi}, Olivera Dumi}, du{an Ra{kovi}, protojerej Qubisav Kova~evi}

Istorijski arhiv Kru{evac

PRIPREMA

Tira`: 500 primeraka[tampa: Agena Beograd - Pogon Vesi} Kru{evac

Olivera Dumi}

Neboj{a \oki}

Milomir Stevi}

PLANINA NEDOSAWANIH SNOVAili

Sveti Nestor kod Vitkovca

ISTORIJSKI ARHIVKRU[EVCA 2006

Od ne~istih usana, od mrskoga srca, od ne~istog jezika, od du{e ne~iste, primi moqewe moje, o Hriste moj, i ne odgurni mene rabu tvoju, ni jaro{}u tvojom, Vladiko, ne obli~i mene u ~asu ishoda mojega, ni gnevom tvojim ne kazni mene u dan dolaska tvoga. Jer pre suda tvoga, Gospode, osu|ena sam save{}u svojom, nema u meni nikakve nade na spasewe moje, ako milosr|e tvoje ne pobedi mno`inu bezakowa mojih. Zato te molim, nezlobivi Gospode, ne odbaci ovo malo prino{ewe, koje prinosim svetome hramu pre~iste matere tvoje i nade moje, Bogorodice...

Zapis na hilandarskoj zavesi, Monahiwa Jefimija, k}i }esara Vojihne, gospodara Drame, i `ena despota Ugqe{e.

PLANINA NEDOSAWANIH SNOVAPostoji u Srbiji jedna zaboravqena zemqa, ~arobna planina iz bajke ~ije i samo ime - Mojsiwe - kao da odi{e tajanstvenom divotom i tihom setom davno minulih vekova. Tek senka uspomena na drevnu Srbiju, na wenu zemaqsku ~ast i nebesku slavu, vekovi se}awa koji pokatkad {apatom prozbore svoju pri~u iz davnine, tiho usnuli u dolini Morave... Mojsiwe je dobro poznato svima koji se bave istorijom umetnosti i crkve, naàlost, uglavnom iz literature. Retki su danas putnici-namernici koji se odvaè da pohode ove usamqene i puste predele, udaqene od velikih trgova i prometnih puteva, od qudske vreve i svih blagodati na{eg doba. Tu jo{ uvek vladaju iskonski zakoni prirode, jo{ se ~uje poj ptica, ùbor potoka i vetar gde {umi u zelenim kro{wama. Istini za voqu, ovim krajem je pre vi{e od jednog veka pro{la èlezni~ka pruga, a od pre izvesnog vremena su zelene proplanke ispresecali i asfaltni putevi. Priroda se, me|utim, ne predaje. Drsko i neobuzdano rastiwe dobrim delom zaklawa i skriva puteve, pa neoprezni putnik koji skrene sa obeleène staze lako moè i da zaluta - a do ve}ine starih crkava, crkvi{ta i manastira po kojima su Mojsiwske planine nadaleko ~uvene ionako se i danas stiè samo pra{wavim, krivudavim putevima i kozjim stazama. Pored starih ku}a pokatkad nikne i gdekoja nova, ali naj~e{}e u istom ili sli~nom stilu. Savremena civilizacija jo{ uvek okleva da pohodi ovaj kraj. Stanovnici su i danas retki i malobrojni, ono malo naseqa se uglavnom sastoji od stara~kih doma}instava, a neka sela su i potpuno zapustela. Zahvaquju}i odsustvu industrije i velikih zaga|iva~a, priroda je ostala skoro netaknuta u svojoj veli~anstvenoj lepoti kakva se u ovo na{e vreme sve re|e moè sresti. Vreme je tu odavno stalo, i skoro da se ni{ta nije promenilo jo{ od sredweg veka i onog doba kada su monasiisku{enici izabrali upravo Mojsiwske planine za mesto svog pobo`nog tihovawa i bezglasnog obra}awa Nebu i Bogu. Mojsiwske planine se pruàju od Stala}a i Zapadne Morave na severu do \unisa, Kaonika i Ribarske reke na jugu, izme|u Kaonika, Tekije i Makre{ana na zapadu i Ju`ne Morave na istoku. Neuobi~ajeno blizu glavnih komunikacija a ipak samotne, ove se planine odlikuju obiqem pitke vode i povoqnim mikroklimatskim uslovima. Svi su ti prirodni uslovi bili skoro istovetni i u sredwem veku, ~ine}i ove {ume i proplanke izuzetno pogodnim za ìvot pobo`nih isihasta (hesihasta) koji su za neme svedoke svog obra}awa Svevi{wem vazda birali upravo takva mesta, bezglasna i samotna, ìvom vodom i boànskom lepotom darivana, nenastawena i od qudi zaboravqena - a suncu i nebu bliska. Sasvim je izvesno da je monahaisposnika u ovim krajevima bilo jo{ od davnine - ako ne pre, onda svakako od VI veka. Na vaskolikom prostoru od Ni{a do ]uprije, najpovoqnije mesto za pobo`no mona{ko samovawe i tihovawe bile su tada upravo Mojsiwske planine, jer - Ozrenske planine behu isuvi{e udaqene od glavne komunikacije Nais-Singidunum, dok je Jastrebac odve} vla`na i hladna \eneral{tabni potpukovnik Novak Brankovi}, Re{avawe takti~kih zadataka, Beograd, 906. g, s. 92-98

O. Dumi}, N. \oki}, M. Stevi}

Sveti Nestor, snimak ura|en oko 980. godineplanina; Bukovik, Leskovik i Poslonske planine su tokom leta bezvodni, pa su tako|e nepogodni za isposni~ki `ivot.2 Stoga su jo{ od starine oni koji su, odri~u}i se ovozemaqskog sveta, od Boga iskali istinu i smisao, odgovor i spasewe - tra`ili i nalazili sebi skrovi{te i uto~i{te po Mojsiwskim brdima, a nama, svojim gre{nim potomcima, ostavili brojne zadu`bine, crkvice i skromne manastire koji, bore}i se sa vremenom, qudima i prirodom, jo{ i danas sawaju wihove i svoje nedosawane snove o Nebu.

Principe hri{}anskog mona{tva odredio je sv. Vasilije ~ije je u~ewe postalo temeq svih kasnijih zakonika, ne samo na Istoku ve} i na Zapadu. Ro|en oko 329. god. u Kapadokiji, sv. Vasilije se oko 357. god. povukao na jedno imawe blizu Nove Cezareje na Crnom moru. Postao je episkop Cezareje 365, a umro . januara 379. godine. Kao manastirski otac, sv. Vasilije je izlo`io osnovna na~ela isposni~kog `ivota.

Sveti Nestor, snimak ura|en 2006. godine

CRKVE I MANASTIRI MOJSIwSKIH PLANINAU literaturi se crkve Mojsiwskih planina3 ~esto pomiwu, pa je tim te`e shvatiti za{to se, nakon 907. godine i teksta arhitekte Koste Jovanovi}a objavqenog u Starinaru, nikada vi{e nije pojavila neka ozbiqna, pomena vredna sinteza, rad koji bi detaqno obradio ovaj svojevrsni kompleks verskih i neimarskih spomenika, malu i skromnu Svetu Goru u dolini Morave koju su nam preci ostavili kao zave{tawe za budu}nost. Prvi je o crkvama i manastirima Mojsiwskih planina pisao Dr Janko [afarik u svom Izvjestiju o putovawu po Serbiji 1846. godine, ali je samo prvi deo ovog rada objavqen - 850. godine u listu [umadinka Qube Nenadovi}a. Kako je ve} slede}i broj [umadinke zabrawen, to je nastavak [afarikovog rada, i to upravo onaj deo koji se odnosi na Mojsiwske planine, objavqen tek 993. godine.5 Ovaj kompleks sakralnih gra|evina kao celinu je {irokoj javnosti prvi predstavio M. \. Mili}evi} u kwizi Pod terminom crkve Mojsiwskih planina se, po pravilu, podrazumevaju kako crkve rasute po mojsiwskim brdima tako i one koje se nalaze na Poslonskim planinama, sa druge strane Morave. Kosta Jovanovi}, Stare crkve u Mojsiwu, Starinar II-2 907. g, Beograd, 908, s. 9-65 Videti detaqno o tome u: Dr Janko [afarik, Izvjestije o putovawu po Serbiji 1846. godine, vaqevo, 993.

Kneèvina Srbija II, premda je o pojedinim crkvama pisano i ranije. U stru~noj literaturi je ponaosob prva predstavqena crkva Sv. Nikole u Braqini koju je u svojoj kwizi spomenuo jo{ Han7 - kao Kloster Sweti Nikola. O istoj crkvi, kao i o crkvama Sv. Nestora u Vitkovcu i Sv. Duha u Stala}u te o manastiru Sv. Roman, pisao je i Mitropolit Mihailo8 jo{ davne 87. godine. U toj se kwizi pomiwu jo{ neke crkve iz ovog kraja, a Mitropolit Mihailo ih, ne{to kasnije, pomiwe i u svom delu Pravoslavna srpska crkva u Kraqevini Srbiji.9 Sli~an saèt pregled ovih crkava nalazimo i u Glasu ni{ke eparhije sa [ematizmom ni{ke eparhije za 1900. godinu.0 Osobito zanimqivi podaci o crkvi u Gradu Stala}u su zabeleèni u radu Gavrila Vitkovi}a Izve{taj Maksima Ratkovi}a iz 1733. godine, a ne{to informacija o crkvama i manastirima Mojsiwskih planina sre}emo i u crkvenoj {tampi2 iz XIX i s po~etka XX veka, pa }emo i te navode ~esto koristiti u na{em tekstu. Premda svi pomenuti radovi obiluju korisnim podacima i detaqima, u wima se, naàlost, skoro iskqu~ivo govori o onim crkvama u kojima se aktivno sluì - a na Mojsiwu, zapravo, preovla|uju ostaci davno napu{tenih crkava i zapustelih manastira. Mihajlo Rizni} je prvi, jo{ 89. godine, poku{ao da u sinteti~koj formi pristupi obradi svih ovih crkava u radu Starine u planini Mojsiwi i okolini - Stare crkve po Mojsiwi3 objavqenom u Starinaru. Ne{to kasnije je to isto poku{ao i arhitekta Kosta Jovanovi}, tako|e u Starinaru, u radu Stare crkve u Mojsiwu. Miloje Vasi} se u svojoj kwizi @i~a i Lazarica5 osvrnuo i na crkvu Sv. Jovana Glavoseka u Stevancu, ukazuju}i na ~iwenicu da je osnova crkve u Stevancu u zavisnosti sa osnovom Spasove crkve u @i~i - odnosno, da je osnova crkve u Stevancu ra|ena po ugledu na osnovu mnogo starije crkve u @i~i, premda je znatno mawih razmera. O crkvi Sv. Duha u Gradu Stala}u, pak, pisali su A. Deroko i I. Zdravkovi} u radu Stare crkve kod Lepenca, Melentije i Stala}a,6 i tom prilikom dali prili~no ta~ne crteè. Stoga je zaista neobi~no da se taj wihov rad ne citira u kasnijim spisima koji se bave istom tematikom. Negde u isto vreme pisao je o ovim crkvama i Vladimir Petkovi} u svom poznatom delu Pregled crkava kroz povesnicu srpskog naroda u kome, istini za voqu, samo ponavqa ono {to su ve} napisali M. Rizni} i K. M. \. Mili}evi}, Kneèvina Srbija II, Beograd, 876, s. 720-72 J. G. v. Hahn, Reise von Belgrad nach Salonik, Wien, 1861, s. 3 Mitropolit Mihail, pravoslavna srbska crkva u knèstvu Srbi, Beograd, 1874. godine. Mitropolit Mihailo, pravoslavna srpska crkva u Kraqevini Srbiji, Beograd, 895. godine. 0 Glas ni{ke eparhije sa [ematizmom ni{ke eparhije za 1900. godinu, Ni{, 899. godina. Gavrilo Vitkovi}, izve{taj Maksima Ratkovi}a iz 1733. godine, glasnik SUD kw. 56, Beograd, 88. godine. Ovaj, zapravo, veoma zna~ajan izvor o crkvi Sv. Duha u Gradu Stala}u ostao je, naàlost, dugo vremena potpuno neiskori{}en. Re|e i u drugoj {tampi, ali ih ipak ima - vidi daqe. Mihajlo Rizni}, Starine u planini Mojsiwi i okolini - Stare crkve po Mojsiwi, Starinar VIII, Beograd, 89. godine. Kosta Jovanovi}, Stare crkve u Mojsiwu, Starinar II-2 907. g, Beograd, 908, s. 9-65. Miloje Vasi}, @i~a i Lazarica, Beograd, 926, s. 9-95 6 A. Deroko, i. Zdravkovi}, Stare crkve kod Lepenca, Melentije i Stala}a, Starinar, nova serija, kw. I, Beograd, 950. g, s. 227.

Jovanovi}.7 Krajem sedamdesetih i po~etkom osamdesetih godina XX veka se i R. Stani}, tada{wi direktor regionalnog Zavoda za za{titu spomenika kulture u Kraqevu, u vi{e radova8 osvrnuo na neke od ovih crkava, ali bez upu{tawa u neke dubqe analize. Ni on, me|utim, nije dao nove crteè crkava,9 tako da su autori koji su se bavili ovom temom bili su prisiqeni da koriste crteè K. Jovanovi}a (pa ~ak i Mihajla Rizni}a)20 stare vi{e od jednog veka. Svakako treba pomenuti jo{ i nekoliko radova objavqenih u ~asopisu Ra{ka ba{tina, ali se oni svode skoro iskqu~ivo na arheolo{ke izve{taje - pri ~emu autori uglavnom pokazuju za~u|uju}e slabo poznavawe istorijskih izvora i literature. Povodom proslave [est vekova Kru{evca odràn je i nau~ni skup o istoriji kru{eva~kog kraja. Tada je, izme|u ostalog, predstavqen i referat Milo{a Blagojevi}a pod naslovom Manastirski posedi kru{eva~kog kraja2 u kome, naàlost, nema gotovo ni~ega o crkvama na Mojsiwu jer o wima, zaista, jedva da i ima sredwovekovnih pisanih izvora - osim dva ili tri koja }emo detaqnije predstaviti i obraditi u ovom radu. S druge strane, ozbiqan pomak u ovoj oblasti predstavqaju radovi Milana Vasi}a22 i Olge Zirojevi}.23 Zanimqivo je, me|utim, da se u tri referentne kwige u kojima bi, uvereni smo, trebalo da ima i ne{to vi{e podataka o mojsiwskim crkvama - u kwigama Marice [uput,2 Nade`de Katani}25 i Vladislava Risti}a26 - o wima, zapravo, odve} {turo i oskudno, krajwe neodre|eno pi{e.27 U nekoliko skorijih radova smo poku{ali da kaèmo i ne{to novo o ovim crkvama i manastirima ali, premda smo postigli izvestan napredak u wihovom prou~avawu, ipak nismo uspeli da na osnovu turskih deftera28 i Dr Vladimir Petkovi}, Pregled crkava kroz povesnicu srpskog naroda, Beograd, 950. R. Stani}, Spomenici kulture na sastavu Zapadne i Ju`ne Morave, Bagdala, decembar 973, s. -; R. Stani}, Sredwovekovne crkve u Stala}u i okolini, Arheolo{ka istraìvawa Kru{evca i Moravske Srbije, Beograd, 980, s. 65-73 Izuzetak ~ine odli~ni crteì crkve Sv. Duha u Gradu Stala}u koje je na~inio S. \or|evi}, objavqeni u Ra{koj ba{tini br. , s. 35. 0 M. Rizni}, Starine u planini Mojsiwi i okolini - Stare crkve po Mojsiwi, Starinar VIII , Beograd, 89, s. 7-9 Milo{ Blagojevi}, Manastirski posedi kru{eva~kog kraja, Kru{evac kroz vekove, Kru{evac, 97. g. Milan Vasi}, Stanovni{tvo kru{eva~kog sanxaka i wegova dru{tvena struktura u XVI vijeku, Kru{evac kroz vekove, Kru{evac, 97. g. Olga Zirojevi}, Crkve i manastiri na podru~ju Pe}ke patrijar{ije do 1683, Beograd, 98. g. Marica [uput, Spomenici srpskog crkvenog graditeqstva XVI-XVII veka, Beograd, 99. g, Nade`da Katani}, Dekorativna kamena plastika Moravske {kole, Beograd, 988. g. Vladislav Risti}, Moravska arhitektura, Kru{evac, 996. g. Pokojni dr Vladislav Risti} je isprva bio vatreni pristalica shvatawa da je ve}ina ovih crkava sagra|ena u vreme Osmanske vladavine. Me|utim, pred smrt je uglavnom prihvatio mi{qewe da je re~ o crkvama sagra|enim pre dolaska Turaka, pri ~emu su neke nastale i znatno pre vladavine kneza Lazara. U svojoj posledwoj kwizi Moravska arhitektura, Kru{evac, 996. godine, on ove gra|evine uglavnom tretira kao sredwovekovne - premda se kod autora i tu ose}a izvesna, ~ak prili~no ozbiqna rezerva. defter (ar) - kwiga, registar, zapisnik, popis; zemqi{na kwiga, katastar; kwiga prihoda (Turecko-russki slovar, Moskva, 977, s. 23); u osmansko-turskoj administracji su defterom nazivane sve zvani~ne kwige turske administracije i ra~unovodstva, svi zapisnici i protokoli, pa i svi pojedina~ni akti koji imaju karakter nekog spiska, popisa ili obra~una - sa izuzet-

drugih izvora rekonstrui{emo raspored crkava i manastira po Mojsiwu i okolini - ~emu smo se, ina~e, skromno nadali.29 Postoji, naravno, jo{ dosta radova u kojima se pomiwu mojsiwske crkve, ali se mi ovde ne bismo posebno bavili wima upravo stoga {to autori uglavnom ne donose nove podatke i izvore, ve} samo ponavqaju ono {to su napisali jo{ Rizni}, jovanovi} i Stani}. Ima, me|utim, i dosta radova koji su, premda se ne odnose direktno na Mojsiwe, korisni za {to ta~niju rekonstrukciju istorije i izgleda ovih crkava - pa }emo se, stoga, na odgovaraju}im mestima u ovoj kwizi pozivati na wih.30 Recimo jo{ i to da se crkve rasute po Mojsiwskim planinama obi~no, i kao po nekom automatizmu, povezuju sa prisustvom monaha sinaita, ili se svrstavaju me|u crkve nastale u periodu osmanske vladavine - a pritom se odve} ~esto zanemaruje istorijsko okruèwe ovog kraja, ali i rezultati novijih arheolo{kih istraìvawa na spoju dve Morave. Ova kwiga i na{a pri~a su, me|utim, posve}ene samo jednoj od mojsiwskih crkava - hramu Ro`destva Presvete Bogorodice kraj sela Vitkovca, u narodu i u nauci daleko poznatijem kao Crkva Sv. Nestora. MANASTIRI I CRKVE U VREME OSMANSKE VLADAVINE Za ve}inu na{ih crkava i manastira koji su nova vremena, slobodu i nezavisnost Srbije do~ekali u lo{em i ru{evnom stawu, kao i one koji su tokom dugih vekova potpuno sru{eni i nestali (ili su, u najboqem slu~aju, do~ekali na{e doba kao crkvi{ta i ru{evine, pri ~emu se za ve}inu nije sa~uvao ni spomen na negdawe ime, ktitora, izgled ili namenu), u narodu vlada verovawe - koje su, uostalom, u najve}oj meri i sa zaista retkim izuzecima, usvojili i stru~ni i nau~ni krugovi - da su ove na{e svetiwe sru{ili, poharali i spalili Turci Osmanlije tokom svoje vi{evekovne vladavine srpskim zemqama. Istorijske ~iwenice ali i obi~no stru~no i qudsko po{tewe nam, me|utim, name}u potrebu da, bez ikakve èqe dakom sudskih protokola za koje postoji poseban naziv, sixil (sicil) - Evlija êlebi, Putopis, Sarajevo, 1979, s. 608). mr Neboj{a \oki}, Sveti Nestor u Vitkovcu, Rasinski anali /2003, Kru{evac, 2003. g, s. 87-2; Neboj{a \oki}, Olivera Dumi}, Manastir Mrzenica, glasnik - Slu`beni list Srpske pravoslavne crkve br. 0/oktobar 200. g, 269-270; mr Neboj{a \oki}, Olivera Dumi}, Crkva Sv. Jovana Glavoseka u Stevancu kod Stala}a, glasnik Srpske pravoslavne crkve br. 9, 0 i za 2005. g, s. 260-262, 286-290 i 30-32; mr Neboj{a \oki}, Milomir Stevi}, Kra}i prilozi istoriji grada Stala}a, Rasinski anali br. 3 (za 2005. g.), istorijski arhiv - Kru{evac, Kru{evac, 2005. g, s. -62; mr Neboj{a \oki}, Popis crkava i manastira u okruìju kru{eva~kom 1836. godine, Rasinski anali br. 3 (za 2005. g.), istorijski arhiv Kru{evac, Kru{evac, 2005. g, s. 266-27; mr Neboj{a \oki}, Popis sve{tenika mirskog i mona{kog reda u aleksina~kom protoprezviterijatu 1836. godine, Rasinski anali br. 3 (za 2005. g.), istorijski arhiv - Kru{evac, Kru{evac, 2005. g, s. 275-277; Milomir Stevi}, Neboj{a \oki}, Popis crkava i manastira u okruìju kru{eva~kom 1837. godine, Rasinski anali br. 3 (za 2005. g.), istorijski arhiv - Kru{evac, Kru{evac, 2005. g, s. 278-279; mr Neboj{a \oki}, Milomir Stevi}, Poimeni~ni popis parohije manastira Sveti Roman iz 1836. godine, Rasinski anali br. 3 (za 2005. g.), istorijski arhiv - Kru{evac, Kru{evac, 2005. g, s. 28-292. 0 Za analogiju su veoma zna~ajni kwiga Radoslava Proki}a, Sredwovekovna arhitektura Petru{ke oblasti, Kragujevac, 986. g, i rad B. Kneèvi}, Sredwovekovne crkve i manastiri u dolini Crnice, Zbornik za likovne umetnosti 6, Novi Sad, 980. g.

branimo ili ~ak opravdavamo osmanlijske zavojeva~e, progovorimo neku re~ i o tom slo`enom pitawu. Zaista je neshvatqivo da ve}ina nas, govore}i o stradawu na{ih svetiwa u tom periodu, sasvim zaboravqa ili zanemaruje ~iwenicu da se tokom tih pola milenijuma ovim krajevima nije dogodila samo osmanska najezda i

Pogled na Mojsiwske planine iz pravca Grada Stala}a

vladavina, i da u istom tom periodu jeste bilo i moralo biti jo{ koje~ega, a ponajpre prirodnih nepogoda i kataklizmi - zemqotresa, poplava, poàra ... ali i drugih stranih vojski koje su pro{le ovim krajevima. Istini za voqu, Turci Osmanlije nisu, kako se to obi~no veruje, stalno, trajno i dosledno radili na zatirawu nacionalnog identiteta Srba i uticaja pravoslavne crkve u na{im krajevima.3 Osnovni princip osmanske administracije u na{im krajevima bio je (bar zvani~no) za{tita seqaka od zloupotreba lokalnih vlasti i pomirqiva politika prema lokalnom hri{}anskom stanovni{tvu, jer Osmanlije sebe i nisu smatrale nosiocima nekakvog dru{tvenog na~ela ili nacionalnog programa - {tavi{e, oni su i zvani~no priznavali pravoslavnu crkvu. Uostalom, takav pomirqiv i prili~no tolerantan stav prema drugim narodima i veroispovestima je bio neophodan preduslov za opstanak dràve kakva je bila Osmanska Carevina, mnogoqudne i prostorno nesagledive - zapravo, Osmansko Carstvo se u zenitu svoje slave i mo}i pruàlo od Dunava do Eufrata i od Atlasa do Kavkaza, na prostoru od preko 3 miliona kvadratnih kilometara gde je zajedno ìvelo dvadesetak naroda koji su ispovedali ~ak petnaestak religija.32 Prevesti toliko naroda, celu dràvu, u jednu jedinu veru - islam - bilo je prakti~no nemogu}e, pa su se Osmanlije odlu~ile za neku vrstu kompromisa u vidu svojevrsne etni~ke i verske tolerancije koja je jedina mogla da garantuje red, mir i po{tovawe zakona u Carevini. Sve dok je po{tovalo vlasti i zakone, kanun i {erijat i uredno pla}alo sva zakonom predvi|ena davawa i namete, nemuslimanskom Detaqnije videti u: Olivera Dumi}, OSMANSKO VOJNO URE\ENJE U CENTRALNOM POMORAVLJU U XVI VEKU, u: Rasinski anali br. (za 2003. g.), Istorijski arhiv u Kru{evcu, Kru{evac, 2003. g, s. 113-132. Tu videti i stariju literaturu. Benoist-Mchin, La Turquie se dvoile, paris, 0, str.73-77.

stanovni{tvu je bila zagarantovana li~na i imovinska bzbednost, o ~emu su se starale lokalne turske vlasti ali i jani~arski garnizoni po utvr|enim gradovima koji su predstavqali smog sultana, primali iskqu~ivo od wega sva nare|ewa i bili wemu li~no odgovorni za svoje pona{awe i postupke. Prirodno, ekscesnih situacija je uvek bilo zato {to Porta, po prirodi stvari, nije bila u stawu da kontroli{e postupke ba{ svakog muslimanskog vojnika i veleposednika, ali je postojao ~itav sistem zakona i normi ~iji je osnovni ciq bio da se spre~e zloupotrebe poloàja i neosnovano zlostavqawe i pqa~kawe raje. Situacija se znatno promenila krajem XVII i po~etkom XVIII veka kada po~iwe sunovrat Osmanskog Carstva i kada sve segmente dru{tva zahvata opasna dekadencija. To je period vidnog slabqewa centralne vlasti, {to dovodi do ja~awa samovoqe lokalnih velmoà i masovnih pojava zloupotrebe, pqa~kawa i progona hri{}anske raje - pa i stradawa wihovih sakralnih spomenika i verskih simbola. Pobune hri{}anskog ìvqa su sve ~e{}e i masovnije, a ja~aju i propagandne i {pijunske aktivnosti stranih sila na ovim prostorima, naj~e{}e Austro-ugarske monarhije. Sve{tenici i monasi su stali na stranu svog naroda, kriju}i hajduke i pobuwenike, pruàju}i uto~i{te zbegovima i pomaù}i austrougarskim agentima kao vodi~i ~ija je velika prednost bila u dobrom poznavawu qudi i terena, ali i u tome {to su Osmanlijama delovali sasvim bezopasno. [tavi{e, u vreme nekih ustanaka su se ~itavi {tabovi pobuweni~kih vo|a krili po manastirima. Jednom kada bi saznali za takve aktivnosti sve{tenstva i mona{tva, Osmanlije su delovale bez ikakve milosti, surovo ka`wavaju}i kako raju tako i crkvene velikodostojnike, ru{e}i i pale}i u znak odmazde kako sela tako i crkve i manastire. I premda su mu~ewa i ubistva sve{tenika i monaha kao i uni{tavawe i skrnavqewe crkava i manastira ipak predstavqali re|e i usamqene slu~ajeve, uglavnom vezane za jedan kra}i istorijski period koji se poklapa sa dobom buna i hajdu~ije, to se duboko urezalo u svest porobqene hri{}anske raje koja je, probudiv{i se iz vi{evekovnog sna, krenula u borbu za slobodu i nezavisnost, hrane}i svoj borbeni duh upravo mr`wom prema stranom zavojeva~u i pri~ama o turskim zulumima. Ostaje, me|utim, nepobitna ~iwenica da su upravo Turci, i to potpuno nesvesno, zahvaquju}i svom razvijenom dràvnom aparatu i administraciji, zaduìli na{u istoriju sa~uvav{i u svojim defterima imena sredwevekovnih srpskih ùpa kao i imena naseqa, ali i podatke o stanovni{tvu i ekonomiji, o crkvama i manastirima - {to bi, ina~e, bilo ve} davno prekriveno velom istorijskog zaborava. Pravoslavna crkva je u periodu osmanske vladavine imala pravo da za svoje izdràvawe ubira od naroda, odnosno od pastve, odre|ene da`bine, takse i dobrovoqne priloge. Tako je u XVII veku, ta~nije 635. godine, mitropolitima pripadalo po 2 aspri godi{we dimnice od svake pravoslavne ku}e. Oni su, tako|e, od seoskih sve{tenika primali po 20 aspri godi{we umesto i na ime hara~a od koga je turska vlast, ina~e, oslobodila sve{tenike. Ta~nije re~eno, turska vlast je ovo svoje pravo prenela na mitropolite koji su jedini imali pravo da re{avaju razvode i druge bra~ne sporove (bekstvo ène od muà i sl.). Za sklapawe braka, mitropoliti su napla}ivali 80 aspri ako je brak bio prvi, za

drugi brak su uzimali 60 aspri, a za tre}i 20 aspri. Osim toga, mitropoliti su napla}ivali od sve{tenika odre|ene takse za posve}ewe na poloàju, a imali su i prava na odre|ene takse od manastira u svojoj eparhiji. Sve{tenici su, sa svoje strane, imali pravo da napla}uju takse za kr{tewe, pogreb, ispovest, pri~est i sl. Glavni prihod sve{tenstva je dolazio od bira, obi~ajem utvr|enih davawa sve{teniku od svega {to se proizvede. Po gradovima se bir davao i u novcu, a iznos davawa je bio razli~it u pojedinim oblastima. U da`bine koje je pastva davala sve{tenicima turska vlast se nije me{ala, dok su da`bine mitropolitu bile obavezne i on ih je, po potrebi, mogao ostvarivati i uz pomo} turske vlasti. Mitropoliti su, sa svoje strane, davali odre|ene da`bine patrijarsima. I mitropoliti i patrijarsi morali su da daju turskoj dràvi odre|ene i dosta visoke sume za dobijawe berata i za svoja potvr|ivawa. U tim beratima koji su vaìli za ìvota pravoslavnog patrijarha ili episkopa i za ìvota sultana bile su sadràne povlastice, prava i obaveze velikodostojnika pravoslavne crkve. Sa~uvani podaci o manastirima u kru{eva~kom kraju prili~no su oskudni i jednostrani. Naime, turskim popisima su obuhva}eni samo oni manastiri koji su predstavqali samostalne da`binske jedinice ili da`binske jedinice u okviru sela, dakle, oni manastiri i crkve koji su imali sopstvene zemqoposede na kojima su mogli da ìve duhovnici koji su ih obra|ivali. Wih je turska vlast, kako se moè zakqu~iti iz podataka o da`binama, smatrala proizvo|a~ima i optere}ivala ih da`binama isto kao i sve ostale seqake. O duhovnim licima koja turska vlast nije optere}ivala da`binama jer nisu obra|ivali zemqoposede nema podataka, a takvih je lica svakako bilo. Manastirska imawa, i kada bi zajedno sa manastirima opustela, i daqe su vo|ena u popisima jer su predstavqala mogu}e izvore prihoda, odnosno da`bina, ukoliko bi bila nastawena i obnovqena. Iz ovog stava turske vlasti prema manastirskim imawima kao izvorima da`bina odnosno prihoda turskih spahija i ostalih gospodara kojima su dodeqivane ove da`bine sledi zakqu~ak da manastiri, u na~elu, nisu postajali ili ostajali pusti duì niz godina usled turskih zuluma, ve} usled niza faktora koji nisu spadali u nadle`nosti turske vlasti. Tu bi, pre svega, trebalo navesti zainteresovanost sela u okolini za postojawe manastira, postojawe qudi raspoloènih da provedu ìvot obra|uju}i manastirska imawa i, najzad, stav i politiku crkvenih vlasti. Zainteresovanost sela u okolini manastira za o~uvawe manastira i manastirskog imawa mogla je biti presudna za postojawe manastira. Kao {to se vidi iz turskih kwiga popisa, neka manastirska imawa koja, iz nekog razloga, nisu imala kalu|ere koji bi ih obra|ivali, ostajala su pusta, a neka su uzimali seqani susednih sela u obradu, daju}i za to odre|ene da`bine. Turskim gospodarima taj na~in kori{}ewa manastirskih imawa vi{e je odgovarao nego da ih puste da se parloè. Posebno je pitawe, naravno, da li je to kori{}ewe dovelo do prisvajawa manastirskih imawa, a samim tim i do nestajawa manastira. Postojawe i prisustvo manastira ukazuje na postojawe srpske kulture i pismenosti. Oni su bili rasadnici prosvete i sredi{ta okupqawa srpskog naroda, a tako|e i sredi{ta religioznog ìvota. U tom pogledu, ne bi trebalo zanemariti ni ulogu seoskih crkava. Seoske crkve, a to zna~i

nenastawene zgrade, bez ogwi{ta i bez imawa (zemqoposeda), koje su se nalazile u sinoru sela, na seoskom zemqi{tu, turske vlasti nisu uvodile u popise, jer te crkve nisu podlegale da`binama ni po kojoj osnovi. U wima su, po potrebi, slu`bu obavqali sve{tenici trajno naseqeni u istom ili susednom selu koji su, ina~e, imali svoje zemqoposede i od wih ìveli kao i drugi seqani. Kako broj ovih seoskih crkava na osnovu turskih izvora nije mogu}e utvrditi, nemogu}e je dati odgovor na pitawe u kojoj meri su seoske crkve, kao pogodnije i jevtinije za odràvawe, preuzimale od manastira, u periodu turske vlasti, ulogu religioznih centara. Malo vi{e svetla na ovo pitawe baca broj sve{tenika trajno naseqenih po selima. Poznata je ~iwenica zabeleèna u XIX veku da narod ni{ke regije ne razlikuje u govoru crkve od manastira, te da i jedne i druge naziva manastirima. Do tog shvatawa je, izgleda, do{lo postepeno, upravo zbog specifi~nog stava naroda ni{kog kraja prema crkvama i manastirima, odnosno zbog zamene manastira crkvama. Zasad nije mogu}e re}i koliko je takvo shvatawe bilo rasprostraweno i u aleksina~kom Pomoravqu. Izgleda da ni jedan od manastira kru{eva~kog kraja nije imao pravo na odràvawe pana|ura na kome bi se razmewivala roba. To pravo imao je samo grad Kru{evac (i, bar u jednom periodu, Stala}).33 Narodni skupovi koji su se odràvali u portama manastira prilikom manastirskih slava nisu, dakle, imali tu privrednu komponentu.

MANASTIRI U ZAGRLATIU XVI veku su Sv. Nestor i selo Vitkovce (dana{wi Vitkovac) pripadali nahiji Zagrlata. Naime, nahija Zagralata je, po turskim defterima, obuhvatala ceo sliv Ribarske reke, kao i prostor izme|u tog sliva i leve obale Ju`ne Morave - od Trubareva na severu do sliva Turijske reke na jugu.3 Op{iran defter Kru{eva~kog sanxaka iz 536. godine navodi ~ak sedam manastira u Zagrlati:35 Sv. Arhan|el (Uqak), Sv. Trojica, Sv. Nikola, Sv. Petar, Sv. \ur|e, Sv. Jovan i Pre~ista. Kru{eva~ki defter broj 95 iz vremena sultana Murata III navodi 6 manastira u Zagrlati - od prethodno pobrojanih 7 tu nedostaje jedan - Sv. Petar.36 Od ovih manastira, onaj koji je posve}en Pre~istoj mo`emo poistovetiti sa manastirom Varlamovcem posve}enim Ro`destvu Presvete Bogorodice (jer je on te 536. godine jedini bio posve}en Bogorodici), a za koji se izri~ito ka`e da je bio v podkrile gori Mozsinq.37 Manastir je avgusta 566. godine imao ove}e bratstvo mr Neboj{a \oki}, Milomir Stevi}, Kra}i prilozi istoriji grada Stala}a, Rasinski anali 3/2005, Ni{, 2005. g, s. 53 (tu videti i stariju literaturu) Stala} u XVI veku nije pripadao Zagrlati. Kru{eva~ka Braqina, jakovac (danas Jakova~ka kosa) i Gaglovo su pripadali kru{eva~koj nahiji, a Trubarevo, \unis i Kaonik Zagrlati. mr Neboj{a \oki}, Milomir Stevi}, Kra}i prilozi istoriji grada Stala}a, Rasinski anali 3/2005, Ni{, 2005. g, s. 52 Op{ti defter kru{eva~kog sanxaka No 79 iz 536 g. (Babakanlk Arivi, istanbul - Defter-i Mufassal-i Liva-i Alacahisar, Tapu defteri No 179); Du{an Ka{i}, Crkva u kru{eva~kom kraju do prvog srpskog ustanka, Kru{evac kroz vekove, Kru{evac, 972, s. 07 Kru{eva~ki defter No 95 (Tapu ve Kadastro - Ankara, Tapu defteri No 95) iz vremena sultana Murata III; Du{an Ka{i}, n. d, 08 Q. Stojanovi}, Stari srpski zapisi i natpisi kwiga 1, Beograd, 98, br. 65, str. 203,

na ~ijem je ~elu stajao iguman Longin, jeromonah, a tamo{wi monasi su se prevashodno bavili prepisivawem kwiga. U manastiru Pre~ista su 536. g. ìvela dva kalu|era, a prihod manastira je iznosio 63 ak~e;38 ve} u popisima iz 575/6,39 583.0 i 58. g. ubeleèno je pet kalu|era i prihod od 250 ak~i,2 {to sve ukazuje na ~iwenicu da je re~ o zna~ajnom manastiru. Od crkava u ovom kraju, dakle, dolaze u obzir samo Jakovac ili nekada{wa crkva posve}ena Sv. Nikoli u selu \unisu, poznata i kao \ unisija, ~iji su ostaci sa~uvani do XX veka i za koju se kaè da je bila posve}ena istovremeno i Pre~istoj Bogorodici i sv. Nikoli.3 Kako se Jakovac tada nalazio u sastavu nahije Kru{evac, to preostaje samo Sv. Nikola u \unisu. Naàlost, ova je crkva u ne tako davnoj pro{losti sru{ena da bi na wenim temeqima bila sagra|ena crkva Sv. Pantelejmona, a nama su ostali samo crteì M. Rizni}a i K. Jovanovi}a. Crkva \unisija je datovana najkasnije u po~etak XII veka, ali jo{ verovatnije u X ili XI vek, i ~inila je sastavni deo ve}eg manastirskog kompleksa ~iji se ostaci i danas pronalaze pri kopawu grobova na obli`wem seoskom grobqu. Manastirski kompleks je bio sagra|en na ostacima ve}eg anti~kog objekta koji, po svemu sude}i, poti~e jo{ iz I veka,5 {to je svakako zanimqivo za neka daqa istraìvawa. U svakom slu~aju, dana{wa crkva Sv. Pantelejmona je sagra|ena na temeqima nekada{weg manastira Varlamovca sa hramom posve}enim Ro`destvu Presvete Bogorodice. Ne{to docnije se javqa jo{ jedan manastir posve}en Bogorodici - Pre~ista, manastir kod Luàna (ili Lozana) u nahiji Zagrlata. Godine 575/6.6 je tu zabeleèn pop Nikodim i prihod od 20 ak~i, a desetak godina kasnije (58) je prihod porastao na 65 ak~i.7 Selo Luàne postoji i danas i nalazi se blizu leve obale Ju`ne Morave, izme|u sela Te{ice i Nozrine - a odmah pored wega je i selo po imenu Loznica. Sv. Arhan|eo je manastir u nahiji Zagrlata koji se nalazio izme|u Velikog [iqegovca i sela Belasice. Prema sa~uvanim dokumentima,zapis iz avgusta 566. godine. Aka, ake (tur.) - novac, nov~i}, para, ak~a. Turecko-russki slovar, Moskva, 977, s. 36. Op{ti defter kru{eva~kog sanxaka No 567 iz 575/6. g. (Babakanlk Arivi, Istanbul Defter-i Mufassal-i Liva-i Alacahisar, Tapu defteri No 57). 0 Op{ti defter kru{eva~kog sanxaka No 299 iz 583 g. (Babakanlk Arivi, Istanbul - Defter-i Mufassal-i Liva-i Alacahisar, Tapu defteri No 299) Kru{eva~ki defter No 95 (Tapu ve Kadastro - Ankara, Tapu defteri No 95) iz vremena sultana Murata III. Olga Zirojevi}, Crkve i manastiri na podru~ju Pe}ke patrijar{ije do 1683, Beograd, 98, s. 65 Kako tada{wi, tako ni sada{wi istraìva~i nisu kadri da odrede koja je od ove dve posvete starija,prvobitna, ali se name}e pretpostavka da je bogomoqa isprva ipak morala biti posve}ena Bogorodici pa tek kasnije sv. Nikoli - ponajvi{e stoga {to u celom kraju nije bilo ni crkve niti manastira

posve}enog tako zna~ajnom svecu sa tako razvijenim kultom u na{em narodu kao {to je sv. Nikola. K. Jovanovi}, n. ~, s. 5-58 U porti crkve je na|en novac Nerve i jo{ jednog imperatora iz I veka, verovatno Domicijana. Novac se nalazi u Vladi~anskom domu u Ni{u, kao i drugi na|eni anti~ki i sredwovekovni materijal. Novac su odredili stru~waci iz Ni{kog muzeja, a mi smo tu informaciju dobili od paroha hrama Sv. Pantelejmona u \unisu.

Op{ti defter kru{eva~kog sanxaka No 567 iz 575/6. g. (Babakanlk Arivi, Istanbul Defter-i Mufassal-i Liva-i Alacahisar, Tapu defteri No 57) Olga Zirojevi}, n. d, s. 6

manastirsko imawe je 536. g. obra|ivao jedan kalu|er.8 I danas tu postoji crkva Sv. Arhan|ela, a za ostatke starije crkve se zna da su tako|e bili posve}eni Sv. Arhan|elu. U vreme popisa 575/6. g.9 i 58. g.50 ovaj manastir je bio pust, a u turskim defterima se isti ovaj manastir pomiwe i pod jo{ jednim nazivom koji se, najverovatnije, moè pro~itati kao Uqak, a upisan je uz selo koje se moè ~itati kao Belogo{te. Na prvim vojnim kartama, belasica je ozna~avana kao Bela{ica.5 Manastir Sv. \or|a, po mi{qewu Olge Zirojevi}, treba traìti na podru~ju Mojsiwa, i to bliè Ju`noj Moravi, jer se u jednom turskom popisu navodi i ribwak (575/6. g.).52 Prema popisu iz 536. g. ({to ne mora obavezno da bude i prvo wegovo pomiwawe, jer u prethodnim popisima nedostaje bliè locirawe), u manastiru se beleè dva kalu|era i godi{wi prihod u iznosu od 9 ak~i.53 Isti broj kalu|era zabeleèn je i u popisu iz 575/6,5 583.55 i 58. g,56 ali se visina poreskih da`bina popela na 350 ak~i.57 Olga Zirojevi}, me|utim, u svojim istraìvawima o~igledno prenebegava ~iwenicu da Mojsiwske planine skoro u celosti pripadaju kru{eva~koj nahiji a ne Zagrlati, zbog ~ega se manastir Sv. \or|a skoro sigurno nalazio ju`no od \unisa, ili bar u smom \unisu. Ako smo ve} usvojili pretpostavku da se u \unisu nalazio manastir Varlamovac, onda je Sv. \or|e morao biti ne{to ju`nije - ali ipak uz Moravu. Blizu Morave se nalazio i manastir posve}en Sv. Jovanu, a kome je pripadala mezra58 Ora{je sa ribwakom. Ovaj manastir, bar za sada, nije mogu}e ta~nije locirati.59 Kona~no, Sv. Nikola se locira kraj sela Ostrajkovca, a 536. g. je u wemu upisan jedan kalu|er, dok su manastirske da`bine iznosile 28 ak~i.60 Op{ti defter kru{eva~kog sanxaka No 79 iz 536 g. (Babakanlk Arivi, Istanbul - Defter-i Mufassal-i Liva-i Alacahisar, Tapu defteri No 179) Op{ti defter kru{eva~kog sanxaka No 567 iz 575/6. g. (Babakanlk Arivi, Istanbul Defter-i Mufassal-i Liva-i Alacahisar, Tapu defteri No 57) 0 Kru{eva~ki defter No 95 (Tapu ve Kadastro - Ankara, Tapu defteri No 95) iz vremena sultana Murata III. Olga Zirojevi}, n. d, s. 6 i 27 Op{ti defter kru{eva~kog sanxaka No 567 iz 575/6. g. (Babakanlk Arivi, Istanbul Defter-i Mufassal-i Liva-i Alacahisar, Tapu defteri No 57) Op{ti defter kru{eva~kog sanxaka No 79 iz 536 g. (Babakanlk Arivi, Istanbul - Defter-i Mufassal-i Liva-i Alacahisar, Tapu defteri No 179) Op{ti defter kru{eva~kog sanxaka No 567 iz 575/6. g. (Babakanlk Arivi, Istanbul Defter-i Mufassal-i Liva-i Alacahisar, Tapu defteri No 57); Op{ti defter kru{eva~kog sanxaka No 299 iz 583 g. (Babakanlk Arivi Istanbul - Defteri Mufassal-i Liva-i Alacahisar, Tapu defteri No 299) Kru{eva~ki defter No 95 (Tapu ve Kadastro - Ankara, Tapu defteri No 95) iz vremena sultanaMurata III.

Olga Zirojevi}, n. d, s. 02 Mezra, mezraa (-ai) - ar. wiva, obradivo zemqi{te, seli{te (Turecko-russki slovar, Moskva, 977, s. 626); ziratno zemqi{te, poqe; kao turski agrarno-pravni termin zna~i staro seli{te, napu{teno ili raseqeno selo; da bi se neko mesto moglo smatrati ili proglasiti mezrom, moralo je da ima svoju teritoriju, svoje granice, odnosno, mawe-vi{e jasne tragove ranijeg naseqa - grobqe, bunar, ~esma, vo}waci i sl. (Evlija ^elebi, putopis, Sarajevo, 979, s. 62) D. Ka{i}, n. ~, 08 0 Op{ti defter kru{eva~kog sanxaka No 79 iz 536 g. (Babakanlk Arivi, Istanbul - Defter-i

Pogled na crkvu sa jugozapadne stranePored istog sela6 su se nalazili jo{ i manastiri posve}eni sv. Trojici i sv. Petru. Dakle, na osnovu turskih deftera mo`emo da zakqu~imo da u XVI veku nigde u Zagrlati nije postojao nekakav manastir Svetog Nestora. Ostaje, naravno, mogu}nost da je manastir u to vreme nosio drugo ime, ili da je tada bio mirska, parohijska crkva, pa da upravo stoga nije ni u{ao u deftere. U prvom slu~aju, to bi najpre mogli biti manastiri Sv. \or|e ili Sv. Jovan,62 a za drugu pretpostavku treba u defterima proveriti da li je neko obli`we selo imalo sve{tenika. Zaista je zanimqivo da u narodu toga kraja i danas postoji neka vrsta kolektivnog se}awa da su oni, i za turskog zemana, u duhovnom pogledu bili pot~iweni manastiru Dren~i a ne nekom drugom.63 M. Valtrovi} je, pak, u smoj Dren~i zabele`io predawe da je crkva Sv. Arhan|ela u [iqegovcu pripadala manastiru Dren~a.6 U svakom slu~aju, ne zna se kada je stara crkva zapustela. Po predawu, sagra|ena je pre Kosovske bitke a stradala od vremenskih nepogoda.65Mufassal-i Liva-i Alacahisar, Tapu defteri No 179); Olga Zirojevi}, n. d, s. 8 Danas ne samo da ne postoji selo Ostrajkovci, nego gotovo izvesno ne postoji ni potez na ovim prostorima sa takvim ili makar sli~nim imenom. To je zaista neobi~no ako se zna da je ve}ina sela sa~uvala ime, ili je bar uspomena na opustelo selo sa~uvana u imenu nekog poteza na terenu. U ovom slu~aju bi jedan od ovih manastira bio na mestu dana{weg Sv. Nestora, a drugi na mestu Sv. Petke Trwanske. Podaci dobijeni prilikom obilaska terena. M. Valtrovi}, Manastir Dren~a, Srpske ilustrovane novine br. 7 od 5. marta 882. g, s. 69 Zanimqivo je da ne postoji verovawe da su crkvu sru{ili Turci. Zbog toga smatramo da je

Ovde nam vaqa ispraviti i jednu gre{ku iz ranije publikovane literature. Naime, tvrdi se66 da je crkva Sv. Nestor zapravo manastir Soverin pored sela Vitanovca, poznat iz turskih deftera. Taj podatak ne mo`e da bude ta~an iz vi{e razloga: manastir Soverin i selo Vitanovac su pripadali nahiji Kru{evac, a crkva Sv. Nestor se zasigurno nalazi u nahiji Zagrlata i sagra|ena je kod sela Vitkovca (koje postoji u turskim defterima) a ne Vitanovca. Selo Vitanovac je postojalo u turskim defterima u kru{eva~koj nahiji, a istoimeno selo postoji i danas pored reke Rasine i dodiruje se sa selom Naupare. Zbog toga je manastir Soverin najverovatnije manastir Naupare, premda se ne mo`e iskqu~iti ni mogu}nost da se taj manastir nalazio u smom selu Vitanovac, jer je dana{wa vitanova~ka crkva sagra|ena na temeqima sredwovekovne, {to je sve i arheolo{ki potvr|eno. U svakom slu~aju, manastir Soverin se nalazio pored reke Rasine u ili oko sela Vitanovca, a nikako na levoj obali reke Ju`ne Morave kod sela Vitkovca. Ina~e, vitkovac se spomiwe u turskom defteru iz 56. godine i to kao veliko selo za ono doba sa 7. doma}instva.67

MANASTIRI U KRU[EVA^KOJ NAHIJINaveli smo ve} da se najve}i deo Mojsiwskih planina nalazio u sastavu kru{eva~ke nahije u kojoj su, tokom XVI veka, bili ìvi brojni manastiri. Mala crkva Sv. Nedeqe u kru{eva~koj Braqini bila je u XVI veku manastir posve}en Presvetoj Bogorodici, a prvi put se popisuje 536. g. Drào ga je neki hri{}anin, a prihod od imawa je iznosio 2 ak~e. Kasnije se manastir vi{e ne pomiwe.68 Sv.Boì} (pi{e Sv. Borik) je manastir u kru{eva~koj nahiji. 530/3. g. upisana je jedna ku}a, prihod iznosi 55 ak~e.69 Velu}e koji se u turskom popisu iz 536. g. beleì kao manastir Pre~ista kod sela Kruglica imao je jednog monaha, a prihod je iznosio 200 ak~i godi{we U slede}em popisu nastalom 575/6. g. locira se kraj sela Krug, u wemu borave dva monaha a prihod iznosi 500 ak~i; isti broj kalu|era se beleì i u popisu iz 58. g, a prihod iznosi 300 ak~i.70 Sv.\or|e je tako|e manastir u kru{eva~koj nahiji. Zabeleèn je iza sela Pe}ilovca ({to ne zna~i da ga tu treba i traìti), a 56. g. je prihod od ovog manastira iznosio 00 ak~i.7 Sv. Jorgi (?), manastir u kru{eva~koj nahiji, imao je 530/3. g. prihod od svega 90 ak~i.72 Radijovci (ili sli~no) u nahiji kru{eva~koj beleì se bez prihoda, i to samo 56. g. Sebe~evac je zabeleèn kao selo sa manastirom u oblasti Kru{evca.predawe po kome je crkva stradala od vremenskih nepogoda verovatno ta~no. Olga Zirojevi}, n. d, Bavekalet Arivi Dairesi, Tapu defteri No () Olga Zirojevi}, n. d, s. 57 Olga Zirojevi}, n. d, s. 66 0 Olga Zirojevi}, n. d, s. 77 Olga Zirojevi}, n. d, s. 0 Olga Zirojevi}, n. d, s. 5, mo`da je re~ o prethodno spomenutom manastiru Sv. \or|a.

536. g. je prihod od ba{tine ovog manastira bio 50 ak~i godi{we. Selo Sebe~evac i danas postoji u blizini Kru{evca.73 Severin (Soverin), manastir kod sela Denkovca (Vitanovca) u kru{eva~koj nahiji, imao je 530. g. prihod od 256 ak~i. Svakako je ve} tada bio nastawen, jer se 536. g. beleè dva kalu|era i prihod od 250 ak~i. Skoro isto je zapisano i 575/6. i 58. g, samo prihod tada iznosi 300 ak~i.7 O tome videti detaqnije u prethodnim napomenama o manastiru Severin ili Soverin. Sv.\urica, manastir, beleì se u turskom popisu oblasti Kru{evca, Toplice i Dubo~ice. U jednom kasnijem popisu iz 530. g. je ubeleèn kao manastir Sv.\ure kod sela Gubetina, a u turskim popisima se prihod od wega beleì sve do kraja XVI veka.75 U dolini Turijske reke su, prema turskim defterima, bila tri manastira. Pre~istu, manastir u kru{eva~koj nahiji izme|u sela Da{inci i Koprivnica, Olga Zirojevi} povezuje sa manastirom Naupare, {to se nikako ne moè prihvatiti. I danas stoje jedno pored drugog sela Koprivnica i Da{nica na isto~nim padinama Malog Jastrepca, blizu sela Lo}ika i Greja~, a negde izme|u ova dva sela se i nalazio manastir posve}en Bogorodici u kome 536. g. stanuju dvojica spahija ~ije poreske obaveze za obra|ivano zemqi{te iznose 300 ak~i godi{we. êtiri decenije kasnije, manastirsko imawe je u rukama trojice spahija koji zauzvrat pla}aju 07 ak~i.76 Manastir Sv. Nikole kod sela Lukawe tako|e pripada kru{eva~koj nahiji. 56. g. je tu upisana jedna ku}a i jedna vaqevica, a prihod iznosi 00 ak~i. U dva popisa s po~etka ~etvrte decenije ubeleèn je ne{to uve}an prihod - 30 ak~i. 536. g. prihod iznosi 20 ak~i (zabeleène su jo{ uvek vodenica i vaqevica, ali kao poru{ene). Tokom druge polovine XVI veka, manastirski prihod se kre|e oko 200 ak~i, i po prvi put se javqa i prihod od {ire (575/6, 583. i 58. g.) Verujemo da je selo Lukawa dana{wa Vukawa na padinama Jastrepca, pogotovo {to je Turijska reka izuzetno pogodna za izgradwu vaqevica,77 a parohijska crkva u selu Vukawi posve}ena Sv. Nikoli je ozidana 872. g. na starim temeqima.78 Pre~ista, manastir u kru{eva~koj nahiji, beleì se uz selo ~ije se ime moè ~itati kao êste (ili sli~no), a 56. g. je prihod ovog manastira iznosio 00 ak~i.79 Na Turijskoj reci zaista postoji selo êsta, {to potvr|uje navode iz turskih deftera.

Olga Zirojevi}, n. d, s. 8 Olga Zirojevi}, n. d, s. 82 Olga Zirojevi}, n. d, s. 0 O. Zirojevi}, n. d, s. 65 Isto, s. 7 Glas ni{ke eparhije sa [ematizmom ni{ke eparhije za 1900. godinu, Ni{, 899, s. 6 Isto, s. 6

MANASTIRI U KOZNI^KOJ NAHIJIBelanovce (pisano bez dijakriti~kih ta~aka) je selo u kozni~koj nahiji sa manastirom. Godine 575/6. g. su imawe ovog manastira obra|ivali stanovnici sela.80 Blagove{tewe, manastir u kozni~koj nahiji, pomiwe se u popisu iz 56. g. pored sela Bunu{evca i G. Koètina, a o~igledno je identi~an sa crkvom Sv. Vaznesewa u Koètinu koja je sagra|ena 80. g. na mestu starijeg hrama. 56. g. je prihod ovog manastira iznosio 50 ak~i. U naredna dva popisa (iz Sulejmanovog vremena) prihod iznosi samo 00 ak~i. Sm manastir je bio nenastawen, a sa~uvani delovi ikonostasa poti~u sa po~etka XVII veka.8 Dren~a je manastir koji Olga Zirojevi} poistove}uje sa manastirom Kalugere iz turskih popisa. Ovo ime svakako treba dovesti u vezu sa osniva~em Dren~e, monahom Dorotejem. 536. g. manastir je bio u rukama nekog Mehmeda koji je ubirao u{ur od vo}a u iznosu od 0 ak~i, dok je obradivo zemqi{te bilo u posedu seqaka. U slede}a dva popisa, iz 575/6. i 58. g, beleì se samo u{ur od vo}a, najpre 0 pa 2 ak~i.82 Jerej Radosav Jovanovi} rodom iz Tihni}a u Metohiji bio je, po~etkom XVIII veka, dvadesetak godina paroh u Dren~i.83 On je, koliko je poznato, 3 godine u~io kwigu u Pe}i kod duhovnika Pahomija, a tridesetih godina tog veka je bio paroh u Kragujevcu.8 Postoji mi{qewe da je Dren~a bila u funkciji sve do Prvog srpskog ustanka kada je, tokom srpsko-turskih borbi, te{ko stradala. Mi verujemo da je Dren~a stradala ne{to ranije, verovatno krajem XVIII veka, mo`da u nekoj od elementarnih nepogoda (verovatno zemqotresu, jer se u neposrednoj blizini nalazi trusni Kopaonik), te da je upravo stoga i obnovqena crkva u Koètinu koji se nalazi u neposrednoj blizini. Stawe u kome su se oko 880. g. nalazili ostaci Dren~e svedo~i da crkva nije mogla da strada mnogo pre 790. godine.85 Lepenac na Rasini se spomiwe u Pe}kom pomeniku (XVI-XVII vek) i 65. godine.86 Manastir istog imena postoji i danas na Rasini, u blizini Brusa. Sv. Nikola, manastir u Kozni~koj nahiji, nalazio se po svoj prilici kraj sela Botuwa, a 536. g. je u manastiru ìveo samo jedan kalu|er.87 Selo Botuwa i danas postoji u @upi aleksandrova~koj.

0 Olga Zirojevi}, n. d, s. 50 Olga Zirojevi}, n. d, s. 53 Olga Zirojevi}, n. d, s. 96 Ovo je zanimqiv podatak koji svedo~i o tome da je Dren~a, po~etkom XVIII veka, bila parohijska crkva a ne manastir. D. Ruvarac, Mitropolija Beogradska oko 1735. godine, Spomenik SKA XLII, Beograd, 905, str.9-92 M. Valtrovi}, Manastir Dren~a, Srpske ilustrovane novine br. 7 od 5. marta 882. g, s. 69-70 Olga Zirojevi}, n. d, s. 26 Olga Zirojevi}, n. d, s. 0

MANASTIRI U bOVANSKOJ NAHIJIU turskim defterima se u bovanskoj nahiji pomiwe ~ak 5 manastira: Pre~ista (Sveta Bogorodica) se locira blizu mezre Alpazovci (ili mo`da Albarovci, iqazovci ili Alparovci). Po mi{qewu O. Zirojevi}, mezra se nalazila blizu sela Subotinca,88 dok M. Spiri} istu mezru locira izme|u sela Subotinca i Rutevca, blizu mesta gde se danas nalazi zapis sela Subotinca.89 Me|utim, ne treba zaboraviti ni potez [abazovicu, odmah ju`no od Ra`wa. U svakom slu~aju, mezra se, izgleda, nalazila kod tada{weg sela Su{ice koje danas ne postoji. 56. g, u manastiru su upisane dve ku}e od kojih je prihod iznosio 508 ak~i. Isti broj ku}a odnosno kalu|era beleì se i u dva slede}a popisa, iz 530. i 536. godine, a godi{wi prihod je iznosio 268 odnosno 200 ak~i. I u osmoj deceniji XVI veka u manastiru ìve dva kalu|era, ali se kasnije ne upisuju. Godi{wa davawa manastira iznose za 575/6. g. i 58. g. po 500 ak~i. Samo u popisu iz 583. g. kao da je dva puta upisan prihod od ovog manastira po 55 ak~i.90 Zanimqivo je da je crkva Sv. Ilije u Subotincu sagra|ena 859. godine na starim temeqima, pa nije iskqu~eno da su to temeqi pomenutog manastira (ili, mo`da, nekog drugog).9 Vavedewe je manastir koji se upisuje uz selo Glogovicu, pa bi ga mo`da tu i trebalo traìti. Godine 56. u manastiru je upisana jedna ku}a i prihod od 209 ak~i92. Postoji mogu}nost da je dana{wi manastir Sv. Arhan|el ispod [umatovca sagra|en na wegovim temeqima. Vavedewe je manastir kod sela Praskov~e, u bovanskoj nahiji, u kome i danas postoji zaselak Manastirsko. Jedan od dva manastira posve}ena Vavedewu Presvete Bogorodice naveden u popisu iz 56. g. svakako je identi~an sa ovim, mada se izri~ito ne locira. 530/3. g. je zabeleèna jedna ku}a i prihod od 3 ak~e, dok naredni popis iz 536. g. registruje tu jednog popa i ne{to vi{i prihod. êtiri decenije kasnije, upisan je samo prihod od 96 koji se 58. g. popeo na 300 ak~i.93 Vavedewe je manastir kod sela Prekana (ili Preka) u bovanskoj nahiji. 575/6. g. je upisan prihod od ovog manastira u iznosu od 376 ak~i. U popisima iz 56. i 536. godine zabeleèn je manastir posve}en Vavedewu koji se bliè ne locira, dok se drugi manastir posve}en Vavedewu Presvete Bogorodice redovno locira od 536. g. Pred kraj XVI veka (583. i 58. g.), prihod manastira je iznosio 300 ak~i9. Vavedewe se nalazi u selu Bujmir, dana{wem Aleksina~kom Bujmiru. Po defteru br. 55 iz 56. g, prihod manastira je iznosio 0 ak~i. Postoje i jo{ dva manastira pod imenom Vavedewe koja se bliè ne lociraju - jedan od wih je po defteru br.6 iz 530. g. imao prihod od 2 ak~e, a drugi je po O. Zirojevi}, n. d, s. 223 Miodrag Spiri}, Manastiri u Bovanskoj nahiji u XVI veku, Tragawa br.2/99, Aleksinac, 999. g, s. 0 O. Zirojevi}, n. d, s. 65 Glas ni{ke eparhije sa [ematizmom ni{ke eparhije za 1900. godinu, Ni{, 899, s. 60 O. Zirojevi}, n. d, s. 70 Isto, s. 73 Isto, s. 73

defteru br.67 iz 530/3. g. imao prihod od 60 ak~i.95 Nije iskqu~eno ni da je tu, zapravo, re~ o jednom istom a ne dva zasebna manastira. Sv. Dimitrije je jo{ jedan manastir u bovanskoj nahiji. U popisima iz 56. i 530. g. beleì se samo prihod od ovog manastira koji je iznosio oko 300 ak~i, {to bi moglo da zna~i da je bio nenastawen.96 Po M. Spiri}u, ovaj se manastir nalazio kod sela Kraqeva.97 Sv. \or|e se u popisima locira kod sela Albazovca, albarovca ili sli~no, a 530. g. je uz wega zabeleèn prihod od 09 ak~i. U slede}a dva popisa, jednom iz 530/3. g. i drugom datiranom samo re~ima u vreme Sulejmanove vladavine, beleè se tri kalu|era i prihod 9 ak~i. 575/6. g. su zabeleèna dva kalu|era i prihod od 09 ak~i. U dva posledwa popisa, iz 583. i 58. g, upisan je prihod od 00 ak~i.98 Sv. \or|e je manastir u kome 536. godine ìve dva kalu|era (ta~nije, pop i kalu|er), a prihod iznosi 35 ak~u.99 Kalin ili Kolin je tako|e manastir u bovanskoj nahiji koji se, mo`da, moè dovesti u vezu sa lokalitetom Kaqino poqe. Beleì se bez podataka, i to samo u popisu iz 530. g. 00 Manastir Kalu|er tako|e pripada Bovnu. Po svedo~anstvu M. Mili}evi}a, nalazio se na zapadnoj strani Rtwa, a u vreme wegovog prolaska je postojala jo{ samo stara crkvina. Me|utim, 583. godine je prihod ovog manastira iznosio ~ak 600 ak~i.0 Lipovac je manastir sa crkvom posve}enom Sv. Stefanu, a u popisima se javqa od 56. g, najpre kao manastir Preobraèwe a od 536. g. pod drugim imenom - Lipovac. 56. g. se u manastiru registruju tri ku}e i godi{wi prihod od 8 ak~i, a isti broj ku}a odnosno kalu|era je zabeleèn i oko 530/3. g. kada se prihod od imawa, me|utim, smawio na 366 ak~i. 536. g. u manastiru ìvi samo jedan kalu|er, a prihod iznosi 300 ak~i. Zna~ajan je prihod od {ire, a imawu pripada i jedna vodenica. Po popisima iz 575/6. i 58. godine, prihod iznosi samo 00 ak~i i ne pomiwu se kalu|eri u wemu.02 Sv. Nikola je manastir kod sela Smoqanovca, verovatno blizu Aleksinca, u kome se 575/6. g. beleì jedan kalu|er i godi{wa davawa od 75 ak~i. Deceniju kasnije, me|utim, zabeleèn je samo godi{wi prihod od 200 ak~i (583. i 58. g.). M. Spiri} smatra da je selo Smoqanovci dana{we selo Vakup, ali se, u svakom slu~aju, zna da se manastir nalazio iznad sela Smoqanovca, na levoj strani reke Moravice. Aleksin~ani su u wemu vr{ili verske obrede sve dok manastir nije poru{en, ali danas, naàlost, nije poznato gde se manastir ta~no nalazio. Prota Brana Korunovi} je u Letopisu crkve aleksina~ke zapisao: Po predawu, aleksin~ani su i{li na molitvu negde vi{e sela Vakup, o ~emu danas nema traga.103 M. Spiri}, n. ~, s. 5 O. Zirojevi}, n. d, s. 93 M. Spiri}, n. ~, s. 5 O. Zirojevi}, n. d, s. 97 Isto, s. 02 00 Isto, s. 6 0 Isto, s. 6 0 Isto, s. 27 0 O. Zirojevi}, n. d, s. 50; M. Spiri}, n. ~, s.5

Sv. Petka je manastir kraj mezre Albazovce koju obra|uju seqani Su{ice. Pomiwe se u dva popisa iz doba Sulejmanove vladavine, pri ~emu u drugom, iz 56. g, pi{e da je manastir pust.0 Sv. Petka sa manastirom posve}enim Bogorodici i selom Bu~jem ulazi u sastav timara ~iji je prihod 56. g. iznosio 60, a 530. g. 00 ak~i. Sv. Roman se ranije zvao Kowice;05 zapravo, u popisima stoji Blagove{tewe, drugo ime Kowice. 98. g. su u wemu ìvela dva kalu|era ~ija su davawa bila 2 ak~i. 56. g. manastir ima 5 ku}a; popis je sumarni pa nedostaju imena, ali su to najverovatnije lai~ka lica ~iji prihod iznosi 57 ak~i. 536. g. su zabeleèna ~etiri kalu|era u wemu i prihod od manastirskog imawa koji iznosi 300 ak~i. 575/6. g. tu ìve dva kalu|era, a prihod je 600 ak~i. 58. g. su ubeleèni isti podaci, a manastir se spomiwe i 6. g.06

MANASTIRI U PETRU[KOJ NAHIJI, A JU@NO OD PARA]INAU Pardiku, u petru{koj nahiji, postoje dva manastira - Sv. \or|e i Sv. Bogoslov. Zabeleèni su samo 536. g, a prihod od wih je dat zajedno sa seoskim.07 Sv. Dimitrije je manastir negde na prostoru izme|u Para}ina i reke Morave. Godine 575/6. je bio u posedu nekog hri{}anina, a 583. i 58. g. je zabeleèn samo prihod od wega u iznosu od 50 ak~i godi{we.08 Mladovac je manastir koji se nalazio izme|u Para}ina i Morave. îni se, zapravo, da je bio bliè prelazu preko Morave, a 575/6. g. ga nastawuju dva kalu|era ~ija godi{wa davawa iznose samo 20 ak~i. Desetak godina kasnije, 58. g, uz manastir je upisan prihod od prelaza preko Morave u iznosu od 600 ak~i.09 Sv. Nikola je manastir u Braqini kod Stala}a. U turskim popisima se redovno beleì manastir Sv. Nikole kod sela Braqine, nahija Petru{. Prvi pouzdan pomen ovog manastira poti~e iz 530. g. i beleì dve ku}e (sumarni popis) i prihod od 2 ak~e. 575/6. g. tu ìvi jedan kalu|er, a prihod iznosi 200 ak~i - pri ~emu je najve}a stavka prihod od {ire, da bi se 583. i 58. g. prihod ovog manastira popeo na 300 ak~i.0 Sv. Nikola se pomiwe i u poveqi kneza Lazara manastiru Ravanici no, kako je to ubedqivo dokazala Radmila Tri~kovi}, prepisi ove poveqe uistinu pokazuju stawe na terenu tek sa kraja XVII ili po~etka XVIII veka.0 O. Zirojevi}, n. d, s. 62 0 êdomir Marjanovi}, Manastir Sv. Roman, Glas ni{ke eparhije br. 5 od . marta 900. g, Ni{, s. 09 0 Isto, s. 78-79; kada govorimo o pomiwawu iz 6. g, u wemu se spomiwe hram Uspewa Presvete Bogorodice dok je Sv. Roman bio posve}en Blagove{tewu, pa nije jasno da li je re~ o gre{ci Mitrofana, sabrata Romanovog manastira, ili o razli~itim manastirima. Qub. Stojanovi}, Stari srpski zapisi i natpisi kwiga ~etvrta, Sr. Karlovci, 903, br. 653 0 Isto, s. 59 0 Olga Zirojevi}, n. d, s. 92 0 Olga Zirojevi}, n. d, s. 35 0 Olga Zirojevi}, n. d, s. 0- Radmila Tri~kovi}, ]uprija i sredwe Pomoravqe do Prvog srpskog ustanka, Boj na Ivankovcu 805. godine, Beograd, 979, s. 97-07; Fr. Miklosich, Monumenta serbica, s. 97;

MANASTIRI U LEVÛSv. Jovan je manastir u Lev~u, u popisu lociran kraj sela G. Goline, a treba ga najverovatnije traìti oko dana{weg sela Poto~ca (jer u ataru sela i danas postoji lokalitet Golina) ili na mestu dana{we crkve Sv. Jovana u Ora{ju koja se nalazi neposredno ispod Golog Brda. U ataru sela Poto~ca i susednih sela Ra{evice i Svojnova postoje ostaci nekada{wih crkava i manastira dok je, s druge strane, crkva Sv. Jovana u Ora{ju zasigurno sagra|ena pre dolaska Osmanlija. Manastirsko imawe su 56. g. obra|ivali stanovnici okolnih sela, a sude}i po visokom prihodu (236 ak~i), to imawe je moralo biti znatno. Stanovnici (koji nisu morali biti kalu|eri) su se pobunili zbog visokih nameta, a ne{to kasnije (52/3. g.) je prihod manastira iznosio samo 0 ak~e. U ~etvrtoj ili petoj deceniji XVI veka su u manastiru ìvela dva kalu|era, a prihod je bio 28 ak~a. U vreme vladavine Murata III se broj kalu|era popeo na tri, a prihod na 800 ak~i, od ~ega je polovina od {ire.2 Sveti Jovan je manastir kod sela @abe u Jagodini, ali selo pod takvim imenom danas ne postoji. Manastir je ubeleèn samo u turskom popisu iz 56. g, bez ikakvih podataka.3 Sv. Nikola je crkva u Lev~u ~ije je drugo ime Budi~eva i koja se mo`da moè dovesti u vezu sa Budi~evi}a Ornicom, potokom koji se uliva u Sibni}ku reku. 76/78. g. je u ovoj crkvi upisano devet duhovnika i prihod od imawa (vinograda) koji iznosi 32 ak~e, {to navodi na zakqu~ak da je, zapravo, re~ o manastiru. Kao {to smo ve} izloìli u prethodnom tekstu, Osmanlije, sa izuzetkom Srema, u na{im krajevima po pravilu nisu popisivali mirske crkve ve} samo manastire i wihove hramove, ali zato turski popisiva~i nisu preterano dosledni u kori{}ewu terminologije ({to je, najverovatnije, posledica neznawa ili nedovoqnog interesovawa), pa veoma ~esto umesto re~i monastr (manastir) koriste izraz kilise (crkva, hram). Sv. Nikola, manastir kod sela Jo{anice, u leva~koj nahiji, verovatno nije isto {to i manastir Jo{anica, ve} ga treba traìti u susednom selu Siokovcu ili selu Trnavi. U ~etvrtoj ili petoj deceniji XVI veka tu su zabeleèna dva kalu|era i prihod od 00 ak~i. Isti prihod je upisan i u popisu ra|enom u vreme Murata III gde se naziva drugi manastir Sv. Nikole kod sela Jo{anice.5 Sv. Nikola, manastir kod sela Poto~ca u leva~koj nahiji, verovatno je stara crkva Sv. Nikole u selu Svojnovu. U ~etvrtoj odnosno petoj deceniji XVI veka su u ovom manastiru ìvela dva kalu|era, a prihod je iznosio 00 ak~i odsekom. U doba Murata III je, me|utim, prihod od ovog manastira iznosio samo 20 ak~i.6 Najzad, treba re}i da je u nahiji Petrus bilo veoma mnogo manastira,pomiwe ga i Han u svojoj kwizi: J. G. v. Hahn, Reise von Belgrad nach Salonik, Wien, 1861, s. 3 - kao Kloster Sweti Nikola. Olga Zirojevi}, n. d, s. 2 Olga Zirojevi}, n. d, s. 3 Olga Zirojevi}, n. d, s. Olga Zirojevi}, n. d, s. Olga Zirojevi}, n. d, s. 9

naro~ito u dolini reke Crnice, ali bi nas wihovo detaqno nabrajawe zaista odvelo predaleko. Pobrajawem nekih od wih smo samo hteli da pokaèmo koliko mnogo manastira je bilo ìvo jo{ i u XVI veku na tom prostoru izme|u Jastrepca na jugu i Jagodine na severu, Kru{evca na zapadu i Bukovika na istoku, i to bez najve}eg dela petru{ke nahije. Re~ je o teritoriji duìne oko 50 km na pravcu sever-jug i {irine 25 do 30 km na pravcu istok-zapad, povr{ine 300 do 500 km2 koja obuhvata nahije Petrus, bovan, Kru{evac, Zagrlata i Jagodina. Sa nahijom Petrus, tu je tokom XVI veka bilo oko 50 manastira - dakle, po jedan na svakih 25 do 30 km2. Prvi srpki ustanak }e, me|utim, kao ìv i aktivan do~ekati samo Sv. Roman, premda je i on obnovqen tek ne{to mawe od dve decenije pre ustanka.7

Dodu{e, Sv. Jovan u Ora{ju je bio metoh Kaleni}a, a neki od manastira su u me|uvremenu postali mirske crkve (Sv. Nikola braqinski, Sv. Stevan u Lipovcu...).

HRAM RO@DESTVA PRESVETE BOGORODICE ILI SVETI NESTOR KOD VITKOVCAParohijska crkva sela Vitkovca,8 u narodu poznata i kao Sveti Nestor, nalazi se na 99. kilometru èlezni~ke pruge Beograd-Ni{, u ataru smog sela. Udaqena mawe od jednog kilometra od seoskog druma \ unis-Vitkovac idu}i uz manastirski potok, crkva se smestila na proplanku usred {ume koji je, verovatno, ve{ta~ki use~en u padinu koja se spu{ta od ostataka utvr|ewa, danas poznatog pod nazivom Gradac. O nastanku sme crkve su i do na{ih dana sa~uvana dva predawa. Po prvom, crkvu je sagradio neki Nestor, ~obanin manastira Sveti Roman.9 Po drugoj legendi, taj Nestor je, zapravo, jedan od sedmorice Sinajaca20 koji su u sredwem veku izbegli i nastanili se ba{ tu, u dolini Morave. I Nestor sagradi skromnu crkvu posve}enu wegovom imewaku, Svetom Nestoru,2 a wegov ro|eni brat, Roman Sinait, sagradi ~uveni manastir Sveti Roman ba{ u neposrednoj blizini Nestorove crkve. Oba se predawa, me|utim, slaù u tome da je crkva bila manastirska, te da je ista li~nost sagradila i crkvu i utvr|ewe Gradac. Pa je, kada je sru{en Gradac, sru{ena i manastirska crkva.22 Od predawa i legendi je i toliko dovoqno, ali jo{ uvek nije potpuno jasno {ta bi o Svetom Nestoru trebalo da kaè zvani~na istoriografija - naime, sve do pre nekoliko godina su samo M. Rizni} i M. Veselinovi} uop{te i poku{ali da ispi{u istoriju ove crkve. Moèmo da kaèmo tek toliko da nam arheologija i istorijski izvori nude prikaz istorije Svetog Nestora koji se, zapravo, znatno razlikuje od narodnog predawa. Rizni}, naime, poistove}uje ovu tvr|avu Gradac sa sredwovekovnim Gradcem na Moravi u kome se nalazila Sveta Bogorodica Grada~ka, a koji je bio prestonica Nemawinog brata Stracimira.23 Ma koliko ova teorija izgledala fantasti~no, ~ak pomalo neozbiqno, istine radi treba re}i da je arheolo{ko rekognoscirawe Gradca pokazalo da ovo utvr|ewe jeste bilo u funkciji, kakvoj-takvoj, upravo u vreme Stracimira i Nemawe i da se nekako Stanovnici sela su uglavnom doseqenici iz Vrawa, dubnice, greja~a i Poslona.Najverovatnije su se naselili u drugoj polovini XVIII veka. Letopis Crkve Vitkova~ke, s.

M. Rizni}, Starine u planini Mojsiwi i okolini - Stare crkve po Mojsiwi, Starinar VIII -2, Beograd, 89, s. 57-59 0 Detaqnije o tome: Jovanka Kali}, Srbi u poznom sredwem veku, Beograd, 99; Dimitrije Obolenski, Vizantijski komonvelt, Beograd, 99, s. 359-366; Anton-Emil Tahiaos, Isihazam u doba kneza Lazara, O knezu Lazaru, Beograd, 975, s. 93-02; Dimitrije Bogdanovi}, Istorija stare srpske kwièvnosti, Beograd, 99, s. 82-87; Milan Ka{anin, Srpska kwièvnost u sredwem veku, Beograd, 990, s. 27-275; Dragoqub Dragojlovi}, Istorija filozofske misli u Srba epohe feudalizma, Novi Sad, 988, s. 275; Leontije Pavlovi}, Kultovi i lica kod Srba i Makedonaca, Smederevo, 965, s. 95-202 Sveti mu~enik Nestor obeleàva se 27. oktobra po starom, odnosno, 9. novembra po novom kalendaru. M. Rizni}, n. d, Starinar VIII-3, 73; M. \. Mili}evi}, Kneèvina Srbija, Beograd, 876, s. 787; Kosta Jovanovi}, n. ~, s. 9-65 M. Rizni}, n. d, Starinar, vIII-3, s. 73 i daqe

ba{ u to vreme `ivot na tom lokalitetu i prekida. Citiraju}i De~anske spomenike arhimandrita Serafima Risti}a2 i ispravqaju}i godinu sa 6920. na 696, M. Veselinovi} navodi citat u kome se ka`e da je car Musa razbio despota na Vranici i rasipao Kru{evac, Nestrus, Stala} i Koprijan, kao i druge gradove 08. godine. Veselinovi} u toponimu Nestrus vidi, zapravo, gradac.25 On, me|utim, najpre gre{i u godini napada princa Muse na Despotovinu - to je bilo 692, odnosno, od januara do marta (ili aprila) 3. godine. Tom prilikom je ovaj kraj zaista te{ko postradao, a sm napad se pomiwe u mnogim odista pouzdanim izvorima, kako srpskim tako i stranim.26 Bitno je, me|utim, da se u wima Nestrus ne pomiwe, premda postoji odrednica i druge gradove, pa se, mo`da, me|u tim drugim gradovima nalazi i Nestrus. Problem je, me|utim, {to se u Veselinovi}evom izvoru ne pomiwe grad Petrus, koga ima u gotovo svim drugim izvorima. Stoga verujemo da je u De~anskim spomenicima, gre{kom autora ili nekog od prepisiva~a, umesto Petrus upisano Nestrus, kao {to je umesto Vrbnica zapisano Vranica. Ne treba zanemariti ni ~iwenicu da, ni posle vi{e obilazaka Gradca, jo{ nismo prona{li bilo kakav arheolo{ki materijal koji bi mogao da se datira u period nakon XII veka.

GRADACNa Gradcu kod Svetog Nestora nisu vr{ena arheolo{ka iskopavawa, ali je u vi{e navrata izvr{eno detaqno arheolo{ko rekognoscirawe utvr|ewa. Prikupqen je obiman kerami~ki materijal, dok je od metalnih predmeta na|eno samo par gvozdenih klinova. Kerami~ki, povr{inski materijal se moè grubo podeliti po periodima na slede}i na~in: 5 % antika (IV vek), 90 % antika (VI-VII vek) i 5 % sredwi vek (X-XII vek).27 Kako je kerami~ki materijal skupqan sa celog lokaliteta - a za oko 300 ve}ih fragmenata je bilo mogu}e izvr{iti makar grubo datovawe - dobija se i neka pribli`na slika o utvr|ewu.28 Spomenimo, uzgred, da na|ene opeke imaju dimenzije 32x26 cm, i da su, pored ovih fragmentovanih opeka, na|eni i odlomci mrke keramike za koje, Arhimandrit Serafim Risti}, De~anski spomenici, Beograd, 86. M. Veselinovi}, Sveti Roman, Ni{, 939, s. 8 Detaqnije o napadu princa Muse na Srbiju 3. g. videti u: S. Mi{i}, Pohod sultana Muse na despotovinu 1413. godine i isto~na srpsko-turska granica, Istorijski glasnik br. -2/987, s. 78-88; A. Veselinovi}, Severoisto~na Srbija u sredwem veku, Istorijski glasnik br. -2/987, s. 3-7; Neboj{a \oki}, Napad princa Muse na Srbiju 1413. g, Brani~evski glasnik , Poàrevac, 2002, s. 23-38 i Neboj{a \oki}, Prilog prou~avawu ratnih operacija u okruèwu manastira Svetog Stevana, Manastir Sveti Stevan - Lipovac 6 vekova (zbornik radova), Aleksinac, 999, s. 63-20 (naro~ito strane 6-7). U ovim radovima videti i starijuliteraturu o ovoj temi.

Treba znati da su slojevi veoma poreme}eni - ne samo razarawem utvr|ewa koje su izveli seqaci neposredno po Drugom svetskom ratu, kada su materijal iskoristili za izgradwu vi{e seoskih javnih objekata, ve} i tokom Srpsko-turskog rata 876. godine kada su na utvr|ewu bili sagra|eni srpski artiqerijski polo`aji. Tom prilikom je turska artiqerija `estoko ga|ala smo utvr|ewe. Na|ena je i ogromna koli~ina atipi~nih fragmenata keramike. U pomenuti broj nisu ura~unati fragmenti opeke i krovne tegule. Pored toga, sav materijal je prikupqen na citadeli, a samo neznatni deo iz podgra|a.

uop{teno, moèmo re}i samo to da pripadaju ranovizantijskom tipu. êst nalaz je i keramika sa ukrasom u vidu nizova paralelnih horizontalnih, tzv. ~e{qastih ureza koje moèmo vezati uz vizantijske vojne garnizone. Na|en je i jedan zvonast grli} amfore - sve u svemu, a po podacima dobijenim od kolekcionara iz Kru{evca i okoline, na Gradcu do sada nije bilo zna~ajnijih nalaza. Prili~no ~esto je nalaèn novac iz Justinijanovog vremena, ne{to mawe novac wegovih neposrednih naslednika (Justina II, Tiberija...), jo{ re|e novac iz IV veka (uglavnom iz druge polovine veka), dok novca iz VII veka uop{te nema. Zna se i za jedan bilon aspron trahej vasileusa Manojla Komnena,29 a pre desetak godina je na|eno i 25 bronzanih nov~i}a iz VI veka.30 Interesantno je i da je po svemu sude}i du` leve obale Ju`ne Morave i{ao rimski put. Na potezu Kod druma, nekih 800 m od crkve Sv. Nestor, po pri~awu o~evidaca je sve do 950. godine stajao vaqkasti kameni stub visine oko 50 sm i pre~nika 35 cm, sa nekoliko o~uvanih rimskih slova. Tragove ovog puta konstatovao je i Tihomir \or|evi}. Zanimqivo je da i nepoznati autor rukopisa Letopis Crkve Vitkova~ke govori o mno{tvu slu~ajnih nalaza iz anti~kih vremena. On, dodu{e, ne zna ta~no da ih odredi, ali ipak beleìmo nekoliko navoda: Mnogi su nalazili a i danas nalaze predmete iz rimskog doba: odlomke sudova, novac, zlatne i srebrne oreole, noge i ruke od gipsa i mozaika. Na{ao je (paroh Milan Jovanovi}, napomena N.\.) novac t. j. jednu srebrnu paru, s jedne strane pare bila je sviwa i {est malih prasi}a a pri kraju prasi}a strela, a s druge strane pare bio je lik Sv. Vel. mu~enika Georgija. Prilikom otkopavawa stare crkve, prona|ene su vrlo lepe stvari i dragocene za na{e muzeje. Na{li su kupolu od belog mermera i na kupoli ~etiri Jevan|elista. Isto tako sv. putir od belog mermera sa ~etiri Jevan|elista. Otac Milan Jovanovi} prilikom ure|ewa crkve 1905. g. na{ao je jednu emajliranu ikonicu, Na toj ikonici bio je lik Sv. Vel. mu~enika ruskog ~udotvorca.3 1933. god. na putu idu}i za crkvu na{ao sam jednu veliku paru svakako od bakra s jedne strane pare lik nekog heroja a s druge strane br. 5 opkolen lepim ven~i}em iz godine 16.. nije se poznavalo.132 Na pomenutu ikonu verovatno misli i K. Jovanovi} kada spomiwe malu bronzanu ikonu - triptihon - sastavqenu od tri dela, prave ikone i dva krila. Ikonu je na{ao tada{wi sve{tenik Milan Jovanovi}, kraj crkve, kopaju}i zemqu za trotoar.33 Tom prilikom je sve{tenik nai{ao i na Na ovim podacima zahvaqujem Tomici Stefanovi}u, poznatom kolekcionaru iz sela Ra{evica kod Para}ina. 0 Ovi komadi su na|eni na ju`nim padinama koji se blago spu{taju prema crkvi. Podaci dobijeni od Aleksandra Cvetkovi}a, profesora istorije iz Kru{evca. Rukopis bez potpisa i bez datuma. Osnovni tekst je zavr{en jo{ za vreme Drugog svetskog rata, dok su posledwe stranice dopisane neposredno posle rata. Letopis Crkve Vitkova~ke, s. 8-9 Letopis Crkve Vitkova~ke, s. 8-9 K. Jovanovi}, n. ~, s. 52

Plan osnove Svetog Nestora

delove starinskog mermernog sve}waka koji svojim profilisanim delovima mnogo potse}a na one iz Jakovca koje je publikovao M. Rizni}.3 Gradac je verovatno podignut u IV veku da bi, po svoj prilici u VI veku, u Justinijanovo doba, postao ~ak prili~no zna~ajno utvr|ewe. Lako je mogu}e da se spomiwe u Prokopijevom spisku utvr|ewa koja je Justinijan sagradio ili obnovio u okolini Ni{a, ali je zasad nemogu}e re}i pod kojim imenom. Na vrhu brda je bila relativno prostrana citadela izduènog, elipsoidnog oblika. Isto~ni bedem se dosta dobro vidi iznad zemqe, pa moèmo da stvorimo pouzdane zakqu~ke o na~inu zidawa kurtina i kula. Kurtine, delovi bedema izme|u kula, zidane su od kamena, sa prili~no debelim liba`nim slojevima od opeke. Kule na isto~noj strani bile su, po svemu sude}i, pravougaonog oblika i zidane na sli~an na~in kao kurtine. Kule na severnoj i ju`noj strani najverovatnije su bile kru`nog oblika, a na severnom kraju utvr|ewa postoji velika kru`na kula koja (po poloàju i veli~ini) pomalo podse}a na kasnije donòne. Unutar citadele se mogu na}i krovne tegule u ogromnim koli~inama, {to svedo~i o tome da je unutar utvr|ewa bilo i dosta stambenih objekata ~iji se temeqi mestimi~no jo{ uvek naziru na tlu. Ispod citadele, sa ju`ne strane, prostirala se neka vrsta podgra|a, ali je o wemu za sada, bez iskopavawa, te{ko bilo {ta preciznije re}i. Rizni} pomiwe da u tom podgra|u postoji ve}i broj ukopanih tunela zasvo|enih opekom.35 O tim tunelima i danas pri~aju mnogi stariji me{tani, tvrde}i da su postojali sve do pedestih godina ovog veka i navode}i kako su se u wima sklawali od ki{e kada su ~uvali stoku. A nepoznati letopisac o wima kaè: Sa severne strane crkve, nalazi se brdo zvano Gradi{te. Gradi{te je od velike istorijske vrednosti. Ono je velika tvr|ava, ima tri velika podzemna hodnika, koja su sluìla kao uto~i{ta za vreme Srpsko-turskog rata 1876. godine. Hodnici su danas zatrpani crnom zemqom. Postoji narodno predawe kako je prokleta Jerina od Sv.Nestora pa do Sv.Romana zastirala platno i po wemu i{la. Kad je ovaj grad sazidan nezna se ta~no, misli se da su ga podigli Rimqani.36 Dakle, narodno predawe i ovu tvr|avu vezuje za lik proklete Jerine koja je, navodno, zidala Gradac istovremeno kada i tvr|avu u Trubarevu.37 S druge strane, bilo je dosta rasprostraweno i verovawe da je grad iz rimskog perioda.38 Posebno je, me|utim, zanimqivo to {to se na skoro svim vojnim kartama Sveti Nestor ozna~ava kao manastir, nikada kao crkva. U tvr|avi se verovatno ìvelo i od X do XII veka. Mogu}e je da su Vizantinci, pri ponovnom osvajawu ovih krajeva krajem X i po~etkom XI veka, obnovili ovo kao i susedno utvr|ewe Ukosu, na periferiji Stala}a, kao pograni~ne utvr|ene ta~ke prema Srbiji.39 Kada je Stefan Nemawa M.Rizni}, n. ~, s. 85 M. Rizni}, n. ~, na vi{e mesta Letopis crkve Vitkova~ke, s. -5 Podatak dobijen prilikom terenskog istraìvawa. Navedeni citat iz Letopis crkve Vitkova~ke, s. -5 kao i u S(reten) D(ini}), Osve}ewe crkve Svetog Nestora - u srezu moravskom, glas eparhije ni{ke br. 3 od 5. februara 908. g, s. 86 ( A to je u dubodolini na ju`noj strani za 1-2 km od nekada{weg rimskog grada Vitkovca.) Obrenija Vukadin, Utvr|ewa Ukosa, Ra{ka ba{tina br.3, s. 28-282; Sporadi~an nalaz jednog kasnoanti~kog i dva ranovizantijska bronzana nov~i}a. Du{an Ra{kovi}, Rekognoscirawe

Pogled iz crkvene porte na ru{evine tvr|ave Gradac

osvojio Zagrlatu, granica je pomerena daleko na jug i istok, zbog ~ega je tvr|ava izgubila vojni zna~aj pa je ubrzo i napu{tena. Kada se zbog opasnosti od Turaka po~elo sa utvr|ivawem ovih krajeva, krajem XIV veka, sagra|eno je (ili obnovqeno) utvr|ewe u Trubarevu (koje le`i 5-6 kilometara severnije) koje se nalazilo neposredno uz brod na Moravi - i jo{ je {titilo ulaz u Stevana~ku klisuru.0 Gradac je jo{ jednom povratio svoj zna~aj u Srpskoturskom ratu 876. godine kada su, meseca oktobra, tokom zavr{nih bitaka u tom ratu, upravo tu bile koncentrisane jake srpske snage. Ni oko crkve Svetog Nestora nije vr{eno bilo kakvo arheolo{ko iskopavawe, dok rekognoscirawe nije dalo nikakve rezultate jer ne postoji nikakav povr{inski, pokretni arheolo{ki materijal. Postoji, me|utim, jedna veoma zanimqiva fotografija snimqena oktobra 876. godine, neposredno pre turskog napada na Sveti Nestor.2 O ovoj }emo fotografiji govoriti i kasnije, a sada }emo spomenuti samo to da je na woj prikazano nekoliko srpskih i ruskih vojnika koji se krste ispred velikih ikona, delova carskih dveri, iznetih iz crkve i polo`enih uz zidove; vidi se i ju`ni zid crkve, kao i {iri prostor sa strane. Na fotofrafiji se prili~no jasno vide temeqi pored crkve, {to je potpuno u skladu sa podacima koje je Mili}evi}anti~kih lokaliteta i komunikacija na podru~ju Mojsiwskih i Poslonskih planina, Glasnik srpskog arheolo{koh dru{tva , Beograd, 998, s. 80. 0 D. Mini}, Utvr|ewe u selu Trubarevu, Ra{ka ba{tina 3, 28-286; D. Mini}, Sredwovekovno utvr|ewe u Trubarevu, Glasnik SAD 6, s. 0-5 Neboj{a \oki}, Zavr{nica rata 1876, Od Deligrada do Deligrada 806-876, Beograd, 997, s. 230-232 Fotografije su snimqene oktobra/novembra 876. godine - jedna prikazuje severnu a druga ju`nu stranu crkve. Fotografije je snimio ruski fotograf Ivan V. Groman, a originali se nalaze u Vojnom muzeju u Beogradu. Marina Zekovi}, Ivan V. Groman, Od Deligrada do Deligrada806-876, Beograd, 997, s. 303-33

Pogled na crkvenu portu sa tvr|ave Gradacnaveo svega nekoliko godina po obnovi crkve.3 Ako uporedimo sve raspoloìve podatke, neminovno se name}e zakqu~ak da je Sveti Nestor sagra|en na temeqima starijeg objekta bazilikne forme, i to sa osnovom sli~nom bazilici E iz Cari~inog grada, ili osnovi bazilike u Klisurici kod Ni{a, a poloàj Svetog Nestora u odnosu na Gradac sli~an je poloàju bazilike E u odnosu na Cari~in grad. Postoji jo{ nekoliko ~iwenica koje ne bismo smeli da zanemarimo. Naime, sveti Nestor je svetiteq iz IV veka - Gradac ima fazu iz IV veka - a osnova crkve Svetog Nestora nesumwivo podse}a na osnove martirija iz tog doba. Pritom jo{ treba imati u vidu ~iwenicu da je originalna crkva verovatno bila ne{to kra}a nego {to je to danas. Unutra{wa {irina crkve bila je oko 5,25 metara ili 7 stopa, iz ~ega sledi da je duìna stope, u ovom slu~aju, iznosila 30,88 cm. Ako usvojimo da je {irina prvobitne crkve zaista bila 5,25 m, dobija se prili~no osmi{qena osnova, kako prikazuje i crte` koji prilaèmo. Nije nemogu}e (~ak je i vrlo verovatno) da je u objektu ve} u kasnoj antici sahrawen neki lokalni svetac, tim pre {to se oko crkve M.\. Mili}evi}, n. d, s. 787 Pri projektovawu sredwevekovnih crkava, protomajstor je usvajao jednu od osnovnih dimenzija - a to je obi~no bila {irina naosa; iz te dimenzije su potom, u skladu sa tada vaè}im {ablonom, izvo|ene sve ostale dimenzije. Kao osnovna mera za projektovawe je usvajan modul ~ija se duìna obi~no poklapala sa duìnom stope, a ta je duìna varirala od 28 do 32 cm - zapravo, odgovarala je stvarnoj duìni stope smog protomajstora ili wegovog pomo}nika. [irina naosa je, po pravilu, iznosila neparan modula i kretala se (kod mawih i sredwih crkava Moravske {kole) od do 9 modula.

nalazi nekropola koja najverovatnije poti~e iz perioda kasne antike.5 Ili, mo`da, postoje obe faze, i kasnoanti~ka i sredwovekovna? Odgovor na ovo pitawe mogu da daju samo arheolo{ka istraìvawa, ali je svakako zanimqivo to {to, me|u keramikom koja je do sada prona|ena na utvr|ewu, nema ni jednog komada koji bi na bilo koji na~in mogao da se poveè sa varvarima, na primer Gepidima, koji su u to vreme veoma ~esto davali vojnu posadu. S druge strane, gradac je mo`da i najve}e kasnoanti~ko utvr|ewe na podru~ju izme|u Jastrepca i Zapadne Morave,6 a glavni anti~ki put koji je i{ao dolinom Zapadne Morave prelazio je preko Kreveta i izbijao na Ju`nu Moravu suprotno od Bobovi{ta gde se prelazila Morava i nastavqalo do Presidiuma Pompei (kod ]i}ine) gde se, opet, izlazilo na glavni put koji je spajao Singidunum i Konstantinopolis.7 Levom obalom Ju`ne Morave je, neposredno pored Gradca i Svetog Nestora, tako|e prolazio put koji je od Stala}a i{ao Stevana~kom klisurom, pa daqe dolinom Morave - sve do u{}a Toplice. Morava se verovatno prelazila i severno, kod Trubareva, gde je postojalo jedno mawe utvr|ewe.8 Poloàj Gradca je bio veoma zna~ajan pa je, Sa severne strane crkve se, bez ikakve sumwe, nalazi nekropola. Verovawe da su tu, posle borbi za \uniski vis, sahraweni poginuli srpski i turski vojnici nema nikakve iole ozbiqnije osnove. Gospodari boji{ta su bili Turci koji, sasvim sigurno, ne bi sahranili svoje askere zajedno sa srpskim i ruskim vojnicima. Sem toga, u samoj crkvi je bio sme{ten i turski glavni {tab, a te{ko je zamisliti da bi Turci mogli da sahrawuju srpske i ruske vojnike na jedva par metara odatle. Ako, dakle, pretpostavimo da su podaci iz Letopisa prema kojima je u porti nalaèn nakit i novac iz kasnoanti~kog perioda ta~ni, gotovo je izvesno da se tu nalazi kasnoanti~ka nekropola. U Stala}u je svakako moralo da postoji jako utvr|ewe - i to ne samo ono na Ukosi koje je, ina~e, mo`da bilo i ve}e od Gradca. Utvr|ewe u Maskaru nema nikakvog smisla bez jakog utvr|ewa sa druge strane Morave. Ju`no od Gradca, u dolini Turijske reke, kod Porodina, postoji izuzetno veliko kasnoanti~ko utvr|ewe, verovatno ve}e od onog kod Svetog Nestora. I danas se nazire trasa anti~kog puta koji iz Presidium Pompei-a ide na Moravu, preko ]i}ine i Bobovi{ta. Sa druge strane reke su se nalazila sela kod kojih je, za turskog zemana, izlazio put koji je spajao Hercegovinu i Zvornik sa Vidinom. Tapu defteri No-169, fk. 95; Milan Vasi}, Stanovni{tvo kru{eva~kog sanxaka i wegova dru{tvena struktura u XVI vijeku, Kru{evac kroz vekove, Kru{evac, 97, s. 67 O komunikacijama u kru{eva~kom kraju u anti~kom periodu videti: Du{an Ra{kovi}, istorijska geografija anti~kog perioda u kru{eva~kom kraju, Rasinski anali /2003, Kru{evac, 2003. g, s. 59-67. Mi }emo, sa svoje strane, dati samo nekoliko napomena. Naime, g. Ra{kovi} daje izvrstan pregled mreè komunikacija, ali ne vodi ra~una o prirodnim komunikacijskim pravcima koji su jedini pogodni za kretawe ve}ih vojnih jedinica. Odre|eni put moè da bude vi{e nego upotrebqiv za privredne potrebe, a opet bez ve}eg vojnog zna~aja. Tako su, na primer, putevi koji izlaze na reke koje ne mogu da se savla|uju gazom (ili mostom) prakti~no neupotrebqivi za vojsku (ako je ona zavisna od skele koja je, s druge strane, sasvim upotrebqiva za transport robe i stoke). Daqe, autor prili~no slobodno koristi termin strategijski (pravac, ta~ka, ...), mada jedinu strategijsku ta~ku na datom prostoru predstavqa trougao Stala}-Raàw-Deligrad (tzv. kapija Pomoravqa). Strategijski komunikacijski pravci su Ni{-]uprija-Beograd (nezavisno od toga da li je put i{ao pravcem Ni{-Kru{evac-Jagodina ili Ni{-Raàw-Para}in-Jagodina) i Kraqevo-Kru{evac-Vidin (bez obzira na to da li je put i{ao od Kru{evca na ]i}inu, bovan, Soko i daqe, ili pravcem Kru{evac-Para}in-Zaje~ar-dolina Timoka). Sve ovde pomenute kombinacije strategijskih komunikacijskih pravaca imaju operativni zna~aj, kao i pravci uz Rasinu ili Kaleni}ku reku, dok svi ostali pravci imaju, u najboqem slu~aju, takti~ki zna~aj - a mnogi ni nemaju vojni zna~aj kao, recimo, putevi preko Mojsiwskih planina (na pravcu Kru{evac-Braqina ili Kru{evac-Trubarevo). Nije jasno ni to za{to autor uporno prervi|a i zanemaruje put koji je gotovo sigurno i{ao uz Moravu, Stevana~kom klisurom (a koji je bio i jedan od prvih puteva

ako su u podgra|u zaista bile ku}e za stanovawe, u utvr|ewu sigurno moglo da `ivi ~ak i ne{to vi{e od 000 qudi,9 a takvo naseqe je ve} moglo da neguje kult nekog lokalnog svetiteqa koji je, potom, mogao da se zadr`i i tokom VI i VII veka, tim pre {to su upravo na prostoru izme|u Ribarske reke i Ju`ne Morave, kao i na Mojsiwu, bili najpovoqniji uslovi za razvoj mona{tva. Uostalom, u IV veku su u blizini postojala bar dva episkopska sredi{ta Naissus i Horreum Margi.

SV. NESTOR U SREDwEM VEKUU Letopisu crkve Vitkova~ke se navodi da je u crkvi, prilikom obnove, na|ena mermerna plo~a sa natpisom Petar Grebeqanovi} i predstavom mrtva~ke glave na dnu plo~e,50 a nepoznati autor letopisa tvrdi, bez imalo dvoumqewa - Petar Grebeqanovi} je brat Cara Lazara. Ako je autor ta~no preneo natpis i izgled same plo~e, onda plo~a najverovatnije poti~e s kraja XVIII ili samog po~etka XIX veka, a u woj je verovatno sahrawen neki sve{tenik koji se zvao Petar Grebeqanovi}. Na osnovu jednog natpisa, ina~e objavqenog u literaturi, znamo da je izvesni Pavle Grebqanovi} bio paroh u crkvi Svetog Arhangela Mihajla u Trep~i u XVIII veku.5 Naàlost, plo~a je uzidana prilikom obnove crkve pa danas ne moèmo da proverimo {ta je na woj zaista bilo uklesano. U smoj crkvi je mogao da bude sahrawen jedino ktitor (ili neka druga zna~ajna, a wemu bliska li~nost), ali je, s druge strane, neverovatno da u selu niko ne bi znao za sve{tenika koji je jedva 70 do 00 godina pre pronalaska plo~e sagradio ili, {to je mnogo verovatnije, obnovio crkvu.52 Sveti Nestor je, ina~e, u sredwem veku pripadao ùpi Zagrlata. Geografija leve obale Ju`ne Morave u vreme kneza Lazara, sve od Doweg Adrovca pa do \unisa, relativno dobro nam je poznata zahvaquju}i poveqi manastiru Dren~i iz 382. godine. Naime, u onom delu poveqe u kome se nabraju sela darovana manastiru navodi se, izme|u ostalog, i slede}e: ... i u Vlahe [iqegovce sa zaseocima i me|ama, i u Zagrlati trg na Moravi i sa brodom, i selo Vrlnicu i selo Brezi i selo Bitino i reku Pe{~anicu, blato ... Bigl... sa svim selima i zaseocima i me|ama i selo Qube{u vi{e Zarve...53 Vlasi [iqegovci su dana{wi Veliki i Mali [iqegovac ~iji se atar naslawa na sliv reke Pe{~anice, tj.koji su obnovqeni u Milo{evoj Srbiji, po oslobo|ewu 833. g), favorizuju}i put koji ide grebenom Mojsiwskih planina i koji je bar 30% duì, a kod koga mora da se savlada namawe 200 m strmog uspona i isto toliko strmog pada. Ako je podgra|e, kao {to pri~aju seqaci, postojalo i sa severne strane utvr|ewa, prema èlezni~koj stanici u \unisu i \uniskom mostu (a {to je danas te{ko utvrditi bez kr~ewa guste {ume), onda je u utvr|ewu ìvelo mnogo vi{e stanovnika, mo`da, ~ak, i vi{e od 500. 0 Letopis crkve Vitkova~ke, s. Qubomir Stojanovi}, Stari srpski zapisi i natpisi kw. 6, Sremski Karlovci, 926, br. 9598 U ktitorskom natpisu iz 87. godine se navodi da je crkva vi{e puta spaqivana od strane Turaka, a u narodu je ostalo predawe da je posledwi put, pre obnove 87. godine, stradala od neke vremenske nepogode. Zanimqivo je da se ovo predawe razlikuje od uobi~ajene predstave u narodu da su skoro sve razru{ene crkve stradale od turske ruke, pa upravo stoga moèmo pretpostaviti da je ovo predawe, mo`da, istinito. Letopis crkve Vitkova~ke, s. 6 Glasnik Srpskog u~enog dru{tva 2, Beograd, 868, s. 26-265; Mihailo Dini}, Jugozapadna Srbija u sredwem veku u: Srpske zemqe u sredwem veku, Beograd, 978, s. 7.

dana{we Radeva~ke reke.5 Odmah uzvodno od u{}a reke Pe{~anice u Ju`nu Moravu nalazilo se selo Bitino koje danas ne postoji, a ~ije se ime sa~uvalo u potezu pored leve obale Morave, u ataru sela Dowi Adrovac.55 Zarva je kraj oko \uniskog mosta na Ju`noj Moravi, dok je Qube{, verovatno, dana{wi Dowi Qube{. Kraj od Kormana do Gorweg Qube{a je i danas pomalo mo~varan i ima vi{e mrtvaja, starih korita Morave. Jo{ u vreme Srpsko-turskog rata je prelaz Morave na potezu od Bobovi{ta do \uniskog mosta bio nemogu}. Verovatno se upravo na ovaj kraj, od Gorweg Qube{a do Kormana, odnosi ono ...blato...Bigl... sa svim selima i zaseocima i me|ama.... Pored te mrtvaje su se po~etkom XIX veka nalazila sela Korman, gorwi Qube{ i Srezovac. Trg na Moravi sa brodom je Trubarevski grad ispod koga je Morava gazna tokom cele godine, osim pri vrlo visokom vodostaju.56 Vrlnica je Rlica koja se nalazi u neposrednoj blizini [iqegovca. Kao {to vidimo, posed manastira Dren~e u ovom kraju predstavqa jednu kompaktnu teritoriju koja se prostirala uz levu obalu Ju`ne Morave, od dana{weg Doweg Adrovca pa sve do \unisa, mo`da i Trubareva.57 Na zapadu se prostirala do Velikog i Malog [iqegovca, ali je nemogu}e re}i da li je obuhvatala ceo tok Ribarske reke ili samo wegov gorwi deo. No, sve to i nije bitno za na{u pri~u o Svetom Nestoru - zapravo, va`no je samo utoliko {to se u poveqi manastiru Dren~i ne pomiwe nikakav manastir na ovom prostoru.

ISTORIJA HRAMAVitkovac je, po predawu, u vreme Prvog srpskog ustanka imao 7 ku}a. U dvori{tu porodice Miqojkovi} se sve do953. godine nalazio zapis ispod koga su se, pre nego {to je obnovqena crkva, vr{ili verksi obredi. U blizini sela nalazio se, za vreme Prvog srpskog ustanka {anac poznat po imenu Topoqak.58 Rekli smo ve} da se ne zna ta~no kada je ova crkva zapustela, ali na osnovu nekih nalaza, pre svega delova negda{weg mermernog sve}waka59 i nadgrobne plo~e, moèmo pretpostaviti da se to svakako desilo relativno kasno, najverovatnije u drugoj polovini XVIII veka - a mo`da i kasnije, pred Prvi srpski ustanak. Prema podacima o crkvama u Kru{eva~koj nahiji nakon oslobo|ewa60 i podataka koje daje mitropolit Mihailo, u crkvi Na starijim vojnim kartama je Radeva~ka reka od izvora do sela Velike Pe{~anice ubeleèna kao Gredetinska reka, a odatle pa do u{}a kao Pe{~ani~ka reka. U sliv Pe{~ani~ke reke ulaze dana{wa sela Radevci, Kru{je, Loznac, gredetin, velika i Mala Pe{~anica, Korman i deo atara sela Trwani. Topografska karta :50000, sekcija Aleksinac 3, koordinate 755/822. D. Mini}, Utvr|ewe u selu Trubarevu, Ra{ka ba{tina br. 3, s. 28-286; D. Mini}, Sredwovekovno utvr|ewe u Trubarevu, glasnik SAD br.6, s. 0-5 Na osnovu turskih deftera moèmo sa sigurno{}u re}i da Stala} i Kru{eva~ka Braqina uXVI veku nisu spadali u Zagrlatu. Zagrlata je prilikom pripajawa Kru{eva~kom sanxaku dobila i neka sela iz Kru{eva~ke nahije ({to je, ina~e, vrlo redak slu~aj kod Turaka), ali su to bila sela uz reku Rasinu i na prostoru izme|u Rasine i sliva [iqegova~ke reke.

M. \. Mili}evi}, Kne`evina Srbija kw. II, Beograd, s. 803 Govorimo, zapravo, o mermernom sve}waku koji svojim profilisanim delovima dosta potse}a na one iz Jakovca koje je publikovao M. Rizni} i koji nikako ne mogu da budu stariji od XVII veka. M. Rizni}, n. ~, s. 85 0 Na {irem prostoru oko Vitkovca se, pred oslobo|ewe od Turaka 832/3. g, slu`ilo u slede}im hramovima: Sv. Roman, Sv. Stevan u Lipovcu, Sv. Nikola u Braqini, prepodobna

se nije sluìlo sve do 870/7. g.6 Me|utim, crkva ni 87. g. nije imala svoju parohiju ve} je pripadala parohiji kormanskoj i bila kapela crkve trwanske. Kormansku parohiju su ~inila sela Korman (0 doma), gorwi Qube{ (23 doma), Srezovac (2 doma), dowi Qube{ (60 domova) i Vitkovac (5 doma), a pri trwanskoj crkvi su bile i parohije ìtkova~ka (sa selima @itkovac, Mrsoq, pr}ilovica i Dowi Adrovac) i trwanska (sa selima Trwane, gredetin, Kru{a, Loznac, dowa Pe{~anica, gorwi Adrovac, gorwa Subotna i Dowa Subotna). Kormanska parohija je imala ukupno 265 domova, ìtkova~ka 365 a trwanska 30 domova.62 Na ru{evinama stare crkve je 870. godine podignuta nova crkva63 koja je u po~etku imala naziv Sv. Nestor, kako se pomiwe i u slu`benim dokumentima ni{ke eparhije. Pri~a, naime, kaè da je prilikom otkopavawa stare crkve u oltaru na|ena opeka sa natpisom Sv. Nestor, pa se stoga u narodu ustalilo verovawe da je bila posve}ena Sv. Nestoru. Jo{ uvek nije jasno kada je ta~no hram posve}en Ro`destvu Presvete Bogorodice, ali je na prvim vojnim kartama iz 878. g. crkva ubeleèn kao Sv. Nestor i to, {tavi{e, kao manastir. Retki su qudi koji znaju kome je, zapravo, crkva danas posve}ena,6 ali se zato zna da nadle`ni episkop nije tada osvetio crkvu, ve} je to u~iweno tek skoro ~etiri decenije kasnije.65 Na svodu iznad oltara stoji slede}i natpis: Hram si izprva od kogo sazdan bis1 nv1domo razorn bist wt Agaran podugoml1 obnovisa pri blagov1rn^m gosudar1 i knaz1 srbskom Milan1 M. Obrnovi~1 IVm 1871. god Blagoslovnm Arhpskopom ngotnskom g. Ezignem Trudom sva @ivoina Popovi}1 - Milnka Nstorovi~a - ovan Ilii~ - Milo{ Mladenovi}, Mirko Nedeqkovi} - Milenko @ivi~ - Filip Mili}evi} - sa sela Vitkovca i Qube{a i Kormana. Nekako ubrzo po obnovi hrama je, naàlost, izbio Srpsko-turski rat 876. godine tokom koga }e se najzna~ajnije borbe voditi upravo u neposrednoj blizini Svetog Nestora, {to }e ponovo ugroziti ovu svetiw

Оливера Думић, Небојша Ђокић, Миломир Стевић, ПЛАНИНА...

Documents

Transcript of Оливера Думић, Небојша Ђокић, Миломир Стевић, ПЛАНИНА...

Нестор Мизак - religstud.chnu.edu.ua bystryj.pdf · книга із серії “За тебе, свята Ук раїно”, присвячена визвольній

за школску 2014/2015. годинуostrajkostamenkovic.nasaskola.rs › files › LETOPIS SKOLE ZA 2014-2… · Цветановић Оливера Проф.ТО и информат

ИЭ-20-1...Издается с 2014 г. Выходит 4 раза в год ISSN 2409-6105 DOI 10.31754/2409-6105-2020-1 Издатель ООО «Нестор-История» 197110,

Український Геродот: Нестор-літописець. 900 років з часу написання "Повісті минулих літ"

Министерство науки и высшего образования ...elar.uspu.ru/bitstream/uspu/12177/2/Kozlova.pdfхудожеств» Нестор Кукольник

Нестор Дубневич “Темна сторона” інвестицій: як не подарувати юристу одержані гроші

Нестор Дубневич - Борьба с киберпреступностью: не софтом единым

ЗАО ОЛИВЕРА - n-olivera.ru · ЗАО "ОЛИВЕРА" Р/с 40702810638170107338 Московский банк Сбербанка России ОАО , г. Москва

Ì. Â. ËÎÌÎÍÎÑÎÂ , “%2!3…,“2% , “%2!3…,“2% !%““,L ......семинара. — СПб. : Нестор-История, 2010. — 148 с. ISBN Сборник

Презентация Оливера Заммита на международной выставке-конференции RGWeek 2014 в Москве

Ступина О.А....5 Древние славяне. В 12 веке, летописец Киево - Печорского монастыря Нестор, в « Повести

Република Србија · 119-01-71/2016-04, у саставу: Динко Грухоњић, председник, Далила Љубичић, Оливера ... Бор

Александар Лома, Марта Бјелетић, Маја Ђокић, Јасна Влајић-Поповић, Снежана Петровић, Марија Вучковић

Державне право. Конституційне правоlibrary.sumdu.edu.ua/data/Pravo_06_2018.pdf2 6. Нестор Я. В. Конституційні принципи здійснення

Текст Мартина Оливера · УДК 087.5 ББК 92 К53 Текст Художник Оригинальное название «The boy’s handbook. Essential skills

Презентация Нестор-летописец

Основне школе max бодова Раз. 2013 4ros_c.pdf110 Ђинђић Катарина 4 "Старина Новак" Београд 80 Похвала 111 Ђокић Вукота

hram svetog proroka...ПРАВОСЛАВЉЕ, MЛАДИ И ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ – Кристијан Ђокић, протођакон..... 45 ЈЕВАНЂЕЉЕ НА ДЈЕЛУ

СВЕТЛИ ТРАГОВИ БИБЛИОТЕКАРА И БИБЛИОГРАФА …glas biblioteke 19/2012.171 ОЛИВЕРА НЕДЕЉКОВИЋ, 1973- Градска библиотека

Лука ђокић информационо комуникационе технологије